Sam zivot je misterija

Saint Germain – Besmrtni Grof



Grof de Saint Germain Bio je neverovatan alhemičar za kojeg se kaže da je uspeo da pronikne u tajnu večnog života. Uživao je društvo bogatih i slavnih stotinama godina...i neki veruju da je još uvek živ. Iako je bio dobro poznat na većini dvorova tadašnje Evrope, veoma malo se znalo o njegovom životu. Nije nam poznato ni mesto ni vreme njegovog rođenja, a i okolnosti pod kojima je zvanično i umro najverovatnije su u potpunosti isfabrikovane. Njegovo poreklo ostaje misterija, kao i izvor njegovog neverovatnog iskustva i obrazovanja. Pa ko je onda bio (ili još uvek jeste) Grof de Saint Germain?




Saint Germain - Besmrtni Grof



Jekaterina II Aleksejevna Evropa XVIII veka bila je svedok nastajanja neobične, energične grupe karaktera koji su kao cilj imali poboljšanje načina života i olakšavanje ljudske patnje, ljudi koji su igrali ključnu ulogu u transformaciji vremena čuvenog po kraljevskoj izjavi "L'Etat, c'est moi" u moderni koncept nacija kakav i danas poznajemo. Grof de Saint Germain bio je najmisterioznija figura od svih. Iako je bio dobro poznat na većini dvorova tadašnje Evrope, veoma malo se znalo o njegovom životu. Nije nam poznato ni mesto ni vreme njegovog rođenja, a i okolnosti pod kojima je zvanično i umro najverovatnije su u potpunosti isfabrikovane. Njegovo poreklo ostaje misterija, kao i izvor njegovog neverovatnog iskustva i obrazovanja. Pa ko je onda bio (ili još uvek jeste) Grof de Saint Germain?



Da li je moguće da čovek može da dostigne besmrtnost i da živi večno? To je šokantna tvrdnja istorijske figure poznate pod imenom Comte de Saint-Germain [Grof Sen-Žermen]. Prema postojećim podacima rodio se negde potkraj 17.og veka iako neki veruju da je živeo još u vreme Hrista. Pojavljivao se mnogo puta kroz istoriju - čak i ne tako davnih 70-ih godina dvadesetog veka i uvek je izgledao kao da mu je 45 godina. Poznavao je mnoštvo najpoznatijih ličnosti u evropskoj istoriji kao što su naprimer Casanova, Madame de Pompadour, Voltaire,

Kralj Louis XV, Katarina Velika, Anton Mesmer, a ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin pominje ga u svojoj kratkoj priči «Pikova dama». Ko je ustvari bio ovaj misteriozni čovek? Da li su priče o njegovoj besmrtnosti obične legende i folklor? Ili je moguće da je stvarno uspeo da pronikne u tajnu života i pobedio smrt?




Poreklo



Maria Anna of Pfalz-Neuburg 1667-1740Kada je čovek koji je kasnije postao poznat pod imenom Saint-Germain ustvari rođen danas ne možemo sa sigurnošću da utvrdimo iako mnogi pokazatelji navode da je rođen oko 1690. godine. Najraširenije verovanje kazuje da je rođen kao sin udovice Čarlsa II od Španije i grofa Adanera. Ova Španska kraljica bila je lično Maria Anna of Pfalz-Neuburg koju je Viktor Hugo učinio junakinjom svoje najbolje drame Ruy Blas, napisane 1838. godine za samo mesec dana. Oni koji grofa nisu preterano voleli govorili su da je sin Portugalskog jevrejina po imenu Aymar, a oni koji su ga mrzeli, pokušavajući da ga potpuno diskredituju tvrdili su da je on ništa više nego sin Alzaškog Jevrejina po imenu Wolff. Postoje još i tvrdnje da je ustvari bio sin sakupljača poreza iz mesta Rotondo u Italiji ili čak sin Kralja Portugala. Sam grof nikada nije našao za shodno da rasvetli enigmu njegovog pravog porekla.



The Comte de St. Germain: The Secret of KingsGeneaološko stablo koje je, zajedno sa grupom teozofa, kao ko-autor za knjigu The Comte De St.Germain: The Secret of Kings (Grof St.Germain:Tajna Kraljeva) sačinila Annie Besant [Eni Besant] navodi da mu je otac bio Franz-Leopold Rakoczy (negde još i Ragoczy ili Racoczi) II (1676-1735), Princ Transilvanije i da je rođen 1690. godine. Njegova deca odrastala su pod patronatom Austrijskog Cara, ali je jedan od njegovih sinova misteriozno izgubio zaštitu Austrijskog dvora. Annie Wood Besant 1847-1933

Pričalo se tada da je jedan od grofovih sinova umro, ali je on ustvari bio predat poslednjem potomku čuvene familije Mediči i da je odrastao u Italiji. Navodno je ime Saint-Germain uzeo po imenu malenog gradića San Germano gde je proveo nekoliko godina u školi i gde je njegov otac posedovao imanja.

Isabel Cooper-Oakley, uz pomoć Madamme D'Adhémar, sačinila je listu različitih imena pod kojima je grof bio poznat između 1710. i 1822. godine; Marquis de Montferrat, Comte Bellamarre, Chevalier Schoening, Chevalier Weldon, Comte Soltikoff, Graf Tzarogy, Prinz Ragoczy i konačno Saint-Germain.

Međutim, svi se gotovo jednoglasno slažu sa podacima koji govore da se Grof St.Germain uputio u tajne alhemije, misteriozne «nauke» koja za cilj ima kontrolu elemenata. Krajnji cilj alhemijskih istraživanja bilo bi otkriće «filozofskog kamena», supstance koja bi, dodata nekom od osnovnih metala, od njih stvarala čisto srebro ili zlato. Štaviše, ovakva magična supstanca mogla bi se koristiti u napitku koji bi lečio sve bolesti, štitio od svih bolesti ubuduće i omogućio večni život onome ko ga ispije. Veruje se da je Grof St.Germain uspeo da pronikne u tajne alhemije.



Da bi bolje razumeli njegov život i legende koje ga prate, moramo barem malo da poznajemo vreme i okruženje kroz koje se kretao, a Grof Saint-Germain je stupio na međunarodnu scenu u vreme koje je bilo puno kontradiktornosti.

Alessandro Cagliostro 1743-1795Racionalizam doba Prosvetljenja, predstavljen umovima kao što su Voltaire, Goethe, Rousseau, John Locke, Charles de Montesquieu i drugi, bio je suprotstavljen sentimentalnim i romantičnim, pa čak i reakcionarnim tendencijama. Grof Alessandro Cagliostro (1743-1795), slavna figura na dvorovima Evrope, bio je šarlatan koliko i njegovi protivnici. Cagliostro, čije pravo ime je bilo Giuseppe Balsamo, verovatno se sreo sa St.Germainom na Siciliji. Emanuel Swedenborg (1688-1772) impresionirao je Kraljicu Louisu Ulriku, sestru Frederika Velikog donoseći joj poruku od njenog mrtvog brata. François, Vojvoda od Lorene oženio je Mariju Tereziju Austrijsku i bio prvi evropski princ koji je javno objavio svoje masonske afinitete. Koje je uostalom gajio i Grof St.Germain. U Nemačkoj, figura čuvenog Barona Minhauzena bila je povod mnogim pričama. A publika je uvek volela fantastične i neobične priče.

Grof de Saint-Germain po prvi put se uspeo u aristokratsko društvo tadašnje Evrope 1742. godine kada se vratio sa petogodišnjeg odsustva koje je, navodno, proveo na dvoru persijskog Šaha gde je izučavao juvelirski zanat. Privukao je silnu pažnju na sebe pojavivši se obučen u crno. Moda tog vremena nalagala je nošenje živih boja, satena i čipke, raznih ornamenata i raznolikog dizajna, a grof se udostojio obući crno odelo i crni šešir, cipele na kopču i ukrasiti prste gomilom sjajnih dijamanata. Tako je privukao pažnju pomodnih grofova Zabor i Lobkowitz koji su ga predstavili Francuzu po imenu Marshal de Belle Isle. Marshal de Belle Isle bio je navodno veoma bolestan čovek kojeg je novi prijatelj Saint-Germain izlečio i zauzvrat, u znak zahvalnosti, dobio apartman i laboratoriju u Parizu. Drugi izvor navodi da je apartman u Chateau du Chambord u Parizu dobio lično od Luja XV.

Grofova pojava zabavljala je tadašnje aristokrate svojim poznavanjem nauke i istorije, muzičkim talentima, svojim šarmom, visprenošću i retorikom. Tečno je govorio mnogo jezika, uključujući francuski, nemački, holandski, španski, portugalski, ruski i engleski, a poznavao je i kineski, latinski, arapski pa čak i stari grčki i sanskrt.

Louis XV 1710-1774Moguće je da je njegova neverovatna veština brzog učenja navodila ljude iz njegovog okruženja da uvide da je grof čovek izuzetnih osobina, ali je anegdota iz 1760. godine začela ideju da bi on mogao da bude besmrtan. U Parizu je te godine Grofica von Gergy čula da je Grof Saint-Germain došao na prijem kod Madame de Pompadour, ljubavnice francuskog Kralja Luja XV. Postarija grofica zainteresovala se za tu posetu jer je poznavala Grofa još od njihovog susreta, pedeset godina ranije, u Veneciji 1710. godine, pod imenom Marquis de Montferrat. Kada ga je ponovo susrela, zapanjila se činjenicom da Grof Saint-Germain nije nimalo ostareo, te ga je pitala nije li čovek kojeg je upoznala u Veneciji bio njegov otac. Grof joj je odgovorio da je on lično živeo u Veneciji na prelasku vekova i da je tada po prvi put imao čast da se nađe u njenom društvu. Iznenađena grofica izjavila je da je to ne moguće jer bi u tom slučaju Grof St.Germain morao imati barem stotinu godina jer je u vreme kada se prvi put susrela sa njim on izgledao upravo kao i sada, kao da ima 45. Grof je sa tajnovitim smeškom izjavio da to nije ne moguće i da je ustvari veoma star, a zatim nastavio da je ubeđuje da je on stvarno osoba koju je ona srela u Veneciji 50 godina ranije. Ona mu je tada poverovala i na sav glas, pred mnoštvom ljudi izjavila da je on vrlo neobičan čovek, ako ne i sam đavo! Na pomen đavola grof se strašno uvredio i demonstrativno napustio primanje.

Bio je to veoma dramatičan ulazak u parisko društvo toga vremena i ostaje misterija da li je to stvarno bio Grof Saint-Germain ili veoma vešt prevarant koji je namerno uzeo ime nekoga ko je veoma star ili već odavno mrtav i o kome podosta zna, te odlučio da započne novi život pod tuđim imenom koristeći laži i prevare. U svakom slučaju, ovaj susret je početak legende, a mnoge druge priče poput ove širile su se kao požar po Evropi toga vremena.

The London MercuryOko 1760. godine, Engleski list po imenu „The London Mercury" objavio je prilično ozbiljnu priču koja kaže: „Grof Saint-Germain je jednoj svojoj prijateljici, koja je bila zabrinuta vlastitim starenjem, poklonio flašicu svog čuvenog eliksira koji je omogućavao dug život. Ona je taj eliksir spremila u fioku. Jedna od njenih sluškinja, sredovečna dama, misleći da flašica sadrži bezopasan laksativ ispila je eliksir. Kada je gospođa sutradan sazvala sve svoje sluge i sluškinje, pred njom se, umesto sredovečne dame pojavila mlada devojka, gotovo dete. Bio je to efekat eliksira. Uopšte ne sumnjam da je kojim slučajem popila samo nekoliko kapi više, sluškinja bi se na poziv odazvala dečijim plačem."

Étienne-François, duc de Choiseul 1719-1785Navodi da je lično poznavao «Svetu Familiju» i da je bio pozvan na svadbu u Kani gde je mladi Hrist pretvorio vodu u vino, ili da je on lično predložio kanonizaciju na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine nisu potekli direktno od Grofa, već od Lorda Gower-a koji je bio šaljivdžija i često umeo dobro da imitira poznate ljude svoga vremena pa je tako jednom prilikom Lord Gower imitirao imaginarni razgovor Grofa St.Germaine-a i Isusa Hrista. Grof St.Germain nikada nije poricao ovakve tvrdnje jer su mu sigurno pribavljale veliku pažnju. No, u slučaju Grofa St.Germaine-a nalazimo na problem: koje od silnih priča koje su o njemu kružile istina i koje su od tih priča stvarno o njemu?

Bertold Volz se, dvadesetih godina prošlog veka, posvetio istraživanju na ovu temu. Otkrio je da je Duc de Choiseul (1719-1785), klerik i njegov stari neprijatelj koji je bio neverovatno ljubomoran na grofa, unajmio čoveka koji je ličio na grofa St.Germaine-a sa zadatkom da putuje unaokolo, preteruje u svemu što radi i izigrava budalu ne bi li pomračio ugled koji je grof uživao gde god se kretao.

Ili je i ovo jedna od njegovih priča dizajnirana da potpomogne legendu?



Grof Saint-Germain sledećih je 40 godina proveo putujući kroz Evropu i za svo to vreme uopšte nije stario. Oni koji su ga sretali na njegovim putovanjima bivali su impresionirani njegovim brojnim veštinama i neobičnostima:

*
violinaBio je virtuoz na violini i mnogi koji su ga čuli kako svira govorili su kako je ravan ili čak i bolji od najvećih majstora na violini toga doba. Navodi se da je uspeo da na delu pokaže i dokaže svoju izjavu da je dosegao apsolutni vrhunac koji se može postići u muzici
*
Bio je vešt sa obe ruke i mogao je obema rukama da piše istovremeno. Franc Gräffer bio je prisutan kada je Grof de Saint-Germain prilično napisao dva ista pisma istovremeno, obema rukama, na dva različita lista papira. Kada su potom dva pisma upoređena, jedno preko drugog, na prozorskom staklu, jasno se videlo da su potpuno identična, kao da su otisnuta u štampariji.
*
Čak i kada se obraćao najvišim državnim zvaničnicima, carevima i kraljevima, govorio je bez uvijanja i ceremonijalnih pravila i bio je veoma svestan svoje superiornosti
*
Mogao je vešto da slika i bio priznat i poštovan slikar. Isticao se po veštini realističnog oslikavanja stenja i kamenja na slikarskom platnu. Iako se pričalo da je umeo da umeša sedef u slikarsku boju, grof nikada nije otkrio svoju tajnu i njegove boje nikada posle niko nije uspeo da proizvede.
* Gde god da je putovao, postavljao bi svoju laboratoriju, verovatno za svoje alhemičarske eksperimente
*
Izgledalo je da je posedovao izuzetno bogatstvo ali nije bilo poznato da je igde imao bankovni račun (ako je i bio u mogućnosti da pretvara metal u zlato nikada to nije nikome pokazao). Jednom je prilikom uzeo srebrni novčić iz džepa Casanove i pretvorio ga u čisto zlato za manje od dva minuta. Kada je Casanova potom izrazio sumnju u ono što je malopre video, Grof da Saint-Germain je odgovorio: „Ljudi koji polažu sumnje u moju umetnost nisu vredni moje pažnje" i nikada posle toga nije susreo Casanovu. Casanova je dva meseca kasnije dao novčić maršalu Keith-u u Berlinu.
* Često je prisustvovao večerama sa svojim prijateljima i uživao u njihovom društvu, ali nikada nije viđen da jede. Pričalo se da se pridržava stroge dijete koja se sastojala od zobene kaše.
* Prepisivao je recepte za uklanjanje bora sa lica i za bojenje kose
*
Hope dijamantObožavao je drago kamenje, i veliki deo njegove odeće, uključujući i cipele, bio je načičkan draguljima. Jednom je priznao da je umeo da gaji bisere veštačkim putem, a jednom je uklonio nepravilnost iz jednog od većih dijamanata u posedu kralja Luja XV.
* Usavršio je tehniku bojenja dragog kamenja
*
U džepovima je nosio pregršt dijamanata koje je koristio umesto novca, njegov lični nakit bio je od neverovatne vrednosti, a samo nakit na njegovim cipelama vredeo je u to doba preko 200 hiljada franaka. Cak i pozivnice za česte bankete koje je organizovao bile su prožete dragim kamenjem. Imao je otvoren kredit u svakoj banci, ali nikada nikome nije bio dužan niti je iko uspeo da otkrije poreklo njegovog bogatstva.
* Tvrdio je da je u stanju da spoji nekoliko manjih dijamanata u jedan veći
* Imao je veze sa nekoliko najvećih tajnih udruženja kao što su Rozenkrojceri, Masoni, Vitezovi Svetla, Iluminati i Red Vitezova Templara

Kroz ceo XVIII vek Grof Saint-Germain nastavlja da koristi svoje neograničeno znanje u svetu politike i socijalnih intriga evropske elite:

*
1740. godine postaje poverljivi diplomata na dvoru Francuskog Kralja Luja XV i za njega obavlja tajne misije po Engleskoj gde biva otkriven, i odakle, pod pretnjom da bude uhapšen mora da pobegne, prvo u Holandiju, a zatim u Rusiju
*
Giacomo Girolamo Casanova 1725-17981760. godine kralj Luj XV šalje ga u Hag kao ličnog izaslanika da ugovori pozajmicu od Austrije koja je trebalo da financira Sedmogodišnji rat protiv Engleske. Tamo susreće čuvenog ljubavnika po imenu Giacomo Girolamo Casanova koji je također bio na diplomatskoj funkciji. Kazanova je tada, bez uspeha, pokušao da ga javno diskredituje. Kasnije, uveren u ono što govori, izjavio da je St.Germain čovek koji ima 300 godina, koji poznaje tajne Univerzalne Medicine, da poseduje kontrolu nad prirodom i da može da topi dijamante i da je sve to grofu uopšte mnogo ne znači.
* 1762. godine putuje u Rusiju gde navodno uzima učešće u zaveri koja postavlja Katarinu Veliku na presto. Kasnije je služio kao savetnik komandantu ruske imperijalne vojske Grofu Alekseju Orlovu u ratu protiv Turske iz kojeg su Rusi izašli kao pobednici.
* 1774. godine vraća se u Francusku kada su Louis XVI i Marie Antoinette [Marija Antoaneta] okupirali presto. Navodno ih je upozorio na revoluciju koja će da se desi kojih petnaestak godina kasnije (1789.godine), događaj koji je ona dokumentovala u svom dnevniku navodeći kako žali što ga nije poslušala kada joj je pričao o revoluciji.
* 1779. godine odlazi u Hamburg u Nemačkoj gde postaje prijatelj još jednom princu. Prince Charles of Hesse-Cassel prima ga kao gosta u svoj zamak u Schleswig-u gde pod njegovim patronatom ostaje punih pet godina.

Grof je u to doba potrošio svoje bogatstvo, rasprodao svoje brojne neprocenjive dijamante, a ostao mu je samo reumatizam. Prema crkvenom registru Eckernföde-a tu i umire 27. Februara 1784. godine, premda niko nakon toga nije video njegovo telo.

Bio je poznat pod imenom Comte de St Germain i Weldon, Welldown, Wethlone, Welldone ili Woeldone. Na njegovom nadgrobnom spomeniku u Eckenförde-u nalazi se tekst:

«Onaj koji je sebe nazivao Comte de St Germain i Welldone, o kome nema drugih informacija, sahranjen je u ovoj crkvi»



Za običnog smrtnika ovo bi bio kraj priče. Ali ne i za besmrtnog grofa. Nastavio je da se pojavljuje kroz ceo XIX i XX vek!

* Franz Anton Mesmer 1734-18151785. godine viđen je u Nemačkoj sa Anton Mesmer-om, koji se pogrešno smatra ocem hipnoze (okriće hipnotičkog transa pripada ustvari jednom od Mesmerovih učenika po imenu Marquis de Puysgur)

* Prema zvaničnoj istoriji reda slobodnih zidara, Saint-Germain je pozvan i prisustvovao je Masonskom Kongresu u Parizu 1785. godine. Društvo su mu na kongresu pravili i Saint-Martin, Antoan Mesmer i Cagliostro, a isto ovo društvo bilo je prisutni i na ranijem kongresu masona u Wilhelmsbadu 16. Jula 1782. godine

* Nakon preuzimanja Bastilje tokom francuske revolucije 1789. godine, Grofica d'Adhémar izjavljuje da je imala poduži razgovor sa grofom. Saint-Germain joj je navodno pričao o njenoj budućnosti na način koji je pokazivao da on tačno zna šta će da se desi. Ona ga je viđala nekoliko puta tokom svog života i svaki put je izgledao kao da ima četrdesetak godina.

Nakon 1821. godine Grof Saint-Germain verovatno je uzeo drugi identitet. U svojim memoarima Albert Vandam piše o susretu sa čovekom koji je, ne samo svojim izgledom, neverovatno podsećao na grofa, ali se ovaj put zvao Major Fraser. Albert Vandam piše:

«Nazivao se Major Fraser, živeo je sam i nikada nije pominjao svoju familiju. Bio je više nego bogat iako je izvor njegovog bogatstva za svakoga ostajao misterija. Posedovao je neverovatno znanje o svakoj zemlji Evrope i svakom istorijskom momentu u istoriji evropskih država.Njegova memorija bila je apsolutno fantastična, i što je veoma neobično, često je onima koji su ga slušali davao do znanja da svoje znanje i mudrost nije stekao iz knjiga. Mnogo puta mi je, sa čudnim osmehom na licu, kazivao da je poznavao Nerona i razgovarao sa Danteom i tako dalje.»



Helena Petrovna Hahn 1831-1891Emma Calvé 1858-1942Između 1880 i 1900, ime grofa Saint-Germain-a ponovo dospeva u javnost. U to vreme slavni mistik i medijum Helena Petrovna Blavatsky, jedan od osnivača Teozofskog Društva, zajedno sa još nekoliko članova tog udruženja tvrdi da je Grof Saint-Germain još uvek živ i da radi na «duhovnom razvoju Zapada» i da je postao jedan od «skrivenih majstora» kao što su Hrist, Buddha, Appollonius iz Tyane, Christian Rosencreutz, Francis Bacon i drugi.

Postoji navodno i originalna fotografija na kojoj su zajedno Madame Blavatsky i Saint-Germain.

A 1897. godine, čuvena francuska pevačica Emma Calve posvetila je svojim autogramom jedan od svojih portreta Grofu St.Germain-u.

Grupna FotografijaRichard Chanfray 1940-1983Najskorije pojavljivanje čoveka koji je tvrdio da je Grof Saint-Germain bilo je 1972. godine u Parizu kada je čovek po imenu Richard Chanfray izjavio da je on lično legendarni grof. Pojavio se na francuskoj televiziji, i kako bi potvrdio svoje izjave, koristeći plinski rešo pred kamerama, navodno pretvorio olovo u zlato. Richard Chanfray je 1983. godine počinio samoubistvo.




Skeptici



Charles Louis Napoléon Bonaparte 1808 - 1873Hotel de Ville nakon požara 1871. godinePa ko je onda bio Grof Saint-Germain? Da li je stvarno bio uspešan alhemičar koji je pronašao tajnu večnog života? Da li on možda bio putnik kroz vreme? Ili je samo bio visoko inteligentna osoba čija je reputacija prerasla u fantastičnu legendu?

Napoleon III oformio je komisiju sa ciljem da istraži život i aktivnosti Grofa Saint-Germain-a, ali su svi rezultati istraživanja izgoreli u požaru u Hotel de Ville u Parizu 1871. godine i mnogi smatraju da to nije bilo slučajno.

Frederick II of Prussia 1712-1786Francois Marie Arouet Voltaire (1694-1778), čuveni francuski pisac i filozof autor je rečenice koja se često koristi van konteksta u kojem je napisana. «Grof Saint-Germain je čovek koji nikada ne umire i koji sve zna.» Ovu čuvenu izjavu Voltaire je napisao 1758. godine u svom ironičnom pismu Frederiku od Prusije i ona nije izjava vere u besmrtnost Grofa St.Germaine-a. Voltaire kaže da mu nisu otkrivene nikakve tajne i da se rečenica odnosi na ulogu koju Grof St.Germain često igra u svojim veštim političkim manevrima. «Grof Saint-Germain je čovek koji nikada ne umire i koji sve zna i koji će verovatno imati čast da se susretne i sa Vašim Veličanstvom u slećih pedesetak godina.»



Pikova DamaAlexander Sergeyevich Pushkin 1799 - 1837U kratkoj priči pod naslovom «Pikova Dama» koju je Aleksandar Puškin (1799-1837) objavio 1834. godine, tri godine pre njegove tragične smrti, mlada aristokratkinja, Grofica Ana Fedorovna traži pomoć Grofa St.Germaine-a nakon što je izgubila mnogo novca za kartaškim stolom. Grof joj otkriva tajnu karata koja joj pomaže da u potpunosti povrati izgubljeni novac. Ona čuva ovu tajnu sve dok, decenijama kasnije, mladi čovek ne postane opsednut tajnom i izazove njenu smrt. Ona se potom vraća kao duh i dobije svoju osvetu - mladić izgubi razum. Puškin nikada nije sreo enigmatičnog grofa ali je veoma dobro poznavao legende o njemu te je i sam pridodao još malo navodeći nas na pomisao da Grof Saint-Germain može da predvidi budućnost.

Carl Gustav Jung 1875 - 1961Grof Saint-Germain izuzetno je dobro poznavao dijamanate, drago kamenje i hemiju, a njegovo umeće bojanja bilo je uveliko poznato. Grof Karl Cobenzl piše u pismu 1763. godine kako je video da Grof St.Germain izvodi neke eksperimente od kojih je najvažniji transmutacija gvožđa u metal koji je nalik zlatu. Bez ikakve sumnje, fizički ciljevi alhemije - Eliksir Večnog Života i Filozofov Kamen Mudrosti duboko su fascinirali Grofa. Švajcarski psihijatar Carl Jung pisao je da alhemija može da se gleda kao psihologija. Ono što su alhemičari nazivali «Materija» ustvari je bilo «nesvesno Ja». Namerna mistifikacija tako, po Jungu, može da bude blef kako bi se iskoristila tuđa lakovernost ali i projekcija nerešenih unutrašnjih tenzija. St.Germain je bio tajnovit kada je u pitanju bila njegova prošlost, imao je nekoliko identiteta i možda je u svojim okultnim istraživanjima tražio istinu o sebi.


Epilog



La Tres Sainte TrinosophieVećina današnjih istoričara smatra da Grof nije bio ništa više nego slatkorečivi šarlatan. Ali, ipak iza njega ostaje toliko pitanja bez odgovora. Na koji je način stekao neverovatno bogatstvo - ostaje misterija. Kako da objasnimo njegov neobično dug životni vek? I odakle se upošte pojavio? Ako je i bio šarlatan i tvrdio da je neko drugi - kako to da ga niko nikada nije prepoznao ili raskrinkao?

Jedini sačuvan grofov rukopis pod nazivom: "La Tres Sainte Trinosophie" nalazi se u biblioteci grada Troyes u Francuskoj, i do današnjeg dana nije u potpunosti dešifrovan i razjašnjen. Jedan deo njegovog rukopisa navodi:


"Kretali smo se kroz prostor brzinom koja ne može da se poredi ni sa čim do samom brzinom. U deliću sekunde ravnice ispod nas nestale su iz vidokruga i Zemlja je postala jedva vidljiva maglina."


[You must be registered and logged in to see this link.]

Misterije Maja

Maja glifDuboko unutar džungli Meksika i Gvatemale šireći se ka vapnenačkom grebenu poluostrva Yucatán [Jukatan] nalaze se čuveni hramovi i palate civilizacije Maja. Dok je Evropa bila zavijena u Srednjevekovnu tamu, ovaj inovativni narod sačinio je astronomske mape neba, razvio jedini pravi i originalni sistem pisanja na američkom kontinentu, usavršio matematiku i neverovatno precizan kalendar. Bez prednosti koje pružaju metalne alatke, bez zaprežnih životinja pa čak i bez točka, Maje su gradili velike gradove koji i danas zadivljuju svojom arhitektonskom preciznošću i raznolikošću. Njihovo kameno nasleđe, koje je preživelo mnoge vekove, nastavlja da živi na mestima poput Palenque, Tikal, Tulum, Chichén Itzá, Copán i Uxmal, kao i među sedam miliona potomaka civilizacije Maja.

Misterije civilizacije Maja

Teritorija civilizacije MajaMaje su verovatno najbolje poznata kultura od svih klasičnih civilizacija koje su se razvile na području koje danas nazivamo Mezoamerika. Javljaju se na poluostrvu Yucatán oko 2600. godine pre Hrista, vrhunac dostižu negde oko 250. godine nove ere na teritoriji današnjeg Meksika, Gvatemale, severnog Belizea i zapadnog Hondurasa. Gradeći na nasleđenim izumima, znanjima i idejama ranijih civilizacija kao što su Olmeci, pamte se i po svojoji studioznoj i dekorativno bogatoj ceremonijalnoj arhitekturi, uključujući hramove-piramide, palate i opservatorijume sagrađene u potpunosti bez korištenja metalnih alatki. Bili su vešti zemljoradnici, krčili su velike površine tropske šume i gradili pozamašne podzemne rezervoare za kišnicu tamo gde nije bilo dovoljno površinske vode. Poznavali su i veštine pletenja, bili dobri grnčari i krčili puteve kroz džungle i močvare podstičući razvoj zanata i razmenu zanatlijskih proizvoda sa udaljenim narodima i plemenima.

Gradovi MajaKonkistadorOko 300. godine pre Hrista Maje su usvojile hijerarhijski sistem vladavine sa kraljevima i plemstvom. Civilizacija se zatim razvila u detaljno strukturisana kraljevstva tokom Klasičnog perioda koji je trajao od 200. do 900. godine nove ere. Njihovo društvo sastojalo se od mnogo nezavisnih država, a svaka od njih imala je sela u kojoj su se stanovnici pretežno bavili poljoprivredom ali i urbana središta sagrađena oko ceremonijalnih centara. Civilizacija Maja počinje da propada oko 900. godine nove ere kada su - iz razloga koji do danas ostaju pod velom misterije - Maje sa juga napustile svoje gradove. Kada su Maje sa severa asimilirane u društvo Tolteka oko 1200. godine nove ere njihova dinastija je praktično i završena, iako su neki periferni centri nastavili da prosperiraju sve do dolaska Španskih Konkistadora početkom XVI veka.

Istorija Maja može da se okarakterizuje kao ciklus uspona i padova: gradovi-države se uzdižu do slave pa zatim propadaju samo da bi bili zamenjeni novim, još većim. Mogla bi, također, da se okarakterizuje i kao istorija kontinuiteta i promene, vođena religijom koja ostaje temelj njihove kulture. Oni koji i danas poštuju drevne Majanske tradicije kao što su verovanje u uticaj kosmosa na živote na zemlji i potreba iskazivanja poštovanja Bogova kroz rituale izražavaju se kroz moderni spoj Hrišćanstva i Majanske vere.

Ljudi, Geografija i Jezik Maja

OlmekPradomovina Maja naziva se još i Mezoamerika, etno-geografsko područje u Centralnoj Americi koje obuhvata Gvatemalu, Belize, severozapadne delove Hondurasa i El Salvadora i Meksičke provincije Yucatán, Quintana Roo, Campeche i Tabasco. Postoje indicije da je narod koji zovemo Maja migrirao iz Severne Amerike na visoravni Gvatemale oko 2600. godine pre Hrista, živeci seoski, poljoprivredni način života. Kultura pre-klasičnih Maja mnogo toga preuzela je od starije civilizacije Olmeka koja je doživela procvat oko 1200 godina pre Hrista.

Do trenutka kada je civilizacija Maja dostigla svoj vrhunac (200-900. godine nove ere), Maje su se prostirale na oko 311 hiljada kvadratnih kilometara teritorije podeljene u tri glavna područja:

*
CopánNizinsko područje tropskih šuma, koje se proteže od severozapada Hondurasa kroz Petén regiju Gvatemale u Belize i Chiapas. Ovo područje postalo je srce civilizacije Maja Klasičnog perioda i ponosilo se veličanstvenim gradovima kao što su Copán, Yaxchilán, Tikal i Palenque.
*
Visoravni Gvatemale i obale Pacifika, gde je uticaj Asteka u ranom klasičnom periodu prouzrokovao razlike u kulturnom razvoju Centralnih, ili Maja nizije
*
UxmalSeverno poluostrvo Yucatán, gde se nalaze Labná, Chichen Itzá i Uxmal, karakterizuje oskudna vegetacija, tanak sloj zemlje i malo površinske vode. Nakon kolapsa gradova u nizijama, na kraju klasičnog perioda, pojačala se migracija Maja na Yucatán gde su nastavili da žive sve do dolaska militantno nastrojenih Tolteka.

RekaReke: Nekoliko reka izvire u planinama i teče prema Tihom Okeanu na zapadnoj obali i prema Meksičkom zalivu u južnim nizijama Petén-a. Ove reke su služile kao plovni putevi za kanue na putu od jednog grada ka drugom. Većina Majanskih gradova klasičnog perioda izgrađena je pored reka koje su obezbeđivale vodu za stanovništvo kao i plovne puteve i pristup trgovinskim rutama. Samo u nizijama severnog Yucatána nema većih reka.

PrašumaPrašuma: Većina Mezoamerike, izuzev planinskih masiva vulkanskog porekla, prekrivena je gustom prašumom. Prašuma predstavlja neku vrstu staklene bašte, sa mnogo toplote, vode i svetlosti i u njoj raste izuzetno velik broj različitih biljnih vrsta. Za razliku od bogatog humusa koje obezbeđuju šume umerenog temperaturnog pojasa, zemljište u prašumi je siromašno i slabog kvaliteta. Da bi preživela, tropska vegetacija je razvila vrlo efikasan sistem korenja koje apsorbuje hranjive sastojke iz uginulih biljaka koje se brzo raspadaju zbog visoke temperature i vlažnosti vazduha.

Zemljište: Zemljište visokog kvaliteta preovladava u nižim delovima visoravni na jugu gde su vulkanske erupcije obogatile tlo. Kontinentalna klima i plodne doline učinile su visoravni na jugu popularnim područjem za naseobine i pored pretnje erupcija vulkana u okolini. Danas na ovom području živi najveći broj pripadnika Maja naroda.

Jezici MajaJezik: Iako su narodi koji su govorili jezikom Maja na ovom području međusobno delili mnoge sličnosti, njihova geografska raspršenost uslovila je evoluciju jezika u mnogo srodnih jezika i narečja, ali sa dovoljno različitosti da u današnje vreme različite grupe Maja naroda ne mogu da se međusobno razumeju. Ovakva raznolikost jezika nimalo ne doprinosi naporima da se prevedu hijeroglifski zapisi drevnih gradova-država. Naučni svet još uvek pokušava da rekonstruiše porodično stablo jezika Maja i danas nalazimo različite interpretacije, ali je opšte prihvaćeno da je četiri ili pet jezičnih grupa nastalo još u Srednjem Pre-klasičnom periodu.


Drevni gradovi Maja

Hram Maski - TikalGradovi Maja bili su ritualni i administrativni centri regija koje su se sastojale od samih gradova i okoline koja se bavila poljoprivredom. Najveći gradovi bili su prilično gusto naseljeni. U jednom od najvećih centara, Tikalu na primer, na površini od samo 15 kvadratnih kilometara nalazilo se preko 10 hiljada individulanih građevina, u rasponu od hramova-piramida pa do koliba sa krovom od pletenog pruća. Procenjeno je da je Tikal imao oko 60 hiljada stanovnika, čineći gustoću stanovništva nekoliko puta većom od one koju su imali prosečni gradovi Evrope i Amerike toga doba. Tipičan grad Maja Klasičnog perioda obično se sastojao od serija stepenastih platformi na kojima su se potom zidale građevine. Ovakve strukture okruživale su velike trgove ili parkove. Arhitekturu Maja karakteriše sofisticirani osećaj za dekoraciju i umetnost, izražen kroz bareljefe i zidno slikarstvo. U glavnim centrima, poput Tikala, velike građevine i kompleksi su verovatno bili povezani kamenim putevima ili prolazima.

Gradovi Maja retko su bivali raspoređeni u pravilne mreže i čini se da su razvijani neplanski. Maje su bile u stanju da ruše hramove i palate i grade ih ponovo iznova i tako kroz vekove. Zbog ovako nasumičnog načina gradnje, danas je često veoma teško sa sigurnošću odrediti tačne granice gradova Maja. Neki gradovi bili su okruženi odbrambenim kanalima i zidovima ali je ovakav način gradnje neobičan kada su Maje u pitanju. Gradske zidine retka su pojava, sa izuzetkom nekoliko nedavno otkrivenih gradova iz vremena kolapsa Maja civilizacije, kada su odbrambeni zidovi odjednom podignuti oko gradova pod opsadom.

Ostaci TikalaHramovi-piramide bile su najimpozantnije građevine grada Maja Klasičnog perioda. Građene su na ručno klesanim blokovima krečnjaka i nadvisivale su sve ostale okolne građevine. Iako su sami hramovi imali jednu ili više prostorija, one su bile toliko uske da su verovatno korištene samo u ceremonijalne svrhe bez masovnog prisustva javnosti.

Iako su hramovi-piramide bile najveće strukture u gradu Maja, velika većina građevina bile su palate, jednospratne zgrade građene kao hramovi-piramide ali na mnogo nižim platformama i sa nekoliko desetaka prostorija obloženih gipsom. Za razliku od hramova-piramida, palate su često sadržavale jedno ili dva velika unutrašnja dvorišta.

TeotihuacanDanas nema usaglašenog objašnjenja čemu su ustvari služile ovakve palate. Vladari i vladajuća kasta mogla je da živi na ovakvim mestima, iako su prostorije veoma sabijene, male i spartanski opremljene. Arheolozi predlažu verziju po kojoj je plemstvo verovatno živelo u građevinama koje su imale mnogo kraći vek trajanja i kojima se danas izgubio svaki trag. Po njihovom mišljenju, u ovakvim palatama sa malim, gusto sabijenim prostorijama mogli su da žive monasi ili sveštenici, iako nalazimo veoma malo dokaza o postojanju monaških redova ili religijskih organizacija među narodima Maja.

Neke regije imale su veoma malo površinske vode pa su neki gradovi, Tikal naprimer, imali velike veštačke rezervoare za vodu kako bi stanovnici mogli da čuvaju rezerve vode koju su koristili tokom sušne sezone. Mnogo gradova ponosilo se plesnim podijumima, neki su imali javna kupatila, verovatno usvojena iz Meksika. Važniji gradovi imali su spomen ploče i spomenike podignute na popločanim trgovima ili ulicama, obično ispred važnih hramova i palata. Spomen-ploče su se nalazile na malenim platformama koje su podržavale strukturu hramova-piramida i obično se ispred njih nalazio nizak i na vrhu ravan oltar.

Društvo

LovPrvi stanovnici koji su naseljavali poluostrvo Yucatán bili su lovci koji se pojavljuju pre oko 11.000 godina. Živeli su nomadskim načinom života okupljeni u mala porodična plemena. Oko 2500.godine pre Hrista započeli su uzgoj žitarica i napustili nomadski način života smestivši se u sela okružena kukuruznim poljima.

Maje su stvarale obradive površine sekući i paleći šume. Uzgajali su žitarice ali i pasulj, tikve i duvan. Na zapadnim visoravnima do obradivog zemljišta dolazili su pravljenjem terasa na obroncima i padinama brdovitih terena, u nizijama su krčili šume. Svake dve godine pomerali su bašte i njive na nove lokacije, a iskorišteno zemljište su ostavljali netaknuto deset godina kako bi zemljište imalo vremena da se obnovi.

Seoski životŽiveli su u malim selima u kojima su kuće imale popriličan broj članova familije. Njihove kuće sa krovom pletenim od pruća obično su imale jednu veliku prostoriju, koja je bivala pregrađena drvenim stubovima, međusobno povezanim pletenim prućem i oblepljenih blatom čineći zidove. Ovakve kućice služile su prvenstveno za spavanje, a dnevne aktivnosti kao, naprimer, kuvanje obavljale su se napolju. Podela rada između muškaraca i žena bila je jasno definisana. Muškarci su gradili kuće i obrađivali zemlju a žene pripremale hranu, pravile odeću i brinule se o svim ostalim potrebama domaćinstva. Ovakve davne metode i porodične tradicije preživele su vekove i danas se praktikuju u mnogim seoskim sredinama.

Na vodiDo Srednjeg Preklasičnog perioda, verovanja i ideje Olmeca naroda o hijerarhijskim metodama organizovanja društva verovatno su se infiltrirale u društvo Maja. Maje na visoravnima juga ujedinile su se pod vođstvom kraljeva ili poglavica visokog ranga, ali je većina Maja nizija izdržala pritisak da se povinuje, zadržavajući plemenske konfederacije koje nisu priznavale veći autoritet od onog kojeg su imale njihove seoske starešine. U Kasnom Preklasičnom periodu pojavljuje se «ahau», ili kralj, i niču kraljevstva širom Maja teritorija. Sledećih hiljadu godina obeležili su prisustvo kraljeva i kraljevina među narodima Maja.

U svakom takvom kraljevstvu, društvo je bilo organizovano hijerarhijski, uključujući kraljeve, plemstvo, učitelje, pisare, ratnike, arhitekte, administratore, zanatlije, trgovce, radnu snagu i zemljoradnike. Pored glavnog grada, kraljevstva su uključivala i okolne gradove, sela i zaseoke i poveće zemljoradničke farme u vlasništvu bogatijih familija.

Transport terakota posuđa Verovatno postoji više razloga koji su naveli Maje da napuste stari način života sa malim poljoprivrednim zajednicama kojima su vladale lokalne starešine i prihvate novi način života u kompleksnim kraljevstvima Klasičnog perioda. Pronalazak načina za sakupljanje kišnice i racionalnije korištenje obradivog zemljišta koje je donosilo više prinosa verovatno su dva najvažnija činioca koja su omogućila promenu. Brojna radna snaga organizovana je u izgradnju i održavanje kompleksa vodovoda (rezervoara, cisterni i kanala) i brigu oko obradivog zemljišta. Ova dostignuća omogućila su povećanja u proizvodnji hrane, omogućavajući stvaranje zaliha koje su zatim omogućile razvoj i jačanje trgovinskih puteva sa okolnim državama/kraljevstvima, ali i porast stanovništva. Potreba za vladom koja bi se brinula o brojnim detaljima novog, komplikovanijeg urbanog i seoskog načina života može delimično da objasni razloge koji su naveli Maje da prihvate kralja kao vrhovnog vladara.

Gradovi koji su nastavili da rastu po veličini i broju stanovnika zauzimali su i koristili sve više i više obradivog zemljišta. Broj stanovnika je rastao iz dana u dan, delom zahvaljujući prilivu ljudi izvan granica regija. Porast stanovništva, suše i uništeni ili nedovoljni prinosi žitarica dovodili su do nestašica hrane i slabije ishrane među stanovništvom. Kada bi žetva propala, stanovništvo je bivalo primorano da se preseli na drugo mesto kako bi preživelo. Pored toga, još nekoliko stvari moglo je da utiče na kolaps gradova u južnim nizijama oko 900.godine nove ere:

* Razvoj neprijateljstava u kasnijem Klasičnom periodu
* Visoka cena sve češćih ratovanja
* Troškovi izdržavanja kraljeva i plemstva i građenja sve većih, viših i komplikovanijih hramova
* Žrtvovanje običnog naroda ( u ranom Klasičnom periodu samo kraljevi i zarobljeno plemstvo bivalo je prinošeno kao žrtva bogovima)

Koji god bili razlozi za to, Maje su odlučili da se vrate mnogo jednostavnijem načinu života, gajeći kukuruz i živeći u malenim selima kako, uostalom, žive i danas.

Maje sa severa također su ušli u novu fazu kada su pali pod uticaj Tolteca i drugih grupa koje zu živele na poluostrvu Yucatán. Ova era nastavila se sve do dolaska Španskih Konkistadora 1541.godine, era koja se pretvorila u mračan period u kojem je spaljivana Maja literatura u nameri da se u potpunosti uništi i izbriše religija Maja naroda.

Kosmologija i religija Maja

Quetzalcoatl Maje su verovali u cikluse stvaranja i uništavanja koji se ponavljaju i ako na svaki od njih gledamo kao na eru, svaka traje oko 5.200 modernih godina. Sadašnji ciklus je po verovanju Maja počeo 3114. ili 3113. godine pre Hrista po našem kalendaru, i trebalo bi da završi 2011. ili 2012. godine. Sa znanjem koje danas posedujemo o Maja civilizaciji nije nam lako da rekonstruišemo i razumemo u potpunosti njihovu kosmologiju, mada je jasno da su verovali da je Zemlja ravna i da ima četiri ugla. Svaki ugao nalazio se na mestu velike važnosti i imao svoju određenu boju; crvena je bila za istok, bela za sever, crna za zapad i žuta za jug. Centar je bio mesto za zelenu boju. Neke Maje su također verovale da je nebo sastavljeno od više slojeva i da ga na uglovima drže četiri božanstva neopisive fizičke snage koja su zvali «Bacabs». Druge Maje su verovale da je nebo naslonjeno na četiri drveta različite boje i vrste sa zelenim ceiba drvetom u sredini.

Quetzalcoatl Pernata Zmija Zemlja u svojoj ravnoj formi je po njihovom verovanju ustvari bila površina leđa džinovskog krokodila koji se odmara u bazenu punom vodenih ljiljana. Kao što je zemlja imala svog krokodila, tako je nebo imalo svoju dvoglavu zmiju, koncept koji se verovatno bazira na činjenici da je reč «nebo» u rečniku Maja veoma slična reči «zmija». Na hijeroglifima, ne samo da je telo nebeske zmije označeno njenim vlastitim znakom ukrštenih traka, već i sa Suncem, Mesecom, Venerom i drugim nebeskim telima.

Verovalo se da nebo ima trinaest slojeva i da svaki zaseban sloj ima svoje božanstvo. Najviše od svih bila je muan ptica, nalik vrsti sove. Podzemlje je imalo devet različitih slojeva, a svaki od njh imao je pripadajućeg Gospodara Noći. Podzemni svet bio je hladno i nesrećno mesto i, prema verovanju, destinacija za većinu Maja posle smrti. Nebeska tela kao što su Sunce, Mesec i Venera su također, prema verovanju, prolazila kroz Podzemni svet svaki put kada nestanu ispod horizonta.

Ritualna procesija - mural iz Chichen ItzeDanas se veoma malo zna o božanstvima Maja. Maje su imale velik broj božanstava, a barem 166 imalo je i svoje ime. Svaki od njih posedovao je nekoliko aspekata. Neki su bili i muškog i ženskog pola, neki su pak mogli da budu i mladi i stari istovremeno, i svako božanstvo koje je predstavljalo neko od nebeskih tela imalo je i svoje drugačije lice za Podzemni svet, koje se pojavljivalo kada božanstvo «umre» svake večeri. Neki izvori pominju jedno vrhovno božanstvo, po imenu Itzamná, zaštitnika umetnosti i nauke koje je zaslužno i za stvaranje pisma. Njegova supruga bila je Ix Chel, boginja pletenja, medicine i rođenja, a bila je i drevna boginja Meseca.

Uloga sveštenstva bila je blisko povezana sa kalendarom i astronomijom.. Sveštenici su kontrolisali učenje i rituale i bili zaduženi za računanje vremena, festivale, ceremonije, verske praznike i proslave, proricanje budućih događanja, lečenje bolesti, pisanje i rodoslove. Sveštenici su mogli da zasnivaju bračne zajednice i sinovi su često dobijali priliku da naslede položaje svojih očeva.

Kalendar MajaSvi rituali Maja zasnivali su se na Svetom Cikličnom kalendaru koji je imao 260 dana i svi ritualni obredi imali su simbolična značenja. Uzdržavanje od polnih odnosa strogo se poštovalo pre i za vreme takvih obreda, i samopovređivanje je bivalo podsticano kako bi se obezbedila krv kojom su se posvećivale relikvije. Elita je bila opsednuta krvlju - kako vlastitom tako i onom njihovih zarobljenika - i ritualna puštanja krvi bila su glavni deo bilo koje važnije svetkovine u kalendaru. Ritualno puštanje krvi također je priređivano kako bi se odobrovoljili bogovi, i kada je civilizacija Maja počela da propada, vladari velikih teritorija su, kako nam govore pronađeni dokazi, u žurbi priređivali ritualna puštanja krvi u gradovima širom teritorija pod kontrolom ne bi li očuvali svoja raspadajuća kraljevstva.

Ritualno Puštanje KrviKao ljudske žrtve prinošeni su zatvorenici i zarobljenici, robovi i posebno deca; siročad i deca iz nedozvoljenih odnosa koja su kupovana specijalno za ovakve prilike. Pre ere Tolteka umesto ljudskih žrtava češće su kao žrtve prinošene životinje - ćurke, psi, veverice, prepelice i iguane samo su neke od vrsta koje su smatrane dostojnim Bogova Maja.

Za vreme prinošenja ljudskih žrtava sveštenik je kao pomoćnike imao četiri starija muškarca zvana chacs, nazvana u čast Boga Kiše, zvanog Chac. Oni bi za vreme ceremonije držali žrtvu za ruke i noge dok bi joj druga osoba zvana nacom otvarala grudni koš. Sve bi se ovo dešavalo uz prisustvo chilam-a, šamana koji je primao poruke bogova u stanju transa i čija proročanstva je tumačilo prisutno sveštenstvo.

Chac - Bog KišeMaje su verovale da, nakon smrti, ljudi ulaze u svet Podzemlja kroz pećine ili kroz cenote. Kralj bi, nakon smrti, pratio put povezan sa kosmičkim kretanjem Sunca i zatim pao u Podzemni svet; ali su kraljevi posedovali natprirodne moći i bivali su ponovo rođeni u Zvezdanom Svetu i postajali bogovi. Strah od smrti prirodnim putem bio je rasprostranjen među narodima Maja, pogotovo zato što mrtvi nisu «automatski» išli u raj. Obični ljudi sahranjivani su ispod podova vlastitih kuća, usta su im punjena hranom i kamenčićima od žada. Sahranjivani su sa predmetima religijskog karaktera kao i predmetima koje su koristili za vreme života; grobnice sveštenika sadržavale su knjige.

Plemstvo je bivalo kremirano - običaj Meksičkog porekla - i hramovi su podizani iznad njihovih urni. U ranijim vremenima, plemstvo je sahranjivano u komore ispod mauzoleja. Neke Maje su čak mumificirale glave preminulih velikaša. One su potom čuvane u porodičnim kapelama i «hranjene» u regularnim intervalima.

KarnevalNakon invazije španskih Konkistadora pojavljuje se mnogo sličnosti između hrišćanskih verovanja i verovanja Maja. Neki arheolozi ukazuju na mnoge sličnosti: i Maje i Hrišćani su palili razne mirise tokom vršenja verskih obreda, veličali su otelotvorenja bogova predstavljena kao slike, imali sveštenstvo i veoma detaljne obrede usko povezane sa ritualnim kalendarom.

U današnje vreme, većina Maja sledi religiju sačinjenu od davnih verovanja Maja, animizma i Katolicizma. Neke Maje, na primer, i dalje veruju da su njihova sela ceremonijalni centri sveta potpomognutog bogovima na sva svoja četiri ugla. Kada jedan od ova četiri boga prebaci teret svoga tela sa jedne na drugu nogu, prema njihovom verovanju, nastaju zemljotresi. Nebo iznad njih pripada Suncu, Mesecu i zvezdama; ali je Sunce naprimer, jasno povezano sa Hristom a Mesec sa devicom Marijom.

Balam ili JaguarMnogo Maja ubeđeno je da su planine koje ih okružuju analogija davnim hramovima-piramidama. Planine i brda su, prema predanju, također mesta gde žive božanstva njihovih predaka: postarije figure oca i majke koje se u kućama poštuju molitvom i darovima kao što su mirisi, crni pilići, sveće i alkohol. U mnogo sela današnjih Maja, tradicionalni šamani i dalje nastavljaju da se u planinskim hramovima mole za duše bolesnih. Maje također veruju u Vladara Zemlje - debelog, pohlepnog poluboga koji živi u pećinama i cenotes, kontroliše sve podzemne bunare i prouzrokuje munje i kišu.

Među njima također postoji natprirodno verovanje u duhove šuma. Neka sela u današnje vreme imaju četiri para krstova i četiri «duha jaguara» ili balam na sva četiri ulaza u selo kako bi se sačuvali od zla. Poljoprivredni običaji i dalje nalažu prizivanje božanstava šume, a i dalje se veruje da su zli vetrovi koji su na slobodi uzrokuju bolesti širom sveta.

Pismo i Hijeroglifi

CartoucheSistem pisanja Maja arheolozi smatraju najsavršenijem sistemom ikada razvijenom na području Mezoamerike.

Maje su pisale koristeći 800 individualnih znakova ili glifova, uparenih u stupce koje se čitaju zajedno s leva na desno od vrha ka dnu.

Maja glifovi predstavljaju reči ili slogove koji mogu da se kombinuju u bilo koju reč ili koncept u jeziku Maja, uključujući brojeve, vremenske periode, imena kraljeva, titule, dinastičke događaje, imena bogova, pisara, skulptora, objekata, građevina, mesta i namirnica.

Hijeroglifi su bivali uklesani u kamen i drvo na spomenicima i arhitekturi Maja, ili su slikani na papiru, gipsanim zidovima i grnčariji.

Jedinica koju su maje koristile za pisanje, a koja je ekvivalent današnih reči i rečenica u modernom jeziku je cartouche.

GlifMaja cartouche sadržavao je barem tri ili četiri glifa, a neki su imali i do pedesetak glifova. Svaki cartouche sastojao se od različitih glifova, prefiksa i sufiksa.

Maja nisu imale alfabet kakav se danas koristi širom sveta.

Pisanja Maja nisu jednostavna za prevođenje iz više razloga. Prvo, glifovi ne predstavljaju samo zvukove ili ideje, oni mogu da predstavljaju oboje, tako da nije lako znati na koji način bi svaki glif ili cartouche trebao da se pročita. Pored toga, mnogi Maja glifovi mogu da imaju više od jednog značenja, i mnogi Maja pojmovi mogu biti pisani na više nego načina. Brojevi, na primer, mogu biti pisani kao numerički simbol, kombinacijom ili kao slika Boga kojeg povezuju sa tim brojem , ili kombinacijom pomenutih. Pojedini glifovi predstavljaju više od jednog fonetičkog zvuka, dok u isto vreme predstavljaju i ideju. To znači da svaka ideja može biti pisana na više različitih načina. Na primer, ime kralja Palenque, Pacal, čije ime doslovno prevedeno znači 'ručni štit', ponekad se pojavljuje kao slika štita za ruke, a ponekad fonetički kao pa-cal-la, a u nekim slučajevima kao kombinacija slikovnog simbola i fonetike.

Dešifrovanje tekstova Maja je postalo lakše uz pomoć kompjutera, crteža i znanja akumuliranog kroz vekove naučnih istraživanja. Hijeroglifi Maja nisu potpuno dešifrovani i još uvek mogu biti samo objašnjeni umesto pročitani. Do danas, približno 85 procenatapoznatih hijeroglifa Maja je dešifrovano.

Maje su pisanje smatrale darom Bogova. Najstarije Maje nisu umele da čitaju, zato što je veština čitanja i pisanja ljubomorno čuvana od strane malobrojne elitne klase, koja je verovala da samo oni mogu da komuniciraju direktno sa Bogovima i posreduju između Bogova i običnog naroda.

Od samog početka Maje su koristile pisanje kao propagandno oruđe, više nego sredstvo za beleženje istorije. U hijerarhijskom društvu gde su se elite takmičile za prestižne i vladarske pozicije, pisanje se koristilo da ojača vladarevu vojnu snagu i da ozakoni njegovo poreklo od plemenitih predaka i Bogova. Zapisi na kamenim spomenicima su bili namereni da prikažu vladare u najboljem svetlu, tako da stari zapisi pišu uglavnom o istorijskim događajima, brakovima, rođenjima, vojnim kampanjama i pobedama, vladarevim i drugim dinastičkim aferama.

Maja glifovi su također slikani na pločicama pravljenim ili od jelenske kože ili od izbledelog papira napravljenog od smokvinog drveta koje je tada bilo pokriveno sa tankim slojem gipsa i savijeno kao harmonika. Zapise takve vrste slikali su visoko trenirani pisari i sadrže rituale, hronologije i važne događaje.

Detalj sa Pločice sa 96 glifova iz Palenque koji se smatra jednim od najlepših Maja glifovaVećinu takvih Maja zapisa spalili su španski Konkistadori u XVI veku kada su pokušali da pokatoliče Maje i privedu ih Hrišćanstvu.

Nekolicina preostalih zapisa su dragocen izvor informacija o religioznim verovanjima Maja i njihovim ritualima i beleže informacije o Bogovima koji su povezani sa svakim danom u kalendaru Maja kao i astronomske beleške koje daju osnovu ciklusa Venere i drugih nebeskih tela.

Nakon dolaska Španaca u XVI veku pojavili su se mnogi rečnici Maja kao i knjige molitvi. Oni su važni izvori za interpretaciju Maja hijeroglifa. U XVI veku Maje su također naučili da zapisuju svoje jezike koristeći rimska slova, i nakon toga radovi Maja više ne predstavljaju pisanje hijeroglifima, nego fonetski prevod jezika Maja u rimsko pismo.

Četiri poznata pre-španska zapisa do sada otkrivena pišu uglavnom o religiji i astronomiji. Oni su većinom pisani u arhaičnom Yucatec jeziku, jednom od trideset i jednog jezika Maja.

* Drezdenski Zapis - DetaljDrezdenski zapis koji sadrži 78 stranica i verovatno je napisan u gradu Chichén Itzá u razdoblju od 1200-1250 godine. Neki arheolozi veruju da je ovaj zapis pola veka stariji i da je mogao biti napisan negde drugde u Yucatánu. Drezdenski zapis sadrži kalendare, računanja dana, predskazanja, tabele pomračenja i pomeranja planete Venere, kao i proročanstva. Zapis je dugačak 3.5 metra i veruje se da ga je slikalo najmanje osam pisara.

* Madridski zapis sastavljen je iz dva dela - također je poznat i kao Tro-Cortesano zapis. Sastoji se od 112 stranica i sadrži religiozne zapise i predskazanja.

* Paris ili Peresano zapis sastoji se od 22 stranice i sadrži predskazanja i kalendar.

*
Madridski ZapisGrolier zapis je poslednji koji je otkriven i prvi put javno je objavljen u Grolier Klubu u New Yorku u ranim sedamdesetim godinama. Pronađen je u drvenoj kutiji u pećini u Chiapas.U lošem je stanju i sadrži oko pola od 20 stranica dugačke tabele koja govori o pomeranjima planete Venere. Ovaj Zapis je iz 1230 godine, što ga čini najstarijim zapisom iz razdoblja pre dolaska Španaca.

Ostale važne knjige Maja su:

* Popol VuhPopol Vuh je velika epska poema koju su napisale Quiche Maje i koja čuva njihovu svetu i svetovnu historiju. Zapisana je sa strane vladara Quiche Maja u Chichicastenango između 1554 i 1560 godine koristeći Rimsko pismo

* Chilam Balam su knjige pesama, proročanstva i kalendari sačuvani prepričavanjem i nebrojenim prepisivanjem. Ove knjige sadrže posmatranja, kalendare i predskazanja proroka po imenu Balam, i poznate su po svom mestu porekla.

* Alfabet Diega de LandeDnevnici Cakchiquel-a su također poznati kao Solola Hronike i napisani su 1605 godine u jeziku Cakchiquel-a. Dnevnici su prvo prevedeni u engleski jezik a posle u španski, a po sadržaju su slični Popol Vuh-u.

*
Prikaz stvari u Yucatánu je napisan sa strane Oca Diega de Lande, koji je bio odgovoran za uništavanje velikog broja tekstova, zapisa i dokumenata starih Maja. Neki smatraju njegovu knjigu kao objašnjenje zašto je uništio toliko zapisa; drugi to vide kao pokajanje Lande zbog uništavanja toliko mnogo zapisane historije.

Diego de LandaPostoje također i 93 različita istorijska i geografska zapisa Maja. Oni pišu o flori, fauni, stanovnicima i ruševinama, a uključuju i običaje, tradiciju i istoriju.

1962 godine hijeroglifi Maja su po prvi put sortirani. Od 1980 godine veliki napredak načinjen je u dešifrovanju novih glifova nađenih u Palenque, Tikal i drugim gradovima. Taj napredak obećava da mnoge misterije koje okružuju Maje možda jednoga dana budu razrešene.


Matematika

Brojevi MajaMatematika koju su koristile Maje najsofisticiraniji je matematički sistem ikada razvijen na Američkom kontinentu.

Njihov sistem računanja zahtevao je samo 3 simbola: tačku koja je predstavljala jedinicu, crtu koja je imala vrednost pet i školjku koja je predstavljala nulu. Ova tri simbola korištena su u različitim kombinacijama pri računanju vremena i beleženju raznih datuma u kalendaru, u prošlosti i u budućnosti, a korištenje ova tri simbola bilo je toliko jednostavno da su čak i ljudi bez ikakvog obrazovanja bili sposobni da vrše jednostavne aritmetičke operacije neophodne za trgovinu i razmenu dobara i usluga.

Sama činjenica da su Maje razumevale vrednost nule je od neprocenjivog značaja - većina civilizacija sveta tog vremena nije poznavala i koristila nulu u aritmetičkim operacijama.

Maje su za svoja računanja koristile brojevni sistem sa bazom 20 umesto današnjih 10. To znači da su umesto brojeva poput 1, 10, 100, 1 000, i 10 000 koje mi danas koristimo Maje koristile 1, 20, 400, 8 000 i 160 000.

Brojevi su, uključujući datume u kalendaru, pisani odozdo nagore umesto horizontalno kako ih mi danas pišemo. Broj 3 naprimer predstavljale su tri tačke postavljene horizontalno jedna do druge, broj 12 predstavljale su dve crte, jedna iznad druge, sa dve tačke iznad njih, broj 19 pisan je uz pomoć tri crte sa četiri tačke iznad njih. Brojevi veći od 19 predstavljani su na isti način, ali je tačka stavljana iznad broja za svaku grupu od 20. Tako je naprimer broj 32 pisan uz pomoć simbola za broj 12, ali sa tačkom povrh njega koja je predstavljala dodatnu grupu od 20. Tako je sistem mogao da se proširuje u beskonačnost.

Sistem matematičkih simbola omogućavao je čak i neobrazovanim ljudima da sabiraju i oduzimaju kako bi trgovali. Da bi sabrali dva broja, naprimer, simboli za oba ta broja bili bi ispisani jedan pored drugoga a zatim sažeti u jedan novi celi broj koji je predstavljao zbir dva broja. Tako, naprimer, dve crte i tačka koje predstavljaju broj jedanaest mogu biti pridodane jednoj crti koja predstavlja broj pet čineći tako tri crte i tačku, odnosno šesnaest.

Maje su verovale da neki brojevi imaju veću važnost od drugih i imali su svoje svete brojeve. Tako je jedan od tih posebnih brojeva bio i broj 20 a predstavljao je ukupan broj prsta na obe ruke i noge. Trinaest je također bio sveti broj po broju izvornih, originalnih bogova Maja. I 52 je bio sveti broj koji je predstavljao broj godina u jednoj grupi, veličini koja je po konceptu slična jednom veku ili nizu od stotinu godina. Broj 400 također je bio sveti broj, a predstavljao je broj bogova noći.

Brojevi Maja - Glifovi Maje su također koristile glifove koji predstavljaju glave kao numeričke znakove. Broj 1 naprimer često je predstavljan kao mlada zemaljska boginja, broj dva predstavljan je kao bog žrtvovanja i tako dalje. Ovi glifovi su slični drugim glifovima koji predstavljaju božanstva i to je uzrok mnogim nesuglasicama i nesporazumima koji se javljaju tokom dešifrovanja glifova. Da bi zabuna bila još veća, glifovi koji predstavljaju brojeve mogli su da budu pisani i kao zbir. Tako je naprimer broj 13 mogao biti napisan kao glif koji predstavlja broj 10, a za njim bi zatim sledio glif koji predstavlja broj 3. Ovakvi numerički glifovi mogli su isto tako da se koriste u kombinaciji sa običnim tačkama, crtama i školjkama.

Matematika je bila važna disciplina u kulturi Maja pa je danas nalazimo i u njihovoj umetnosti; na freskama, na kojima se prepoznaju pisari ili matematičari sa zapisima koji sadrže brojeve, a koje oni nose pod rukom. Interesantan je podatak da je prvi takav matematičar koji je identifikovan na jednom od glifova bila žena.

Kalendar Maja

Kalendar Maja u svojoj finalnoj formi najverovatnije potiče iz 1. veka pre Hrista, i moguće je da korene vuče iz civilizacije Olmeka. Neverovatno je tačan i proračuni sveštenika Maja toliko su precizni da je korekcija kalendara jedan deset hiljaditi deo dana preciznija nego kalendar koji mi danas koristimo.

Od svih davnih kalendara, kalendar Maja i drugih kultura Mezoamerike je najkompleksniji i najinteresantniji. Mesec je po njemu imao 20 dana i imao je 2 različite kalendarske godine:

* Religiozni kalendar Maja

Sveti Ciklus ili tzolkin, koji je imao 260 dana i

* Solarni kalendar Maja

Tzolkin i HaabNeodređena Godinu ili haab koja je imala 365 dana. Ova dva kalendara podudarala su se svake 52 godine. Ovaj period od 52 godine nazivao se „svežanj" i Majama je značio otprilike isto što nama danas predstavlja jedan vek.

Sveti Ciklus od 260 dana sastavljen je od dva manja ciklusa

Svaki od dana predstavljen je imenom boga koji nosi vreme preko neba i tako označava smenu dana i noći. Imena dana su Imix, Ik, Akbal, Kan, Chiccan, Cimi, Manik, Lamat, Muluc, Oc, Chuen, Eb, Ben, Ix, Men, Cib, Caban, Eiznab, Cauac i Ahau. Neki od ovih su bogovi životinja, kao što je Chuen - pas i Ahau - orao. Arheolozi su istakli da Majanski redosled životinja ima sličan redosled sa lunarnim zodijakom mnogih Istočnih i Jugoistočnih Azijskih civilizacija.

Meseci TzolkinaU 260 dnevnom tzolkin-u, vreme ne teče pravolinijski, nego se kreće u ponavljajućem krugu sličnom spirali. Dva ciklusa od 13 i 20 dana prepliću se i ponavljaju bez prekida. Kalendar bi počeo sa 1 Imix, 2 Ik, 3 Akbal, i tako dalje sve do 13 Ben, nakon čega se ciklus nastavlja sa 1 Ix, 2 Men, i tako dalje. Ovoga puta dan Imix bio bi pod brojem 8 Imix, i poslednji dan u 260-dnevnom ciklusu bio bi 13 Ahau.

Niko nije siguran kako je tako neobičan kalendar uveden u upotrebu. 260-dnevni ciklus može da poveže nekoliko nebeskih pojava, uključujući konfiguraciju Marsa, pojave Venere, ili sezone pomračenja. Može čak da predstavi i interval između začeća bebe i njenog rođenja.

260-dnevni kalendar je korišten da odredi važna događanja kako za ljude tako i za bogove.

Bio je korišten da imenuje pojedince, predoči budućnost, da odredi povoljne dane za bitke, brakove i tako dalje. Svaki dan imao je svoje znamenje i svoju asocijaciju, i nemilosrdni marš od 20 dana je bio kao neprekidna mašina za proricanje koja je određivala sudbine Maja.

HaabNeodređena godina ili haab, koja je brojila 365 dana slična je današnjem, modernom kalendaru. Sastavljena je od 18 meseci od kojih svaki sadrži 20 dana, sa nesrećnim periodom od 5 dana na kraju. Ovaj svetovni kalendar bavio se isključivo godišnjim dobima i poljoprivredom i bio je baziran na sunčevom ciklusu. Meseci su se, po redu, zvali ovako: Pop, Uo, Zip, Zotz, Tzec, Xuc, Yaxkin, Mol, Chen, Yax, Zac, Ceh, Mac, Kankin, Maun, Pax, Kayab i Cumku. Nesrećni period od 5 dana je bio poznat kao uayeb, i smatrao se za zlosutno vreme koje je moglo da uzrokuje opasnost, smrt i lošu sreću.

Po Majanskom "sunčevom" kalendaru pretpostavlja se da je nova godina počinjala u Julu po našem današnjem kalendaru sa mesecom zvanim Pop. Majanski 20-dnevni mesec uvek je počinjao sa završetkom prethodnog meseca i nastavljao se sa danima od 1 do 19 dok je 20 dan opet bio početak sledećeg meseca i tako dalje. Iz tog razloga Maje su verovale da svaki mesec vrši uticaj na sledeći. Prema tome bi nova godina u kalendaru Maja počela sa 1 Pop, praćena sa 2 Pop, sve do 19 Pop i bila nastavljena sa početkom meseca Uo koji bi se označavao kao 0 Uo, pa tek onda 1 Uo, 2 Uo, i tako dalje.

Povezivanjem kalendarskih godina (Tzolkin i Haab) nastaje ciklus od 18 980 dana ili približno 52 kalendarske godine. Kraj ovog ciklusa od 52 godine uvek je unosio strah u ljude jer se verovalo da bi došlo do kraja sveta i nebo bi palo na zemlju ukoliko bogovi nisu bili zadovoljni načinom na koji su ljudi izvršavali svoje obaveze. 52-godišnji ciklus je međutim bio neadekvatan da meri proticanje vremena.

Iz tog razloga nastao je treći kalendar nazvan

* Dugački kalendarDugački kalendar

koji je bio baziran na sledećim vremenskim jedinicama: kin (jedan dan); uinal (mesec sadržan od 20 dana); tun (godina od 360 dana ili 18 meseci); katun (20 godina); baktun (400 godina). Postojale su i veće vremenske jedinice koje su se zvale: pictun, calabtun, kinchiltun i analtun. Svaki analtun je bio jednak periodu od 64 miliona godina!

Dugački kalendarDugački kalendar počinje od samog postanka pa sve do danas. Datum tog postanka je 3114. godina pre Hrista ili 3113 godina pre Hrista po današnjem kalendaru. Ta godina je postavljena kao početna godina - slično kao što i mi koristimo Hristovo rođenje.

Da označi datum, kalendar Maja koristio je 5 brojeva u ovom redosledu: baktun, katun, tun, uin, kin. Ovo bi bilo napisano kao, na primer: 9.10.19.5.11 10 Chuen 4 Kumku, što se prevodi kao 9 baktun-a (1, 296 000 dana), 10 katun-a (72 000 dana), 19 tun-a (6840 dana), 5 uinal-a (100 dana), 11 kin-a (11dana). To daje zbir od 1,374,951 dan (približno 3 764 godine) od postanka. To bi, prema kalendaru koji danas koristimo bila 651. ili 652. godina nove ere.

Jedna od najvećih uloga ovih kalendara nije bila da odredi tačan datum nego da uskladi postupke vođa Maja sa istorijskim i mitološkim događajima. Dela koja su bogovi izvodili po tim mitovima ponovo su izvođena od strane vođa Maja, često na godišnjicu originalnog događaja, koju su sveštenici Maja prethodno pažljivo izračunali. Kalendar je također korišten da označi vreme prošlih i budućih događaja. Neki spomenici Maja, na primer, beleže događaje koji su se desili pre 90 miliona godina, dok drugi predviđaju događaje koji bi trebalo da se dese za 3 000 godina.

Šaman - figurica sa YucatanaKalendar također predviđa budućnost na principu današnjeg horoskopa. Na primer, Maje su verovale da datum rođenja osobe određuje njenu sudbinu kroz život. Tako je svaka osoba od svog rođenja bila pod uticajem određenog boga. Neki bogovi su bili povoljniji od drugih, a dete rođeno pod uticajem dobrog boga smatrano je srećnim. Dete rođeno pod uticajem ne toliko dobrog boga je moralo kroz čitav svoj život da se brine da mu bog bude naklonjen, posebno za vreme peroda od 5 nesrećnih dana sunčevog kalendara.

Mnogi naučnici su se pitali zašto je kalendar Maja toliko komplikovan. Delomično, iz razloga što su sveštenici Maja sve odluke u vezi datuma donosili shodno sa svetim (duhovnim) događajima i poljoprivrednim ciklusima. Iz tog razloga nije bilo potrebno za prosečnu osobu da razume kalendar, tako da su sveštenici mogli da ga razrađuju koliko god su to smatrali potrebnim.

Stari kalendar Maja se još uvek koristi u južnom Meksiku i brdovitim predelima Maja pod starateljstvom sveštenika koji još uvek koriste 260-dnevni kalendar u svrhu obožavanja i drugih šamanističkih aktivnosti.

Astronomija

AstronomiOd svih drevnih kalendara, Majanski i drugi Mezoamerički kalendari najkomplikovaniji su i najtačniji. Majanski astronomi-sveštenici tražili su odgovore posmatrajući nebo. Koristili su opservatorije i posmatrali horizont tragajući za kompleksnim kretanjima Sunca, zvezda i planeta da bi to posle zabeležili u svojim zapisima. Koristeći svoja posmatranja i zapise Maje su pisale kalendare da bi pratili kretanja nebeskih tela i protok vremena. Maje su također pratili pomeranja Meseca premda nisu osnovali formalan mesečev kalendar.

Uz pomoć račvanog štapa, i posmatranja golim okom astronomi-sveštenici su izračunavali putanje Venere i drugih nebeskih tela. Iz beleški na osnovu svojih posmatranja mogli su da predvide pomračenje sunca sa velikom preciznošću.

U gradovima Maja, ceremonijalne građevine bile su precizno postavljane u skladu sa kompasom. Za vreme letnje ravnodnevnice, na primer, bilo je podešeno da sunčeve zrake prolaze kroz male otvore u opservatorijama i osvetljavaju unutrašnje zidove.

Piramida KukulkanaDruga podešavanja bila su na spoljašnjim zidovima hramova i palata. Najpoznatiji primer ove vrste može da se vidi u Chichen Itza, glavnom gradu Maja na poluostrvu Jukatan. Ljudi se još uvek sakupljaju svake godine, kao što su to radili kroz vekove, da posmatraju kako sunčeve zrake osvetljavaju stepenište piramide posvećene bogu Quetzalcoaltl-u, Perjanoj Zmiji. Za vreme jesenje ravnodnevnice, Sunce postepeno osvetljava stepenište piramide i glavu zmije na svojoj bazi, kreirajući oblik zmije koja klizi niz svetu planinu prema Zemlji.

Pacal Votan IIZašto su se Maje toliko trudile da podese svoje ceremonijalne građevine i hramove sa Suncem i zvezdama? Delimično, iz poštovanja prema bogovima. Pacal-ov grob u Hramu Natpisa u Palenque, na primer, je poravnat sa Suncem. Za vreme zimske ravnodnevnice Sunce zalazi iza visokog grebena koji se nalazi iza hrama, postavljenog u liniji sa krovom hrama. Kako sunce prelazi preko neba, zrake ulaze kroz vrata hrama, oslikavaju se na zadnjem zidu, i izgleda kao da silaze niz stepenice hrama u Pacal-ov grob. Pacal-ova smrt i ulazak u Podzemlje se izjednačava sa smrću Sunca i njegovim ulaskom u Podzemlje.

Opservatorijumi koje su gradile Maje kao, uostalom, i mnoge druge građevine građene su u skladu sa kretanjem nebeskih tela. Jedan od primera jeste skup hramova u mestu Uaxactun, koji obeležava položaj izlaska Sunca za vreme letnje sunčeve ravnodnevnice, dve ravnodnevnice i zimsku sunčevu ravnodnevnicu. Položaj hrama Caracol u Chichen Itza je također u skladu sa pojavom nebeskih tela kao što su Plejade i Venera. Hram u Uxmal, naprimer, sadrži na stotine simbola Venere.

Pacal-ov sarkofagAstronomska poređenja i nebeske pojave definisale su rituale Majanskih vođa. Imenovanja kraljeva pojedinim centrima bila su usklađena sa letnjom ravnodnevnicom. U Palenque, natpis pokazuje da je Pacalov sin Chan-Bahlum posvetio skupinu hramova u obliku krsta 23. Jula 690. godine - što se poklapa sa vezom Jupitera, Saturna, Marsa i Meseca. Možda je Majama ovaj događaj predstavljao praiskonsko rođenje tri pretka bogova dinastije Palenque sa Prvom Majkom (Mesecom), i to bi bio prigodan trenutak za gradnju spomenika.

Freske i reljefi Maja pokazuju vođe kako nose nebeske simbole, uključujući i remen napravljen od niza simbola koji su u vezi sa Mesecom, Suncem, Venerom, danom, noći i nebom. Vođe su također prikazivane kako nose šipke koje su dekorisane kao nebo što ukazuje na to da će imati nebeski mandat. Ponekad su prikazivani kako sede okruženi nebeskim prstenom što vođi daje oreol nebeske pripadnosti. Vođe su također volele da asociraju na povoljne bogove neba kao što je Bog Sunca. Vladajuća kasta i sveštenici Maja voleli su da se ogrću u kožu jaguara, čije tačke su predstavljale zvezde ( "ogrtali su se nebesima" ).

Hram Natpisa - PalenqueMaje su verovale da su bogovi vodili Sunce i Mesec preko neba. Maje su verovale da čak i u mračnim noćima Sunce i Mesec nastavljaju svoje putovanje kroz podzemlje, pod pretnjom zlih bogova koji su pokušavali da ih zaustave. Iz tog su razloga Maje verovale da nebeska tela trebaju ljudsku pomoć, koju su oni pružali kroz svete rituale kao što su mučenja i prinošenja ljudskih žrtava. Majama je pružanje ovakve pomoći jednostavno značilo cenu koja treba da bude plaćena da bi se nastavio život univerzuma. Smrt u takvim ritualima bila je privilegija i donosila je besmrtnost umrlima ili onima koji su prinosili same sebe kao žrtve.

Ciklusi nastajanja i razaranja koji su se neprestano ponavljali kao što je to opisano u mitologiji Maja bili su podsetnik na posledice do kojih bi došlo ukoliko bi se negirale obaveze prema bogovima. Ljudska rasa imala je konstantnu odgovornost prema bogovima koji su omogućavali postojanje ljudskog života. Prema kalendaru Maja, svaki period od 52 godine signalizovao je ponovnu mogućnost uništenja sveta. To je bilo zastrašujuće vreme kada su se bogovi i druge sile nastanka i haosa borile u svetu smrtnika, odlučujući na taj način sudbinu svih živih bića na Zemlji.

Planeta Venera bila je Majama posebno značajna; bog Quetzalcoatl, na primer, bio je poistovećen sa Venerom. Drezdenski Kodeks, jedna od četiri preživele hronike Maja, sadrži proširen tabelarni prikaz pojavljivanja Venere, i bivao je korišten za predskazivanje budućnosti.

Maje su gledajući u nebo, posebno Veneru, odlučivale i o ratovima što se vidi i u mnogim reljefima. Ratovi povezani sa pokretanjima Venere bili su prošireni po čitavoj Mezoamerici.

Kalendari Maja, njihova mitologija i astrologija bili su integrisani u jedan sistem verovanja. Narodi Maja posmatrali su nebo i kalendare da bi predvideli pomračenja Sunca i Meseca, cikluse planete Venere i pomeranja sazvežđa. Ove pojave značile su mnogo više nego puka mehanička pomeranja nebesa, i verovalo se da su to bila dejstva bogova koji su ponavljali mitološke događaje iz doba nastanka sveta.

I danas u regionima u kojima žive Maje postoje sveštenici koji prate 260-dnevni kalendar da bi predočili buduće događaje kao i za druge šamanističke aktivnosti. Mnoge komponente ovog sistema verovanja su nastale na nebu, ali su bile manipulisane na Zemlji od strane astronoma-sveštenika koji su vezivali svete strukture kosmosa sa dešavanjima na Zemlji.

Maje danas

ŽeneMaje danas broje oko 6 miliona ljudi čineći tako najveću domorodačku grupu ljudi severno od Perua. Neke od najvećih grupa Maja nalaze se u Meksiku. Najvažniji od njih su Jukateci ( 300 000 ), Tzotzil (120 000), i Tzeltal (80 000). Jukateci žive na toplom, tropskom poluostrvu Jukatanu, a Tzotzil i Tzeltal žive u brdovitim područjima koja se nazivaju Chiapas. Preostale velike grupe Maja uključuju Quiche i Cakchiquel Maje koji žive u Gvatemali, Chontal i Chol Maje koji su nastanjeni u Meksiku i Kekchi Maje koji zive u Belizeu. Svaki od 31 grupe Maja kroz čitavu Centralnu Ameriku govore različite, međusobno nerazumljive jezike, premda svi pripadaju jezičkoj familiji Maja.

Usprkos modernizaciji i sklapanju brakova sa španskim imigrantima, zajednice Maja uspele su da sačuvaju svoj identitet i način života. To je bilo moguće održati kroz istoriju delimično zato što je njihov smeštaj bio ograničen na mali, povezan prostor južnog Meksika, Gvatemale, Belizea i zapadnih delova Hondurasa i El Salvadora.

Lakandon MajeMeđu najosetljivijim grupama Maja danas su grupa koja se zove Lakandon i koja naseljava tropske šume područja Chiapas. Lakandonci su malena grupa koju sačinjava 200 ljudi ( po popisu iz 1980. godine ) i privlače veliki interes istrazivača iz razloga što oni nikada nisu pokršteni i još uvek praktikuju drevnu religiju Maja, što ih stavlja pod veliki pritisak od strane današnje civilizacije. 50-ih godina ovog veka Lakadonci su još uvek išli u lov sa lukom i strelom. Od tada su njihova staništa otvorena za prolaz putnika i za turiste i sami Lakadonci putuju van svoje šume da prodaju svoje rukotvorine. Postoji velika zabrinutost da njihov način zivota neće preživeti još dugo.

Maje se suočavaju sa velikim izazovima pored prodora turizma. Regioni Maja bili su pod uticajem velikih političkih pomeranja u poslednjh nekoliko decenija. Mnogo ljudi izgubilo je život i ekonomska situacija se znatno pogoršala. Veliki broj pripadnika naroda Maja izgubio je život u građanskim ratovima. Mnogo njih iz država kao što je Gvatemala morali su da napuste svoje domove i potraže utočiste u Meksiku, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Pripadnici grupa za ljudska prava bore se da stave tačku na nepravde koje se vrše nad ovim narodom i vlade rade na tome da nađu trajno rešenje za probleme diskriminacije i kulturnog genocida.

Kukuruzna poljaMaje se također suočavaju sa problemima koje su sami stvorili, posebno u područjima kao što je Peten regija u Gvatemali, koje sadrži najveće prostranstvo šuma u Centralnoj Americi. U Peten regiji, tropska prašuma krči se neverovatnom brzinom da bi se napravilo mesta za polja kukuruza. Populacija Petena je naglo porasla sa 15 000 1950. godine na više od 300 000 danas. Još više doseljenika stiže iz južne Gvatemale svaki dan stavljajući veliki pritisak na postojeće prirodne resurse. Istraživanja NASA-e i National Geographic Society otkrila su da je u četverogodišnjem periodu između 1988. i 1992. godine iskrčeno 4.5 hiljade kvadratnih kilometara šume od strane samih farmera. Problem je postao tako velik da je Gvatemala, 1990. godine, od 40 procenata površine Peten regije napravila prirodni rezervat Maja.

Kako šume nestaju, tako nestaju i njena blaga. Sav život u divljini nestaje, drevne ostavštine Maja izložene su pljačkašima, i cela poglavlja ljudske istorije bivaju izbrisana ili pod pretnjom. Članovi zabranjenih društava za zaštitu okoline često se suočavaju sa pretnjama smrću i spaljivanjem njihovih stražarskih mesta od strane ljudi koji profitiraju od uništavanja šuma.

Narod Maja bivao je suočen sa velikim izazovima od kojih se mnogi nastavljaju i u današnje vreme. Neki etnolozi čak i sumnjaju u sposobnost kulture Maja da preživi napade današnjeg doba. Ali, pogled na načine na koji su Maje opstale i sačuvale svoju kulturu do danas, svoju zemlju i način verovanja daje nadu u opstanak.

Čakčikel MajeŠamanMaje su uspele da sačuvaju tradiciju u poljoprivredi i trgovini. Kao i njihovi preci, većina domaćinstava se bavi uzgojem kukuruza i zanatstvom, tkanjem naprimer, a zatim se deo proizvoda prodaje na tržištu. Za razliku od svojih predaka, većina muškaraca napušta svoja sela i odlazi u nizije gde jedan deo godine rade na plantažama kafe i pamuka.

Drevni kalendar Maja također je preživeo svo ovo vreme. U visoravnima, gde se nalaze većine zajednica Maja još uvek postoje Šamani čiji posao je da prate drevni kalendar Maja i da sprovode tradicionalne rituale kako za individue tako i za celu zajednicu.

Intelektualci, pripadnici naroda Maja, počeli su da shvataju da se raznovrsne jezičke skupine Maja moraju držati zajedno kako bi sačuvali svoju kulturu kao i svoje jezike. Iznenađujuće je to da se stanovništvo Maja povećava a ne opada kako bi to mnogi očekivali, a neki veruju da će njihova povećana svesnost o sebi kao o jednom narodu sa veličanstvenom proslošću i sposobnošću da se prilagodi pomoći da prežive još mnogo vekova.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Mapa Pirija Reisa

Grupa istoričara je 1929. godine istraživajući arhive Otomanske Imperije u Topkapi palati/muzeju u Turskoj pronašla neverovatnu mapu nacrtanu na koži gazele. Istraživanje je pokazalo da je mapa originalni dokumenat načinjen 1513. godine, samo 21 godinu nakon Kolumbovog otkrića Amerike. Ovo otkriće obelodanio je nemački istoričar Paul E. Kahle [Pol Kal] dve godine kasnije na kongresu u Holandiji.

Mapa Pirija Rajsa

Istorija

Priča o mapi počinje 1501. godine, samo 9 godina nakon Kolumbovog čuvenog otkrića, kada je Kemal Re'is [Kemal Reis], pomorski kapetan Otomanske flote zarobio sedam brodova blizu obale Španije. Ispitujući zarobljene mornare, Kemal Reis pronalazi jednog koji je plovio na jednom od Kolumbovih brodova, štaviše, u doba u kojem su pomorske mape bile od neprocenjive vrednosti i strogo čuvana tajna, ovaj mornar bio je u posedu mape Novog Sveta koju je načinio niko drugi do sam Kristifor Kolumbo. Kemal Reis je zaplenio njegovu mapu, čuvao je, a zatim ostavio u nasleđe svom nećaku koji se zvao Piri Re'is [Reis] koji je također bio mornarički oficir Otomanske flote.

Njegova strast bila je kartografija, a njegov visoki čin otvorio mu je privilegovani pristup Imperijalnoj Biblioteci u Konstantinopolju. Priča dalje kaže da je Piri Reis započeo da radi na novoj mapi 1511. godine, a nameravao je da izradi mapu koja bi objedinila sva skorašnja

Španska i Portugalska otkrića. Za izradu ove mape koristio je dvadesetak različitih mapa od nekoliko izvora sakupljenih tokom njegovih brojnih putovanja. Prema njegovim rečima, osam ovih mapa potiče još iz doba Velikog Aleksandra Makedonskog iz IV veka pre Hrista. Koristio je i Arapsku mapu Indije, četiri portugalske mape Kine i Indijskog Okeana kao i zaostavštinu svog ujaka, mapu zapadnih područja koju je sačinio Kristofer Kolumbo. Piri Reis ne navodi poreklo ostalih mapa koje je koristio. On je lično na mapi napisao komentare koji nam govore šta je tačno radio sa kojim delom mape. Također navodi da on nije odgovoran za originalno istraživanje i kartografiju terena na mapi, te da je njegova uloga bila da da sakupi podatke sa sakupljenih mapa i sačini jednu na osnovu podataka.


Kontraverza

Mapa Pirija Reisa prikazuje zapadnu obalu Afrike, istočnu obalu Južne Amerike i severnu obalu Antarktika. Mapa prikazuje obalu Antarktika u neverovatnom detalju. Jedna od zagonetki, mada ne najveća, jeste kako je Piri Reis uspeo da nacrta ovako preciznu mapu Antarktika celih tri stotine godina pre no što je ovaj kontinent otkriven. Pravi problem nastaje kada pokušamo da odgovorimo na pitanje kako je uspeo da sa velikom preciznošću na mapi prikaže obalno područje Antarktika pod ledom. Neoborivi dokazi sakupljeni geološkim istraživanjima ovog kontinenta govore da je Zemlja Kraljice Maud poslednji put bila bez leda pre oko 6 000 godina, negde oko 4 000. godine pre Hrista

Zvanična nauka tvrdi da je ledeni prekrivač koji prekriva Antarktik star oko milion godina. Mapa Pirija Reisa otkriva nam da je severni deo Antarktika istražen pre no što ga je prekrio led. Ovo navodi na pomisao da je karta ovog područja sačinjena pre milion godina, ali bi to bilo ne moguće jer ljudska rasa nije ni postojala u to doba. Novija i mnogo preciznija istraživanja dokazala su da je ovaj deo severne obale Antarktika poslednji put bio bez leda pre 6 000 godina. Još uvek postoje neslaganja u naučnom svetu o tome kada se završilo poslednje Ledeno doba i različiti navodi ukazuju na period između 9 000 i 13 000 godina pre Hrista. Prema tome, najveća misterija je ko je onda sačinio detaljnu mapu kopna severne obale Antarktika pre 6 000 godina? Koja je, nama nepoznata civilizacija posedovala tehnologiju koja je bila u stanju da uspešno završi ovakav poduhvat?

Dobro nam je poznata činjenica, ako je verovati tradicionalnoj istoriji, da se prva civilizacija razvila nekih 3 000 godina pre Hrista na Srednjem Istoku, a zatim i u dolini Inda i u Kini. Nijedna od ovih civilizacija nije postojala niti je mogla da sačini ovu mapu. Pa ko je onda pre 6 000 godina posedovao znanje i tehnologiju potrebnu da se učini nešto što je nama tek u današnje vreme pošlo za rukom?

Kroz ceo Srednji vek u cirkulaciji su bile pomorske mape zvane "portolani" i bile su to precizne mape najčešćih i najuobičajenijih plovnih puteva, a prikazivale su obale, luke, moreuze, zalive, plitka područja i slične druge podatke neophodne za uspešnu navigaciju i plovidbu. Većina ovih "portolan" mapa bavila se Mediteranom i Egejskim morima, ali i drugim poznatim plovnim putevima, baš kao i knjiga o jedrenju koju je napisao Piri Reis. Ali nekoliko "portolan" mapa prikazivalo je u to doba nepoznate plovne puteve. Ove mape mornari su čuvali kao najstrožu tajnu kao, uostalom, i samo znanje o njihovom postojanju. Navodno je i Kristofer Kolumbo bio u posedu jedne ovakve "specijalne mape".

Kada se Piri Reis privremeno penzionisao u Galipolju, prihvatio se u to doba veoma teškog zadatka da sve mape koje je nameravao da koristi za izradu svoje mape svede na isti razmer, a zatim i da započne posao oko izrade mape. Ukupno mu je trebalo tri godine da sačini svoju novu mapu. Kada je završio, na mapu je dodao i ovaj zapis:

" Autor ove mape jeste skromni Piri ibn Hadži Muhamed, poznat kao nećak Kemala Reisa. Galipolje, u svetom mesecu Muharemu 919 godine (1513. godine nove ere)"

Mapa je potom prezentovana Sultanu Selimu I koji ga je zauzvrat načinio Admiralom.

Ova mapa nije bila jedina zaostavština Pirija Reisa kartografiji. 1521. godine on piše mornarski vodič kroz obale i ostrva Mediterana. Kitab-i Bahriye ("Mornarska knjiga" ili „Mornarički priručnik")

Iako nikada nije otkriveno kojih šest mapa je Piri Reis koristio, a da nije naveo njihovo poreklo, kao što nikada nisu pronađene mape koje potiču iz vremena Aleksandra Makedonskog, nema nikakve sumnje da je jedna od mapa korištenih za izradu zasigurno bila i mapa koju je nacrtao sam Kristofer Kolumbo.

I mapa i knjiga koju je Piri Reis napisao bile su nesumnjivo od velike vrednosti Otomanskoj Imperiji. Fokus im je bio na otkrića Španskih i Portugalskih moreplovaca pa su najverovatnije ukazale sultanu na pretnju Otomanskoj Imperiji koju su predstavljala otkrića evropskih moreplovaca u Indijskom okeanu i Arapskom moru.

Priča dalje navodi, ne bez ironije, da je knjiga koju je Piri Reis napisao bila povod za njegovu smrt. Naime, u knjizi je Reis zahtevao od Sultana da protera Portugalce iz Crvenog mora i Golfskog zaliva, te ga je Sultan postavio kao glavnokomanujućeg flote. 1551. godine u bici protiv portugalaca Piri Reis gubi većinu svojih brodova i, iako već u osmoj deceniji života, biva osuđen na smrt.

Do 1929. godine kada ponovo otkrivena, mapa je bila potpuno zaboravljena. Svega nekoliko istoričara, sa izuzetkom Kahle-a posvećuje pažnju ovoj mapi.

Ali 1954. godine diplomac sa Harvard Univerziteta u Kembridžu, u državi Masačusets, profesor istorije nauke na Keene State koledžu Dr. Charles Hapgood [Čarls Hapgud] daje zadatak svojim studentima da pobliže ispitaju ovu mapu. Nakon punih sedam godina istraživanja i mnogo odbačenih hipoteza, Hapgud izdaje knjigu.

U uvodu za svoju knjigu, Maps of the Ancient Sea Kings, iz 1979. godine, Dr. Charles Hapgood navodi:

"Ispostavlja se da su precizni podaci prenošeni od usta do usta. Čini nam se da su karte proistekle od nama nepoznatih civilizacija i da su prenošene generacijski, najverovatnije preko Minojske kulture sa Krita i Feničana koji su kroz period od više od hiljadu godina bili najveći moreplovci starog sveta. Mi danas imamo dokaze da su ove mape sakupljene i da su bile proučavane u velikoj Biblioteci u Aleksandriji i da su geografi koji su tamo radili uz pomoć ovih starih mapa pravili nove."

Prema hipotezi koju je postavio Dr. Charles Hapgood, Piri Reis je najverovatnije došao u posed jedne ili više ovakvih mapa koje su nekoć bile locirane u Velikoj Aleksandrijskoj Biblioteci, čuvenoj i najvažnijoj biblioteci starog sveta. Hapgood je sačinio rekonstrukciju prema kojoj su kopije ovakvih dokumenata kao i neki originali prebačeni u tadašnje regionalne centre za obrazovanje među kojima je bio i Konstantinopolj, današnji Istanbul. Tokom četvrtog krstaškog pohoda 1204. godine, krstaši su uspeli da prodru u Konstantinopolj i tada su ove mape počele da cirkulišu među evropskim mornarima.

Hapgood dalje piše:

"Većina ovih mapa predstavljala je Mediteran i Crno More, ali su opstale i mape drugih područja. Među njima su bile i mape Severne i Južne Amerike, mape Arktika i okeana Antarktika. Jasno je da su davni moreplovci putovali od Severnog do Južnog pola. Koliko god to zvučalo neverovatno, iz podataka sa ovih mapa proizlazi da su stare civilizacije istraživale Antarktik još u doba kada obala Antarktika nije bila prekrivena ledom. Također je jasno da su ovi stari moreplovci raspolagali instrumentima za navigaciju kojima su mogli veoma precizno dsa određuju koordinate u prostoru i da su ovi instrumenti nadmašivali svu tehnologiju i nanje Starog i Srednjeg veka kao i ono modernih vremena sve do druge polovine XVIII veka..."

Ovi dokazi o postojanju naprednih tehnologija podržavaju mnoge druge hipoteze iznošene dugi niz godina koje govore o davnim, nestalim i zaboravljenim, naprednim civilizacijama kao što su Atlantida ili civilizacija Mu. Naučnici su mnogo puta bili u stanju da opovrgnu ovakve hipoteze zbog nedostatka dokaza i prikažu ih kao mit, ali ova mapa nam pruža dokaze koji ne mogu olako da budu zapostavljeni. Ovi dokazi nam nalažu da preispitamo sve ostale dokaze koji su u prošlosti izneseni i zapostavljeni, u novom svetlu i otvorenog uma."

Dve godine kasnije, Hapgudove hipoteze dostižu neočekivanu popularnost kada izlazi kontraverzni bestseler po imenu "Chariots of the Gods?" [Kočije Bogova?], prva knjiga još čuvenijeg autora po imenu Erich von Däniken. U ovoj knjizi monumentalne važnosti, koja je doživela više od dvadeset izdanja i koja je prodata u više miliona primeraka, Deniken po prvi puta iznosi šokantnu teoriju da su našu planetu u više navrata kroz istoriju posećivali vanzemaljci. Na osnovu dugogodišnjih istraživanja ruševina izgubljenih gradova, potencijalnih aerodroma i mnogo naučnih činjenica, Deniken tvrdi da su našu civilizaciju potpomagala bića sa neke druge planete. Njegova najkontraverznija teorija tvrdi da smo i mi sami potomci ovih "Bogova" i prikazuje arheološke dokaze koji potpomažu njegovu teoriju.

Kao jedan od dokaza Erich von Deniken navodi i mapu Pirija Rajsa, koja je, prema Denikenu, načinjena uz pomoć mapa koje su vanzemaljci napravili uz pomoć osmatranja iz vazduha.

1953. godine jedan turski mornarički oficir šalje mapu Pirija Reisa Birou za Hidrografiju američke mornarice. Biro je u pomoć pozvao penzionisanog Kapetana američke mornarice koji se posvetio proučavanju davnih mapa, čoveku po imenu Arlington H. Mallery. Nakon dužeg ispitivanja, Mallery je otkrio koji je metod projekcije korišten da se sačini mapa Pirija Reisa. Kako bi proverio preciznost sa kojom je mapa sačinjena, napravio je mrežu i prebacio mapu Pirija Reisa na globus. Rezultat je bio fascinantan: mapa je bila neverovatno tačna. Njegov zaključak je bio da je jedini način da se načini mapa poput ove bio pomoću fotografije iz vazduha - ali ko je bio u mogućnosti da takvu tehnologiju koristi pre 6 000 godina?

Navodno je i sam Biro za Hidrografiju američke mornarice bio zaprepašćen preciznošću i detaljima mape, us pomoć koje su čak uspeli da isprave nekoliko grešaka na današnjim mapama!

Određivanje longitudinalnih koordinata za izradu mape Pirija Reisa zahtevalo je korištenje sferne trigonometrije koja u obliku koji bi omogućio izradu ovako precizne mape nije bila poznata sve do sredine XVIII veka.

Hapgood je uspeo da dokaže da je urađena geometrijskom metodom i da koristi geografske koordinate pod pravim uglovima raspoređene u mrežu, ali i da je očigledno kopirana sa starije mape koja je projektovana us pomoć sferne trigonometrije koja u to doba nije bila poznata!

Ne samo da su rani geografi znali da je Zemlja okrugla nego im je bio poznat i obim Zemlje sa preciznošću od oko stotinjak kilometara.

Hapgood je tada poslao svoju kolekciju starih mapa čoveku po imenu Richard Strachan [Ričard Strečan] koji je u to vreme radio na Institutu za Tehnologiju u državi Massachusetts [Masačusets], popularnom MIT-u. Zamolio ga je da proceni koliki je nivo poznavanja matematike bio potreban kako bi se načinile originalne mape. Odgovor je stigao 1965. godine. Strachan je bio uveren da je bilo neophodno izuzetno dobro poznavanje matematike, sferne trigonometrije, zaobljenosti Zemlje kao i metoda projekcije.

U pismu koje je američki oficir i komandant jedinice za izviđanje američke avijacije Harold Z. Ohlmeyer napisao Čarlsu Hapgudu piše da je Norveško-Britansko-Švedska ekspedicija na Antarktik potvrdila da su geografske odlike terena Zemlje Kraljice Maud kao što su kopnena masa, obala, reke i planinski lanci, platoi, zalivi, a koje prikazuje mapa Pirija Reisa do u tančina verodostojne. Istraživači su do ovih detalja došli koristeći sonar i seizmička osluškivanja, a sam teren nalazi se ispod gotovo 2 kilometra leda.

Charles Hapgood je 1953. godine napisao knjigu "Earth's shifting crust: a key to some basic problems of earth science" (kasnija izdanja ove iste knjige nose naziv "Path of the Pole") u kojoj je postavio teoriju koja bi trebalo da objasni iz kog razloga Antarktik nije bio pod ledom sve do 4 000 godine pre Hrista. Ukratko, Hapgood tvrdi da je razlog zbog kojeg na Antarktiku nije bilo leda i koji je bio mnogo topliji položaj kontinenta u to doba. On kaže da se ceo Antarktik u to vreme nalazio oko 2 000 kilometara severnije, a ne na južnom polu, i da se nalazio van polarnog pojasa, u hladnom, ili čak umerenom temperaturnom pojasu.

Razlog zbog kojeg se kontinent, po njegovom mišljenju, pomerio na svoju današnju lokaciju treba da se traži u tzv. Pomeranju Zemljine kore. Ovaj mehanizam, koji se razlikuje od mehaničkog pomeranja tektonskih ploča ili pomeranja kontinenata, je ustvari pomeranje celokupne spoljašnje kore planete, koja se naziva litosfera, u odnosu na mekšu unutrašnjost. Hapgood detaljnije opisuje ovu teoriju u svojoj knjizi "Maps of ancient sea-kings". Ova teorija poslata je na razmatranje čuvenom Albertu Ajnštajnu koji je pokazao iznenađujući entuzijazam, te u uvodu za knjigu "Earth's shifting crust" kazuje:

"Polarne regije raspolažu sa konstantnim depozitima leda koji nije simetrično raspoređen oko polova. Zemljina rotacija utiče na ove asimetrično nataložene mase i prouzrokuje centrifugalni momentum koji se prenosi na krutu, ne tako elastičnu Zemljinu koru. Kada konstantno uvećanje centrifugalne sile prouzrokovane na ovaj način dostigne određenu tačku, celokupna Zemljina kora se pomeri u odnosu na unutrašnjost planete".

Bila ova teorija tačna ili ne, misterija ostaje.

Mapa Pirija Reisa je predmet koji uopšte ne bi trebao da postoji. Prema današnjim saznanjima, niko nije bio u stanju da sačini toliko preciznu mapu, i sa potpuno preciznim longitudinalnim koordinatama u to vreme. Prvi instrument koji je bio u mogućnosti da približno izračuna koordinate meridijana izumeo je englez John Harrison [Džon Harison] 1761. godine. Pre toga nije postojao način da se dobije prihvatljiva vrednost meridijana - greška je mogla da iznosi i više stotina kilometara. A mapa Pirija Reisa je samo jedna od niza mapa koja prikazuje nepoznate krajeve, ne moguće znanje i preciznost koja i danas zapanjuje.

I sam Piri Reis je priznao da je za izradu mape koristio mnogo starije mape koje su i neki drugi kartografi koristili za izradu mapa velike preciznosti.

Jedna od takvih mapa je i Dulčert Portolan mapa iz 1339. godine na kojoj je mreža paralela Evrope i Severne Afrike savršeno precizna, a meridijani koji presecaju Mediteran i Crno More prikazani su na mapi sa odstupanjem od samo pola stepena!

Mapa koju je sačinio Turčin Hadži Ahmed 1559. godine prikazuje 1 600 km širok kopneni pojas koji povezuje Aljasku i Sibir, prirodni most koji povezuje dva kontinenta, Ameriku i Aziju, a koji je pod vodom od završetka poslednjeg ledenog doba kada je nivo vode na planeti porastao i ova teritorija na mapi postala morsko dno.

Oronteus Fineus mapa. Još neverovatnija je Zenova mapa iz 1380. godine koja prikazuje veliku kopnenu masu koja se proteže na Sever sve do Grenlanda, a nezamislivo je precizna. Potpuno je ne moguće da je neko u XIV veku bio sposoban da proračuna i prikaže ovako preciznu koordinatnu mrežu meridijana i paralela.

Mapa koju je 1532. godine sačinio Oronteus Fineus je isto tako veoma precizna, i prikazuje Antarktik bez polarne kape.

Zaključak

Ove mape, i niz drugih, kao naprimer Zheng He-ova mapa sveta, Pizzigano nautička mapa iz 1424. godine, Cantino mapa sveta iz 1502, Albertin Di Virga mapa sveta iz 1410, prikazuju geografske osobine naše planete koristeći znanja koja danas smatramo plodovima novog doba. Štaviše, za izradu ovako preciznih mapa korišteni su podaci uzeti sa još starijih pradavnih mapa koje su zauvek izgubljene. Mapa koje su, verovatno, pripadale izgubljenim civilizacijama. Da li je moguće da su ove davne kulture raspolagale znanjem i tehnologijom koju mi smatramo svojom kreacijom i na koje smo posebno ponosni u današnje vreme?

Neko je sve ovo znanje pretočio u mape u vreme u kojem smo mi još uvek živeli na veoma primitivan način, i to koristeći nekoliko preostalih parčića koje vreme nije uništilo i zaturilo, ali, videćemo da ove mape nisu jedino znanje koje su nam naši preci ostavili u amanet, a mi zaboravili kako da ga koristimo.

Mapa Pirija Reisa najčešće se pominje kada se raspravlja o mogućnosti da je nekada davno ovu planetu nastanjivala veoma napredna civilizacija, možda naprednija od naše, a koja je na nepoznat način nestala sa lica zemlje i tek sada polako počinjemo da nagađamo šta bi moglo da prouzrokuje ovakav tragičan ishod.

Najstarija nama poznata civilizacija, kultura Sumerana u Mezopotamiji, javlja se niotkuda oko 4 000 godina pre Hrista i nema nikakvog pomorskog iskustva. Ali Sumerani nam sa strahopoštovanjem govore o precima koji su bili "bogovi", a zvali su ih Nefilim.



[You must be registered and logged in to see this link.]

Amin

Crvi





Ovo bi mogao biti dobar zaplet za holivudski film: ogromni crvi debeli po 4 centimetra ispod velike metropole koji prete milionima ljudskih života. Za građane Moskve, najvećeg evropskog grada, ovo je, nažalost, realnost. Takvi crvi su pronađeni i snimljeni videokamerom ispod Moskve za vreme radova firme koja je u vlasništvu Vadima Mikhaylova, organizatora ovih radova u Rusiji.

Događaj se odvio nedaleko od samog centra grada gde su mnogi radnici postali očevici ovog bizarnog iskustva, prenosi Pravda.

- Uspeli smo kamerom snimiti ogromnog crva kako urla, inače nam niko ne bi verovao. Ipak, moramo na posebnim aparatima dokazati autentičnost našeg snimka. Mislim kako će ovo što smo videli okrenuti svet nauke naglavačke. Zvuk njegova krika sigurno u životu nećemo zaboraviti – izjavio je zaprepašteni Mikhaylov.

Jeti

Snežni tip

Zive na Himalajima a, stanovnici Himalaja vec stotinama godina bruje o skupini snježnih bica, rašcupanaca poluljudskog i polumajmunskog lica, s dugim majmunskim rukama. Najcešce borave u pećinama na visini od cetiri do sedam hiljada metara, u prostorima koji razdvajaju šume od lednika. Jedu male životinje, ali izbirljivi su, vade im utrobu. Lakše cete ih susresti po noci, jer danju uglavnom came u pećinama. Osim ako, naravno, ne udete u pećinu.

Jetije su vidjeli cak i Europljani. Rusi su pocetkom 20. veka navodno uhvatili nekakvo cudno bice nalik neandertalcu. Godine 1953. Britanci su poslali ekspediciju u potrazi za Jetijem. Nisu pronašli nikakve dokaze, no zanimljivo je da su pronašli pramen neke cudne kose cijeg vlasnika nikada nisu uspjeli identifikovatii.

I Amerikanci imaju svoju verziju Jetija. Zovu ga Bigfoot, a živi u šumama na severozapadu SAD-a i zapadu Kanade.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Bića iz jezera



Po poslednjim saznanjima smatra se da je čudovište Champ iz jezera Champlain u Severnoj Americi videlo oko devedeset i jedan čovek. Priča se da je dugačka vrata, zmijolika trupa, duga i do 9m, mrke boje kože...
Issie je najpopularnije Japansko čudovište u jezeru Ikeda. Nakon što je navodno izronila nedaleko od jednog letovališta u Južnom Japanu, ostavila je jak utisak na pristalice.
Najslavnije od svih čudovišta, iz Loch Nessa, ima 3000 očevidaca. Snimano je filmski,fotografisano je, sto je jako ostavilo utisak na ronioce i ljude u čamcima koje je ovo čudovište zastrašilo...
Smatra se da su priče istinite, većina očevidaca su ugledni i normalni ljudi. Čudovišta su uvek izmicala, njihova su područja kretanja relativno ograničena....

Lillian Vogelgesang je ispričala priču o čudovištu pod nazivom Ogopogo...Dok se igrala devetogodišnja kći na žalu, odjednom se začuo krik. "Nisam mogla poverovati svojim očima" govori Lillian, "Vikala sam, to je on, to je on..." Gospođa Lillian Vogelgesang je videla životinju koja je duga 15 m, kako se uvija i okreće, verovatno goneći ribu. Kaže da je bila maslinastozelena, blistave i glatke kože, s perajima kako joj se činilo....
Loch Nessa je jezeo koje je dugo 39 km, zastrašujuće, s obale se uzdižu strma brda 600 m, u vis. Voda je uvek tamna i neprozirna. U to je jezeru 1933. snimljeno i viđeno čudovište...


Postoji mnogo prica o raznim zlocestim ili tajanstvenim cudovištima koja vrebaju na ljude ispod površine vode. Jedna od najpoznatijih je i Nessie, popularno cudovište iz škotskog jezera Loch Ness. Zbog mnogih legenda koje kruže, cak i fotografija na kojima se nadzire neko neobicno bice (no pitanje je što je to na slici), jezero su vec mnogo puta 'procešljavali' naučnici, ali nikad nisu susreli Nessie. To bi bilo nemoguce i u totalno mracnoj i mutnoj dubini od 150, a kamoli 330 metara, što je najveca dubina tog jezera.

Nessie se opisuje kao životinja tela dugog cak 10 metara i cetiri peraje te dugim vratom s malenom glavom. Lokalni stanovnici oduvijek su vjerovali u Nessie, a to je bice postalo popularno i svijetu nakon 1933, kada je Nessie navodno imala trenutak loše volje i živcano repom šamarala po površini vode, i to pred ocima vlasnika hotela Johna Mackaya i njegove žene...



Sahara - PEŠČANI OKEAN KRIJE TAJANSTVENI SVET

Najnovija istraživanja Sahare dovela su do fascinantnih podataka, koji bi mogli potpuno da promene dosadašnje znanje o istoriji civilizacije. Naime, egipatska kultura starija je nego što se do sada mislilo, a novi dokazi iz dana u dan izranjaju iz naslaga peska

Na sfingi i zidovima jarka oko nje 1990. godne otkriveni su brojni tragovi erozije od vode. Klimatolozi smatraju da je poslednje kišno razdoblje u dolini Nila trajalo od 10000. do 5000. godina p.n.e. Na osnovu brojnih istraživanja, procenjeno je da je kip nastao između 5000. i 7000. godine p.n.e, a možda i ranije.

Mada je geografski odavno istražena, Sahara, najveća pustinja na Zemlji, još uvek čuva mnoge tajne. U svojoj klimatskoj istoriji ona je više puta menjala izgled, od zelenog pojasa do pustinje, pa je u nekim periodima bila pogodna za život ljudi. U novije vreme, zahvaljujući trudu brojnih arheologa, ispod “mora” peska, malo-malo, izranjaju fragmenti velikog mozaika koji će korenito promeniti naše znanje o istoriji ljudske civilizacije.

Jedan od tih kamenčića koji grade novi mozaik prošlosti jeste i čuvena sfinga u Gizi, na samom obodu Sahare, u neposrednoj blizini još čuvenijih velikih egipatskih piramida. Ta džinovska figura lava sa ljudskim licem u ležećem položaju, dugačka 73, a visoka 20 metara, najveći je kip koji su ikad napravile ljudske ruke. Oko nje leži pravougaoni jarak, iskopan u kamenu, koji je otvorio novo poglavlje u odgonetanju tajni ovog širom sveta poznatog kipa…



Krugovi u žitu


Krugovi u žitnim poljima, poljima kukuruza ili na livadama, raznih velicina i oblika pojavljuju se (preko noci) na raznim mestima širom celog sveta, a najviše u Velikoj Britaniji, od pocetka 20. veka do danas. Samo 2005. u toj je državi otkriven cak 71 novi krug, dok je širom sveta ove godine otkriveno 85 novih krugova. Neobicni i savršeno pravilni uzorci krugova i nacin na koji su napravljeni fasciniraju i naucnike i obicne ljude širom sveta.

Za neke je krugove naucno je dokazano da su ih mogli, i najvjerovatnije jesu, napravili ljudi, uz pomoc užadi i lestava – dasaka koje su povlacili po poljima, no za mnoge, posebno one najljepše, nije pronadeno nikakvo naucno objašnjenje i cini se nemoguce da ih je napravila ljudska ruka. Na mjestu gde nastaju nisu pronadeni nikakvi ostaci pomagala ili ljudski tragovi.

Postoje teorije da krugove u žitu rade vanzemaljci kako bi obeležili našu planetu nekim posebnim planom ili da na ovaj nacin pokušavaju komunicirati s ljudima.



Patuljasti slon...


Pored slona, kojeg smo mi imali prilike da vidimo, uživo ili na tv-u, postoji i patuljasti slon. To je slon koji živi uz reku i močvare, i da je to zapravo mala vodena životinja, i da se na kopnu krije u najgušćim šumama, gde se inače zbog malog rasta može slobodno kretati....
Po izgledu se ne razlikuju mnogo od velikog slona...
Franssen je čovek koji se uputio u potragu sa nekoliko domorodaca i nestao u džungli. Pojavio se posle par meseci, bolestan od groznice koja će ga usmrtiti. Vratio se sa kožom i kljovama minijaturnog slona, samo nešto višeg od 1,5 m...... Izjavio je da je ubio jednog od najvećih u krdu...



Tajna kristalne lobanje


Čudo izrađeno od kvarcnog kristala, izbrušeno tako savršeno da potpuno liči na ljudsku u prirodnoj veličini. Vrednost kristalne lobanje je neprocenjiva.
Pretpostavlja se da je njena starost 12.000 godina, mada mnogi tu granicu pomeraju do fantastičnih nekoliko miliona godina. Tačan odgovor bi se mogao dobiti samo razbijanjem Lobanje da bi se tako odredila starost vodenog sadržaja u njoj, ali njena neprocenjiva vrednost to ne dozvoljava. Mada i u tom slučaju dobili bi samo geološki period u kojem je nastao kristal, a ne i vreme kad je Lobanja izrađena. Pitanje je i zašto je Lobanja izrađena baš od kvarcnog kristala, kad je on izuzetno tvrd materijal koji je težak za obrađivanje. Smatra se da je bilo potrebno 300 godina strpljive obrade, pri čemu su pesak i voda korišćeni da bi uglačali svaki deo stene, a zatim brušenjem rađeni neverovatno precizni detalji. Tvrdi se da Kristalna Lobanja ima čudesna isceliteljska svojstva i da sadrži telepatske informacije o poreklu ljudskog roda. Smatra se da je načinjena ili korišćena u mitološkoj Atlantidi.
Na osnovu toga što je Kristalna lobanja pronađena u Srednjoj Americi, a i zato što je motiv mrtvačke glave zauzimao važno mesto u kultovima Maja i Acteka...

Prema kalendaru Maja svet je nastao 13.avgusta 3114. godine pre naše ere, a

biće potpuno razoren 21.12.2012. godine. Pisari ovog drevnog naroda, za koji se veruje da su odlično znali astronomiju, ostavili su mnoge tekstove sa proročanstvima. Jedna od legendi koja se sačuvala do danas govori da još od vremena kada su ljudi naselili dvanaest planeta postoji trinaest kristalnih lobanja. Sve kristalne lobanje bile su poverene ljudima koji su naseljavali Zemlju, a koji su se nazivali Atlanti. Atlanti su potom ove kristalne lobanje ostavili Majama. Ako bi ljudima pošlo za rukom da sve ove lobanje sakupe na jednom mestu, one bi mogle da nam pruže podatke o našem poreklu i da nam kažu kako da izbegnemo dolazeću katastrofu...

MISTERIJE SVETA: MITSKI KONTINENT


Impresivne građevine od precizno klesanih kamenih blokova, otkrivene u Japanskom moru, dokaz su da je pre naše civilizacije na planeti postojalo mnogo naprednije i razvijenije društvo, smatraju brojni istraživači i okultisti

Mnoge svetske legende govore o ”civilizaciji svih civilizacija”, koja je bila smeštena negde na Pacifiku. Stari istočnjački narodi nazivali su je Mu, dok su joj zapadnjaci nedenuli ime – Lemurija. Prema verovanju, ova drevna i vrlo napredna civilizacija, koja je misteriozno nestala sa lica zemlje, prostirala se od Japana, preko Polinezije sve do Uskršnjeg ostrva, a postojala je pre Atlantide i uporedo sa potonulim ostrvom.

Stanovnici Mua bili su visokointeligentna bića, koja su živela u savršenoj harmoniji sa prirodom. Koristili su tehnologije koje ne zagađuju okolinu, poštovali su zajednicu, individuu i miroljubivu koegzistenciju. Otkriće neobičnih građevina 1985. godine u dubinama Japanskog mora, potkrepilo je verovanje da je takva civilizacija zaista…

[You must be registered and logged in to see this link.]

Kalendar Maja:

Paralelni svet

Nepoznate dimenzije
Dogodilo se to nekoj gospodi Kogelnik u Londonu 1922. godine cije je kucanstvo mjesecima uznemiravano raznim nestašlucima "kucnog duha". Ali jednoga dana dzbilo se nešto krajnje nevjerovatno. Njen muž prica:
"Kad je moja žena vidjela kako joj sjekira nestaje pred ocima izašla je iz sobe. Sve se ovo dogodilo izmedu 10 sati i podneva."
Može se navesti znatan broj prilicno uvjerljivih slucajeva teleportiranja - išcezavanja i ponovnog pojavljivanja – razlicitih predmeta. Postoji sve više dokaza da nam se to dešava u svakodnevnom životu. Telepatija se javlja mnogo cešce, ali ni teleportacije zasigurno nisu tako rijetke kako bi se moglo pretpostaviti na prvi pogled.
Šta sve ovo znaci?
Odgovor leži, kažu neki parapsiholozi, u cinjenici da prostor ima i cetvrtu dimenziju, ili cak i više nama nepoznatih dimenzija. Drugim rijecima kad se predmeti pojavljuju ili išcezavaju, oni se tada krecu cetvrtom ili jednom od tih dimenzija.
Ovo je savršeno razumna hipoteza, ali naravno postoje i dodatna objašnjenja. Jedna hipoteza kaže da predmeti postaju nevidljivi samo privremeno. Ali, ona ne bi mogla da objasni izlazak predmeta iz zatvorenih kutija. S druge strane, halicinacije - jedno drugo cesto ponudeno objašnjenje - ne mogu objašnjavati slucajeve u kojima se odvija trajna strukturalna promjena - kao što su cvorovi na Celenrovim vrpcama. Tamo gdje je materija prošla kroz drugu materiju u obicnom trodimenzionalnom prostoru, ona je možda rastavljena, prenesena atom po atom i opet ponovno sastavljena. Ili su možda doticni atomi ucinjeni "pasivnima" i nekohezivnim, tako da nisu djelovali jedni na druge dok su prolazili jedan kroz drugi?!…

Paralelni svjetovi
Neki znanstvenici teleportaciju objašnjavaju "kvantnim provodenjem", u kojem jedna atomska cestica na "nemoguc" nacin prodire kroz barijeru energije: cestica se vidi kao da se probija kroz neku barijeru koja je suviše visoka da bi se preskocila. Možda bi se moglo i prihvatiti da je transpot materije kroz materiju fenomen "kvantnog provodenja" ali se tada postavljaju mnoga druga pitanja na koja znanost još uvijek nema racionalne odgovore.
Ako cetvrta dimenzija uistinu postoji ona otvara zapanjujucu mogucnost postojanja beskonacnog broja drugih dimenzija – koje cine neogranicen broj univerzuma paralelnih sa našim. A to vec prelazi u – znanstvenu fantastiku!

Prostor i njegove dimenzije

Od kada je čovek nastao, razvijala se njegova potreba da shvati prostor u kome se nalazi. Sa time je počela da se razvija njegova svest, a tada je počeo i razvoj njegovog shvatanja prostora u kome postoji. Svest se razvijala i napredovala od prvobitnog oblika shvatanja samo onog prostora u kome je čovek mogao da se kreće, lovi i živi, tako da je tokom vremena rastao i razvijao se prostor u kome se nalazi. Pre svega taj razvoj se dešavao u svesti samog čoveka. Samim tim, prostor je postao odraz svesti čoveka o njegovom postojanju. Po tome svako može da shvati da je prostor, kako god da ga opisujemo, uvek bio samo ljudska tvorevina. Ne onaj stvarni prostor, koji je odavno bio takav kakav jeste, još mnogo vremena pre nego je čovek počeo da ga shvata, nego njegov način opisivanja. Nakon onog skučenog prostora u prvobitnom shvatanju čoveka, vremenom je isti počeo da dobija oblike koji ga opisuju. Ti oblici su postale njegove dimenzije. Dimenzije su se razvijele (uvećavale) kako se uvećavalo saznanje o samom prostoru. Saznanje se sve više širilo, da bi danas moglo ili bar pokušava da opiše prostor daleko u svemiru. Daleko od njegovog početka ili nastanka. Daleko do njegovog kraja, koji niko još uvek nije mogao da nasluti.
Može se reći da je prvi oblik opisivanja prostora sa nekim dimenzijama, bio ravan prostor. Pre toga nekih dimenzija nije moglo ni da bude. Tačka i prava linija predhodili su opisu koji je počeo da dobija dimenzije. Ravan prostor oduvek je imao samo dve dimenzije. To su dužina i širina. Takav opis mogao je nastati i ranije, ali je počeo da se pominje u doba stare grčke, o čemu govori i njegov naziv "Euklidski prostor".

Sledilo je dosta vremena dok se prostor nije proširio sa dve na tri dimenzije. Prostor je dobio i visinu. Tako da je nastao prostor u kome postoji kretanje levo-desno, napred-nazad, gore-dole. Shvatanje prostora sa tri dimenzije možda se kasnije razvija u oblik koji ga tako opisuje, ali svet je i pre toga bio trodimenzionalan. Niko nije video drvo, kuću ili bilo koji predmet samo u dve dimenzije, već je samo na taj način čovek to mogao da prikaže. Ipak i ako se govori o tri dimenzije bez kojih se više ništa ne može realno opisivati, još uvek postoji takav opis prostora u kojem se nije odustalo od dve dimenzije sa kojima se prikazuje kretanja tela! To je ono što je korigovano i opisano kroz analogiju. U tome delu teksta se opisuje kretanje sa tri dimenzije koje su realne. O njima ne samo da se govori, već se svako kretanje opisuje kao stvarno. Ono jedino može i biti potpuno opisano, samo sa osnovne tri dimenzije!

Ipak do sada opis sa tri dimenzije nije dat celovito niti za stalno, tako da se dosta toga u onome što postoji uvek može korigovati i dopuniti. Zapravo je nastala potreba da se uz izgradnju svesti o prostoru koji se proširio mnogo dalje u svemiru, nadogradi i proširi sam opis takvog prostora. Na početku dvadesetog veka saznanje o prostoru je prešlo okvire našeg planetarnog sistema, čime su se tri dotad korištene dimenzije pokazale kao nedovoljne. Ajnštajnov opis prostora uvodi nas u svet novih dimenzija, kojima možemo ili moramo, da opišemo prostor koji se mogao shvatiti. Prostor dobija još jednu dimenziju koja je i pre toga postojala kao mera i fizička veličina. To je vreme. Vreme se sjedinjuje sa prostorom u ono što se naziva prostornovremenski kontinium. Prostor postaje četvorodimenzionalan.
Za matematičko prikazivanje tog i takvog prostora koriste se koordinate, a to su x, y, z i t. Prve tri koordinate treba da stoje pod pravim uglom jedna u odnosu na ostale dve.

Nažalost to se često ne prikazuje kako treba, pa zbog toga dolazi do pogrešnog opisivanja samog prostora! Na svakoj slici je prikazan jedan od mogućih položaja tačke A. No njen položaj može biti na različitim mestima u prostoru. A kada se razmišlja o prostoru onda to nikako ne može biti samo tačka. Kada sagledavamo bilo koji položaj u prostoru, onda to može biti jedino neko telo koje se posmatra kao tačka. Otuda postoji i velika greška u matematičkom prikazivanju dimenzija i položaja nekog tela kao tačke, a na osnovu tih dimenzija. Greška je u tome što se tačka uvek posmatra kao nepomična, dok svako telo uvek postoji u kretanju! To naročito dolazi do izražaja upravo onda kada se u prostor dodaje i vreme kao dimenzija prostora. Zapravo, onda kada znamo da postoji vreme koje ima svoj tok, nemoguće je taj protok vremena odvojiti od kretanja svake tačke koja uvek može da prikazuje neko telo!

Dakle kada je vreme postalo dimenzija prostora ono sa sobom treba da nosi, a može se reći i da jeste unelo sasvim drugi pogled na prostor i materijalnu stvarnost. Ipak geometrijski prikaz novog prostora nije se mnogo izmenio u odnosu na onaj sa tri dimenzije. Telo se još uvek posmatra kao tačka čiji položaj se određuje nešto malo izmenjenom matematikom. Sa unošenjem vremena kao dimenzije, trebalo je da se prostor sagleda mnogo šire, u odnosu na ono sagledavanje koje trenutno postoji kroz matematički prikaz! To treba da sledi upravo iz istog razloga zbog kojeg je vreme postalo dimenzija prostora, baš onda kada je sagledano mnogo šire u kosmičkom prostoru.

Sa tri dimenzije prostor se prikazuje kordinatama, dok sa četiri dimenzije samo vreme (t) se ne prikazuje u tom koordinatnom sistemu sa nekim uglom (dimenzijom) koji je stalan, niti je stvaran. Stvaran u onom smislu da nalikuje na prve tri dimenzije. No vreme je ipak postalo deo tog sistema, u kome se prikazuje kao još jedna dimenzija.

Određivanje položaja nekog tela, na slikama tačke A, određuje se pomoću obrasca u kojem se računaju tri, odnosno četiri dimenzije. Ono što je na slici uočljivo jeste da za određivanje položaja neke tačke (tela) u prostoru, potrebno je mnogo više i složenije izračunavanje od navedenog.
Tokom vremena vidimo da, kako se čovekovo shvatanje prostora menjalo, u tolikoj meri su se proširivale granice njegovih shvatanja. Da li je broj dimenzija koje sada postoje konačan? Sigurno je da granice čovekovog shvatanja prostora nisu konačne! To nas navodi na misao da ni postojeće četiri dimenzije nisu konačne! Koliko vremena treba da prođe da bi se dobio opis prostora koji nije samo sa četiri dimenzije? Izgleda da to vreme nije daleko.
Ako ranije shvatimo dešavanja u prostoru i sa novim shvatanjem to opišemo, veće su naše mogućnosti za dalji i bolji razvoj znanja, a sa time i nauke. Istovremeno veće su i mogućnosti da se krećemo u bolje shvaćenom i opisanom prostoru. Ne samo onog shvatanja, koje se odnosi na svest o postojanju, nego i tehničkih mogućnosti da osvajamo prostor koji opisujemo. Da sa time krenemo u prostor koji nije samo u okviru našeg planetarnog sistema.
Nameće se zaključak da prostor nije konačan po broju dimenzija. One se mogu uvećavati sa mogućnostima da čovek uveća svoje shvatanje prostora. Naravno da treba misliti na mogućnost da čovek proširuje prostor, onoliko koliko može da ga shvati. Tada ni sam prostor ne može biti konačan, čak ni u okviru čovekovog mišljenja da prostor ima svoj kraj. Kako taj kraj nije u domenu koji čovek može da shvati i opiše, još je daleko vreme, kada ćemo reći "prostor je konačan". Isto tako može se reći da ni broj dimenzija koje opisuju prostor nije konačan!

[You must be registered and logged in to see this link.]

ČETIRI RAJSKE REKE



I gde se nalazio, ako je uopšte postojao, edenski vrt? Teolozi, istoričari, obični radoznalci i naučnici vekovima već nastoje da odgonetnu ovu veliku tajnu. Eden je bio smeštan na toliko mnogo različitih mesta, isto kao i izgubljena Atlantida. Neki su smatrali da bi mogao biti u Mongoliji, Indiji ili Etiopiji. Oni su to svoje mišljenje sasvim razumno zasnivali na starosti tih oblasti i na pretpostavci da tajanstveni Pison i Gihon moraju biti u vezi sa druge dve velike reke drevnog sveta: Nilom i Gangom. Druga omiljena lokacija gde je smeštan Eden, jeste Turska. To je zbog toga što Tigar i Eufrat izviru u tamošnjim planinama, a tamo je i Ararat na kome se zaustavila Nojeva lađa. Poslednjih sto godina, od otkrića starih civilizacija u današnjem Iraku, naučnici su se okrenuli ka dolini Tigra i Eufrata i mestima južnog Sumera, posebno ka oblasti oko 240 kilometara severnije od sadašnjeg vrha Pirinejskog zaliva. .
Vidi se da su učene glave tokom proteklih vekova smeštale raj na prostore gotovo od Severnog pola do Australije na jugu. Potraga za ovim mestom je često imala razmere otkrivanja legendarne Atlantide.
Prvo mesto gde je bio smešten Adamov zemaljski raj bila je 'Gora Božija' - planina Safon u Siriji, zatim je kao takva određena najplodnija dolina u južnoj Palestini - Hebron. Kad je David premestio prestonicu iz Hebrona u Jerusalim, u ovaj sveti grad je tad bio smešten i biblijski raj. U vreme vavilonskog ropstva smatralo se da je Eden bio u severnom delu Persijskog zaliva, na prostoru gde u more utiču Tigar i Eufrat. Iz pisanja proroka Amosa i Jezekilja, može da se zaključi da je Eden isto što i Bet Eden, odnosno Bit Adini iz asirskih natpisa u IX veku pre naše ere, mesto negde u Jermeniji gde su izvirali Tigar i Eufrat.
Nijedan od tih istraživača i proroka, međutim, nije dao ništa opipljivo čime bi mogao da dokaže svoju tvrdnju, sve dok se u Britanskom muzeju nije počeo da proučava jedan cilindar star više od četiri hiljade godina. Taj valjkasti predmet od kamena je dosta oštećen, ali su arheolozi ipak mogli na otisku koji se pravi na svežoj glini da uoče jednog muškarca sa rogovima, ženu i u pozadini drvo sa zmijom. Mogla je to da bude, i mnogi su je tako protumačili, prva poznata predstava Adama, Eve, lukave zmije i drveta života, nastala još u vreme akadske vladavine nad područjem današnjeg južnog Iraka.
U Prvoj knjizi Mojsijevoj se govori da iz Edenskog vrta ističe voda koja se deli u četiri reke. Pisac Biblije ih spominje ovim redom: Fison, koji teče oko cele zemlje Evilske gde ima zlata, Geon, koji teče oko cele zemlje Huske, Hidekel, što teče ka Asiriji i Eufrat. Može iz ovog da se izvuče zaključak da su Hebreji prihvatili shvatanje Vavilonaca da je svet pravougaona ploča okružena sa četiri velike reke koje obuhvataju svo zamislivo bogatstvo i sve što u prirodi može da se poželi.
Eufrat je dobro poznata reka, Hidekelu su Grci kasnije dali ime Tigris. Fison i Geon, čija imena imaju slične varijanteu izgovoru kod drugih naroda, ostaju zagonetka. Moguće da su to bila imena velikih kanala za navodnjavanje koje su kopali stanovnici pustinjskog dela između Tigra i Eufrata. Pažljivim čitanjem Biblije uočava se da se reke nabrajaju od istoka ka zapadu, jer se najbliža - Eufrat - spominje poslednja. Fison i Geon, po tome, trebalo bi da budu negde sasvim na istoku.
Na jednoj staroj mapi drevnog istoka Gang je ucrtan kao da predstavlja gornji tok reke Nil. Velika voda što napaja Egipat je bila prava misterija za stari svet, nisu mogli da utvrde odakle dolazi. I takav jedan svetski putnik kao što je bio Aleksandar Makedonski smatrao je da pored Tigra i Eufrata na visoravni Jermenije izvire i Nil. Neki biblijski pisci navode da je Geon zapravo Nil, drugi tvrde da je zemlja Evilska koju okružuje reka Fison zapravo srednja Arabija, mada u njoj uopšte nema reka.
Da li je uopšte neko video taj Edenski vrt, izuzimajući Adama i Evu, pa kasnije Enoha, Isaka, Mojsija i na kraju lukavog Rabi Jehošue ben Levija, koji je prema hebrejskim legendama prevario anđela čuvara, preskočio zid i jednostavno ušao unutra? Stari Jevreji su verovali da Eden ima sedmostruka vrata, a da svakim od četiri rečna korita teku mleko, med, vino i ulje. Tamo se nalazilo sedamdeset zlatnih prestola za pravednike ukrašenih dragim kamenjem.

JABUKA, SMOKVA ILI MASLINA



Broj sedam, bogatstvo i obilje plodova i svakojake hrane imali su posebno značenje za ljude nastanjene u ne baš za život pogodnoj pustinji kraj Mrtvog mora. Svakako da su nešto od te raskoši i obilja imali prilike da vide na obalama Nila ili između Tigra i Eufrata, gde je počinjen taj 'istočni greh'. Takva viđenja pretvarala su se u legende u kojima može da se nađe po neko zrnce istine i istorije.
Dvorovi orijentalnih despota su bili bleštavi i raskošni, puni eguotičnih životinja i šarolikog rastinja. Sve što je bilo primamljivo, a nedostupno, ličilo je na raj, pa su tako stari Judejci za te bašte imali reč gan. Ovaj izraz je preuzet iz sumerskog jezika, gde postoji gannatu - klinasti znak koji predstavlja zemlju omeđenu i ispresecanu rečnim kanalima. Mogu to da budu i navođena polja i ograđeni vrt za nekog velikaša. Prvo grčko izdanje Biblije prevodi reč gan sa paradeisos. Persijanci su mesto ograđeno zidom zvali pairi daeza. U latinskom prevodu Biblije stoji paradisum. Kao takva oznaka raja ovaj izraz je ušao u gotovo sve evropske jezike.
Gan se nalazi u Edenu, što je takođe reč sumersko - akadskog porekla. Edinu (sumerski) ili edenu (akadski) znači prostrano polje, stepa, čak pustinja. Edenski vrt po tome liči na navodnjavanu oazu usred pustinje. Kako se u Postanju spominje da je to mesto na istoku, može da se zamisli šta je za te drevne pastire i ratare značilo ono duboko pustinjsko prostranstvo, koje se od njihovog mora i preko njihovih gora pružalo gotovo u beskraj.
Kada se prevali ta pustinja, za koju je brzim autobusom potreban ceo dan puta, stiže se u plodnu deltu Šat-el-Araba. U vreme uspona vavilonske imperije nije bilo te delte, već su se Tigar i Eufrat odvojeno ulivali u Persijski zaliv. Mulj koji reke nose nasuo je morsku obalu i spojio je njihova ušća 50 kilometara dugim Šat-el-Arabom.
Lokalni Arapi tvrde, a iz svega što se danas zna može im se čak i verovati, da je upravo tu bio rajski vrt - u gradiću El Gurna, šesdesetak kilometara severozapadno od Basre. Tu se nalazi i drvo koje zovu Adamovim (na slici desno). Oko njega je gvozdena ograda, a šipke ga podupiru da ne padne na crvenkastu zemlju.
'Adamovo drvo' je zapravo maslina, a ne jabuka čiji je plod, po predanju, zagrizla Eva. Biblija tu nije sasvim određena, ne spominje koji je to bio plod, ali se kasnije nekako uvrežilo mišljenje da je to morala da bude jabuka.
'Tada im se otvoriše oči i videše da su goli; pa spletoše lišća smokava i načiniše sebi pregače.' Nije jasno da li su lišće poskidali sa tog ili nekog drugog drveta. U Palestini je najrasprostranjenija voćka bila smokva. Nje ima i u južnom Iraku, gde ipak dominiraju urme. Arapi u El Gurni tvrde da su slatki plodovi urme, a možda i maslina, upravo bili to voće koje je dovelo u iskušenje prvi ljudski par na zemlji i da su lišćem jedne ili druge pokrili svoju neprikladnu golotinju.
Da li je to bila jabuka, smokva ili maslina - danas to više ne može da se utvrdi. Međutim, svaki namernik i turista može da kroči do podnožja stabla odakle je, navodno, Adam zauvek bio proteran.


[You must be registered and logged in to see this link.]

ŠOKANTNO OTKRICE U SIBIRU: UZNEMIRUJUCI ZVUKOVI IZ PAKLA

Je li pakao stvarnost? Skupina istraživackog tima iz Siberije došla je do šokantnog otkrica. Dok su kopali 4,4 km pod zemljom došli su do cudnog mjesta na kojem se temperatura dizala i do 2.000 Fahrenheita. Nakon što su spustili mikrofon kroz rupu kako bi culi zemljina kretanja, nešto se dogodilo.
''Ponekad slab, ali i jasno odreden zvuk, za koji smo mislili kako dolazi od naše opreme,'' objašnjavao je dr. Azzacov, ''ali nakon nekoliko podešavanja shvatili smo kako zvuk ustvari dolazi iz zemljine unutrašnjosti. Culi smo ljudske glasove kako vrište od boli.'' Dodaje: ''Premda se jedan glas jasno isticao, mogli smo cuti tisuce, možda i milijune u pozadini kako vrište u patnji.''...

[You must be registered and logged in to see this link.]

UZNEMIRUJUCI ZVUKOVI IZ PAKLA

ЦРВОТОЧИНА

Црвоточина је термин који иако теоријски (научно) није немогућ, користи се само у начној фантастици у често банализованој форми. Представља подсвемирски тунел који спаја две удаљене тачке у простору или времену. Састоји се од две рупе које повезује ходник изван нормалног свемира. Обзиром да је овај ходник краћи од нормалног растојања две тачке у простору, путовање је такође краће, у неким случајевима скоро тренутно. Ако је црвоточина довољно велика и довољно стабилна звездани брод би могао да уђе на један а изађе на други крај на тај начин скраћујући понекад и године путовања.


За више информација погледајте Звездане стазе
У универзуму Звезданих Стаза само једна црвоточина је стабилна, и то само захваљујући свом статусу вештачке црвоточине. Ова црвоточина налази се у Бејџоранском сектору и води у Гама квадрант.
Такође постоји и известан број природних црвоточина, као на пример Барзанска црвоточина у Алфа квадранту која води у Гама квадрант или Кимова црвоточина која води из Делта у Алфа квадрант. Прва наведена је нестабилна на једном свом крају, а потоња је исувише малог пречника и сем простора води и 20 година у прошлост, како је констатовао звездани брод Војаџер на свом пропутовању кроз Гама квадрант.

[googlevideo][You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

[/googlevideo]

[googlevideo][You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

[/googlevideo]

[googlevideo][You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

[/googlevideo]

[googlevideo][You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

[/googlevideo]

[googlevideo][You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

[/googlevideo]

[googlevideo][You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

[/googlevideo]