Kombinovanje hrane

Pod kojim uslovima čak i najkvalitetnija hrana ne može dobro da se stvari i postaje otrov
1. Jedenje na brzinu – nema dobrog žvakanja, natapanja hrane pljuvačkom bogatom fermentima. Organizam ne može da kvalitetno svari i usvoji progutane velike komade hrane, kao što ne možemo gajiti biljke u zemljištu suvom i u komadima. Isto tako, jedenje na brzinu je znak unutrašnje napetosti koja takođe veoma remeti varenje i usvajanje hrane.

2. Prejedanje – onemogućava normalan proces varenja. Hrana ne može dovoljno da se pokreće u prepunom želucu i crevima – što onemogućava ravnomerno mešanje sa sokom i fermentima neophodnim za varenje, a preopterećuje i sisteme za njihovo lučenje. Nakon preobimnog obroka, hrana će se duže zadržati u organima za varenje, što stvara dobre uslove za razmnožavanje štetnih mikroorganizama i kvarenje hrane, a kod nas dovodi do više ili manje izraženog trovanja.

3. Jedenje često i pomalo – jedenje pomalo smo već razmotrili, a učestalo jedenje onemogućiće da se prethodno pojedena hrana kvalitetno svari, a pošto će se pomešati sa novodospelom hranom, proces varenja će takođe biti poremećen, a nekada čak i onemogućen. Dobar put prema distrofiji i trovanju organizma.

4. Korišćenje žvake - osim što potpomaže razvoj nekoliko vrsta raka, utiče i na lučenje sokova i nadražaj u želucu, što je veoma štetno, naročito kad se dešava na prazan stomak, a isključivo štetno za vreme gladovanja. Tvrđenje da ćemo poboljšati varenje korišćenjem žvake posle jela nije tačno. Za normalan proces lučenja odgovarajućih sokova za obradu hrane – pljuvačke, želudačnih sokova itd. potrebno je imati ukus i žvakati upravo tu namirnicu koju koristimo. Žvakanje druge namirnice ili žvake izaziva lučenje specifičnog soka koji ne može služiti za varenje drugih vrsta namirnica.

5. Jedenje uz televizor, novine, važan razgovor... – neće omogućiti da se dovoljno skoncentrišete na hranu, a samim tim neće se omogućiti ni kvalitetno lučenje sokova, ni žvakanje, ni kontrola nad količinom hrane koju pojedete. Jedno jednostavno ne ide s drugim.

6. Težak fizički napor nakon osnovnog obroka će znatno otežati ili onemogućiti proces varenja. Za vreme fizičkog napora veliki deo krvi će ići prema mišićima, a želudac će dobijati manju količinu krvi.

Tako ćete se osećati tromo i neprijatno za vreme fizičkih aktivnosti, a takođe ćete poremetiti i varenje. Važno je da znate da blagi fizički napor – na primer lagana šetnja – pomaže varenju i prija.

7. Pijenje napitaka za vreme i posle obroka će značajno poremetiti i delimično onemogućiti procese varenja.

8. Jedenje voća, suvog voća, slatkih dezerata (čak i pripremljenih na zdrav način, sa medom i malteksom) za vreme ili nakon osnovnog obroka izazvaće usporavanje procesa varenja, dovesti do vrenja, pa će time upropastiti čitav obrok i izazvati trovanje.

9. Odsustvo salate ili suviše malo salate uz osnovni obrok otežaće varenje (naročito ako su namirnice termički obrađene) isključivanjem ili smanjenjem procesa samovarenja (efikasnije varenje za 40-50%).Takođe, ako ne započnemo obrok salatom, više će biti izražena leukocitoza na hranu.

10. Pržena i na drugi nepravilan način obrađena hrana u kojoj je isključen proces samovarenja i uništene ili izgubljene skoro sve korisne supstance, a koja je takođe poprimila neka veoma štetna svojstva (na primer: toksičnost termički obrađenih masnoća, tri puta teže usvajanje termički obrađenih belančevina, delimično zadržavanje strukture hrane posle varenja i trovanje organizma), dodavanje štetnih dodataka (alkoholno sirće, konzervansi).

11. Nezrele banane, termički neobrađene ili nepotpuno obrađene mahunarke, (osim kikirikija, svežeg graška ili mahunarki u proklijalom stanju); sveže belančevine sadrže u sebi inhibitore (blokatore) procesa varenja. Ako se hrana pojede na takav način, u najboljem slučaju će samo proći kroz vas, ili što je češće, dovešće do trovanja. ...

Izvor

"Koje kombinacije hrane su fatalne?

Koliko puta vam se desilo da nakon obroka osetite tromost i naduvenost? To je zato što ste u jednom obroku uneli namirnice koje ne bi trebalo unositi istovremeno. Da organizam ne bi bio zatrovan toksinima, treba da znate pravilno da kombinujete namirnice

Pravilno kombinovanje namirnica podrazumeva odvojeno uzimanje hrane bogate belančevinama i hrane koja sadrži ugljene hidrate. Između uzimanja ove dve grupe namirnica treba da prođe najmanje dva sata. Varenje namirnica koje sadrže ugljene hidrate (povrće, žitarice, voće) počinje već u ustima pod dejstvom pljuvačke, a varenje namirnica koje sadrže belančevine (meso, riba, jaja, pečurke, orasi, grašak, pasulj, sočivo) počinje u želucu pod uticajem hlorovodonične kiseline i pepsina.
Vrlo brzo, nakon prelaska na ovakav način ishrane, vaš organizam će se osloboditi toksina koji su posledica nepravilne ishrane.


PREPORUKE DR ŠELTONA
Odmah pređite na zdrav način ishrane i pazite kako kombinujete namirnice.
Dr Šelton smatra da nije potreban period prilagođavanja i da nagli prelazak sa nezdravog na zdrav način ishrane ne predstavlja nikakvu opasnost za organizam. Što je prelazak brži, organizam će se pre osloboditi toksina. Najlakši način da se pređe sa nezdravog na zdrav način ishrane je gladovanje. Nakon gladovanja čovek otkriva nov ukus hrane bez dodavanja šećera i soli i uspeva da savlada želju za kafom, čajem, alkoholom, cigaretama i narkoticima.

NEMOJTE JESTI SUVIšE RAZNOVRSNU HRANU U OKVIRU JEDNOG OBROKA.
Prema mišljenju dr Šeltona, čovek pojede mnogo manje hrane ako prilikom jednog obroka jede samo jednu vrstu hrane. U to se možemo i sami uveriti. Ako jedemo jednu vrstu povrća, brže ćemo se zasititi nego kada jedemo dve vrste povrća. Raznovrsnost hrane je okidač za proždrljivost i prejedanje.

DAN ZAPOčNITE VOćEM.
Voće sadrži bezbroj minerala, vitamina, šećer u najpovoljnijem obliku za varenje i apsorpciju, a povrh svega je i ukusno. Međutim, voće nije univerzalna hrana, jer ne sadrži dovoljno belančevina, kalcijuma i vitamina A. Dr Šelton preporučuje da jedete isključivo sveže voće jer je zdravije nego suvo. Konzervisano i suvo voće često nema nikakvu nutritivnu vrednost i predstavlja samo poslasticu. Voće treba da se jede kao poseban obrok. Tri ploda za jedan obrok trebalo bi da zadovolje potrebe odraslog čoveka.

JEDITE PUNO SALATE
Lisnato povrće je nezamenljivo u ishrani čoveka i ne postoji voće koje može da ga zameni. Lisnato povrće sadrži složene belančevine koje odgovaraju belančevinama ljudskog organizma. Žitarice, korenasto povrće i voće ne sadrže dovoljno složenih belančevina. Najbolje bi bilo da spremite salatu od najviše 4 vrste povrća (bez začina). Za salatu su najpogodniji: kupus, zelena salata, krastavac, luk, paradajz, peršun i celer. Kupus sadrži 10 puta više kalcijuma nego zelena salata. Ne preporučuje se uzimanje velikih količina ljutog povrća, kao što je luk i rotkva.

SVAKODNEVNO POJEDITE NEKOLIKO ORAHA
Orasi sadrže dovoljnu količinu svih vrsta belančevina koje su neophodne za ljudski organizam. Sem toga, sadrže veliku količinu lako varljivih masti, minerala, vitamina i šećera. Dr Šelton preporučuje da glavni izvor belančevina budu orasi, a ne meso.

OGRANIčITE UNOS MASNOćA
Masnoće koje unosimo u organizam (maslac, ulje, pavlaka i dr.) usporavaju proces varenja, naročito apsorpciju belančevina. Na taj način one dovode do zadržavanja hrane u želucu, nadimanja i intoksikacije jetre i bubrega. Dr Šelton savetuje da se masnoće dodaju hrani nakon pripreme, a ne tokom nje i da se ne unose zajedno sa belančevinama.

PIJTE SAMO OBIčNU VODU
Voda je idealno piće za čoveka. Sve ostalo pripada ili hrani (voćni sokovi, mleko) ili otrovima (kafa, čaj, kakao, vino). Oni koji su nakon dugogodišnjeg korišćenja ostavili kafu ili čaj patiće od glavobolje. Međutim, one traju samo nekoliko dana. Voda ne treba da se pije samo onda kada osećamo žeđ i nikako tokom obroka.

PREKINITE SA UPOTREBOM SOLI I DRUGIH ZAčINA
Ove supstance nisu ni korisne ni potrebne organizmu. One menjaju čulo ukusa i usporavaju proces varenja hrane. Onome kome se ne dopadne nezačinjena hrana, dr Šelton savetuje da preskoči jedan obrok. Na početku će mu hrana biti bljutava i neukusna, ali uskoro će se nervni završeci čula ukusa regenerisati i čovek će osetiti novu aromu i prekrasne, do tada nepoznate ukuse hrane. Osobe koje su prestale sa upotrebom soli imaće čestu potrebu za mokrenjem. To će nestati čim se organizam oslobodi nagomilane soli.

MLEKO TREBA UZIMATI IZMEđU OBROKA ILI POTPUNO IZBACITI IZ ISHRANE
Mleko predstavlja prirodnu hranu mladunčadi sisara. Svi sisari stvaraju specifično mleko koje odgovara potrebama njihovih mladunaca. Dr Šelton skreće pažnju na to da mladunče uzima mleko posebno, a ne zajedno sa drugom hranom. Mleko se ne resorbuje u želucu nego u dvanćstopalačnom crevu. Zato želudac ne luči sokove kada se mleko nalazi u njemu. To ometa resorpciju druge hrane, koja se uzima zajedno sa mlekom.

NE JEDITE DINJE I LUBENICE SA DRUGOM HRANOM
Dr Šelton savetuje da se lubenice i dinje uvek unose kao poseban obrok. Prema njegovom mišljenju ove namirnice se vrlo brzo razlažu u želucu i izazivaju poremećaj njegove funkcije ako se uzimaju sa nekom drugom hranom. Ako se uzima posebno, ovo voće brzo prolazi kroz želudac i predstavlja izvrsnu hranu za čoveka. Oni koji se žale da im ne prijaju dinje i lubenice, zapaziće da će, ako ih posebno unose (ali ne između glavnih obroka), uživati u njima bez ikakvog diskonfora i neželjenih posledica.

PRAVILA ISHRANE
Jedite samo kada ste opušteni. Ako ste loše raspoloženi hrana koju unosite se ne vari. Svi neprijatni razgovori tokom jela remete proces varenja. Ako ste uzrujani, bolje preskočite obrok. Duboko disanje tokom 5 minuta potpuno će umiriti psihu, i nakon pola sata možete da jedete.

Ne pričajte dok jedete, dobro žvaćite hranu i budite svesni onoga šta jedete.
Tokom jela, ako ste baš jeko žedni, možete piti toplu vodu.
Jedite hranu telesne temperature. Izbegavajte suviše vruću i hladnu hranu.
Nemojte jesti neposredno pre i posle rada - napravite pauzu.
Jedite samo onda kad osetite potrebu za hranom.

Ne jedite suviše rano. San nikad ne prouzrokuje glad, a rani doručak oduzima snagu. Ujutru odmoran čovek ne želi da jede i to je normalno, jer još uvek nije potrošena energija. Doručkujte oko 9 sati kada želudac počne da radi. Možete doručkovati u dva navrata: npr. oko 9 h uzmite jabuku ili dve šargarepe, a kasnije, kad se javi pravi osećaj gladi, napravite obilniji doručak.

15 minuta pre jela nemojte ništa piti. Voda pre i posle jela remeti varenje. Tokom jela, možete popiti nekoliko gutljaja tople vode. Posle voćnog obroka tečnost se uzima nakon 30 minuta, posle skrobne hrane nakon 2 sata, a posle hrane bogate belančevinama nakon 4 sata.

KORISNO GLADOVANJE
Gladovanje je najbezbedniji način da se odbranite od mnogih bolesti. Naime, bolestan čovek će pre ozdraviti, ako snagu kojom raspolaže utroši na odbranu od bolesti, nego na varenje hrane. Ako ste gladovanjem i pravilnom ishranom očistili organizam, postaćete željni fizičke aktivnosti i na taj način ojačati svoje telo i skinuti višak kilograma. Strah od starenja je jedan od najvećih strahova koji prati čovečanstvo. Poznavanjem pravila gladovanja, uspećete da usporite svoj biološki sat. Jednodnevim gladovanjem tokom nedelju dana i sedmodnevnim gladovanjem tri puta godišnje, eliminisaćete sve toksine iz mišića i zglobova. Gladovanje je jedini način čišćenja tela od pesticida i lekova.
Kako prepoznati zatrovanost organizma?
Vaš organizam je zatrovan ako imate:

neobjašnjiv umor
glavobolje nejasnog uzroka
nenormalne sekrecije: vlažan kašalj, alergijski konjuktivitis, rinitis, razne osipe;
otoke nogu ili lica
žučne kolike
osećaj nadimanja i nelagodnosti u želucu
neprijatan zadah iz usta
krckanje vrata pri okretanju u stranu

KOLIKO DUGO TREBA GLADOVATI?
Ako nikada niste gladovali, najbolje bi bilo da počnete jednodnevim gladovanjem tokom nedelju dana. Kasnije, možete da pređete na duže gladovanje (od 4 do 7 dana) na svaka 3-4 meseca. Gladovanje će imati efekta samo ako pre i posle njega vodite zdrav način života.

Gladovanje
1. Tri dana pre početka gladovanja postepeno prelazite na vegetarijansku ishranu. Pre spavanja uzmite čaj od sene (prirodni laksans).
Odaberite piće koje vam najviše odgovara. Tokom dana, svakih sat vremena, popijte čašu jednog od sledećih napitaka:
a) čaj od šipka - 10 bobica na 2 l ključale vode;
b) vodu sa limunom i medom - nekoliko kapi soka od limuna i 1/4 kašičice meda na jednu čašu vode;
c) čaj od kantariona - 1-2 kašičice na čašu ključale vode, ostaviti da stoji preko noći;
d) mineralnu vodu.

Tokom dana popijte najmanje 2 l tečnosti.
2. Perite zube 2-3 puta dnevno i čistite jezik kašikom 2 puta dnevno.
3. Fizička aktivnost je obavezna, kao i masaža za opuštanje.
4. Tuširajte se dva-tri puta dnevno (tuširanje obavezno završite hladnom vodom). Preko kože se izlučuje puno toksina, koje na taj način uklanjamo.
5. Trudite se da tog dana budete okruženi dobro raspoloženim ljudima.

PRAVILA IZLASKA IZ GLADOVANJA:
Izlazak iz gladovanja mora da traje koliko i samo gladovanje.

UJUTRU:
1. Popijte čašu tople vode u koju ste dodali sok od jednog limuna i kašičicu meda.
2. Nakon pola sata uzmite 100 g svežeg voćnog soka. Pijte ga polako, kao da ga "žvaćete".
3. Nakon sat vremena pojedite oljuštenu rendanu jabuku.
4. Nakon dva sata možete pojesti rendanu šargarepu sa kašom od ovsenih pahuljica.

TOKOM DANA:
1. Popijte čaj sa limunom i medom. Nakon pola sata uzmite voće (pola jabuke + pola kruške). Nakon pola sata pojedite jedan orah, dinstano povrće na malo suncokretovog ulja i parče suvog hleba.
2. Pojedite 100 - 150 g kiselog mleka.

UVEčE:
1. Popijte čaj sa limunom i medom.
2. U 18 h uzmite neko voće.
3. U 19 h pojedite malo nemasnog sira.
Ako ste gladovali dva dana, izlazak iz gladovanja treba da se odvija prema sledećoj shemi:
1. Povrće ili kiselomlečna ishrana i orasi (do 5 kom.).
2. Postepeno uvodite margarin.
3. Jedite tri puta dnevno vegetarijansku hranu.
Gladovanje nikada ne prekidajte uzimanjem hrane bogate belančevinama (meso, sir, riba).

KONTRAINDIKACIJE ZA GLADOVANJE:
teži oblik tuberkuloze, dojenje, druga polovina trudnoće, Bazedovljeva bolest, sve endokrine bolesti, teži oblik šećerne bolesti, završni stadijumi onkoloških oboljenja sa nepokretnošću bolesnika, akutna oboljenja koja zahtevaju hirurški pristup, ciroza jetre i bubrega, organska oboljenja centralnog nervnog sistema, jaki upalni procesi u organizmu (apscesi, gangrene), težak stepen pothranjenosti (kod starijih ljudi), psihičke bolesti i mentalna retardacija, poremećaj sna, poremećaj EKG-a (puls preko 100/min).

SO UNIŠTAVA ORGANIZAM
So nije hrana! Ne vari se i organizam ne može da je iskoristi. Nema nikakvu hranljivu vrednost, štaviše, vrlo je štetna i može da dovede do oboljenja bubrega, mokraćne bešike, srca i krvnih sudova. Takođe, so može da izazove zadržavanje vode u tkivima, izlučivanje kalicijuma i oštećenje sluzokože sistema za varenje. Natrijum, koji je organizmu potreban, možete dobiti iz cvekle, šargarepe i druge biljne hrane.
Nutricionisti tvrde da se četvorodnevnim gladovanjem izlučuje sva suvišna so iz organizma i telo se rešava masnih naslaga. Umesto soli možete koristiti prirodne začine kao što je beli luk."

Izvor

Kombinovanje hrane uči nas ovome: ljudsko telo nije stvoreno da istovremeno u želucu probavlja više od jedne koncentrisane hrane (svaka hrana koja nije voće i povrće je koncentrisana hrana) zato ne treba da jedete više od jedne koncentrisane hrane istovremeno. To je sasvim jednostavno.

Pitam se da li ste ikada jeli meso i krompire zajedno? Ribu i pirinač? Piletinu i knedle? Jaja i tost? Sir i hleb? Žito i mleko?

Možda ćete reći: ’’Ej, čekaj malo, šta je još ostalo?’’ Ne brinite, ima još mnogo hrane. Šta ako vam kažem da uzimanje tih različitih kombinacija nije u vašem najboljem interesu i da isto tako nećete zacelo imati ni vitko telo ni energiju koju želite? U stvari, redovno uzimanje ove naročite kombinacije sigurno da nikada nećete imati energije koja vam je potrebna. Kamen temeljac gubljenja težine je detoksifikacija, a intezitet detoksifikacije potpuno zavisi od energije. Upravo nepravilno kombinovana hrana u želucu je razlog zbog kojeg imamo ’’krizu energije’’...

Uzmimo meso i krompir, jer je to verovatno svako jednom jeo. Kao što govorim o mesu i krompirima mogao bih isto tako govoriti i o ribi i pirinču ili piletini i knedlama ili hlebu i siru. Zamislte da jedete šniclu. Pripremite je onako kako volite a zatim je jedete. Kad se nađe u želucu, ovaj koncentrisani protein zahteva naročiti probavni sok da ga razloži – kiseli sok. Istovremeno nameravate da jedete pečeni krompir.

Sad, vi biste mogli kazati ’’Čekaj malo.krompir je povrće’’. Tačno, krompir je povrće. Kad bi zagrlizli sirov krompir i sažvakali ga on bi bio hrana sa visokim sadržajem vode u vašem želucu. Ali kada se jednom ispeče možete ga žvakati dok vam vilica ne atrofira a on se neće pretvoriti u vodu. Kad se krompir ispeče veći deo vode se ukloni i on postane koncentrisan i skroban. Tako koncentrisan skrob ulazi u želudac s šniclom. Probavni sok potreban za razgradnju ove hrane nije kiseo već alkaličan. Ako ste učili hemiju znaćete šta se događa kad kiselina i baza doalze u dodir jedna s drugom.

Telo, koje je bezgranično mudro, odmah uočava opasnost jer je za telo probava prioritet broj jedan. Telo je doslovno u metežu. Ono mora da luči više probavnih sokova. To traži vremena i energiju. Novi probavni sokovi luče se u želucu. Oni se ponovo neutrališu. Sad je telo zaista gurnuto do krajnjih granica. Više energije je potrebno da se luči još više sokova u želudac. Taj proces traje dugo. U stvari nekoliko časova prođe dok telo proizvede sav taj probavni sok. Probavni sokovi ponovo se luče u želudac i mi počinjemo da osećamo lošu probavu i gorušicu. Najzad hrana, koja se u opšte nije pravilno svarila, napušta želudac uz pomoć peristaltike creva. Ova nesvarena hrana uterava se u creva pošto se nekoliko časova zadržavala u želucu. Kao da želudac kaže ’’Eto, uzmite je sad vi neko vreme’’!

Većina proteina, budući da je bila toliko dugo u želucu, istrulila je. Većina ugljenih hidrata je fermentisala. Truljenje i fermentacija su dva elementa koja ljudskom telu ni u kom slučaju ne mogu koristiti.. Hranljivi sastojci koji su podvrgnti ovakvim procesima ne mogu se inkorporisati u zdravu ćelijsku strukturu. Hrana koja je istrulila ili fermentisala stvara u telu toksične kiseline. Zbog truljenja i fermentacije dolazi do stvaranja gasova, nadutosti, gorušice, hrana postaje kisela i neprobavljiva pa se uzimaju lekovi za olakšavanje probave.

Zbog svega tog truljenja i fermentacije, te kisleine koja je njihova posledica, ono što se stvarno nalazi u želucu u tom trenutku jeste gomila pokvarene, trule, smrdljive hrane. Eto, znam da da to ne zvuči suviše privlačno i ne želim biti grub ali želim biti realan – jer baš to se dešava u organizmu. Hrana se na silu zadržava u želucu, nesvarena doslovce truli. Hranljivi sastojci koji su možda postojali u hrani nestali su. Hrana ostaje u želucu dugo vremena a telo istovremeno troši neverovatnu količinu energije. Zatim se hrana silom potiskuje u creva gde gde putuje kroz crevni trakt dugačak nekih 9 metara. Predočite to sebi! 9 metara creva mora da se nosi s tom trulom hranom. Zbog toga se ljudi posle takvog jela umorni. Zato ljudi nemaju energije. Takvoj hrani je potrebno 8 sati da izađe iz želuca i 20 do 40 sati da prođe kroz creva.

Znači da istovremeno konzumiranje proteina i ugljenih hidrata usporava, pa čak i sprečava probavu. Probava proteina se, kad su pomešani sa skrobom, usporava u želucu; stepen usporenosti se menja kod različitih osoba s obzirom na vrstu proteina ili skroba koji se jedu. Međutim kada se uzimaju odvojeno, i proteini i skrob se potpuno razgrade. Ako se hrana pravilno kombinuje telo je potpuno razgradi, apsorbuje i iskorišćava.

Kada se jede nepravilno kombinovana hrana, u probavnom traktu kao rezultat fermentisanja proizvodi se alkohol sa istim posledicama koje bi nastale od uzimanja alkohola i sa mogućnosšću oštećenja jetre.

Princip pravilno kombinovanja hrane zahteva samo ovo: ne želimo da rasipamo energiju.

Izvor

Kombinovanje namirnica

Da bi se hrana pravilno iskombinovala treba pratiti prve i osnovne linije vodilje:

1 - jesti voće na prazan želudac - postoji mnogo načina za povećanje količine voća u ishrani:
popiti čašu svežeg voćnog soka, čim ujutru ustanete
pojesti 2-3 komada svežeg voća kao osvežavajući i lak doručak, umesto svog uobičajenog doručka, 1-2 puta nedeljno
pojesti jabuku, krušku ili bananu kao jutarnju užinu umesto kafe ili keksa
ako vam treba dodatni podsticaj usred popodneva uživajte u čaši svežeg voćnog soka
umesto voća za desert, posle večernjeg obroka, zašto ne bi uzeli salatu od svežeg voća kao predjelo
razredite čisti voćni sok sa 30% vode

2 - ne kombinovati koncentrovane belančevine sa koncetrovanim skrobom u istom obroku – sredina za varenje belančevina mora biti kisela, tj. varenje u želucu prouzrokuje stvaranje veće količine želudačne kiseline, ali skrob traži baš suprotno – baznu sredinu. Kada se uzimaju u istom obroku ne mogu se normalno variti, jer će uvek jedno od njih biti sprečeno od strane onog drugog. Samim tim se proces varenja usporava. Namirnice koje predugo ostaju u telu podstiču vrenje, nakupljanje gasova i proizvodnju toksina.



Namirnice sa koncentrovanim belančevinama su:sve vrste crvenih mesa, konzervirana i sveža riba, sir, piletina, jaja, divljač, školjke, mleko od soje, tofu sir, ćuretina, soja u zrnu, biljne belančevine (odrezak od soje).

Namirnice sa koncentrovanim skrobom su: sve vrste žitarica (ječam, pirinač, kukuruz, ovas, proso, heljda), sve vrste brašna, testenine, bulgur, kuskus, musli, lisnata testa, krompir, mahunarke (sve osim soje).

Treba kombinovati belančevine sa:

svežim povrćem
varivima od povrća (ne krompirom)
uljima, mastima, namazima, jezgrastim plodovima, semenkama i prelivima

Skrob treba kombinovati sa:

svežim povrćem
varivima od povrća i krompira
uljima, mastima, namazima, jezgrastim plodovima, semenkama i prelivima

Često se postavlja pitanje koliki bi trebao da bude razmak između uzimanja obroka od belančevina i skroba. Idealno bi bilo da razmak između ta dva obroka bude najmanje 3-4 sata.

Kombinovanje pojedinih namirnica

Šećer – rafinisani ugljeni hidrat i treba ga tretirati kao skrob.

Deserti – ako se jedu nakon proteinskog obroka, ometaće želudačnu kiselinu. Sve slatke namirnice najbolje je ograničiti na minimum. Uzimajte ih povremeno i pokušajte pauzirati najmanje 1 sat između glavnog jela i deserta.

Alkohol – ako volite popiti čašu vina uz obrok, ne brinite se koje namirnice trenutno koristite. Male količine alkohola ne narušavaju obrok kombinovane hrane. Umerene količine alkohola predstavljaju zdrav dodatak ishrani. U prevelikim količinama alkohol je vrlo opasan i štetan.

Masti – mogu se tretirati kao prilagodljive. Kombinuju se i sa skrobom i sa belančevinama, ali se moraju mudro koristiti. Moraju se napraviti razlike između dobrih i loših masnoća.

Mleko i pavlaka –iako se razmišlja o mleku kao belančevinastoj namirnici ona iz perspektive kombinovanja hrane ima nizak udeo belančevina (oko 3%). Bogato je laktozom (ugljeni hidrat) koja može biti teško probavljiva. Pavlaka ima još manji procenat belančevina, ali je procenat masti visok, pa je treba koristiti kao masnoću. Kombinuje se sa većinom belančevina i skroba.

Jogurt i kiselo mleko – prilagodljiva namirnica.

Testenina –sa ili bez jaja posmatra se kao skrobna namirnica. Dobra je kombinacija sa začinskim biljem, spanaćem, kupusom, sosom od paradajza i belog luka i naravno uvek uz svežu salatu.

Preliv za salatu –kašičica bilo kakvog preliva (sirće i ulje) može se kombinovati i sa skrobnim i sa belančevinastim namirnicama. Obično se dodaju male količine, da bi uzrokovale značajnu promenu u varenju glavnih sastojaka.

Mladi kukuruz i grašak – ovako mlade koristiti kao prilagodljive namirnice. Lako se kombinuju i sa belančevinama i sa skrobom, a starenjem postaju sve skrobniji.

Čaj i kafa –konzumiranje previše kafe i čaja (pravog) može narušiti apsorpciju nekih vitamina i minerala. Nema potrebe da se tih pića odreknete zauvek (postoje dokazi o tome kako šoljica ili dve dnevno mogu biti podsticajne i ukusne), ali ih je najbolje piti odvojene od glavnog obroka.

Čokolada –ne uklapa se dobro u kombinovanje hrane. Priuštite je sebi kao poslasticu, ali je ne kombinujte ni sa belančevinama ni sa skrobom.

Sladoled – nije dobar kombinator. Neki sladoled sadrže mlečne proizvode zajedno sa modifikovanim skrobom.

So – kao začin može se koristiti i sa belančevinama i sa skrobom. Ali sa solju oprezno. Skoro svi industrijski proizvodi je imaju u velikim količinama.

Bezalkoholni napici – izbegavajte napitke sa aditivima ili ih konzumirajte minimalno. Visok sadržaj mnogih vrsta aditiva znači da ih je najbolje piti odvojeno od ostalih namirnica

Izvor

Kombinovanje hrane

Sve namirnice koje ne smete da jedete tokom istog obroka

Kombinovanje hrane

Koliko puta ste culi da su krompiri i meso ubitacna kombinacija za sistem za varenje? Ako ovo cujete prvi put, znajte da je informacija potpuno tacna.
Nutricionisti tvrde da postoje pravila za pravilno kombinovanje hrane u istom obroku.
Ako ih se budete pridrzavali vas organizam ce iz hrane uzeti sve materije koje su mu neophodne i lako ce svariti hranu. Pred vama su pravila, a vi odlucite sami.

Ugljeni hidrati i vocne kiseline

- nikada zajedno. Namirnice bogate ugljenim hidratima i namirnice koje sadrze velike kolicine kiselina ne smete da jedete u istom obroku. Drugim recima, izbegavajte da u istom obroku jedete krompir, pirinac ili hleb u kombinaciji sa paradajzom, limunom ili kiselim krastavcima. Pozadina ove preporuke stoji u cinjenici da enzim ptijalin, koji pocinje ugljene hidrate da razgradjuje vec u ustima, ubija cak i najmanje koncentracije kiseline. Posledica, tesko i mucno varenje. Paradajz takodje ne bi trebalo da kombinujete sa namirnicama bogatim skrobom jer velika koncentracija kiselina prisutna u paradajzu, koja se cak i povecava kuvanjem, sigurno otezava proces razgradnje skroba. Idealna kombinacija: Paradajz sa lisnatim povrcem ili masnom hranom.

Hrana bogata mastima i hrana bogata proteinima

Namirnice bogate mastima nisu dobra kombinacija s namirnicama bogatim proteinima jer masti znacajno usporavaju lucenje sokova za varenje potrebnih za razgradnju proteinskih namirnica. Dakle, ako zelite da se zdravo hranite, zaboravite na kajmak u kombinaciji sa mesom.

Proteini i kiselo voce

Drugim recima, meso, jaja, mleko, sir ne treba da jedete u istom obroku sa pomorandzama, paradajzom, limunom, ananasom... Kiselo voce ozbiljno narusava varenje proteina.

Proteini i ugljeni hidrati

Koncentrisane proteine i koncentrisane ugljene hidrate nikada ne biste smeli da jedete u isto vreme. To znaci da orasaste plodove, meso, jaja, sir ili ostale namirnice bogate proteinima ne bi trebalo da jedete zajedno sa belim hlebom, zitaricama, krompirom, slatkim vocem... Namirnice bogate secerom sigurno koce lucenje sokova neophodnih za varenje i tako znacajno usporavaju citav proces. Ako uzimate secer u velikim kolicinama u potpunosti cete uspavati zeludac, usporiti metabolizam, a kao posledicu dobiti stomacic..

Dve namirnice pune proteina

Dve razlicite namirnice koje sadrze znacajne kolicine proteina ne smete da konzumirate u istom obroku. Kombinacije za izbegavanje: orasasti plodovi i meso, jaja i meso, sir i orasasti plodovi, sir i jaja, meso i mleko, jaja i mleko... Svaka proteinska namirnica zahteva odredjenu kolicinu sokova za varenje. Ukoliko se u organizam unese previse proteina iz dve razlicite namirnice, organizam ce se zbuniti i nece moci da svari sve proteine.

Namirnice bogate proteinima:
mleko, jaja, meso, orasasti plodovi, sir, riba, soja...
Namirnice bogate ugljenim hidratima:
pirinac, testenine, krompir, keleraba, sargarepa, cvekla...
Namirnice bogate mastima:
maslac, svinjske masti, margarin, ulja, bundevino seme...

www.blic.co.yu