Re: Poezija

od **crvenokosa72** Sre 16 Jun - 23:44:42

Arsen Dedić - U ime ljubavi

Ja nemam predaka i nisam slavan,
Ima malo tog gdje sam im ravan,
Nemam bogatstvo ni znanje, ni solidno zvanje,
A ipak ću sudit im ja,
Svim onima koji se trude
U svoje igračke da pretvore ljude.
Ja nisam ime ni glava, pa otkud mi prava
Da najveće osudim ja ?

U ime ljubavi obraćam se njima,
Ljubavi, što je zakon svima,
Ljubavi, sudit ćemo mi.
U ime ljubavi obraćam se njima,
Ljubavi, što je zakon svima,
Ljubavi, sudit ćemo mi.

I zar da bilo tko za sve nas bira
Vrijeme ratova i vrijeme mira,
Kad treba pitati ljude što već se bude
I imaju nade za svijet.
Nek se sretnu sve ljubavi svijeta,
Mi sudbina smo ovog planeta,
A ako koristit’ može, kažnjavat ću strože
Da spasim što spasit’ se da.

U ime ljubavi obraćam se njima,
Ljubavi, što je zakon svima,
Ljubavi, sudit ćemo mi.
U ime ljubavi obraćam se njima,
Ljubavi, što je zakon svima,
Ljubavi, sudit ćemo mi.
U ime ljubavi obraćam se njima,
Ljubavi, što je zakon svima,
Ljubavi, sudit ćemo mi.

od **Danguber** Čet 17 Jun - 1:24:22

СРПКИЊА

Ко изваја руке твоје лепојко
За кога те драги Бог сачувао
Које ти је живота ти
Даривала име мати
Старо српско то је обичај
Јелена си ил’ Милица
Своме оцу мезимица
Ал’ за мене рођена си знај

Рефрен: Све ћу чаше сломити због ње
И продати добре другове
Ех да ми је, да ми је
Да се срце напије
Од лепоте њена ока два
Е да ми је, да ми је
Да ме вино опије
Као што ме опи Српкиња

У свакој сам песми тебе тражио
И далеке земље све претражио
Пит’о сам се нисам знао
Док те нисам упознао
Што ми живот беше пустиња
Украла ме душа твоја
Са вољених Руских поља
Усрећи ме лепа Српкиња

Рефрен

ВОЖД

od **crvenokosa72** Čet 17 Jun - 23:23:22

Čeznem da ti kažem najdublje reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem
tajnu svoju sali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči
što imam za te; ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim mirno pored tebe;
ali se ne usuđujem; jer bi mi inače
srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući
da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi
mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je bol večito svež.

Rabindranat Tagore, iz "Gradinara" (moja omiljena)

od **crvenokosa72** Ned 20 Jun - 0:08:15

Na proplanku čeka cvijet - Boško Obradović

Kao da smo se zaželjeli
Dinosaurusa i visoke paprati.
Kao da ne znamo
Da na pepelu neće nicati cvijet.
Kao da svi želimo postati astronauti,
I pobjeći u neki drugi svijet.

Kakve se sve ludosti
Ne vrzmaju u ljudskoj glavi,
I kako sad stoje stvari,
Ljudski rod neće da se proslavi.

Kao da smo se zasitili
Prijateljstava i nježnih ljubavi.
Kao da smo zaboravili
Da na proplanku čeka cvijet.
Kao da ne znamo više da uživamo
U ljepoti kojom se okitio ovaj naš svijet.

od **crvenokosa72** Pon 21 Jun - 9:24:57

Usne - Miroslav-Mika Antić

Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje.
I da ti šapatom šapat vrate.
Usne postoje da se pozlate.

Usne su vulkan tvog tela.
Usne su izvor tvojih reka.
Usne su pupoljak gde se srela
pčela od vetra s pčelom od mleka.

Usne postoje da se procveta
u vatromet neba i sveta.
Usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.

I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije, mekše, mlađe i slađe.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje.

od **Danguber** Sre 23 Jun - 20:16:41

ЈЕСЕН ЈЕ
ШТА ДА ТИ КАЖЕМ, АНА

Јесен је
шта да ти кажем Ана
ето сада киша не пада
али у души врашки је болно
празне су ми очи.

Јесен је
и жуте речи остају
као неми листови
на овоме столу.

И данас на моме прагу
нема никаквог госта
сивило уместо бола.

Јесен је
шта да ти кажем Ана
и сама ваљда већ схваташ драга
нису потребне ни неке речи
ово је сурово време.

И данас на моме прагу
нема никаквог госта
сивило уместо бола.

забавна

od **Danguber** Sre 23 Jun - 20:18:33

МОЈ ДЕДА ЈЕ БИО КАЉАВЕР

Мој деда је био каваљер
коњаник први у пуку
калдрмом звецкао сабљом
љубио дамама руку.

Нигде нема таквог јунака
у целом свету ни близу
знао га цео Солун
све даме у Паризу.

Мој деда је волео живот
јашио ждребице расне
знају га кафане многе
музике у ноћи касне.

РЕФРЕН

Мој деда је био баш јунак
јашио на коњу вранцу
ишао храбро на јуриш
носио љубав у ранцу.

стара градска

od **crvenokosa72** Sre 23 Jun - 20:54:09

Ljubav nema bolje dane - Duško Trifunović

Ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše.

Ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juče
to je škola za ludake
koji malo teže uče.

Ljubav nema bolje dane
sama kreće sama stane
sama pali sama gasi.

Nas uništi sebe spasi
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane.

od **Danguber** Sre 23 Jun - 23:31:17

ОНЕ ОЧИ

Оне очи и њихове моћи
оно лице и његове чари
оне косе штоно памет носе
ах то мени све послове квари.

Довољан је један поглед мрки
или лица један израз клети
да узвикнем у душевној збрци:
Збогом вјеро и здрава памети.

Па да паднем пред њу на колена
и дигнем је до божанске части
изнад вила нимфа и сирена
до идола лепоте и страсти.

???

od **Danguber** Sre 23 Jun - 23:38:58

СТИХОВИ ЗАПИСАНИ
У 1 АЛБУМ НА МАЛТИ

Ко путника што мами новог
име на хладној гробној плочи
нек моје име с листа овог
привуче тако твоје очи.

И кад ти опет поглед слети
кроз много лета на то име,
ко умрлог се мене сети
и знај: ту срце лежи с њиме.
Бајрон

od **crvenokosa72** Sre 23 Jun - 23:46:28

Ta ljubav - Žak Prever

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ružna k'o vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadna
Drhteći od straha k'o dete u mraku
A tako sigurna u sebe
K'o neki spokojni čovek usred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani
zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali gazili
dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava kao magare
živa kao želja
Svirepa kao sećanje
Glupa kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i za sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku
I spasi nas

od **crvenokosa72** Sre 7 Jul - 9:58:25

U tome je stvar - Goran Stefanovski

Reci mi šta misliš
pet minuta pre nego zaspiš
koja te muče pitanja
kakvim te nose vodama

Kako otkriti tajnu sveta
i prepoznati jedno u sto
kako spojiti nespojivo
naći odgovor zašto smo tu
U tome je stvar

Moramo nekud poći
puni mesec, tople noći
budi nam sokove u žilama
muti nam tokove u mislima

Kako otkriti tajnu sveta
i prepoznati jedno u sto
kako spojiti nespojivo
naći odgovor zašto smo tu
U tome je stvar

Lebdim po dalekim slutnjama
plovim po dubokim čežnjama
budi tu uz mene
zajedno lakše je

Lakše otkriti tajnu sveta
i prepoznati jedno u sto
lakše spojiti nespojivo
naći odgovor zašto smo tu
U tome je stvar

"Leb i sol"

od **Danguber** Sre 7 Jul - 11:58:42

ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ

Вечарас, госпо, у кнеза на балу
играћемо бурни валс ко прије,
с радошћу на лицу минућемо салу
ко да никад ништа било није.

А онда ће доћи весели кадрили,
музика ће страсно да бруји ко бура;
госпође ће бити у млетачкој свили,
господа у руху од црног велура.

Онда ће господа у зборе да тону,
млађи о јунаштву, песништву и вину,
старији о Небу, о старом Платону
и о сколастици, светом Августину.

Ми ћемо, међутим, сести у дну сале,
с радошћу на лицу, не слушајућ' тезу
и написаћу вам хитро, ко од шале
један тужни сонет на вашу лепезу.

Јован Дучић

od **crvenokosa72** Uto 20 Jul - 8:56:58

Poljubi me - Žak Prever

Desilo se to u kvartu grada svetlosti
gde je zagušljivo i gde je uvek tama.
Zimi kao i leti tamo je uvek zima.
Ona je stajala na stepenicama
On pored nje
Ona pored njega
Noć je i bilo je snega
Osecao se sumpor
To su poslepodne ubijali stenice
Ona mu je govorila:
Ovde je mrak nedostaje mi zrak
Zimi kao i leti ovde je uvek zima
I Božje Sunce ovamo ne dolazi
Valjda posla ima u boljim kvartovima
Zagrli me čvrsto...
Poljubi me...
Ljubi me dugo...
Ljubi me...
Kasnije biće prekasno za nas
Naš život to je danas
Ovde se umire od svega
I od toplote i od hladnoće i od snega
Ovde zraka nema
Ne budeš li me ljubio umreću ugušena
Tebi je 15 godina
Meni je 15 godina
Zajedno imamo 30 godina
Sa 30 godina više nismo mladi
To su godine kada se radi
Kasnije biće prekasno za nas
Naš život to je danas.
Poljubi me!!!

od **Danguber** Pet 23 Jul - 11:43:03

Последња си моја синагога,
мој последњи Петроград и Рим.
С Тобом можда могу и без Бога,
а без Тебе не могу ни с њим.

Брана Црнчевић

od **crvenokosa72** Sub 24 Jul - 15:06:11

Ptica - Miroslav Mika Antić

1

Ovo mi je prišapnula
jedna dugorepa ptica,
brbljiva, sveznajuća,
prozračna kao svetlost:

Hoćeš li da čuješ čaroliju,
prišapnula je ćućoravo
i dotakla mi kljunom
rame i krajičak uha.

I rekla mi je čaroliju :
najvažnije na svetu
to je
umeti videti vetar
i čuti sneg kako pada;
umeti dotaći prstom
sumrak na prvom uglu
i osetiti na usni
sanjivi ukus mesečine.

2

Ja se samo osmehnuh
lepoj dugorepoj ptici,
jer i ja imam čaroliju,
najvažniju na svetu.

To je:
videti nečije lice
i čuti nečiji govor
i dodirnuti rukom
nečiju ruku i kosu
onda, kad više nikog nemaš,

kad si ostao sam,

dok jedno veliko leto
napušta ove ulice
i ostavlja za sobom
žute pečate lišća
po pločnicima,
u krošnjama
i u sećanju.

od **Danguber** Ned 1 Avg - 23:33:54

Непрестана љубавна пјесма о Барбари

А кад се вратим (када дођем) сва се околина занима а шта ради Барбара
Она лебди (не кажем то, али осјећам), склупчана је, присуствује, јест у кутовима собе (и у самом срцу соба)
она јест
(у вријеме година)
У свакој је антологији
она је над просторима
понад Пољске и све довде и даље и даље
њен је предио читав овај (искомплицирани) Свијет и остало
Она је, рекох, склупчана у свој вид
тај који пише пјесме
па је смирена и несретна
Увијек ћу јој даривати најбоље цвијеће
и ништа је нећу питати
Нема нам спаса.

Миливој Славичек

od **Danguber** Sub 7 Avg - 2:19:37

ВЕЧНОЈ СРБИЈИ

Чувај се, мој роде, својих странпутица,
Јер пут неизвестан увек је пут вражији.
Не бој се јастреба него кукавица,
Не бој се лажова него њине лажи.

Бог нека те спасе твојих спасилаца,
На свакоме углу има их по један.
Презри мудрост глупих и глупост мудраца!
Нож твог издајника биће увек жедан.

Као гром ћеш наћи свога пута,
И као нит златна пробити кроз стену.
Зар храброст полтрона да ти снагу спута,
И да нож злочинца проспе задњу вену!

Косовски витези први пут су знали
За војску убица што ће да их срете:
За гнусно јунаштво оних што су клали
У постељи старца, у колевци дете.

Заставу идеје у руци подлаца!
Место мач што светли, увек нож што пара!
Борца што се блатом место копљем баца,
Јунака што пљачка и жреца што хара!

Заставу у срамни злочин замочену;
Слободу у сенци туђих бајонета;
Отаџбину целу у пљачци и плену;
У крвавој руци где је причест света.

Презри љубав подлих и братство убица.
И реч вероломних и част клеветника!
Носи, роде славни, тај мач без корица -
Знамен крстоносца и Божјег војника!

Да би штит Ахилов био славе веће,
Сам Бог Хефeстос оде за ковача!
И ти, роде српски, знај да никад неће
Нож убице стићи дужину твог мача.

Знај само из крви хероја се рађа
Звезда путовођа за далеке путе...
Ветром неба иде мученичка лађа,
Сузе су невиних до неба дигнуте...

Јован Дучић

od **Danguber** Uto 10 Avg - 22:14:56

Famous Blue Raincoat

It's four in the morning, the end of december
I'm writing you now just to see if you're better
New york is cold, but I like where I'm living
There's music on clinton street all through the evening.

I hear that you're building your little house deep in the desert
You're living for nothing now, I hope you're keeping some kind of record.

Yes, and jane came by with a lock of your hair
She said that you gave it to her
That night that you planned to go clear
Did you ever go clear?

Ah, the last time we saw you you looked so much older
Your famous blue raincoat was torn at the shoulder
You'd been to the station to meet every train
And you came home without lili marlene

And you treated my woman to a flake of your life
And when she came back she was nobody's wife.

Well I see you there with the rose in your teeth
One more thin gypsy thief
Well I see jane's awake --

She sends her regards.
And what can I tell you my brother, my killer
What can I possibly say?
I guess that I miss you, I guess I forgive you
I'm glad you stood in my way.

If you ever come by here, for jane or for me
Your enemy is sleeping, and his woman is free.

Yes, and thanks, for the trouble you took from her eyes
I thought it was there for good so I never tried.

And jane came by with a lock of your hair
She said that you gave it to her
That night that you planned to go clear

Leonard Cohen - Songs of Love and Hate - 1971

od **Sil3nc3** Sub 4 Sep - 11:53:06

Besmrtna pjesma
( Miroslav Antić )

Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.
I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer svaka večnost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.
Zato živi, al sasvim!
I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...
Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.
I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.

2.
A onda, već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.
Šta ga to zauvek ište.
Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.
Igrajući se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?
Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.
Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.
Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.
Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.
Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.
Posle bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao
ne znači jedan život,
stvarno naiđi do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.
I najdalja budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje
svoje budućnosti glas.
I nema praznih svetova.
To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.

3.
Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.
Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.
Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.
I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.
Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.
Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?
Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?
Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni neće
ugasiti ni skratiti.
Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.
Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.
Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.

4.
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.
Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.
Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.
Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.
Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.
Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.
A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.
Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.
Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
Nemoj da budeš tužan. Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.
Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.

od **Danguber** Sub 11 Sep - 13:57:20

ПОПОДНЕВНА ПЈЕСМА

Упућујем ову лијену поподневну мисао,
њежну и похотну
у оно двориште у којем сам вас гледао,
драга сусједо
1057. године
Када је била јесен слична овој
И када су још у мој сан ударали прозори
Родитељске куће утопљене у шибенској југовини
У граду који је постајао моја болница
А мојом напола разбуђеном главом колали први трамваји
плави и успавани
Адресирам тамо ову мисао и кажем: штета
Били сте љубавница мог цимера од 8-11
сваког јутра
Како сте се звали Ема, Селма, Алма, Адела
Да ли је што измијенило Ваше лице, очи и трбух
А како сам Вам завидио враћајући се из шетње
од 8-11 изјутра
Уз 1/4 круха и млијеко у једном блиједом Пешченичком мљекарству
Свим је бојама већ мој 1. студентски рујан додавао
мало црног и мало тамнозеленог
И данас Вам искрено кажем: штета, штета
Више вјеројатно и нисте за таква шта
Поново оно двориште
Вријеме је за недјељни риболов и ваш супруг одлази
Ви значи данас долазите још раније у моју собу - око ½ 7
А ја баш излазим - штета
Јер мој је цимер мрзовољан тако рано
И ја бих Вам вјеројатно пружио више
Али ја идем у шетњу
И шетао сам тако годину и другу
И не да Вам се хвалим - било је тога
Какве све земље, пића, каква мора, гдје сам све био
Гдје сам све љубио и какве жене
Јер вама отворено могу рећи
Куда сам све шетао по киши ујутро
Некакав влак је иструо у црном прољећу у Пољској, близу Русије
Какву сам тамо жену остављао, Исукрсте
И каква је мене остављала на сјеверу
Пијући неко неразговјетно пиће свог народа
Далеко, далеко, као у сновима
Опет нетко овдје у Загребу у Јурјевској
Па очи провидне и драгоцјене једне Чехиње из Брна
Воздеркове
Премјештене заувијек у моју утробу
А такав снијег и све што треба - било је, било
Али оно двориште у којем сам Вас виђао
Између 2 неодређена стабла црна од влаге оне јесени
Вас тако обичну и раскалашену домаћицу и мириси које сте остављали у мојој соби
У сезонама 1957., 58. и сљедеће
штета, неповратно штета

Ничег нема, ничег нема од тебе, од мене...
Арсен Дедић

od Sponsored content