Sveti Prorok Ilija

SVETI PROROK ILIJA

Prorok Ilija bio je sin Sovakov iz plemena Aronovog brata Mojsijevog, a rođen je na 816. godine pre Hrista, u mestu Tesvitu, zemlji aravitskoj, zbog čega se i nazvao Tesvićanin. Pripoveda se da je prilikom Ilijinog rođenja njegov otac video kako neki sedi starci plamenom povijaše novorođeno dete, i davahu mu vatre da jede. Zato je njegov otac verovao da će njegov sin biti vatreni pobornik za pravdu i veru. Prorokovao je dvadeset i pet godina. U to vreme u izrailjskom narodu bio je opaki car Ahav, koji je imao još opakiju ženu Jezavelju. Ahav se svim silama trudio da njegov narod ostavi jedinog i istinitog Boga i da se klanja bogu Valu (Balu), kome je podigao hram u Samariji. U to vreme pojavi se veliki prorok Ilija da izrailjskom narodu prorekne da će nastati velika suša, kao kazna zbog otpadništva od Boga. A Bog Iliji reče da ide u planinu na potok Horat, i tu čeka dalja naređenja. Ilija tamo provede godinu dana, pijući vodu sa potoka. Jutrom i večerom gavranovi su mu donosili hleba i mesa za hranu.

Kada posle godinu dana od velike suše presahnu taj potok, Bog zapovedi Iliji da ode u Sareptu Sidonsku i da tamo ostane dok ga ne pozove. Ilija ode u Sareptu, i vide u jednom dvorištu kako jedna žena, koja beše udovica, kupi suve grančice. Ilija je zamoli da mu donese malo vode i hleba. “Nemam pečena hleba ni zalogaja”, reče mu ona “Već imam još pregršt brašna u naćvama i malo zejtina u zejtinici, i zato kupim ove grančice da zgotovim sebi i svome sinu obrok, pa posle da pomremo od gladi”. No, Ilija joj reče: “Idi te umesi i meni jedan kolačić, i ne boj se, neće nestati brašna u naćvama ni zejtina u zejtinjaci”. žena tako uradi, i desi se čudo: brašna i zejtina nikaoko nije nestajalo, iako su svaki dan trošili, i svo troje se prehranjivali. Ilija se tu sasvim i nastani. Za sve to vreme, velika nevolja i dalje pritiskivašeizraelski narod: ne beše kiše ni rose, zemlja beše popucala, drveće se osušilo, mnogi izvori presahnuše, a mnogi ljudi i stoke je od gladi i žeđi pomrlo. Kada dođe vreme, reče Bog Iliji da ide caru i da mu kaže da će uskoro pasti kiša. Čim ga Ahav ugleda, povika: “Evo onoga što donosi nesreću narodu!” Ilija mu odgovori da nesreću ne donosi on, već car i carica, koji narod nagone da da se klanjaju idolima.

Potom Ilija predloži caru da se na gori Karmil okupi 450 Volovnih zreca i 400 Astartinih, i mnogo naroda i da se pomolimo reče, ja mojem Bogu, a oni njihovima, za kišu, pa čiji Bog posluša molitvu i pusti kišu, toga da priznamo za prevoga boga. Car prista i svi se iskupiše na gori Karmil.

Kada se se okupiše reče Ilija: Dajte nam dva junca, pa zrečevi neka zakolju jednoga i iseku na komade i metnu na drva, a ja ću takođe jednog, pa se pomolimo svaki svome Bogu, i na čiju žrtvu siđe vatra s neba i zapali je, toga Boga da priznamo”.Zreci prvi zaklaše junca, staviše ga na žrtvenik i povikaše na sav glas: “Vale, Vale, poslušaj nas!” Skakali su tako do jutra do podneva oko žrtvenika ali, niti vatre niti odgovora. Ilija im se poče rugati: “Vičite jače, može biti da se vcaš bog nešto zamislio, ili spava, ili je na putu, pa vas ne čuje”.Oni se počeše još jače derati, i jedan drugog bosti noževima, da bi se na njihove jade Bog smilovao, ali opet ne bi ništa.

Tada Ilija uze dvanaest kamenova, prema broju plemena izraelskih, načini žrtvenik i svud unaokolo iskopa jednek. Namesti ozgo drva, a povrh njih stavi komade isečenog junca, pa reče narodu: “Napunite četri vedra vode i sipajte na žrtvu i drva”. Tri puta tako učiniše, dok ceo žrtvenik ne ogreznu u vodi. Tek tada Ilija pristupi žrtveniku i poče se moliti: “Bože Avramov, Isakov i celog Izrailja! učini neka ovaj narod pozna da si Ti Bog njegov, te da se srca njihova obrate k Tebi”… Još Ilija svoju molitvu nije ni zavešio, a pade vatra s neba i svu žrtvu sazeže. Sav narod koji to čudo gledaše, poče u glas vikati: “Gospod je Bog naš!”… “Gospod je Bog naš!”Sve zreće Valove pohvataše, odvedoše ih na potok Kison i tu ih poklaše, a zatim se nebo zamrači od silnih oblaka i vetra i pljusnu velika kiša.

Kada je carica Jezavelja čula šta je Ilija uradio sa zrećima, vrlo se rasrdi i posla glasnike Iliji da mu jave da će ona s njim učiniti ono što je on uradio sa zrećima. Da bi se sklonio od osvete Jezaveljine, ode Ilija čak na planinu Horiv i skloni se u jednu pećinu. Ali jednog dana, zaduva jak vetar, začu se grmljavina i sevanje munja, i Ilija začu tihi glas Božiji: “Ilija, a šta ćeš ti tu?” Ilija mu odgovori da se plaši osvete izraeljskog naroda, ali mu Bog reče da istraje, i da nastavi svoj proročki rad.

Jednom car Ahav požele da kupi vinograd nekog Navuteja, ali ovaj ga nikako ne htede prodati, jer to beše nasledstvo od oca. Ahav sa Jezaveljom smisli plan da je Navutej ružno govorio protiv Boga i cara i po carskoj i po carskoj zapovesti Navuteja zasuše kamenjem, što je bila jevrejska kazna za jeretike. Ahav potom prisvoji njegov vinograd.

Ali Bog reče Iliji: “Idi u Navutejev vinograd. Tamo ćeš naći Ahava gde se po vinogradu širi, proreci šta će njemu i njegovoj ženi biti do posletka”. Ilija posluša Boga, ode i nađe Ahava i proreče mu: “Kao što su psi lizali krv Navutejevu, tako će psi lizati krv tvoju, a Jezavelju će psi izesti ispod zidova Gradskih”.

Posle tri godine u ratu sa Sirijcima, Ahav bude ranjen i od toga umre, i njegovu krv su psi zaista lizali.

Kad je posle smrti Ahava, car izraelski postao njegov sin Ohozija, on se jednom teško razbole pa posla poslanike u Akaron da pitaju boga Velzevuva (Belzebuba) hoće li ozdraviti. Po naređenju anđela, Ilija presretne poslanike i zapita ih: “Zar nema Boga u Izrailju, već idete da pitate boga u Akaronu? Za to po volji Božijoj neće se car dići sa svoje postelje, nego će umreti”. Poslanici se vratiše natrag i rekoše caru sve što su čuli, a ovaj shvativši da je to bio Tesvičanin Ilija, posla pedeset vojnika da ga nađu i dovedu. Oni ga nađoše na visu jednog brda i pozvaše ga da pođe s njima, ali Bog posla vatru s neba i sve ih popali. Car pošalje novu pedesetoricu, i njima se desi isto. Kad je i treću pedesetoricu car poslao, i kad su oni našli Iliju, pedesetnik kleknu na kolena pred Ilijom i zavapi:”Čoveče Božiji! Smiluj se na moju dušu i ovih pedeset slugu tvojih, i nemoj ih pogubiti kao onih dva puta po pedeset puta što si pogubio”. A anđeo Božiji šapnu Iliji: “Idi s njima i ne boj se”. Ilija se diže i pođe.

Kad je Ilija došao u carev dvor, priđe caru i reče mu u oči: “Ovako veli Gospod: za to što si slao poslanike u Akaron i od Velzevuva tražiš pomoći, kao da nema Boga u Izrailju pridići se nećeš, već moraš umreti”. Tako se i dogodi: nedugo zatim car Ohazijapreminu.

Pred kraj svoga života Ilija je našao sebi jednog učenika Jeliseja. Kad beše došlo vreme da Bog uzme Iliju k sebi na nebo, pođoše obojica do Jordana, i kad dođoše do reke, skide Ilija svoj ogrtač, udari njime po vodi, voda se rastavi i oni po suvom pređoše na drugu stranu. Malo zatim naiđoše odnekud vatrena kola i vatreni konji, pa Ilija sede u kola, koja u vihoru uzleteše na nebo i nestadoše. Kad se Jelisej razabra od čuda, ugleda Ilijin ogrtač pored sebe, te s njime opet rastavi vodu jordansku i vrati se natrag. Sa ogrtačem pređe sa Ilije na Jeliseja i proročki dar, te i on posta prorok.

Ilija je dakle živ otišao na nebo, i zato pravoslavna crkva veruje da će se, pre drugog dolaska Hristovog, na zemlji ponovo pojaviti Sveti Ilija, sa Enohom, za koga se takođe veruje da se živ uzneo na nebo. Sveti prorok Ilija se ppojavio prilikom preobraženja Gospodnjeg na Tavoru.


Srpski vazduhoplovci su Svetog Iliju uzeli kao zaštitnika još od prvih dana srpske avijatike. Ta praksa je bila prekinuta za vrijeme komunizma, kada su praznovani neki drugi datumi i smrtni ljudi. Danas u Srpskim zemljama srpski letači slave ponovo svojeg zaštitnika a ratna vazduhoplovstva dvije srpske države su kao dan roda avijacije uzeli Svetog Iliju kao što je to bilo za vrijeme kraljevine.

02. avgust


Sveti Ilija - Gromovnik


Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici praznuju Svetog Iliju, koji je, uz Svetog Nikolu, najpoštovaniji svetac u Srba. Svetog Iliju su slavili i slave mnoge zanatlije, kao i tradicionalno,piloti.

Sveti Ilija prorokovao je dvadeset i pet godina. Svetkuje se u danu kada se menja vreme - do podne je leto, od podne jesen, zato se od njegovog dana više ne kupa u reci. Narod govori: od Svetog Ilije, Sunce sve milije. Svetog Iliju ili Gromovnika, narod smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa ga svetkuje s velikim strahopoštovanjem. Srbi su, prelazeći u hrišćanstvo, mnoge osobine starog boga Peruna preneli na Svetog Iliju, koji, kao gromovnik Perun, upravlja munjama i gromovima.

Sveti Ilija se, po predanju, uvek vozi u ognjenim kolima u koja su upregnuta četiri konja iz čijih nozdrva suklja plamen. Grmljavina nije ništa drugo do tutnjava kola Svetoga Ilije kojima se svetac vozi po nebu i oblacima.

Prema Svetom pismu, sveti Ilija, ili Gromovnik Ilija, kako se još naziva, živ je uznet na nebo vatrenim kočijama koje su vukli ognjeni konji. Prilikom Hristovog preobraženja, na galilejskoj gori Tavor, u prisustvu proroka Mojsija pojavio se i sveti Ilija. Današnji praznik, koji je nepokretnog datuma i uvek se obeležava 2. avgusta (u crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom), zavetni je dan mnogih mesta, kao i krsna slava brojnih rodova i zanatlija.


Jednoga dana, treće godine Svoje propovedi na zemlji, Isus povede apostole Petra, Jakova i Jovana i izađe s njima na goru Tavor da se moli Bogu. Dok se molio, Njegovo se lice izmeni i zasija kao sunce, a haljine Njegove postadoše sjajne i bele kao sneg. Tako se On preobrazi pred njima i pokaza deo Svoje božanske slave. Pored Hrista ukazaše se Mojsije i Ilija i razgovarahu s Njim o smrti koja Ga čeka u Jerusalimu..