Elen Vajt - Bozji prorok, ili adventisticki guru

" A GOSPOD MI RECE: LAZ PROROKUJU TI PROROCI U MOJE IME,NISAM IH POSLAO,NITI SAM IM ZAPOVEDIO,NITI SAM IM GOVORIO;LAZNE UTVARE I GATANJA I NISTAVILO I PREVARU SRCA SVOG ONI VAM PROROKUJU" ( Jeremija 14:14 )




IZABRANA PROROČANSTVA AMERIČKOG PROROKA ELEN VAJT (1827- 1915)

O MORALNOJ DEKADENCIJI SVETA I NESREĆAMA KOJE ĆE ZADESITI ČOVEČANSTVO

"Otkuda glasine da sam izjavila da će Njujork biti zbrisan plimskim talasom? Ovo nikada nisam rekla.

Ja sam rekla, gledajući velike građevine koje idu u visinu, sprat za spratom:

'Kakve užasne scene će se desiti kada Gospod ustane da silno potrese zemlju! Tada će reči iz Otkrivenja 18,1-3 biti ispunjene'


Ja nemam neke posebne svetlosti o tome šta će zadesiti Njujork; jedino znam da će jednoga dana velike građevine u tom gradu biti oborene Božjom silom koja će ih srušiti i ispreturati." (Review and Herald 5.7.1906)

"Ljudi će nastaviti da podižu skupe građevine u koje će se ulagati teški milioni i čija će arhitektonska rešenja i čvrstina privlačiti naročitu pažnju, ali Gospod mi je pokazao da će, uprkos neuobičajenim raskošnim ulaganjima i čvrstini, te građevine doživeti sudbinu jerusalimskog hrama." (MS 35, 1906)

"Videla sam građevine u kojima su postavljeni najskuplji protivpožarni uređaji da bi se osigurale od uništenja. Ali, kao što su nekada Sodom i Gomor nestali u plamenu Božje osvete, tako će se i te ponosne zgrade pretvoriti u pepeo... Ti laskavi spomenici podignuti u čast čovekove veličine, biće oboreni u prah čak i pre nego što poslednje veliko uništenje bude zadesilo svet." (3SM 418 1901)

"Jednom prilikom, dok sam se nalazila u gradu Njujorku, u noćnom viđenju pokazane su mi građevine koje su se sprat za spratom dizale visoko prema nebu. Bila im je zagarantovana otpornost protiv požara i trebalo je da proslave svoje vlasnike i graditelje. ... Dok su se te veličanstvene zgrade podizale, njihovi vlasnici su uživali u taštoj gordosti što imaju novac kojim mogu ugađati sami sebi i izazivati zavist svojih bližnjih. ... Tada se pred mojim očima pojavio prizor uzbune zbog požara. Ljudi su gledali veličanstvene građevine za koje se pretpostavljalo da su potpuno sigurne od požara i govorili: "One su savršeno obezbeđene." Ali su zgrade izgorele kao da su bile od smole. Vatrogasne mašine nisu mogle ništa da učine da bi zaustavile uništenje. Vatrogasci nisu bili u stanju čak ni da ih stave u pokret.

Ako se u srcu gordih i slavoljubivih ljudskih bića ne izvrši promena, ljudi će, kad dođe vreme da Gospod sudi, uvideti da će ona ruka koja je bila jaka da ih spasava, biti isto tako jaka da uništava. Nikakva ljudska sila ne može zaustaviti ruku Božju. Ne postoji materijal za podizanje zgrada koji bi ih mogao zaštititi od uništenja kad dođe vreme koje je Bog odredio da pošalje kaznu na ljude zbog nepoštovanja Njegovog zakona i zbog njihovog sebičnog slavoljublja. Malo je ljudi, čak i među prosvetnim radnicima i državnicima koji shvataju uzroke sadašnjeg stanja u društvu. Oni koji u svojim rukama drže uzde vlasti, nisu u stanju da reše problem moralne pokvarenosti, siromaštva, bede i zločina. Oni se uzalud trude da poslovne transakcije postave na sigurniji temelj. Kad bi se ljudi više pridržavali učenja Reči Božje, oni bi našli rešenja za probleme koji ih dovode u zabunu. Sveto pismo opisuje stanje sveta neposredno pred Hristov Drugi dolazak.

Za ljude koji zakidanjem i iznuđivanjem stiču velika bogatstva, pisano je:

"Stekoste bogatstvo u poslednje dane. Gle viče plata vaših poslanika, koji su radili njive vaše, a vi ste im otkinuli; i vika žetelaca dođe do ušiju Gospoda nad vojskama. Veseliste se na zemlji i nasladiste se; uhraniste srca svoja kao na dan zaklanja. Osudiste, ubiste pravednika i ne brani vam se." (Jakov 5,3-6)

Ali ko zapaža i čita opomene sadržane u znacima vremena koji se brzo ispunjavaju? Kakav to utisak ostavlja na one koji ljube ovaj svet? Kakva se promena vidi u njihovom stavu? Ništa bolje nego i kod stanovnika sveta u vreme Nojevo. Obuzeti zemaljskim poslovima i zadovoljstvima pretpotopni ljudi "ne osetiše dok im ne dođe potop i odnese sve" (Matej 24,39). Nebo im je slalo opomene, ali nisu slušali. I današnji svet, ne obazirući se na glas Božji koji opominje, žuri u susret večnoj propasti. ...

Uskoro će se pojaviti prizori nevolja i muka o kojima se govori u proročanstvima:

"Gle, Gospod će isprazniti zemlju i opusteti je, prevrnuće je i rasejaće stanovnike njezine... jer prestupiše zakone, izmeniše uredbe, raskidoše zavet večni.

Zato će prokletstvo proždreti zemlju i zatrće se stanovnici njeni ... Prestaće veselje uz bubnje, prestaće graja onih koji se vesele." (Isaija 24,1-9)
(1T9, str.11-14, 1909.)



"U svetu vlada sve strašnije bezakonje. Uskoro će nastati veliki sukobi među narodima - nevolje koje neće prestati sve do Hristovog dolaska." (Review and Herald 11.2.1904)

"Velike vatrene lopte padale su na kuće. Vatrene strele iz lopti letele su u svim pravcima. Bilo je nemoguće zaustaviti požare koji su izbijali. Čitava naselja su bila uništena. Ljude je obuzimao neopisiv strah." (Letter 278, 1906)

"Videla sam ogromnu plamenu loptu kako pada među prekrasne palate i kako izaziva njihovo trenutno uništenje." (9T 28, 1909)

"Ova nacija će tek biti ponižena u prah." (1T 258)

"Bog će se poslužiti svojim neprijateljima kao instrumentom da bi kaznio one koji su išli svojim opakim putevima." (PC 136 1894)

"Bog ima određenu nameru kada dozvoljava da se događaju sve te katastrofe. One su Njegovo sredstvo da se ljudi i žene osveste. ..." (19MR 279, 1902)

"Svet u svim njegovim perverzijama zadesiće ljudska pogibao u poplavama, nepogodama, požarima, zemljotresima, gladi, ratovima i krvoproliću. Bog je spor na gnev i velik u moći, ali ipak neće opravdati nepokajane." (SPTED 133 1895)

"Zašto se to sve dešava?

Zašto takav duh bezakonja prožima društvo a mešavina čudnih doktrina crkve? Nije li zato što velika masa hrišćana ne shvata težinu greha kršenja Božjeg zakona? Čak i sveštenici sa propovedaonice obezvređuju taj zakon.

Rezultat je opšte snižavanje zahteva pravednosti, krajnja težnja ka bezakonju, kriminalu svake vrste. Ne treba ni da se čudimo. Kada se ljudi ne pokoravaju Božjem zakonu, kako možemo očekivati od njih da poštuju ljudske zakone?" (SNJ 1909-03-01)

"Oluja se približava. Mi se moramo pripremiti za njen bes kajući se pred Bogom i pokazujući veru u našeg Gospoda Isusa Hrista. Gospod će ustati da strahovito potrese zemlju. Videćemo nevolje na sve strane. Hiljade brodova završiće u dubinama mora. Mornarice će biti potapane i milioni ljudskih žrtava žrtvovani. Požari će izbijati neočekivano i nikakvi ljudski napori neće moći da ih ugase. Palate na zemlji nestajaće u ogromnoj stihiji. Železničke katastrofe će se dešavati sve češće. Na velikim saobraćajnicama dolaziće do iznenadnih meteža, sudara i smrti. Kraj je blizu, vreme milosti ističe. O, tražimo Gospoda dok se može naći, prizivajmo ga dok je blizu!" (MYP 89-90, 1890)

"Požari, poplave, zemljotresi, bes sila velikog bezdana, katastrofe i na moru i na kopnu, upućuju nam opomenu da se Božji duh neće doveka prepirati s ljudima." (3MR 315, 1897)

"Ta zla će razgneviti bezbožnike i podići ih protiv pravednika; pomisliće da smo mi krivi što su Božji sudovi izliveni na njih, i da će zla prestati ako zemlju očiste od nas. Biće izdata naredba da se sveti pobiju, što će ove navesti da plaču dan i noć moleći se za izbavljenje." (Ew 36-37, 1882)

"Svet ljubi greh, a mrzi pravdu i to je bio uzrok neprijateljstva prema Isusu. Svi koji odbijaju Njegovu beskrajnu ljubav dolaze do zaključka da je hrišćanstvo činilac koji remeti njihov mir. Hristova svetlost razgoni tamu koja prikriva njihove grehe i neophodnost reforme postaje očigledna. Dok oni koji se potčine uticaju Svetoga Duha počinju da ratuju sami sa sobom, dotle oni koji se drže greha ustaju protiv istine i njenih predstavnika." (DA 1898)

"Uskoro će Božji narod biti okušan žestokim nevoljama, i veliki deo onih koji sada izgledaju kao istinski pravi hrišćani, pokazaće se kao bezvredni metal.

Kada Hristova religija bude progonjena, kada Njegov zakon bude najprezreniji, tada naša revnost treba da bude najvatrenija, i naša hrabrost i naša čvrstina najpostojaniji. Stati u odbranu istine i pravednosti kada nas većina bude odbacila, voditi bitke Gospodnje kada bude bilo malo boraca - to će biti naša proba. U to vreme mi treba da prikupljamo svoju toplinu iz hladnoće drugih, svoju hrabrost iz njihovog kukavičluka, a svoju vernost iz njihovih izdajstava." (5T 136, 1882)

"Kad zemlja bude rasvetljena sa slavom Božjom, mi ćemo tada videti jedno delo slično onom kada su učenici, ispunjeni Svetim Duhom, propovedali silu vaskrslog Spasitelja. Nebeska svetlost prodirala je mračne savesti onih koji behu prevareni od Hristovih neprijatelja, i lažne predstave o Njemu behu odbačene, jer kroz delovanje Svetoga Duha oni Ga videše uzdignutog kao Kneza i Spasitelja, koji dade pokajanje Izrailju, i oproštaj od greha. Oni ga videše ovenčanog slavom nebeskom, sa neiskazanim blagom u Njegovim rukama, da bi ga podario onima koji se obratiše od svojih greha i pobuna.

Kada apostoli objavise slavu Jedinorodnoga od Oca, tri hiljade duša behu ganuti do srca, i to je učinilo da su videli sebe onakvim kakvi jesu, grešni i prljavi, a Hrista kao svoga Spasa i Izbavitelja. Hristos beše podignut, Hristos beše proslavljen, kroz silu Svetoga Duha koja beše posvedočena među narodom.

Očima vere verni videše Isusa kao onoga koji je pretrpeo poniženje stradanje i smrt, da oni ne poginu, nego da imaju život večni. Kada oni pogledaše na Njegovu neukaljanu pravdu, upoznaše kroz to svoju vlastitu izobličenost i prljavštinu, te behu ispunjeni sa strahopoštovanjem, ljubavlju i obožavanjem prema Onome, koji je dao svoj život u žrtvu za njih. Oni poniziše svoje duše do praha, kajući se za svoja zlodela, i proslaviše Boga za svoje izbavljenje." (Review end Herald, 22. i 29. nov. 1892)

OBMANA SPIRITIZMA (PARAPSIHOLOGIJE...)

"Bilo mi je pokazano da će kroz spiritizam i mesmerizam (parapsihološku moć) ovi moderni čudotvorci činiti ista čuda koja su bila vršena od našeg Gospoda Isusa Hrista, i mnogi će verovati da su sva silna dela Božjeg Sina kada je bio ovde na zemlji, bila vršena pomoću ove iste sile." (EGV Ew 87, Avgust 1850.)

"Božja reč kaže da će sotona činiti čuda. On će činiti da se ljudi razboljevaju, a onda će ih iznenada osloboditi svoje sotonske sile. Tako će se smatrati da su izlečeni." (EGV 2SM 53, 1903.g.)

"Ljudi će biti prevareni stvarnim čudima, koja će sotonska oruđa zaista moći da čine, a ne onima koja izgleda da čine." (Velika borba, poglavlje 34, 1888)

"I sam sotona se upravlja modernim tokom stvari. On će se pojavljivati kao anđeo svetlosti. Kroz delovanje spiritizma mnoga će bolesna tela biti izlečena i mnoga nepobitna čuda učinjena. I pošto će zli duhovi izraziti veru u Bibliju i pokazati poštovanje prema institucijama crkve, njihovo će delo biti prihvaćeno kao manifestacija božanske sile. ... Čak i u svome sadašnjem obliku spiritizam je daleko od toga da bi bio manje opasan nego ranije; on je u stvari još opasniji, jer je lukaviji u prevarama. Dok je ranije poricao Hrista i Bibliju, sada priznaje i jedno i drugo. Ali Biblija se tumači na takav način koji odgovara nepreporođenom srcu, a njene svečane i važne istine smatraju se nevažnim." (EGV "Velika borba" 452, 1888.g.)

"Antihrist će vršiti svoja čudesna dela pred našim očima. On će tako vešto imitirati istinito, da će biti nemoguće razlikovati jedno od drugoga, osim pomoću Svetoga pisma." (EGNJ GC 593, 1888)

OPASNOST SAMOOBMANE RELIGIJE BEZ HRISTA

"Čovek sam po sebi nije u stanju da spozna svoje zablude. "Srce je prevarno više svega i opako; ko će ga poznati." (Jeremija 17,9) Ustima se može priznavati siromaštvo duha, a da srce to ipak ne prizna. Dok govorimo Bogu o svom duhovnom siromaštvu, srce može da gori uobraženošću da je zbog svoje poniznosti i uzvišene pravednosti dostojnije od drugih. Međutim, pravu predstavu o svom stanju možemo steći samo na jedan način; ako stalno gledamo u Hrista. Tako visoko mišljenje o svojoj pravednosti ljudi imaju samo zato što ne poznaju Hrista. Dok razmišljamo o Njegovoj čistoti i uzvišenosti, tek tada u pravoj svetlosti vidimo svoje slabosti, nedostatke i svoje siromaštvo. Postajemo svesni da smo izgubljeni i beznadni, odeveni u odeću samopravednosti, kao i svi ostali grešnici. Uviđamo da se sopstvenom dobrotom i pobožnošću nikad ne bismo spasli, već samo neizmernom Božjom milošću." (Hristove očigledne pouke, str.159)

"Ako bolujete od tvrdoglavosti srca, i usled oholosti i uverenja u sopstvenu pravednost ne priznajete svoje pogreške, bićete prepušteni sotoni da vas kuša... Mnoštvo zamki koje su svojstvene poslednjim danima okružiće vas i vi ćete promeniti vođu a da ni sami toga nećete biti svesni." (EGV u RaH, 16.12.1890)

ISHRANA, ZDRAVLJE, ROK MUZIKA

"Recite im da će uskoro doći vreme kada više neće biti bezbedna upotreba jaja, mleka, pavlake ili maslaca, zato što će se bolesti među životinjama povećavati u srazmeri sa povećanjem zla među ljudima. Blizu je vreme kada će zbog greha palog ljudskog roda, celo životinjsko carstvo uzdisati pod teretom bolesti koje će zadesiti našu zemlju." (7T 135 1902)

"Pre nego sekira bude udarila u koren drveta, mora doći do prave pobune protiv pušenja." (3T569 1875.god.)
"Svakovrsna preterivanja doći će do izražaja. Biće vikanja, udaranja u bubnjeve, muzike i plesa. Osećanja razumnih ljudi biće toliko poremećena da oni neće biti u stanju da donose pravilne odluke.

Luda buka potresa čula i izopačuje ono što bi moglo biti na blagoslov kada bi se pravilno upotrebilo. ...


Sotona će učiniti da muzika postane zamka, zbog načina na koji se izvodi." (2SM 36.38 1900)

NOVI SVETSKI POREDAK I NJEGOVA PROPAST

"Razlika između onih koji kažu da su hrišćani i nevernika jedva se može sada primetiti. Pripadnici crkava vole ono što svet voli i spremni su da se s njime sjedine; a sotona je odlučio da ih poveže u jedno telo i tako ojača svoju stvar okupljajući ih sve u redove spiritista. Katolici, protestanti i svetovni ljudi prihvatiće oblik pobožnosti bez njene sile, i u ovom sjedinjenju će videti veliki pokret za obraćenje sveta i uspostavljanje dugoočekivanog hiljadugodišnjeg carstva." (Velika borba 476-7, 1888)

"Kad se protestantske crkve ujedine sa svetovnom vlašću pružajući podršku lažnoj religiji, od koje su njihovi preci bili najsvirepije progonjeni; kad država upotrebi svoju silu da prinudom i dekretima podupre instituciju crkve - tada će protestantska Amerika načiniti ikonu (sliku) papstva, i to će biti nacionalno (američko) otpadništvo koje će se završiti samo njihovom nacionalnom propašću." (ST 22.3.1910)

"Kada naša nacija (Amerika) u svojim zakonodavnim telima bude proglasila zakone kojima se ograničavaju prava čovekove savesti na području verskih sloboda, kada bude nametnula svetkovanje nedelje i svoju državnu silu bude usmerila protiv onih koji svetkuju sedmi dan kao dan odmora, Božji zakon će, zajedno sa svim svojim namerama i ciljevima, biti odbačen u našoj zemlji i taj sveopšti otpad biće praćen sveopštom propašću." (7BC 977 1888)

POJAVA KOMUNIZMA

"Radnički sindikati će biti među silama koje će na zemlju doneti vreme nevolje kakve nije bilo od kako je sveta... Nekolicina ljudi će se udružiti da prigrabi sva sredstva koja se mogu steći na određenim područjima poslovanja. Organizovaće se radnički sindikati i oni koji odbijaju da im se pridruže biće obeleženi." (2SM 142 1903)

"Ako prevara u jednom obliku bude otkrivena, onda je sotona oblači u drugo ruho, i mnoštvo je prima isto tako pohlepno kao i ranije. Kad je narod razumeo da je rimsko učenje prevara, te sotona više nije mogao tim sredstvom navesti ljude da krše Božji zakon, tada ih je podsticao da svaku veru smatraju prevarom a Bibliju bajkom; pošto su odbacili božanski zakon, odali su se neobuzdanom razvratu." (Velika borba, 237, 1888)

LAŽNA RELIGIOZNA PROBUĐENJA

"U onim crkvama koje će sotona moći da pokori pod svoju lažnu moć izazvaće uverenje da je na njih izliven naročiti Božji blagoslov; u njima će se pokazati veliko religiozno probuđenje. Mnogi će klicati od radosti što Bog radi tako divno za njih, a u stvari to delo potiče od sasvim drugog duha. Sotona će pokušati da pod plaštom vere proširi svoj uticaj na ceo hrišćanski svet.

Uzbuđivaće se osećanja, istina će se pomešati sa lažju, što će ljude lako zavesti. Ali niko ne mora da bude prevaren. U svetlosti Božje reči neće biti teško da se utvrdi kakvog su karaktera ovi pokreti. Gde se god zanemaruje svedočanstvo Biblije i gde se preziru jasne istine koje traže samoodricanje i odvajanje od sveta, možemo biti sigurni da tu Bog neće dati svoj blagoslov. A prema pravilu koje je dao sam Hristos: "Po rodovima njihovim poznaćete ih!" (Matej 7,16), lako će se utvrditi da ovi pokreti nisu delo Božjeg duha.

Biblija se tumači na takav način koji se sviđa nepreporođenom srcu, a njene svečane i važne istine se smatraju bezvrednim. Ljubav se ističe kao glavna Božja osobina, ali ona se prikazuje kao raznežena sentimentalnost, koja ne pravi razliku između dobra i zla. Božja pravednost, Njegovo gnušanje na greh, zahtevi Njegovog svetog zakona - sve se to smatra nevažnim. Narod se uči da Deset zapovesti smatra mrtvim slovom. Ugodne priče i čarobne legende obuzimaju osećanja i navode ljude da odbace Bibliju kao osnov svoje vere. Hrista se i sada odriču kao i nekada. Ali sotona je toliko ljudima zaslepio oči da ne primećuju prevaru." (Velika borba, 1888.g. 376-278, 452)

OTREŽNJENJE ĆE DOĆI PREVIŠE KASNO

"Svi će zajednički da obasipaju svoje sveštenike kletvama. Neverni sveštenici su im proricali mile stvari; navodili su ih da odbace Božji zakon i da progone one koji su hteli da ga poštuju. Sada, u očajanju, ovi učitelji pred celim svetom priznaju svoje prevare. Gnev obuzima mnoštvo koje uzvikuje: "Mi smo izgubljeni, a vi ste prouzrokovali našu propast!" Ljudi se okreću protiv svojih lažnih pastira. Upravo oni koji su ih nekada najviše uzdizali, sada ih najstrašnije proklinju. Iste ruke koje su ih nekada ovenčavale, sada se pružaju da ih rastrgnu. Mačevi, koji su bili pripravljeni da pobiju Božji narod, sada se podižu da unište njegove neprijatelje." (GC 655.656 1911)

KRAJ VELIKE BORBE

"Sa usklicima pobede, sa ruganjem i proklinjanjem polaze čete zlikovaca da se bace na svoj plen; ali, gle, na zemlju pada gusti mrak, tamniji od najtamnije noći. Tada se preko celog neba pojavljuje duga, odsjajući slavom sa Božjeg prestola, i kao da okružuje svaku grupu onih koji se mole. Razbesnele gomile odjednom se zaustavljaju.

Sa strašnim predosećanjem gledaju u simbol Božjeg zaveta i žele da se što pre uklone od njegovog silnog sjaja. Božji narod čuje jasan, zvučan glas, koji kaže: "Pogledajte!" Podigavši oči prema nebu, oni vide dugu obećanja. Crni, preteći oblaci, koji su prekrivali nebeski svod rastavljaju se i, kao nekada Stefan, oni gledaju netremice u nebo i vide Božju slavu i Sina čovečjega gde sedi na svome prestolu. ...

Zidovi tamnica se ruše, i Božji narod, koji je bio zatvoren zbog svoje vere, sada je slobodan." (Velika borba, 637 1911)

"Velika borba je završena. Greha i grešnika više nema. Ceo svemir je čist. Potpuni sklad i radost vladaju u celom neizmernom svemiru. Od Onoga koji je sve stvorio teče život, svetlost i radost kroz sve svetove beskrajnog prostranstva. Od najmanjeg atoma do najvećeg sveta, sve stvari, i živa i neživa priroda u svojoj nepomućenoj lepoti i savršenoj radosti govore da je Bog ljubav." (Velika borba 554, 1888)


U vreme kada je i sam hrišćanski svet krenuo putem hedonizma i počeo da osporava važnost i večnost Božjeg zakona, te da sebični ljudski sentiment proglašava pojmom ljubavi, a užitak smislom života, Bog je ponovo podigao svetlost reformacije. Nadahnuta Božjim Duhom, Elen Vajt (1827- 1915) je napisala više od 40 dela velike duhovne vrednosti. Pored knjige "Put Hristu" u kojoj su na jednostavan način opisani osnovni pojmovi praktičnog duhovnog iskustva, svima preporučujem i njenu možda najpoznatiju knjigu "Veliku borbu" (1888), koja opisuje istoriju velikog sukoba između dobra i zla, od rane hrišćanske crkve, zatim njenog otpadništva u vreme kada je svoju nauku pomešala sa paganstvom i svoju instituciju oslonila na političku moć, do vremena reformacije koja je donela blagoslov čitavom čovečanstvu, da bi zatim Elen Vajt u svojoj knjizi opisala i predskazala duboku dekadenciju zapadne civilizacije, jačanje autoriteta papstva i njegovu ponovnu dominaciju u vreme lažne religiozne reformacije kada pred sam kraj sveta velike nesreće zadese čovečanstvo. ... Knjiga može da se besplatno učita u kompjuterskom formatu: Velika_borba.pdf Veoma je zanimljiva i knjiga u kojoj Elen Vajt na osnovu svojih vizija opisuje stvaranje sveta, pojavu greha i život na Zemlji pre i posle velikog Potopa, sve do vremena starozavetnih patrijaraha i proroka: Patrijarsi_i_proroci.pdf

[You must be registered and logged in to see this link.]

ELEN VAJT: BOŽJI PROROK ILI NE?



ELEN VAJT I UKRSTANJE LJUDI I ZIVOTINJA
AMALGAMACIJA

Šta je amalgamacija? Neki su rekli da je to samo mesanje ljudi sa zivotinjama. Recnici ne tvrde tako. „Rezultat amalgamaci je : mesanje, blendiranje, kombinovanje. Ujedinjavanje ili kombinacija dveju ili vise komponenata ili organizacija u jednu.” (Websters Dictionary, p. 54) Dakle, reč ammalgamacije ne znaci mesanje zivotinja i ljudi, već mesanje bilo čega.

ELEN VAJT I AMALGAMACIJA
Veoma je važno da pocnemo od početka njene rasprave o stetnom ukrstanju ili ujedinjenju rasa.. U knjizi Duhovni darovi knjiga III, govoreci o uzrocima unistenja pretpodopnog sveta, ona pocinje sa dve suprotne RASE. Jedna od njih u Bibliji je nazvana „SINOVI BOZJI” a druga ‘SINOVI COVECIJI„. (1. Mojsijeva 6, 4) Sinove Bozje predvodi SIT, treci adamov sin, a drugu, KAJIN koji je ubio svoga brata Avelja.

Obratimo paznju na početak njenog izlaganja: ”SITOVI potomci odvajali su se od gresnih Kajinovih potomaka. Oni su voleli poznanje Bozje volje, dok BEZBOZNA KAjINOVA RASA nije postovala Boga ni Njegove svete zapovesti. Međutim, kada su se ljudi namnozili na zemlji, SITOVI potomci videci kceri Kajinove potomke, koje su bile vrlo lepe, uzimali su ih za žene. Na taj način odvojili su se od Boga i suprotsavili Mu se uzimanjem žena koje su izabrali od idolopoklonicke RASE Kajinove.„ (Spirirual Gifts, knjiga III. Str.60) Mesanje ovih dveju rasa proizvelo je i proširilo greh, koji je doveo do unistenja sveta Potopom.

Ona ovde govori o dvema suprotnim RASAMA koje su se zenidbom pomesale. Time sto su se ”sinovi Bozji„ zenidmom pomesali sa ”sinovima ljudskim„, i Bozji sinovi su postali idolopoklonci kao i sinovi coveciji.

Dobro je da obratimo paznju da ona ovde raspravlja o predpotopnim RASAMA i posledicama njihovog mesanja.

Ona nastavlja: ”Dva teska prokletstva pocivala su nad Zemljom. Prvo, posledica Adamovog prestupa, a drugo, zbog Kaijnovog ubistva (Avelja). Oni su čak poricali i postojanje Boga nebeskoga, a uzdizali su i obozavali dela svojih ruku. Pokvarili su se onim što je Bog stavio na zemlju za covekovo dobro.„ (Isto, str. 61-62) To je veliki greh.

”Umesto da cine pravdu svojim susedima, zadovoljavali su svoje beskonacne zelje. Imali su mnogo žena, sto je bilo protiv Bozje mudre odredbe... Sto su ljudi vise umnozavali žene za sebe, sve vise su povecavali poroke i nesrecu.„ (Isto, str. 63) To su posledice amalgamacije.

”Oni su uzivali u unistenju zivotinja. Upotrebljavali su ih za hranu, a to je povecalo divljastvo i nasilja da na ljudsku krv gledaju sa zapanjujucom ravnodusnoscu. Međutim, ako je bio ijedan greh iznad drugih, koji je bio uzrok unistenja te RASE Potopom, bio je to osnovni kriminal mesanja ljudi i zivotinja, koje je pokvarilo sliku Bozju i prouzrokovalo konfuziju svuda. Bog je Potopom unistio tu mocnu, dugozivecu RASU koja je korumpirala svoj put pred Njim.„ (Isto, str. 64)

U sledećih nekoliko stranica knjige Duhovni darovi, Elen Vajt nastavlja o Noju, gradnji ladje, zivotinjama za vreme potopa, i Potopu. Zatim nastavlja:

”Svaka vrsta zivotina koju je Bog stvorio, sacuvana je u kovcegu (ladji). Konfuzne vrste koje Bog nije stvorio, koje su rezultat amalgamacije, unistene su Potopom. I posle potopa bila je amalgamacija (mesanje) ljudi i zivotinja, kao što se može videti u bezbrojnim razlikama vrsta zivotinja i nekih ljudskih rasa.„ (Spiritual Gifts, knjiga III, str. 75)

ZAKLJUCAK:
1. Elen Vajt ovde govori o mesanju rasa koje fuzjom donose otpad. Ona pocinje sa Sitovim i Kajinovim potomcima koji su pomesali dve RASE ZENIDBOM.

2. U navedenom tekstu, Elen Vajt nigde ne spominje seksualno mesanje ljudi i zivotinja,(iako i to postoji) već mesanje vernih sa nevernicima, zenidbom, sto je dovelo do konfuzije, idolopoklonstva i unistenja Potopom.

3. Kad govori o mesanju ljudi i zivotinja, ona ne govori o mesanju ljudi SA zivotinjama niti zivotinja SA ljudima, već samo navodi mesanje i jednh i drugih. U gornjem tekstu nema nikakvog dokaza za međusobno mesanje zivotinja i ljudi.

4. Nigde u spomenutom tekstu ona ne spominje nijednu posebnu rasu ljudi, pa ni crnce, niti o nekom njihovom nastanku mesanjem SA zivotinjama, to je besmislen zakljucak kriticara.

5. Ona tvrdi da se nisu desile samo promene, otpad i konfuzija među ljudima, već i zivotinjama.
Teško je verovati da je Bog stvorio lavove, tigrove i druge zveri da ubijaju i muce ljude. To je konfuzija koja je nastala pojavom greha. Slično kao i mesanje dveju navedenih RASA pre Potopa.
To najbolje objašnjava prorok Isaija kad govori o obnovljenoj Zemlji koja će posle kraja greha biti onakva kakva je bila u početiku, jer tada neprijateljstva izmednju zivotinja i ljudi neće biti.
”Vuk i jagne zajedno će pasti, i lav će jesti slamu kao vo... Neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, veli Gospod.„ (Isaija 65,25) Ovo jasno govori da postoji konfuzija među zivotinjama, koja je od njih nacinila isto sto i od Sitovih i Kajinovih potomaka. Krvolocne zveri su konfuzne vrste, kojih odmah posle stvaranja nije bilo. Ona takođe govori o ukrstanju razlicitih vrsta zivotinja koje takođe proizvode konfuzne vrste (kao sto spajanjem konja i magarca nastaju mazge). Moguće je da je mislila još na neka ukrstanja, ali to nije objasnila.

6. Kao sto su otpadom od Boga i mesanjem dveju rasa ”sinova Bozjih„ i ”sinova covecijih„ nastale konfuzne rase ljudi, tako su mesanjem zivotinja nastale konfuzne vrste zivotinja. Ona nigde ne spominje ukrstane ljudi SA zivotinjama, niti zivotinja SA ljudima, a o postanku crnaca nema ni govora.

7. Kada Elen Vajt govori o mesanju ljudi koje je prouzrokovalo greh i kriminal, ona je to već objasnila mesanjem Sitovih i Kajinovih potomaka, poboznih sitovaca sa idolopoklonickim kajinovcima. Njihovo mesanje proizvelo je i proširilo tako veliki greh koji je, osim Noja i njegove porodice, ceo pretpotopni svet pripremio za unistenje. Zato je to veliki greh i kriminal, a koji je proizasao iz amlagamacije zenidbom.

8. Kada ona povezuje pretpotopni svet i nas danas, to upravo čini sto je i Hristos učinio. ”Kao sto je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i dolazak sina covecijega... jedjahu, pijahu, zenjahu se...„ (Matej 24,.37-39)

9. Bog je za vreme Potopa unistio konfuzne vrste, samo je sacuvao Noja i njegovu porodicu. Međutim, Potop je samo usporio sirenje greha, a nije ga i iskorenio. Ubrzo posle Potopa, greh pocinje da se siri, grade Kulu vavilonsku i ponovo prkose Bogu. Tako i posle potopa, RASE se mesaju i zlo se siri kao i pre Potopa.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Elen Vajt - Zatvorena vrata

Nakon što je Hiram Edson izjavio da je u polju kukuruza dobio vidjenje kako je 22. Oktobra 1844. Isus Hristos, u ulozi prvosveštenika, ušao u nebesku svetinju nad svetinjama (što je kasnije porekao i odustao od pokreta), ovo je tumačenje odmah podrzala Ellen White nizom svojih “vizija” o ‘zatvorenim vratima” u kojima je videla kako je :

“Isus Hristos ustao, zatvorio vrata svetinje, i otvorio vrata svetinje nad svetinjama” (Ellen G. White: The Early Years, Volume 1, 1827-1862, str. 161., A Word to the Little Flock, 1847.).

Elena Vajt čak je u to vreme tvrdila da je putem “vizije” lično bila prenešena u hram Novog Jerusalima, gde se osvedočila o Hristovom ulasku u nebesku svetinju nad svetinjama.

“Videla sam hram u koji sam ušla… Isus je podigao DRUGU ZAVESU i ja sam ušla u svetinju nad svetinjama” (Word to the Little Flock, 1847., The Early Years, Volume 1, 1827-1862.).

Takođe potrebno je uočiti da serija prvih “vizija” Elene Vajt, koje je označile početak njene “proročke” uloge, nije bila posvećena predmetu velikog sukoba izmedju dobra i zla, niti su na temelju tih vizija napisane njene poznate knjige, kao što su Put Hristu ili Čeznja vekova (one dolaze dosta kasnije), - već su njene prve “vizije”, posluzile da bi uverile malu grupu “adventista” da su njihova očekivanja, bez obzira na razočarenje, bila Bogom vodjena, te da upravo i jedino ta mala grupa predstavlja jedini pravi OSTATAK koji još uvek uziva zaštitu Bozje milosti.

U to vreme Elena Vajt je posećivala male razbacane grupe još uvek nesigurnih i razočaranih vernika, te je često usred sastanaka primala “vizije” koje su imale za cilj utvrditi verne u ispravnost istine o zatvorenim vratima i ukazati da Hristos samo što nije došao. Prisutni, koji su se do toga trenutka često kolebali, prihvatali bi ovu “istinu” nakon što su bili svedoci nesvakidašnjih vizionarskih manifestacija Elene Vajt.

Evo opisa jedne od takvih situacija iz pera Elene Vajt:

“Dok smo bili u Exeteru, u Maineu, na sastanku s Israelom Dammonom, Jakovom i brojnim drugima, mnogi medju njima nisu verovali u zatvorena vrata. Puno sam toga pretrpela na početku sastanka. Nevera se osećala svuda. Tu je bila i jedna sestra koju su smatrali veoma duhovnom. Ona je zaista bila majka u Izraelu. Medjutim, medju prisutnima je došlo do podele po pitanju zatvorenih vrata. Ona nije mogla verovati da su se vrata zatvorila. Sestra Durben je ustala i počela govoriti. Ja sam bila vrlo, vrlo zalosna. Moja je cela duša bila prozeta agonijom, i dok je ona govorila ja sam se sa svoje stolice srušila na pod.

Tom prilikom videla sam Isusa kako ustaje sa svog posrednickog prestola i ulazi u svetinju nad svetinjama u ulozi mladozenje kako bi primio svoje carstvo.

Svi su potom bili duboko zainteresovani za ovaj pogled. Rekli su da je on za njih potpuno novi. Gospod je snazno radio kako bi istinu uneo u njihova srca. Sestra Durben je poznavala moć Gospoda, jer ju je i sama osetila mnogo puta; i uskoro nakon što sam ja pala na pod, ona je takodje bila oborena i pala na pod, vapeći Bogu da sa na nju smiluje. Kad sam napustila vidjenje, moje su uši bile pozdravljene pevanjem i glasnim klicanjem sestre Durben. Većina njih su prihvatili vidjenje i uzverovali u zatvorena vrata.” (Manuscript Releases, Volume Five, Page 97, paragraph 3).



Sve do početka pedesetih godina 19. veka Elena Vajt je čvrsto ubeđivala vernike u nemogućnost istinskog obraćenja ljudi izvan tadašnje male grupe “adventista”. Prema njenim “vizijama” neadventisti vise nisu mogli uzivati u blagoslovima Hristove posredničke sluzbe, za njih su jednostavno vrata milosti bila zatvorena.

1850. godine u časopisu Presenth Truth kaze:

“Mi znamo da je Gospodar od kuće ustao 1844. godine i ZATVORIO VRATA prvog dela nebeske svetinje. Sada ć e oni (pastori i vernici drugih hrišćaniskih zajednica) voditi svoje stado kako bi trazili Gospoda, ALI GA NECE NACI; Njega koji se povukao od njih iza DRUGE ZAVESE” (Presenth Truth, March 1, 1850)

“Ja sam videla da naše molitve ne mogu više pomoći zlima.” (Advent and Sabbath Herald, March 22, 1892)

Ovakav stav prihvatali su i drugi lideri adventog pokreta, ističući da je vrema za svet prošlo po isteku perioda od 2300 dana (1844. godine) i da je sada dan pomirenja otpočeo koji će trajati sedam godina. Joseph Bates je bio jedan od najvećih zagovornika takve teorije, ističući da će se ono što je otpočelo 22. oktobra 1844 završiti Oktobra 1851. godine, kada će Hristos doći. (vidi "The Typical and Anti-typical Sanctuary," str. 10-13, 15, Joseph Bates, 1850).

Elena Vajt podržava tu teoriju nizom “vizija” u kojima ističe:

“Neki misle da ima još mnogo do dolaska Gospoda. Vreme se proteglo nekoliko godina duže nego što su oni očekivali, tako da su oni došli do zaključka da će se produžiti na još nekoliko godina… Videla sam da je Isusovo vreme u Svetinji nad svetinjama skoro završeno, i da će još vrlo kratko trajati.” (Rani spisi, str. 58. izdanje 1907)

A u jednoj drugoj “viziji” piše “U viđenju koje mi je dato 27. Juna 1850. moj anđeo pratilac mi je rekao: Vreme je gotovo na izmaku. Budi spremna, budi spremna, budi spremna… ono što smo mi nekada učili godinama, oni što su nedavno primili istinu moraće da nauće za nekoliko meseci.” (Rani Spisi, str. 64-67)

A samo dva dana kasnije Elene Vajt objavljuje još jednu “viziju”:

“Videla sam da se Isus molio za svoje neprijatelje, ali to ne mora nas da podstakne da se molimo za zli svet, koga je Bog odbacio. Kada se On molio za svoje neprijatelje bilo je nada za njih, i oni su mogli tako izvući korist i biti spašeni Njegovom molitvom. On je tada bio posrednik u prvom delu svetinje za ceo svet. Ali sada se Njegov duh i naklonost povukla sa sveta, a naša naklonost mora biti sa Isusom i mora se povući od bezbožnika. Videla sam da zli ne bi imali koristi od naših molitava sada. “ ( Camden, N.Y., June 29, 1851)

Naravno vreme je prolazilo i ništa se nije dešavalo. Sva “viđenja” Elene Vajt o “zatvorenim vratima” se potiskuju kako ne bi izazivala nova razočarenja i zbunjenost. Novi vernici koji su se pridruživali adventističkoj zajednici nisu imali pojma šta je sve “adventni prorok” “video” u “noćnim viđenjima” i prilikom padanja na pod.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Elen Vajt - Plan spasenja

Govoreći o planu spasenja 1851. godine Elena Vajt zapisuje jednu od svojih mnogobrojinh “vizija”

„Čitavo nebo je obuzela tuga kad se saznalo da je čovek izgubljen, da će se svet koji je Bog stvorio napuniti smrtnim bićima osuđenim na patnju, bolest i smrt, i da za prestupnike ne postoji put spasenja. Svaki potomak Adamov moraće da umre. Tada sam videla dragog Isusa i na Njegovom licu zapazila izraz saosećanja i tuge. Ubrzo posle toga primetila sam da se približio neuporedivo blistavoj svetlosti koja okružuje Oca."
(Rani Spisi, 125)

Nakon ovog sentimentalnog opisa sledi nešto veoma zanimljivo:

"Moj anđeo pratilac reče: „On ima prisan razgovor sa svojim Ocem.“ Izgledalo je kao da zabrinutost i strepnja anđela sve više rastu dok je Isus razgovarao sa Ocem. Tri puta ga je zaklanjala ta veličanstvena svetlost kojom je Otac obavijen i treći put kad se vratio od Oca mogli smo da vidimo Njegov lik. Njegovo lice je sada odavalo izraz spokojstva i, slobodno od svake zabrinutosti i patnje, blistalo je ljubaznošću koja se rečima ne može opisati.

Tada On stavi do znanja anđeoskom horu da se pronašao put za spasenje izgubljenog čoveka; da se On zalagao kod Oca i dobio dozvolu da svoj život položi kao otkup za pali ljudski rod, da ponese njihove grehe i na sebe preuzme smrtnu presudu, kako bi na taj način otvorio put kojim bi svaki od njih – zahvaljujući zaslugama Njegove prolivene krvi – mogao da nađe oproštaj za svoje pređašnje prestupe, da se pomoću poslušnosti ponovo vrati u vrt iz koga je čovek bio izgnan i opet dobije pristup prekrasnim plodovima sa drveta života na koja za sada nema nikakvog prava.

Tada se nebo ispuni neizrecivom radošću, a nebeski hor zapeva pesmu hvale i bezgranične ljubavi. ... Anđeo reče: „Misliš li da je Otac bez opiranja i borbe predao svog premilog Sina? Ne, ne.“ Čak je i za samog Boga to predstavljalo jednu borbu: da li će dozvoliti da krivci propadnu, ili će svog ljubljenog Sina predati da umre njih radi.“
(Rani Spisi, 125-127)

Kakav „veličanstven prizor“! Nakon Adamovog pada u greh, Isus pristupa Ocu sa jednom idejom. Tri puta Isus se zalaže kod Oca da dobije dozvolu da postane Spasitelj sveta, i konačno nakon Očevog opiranja i borbe Isus dobija dozvolu.

Da li je zaista „plan spasenja“ ovako nastao?
Da li se sve to dešavalo nakon što je Adam sagrešio, kako to Elena Vajt opisuje?
Da li je Isus morao da moli Oca da mu da dozvolu i prihvati taj plan?
Da li je Otac bio iznenadjen čovekovim grehom, i onda je morao brzo da napravi novi plan?


Pogledajmo šta Sveto Pismo kaže:

„Koji je (Isus Hristos) određen još pre postanja sveta, a javio se u poslednja vremena vas radi.“
(1. Petrova 1:20)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Adventisticka prorocica Elen Vajt


Subotari - Ne verujte njihovim očima

Za razliku od većine pripadnika raznih sekti, adventisti vas neće saletati na ulici kojekakvim pamfletima niti vam dolaziti na vrata da vas vrbuju u članstvo. Ipak, pripazite se poziva za humanitarne događaje, ničim izazvanih donatorskih akcija ili ponuda za vrhunsko studiranje.

Adventisti, kod nas poznatiji kao “subotari”, predstavljaju hrišćansku protestantsku zajednicu koja je osnovana 1843. godine u Americi. U Srbiji se pojavljuju početkom 20. veka i najviše ih ima u Vojvodini. Pun naziv sekte je “Adventisti sedmog dana”, nastao iz njihova dva temeljna uverenja - drugi Hristov dolazak i proslava subote.

U Zakonu o crkvama i verskim zajednicama Srbije, koji je usvojen 2006. godine, u članu 10 se navodi da su tradicionalne crkve “one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona”.


Prema zakonu, tu spadaju: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Slovačka evangelička crkva a. v., Reformatska hrišćanska crkva i Evangelička hrišćanska crkva a. v.


Istim članom se kao tradicionalne verske zajednice određuju one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona, i to su: Islamska verska zajednica i Jevrejska verska zajednica.


Srpska pravoslavna crkva smatra sektom sve organizacije koje svojom doktrinom odstupaju ili se na drugi način se ne pridržavaju hrišćanskog učenja i prakse.

Finansirali izlet dece sa posebnim potrebama

Adventisti su pre nekoliko godina izazvali burne reakcije javnosti u Smederevu kada su deci sa posebnim potrebama platili dvodnevni izlet na Zlatibor. Naime, smeštaj i hranu za 25 mališana, 24 roditelja i četiri stručna lica platila je ADRA, humanitarna organizacija adventisa. Predsednica Društva za pomoć nedovoljno razvijenim osobama Radmila Branković nije smatrala za čudno da prihvati takvu ponudu i dodala da namerava da nastavi saradnju sa tom organizacijom.


Netradicionalne verske zajednice razvrstavaju se na denominacije i male verske zajednice, ali se izbegava izraz sekta jer ima pežorativan karakter, smatra sociolog religije Mirko Đorđević. On ističe da registar verskih zajednica u Srbiji nikada nije potpuno objavljen, ali da se pretpostavlja da ima oko 100 netradicionalnih verskih zajednica u Srbiji.


Naziv i doktrina

Naziv “adventisti” potiče od latinske reči “adventus” što znači dolazak i upotrebljena je za ime sekte zbog verovanja u drugi dolazak Isusa Hrista, dok je produžetak "sedmog dana" dodat zbog njihovog odbacivanja nedelje i praznovanja starozavetnog sedmog dana, odnosno subote.


Oni, dakle, očekuju skori Hristov dolazak na zemlju, kad će suditi i živima i mrtvima po njihovim zaslugama. Neki od osnivača adventističke sekte su čak proricali i datum kada će se to desiti.


Gimnazija i fakultet u Beogradu


Adventistički Teološki fakultet u Ulici Radoslava Grujića u Beogradu
Prva adventistička teološka škola je osnovana 1931. u Zagrebu. Posle Drugog svetskog rata se seli u Beograd a od 1974. je u Maruševcu kod Varaždina. Posle građanskog rata u bivšoj SFRJ, u Beogradu se otvara novi Teološki fakultet koji je prvu generaciju studenata primio 1992. godine. Od 2002. godine počela je sa radom i Gimnazija koja je prvu generaciju primila u prostorijama Teološkog fakulteta u Beogradu, a onda se seli u Temerinsku ulicu u Novom Sadu. Prve dve godine radi je pod pokroviteljstvom američke institucije "Home Study International", da bi od 2005. godine dobila verifikaciju od vlasti u Vojvodini. U Beogradu adventisti imaju i svoj časopis “Znaci vremena”, radio i humanitarnu organizaciju ADRA.


Svoju celokupnu doktrinu zasnivaju isključivo na Bibliji, ali im to ne smeta da za njeno formiranje koriste tumačenja i spise Elen Vajt za koju veruju da je bila božiji prorok.

Adventisti, dakle, usvajaju osnovni protestantski princip da je Sveto pismo jedini izvor vere, bez Svetog predanja. Prema tumačenju crkve, takav stav je pogrešan zbog toga što Sveto pismo ne samo da takav stav ne potvrđuje već ga upravo osuđuje.

Adventizam, isto tako, kao i druge protestantske sekte odbacuje Svetu Tajnu sveštenstva, nemaju Svetu liturgiju i pričešće telom i krvlju Hristovim, već imaju svoje propovednike i obred “poslednje večere”.


Oni, dalje, odbacuju veru u svesni zagrobni život duše jer smatraju da duša posle smrti “spava” do opšteg vaskrsenja, kada će se ponovo sjediniti sa vaskrslim telom. Sveopšte vaskrsenje, prema njihovom učenju, neće biti jedinstven događaj za sve ljude istovremeno, već će se dešavati u dve etape. Prvo će vaskrsnuti pravednici pa će sa Hristom carevati hiljadu godina, a zatim će vaskrsnuti grešnici i napasti hiljadugodišnje carstvo Hristovo ali će oni zajedno sa satanom biti uništeni ognjem.


Najbrojniji u svetu


Prema nezvaničnim podacima, adventisti u svetu imaju oko 300 listova na 273 jezika, više od 4.000 škola sa oko 300.000 polaznika, 500 viših škola i 22 fakulteta, 140 bolnica sa 6.000 lekara i medicinskog osoblja, 50 staračkih domova i 30 prehrambenih industrija. U 204 zemlje sveta ova sekta zapošljava preko 190.000 ljudi.



Međutim, ovo njihovo shvatanje je protivno Svetom pismu Starog zaveta gde se navodi da je Bog “stvorio čoveka od praha zemaljskog i udahnuo mu u nos duh životni i posta čovek duša živa”. To, prema tumačenju pravoslavne crkve, znači da je čovekovo biće sastavljeno od dve različite supstance – telesne (materijalne) i duhovne (nematerijalne). Taj duhovni deo čoveka Sveto pismo nekada naziva duhom, a ponekad dušom.



Takođe, prema Svetom pismu, ljudsko telo se raspada posle smrti a ljudska duša, kako se u ovom svetom spisu izričito navodi, nadživljuje telo i odlazi Bogu, to jest u duhovni svet gde provodi svesni život do drugog dolaska Hristovog i opšteg vaskrsenja, u onakvim okolnostima kakve odgovaraju njenim moralnim kvalitetima.



Dakle, adventisti, kao i većina drugih sektaša, poriču svesni zagrobni život duše čime se protive Svetom pismu u koje, kako tvrde, izričito veruju.



I teza adventista o sveopštem vaskrsenju i konačnoj sudbini grešnika je takođe suprotna Svetom pismu, koje tvrdi da će vaskrsenje mrtvih biti jedinstven događaj, istog momenta za sve ljude, a dvojako: jedni će vaskrsnuti da bi primili nagradu a drugi da bi primili kaznu.



Isto tako je pogrešno i ubeđenje adventista da će grešnici i sam đavo biti definitivno uništeni ognjem. Sveto pismo tvrdi nešto drugo. Hrist lično kaže za grešnike: “Ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni” (Matej, 25, 46). Isto to za grešnike i đavola piše i u Otkrovenju jovanovom: “I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporovito gde je zver i lažni prorok i biće mučeni dan i noć na vijek vijeka” (Otkr. 20, 10).



Adventisti, prema odrednicama hrišćanske crkve, imaju sve odlike sekte - nekritički tumače Bibliju, doslovno tumače biblijske tekstove, selektivno biraju biblijske citate, odnosno manipulišu njima za svoje potrebe. Takođe, odbacuju crkvene predaje (tradicije), kod njih je veoma veliku ulogu autoriteta, odnosno vođe. Kao i kod drugih sekti i kod njih postoji velika međusobna povezanost pristalica.

Osnivač adventista bio je američki farmer Vilijem Miler, koji je smatrao da će preciznim tumačenjem Svetog pisma izračunati tačan datum i godinu Hristovog ponovnog dolaska. Po njegovim proračunima, to je trebalo da se desi 21. marta 1844. godine. Tog datuma se mnogi adventisti okupiše na jednoj poljani
Kod Njujorka da u belim haljinama dočekaju Hrista. Ali on tada nije došao što je prouzrokovalo veliko razočarenje među vernicima.


Milerov prijatelj je posle toga tvrdio da je pronašao gde je bila Milerova greška i isticao da će Hrist doći 22. oktobra 1844. godine. I tada se vernici okupiše da dočekaju Hrista, ali opet ostadoše razočarani. Mnogi vernici su tada prestali da slede Milera a baptistička verska zajednica, kojoj je Miler tada pripadao, odluči da ga isključi iz svojih redova. Miler je tada pisao jednom prijatelju da mora da osnuje novu crkvu.


Krštenje


Obavlja se tek kada osoba sama odluči da li se slaže sa načelima i verom u koju se pokrštava, a uglavnom se održava u periodu od 15 do 25 godina. Pre krštenja je razdoblje proučavanja 28 osnovnih verovanja koje pojedinac obavlja sa propovednikom. Nakon toga sledi priznanje greha Bogu i pokajanje za iste. Nakon toga sledi čin krštenja koji obavlja propovednik i to potpunim uranjanjem u vodu, a ne polivanjem.


Subota

Adventisti tvrde da se praznovanjem subote kao dama za odmor pridržavaju četvrte Božje zapovesti koja nalaže praznovanje subote kao Sedmog dana, umesto nedelje. Praznovanje subote započinju od zalaska sunca u petak, do zalaska sunca u subotu. To vreme provode u odmoru od nedeljnih poslova i potpunom posvećenju Bogu - ne idu na posao, u školu ili na fakultet, na fudbalske utakmice.

O suboti i nedelji


Adventisti veruju da su rani hrišćani praznovali subotu, a da su hrišćani počeli da praznuju nedelju iz dva razloga: (1) da bi se jasno odvojili od Jevreja, koji su posle Bar Kokbinog ustanka (132-135) postali veoma omraženi u Rimskom carstvu i (2) radi stabilnosti Rimskog carstva koje se većim delom sastojalo od paganskog stanovništva koje je poštovalo boga Sunca (najčešće Mitru kao glavnog boga grčko-rimske religije mitraizma) prvog dan sedmice - nedelju. Smatraju da je 321. godine donet Konstantinov edikt koji je nedelju uveo i kao građansku instituciju (npr. prodavnice nisu radile). Tvrde i da je posle toga katolička crkva na saboru 336. godine prenela svečanost od subote na nedelju. Ova odredba se još više zaoštrava 386. godine kada Konstantin zakonom zabranjuje stanovnicima carstva da poslove bilo koje vrste obavljaju u nedelju. Adventisti tvrde da nigde u Svetom pismu nema zapovesti da se praznuje nedelja, već se tu o njoj govori kao o “običnom danu”, prvom danu sedmice.


Međutim, hrišćanska crkva ističe da nije papa uveo praznovanje nedelje jer se ona praznovala pre nego što se pojačala papska srednjovekovna moć. Nedelju su, takođe, hrišćani praznovali mnogo pre dolaska Konstantina na carski presto. U prilog tome govori i jedno vanbiblijsko istorijsko svedočanstvo koje govori da su hrišćani več u 1. veku praznovali nedelju. Naime, Plinije Mlađi u izveštaju caru Trajanu piše o hrišćanima da se okupljaju u određeni dan u zoru i pevaju pesme Hristu kao Bogu. Taj dan je bila nedelja, odnosno dan vaskrsenja, koja dolazi posle Velikog petka i Velike subote, kada je Hrist razapet odnosno sahranjen. A pošto je pismo pisano početkom 2. veka to znači das u hrišćani sto godina ranije praznovali nedelju. Tada nisu postojali ni car Konstantin ni papa.


28 temeljnih uverenja


Adventisti su rasporedili svoje verovanje na 27 ili odnedavno 28 osnovnih verovanja koja se temelje na biblijskim tekstovima. Važno je napomenuti da adventisti nemaju nepromenjivu dogmu i stoga bi se u slučaju otkrivanja teze u Bibliji koja opovrgava neko njihovo verovanje odrekli istoga. Ljudsko razumevanje je nesavršeno i postupno. Kao takvo stalno se menja, evoluira ili degradira. Ne menja se istina, smatraju oni, već ljudsko razumevanje i viđenje te istine.


Molitva


Adventisti veruju da je potrebno svakodnevno komunicirati s Bogom. Njihove molitve nisu unapred sročene (kao npr. “Oče naš”), već u svojim molitvama iznose pred Boga sve lične životne probleme i dileme, ali izražavaju i zahvalnost, te mole za oprost greha koje su učinili.

Zdravlje


Adventisti zastupaju zdravu ishranu i vegetarijanstvo, iako se ono izričito ne zahteva. Smatraju da se crveno meso (svinjetina), školjke i ostale životinje koje su u 11. poglavlju Levitskog zakonika proglašene nečistima, nikako ne bi smele jesti. Ne konzumiraju alkohol, duhan i drogu. Pošto se zalažu za što zdraviju ishranu, vrlo su aktivni na tom području.


Tvorci "Kornfleksa"


Jedan od adventističkih pionira, Džon Harvi Kelog (John Harvey Kellogg) je osmislio "Corn Flakes" koji se i dan-danas u gotovo svakom domu može naći, te je njegova firma "Kellog's Cereal" postala jedna od najuspešnijih svetskih prehrambenih kompanija. Druga takva, takođe vrlo uspešna firma je australijski Sanitarium koji je u vlasništvu Adventističke crkve. Adventisti u svetu vode veliki broj bolnica i drugih zdravstvenih institucija. Najznačajniji adventistički medicinski fakultet je Loma Linda (Kalifornija, SAD).


Abortus i brak


Stav adventističke crkve prema abortusu jeste da nije etično koristiti ga u svrhe (post)kontracepcije, odabiranja pola i druge nezdravstvene svrhe. Međutim, smatraju da u slučaju kada se žena susreće sa posebnim okolnostima zdravstvene i moralne prirode, kao što su: opasnost po ženino zdravlje, dijagnostifikovano oštećenje ili defekt deteta ili začeće u silovanju, žena može da se odluči za abortus.

Adventisti smatraju heteroseksualni brak kao jedini prihvatljiv i ne praktikuju istopolne brakove.


Obrazovanje i nauka

Visoko školovanje je vrlo cenjeno među adventistima. Mnogi adventistički pastori su pre svog teološkog obrazovanja diplomirali i na nekom drugom području. U SAD-u je broj adventističkih diplomanata dva puta veći od američkog proseka. Pored toga, adventisti su osnovali mnoge obrazovne ustanove, kojih danas ima preko 6.966 u 100 zemalja sveta sa preko 1,3 miliona polaznika.


Podaci o adventistima


Adventistička crkva postoji u 203 od 228 država priznatih od strane UN-a. Imaju:



- 29 sirotišta

-166 bolnica i sanatorijuma

- 395 klinika i stacionara

- 86.553 lekara i medicinskog osoblja
- 27 fabrika hrane
- 5.274 radio stanica
- 56 izdavačkih kuća
- 405 časopisa
- Izdaju literaturu na 343 jezika
- Propovedaju na 853 jezika

[You must be registered and logged in to see this link.]

Elen Vajt - plagijator

Knjiga "Velika Borba" (1886.) E.G.Vajt sadrži skoro doslovan prepis iz knjige "Istorija Protestantizma" (1876.) g-dina J.A.Vajlija, LL.D. Nisu preuzete samo reči, već i ilustracije, dok je ona tvrdila da je otkrivenje dobila od Boga.



"The History of Protestantism", James A. Wylie, 1876. (svih 24 knjiga).

"Great controversy", Ellen G. White, 1886.

"The White Lie", Walter T. Rea (bivši adventistički propovednik)

(ISBN-0-9607-424-1-7)

Izdavac: M&R Publications Box 2056,

Turlock, CA 95381. USA


Dokazi nepoštenja

Ali tokom čitavog njenog života, i u godinama koje su sledile, stalno je na površinu isplivavao podatak koji je ukazivao na to da g-đa Elen Vajt nije bila ni malo iskrena što se tiče izvora njenih informacija. Naročito su poslednjih godina istraživači otkrili čitavo brdo dokaza o plagijatorstvu g-đe Elene Vajt, da su Adventisti sedmoga dana (ASD), bili primorani da sprovedu sopstvenu istragu.

G. Walter Rea ukazuje na plagijate Elen G. Vajt

Januara 1980. godine, g. Walter Rea (tadašnji adventistički pastor i predavač Biblije) iznosi pred vođe adventističke zajednice dokaze koje je otkrio. Rea je pokazao da je g-đa Elen Vajt toliko prepisivala od drugih pisaca, da se u svim njenim knjigama teško može naći i jedna jedina originalna misao! To je bio strašan udarac za adventističku zajednicu. Zbog toga je Generalna konferencija ASD finansirala sopstvenu istragu, koja je čitavih osam godina ispitivala knjigu “Čežnja vekova” -The Desire of Ages, (za koju se do tada smatralo da je njena najautentičnija knjiga), da bi se utvrdilo da li je g-đa Elen Vajt zaista prepisivala. Na osnovu svojih istraživanja g. Rea je napisao poznatu knjigu "The White Lie".

G. Fred Veltman dokazuje da je Elen G. Vajt lagala
Naimenovani istraživački tim je predvodio sam Dr Fred Veltman, tadašnji predsednik katedre za religiju na "Pacific Union College". Nakon uvodnih napomena Dr Veltmana, pregled istrage je objavljen u zvaničnom časopisu za propovednike adventističke zajednice – “Ministy”, od oktobra do decembra 1990. godine.

Većina adventističkih pastora i vernika uopšte nemaju pojma o Veltmanovom izveštaju, iako se kompletan tekst može dobiti na Pacific Union College (A Seventh-day Adventist Liberal Arts College, Angwin, California 94508). Zvanični Veltmanov izveštaj otvoreno daje zaključak: ne samo da je Elen Vajt halapljivo prepisivala radove drugih pisaca, već su i ona i njeni saradnici namerno lagali kako bi prikrili istinu. Evo samo dva zaključka iz Veltmanovog izveštaja:

“Najvažnije je istaći da je Elen Vajt sama, a ne njeni najbliži saradnici, napravila osnovni koncept za knjigu “Čežnja vekova”. Tom prilikom ona je uzimala književne izraze (prepisala) iz dela drugih pisaca, a da nije navodila bibliografske podatke svojih izvora (što se pravno tereti kao PLAGIJATORSTVO). Dalje, mora se priznati da je Elen Vajt koristila tuđa dela svesno i namerno… Ni Elen Vajt, ni ostali koji su govorili u njeno ime, nisu ni zaobilazno niti otvoreno priznavali plagijatorstvo, pa su čak i odbijali da priznaju bilo kakvu zavisnost od drugih autora!” [“Projekat Čežnja vekova: Zaključci”; Ministry, 11. str., novembar 1990.]

Doktor Veltman je dao komentar na stalne tvrdnje g-đe Elen Vajt da je pisala samo ono što joj je Bog pokazivao u vizijama, i da njie prepisivala od drugih:

“Moram da priznam na samom početku, da se po mojoj proceni suočavamo sa veoma ozbiljnim problemom literarne zavisnosti (prepisivanja) Elen Vajt. To ruši temelje njenog poštenja, njenog integriteta i poverenja u nju.” (isto, str. 14.)

Zvanični raport zajednice ASD zaključuje da je Elen Vajt svesno i namerno prepisivala od drugih pisaca, i da ni ona ni njeni saradnici nisu priznavali, već upravo poricali tu činjenicu! Mit o tome da je g-đa Elen Vajt pisala direktno božanski nadahnuta, jednostavno ne odgovara stvarnosti.

Koliki je opseg prepisivanja g-đe Vajt? Dr Veltman zaključuje da je ona išla toliko daleko da je: “…sadržaj komentara o Hristovom životu i propovedanju u knjizi “Čežnja vekova”, u najvećem delu prepisan. …Praktično se može izvući zaključak da je u knjizi o Hristovom životu, koju je pisala H. G. Vajt, nemoguće prepoznati barem jednu zasebnu ili originalnu ideju koja bi bila lično njena.” (isto, str. 12.)

Treba imati u vidu da ovo nisu stvari koje su protivnici g-đe Elen Vajt govorili o njoj. Ovo su zaključci pažljivo izabranog, zvaničnog istraživačkog tima zajednice Adventista Sedmog Dana!

Međutim, kao što ćemo videti, sve ovo uopšte nije bila novost za vođe zajednice ASD…

[You must be registered and logged in to see this link.]