Koliko u Srbiji vredi srpski zivot?

Колико у Србији вреди српски живот?
Пише: Коментар "Видовдана"
уторак, 25 јануар 2011 17:09



За одузимање живота једног француског навијача, 25. јануара 2011. године, од стране судског већа Вишег суда у Београду, 15 Срба кажњено је са укупно 240 година затвора. За убиство најмање 32 Срба (тј. заједно са другим не-Шиптарима, чији се животи очигледно исто вреднују, па се могу сврстати међу Србе), 9 Шиптара из тзв. Гњиланске групе „Ослободилачке војске Косова“, кажњено је 21. јануара 2011. године, од стране Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, са укупно 101 годину затвора.
На први поглед, аритметика овде говори да француски живот вреди казне затвора од 240 година, а српски (101/32) 3,16 година затвора, тј. да француски живот у Србији вреди скоро 80 пута више од српског живота (при томе, треба запамтити да се ради о најмање 32 убијених од стране Гњиланске групе, тј. да тај број може бити и већи, тако да француски живот може вредети и више од 80 пута од српског).

Не смеју да се занемаре ни паклена мучења кроз која су прошли српски и други не-шиптарски цивили. НАТО-спонзорисани шиптарски терористи су им, према РТС-у, „кљештима чупали нокте, убадали језике ножем, закуцавали упаљач у лобању, давили кесом и жицама“, а да би прикрили злочин, „тела су секли на комаде, потом их стављали у џакове и убацивали у контејнере поред интерната, или бацали у Ливочко језеро“. Уз то, сви заједно, шиптарски терористи су „учествовали у паљењу кућа, противправном затварању, мучењу великог броја цивила српске, неалбанске и албанске националности“.

Дакле, у вредновању српских живота у „Републици Србији“, приближили смо се размери од 100:1, из доба нацистичке окупације. С тим што немамо посла ни са немачким, ма колико страшним ипак брзим начином убијања, већ најмрачнијим усташоидним мрцварењем Срба. Да ли ишта више треба да се каже?

[You must be registered and logged in to see this link.]

Mozemo se meriti po tim pitanjima trenutno sa Egiptomi Tunisom,toliko vredi!?

Srbski život nema cenu




П
ре пар дана на срећу или жалост имала сам прилику да прочитај један текст о томе како наша држава поступа са херојима

Весна Веизовић 12.02.2011
+++

који су дали живот за нашу земљу и њиховим породицама. До које мере су успели да маргинализују србске ветеране и пале борце али као да им је мало они их свакодневно понижавају,унижавају сваку њихову заслугу и тако показују младом човеку шта га чека уколико се усуди да брани своју земљу у неком наредном периоду.

Од породице пуковника Миленка Павловића јако узак круг јавности је сазнао неке нажалост врло потресне информације. Пуковник Миленко Павловић за време НАТО бомбардовања био је комадант ловачко авијатичарског пука у Батајници, 4. маја нешто после поднева 1999 ,увек спреман да помогне,посебно кад је отаџбина била у питању и тај дан је спремно заменио пилота на дужности и узлетео потпуно сам без имало страха и у сигурну смрт да се суочи са шеснаест непријатљских летелица. Према причама мештана који су гледали тај несвакидашњи призор да је свих шеснаест авиона устуклуло пред храброшћу овог великог хероја и великог Србина.

Данас је породица овог палог борца од државе дочекала још једно у низу од многобројних понижења свих ових година. Наиме врховни суд Србије, проценио је да је живот тог човека прецењен! Живот човека који је бранио своју земљу и те судије од агресије НАТО бомби, човека који погинуо у тој одбрани часно као херој је прецењен.
Може ли да се плати одсуство оца његовим синовима Немањи и Срђану, и његовим родитељима и његовој супруги , има ли то цену? Бол и туга, проливене сузе и на крају уместо да му држава подигне споменик она њихову трагедију учини још већом, понижавајући целу породицу унижавајући непроцењив живот особе која је сваком од њих значила највише на свету.

Колико може да кошта један отац,која је цена сина,може ли то да се купи?

До кад ће држава наше хероје спуштати у блато, умањивати њихов значај и окретати им леђа, а са друге стране дизати и финансирати њиховим и нашим парама неке нове измишљене и разуму не прихватиљиве “вредности”. Дозволили смо да пред нашим очима дижу у небеса једног злочинца који је молио НАТО да нас бомбардује само још који дан,човек који је молио непријатеља да убије још коју стотину Срба има своју улицу у већини градова у Србији , дизани су му споменици а човеку, хероју који је погинуо у одбрани тих Срба живот је прецењен!

Па докле ћете Срби допуштати да вас овако газе, да вам државом владају наши највећи непријатљи коме живот овог часног човека и не значи ништа јер он се борио за Србију, а не за њих непријатеље.

Пре два дана у Београду је завршен фестивал геј филмова Мерлинка, фестивал који је између осталих “невладиних организација ” био спонзорисан и из државног буџета и заштићен великим бројем припадника мупа Србије. Тема фестивалаје и овај пут био отворени напад на цркву. Сам плакат који је рекламирао фестивал приказује девицу Марију како огрнута плаштом обојеним у боје геј заставе држи Исуса у рукама. Ово финансира влада републике Србије и ово скрнављење Исуса и Девице Марије наша власт гледа као уметност и сматра вредношћу!

Дали знате Срби која је казна у Ирану,Турској или било којој земљи која поштује своју веру за овако нешто? Смрт!Јавно вешање!

А ми смо дозволили да у Богородичиној престоници пљују по нашој вери безбожници који су у очима власти вреднији свих хероја , од свих Срба ,од нас, од наше деце.

Срамно је да упоређујем скупину педера који су у овој земљи по ко зна чијој одлуци врло значајни владајућој коалицији и живот једног часног породичног човека! Али морам се запитати и сви ви се запитајте зашто и како смо дошли у ову ситуацију где влада неморал и непоштење и где постоје службе које се баве одређивањем цене људског живота и ко управља таквим службама кад имају образа да траже назад новац од породице човека који се жртвовао за све нас тврдећи да је прецењен. Ако је прецењен његов живот шта мислите колико ће коштати ваш, обичног грађанина , неке старе баке или детата и ко је себи дао толико право да у динарима одређује нечију цену? Ми,баш ми све смо дозволили ,понашамо се као да смо изван тела и гледамо шта чине са нама.Пробудите се Срби ово је стварност,није фарма није велики брат ни двор,овај живот сада живимо и пуно каснимо.

Властодржци манипулишу са нама како желе само зато што смо им ми то дозволили, поделили су нас зато што смо им и то дозволили, немамо шта да једемо зато што смо им дали храну ћутке без иједне речи.

Данас је Србине последњи дан остатка твог живота и време је да узмеш свој живот у своје руке.Твојим животом нико не сме управљати,Бог нам је дао слободу и ми ту слободу можемо да повратимо само ако желимо.

Наши животи немају цену, и онај ко да свој живот да би ми наставили наш један једини, за његову славу држава мора да плати и њега мора да слави јер то је вредност и то је једина истина! Нека је вечна слава свим Србским херојима који су пали бранећи нас и нашу отаџбину!


Весна Веизовић

[You must be registered and logged in to see this link.]

Svaciji zivot vredi onoliko koliko ga vlasnik istog ceni i postuje.Ne treba se gurati tamo gde nije mesto,niti pustati druge u svoje mesto...tolerancija i kontrola u ovo stresno i brzo vreme su kljuc za cenu zivota....Neko moje globalno misljenje,o zivotu uopste.

Euleks sakrio dokaze o klanju Srba

Misija UN na Kosovu tvrdi da je Euleksu predala dokumenta o trgovini ljudskim organima koji su sačinjeni 2003. godine. Reč je o spisama upućenim Tribunalu u Hagu u kojima se nalazi niz detaljnih svedočenja o transportovanju otetih sa Kosova do Žute kuće u Burelju u Albaniji 1999. godine.

Unmik tvrdi da nakon što je skrenuo pažnju Tribunalu u Hagu, krajem 2008. i početkom 2009. svu dokumentaciju prosledio Eulesku, te da nije tačno da nisu bili upoznati sa ovim navodima. Misija UN je spremna da potpuno podrži bilo kakvu buduću eventualnu istragu o tim navodima, a verodostrojnost tog dokumenta potvrdila su izvori i u Hagu.


Izvestilac Saveta Evrope o trgovini ljudskim organima na Kosovu Dik Marti tvrdi da nije imao uvid u prepisku zvaničnika Unmik i Haškog tribunala, ali da su mu poznate činjenice koje su u njima opisane.

Šta radi Euleks?

Odluka Euleksa da obustavi istragu o ubistvu srpske dece u Goraždevcu 2003. uznemirila je i obeshrabrila roditelje i rodbinu poginule i teško ranjene dece, koji su se kupali u reci Bistrici nadomak sela i sve koji smatraju da svaki zločinac mora odgovarati za zločin koji je počinio, saopštilo je Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu.
- Porodice žrtava strepe da nema dobre volje da se zločini nad Srbima i nealbancima istraže, i pitaju se šta i za koga radi Euleks, zaključuje Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu.


- Ukoliko se pokaže tačnim da Euleks nije upoznat sa tim dokumentom, imamo pravo da se upitamo o efikasnosti međunarodne saradnje - izjavio je Marti dodajući da sve to samo "pojačava snažnu nelagodu koju osećamo kako se produbljuje dosije zločina počinjenih posle rata na Kosovu".


Srbi na Kosovu godinama su slušali priču da su njihovi najmiliji prevoženi u logore u severnoj Albaniji. Neretko, su im to u strogoj tajnosti pričale komšije Albanci. Međutim, nijedan pokušaj istrage nije urodio plodom.


Nekadašnji član Srpskog nacionalnog veća, a danas predsednik Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, Nikola Kabašić priča da su sakupljenu dokumentaciju osim Unmika prosledili i Kforu, ali da nikada nisu dobili nikakav odgovor.


- Tada nije govorilo o trgovini organima, ali je bilo mnogih priča o da su kidnapovani Srbi odvedeni u Albaniju. Institucije nisu funkcionisale, pa onda se grupa od nas nekoliko pravnika i sudija okupila u odboru za ljudska prava SNV-a. Sakupljali smo informacije, svedočenja građana, a onda smo Unmiku i Kforu prosledili sva naša saznanja. Ipak, nismo imali puno uspeha - kaže Nikola Kabašić. On dodaje da nikada nisu čak ni dobili povratnu informaciju da li je bilo istrage i šta je urađeno.
Nastradali i Albanci

- Svi znaju da je bilo trgovine organima i da ima mnogo ljudi koji su prebacivani u Albaniju, a čiji su organi vađeni i prodavani. Ima i Srba i Albanaca. I oni su to doživeli, samo se plaše, pa neće da priznaju. Ne mogu da verujem da Tribunal u Hagu nije poverovao u izveštaj koji je prosledio Unmik, ali se nadam da će se na kraju saznati istina i da će ona pobediti - kaže Milorad Trifunović, predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosmetu.

[You must be registered and logged in to see this link.]