Prva pomoc - Ujed životinja

Ujed životinja

Koja je prva pomoć kod ujeda životinja? Koja je terapija kod ujeda životinja?

Ujedi sisara

Naješći su ujedi: pasa, mačaka, pacova.

Ugriz psa pravi razderine i veća nagnječenja tkiva. Mačji zubi su tanji i oštriji i mogu da dopru do periosta i uzrokuju osteomijelitis. Ujedi pacova su retki, a uzrokuju pored lokalne gnojne infekcije i bolest pacovskog ugriza.

Prva pomoć

Ranu treba odmah isprati: sapunicom, 0,5% asepsolom ili drugim dezinfekcionim sredstvom, ili isprati pod mlazom vode.

Ako vas ugrize bilo koja životinja, vrlo je važno odmah se javiti lekaru. Budući da u našoj zemlji vlasnici pasa i mačaka imaju zakonsku obavezu da vakcinišu svoje kućne ljubimce protiv besnila, mala je verovatnoća da budu bolesni. Ipak, ako vas ugrize pas ili mačka, potrebno je proveriti kod vlasnika da li je životinja redovno vakcinisana. Domaći pas ili mačka smatraju se zdravim, ali treba je posmatrati u narednih 10 dana. Ukoliko se za to vreme kod životinje ne razviju znakovi besnila, nisu potrebni nikakvi specifični medicinski postupci kod ujedenog, osim obrade rane.

Lečenje

Antibiotski tretman - ugrizne rane su primarno kontaminirane i zahtevaju antibiotski tretman. Preporučuje se davanje amoksicilina i klavulonske kiseline u toku pet do sedam dana. Kod mačjeg ugriza preporučuje se davanje penicilina. Ranu je potrebno hirurški obraditi. Sprovesti antitetanusnu zaštitu.
Ujed besne životinje

Kada besna životinja ujede čoveka na mestu ugriza virus ulazi u tkiva i putem nerava se širi ka mozgu izazivajuci teška oštećenja. Bolest počinje strahom, nemirom, glavoboljom da bi se kasnije javili grčevi koji su karakteristični za ovu bolest.

Bilo koji sisar može imati besnilo. Najčešće su rezervoar virusa šumske životinje - lisice, vukovi, medvedi, kojoti, rakuni, tvorovi. Domaći sisari (psi, mačke, stoka) takođe mogu biti zaraženi besnilom. Prenosioci mogu biti i slepi miševi.
Prva pomoć

Sastoji se u ispiranju rane sapunicom ili deterdžentom u trajanju od nekoliko minuta. Potom se povređeni hitno upućuje u bolnicu radi vakcinacije.

Nakon svakog ugriza životinje, bilo u gradu ili u prirodi, kao i nakon bilo kakvog kontakta sa životinjom kod koje postoji sumnja na besnilo potrebno je potražiti pomoć lekara što je pre moguće.

Specifična medicinska zaštita nakon izloženosti besnilu zove se postekspoziciona profilaksa i uključuje pasivnu imunizaciju imunoglobulinom i vakcinisanje protiv besnila. Nema specifičnog leka za besnilo. Kod manifestne bolesti indikovano je simptomatsko lečenje.
Otrovne morske životinje
Otrovne ribe

U Jadranskom moru najpoznatije su golub, žutulja, pauk i škarpina, imaju posebne bodlje sa žlebom niz koji se otrov iz žlezda spušta u ubodnu ranu. Njihov otrov nije dovoljno proučen, a sadrži dosta belančevina i aminokiselina.

Na mestu uboda odmah nastaje lokalni bol koji se širi. Otrov izaziva ishemiju, lokalnu cijanozu (modrilo), edem i eritem (crvenkaste boje), a ponekad i lokalnu nekrozu sa sekundarnom bakterijskom infekcijom.

Opšte delovanje ispoljava se bledilom, mučninom, povraćanjem, znojenjem, pomućenjem svesti, konvulzijama.

Prva pomoć

Ranu treba odmah isprati, čime se nastoji da se ukloni deo toksina i mogući zaostali deo otrovnog organa ribe. Kako su toksini riba većinom termolabilni, treba pokušati uranjanjem rane u toliko vruću vodu koliko može da se izdrži da se toksin uništi.
Lečenje

Protiv bola može da se infiltrira lokalni anestetik, a sistemski dati kortikosteroid, antihistaminik i kalcijum. Potrebno je proveriti i sprovesti antitetanusnu zaštitu, preduzeti lokalne mere dezinfekcije rane i prema potrebi dati parenteralno antibiotik.
Hidre, meduze, korali i vlasulje

Žarnjače (hidre, meduze, korali i vlasulje) imaju posebne lovke sa žarnim ćelijama koje proizvode otrov sastavljen od belančevina.

Na mestu uboda u većini slučajeva nastaje lokalna iritacija, žarenje, crvenilo i koprivnjača. Kod opsežne povrede ili posebno toksičnih vrsta žarnjača nastaje lokalna nekroza.

Opšte smetnje su povišena temperatura, groznica, mučnina, povraćanje, Zbog bola može da dođe do gubitka svesti i utapanja.

Prva pomoć

Potrebno je ukloniti delove žarnjaka sa kože i isprati toplom vodom.

Lečenje

Kod jačeg otoka i urtikarije mogu se parenteralno dati antihistaminici i kortikosteroidi.
Ujed škorpije

Među zastupljenim vrstama škorpije koje žive u našoj zemlji samo je nekolicina čiji je ubod smrtonosan. Ujed škorpije je jako bolan, na tom mestu se prvo pojavljuje crvenilo, pa otok, a kasnije lokalno pečenje i stezanje. U težim slučajevima se javljaju nekontrolisani trzaji tela.
Prva pomoć

se sastoji u stavljanju hladnih obloga na mesto ujeda i povređenog treba hitno transportovati u bolnicu.

Izvor