Srpski Kaligula i konj koji je postao senator

Прича о „српском калигули“ и коњу који је постао сенатор

Пише: Миодраг Новаковић



РЕВОЛУЦИЈА КОЈА ЈЕДЕ ТУЂУ ДЕЦУ

Овај наш данашњи, „пројевропски-антисрпски“ демократски политички систем у Србији, неодољиво подсећа на онај стари Брозов „пројугословенски-антисрпски“ социјалистички, у бишој СФРЈ. Не само због чињенице, да су данас у Србији на власти углавном деца бивших Брозових комунистичких „јастребова“- већ и због наметања сличног (у неким случајевима идентичног) тоталитарног система вредности, који је у историји остао популарно запамћен као „револуција која једе своју децу“. У конкретном случају овог Тадићевог тоталитарног „про-јевропског“ система- „жута револуција“ који ових дана пустоши Србију тактиком „спржене земље“, једе „неку туђу децу“!

Сви ми знамо веома добро да ова такозвана „демократска“ власт, која нам ових дана исписује колективну националну смртовницу, није дошла на власт демократским путем, већ у западно режираном обавештајно-терористичком пучу, 5-ог октобра, 2000. Неверним „Томама“, који увек гледају сумњичаво на домаће изворе, бих саветовао да пажљиво прочитају недавно преведени, и на страницама овог сајта објављен, чланак Британског Гардијана, из 2003, под насловом „Ђинђић- Квислинг из Београда“, и све ће им бити јасно.

Постоје и друге сличности „овог“ и „оног“ система, нарочито у обострано репрезентативној колекцији „безвредних“ политичких кадрова. Оно што је данас познато и широј јавности у Србији, као и врапцима на грани јесте да су у Србији на власти, посебно у кључним државним ресорима необразовани, нестручни кадрови, неки чак и без дана радног искуства- а богами и неки који су буквално закићени свим овим атрибутима…

„УПОТРЕБНА“ ВРЕДНОСТ „СРПСКИХ“ КАДРОВА…

Као што смо у старом Брозовом комунистичком систему, у Србији имали на власти разне „Стамболиће“, „Марковиће“, у Милошевићом „Соколовиће“, „Шуваковиће“… Тако данас, у овом „Тадићевом систему“, имамо разне „Дачиће“, „Шутановце“ итд. Свима њима је једна ствар заједничка- немају скоро никакву „тржишну“ вредност, али зато имају високу „употребну вредност“.

Тако нам данас у „српској“ влади седе министри просвете без факултетског образовања, одбрану нам воде машинци, здравство они који се лече искључиво у иностранству- половина њих без и једног дана правог радног искуства… Листа је уистину сувише дугачка да бих то овде набрајао, али ћу се зато у овом тексту фокусирати на једног, и то репрезентативног примерка- бившег „горилу“ и портира (овде говоримо о радном искуству), данас министра војног. Погађате већ, реч је о назочном Драгану Шутановцу- касније ћемо се у овој причи вратити и на његовог ментора Бориса Тадића. Поред свих других штеточина из жуте коалиције, који седе у српској влади, и воде нам отаџбину у неповрат- ова двојица заслужују посебну медијску обраду- и то из разлога што су њих двојица главни носиоци и извршиоци такозване „евро-атлантске“ интеграције Србије у НАТО. Намерно кажем у НАТО, јер за разлику од НАТО чланства, који је означен као приоритет за Србију од стране вашингтонско-бриселских господара, чланство Србије у ЕУ, није чак више ни на дневном реду наших „западних добротвора“.

Дакле да се вратимо министру војном и његовој употребној вредности. Они старији међу нама се сећају Шутановчевих „предесестора“ из старих тоталитарних система. Већина њих једва да је имала средњу школу, неки само основну. Назочни Шутановац је, ту му скидам капу (под условом да је то урадио легално), дипломирао на машинском факултету, али очигледно погрешној квалификацији за његов данашњи „министарски пост“. Али као што рекох, свима њима, у оквирима режима у којима су еволуирали у „политичке комесаре“, једино је била важна њихова употребна вредност…

КАКО ЈЕ КОЊ ПОСТАО СЕНАТОР (ЧИТАЈ МИНИСТАР ВОЈНИ)

Но, њихови дресери су надокнађивали ту њихову фелеричност, идеолошким обрађивањем у разним „кумровачким, брионским и ЦеКа школама“, читај брзопотезним курсевима, након којих су ови „фелерични“ кадрови излазили испраних мозгова и орни да ломе кичму властитом народу. У овом пост-Брозовом српском тоталитаризму, ти флексибилни кадрови су обрађивани на разним западним „колеџима“, „гете-институтима“, „ратним школама-свих америка“, обавештајним „ЕфБиАј“ курсевима итд. Опет, листа је исувише дугачка, чак и за „папир који трпи све“…

За ову причу, Шутановчева употребна вредност је веома ограничена, и може слободно да се каже једнократна. Он је добио улогу, да заједно са својим ментором Борисем Тадићем- Србију, потајно и иза леђа свом народу, подведе и преда у, још свеже „окрвављене“ (српском крвљу) руке НАТО алијансе. Конкретни докази за то су обелодањени у дипломатској депеши америчке амбасаде из 2009, под шифром „#09BELGRADE765“, у време посете Београду, од стране америчког потпредседника Џозефа Бајдена- једног од главних заговорника НАТО рата 1999 против наше отаџбине.

Наравно, Шутановцу је та улога намењена, још давно пре Бајденове посете Србији, 2009. Ту се сада враћамо на „причу“ из наслова: „о Калигули и коњу који је постао сенатор“. У овом случају „Калигула“ се појављује у лику „царског конзула“ Тадића, а „коњ“ је наравно Шутановац. Њиховим „евро-атлантским“ дресерима је било јасно, да на Шутановцу, репрезентативном примерку једино по физичким димензијама, мора још доста да се ради, те је њихов пулен зато упућен на брзопотезну дораду и обраду.

ШПИЈУН НА АМЕРИЧКИМ ШТИКЛАМА

Из биографије назочног Шутановца (http://www.silobreaker.com/biography-for-dragan-sutanovac-5_2260544529654349824_4) видимо да је прво додатно „обрађен“ у „Маршал Центру“ за Безбедносне Студије у Гермиш- Партеркирхену, у Немачкој. Овде мора да се истакне, да поред немачког министарства унутрашњих послова и Бундестаг армије, иза овог „центра“ стоји такође америчка војска, али оно што је веома индикативно један од главних спонзора тог центра јесте “USAID”- параван агенција америчке ЦИА-е, специјализована за насилне промене режима у „дезигнираним земљама“. Такође смо од самог Шутановца сазнали, током једних од његових хвалоспева, да је дошколоваван на једном брзопотезном курсу ЕфБиАј-а у САД. Ту је „пропустио“ да наведе, о каквом се то конкретном курсу ради. Те сам ја урадио додатно претраживање: Једини курс, који је у оквиру ове америчке „државно безбедносне службе“ понуђен странцима, а нарочито страним политичким кадровима, јесте Интернационални тренинг за стране ОБАВЕШТАЈНЕ АГЕНТЕ (читај шпијуне), при ЕфБиАј академији у Квантику, у Вирџинији (http://www.criminaljusticeschoolinfo.com/fbi-special-agent-training.html). Дакле Шутановац је тамо школован као шпијун!? Иначе у програму стоји, да се на академији школују „амерички савезници“, и да је њихова улога по повратку у матичне земље, да тамо промовишу „амерички систем вредности“. Сада из овог пасуса може да нам буде много јаснија Шутановчева огромна приврженост НАТО-у и „америчком идеалу“.

Дакле, са тако западно војно-обавештајно обрађеним и „одељаним“ Шутановцем, се 20 маја 2009 у Београду, у четири ока састао амерички потпредседник Бајден. Конкретан садржај њиховог разговора није обелодањен, али је сам Бајден по изласку нагласио да је сада главни задатак америчке владе и њихових српских намесника, пре свега ту је мислио на Тадића и Шутановца, да искористе створени моментум и „гурају“ Србију у правцу „евро-атлантске интеграције“. Наравно да је овде Бајден пре свега мислио на укључивање Србије у НАТО, што је касније у овом документу и потврђено (http://wikileaks.ch/cable/2009/07/09BELGRADE765.html). У том документу се наглашава да је тај састанак Бајдена, са својим српским протежеима, означио прекретницу у билатералним односима, и да се већ након два месеца после те посете, видео велики заокрет у Српској политици!? По повратку у Вашингтон, Бајден је дао инструкције америчким дипломатама и државним функционерима да што чешће посећују Београд, и на тај начин одржавају „створени моментум и притисак“ на српску владу, нарочито по питању „евро-атлантских интеграција“(читај уласку у НАТО).

БАЈДЕН: ШУТАНОВАЦ ЈЕ СРПСКИ ПРО-НАТО АДВОКАТ

Посланица америчке амбасаде Џенифер Браш, посебно истиче да је Бајден послао јасну „поруку“ српској влади да Америка тражи од Србије да на дневни ред стави што пре приступање НАТО алијанси, али се ипак суздржао од снажнијих притисака, свестан велике опозиције у Српском народу. Посланица Браш овде описује састанак иза затворених врата између Бајдена и Шутановца, као састанак са „реформистички-оријентисаним адвокатом за кооперацију са НАТО-ом“(Шутановцем). Такође на том састанку је захтевано од Србије да упути полицијску јединицу у Авганистан, да учествује у оквиру НАТО окупационих снага “ISAF”.

У овом документу се истиче да је Бајденов притисак на Тадића током овог мајског сусрета очигледно уродио плодом. Што се по њима види већ два месеца после те посете, и то конкретно у „охрабривању косовских Срба од стране српске владе, да се пријављују за службу у „косовској полицији“ (илегалне шиптарске државе), као и у наговарању српског становништва на Косову да са „Косовском Електро Дистрибуцијом“ (опет илегалне шиптарске државе) потписују уговоре. Американци посебно похваљују Тадићев режим за, како они кажу: уклањање са дужности директора Митровичког Дома Здравља, тврдокорног националисте Марка Јакшића“. Све то по њима отвара пут ка „интеграцији“ Севера у илегалну шиптарску државу. Овде практично, американци сами документују издају српских националних интереса на Косову од такозване „српске“ владе у Београду.

БАЈДЕН- СРБИ НЕ СМЕЈУ ДА МРЗЕ АМЕРИКАНЦЕ

Једини део овог документа, у коме су американци поприлично објективни, јесте део где описују катастрофалну економску политику „српске“ владе, где истичу да лоша економија у Србији тера стране улагаче, и да је „српска“ влада у својој „економској стратегији“ постала зависна искључиво од даљег позајмљивања новца, којим покушава да само попуни буџетске рупе.

Американци посебно истучу да су разочарани са анти-америчким сентиментом код српског народа, истичући да ту Србија дели прво место у свету, заједно са Пакистаном. Није ни чудо- и ми и пакистанци, имамо амерички инсталиране „петоколонашке“ владе!? Потом отправница америчке амбасаде истиче, да управо због таквог анти-америчког сентимента у Србији, они (американци) очекују од „српске“ владе да у свим јавним наступима говори о афирмативно о САД, и у ту сврху предлажу интензивирану јавну медијску про-америчку кампању у српској јавности.

У закључку документа, амерички дипломате истичу да је још током Бајденове посете дошло до неке врсте симболичног награђивања „српског“ режима од стране САД, и да ће Тадићев режим, у зависности од тога, како буде спроводио амерички-задате реформе, тек осетити „благодети“ такве сарадње!



[You must be registered and logged in to see this link.]