Prva pomoć

Prva pomoć

KRVARENJE

Def: Krvarenje je zaživotno isticanje krvi iz krvnih sudova.
Postoje tri tipa krvarenja:
ARTERIJSKO – svetlo crvene boje, izbija sinhrono sa srčanim ritmom
VENSKO – tamno crvene boje, ravnomerno se izliva
KAPILARNO – izliva se u vidu rose


Krvarenje može biti UNUTRAŠNJE i SPOLJAŠNJE
Odgovor organizma: gubitak krvi do 10 % - bez sistemskih efekata, a >10% - malaksalost, slabost, nemir,
vrtoglavica, muka, osećaj žeđi, osećaj nedostatka vazduha
Pri pregledu osobe zapaža se: bledilo, hladne i vlažne ruke, lice je orošeno hladnim i vlažnim znojem,
zenice su proširene, puls je ubrzan, disanje je otežano i ubrzano
Hemostaza (zaustavljanje krvarenja) može biti PRIVREMENA i TRAJNA.


PRIVREMENA HEMOSTAZA:
1. Digitalna kompresija – kompresija povređenog krvnog suda uz čvrstu podlogu (kost). Arterijsko
krvarenje se zaustavlja pritiskom iznad mesta povrede, a vensko ispod mesta povrede

2. Heperfleksija ekstremiteta – savijanje ekstremiteta npr. zaustavljanje krvarenja kod povrede
pazušne arterije postiže se zabacivanjem ruke u nazad; kod povrede butne arterije priljubljivanjem
butine uz trbuh; kod povrede kolene arterije najbolje je čučnuti. OVU METODU NE RADITI KOD
PRELOMA KOSTIJU

3. Kompresivnim zavojem – na ranu se stavi sterilna gaza a preko toga i iznad rane se postavi
nerazvijeni zavoj koje se zatim fiksira drugim zavojem

4. Metoda konstrikcije – najčešće korišćene poveske su ESMARHOVA ( gumena traka 5cm x 5m ) i
PNEUMATSKA POVESKA



-- pre stavljanja poveske ekstremitet podići da se isprazni venska cirkulacija, staviti iznad mesta
povrede i što bliže rani. Prvi put se lagano popušta posle 2h a zatim na svakih pola sata. Uglavnom
se koristi kod velikih povreda arterijskih krvnih sudova, kod amputiranih ekstremiteta
Ostale povrede kod kojih se javlja krvarenje su: oguljotine, nagnječenja, razderotine, sekotine, ubodne i
ujedne rane itd.

-- PRVA POMOĆ: zaustavljanje krvarenja ( dezinfekcija rane - ispiranje fiziološkim rastvorom,
hidrogenom ili jodom, odstraniti strana tela i postaviti prvi zavoj ), stavljanjem povređenog u odgovarajući
položaj, sprečavanje infekcije i borba protiv ŠOKA.

ŠOK – teško stanje koje nastaje usled ekstremne i dugotrajne hipovolemije ( smanjen cirkulišući
volumen, smanjena količina tečnosti u organizmu ) a za posledicu ima nedovoljnu ishranu tkiva i
ireverzibilna oštećenja tkiva i organa.

-- PRVA POMOĆ: zaustavljanje krvarenja, centralizacija krvotoka ( osoba se postavlja u ležeći položaj
sa glavom postavljenom nadole i podignutim ekstremitetima ), praćenje vitalnih funkcija ( disanje i rad
srca )

POVREDE EKSTREMITETA I IMOBILIZACPOVREDE EKSTREMITETA I IMOBILIZACIJA

· ZATVORENE:
1. NAGNJEČENJA – nastaju usled dejstva tupe sile, pri čemu dolazi do izliva
krvi u meka tkiva. Funkcija zgloba nije poremećena
-- PRVA POMOĆ: hladne obloge i mirovanje
2. UGANUĆA – usled nenormalnog pokreta u zglobu, može doći do pucanja
zglobne čaure, natezanja ligamenata i krvavljenja. Zglob je otečen, pokreti su bolni i ograničeni
-- PRVA POMOĆ: hladne obloge i imobilizacija
3. IŠČAŠENJA – povreda kod koje su zglobne površine izgubile svoj normalni
anatomski odnos, mogući su prelomi kostiju u zglobu. Zglob je otečen, deformisan, ekstremitet
fiksiran u nenormalnom položaju.
-- PRVA POMOĆ: hladne obloge, imobilizacija i analgetici
5. ZATVORENI PRELOMI – potpun: bol, deformacija, nenormalan položaj, patološka
pokretljivost i nepotpun: bol i otok. Pomeranjem prelomljenih fragmenata može doći do oštećenja
okolnih tkiva (prelom femura – jak bol, iskrvarenje, šok).
-- PRVA POMOĆ: hladne obloge, imobilizacija i analgetici

· OTVORENE: OTVORENI PRELOMI – simptomi kao kod zatvorenog preloma samo što se ovde
vidi kost.
-- PRVA POMOĆ: zaustavljanje krvarenja, stavljanje sterilnog zavoja na ranu i imobilizacija
-- Nesigurni znaci: bol, otok i gubitaka funkcije
-- Sigurni znaci: deformacija, patološka pokretljivost i krepitacije ( ne tragati i ne izazivati ih)
-- Ostali znaci: gubitak pulsa, senzibiliteta, bledilo ili cijanoza (plavo-ljubičasta prebojenost)

Hipokratova metoda repozicije kod iščašenja ramenog zgloba ( bolje je ne probati ! )

Izgled osobe sa prelom ključne kosti

IMOBILIZACIJA
Imobilizacija ( fiksiranje povređenog dela tela u odgovarajući položaj ) može biti PRIVREMENA ( na
terenu, u sklopu prve pomoći povređenom ) i TRAJNA ( u hirurškim salama )
Sredstva za imobilizaciju mogu biti STANDARDNA ( specijalno napravljena u te svrhe ) i
IMPROVIZOVANA ( sve iz okoline što može da se upotrebi za imobilizaciju, daske, skije…)

PRIVREMENA IMOBILIZACIJA:
- Povređeni deo tela se postavlja u položaj približan fiziološkom (ukoliko je moguće )
- Oblaganje vatom ili nekom tkaninom, nema skidanja odeće
- Imobilišu se dva susedna zgloba
- Prsti su slobodni zbog kontrole cirkulacije

STANDARDNA IMOBILIZACIONA SREDSTVA
Najčešće se koristi Kramerova udlaga - šina ( napravljena je od žice, ima izgleg šine i savitljiva je
prema potrebi.). Postoje još Tomasova udlaga( sastoji se od koso postavljenog obruča (drven, metalan), dve
deblje čelične šine koje se približavaju i na kraju se lučno spajaju. Između dve šine se postavlja zavoj koji
pravi ležište za nogu ) i Ditrihsova udlaga (sastoji se od dve duže daske i treće daščice za stopalo. Duža
daska se stavlja od pazušne jame do spoljašnjeg gležnja a kraća od prepone do ispod stopala. Fiksiraju se
trećom daščicom i pomoću zavoja se učvrsti za stopalo ).

Povrede i imobilizacija

-- Glava i vrat: jedna Kramerova šina se postavi od čela preko temena do grudnog dela kičme prateći
konture glave a druga poprečno od jednog do drugog ramena. Pričvrste se uz telo zavojem
Okovratnik – glava se zabaci unazad, vrat se obloži vatom i fiksira se zavojem
-- Kičmeni stub: povređeni se postavlja na čvrstu podlogu na leđa. Ispod kolena i lumbalnog dela staviti
nešto tkanine da imitira normalan položaj kičme.
-- Ključna kost: fiksiranje oba ramena zavojem ’osmica’
-- Prelom rebara: oko grudnog koša se obavija zavoj, marama, tkanina…
-- Nadlaktica: Kramerovu šinu postaviti od zdravog ramena preko leđa na povređenu ruku. Udlaga se
fiksira na grudni koš pomoću zavoja ‘osmice’ a ruka sa udlagom se fiksira za telo pomoću trouglaste
marame.
-- Podlaktica: ruku fiksirati uz telo trouglastom maramom ili Kramerovom šinom. Nije neophodna fiksacija
dva susedna zgloba osim kod povreda blizu lakta.
-- Šake: udlaga polazi od lakta do vrhova prstiju. Prsti su savijeni oko smotuljka vate a palace je izdvojen
-- Natkolenica: koriste se Tomasova ili Ditrihsova udlaga ili fiksiranjem noge za nogu i transport na
nosilima.
-- Potkolenica: Tomasova, Ditrihsova ili Kramerova udlaga ( postavlja od prstiju preko stopala i pete pa do
sredine natkolenice. Druga se postavlja sa strane i fiksira zavojem
-- Skočni zglob: dve Kramerove udlage. Jedna od spoljašnje ka unutrašnjoj strain a druga od prstiju pa
preko stopala do natkolenice. Fiksiraju se zavojem

Imobilizacija Kramerovom šinom nadlaktice, podlaktice, šake


Imobilizacija Kramerovom šinom potkoljenice i skocnog zgloba


Imobilizacija ključne kosti


Imobilizcija noge priručnim sredstvima


KARDIOPULMONALNA REANIMACIJA

Akutni zastoj srca:
- Specifični znaci: Gubitak pulsa nad velikim krvnim sudovima ( vratnoj i butnoj arteriji )
Proširena zenica nastaje posle 1min od prestanka rada srca
Prestanak krvarenja iz rana
- Nespecifični znaci: Gubitak svesti nastaje 15-20sek od prestanka rada srca
Nagla promena boje kože u sivopepeljastu i pojava cijanoze na usnama
Prestanak pokreta grudnog koša
- Dijagnoza: gubitak svesti, prestanak disanja i odsustvo pulsa nad vratnom arterijom ( karotidnom
arterijom )
-- PRVA POMOĆ: A – airway (vazdušni put ), B – breathing ( disanje ), C – circulation ( cirkulacija );
Sastoji se od veštaškog disanja i masaže srca – KARDIOPULMONALNA REANIMACIJA

Tehnika pravilnog veštačkog disanja
Reanimator postavlja jednu ruku ispod vrata ( i nešto niže ) a drugu na čelo osobe bez svesti. Sinhronim
pokretom podiže ruku ispod vrata dok drugom rukom potiskuje čelo nazad i dole. Ovim manevrom se baza
jezika odstranjuje sa glotisa i vazdušni putevi postaju prohodni.
Palcem i kažiprstom mu zatvori nozdrve, duboko udahne, prisloni usta na usta i uduvava vazduh. Zatim
oslobađa usta bolesnika omogućavajući da udahnuti vazduh spontano izađe.

Tehnika pravilne masaže srca
2cm iznad ksifoidnog nastavka ( kraj grudne kosti gde se spajaju levi i desni rebarni luk ) postavi se koren
dlana jedne ruke a druga se stavlja preko nje. Noge se podignu uvis da bi se krv iz ekstremiteta prebacila
bliže srcu. Ruke osobe koja reanimira su ispružene u laktovima (ukočeni zglobovi lakta ) a ramena se nalaze
iznad grudnog koša osobe kojoj se ukazuje prva pomoć. Ritam kompresija je 80-100 u minuti.

Otvaranje disajnih puteva


Tehnika masaže srca


Izvođenje reanimacije

Bilo da ranimiciju radi jedna ili dve osobe odnos kompresija i veštačkog disanja ja je 1 5 : 2
Po nekim najnovijim preporukama ovaj odnos može biti i 30 : 2
Ako nema uspeha ni posle 30 min reanimacija se prekida.
Ukoliko je reanimacija uspešna osoba je u KOMI.
KOMA – najteži poremećaj svesti kada osoba ne reaguje ni na najjače nadražaje
-- PRVA POMOĆ: postaviti ga u ’ koma’ položaj, pratiti vitalne funkcije (disanje i rad srca )


Položaj za transport osobe bez svesti ( tzv. ’ koma položaj’ )


DEJSTVO VISOKE TEMPERATURE NA ORGANIZADEJSTVO VISOKE TEMPERATURE NA ORGANIZAM

· TOPLOTNI UDAR – akutna pregrejanost celog tela, slom sistema termoregulacije s mogućim
oštećenjem tkiva i organa i smrtnim ishodom. Nastaje kombinovanim delovanjem visoke
temperature, povećane vlažnosti i smanjene sposobnosti odavanja toplote.
- SIMPTOMI : malaksalost, glavobolja, vrtoglavica, muka. Telesna temperatura se povećava, znojenje
prestaje. Koža je suva i topla. Puls se ubrzava. Poremećaj stanja svesti. Toničko-klonički grčevi…Koma,
prestanak disanja i rada srca.
-- PRVA POMOĆ : povređenu osobu preneti u hlad, skinuti joj odeću i prskati je hladnom vodom
hitno joj sniziti temperaturu tela ispod 38° C
· SUNČANICA – akutno oštećenje mozga izazvano sunčevim zracima
- SIMPTOMI : posle 6-12h javlja se ošamućenost, glavobolja, muka, povraćanje koje ne donosi olakšanje
--PRVA POMOĆ : rashlađivanje ( hladne obloge na čelo i vrat, ako je pri svesti daju se hladni napitci)
dati analgetik
· OPEKOTINE – I stepen: crvenilo, koža je otečena, bolna i topla
II stepen: I stepen + plikovi ispunjeni bistrom tečnošću
-- PRVA POMOĆ : hlađenje pod mlazom vode 30-60min


*** UJED ZMIJE OTROVNICE ***

-- PRVA POMOĆ : poveska se postavlja iznad mesta ujeda, popušta se na 30min, malo rasecanje rane,
blagim pritiskom se uklanja nešto otrova, mirovanje


*** POVREDE IZAZVANE UDAROM GROMA ***

Zavise od blizine udara groma. Najčešće su multiple. Mogu biti lakše npr povrede sa neznatnim
oštećenjem tkiva sa ili bez vidljivog krvarenja ( oguljotine, ogrebotine, modrice...), srednje teške npr
opekotine koje zahvataju veće površine, veća oštećenja tkiva i organa, veoma teške su one kod kojih je došlo
do prestanka disanja i rada srca i zahtevaju hitnu kardio-pulmonalnu reanimaciju i smrtonosne.
-- PRVA POMOĆ : zavisi od vrste povreda

Izvor