SLOM SRPSKOG NARODA I SRBIJE SE NEUMITNO PRIBLAŽAVA

Prof. dr Emil Vlajki: SRPSTVO JE U AGONIJI - SLOM SRPSKOG NARODA I SRBIJE SE NEUMITNO PRIBLAŽAVA


RASPAD SRBIJE KAO UVOD I LEGALIZACIJA PLANIRANOG RASPADA I PLJAČKE RUSIJE.
SRBI - PROBUDITE SE!

KOSOVO I METOHIJA JE DUHOVNA I ISTORIJSKA PRESTONICA SRPSKOG NARODA. USTO, KOSOVO I METOHIJA LEŽI NA 12 MILIJARDI TONA LIGNITA. A BITKA ZA RUSIJU BIĆE BITKA ZA NAJVEĆE SVETSKE REZERVE U PRIRODNIM BOGATSTVIMA. SRBI SU U TOJ MERI MAZOHISTI DA BI PRISTALI NA PRIZNANJE KOSOVA I METOHIJE ILI PAK PODELU, ŠTO JE ISTO TAKO LOŠA VARIJANTA, AKO NE I GORA. SUŠTINA JE U GEOPOLITIČKIM CIKLUSIMA, A TO ZNAČI DA NITI JEDNA IMPERIJA TOKOM ISTORIJE LJUDSKOG RODA NIJE BILA DO VEKA, VEĆ SE URUŠAVALA NA VRHUNCU SVOJE MOĆI. MI SADA PRISUSTVUJEMO KRAJU AMERIČKE IMPERIJE KROZ KRAH DOLARA I USPON RUSIJE, KINE I OSTALIH DRŽAVA BRIK GRUPE. ŠIPTARSKA DRŽAVA NA BALKANU JE REMETILAČKI FAKTOR SPRAM PRAVOSLAVNIH NARODA KOJI JE OKRUŽUJU I KOJE UGROŽAVA I NIJE ODRŽIVA BEZ SPOLJAŠNJE PODRŠKE. OTUDA ĆE KRAH AMERIČKE TOTALITARNE IMPERIJE, NOVOG SVETSKOG SATANISTIČKOG PORETKA PRAVLJENOG PREMA UZORU NA NACISTIČKU KORPORATIVNU DRŽAVU (PO KOJOJ SVETOM VLADA AMERIKA, VAZALI SU JOJ DRŽAVE POPUT NEMAČKE, A SVI OSTALI SU ROBOVI - PREMA REČIMA SAMOG BŽEŽINSKOG) ZNAČITI I KRAH MA KAKVE ŠIPTARSKE DRŽAVE NA BALKANU. ZBOG TOGA IDEJE O PODELI KOSOVA I METOHIJE PO KOJIMA BI SRBIMA PRIPAO BEZNAČAJNI I MALI DEO SEVERNOG DELA KOSOVA I METOHIJE PREDSTAVLJAJU SAMO NASTAVAK SRPSKOG SAMOUNIŠTAVAJUĆEG MAZOHIZMA. ŠTO SE TIČE RASPADA DRŽAVE, I JUGOSLAVIJA SE NIJE RASPADALA 50 GODINA, PA SE IZNENADA RASPALA. RASPAD MALIH I USLOVLJIVIH DRŽAVA, ROBOVA NOVOG TOTALITARNOG PORETKA, POD KONTROLOM JE SPOLJNJEG FAKTORA I UNUTARNJIH MAZOHISTA I IZDAJICA KOJI BI NACIONALNE INTERESE RADO PRODALI ZA ŠAKU SREBRNJAKA KAO ŠTO SU PRODALI I SVOJU DUŠU. TU JE VEĆ REČ FAUSTOVSKO-JUDINOM KOMPLEKSU.

ZAPADNI SREDNJESTRUJAŠKI MEDIJI SU POD ATLANTISTIČKOM CENZUROM I KONTROLOM, A NJIHOV CILJ JE DA OBIČNOJ POPULACIJI ISPERU MOZAK. ŠTO SE TIČE PODELE KOSOVA I METOHIJE, PODSETIO BIH I DA ZBOG SPORA OKO KURILSKIH OSTRVA - JAPAN NIJE NIKADA POTPISAO MIROVNI SPORAZUM SA RUSIJOM I PORED TOGA ŠTO JE BIO PORAŽENA STRANA U DRUGOM SVETSKOM RATU. JAPAN I DAN DANAS URUČUJE PROTESTNU NOTU RUSIJI ČIM NEKI OD RUSKIH ZVANIČNIKA, NEDAVNO I PREDSEDNIK MEDVEDEV, POSETE KURILSKA OSTRVA. ZA MENE KURISLKA OSTRVA NESUMNJIVO PRIPADAJU RUSIJI, ALI JE PRIMER JAPANA DOBAR UZOR ZA SRBE KAKO TREBA DA SE BRANE SRPSKI NACIONALNI INTERESI. A SRPSKE IZDAJICE ŽURE DA PRIZNAJU ILI PAK PODELE KOSOVO I METOHIJU KAO DA ĆE AMERIKA VLADATI SVETOM HILJADAMA GODINA! URAZUMIMO SE, KOSOVO I METOHIJA JE SRPSKA KOLEVKA I OSTAĆE SRPSKA. PRVI SRPSKI INTELEKTUALAC KOJI JE PREDLOŽIO PODELU KOSOVA I METOHIJE BIO JE AKADEMIK DOBRICA ČOSIĆ, ALI SA KOJIM NAMERAMA I KO STOJI IZA TAKVOG PREDLOGA. ČOSIĆ JE ZAPRAVO ČLAN ŠVAJCARSKE MASONSKE LOŽE ALPINA. A ŠTA MISLITE ODAKLE PIRAMIDA ISPRED SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI I ZBOG ČEGA SANU PREDNJAČI U ANTISRPSKOJ POLITICI. STVARI SU JASNE, SAMO TREBA LOGIČKI RAZMIŠLJATI KAKO VELI I PROFESOR VLAJKI.

mr Aleksandar K. Mitrović

[You must be registered and logged in to see this link.]

Prof. dr Emil Vlajki:
AKO SRBIJA PRISTANE DA PRIZNA KOSOVO I METOHIJU (CELOVITO ILI PAK PODELJENJO) USLEDIĆE NE ULAZAK SRBIJE U EVROPSKU UNIJU, VEĆ TOTALNO UNIŠTENJE SRBIJE KROZ DALJI RASPAD SRBIJE NA VOJVODINU, RAŠKU, ŠUMADIJU, MORAVSKU I UŽIČKU OBLAST!
(SLIČNU ZAMKU JE VAŠINGTON POSTAVIO I RUSIJI ZA VREME VLADAVINE BORISA JELJCINA. MAJOR-GENERAL KGB-a BORIS RATNIKOV SVEDOČIO JE O TOME KAKO JE SPREČEN PLAN VAŠINGTONA DA SE IZAZOVE RAT IZMEĐU KINE I RUSIJE 1992. GODINE. PRVA FAZA PLANA BIO JE JAPANSKI ZAHTEV ZA KURILSKIM OSTRVIMA. DRUGA FAZA PLANA BILO JE PRIHVATANJE RUSIJE DA USTUPI SUVERENITET NAD KURILSKIM OSTRVIMA JAPANU. TREĆA FAZA PLANA - RUSKA KAPITULACIJA PRED JAPANSKIM ZAHTEVOM ZA KURILSKIM OSTRVIMA BILA BI POVOD ZA KINESKE PRETENZIJE PREMA JUŽNOM SIBIRU OD STRANE AMERIČKIH AGENATA U KINESKOM RUKOVODSTVU. I TAKO BI ČERUPANJE I OPŠTA PLJAČKA RUSIJE ZAPOČELA.

Primedba: Aleksandar Mitrović Metanoja.)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Prof. dr Emil Vlajki: Slom
Датум: 30.05.2011

SRPSTVO JE U AGONIJI - SLOM SRPSKOG NARODA I SRBIJE SE NEUMITNO PRIBLAŽAVA

By prof. dr Emil Vlajki
[You must be registered and logged in to see this image.]

Srpstvo je u agoniji. Slom srpstva, srpskog naroda i Srbije se neumitno priblizava.
Cak i kada bi se sam Putin angazirao oko ovog procesa, nista znacajnije ne bi mogao uraditi.
A uzrok je jednostavan. Svako drugo razmisljanje je sljepilo ili namjerna demagogija.



1.Kada su postali jedina svjetska super sila, SAD su za jedinog istinskog

konkurenta imali potencijalnu ujedinjenu Europu. Ujedinjenje je trebalo,

dakle usporiti. To se je uradilo kroz seriju balkanskih ratova gdje su Srbi

oznaceni kao glavni krivci.



2.Kada su Amerikanci vidjeli da im to ide od ruke, odlucili su se na

drugu fazu: u okviru obnove hladnog rata prema Rusiji trebalo je ograniciti

ruski utjecaj na Balkanu, pa je stoga, po americkom pragmaticnom

razumijevanju stvari, bilo nuzno razbiti srpstvo, Srbe i Srbiju kao

»prirodnog« saveznika Rusa.

I to je sve.



Americi je sve islo u prilog: Milosevic, politicar bez vizije, a nakon

Milosevica placenicki politicari i intelektualci na vlasti. U Srbiji su

infitrirane NAEVLADINIH ORGANIZACIJA koje djeluju razbijacki.

U Republici Srpskoj na vlast su

dosli krajnje korumpirani politicari koji su se krili iza velikosrpskog

nacionalizma. Posebno je bilo problematicno vracanje na srpsku mitologiju

odredjenog broja intelektualaca, pogotovo sto se tice legitimiranja cetnicke

ideologije, cemu je direktno kumovala sadasnja politicka ekipa na vlasti.



Treba samo logicno razmisljati:



- Amerikanci su ti koji su razbili Jugoslaviju i embargom i bombama

unistavali Srbiju.



- Amerikanci su ti koji su na vlast u Srbiji doveli svoje marionete.



- Amerikanci su ti koji su kod Srba podrzavali cetnistvo.



- To, ocito, nisu radili zato jer im je bilo stalo do Srba, nego zbog toga

sto su ih htjeli jos potpunije diskreditirati kod susjedskih naroda, kako bi

se medjusobna mrznja nastavila. I dok su formalno odobravali cetnistvo kod

Srba, vrlo su konkretno (novcem, oruzjem, logistikom, vojnom obukom)

podrzavali ustasoidnu verziju Tudjmanovog hrvatstva kao i muslimanski

fundamentalizam!



Sve u svemu, ovo bjezanje u proslost umjesto okretanja buducnosti i

prijanjanje uz Ameriku koja Srbima zeli samo zlo, izoliralo je ovaj narod i

doprinijelo pecacenju srpske sudbine. Ovome treba dodati srpsku

samodemonizaciju, vrst mazohizma nevidjenog u suvremenoj povijesti.



Ni republika, ni Srpska ili cerupanje i kraj 'dvoglavog orla'



U procesu unistavanja svega srpskog, Dejton je jedan od najvecih,

uspjelih manipulativnih poteza SAD-a. Za predsjednicki reizbor, Clintonu je

trebao mir u BiH. Pored toga, trebalo je pripremiti unistenje Jugoslavije

(bombama) kao i stvaranje Velike Albanije (dodvoravanje Amerike muslimanskom

svijetu kao kontrabalansa njenoj politici na Bliskom istoku). Da bi to sve

postigli, SAD su (privremeno) ponudili Srbima u BiH, Republiku!



To je bila cista farsa. Nad BiH je uveden americki protektorat koji je

imao za osnovni cilj postepeno smanjivanje srpskih nadleznosti u Republici

Srpskoj (RS) diktat(ur)om, zakonima, silom i favoriziranjem

hrvatsko-muslimanske federacije (HMF). Tako je od ukupne pomoci BiH od

strane medjunarodne zajednice, 90 % sredstava odlazilo HMF-i! Nadalje, svi

oni u RS koji su bili legalno izabrani, a nisu se svidjeli Americi, bili su

istog casa smjenjivani. Andriceva djela zabranjivana su u skolama,

smjenjivani su profesori fakulteta, itd.; ni u bivsim kolonijama se nije

tako neljudski postupalo.



Politicari koje je Amerika dovodila na vlast brzo su shvatili o cemu se

radi. U praksi su zakonski sprovodili ono sto su SAD od njih trazile, a za

nagradu im je bilo dozvoljeno da pljackaju RS po miloj volji! Ubrzo se u toj

„republici“ konstituirala politicka klasa pljackasa koja je svoju

egzistenciju zasnivala na prostituciji i od toga (vise nego dobro) zivjela,

dok je istovremeno na tom podrucju bilo oko 50 % nezaposlenih, a prosjek

plata ostalih je bio oko 50 eura!



Malo po malo, glavne nadleznosti iz RS presle su na HMF: posebno obrana,

sigurnost, sudstvo. Cerupanje 'dvoglavog orla' aktuelno se nastavlja

prijedlozima novi ustavnih amandmana, tako da ce vrlo brzo RS ostati prazna

ljustura kojom ce, zahvaljujuci parlamentarnoj vecini, vladati HMF. Tako je,

po drugi put u posljednjih 15 godina jedan konstitutivan narod u BiH bio

izigran uz pomoc „demokracije“!

U ovom casu, na vlasti je u RS (od marta mjeseca 2006.) Milorad Dodik

koji je na celu nenormalne koalicije suprotstavljene prethodnoj vladi SDS-a.

Ova koalicija ima u parlamentu svega par glasova vise od potrebne vecine i

nije dokazano da ce na izborima u oktobru biti reizabrana. Ali Amerikanci

koji su postali doktori za srpski mentalitet na Balkanu, sjajno vode stvar.



Dodik je, po svemu sudeci, americki covjek. Uzeo je TV pod svoje, a

podrzava ga i banjalucki proamericki list 'Nezavisne novine'. Taktika mu je

jednostavna. U ovom se casu prikazuje kao ultranacionalista kome ni Karadzic

ni Mladic zajedno nisu ni do koljena. Na taj nacin, misli dobiti dio

elektorata SDS-a, a time i izbore.



Ulog je, medjutim, daleko znacajniji od same izborne pobjede. Aktuelno se

vode pregovori o statusu Kosmeta. Posto RS ima istovjetan pravni polozaj kao

i Kosmet unutar Srbije, Amerika zeli da iskljuci svaku mogucnost da,

analogno, vec unaprijed utvrdjenom statusu Kosmeta od strane „medjunarodne

zajednice“, RS trazi i dobije samostalnost. Zato su SAD pozurile ustavne

promjene u BiH koje ce jos vise dokrajciti RS i zbog toga drze do Dodika

koji bi, kad dobije izbore, zatomio svaki pokusaj osamostaljenja RS.



Uzgred receno, Amerika se sluzi i drugim stosevima. Izvjesni Amerikanac,

profesor Francis A. Boyle, isti onaj koji je inicirao tuzbu BiH za genocid

protiv SiCG, komentirajuci politiku SAD u BiH, rekao je da ta politika vodi

RS prema samostalnosti! Treba stvarno biti uvrnut pa povjerovati da

Amerikanci zele samostalnu RS, ali, eto, Srbi su povjerovali, a u HMF se

uveliko o tome pise (k'o fol, SAD su protiv Muslimana i Hrvata!). To se zove

'prevoditi nekog zednog preko vode'. I da bi prica o „prosrpskom SAD-u“

bila potpuna, ubrzo ce se sprovesti „zakonska odredba“ po kojoj se ukidaju

sva obiljezja Republike Srpske, dakle i dvoglavi orao!



Zanimljivo, bracu Amerikance ni malo ne smeta sto Albanci sa Kosmeta, iz

Makedonije i Crne Gore imaju kao sluzbeno obiljezje Albansku Zastavu!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Sto (je) radi(la) dijaspora



U ovom casu, SiCG lici na potencijalno bojno polje sa neuralgicnim

tockama koje prijete unistenjem Srbije. 'Mali zeleni' napadaju iz Crne Gore,

Sandzaka, Kosmeta, juga Uze Srbije i Vojvodine, dok 'Veliki americki brat'

drzi dirigentsku palicu. Posebno je „simpatican“ slucaj Sandzaka iz kojeg je

proizisla soft-varijanta muslimanskog nacionalizma R. Lj koji je dugo

zavaravao javnost svojom navodnom miroljubljivoscu. Sada, kada je raspad

Srbije neminovan i kada „ustanicki Sandzak“ samo ceka mig „Velikog brat“

kako bi krenuo u borbu za nezavisnost, ode R. Lj., „jedina osoba koja je

mogla drzati Sandzak mirnim, odnosno srpskim“. To nezaustavljivo podsijeca

na jednu drugu „miroljubljivu osobu“ sa Kosmeta koji je kasnije upravljao

ovom vec, prakticno, odcijepljenom srpskom provincijom.



Ali ne vrijedi vise trositi rijeci na Srbe koji, izgleda, uzivaju u

samounistavanju. I dok im se stavlja omca oko vrata, oni govore: „Tko nam

sta moze“. Kada im se ukazuje na njihovu neslogu, oni su maltene sretni i

kazu: „Takvi smo mi“. A kada ih se pocme gusiti i dok njihove zivotne

funkcije odumiru, oni se jadaju i vicu naokolo: „To je nepravda“. Ali ne ce

ni da mrdnu ni da se istinski bore da bi tu nepravdu ispravili. Samo gledaju

i kada netko sa strane ukazuje na te nepravde, oni vele: „Eto vidite da smo

bili u pravu i da nam se nepravde nanose“. Ali i dalje ne mrdaju.



Sada kada je obruc zatvoren i kada predstoje smrtonosni ofanzivni udari,

svako daljnje pisanje i ukazivanje biti ce nesmisleno i ne ce sustinski

icemu doprinijeti. A za sve ovo sto se dogadja, dijaspora snosi glavnu

odgovornost. S obzirom na prostituirane politicke i intelektualne strukture

u samoj Srbiji, jedino je dijaspora mogla organizirano nastaviti borbu

protiv americkog zla koje je pritiskalo Srbiju. Ali umjesto ujedinjene i

organizirane borbe, dijelovi srpske dijaspore u svijetu su se medjusobno

prepucavali i svadjali. Cak i u ovim trenucima kada se slom priblizava,

situacija u dijaspori nije nista bolja.



Sto se mene tice, ja sam (nastojao biti) borac, a ne grobar. Kao

ne-Srbin, ali Jugoslaven u srcu, nisam mogao podnijeti da se u svijetu lazno

i beskrupulozno demonizira jedan od mojih naroda. Od 1999. kada mi je u

Kanadi izisla knjiga na engleskom 'Novo totalitarno drustvo i unistenje

Jugoslavije', nastavio sam beskompromisnu borbu protiv (americkog) "novog

svjetskog poretka". U vise slijedecih knjiga (posebno 'Demonizaciji Srba') i

u desetinama clanaka davao sam naucne analize stanja u Jugoslaviji/Srbiji

koje su se u osnovnim crtama, godinama kasnije, pokazivale kao apsolutno

tocne. Upucivao sam apele i predlagao rijesenja koje je jedna organizirana

dijaspora mogla sprovoditi, tim vise sto je imala moralnu snagu istine kao

podlogu. Hrvatska i albanska dijaspora su zivi primjer jedinstvene,

organizirane i uspjesne borbe; one su prvenstveno te koje su odradile ono

najbitnije za osamostaljenje svojih naroda. Nije bilo, dakle, nikakvog

sustinskog razloga da srpska dijaspora ne krene istim putem.



I umjesto, kako sam u vise navrata predlagao, da se u svijetu stvori

ujedinjeno jezgro koje ce se beskompromisno i na nacine na koje sam

ukazivao, boriti protiv lazi o Srbima, jezgro koje bi bilo aktivno podrzano

od tisuca intelektualaca sirom planete, organizirane snage dijaspore su na

moje (i slicne) napore mlako, nikako, a najvise neprijateljski djelovale!

(ovo se ne odnosi na veci broj pojedinaca u svijetu koji su istinski

cijenili moje i slicne napore).



Covjek se moze boriti protiv deklariranih neprijatelja i imati snage za

to, ali mu je skoro nemoguce trpiti i napade onih za koje se bori i sa

kojima bi trebalo da se zajedno bori.



Ako ce ovakvo moje razmisljanje i moj odlazak sa politicke scene (jer, po

meni, vise nema sto da se radi) navesti organizirane dijelove dijaspore da

zamisle i da makar sada pocmu djelovati ujedinjenije i odlucnije (makar me

njihovi celnici budu jos manje podnosili), onda ovaj moj napis i ima nekog

smisla. One jos imaju vremena za casno djelovanje i da speru sramotu sa sebe

sto se u odlucnim, povijesnim trenucima nisu na pravi nacin stavile u sluzbu

svog naroda i svoje zemlje.



Prof. dr Emil VLAJKI

[You must be registered and logged in to see this link.]

Srbija na putu samoponištenja

maj 30, 2011 at 05:23

Piše Dragan Milosavljević

Srbija kao planirano zaleđe američkog raketnog štita koji kao cilja Iran, a u stvari gađa Moskvu (primetili i Putin i Medvedev), mora po hitnom postupku postati bezbedni neokolonijalni NATO placdarm

Sve je više opipljivih znakova da je anacionalnoj eliti stavljeno u zadatak da Srbe do kraja izbriše iz istorije suverenosti. Da ih korak po korak novih ustupaka rasknjiži sa vekovnih ognjišta. U toj strategiji „deca komunizma“ nepogrešivo se drže „Titovog puta“. Korak su od podele, trasirane od Broza, konačne predaje Kosova. A potom, po istoj političkoj matrici „iznuđenih“ ustupaka i ausvajsa za odlazak Sandžaka, pa Vojvodine.
Za to vreme, u dobro isplaniranom haosu medijske lobotomije, srpskoj javnosti se kao ključne teme sa naslovnica nude novi ničim izazvan, a opet ojačani dinar, nova dosetka da Kosovo mogu deliti samo oni koji ga svojevremeno nisu odbranili.
U zasenku tih „senzacija“ ostaje bez temelja stara priča o skorom ulasku u EU. O tome svedoče poruke Baroza da smo doduše „na dobrom putu“, ali nam nažalost ističe vreme (mogao je da nije tako ljubazan da kaže da je isteklo).
Uz njega je odmah Bramerc, da ništa nije urađeno oko hvatanja Mladića, projektovano kao glavni dokaz kooperativnosti Beograda za ulaznicu za EU. Pa zbrka kako lišiti izlaska iz zemlje pripadnike dve manjine. U Evropi se i dalje izvikuje kako su najviše ugroženi od Srba. Maženi paženi tokom sankcija, izolacije i bombardovanja, stekli su nezgodnu naviku da se predstavljaju kao politički azilanti, žrtve režima u Beogradu.
Odjednom su nepoželjni u okrilju stare gospođe. Ali ako ih ona isteruje po kratkom postupku, to ne znači da Srbi i te kako ne moraju u nemogućoj misiji koja im je zadata paziti da ne naljute NVO i njihove mentore koji pomno prate „stanje“ ljudskih prava u Srbiji.
Ta dimna zavesa, planski uzvitlana nad sudbinom ulaska u Evropu, u potpunosti je sakrila činjenicu da se sve događa manje od mesec dana pred najavljeni Samit NATO u Beogradu, na kojem Zapad, čitaj Amerika, želi da polomi poslednje očuvane kičmene prljšenove javnosti. Tako i iznudi „dobrovoljan ulazak“ u alijansu bez referenduma, naravno u atmosferi panike da nam se vraćaju ona vremena mraka, ovoga puta pod demokratskim Tadićem.
Ameri šalju oklopne hamere radi jačanja profesionalne armije koja će svakako bdeti nad sigurnošću režima, zajedno sa odanim koalicionim partnerom. Ta armija, već više puta naglašeno je, nema spoljnih neprijatelja, već eventualno iznutra armiju nezadovoljnih, gladnih i otpuštenih koji se broje na milione. Turska najavljuje masovnu vojnu pomoć koja bi mogla biti ojačana i njihovim trajnim prisustvom na Balkanu, gde ih za sada najviše interesuju aerodromi.
Mada, kako je ministar Davutoglu najavio, vratiće se na konjima. Ali to je simbolika, jer u stvari posle izjave Medvedeva da je na pragu era novog hladnog rata postavljanjem američkog raketnog štita u Rumuniji jasno je da poligon Srbije u zaleđu tih antiruskih raketa mora pripasti do kraja i bez uslova Imperiji. Koja zajedno sa atlantističkim islamom, oličenim u obnovi Turske kao regionalne sile, treba da krene na Moskvu. Resursa radi.
Zbog uspešnosti tog projekta prekrajanja Azije, koji već ima svoje metastaze na Kavkazu i u Čečeniji, dovedeno je u pitanje čak i savezništvo SAD sa Izraelom. Štaviše, palestinska država u proširenom izdanju gurnuta je kao primamljiv mamac panislamu.
Isturena odeljenja takvog atlantskog islama na Balkanu, Kosovo i Bosna, dobijaju ulogu koplja uperenih u meki trbuh Evrope. Pogotovo ako ne bude kooperativna u tom planiranom svetskom ratu.
A za njegove potrebe, srpskim profi vojnicima nude se poligoni za uvežbavanje, a sve na naslovnoj stranici Ringijeovog glasila, sa obećanom platom i do 40.000 dolara. Hej pare su to, za malo napora u službi novog kolonijalizma.
Tako se Tadić u geostrateškom smislu našao samo naizgled u poziciji da kao Broz bira i naplaćuje tantijeme. Rusi, naime nude oslikavanje Hrama za 40 miliona evra, koji je Boris pretio da šara laserima, ali SAD prividno nude daleko više. Pored ostalog, zajedno sa vatikanskim saveznikom temeljno preuređenje svetosavlja i parcelizaciju srpskog pravoslavlja.
Upravo ceo sadašnji pritisak i jeste u službi ideje da se Srbija liši mogućnosti da bira u nekoj novoj bipolarnosti i na vreme ulisiči u atlantsku pešadiju, a sve pod motom ulaska u Evropu. Sada je njena cena manja od minimalne, a mogla bi sa nekom novom političkom elitom, u novim okolnostima, o kojima je svojevremeno, ne bez osnova, maštao Milošević, skočiti.
Da bi sve bilo po planu evrounijata crkva je na zasedanju Sinoda zauzeta feudalizacijom, stvaranjem novih eparhija u Evropi, ali i u Srbiji. Beograd i Karlovci dobijaju svaki svog vladiku, pa dakle i nove usitnjene crkvene granice. Valjda zato novi crkveni vrh nema vremena za nagoveštaj novog Njegoša Mila, tako ga je nazvao Čanak, da Crna Gora kreće onim putem koji je svojevremeno Makedoniji trasirao Broz.
I Bil Klinton je pozvan u Budvu da u slavljeničkoj atmosferi podrži Čankovu tezu, samo je malo fulao, pa je Crnu Goru u pozdravnom govoru nazvao Makedonija. Ali šta mari, sve će to pripasti Turskoj, velikom strateškom pašaluku Bilove supruge, neverovatne Hilari.
Dakle, brozomorna vremena u najgore vreme u najgorem izdanju su ponovo pred nama, bolje rečeno mi smo do guše u njima.
I zato kada Tadić glasno izjavljuje da „DS nema alternativu“ pokušava da komično parafrazira Tita, koji je do kraja (pre)dugog vladarskog veka to tvrdio za svoju kamarilu. A celo ustrojstvo vladanja prilagodio maniru „partija to sam ja“. Uostalom, zato se Srbima istorija i ponavlja, baš kao i otrcane serije iz prošlosti kojima ih zamajava Javni servis.
Ako zanemarimo svesno razliku u godinama između dva predsednika, uočiće oni sa malo daljim sećanjem, koje doseže u vreme ustavnih promena 1974. godine („legalnog“ razbijanja države), da nekoliko „pametnjakovića“ danas rade, a sve bez „znanja“ parodiranog maršala, ono što su i Kardelj i Bakarić, Dolanc i Mikulić navodno suflirali Brozu. Tada je zapravo trasiran put za gubitak Kosova na kojem se danas asfaltiraju poslednji metri.
Ponovo se „regionalizujemo“ u konceptu Srbije kao male Jugoslavije, a onda će politikom svršenog čina, u sadejstvu vlasti i opozicije (njenog većeg dela), u te svrhe biti promenjen i Ustav. Da zapečati.
Ako je Srbija, korak po korak, na putu za konstruisan EU gulag, to je pre svega izbor partije bez alternative koja ima vođu kojem, pogađate, nema alternative. Onda je razumljivo da i srpska sudbina takođe nema alternative, samo što njen sadržaj niko još nije spreman da u potpunosti obznani.
Sve to danas logičan je nastavak „brozomornih“ vremena, arbitriranja u korist kaste privilegovanih, nekad su se zvali kadrovi, danas su to partijski tajkuni, bolje zaštićeni od Titovih medveda u Bugojnu. I lakše je onima koji pamte da prepoznaju da su tadašnji antisrpski lobisti, sa svojim moćnim pozicijama i podrškom u zapadnim službama, kao indigo verzija danas oličeni u likovima Tadićevog brojnog „ekspertskog“ tima za evrointegracije.
Jedni insistiraju na promeni Ustava, drugi se bave regionalizacijom i rasprodajama, treći evrointegracijama, četvrti „atlantizacijom“ Srbije. Reklo bi se po sadržaju njihovih diktata da možda i od samog predsednika bolje znaju scenario puta Srbije. Sve do poslednje stranice.
Jer, uz nekoliko moćnih, od stranih sponzora delegiranih (po)moćnika, koji zapravo drže pravac i kurs i kontrolišu količinu podnošljivog balasta u vladinom cepelinu, kapetan nema drugih zaduženja osim da, trenutno u ulozi akušera, traži od Srbije strpljenje za sazrevanje ploda u utrobi sistema Nečega što on opisuje kao reforme.
A da li se, molićemo, zna ko je pravi otac čeda? Koje već sada, nerođeno, zovu „regionalizacija“. I hoće li ono biti porođaj Srbije ili planirani pobačaj koji majka verovatno neće preživeti?
Naravno i u ovom ginekološkom spin štosu dovitljivog tima predsednik je tek maneken na pisti tuđih interesa, oko koje pljeskaju (do prve prilike) neki od njegovih ličnih vlastohlepnih skrivenih konkurenata. Danas poniznih dvorjana.
Nije nimalo ni čudno, ni slučajno da se na gornjoj palubi Srbije, dok država srlja u propast, sviraju jugonostalgične melodije paralelno, da bi se zamaglio vidik, ostvaruju jugonostalgični projekti, zagovaraju jugonostalgične integracije i ponavljaju, uz izvinjenja, neprihvatljive istorijske simetrije. U njima se, do nemoćnog urlika onih koje niko ne pita, ponižavaju srpske milionske žrtve. Zaista, može li iko razuman demantovati da je Srbija na „najboljem“ „Titovom putu“ ka jugoslavizaciji, samoponištenju?

[You must be registered and logged in to see this link.]

BILDERBERG GRUPA - PLANOVI ZA RASPAD SRBIJE I IZAZIVANJE TREĆEG SVETSKOG RATA PLANOVI BILDERBERG GRUPE:
PRVI PLAN BILDERBERG GRUPE:
RASPAD SRBIJE NA VOJVODINU, RAŠKU, ŠUMADIJU, MORAVSKU I UŽIČKU OBLAST!

Bajden guši Rusiju u Srbima
Zoran Nikolić | 16. maj 2009. 20:23 |

"Novosti" Istražuju: Šta će potpredsednik SAD posle sastanka Bilderberg grupe u Atini saopštiti srpskim vlastima. Naša država posebno na udaru, jer gasni sporazum sa Rusijom ometa planove Zapada na Balkanu. Vladari iz senke traže podelu Srbije na pet regija.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Džozef Bajden
ŠTA je to teorija zavere? Tvrdnja da tajne organizacije, na čelu sa najuticajnijim političarima, biznismenima i bankarima iz potaje vladaju svetom, sa namerom da obrazuju svetsku vladu i da konačno u potpunosti zavladaju planetom. Zašto je to teorija? Zato što je niko nije dokazao u praksi. Zašto da je dokazuje, ako je toliko očigledna?
Dodatni "detalji" objavljeni već u bezbroj knjiga i novinskih napisa podrazumevaju da je konačni cilj "zavere" kontrolisanje svih svetskih resursa, nepostojanje nacija, već samo regiona, jedna religija, jedan ustav, jedna crkva i jedna moneta... Pa zar na novčanici od jednog dolara već decenijama ne stoji "novus ordo seklorum" ili "novi svetski poredak"?
Odgovor na ova pitanja ovih dana je "dopričan" u predgrađu Atine - Vuljagmeniju, u luksuznom hotelu "Astir", gde je okončan 57. sastanak grupe "Bilderberg", po svemu sudeći najuticajnije grupe moćnika na svetu, koji se okupljaju jednom godišnje. "Bilderberg" je organizovao nezvaničnu godišnju konferenciju na kojoj se prisustvuje po pozivu, a neko bi mogao da ih nazove i najvećom nevladinom organizacijom na planeti.
Prema informacijama iz grčkih medija, učesnici su bili bivši američki predsednici, otac i sin Džordž Buš, američki sekretar za finansije Timoti Gajtner, predsednik Svetske banke Robert Zelik, ali i njegov prethodnik Pol Volfovic, "večiti" američki specijalni izaslanik Ričard Holbruk, te kraljice Španije i Holandije Sofija i Beatrisa. Koliko je sastanak bitan za finansijske krugove dodatno potvrđuju imena predsednika Evropske centralne banke Žan-Kloda Trišea, kao i predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza. Već godinama je neizostavni član ove ekipe i šef švedske diplomatije Karl Bilt.
Na skupove se dolazi po pozivu onih koji sačinjavaju "tvrdo jezgro", poput Henrija Kisindžera ili Dejvida Rokfelera. Ostale zvanice su izabrane po trenutnom rejtingu u svetu politike i uticaja.
Kao i svake godine, o učesnicima brinu spektakularne snage bezbednosti, a prilaz hotelu je zabranjen apsolutno svima. Ove godine grčki novinari su "locirali" obalsku stražu, ronioce, vojne avione i helikoptere.
Kao i u svakom teatru, i ovde postoje neka pravila. Dakle, zvaničnici "Bilderberga", sa neverovatnom moći koju poseduju, mogli bi da održavaju sastanke iza "zatvorenih vrata" tako što bi ta vrata zaista bila zatvorena, a javnost ne bi znala za njih. Međutim, ova, "demonstrativna tajnovitost" ima, očigledno, i drugu ulogu - da jasno da do znanja kako "Bilderberg" radi, ali ne i šta to radi. A nagađanja nikada nisu dovoljno precizna. "Bilderbergovci" se trude da određena specifična tema ili gostovanje neke posebno važne ličnosti na kraju budu predstavljeni javnosti, doduše, sa zadrškom koju oni odrede. Sa druge strane, već je odavno poznato da američki mediji po pravilu ne izveštavaju sa ovog skupa, jer su njihovi vlasnici integralni deo "Bilderberga".
To je još jedan, posredan dokaz o stvarnoj "slobodi medija", jer bi bilo sasvim logično da na udarnim vestima svih koji se bave informativnim zanatom, bude izveštaj o tome da je otpočelo, ili je u toku većanje najmoćnijih ljudi na svetu.
Da bi tek naznačili sfere uticaja ove grupacije, a retke čitaoce koji nisu čuli za njih, uputili u istinsku moć "Bilderberga", pomenućemo da je njihova ideja stvaranje Evropske unije, utemeljene još Rimskim ugovorom iz 1957. godine.
Najpoznatiji svetski kritičar ove grupe je kanadski publicista Danijel Estulin, autor knjige "Klub Bilderberg" koji se i ove godine obratio novinarima u Grčkoj, najavljujući da će tema skupa biti ekonomska kriza. On je u dosadašnjim delima pisao i o Trilateralnoj komisiji koja je direktno povezana sa "Bilderbergom", a jedan od ciljeva ovih institucija je stvaranje četiri velike svetske unije: američke, evropske, azijske i afričke. Tako je Evropska unija, kako se odavno zna, uveliko organizovana, a za američku se, po već najavljenim izvorima, sprema i "amero", valuta koja bi objedinila monetu sve tri države severnoameričkog kontinenta.
Estulin je najavio dva scenarija razvoja ekonomske krize, od kojih bi prvi predstavljao "depresiju koja svet uvodi u decenije mučne stagnacije, propadanja i siromaštva", a druga bi, prema preporukama "Bilderberga" trebalo da bude kraća depresija koja bi utrla put u novi, održivi ekonomski poredak, sa manje samostalnosti, ali većom efikasnošću". Analitičari se najviše pribojavaju značenja pojma - "manje samostalnosti" i njegovog potencijalno brutalnog značenja.
Istovremeno, mnogi se pribojavaju tačnosti podataka do kojih je Estulin dolazio od svojih "insajdera" unutar "Bilderberga", jer je ovaj tvrdio da je svetska ekonomska kriza prethodno bila isplanirana upravo na ovim sastancima 2006. godine u Kanadi i 2007. godine u Turskoj.
Kako nam je rekao Dejan Lučić, publicista koji se bavi ovom problematikom, svaki veliki sastanak "Bilderberga" ima više nivoa dogovaranja. Jedan je na zadatu temu, a ovog puta je to ekonomska kriza i kako je prevazići.
- U njoj učestvuju "spoljni igrači", često samo jedanput pozivani i od njih se očekuju dobre ideje - objašnjava Lučić. - To je neka vrsta prijema za "nove mozgove". U drugom, višem nivou se rešavaju stvarni problemi. Tu su okupljeni članovi koji su prošli početni nivo i na neki način se dokazali. Ovog puta, primorani su da rešavaju probleme izazvane štampanjem dolara bez pokrića i svetskom finansijskom piramidom koja se bazirala na veštačkoj ogromnoj potrošnji SAD i zaradom svih onih koji su "hranili" tu "ekonomsku aždaju".
U najužim krugovima "Bilderberga", prema Lučićevim rečima, razmišlja se o tome kako da se ekonomska kriza prevaziđe i tu su trenutno aktuelna dva scenarija.
- Prema prvom, dolar treba zameniti za "amero", valutu koja će da "pokriva" SAD, Kanadu i Meksiko - dodaje Lučić. - Ogromna količina dolara treba da bude uništena i zamenjena za novu valutu, u kojoj bi "štampari" (bankari) zaradili enormne količine novca. Taj trik se pokazao vrlo uspešnim i pljačkom Evrope i zamenom lokalnih valuta za evro.
Druga opcija, kako objašnjava naš sagovornik, jeste ona kojoj se često pribegavalo u doba krize - rat.
- "Na stolu" su Iran, Pakistan i kaspijski region - najavljuje Lučić. - Po svemu sudeći, najbliža opcija je Pakistan, a problem je pojačan time što je britanska obaveštajna služba MI 6 preko Holandije omogućila Pakistanu da poseduje "islamsku atomsku bombu". To je problem koji Amerika mora da reši iako ga je sama napravila. Atomska bomba je data Pakistanu da bi mogao da zarati protiv Indije i da na taj način dođe do trvenja te dve nacije. Pod ovim okolnostima, verovatno će doći do građanskog rata među muslimanima u Pakistanu. Taj rat bi trebalo i druge muslimanske zemlje da uvuče u građanski sukob.
Za naše, balkansko područje, prema najavama izvora bliskih "Bilderbergu", planirano je stvaranje Balkanske federacije pravoslavnih zemalja, gde bi bila inkorporisana Albanija, iako je islamska, kao i BiH. Taj proces je počeo po nalogu SAD, a po odobrenju Vatikana, koji se složio, jer je jedan od uslova da oko 70 odsto Albanaca bude prevedeno u katoličanstvo.
Da bi Balkanska federacija bila "podnošljiva" za ostale, i da bi bio eliminisan "strah" od Srba i njihove "hegemonije", dat je nalog da se Srbija federalizuje u pet autonomnih pokrajina, koje bi prerasle u pet malih samostalnih država. Trenutno EU radi na tome da se najveći deo romske populacije sa teritorija bivše SFRJ naseli u Moravskoj oblasti, čiji glavni grad bi trebalo da bude Niš.
Pored ove, Moravske oblasti, Srbija bi trebalo, prema planovima "vladara iz senke" iz "Bilderberga", da bude podeljena na Vojvodinu, Šumadiju, Užičku i Rašku oblast.

”RESETOVANjE” ODNOSA
POTPREDSEDNIK SAD Džozef Bajden turneju po Balkanu počinje u utorak posetom BiH, nastavlja je u sredu u Beogradu razgovorima sa najvišim zvaničnicima Srbije, a završava je u četvrtak posetom Kosovu. Kako je rekao visoki zvaničnik američke administracije novinarima u Beloj kući, Bajden će u sredu u Beogradu razgovarati sa najvišim zvaničnicima Srbije, kojima će istaći da postoji prilika za "obnavljanje i resetovanje" odnosa SAD i Srbije.
Iako se detalji posete ne saopštavaju iz bezbednosnih razloga, Bela kuća je objavila da će potpredsednik SAD najpre razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a potom i sa ministrom odbrane i načelnikom Generalštaba Vojske Srbije. Takođe, imaće sastanak sa osobljem Ambasade SAD, a dan će završiti večerom sa Tadićem, predstavnicima Vlade, poslovnog sektora i civilnog društva.
Prema rečima zvaničnika Bele kuće, cilj Bajdenove posete Srbiji je "odlična prilika da se srpskoj vladi i narodu Srbije jasno kaže da se nadamo da ćemo 'resetovati' naše odnose sa Srbijom, i da pokažemo da vidimo i želimo pozitivnu budućnost Srbije u evroatlantskoj zajednici, kao lidera u regionu".

NAŠE NIKAD NE ZOVU
POSETA potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Balkanu više je nego očigledno sinhronizovana sa okončanjem sastanka u Atini. Mnogi koji su pažljivo pratili delovanje SAD i njihovih saveznika tokom protekle dve decenije, tvrde da je osnovna misija američkog visokog zvaničnika, u stvari, pokušaj da bude ometen ozbiljniji angažman Rusije na Balkanu, prvenstveno u Srbiji.
Razlog je gasni sporazum, koji Rusiji pruža nešto širu sferu uticaja na ovom podneblju, s obzirom na to da je u Rumuniji i Bugarskoj, kao i ostalim zemljama okruženja, taj uticaj sveden na minimum. Samo kod nas je u pripremi otvaranje i "Gaspromove" banke, što čini da će Rusi imati već dve banke u Srbiji.
Najzad, mada se o tome vrlo malo govori, što samo znači da se sve svodi na veoma važne razgovore u sferi visoke i tajne diplomatije, sporazum Srbije i Rusije umnogome kvari planove o otcepljenju Vojvodine, za koje se "Bilderberg" zalaže.
Loša vest za Srbiju je da je na jednom od prethodnih sastanaka "Bilderberga" bio pozvan i predstavnik kosovskih Albanaca Veton Suroi. Srpski predstavnici nikad nisu bili pozvani.
Prema izvorima "Novosti", još jedan deo Bajdenove misije je vrlo značajan, a to je sprečavanje eventualne prodaje Rafinerije "Pančevo" Irancima, pošto postoje naznake da bi i oni bili potencijalni kupci ovog postrojenja za preradu nafte. A u okviru globalne strategije SAD Iran ne bi smeo "ni da kroči u Evropu, a kamoli da prerađuje naftu i prodaje je u EU".

PRESECANJE GASOVODA
JEDAN od planova "Bilderberga" za balkansko podneblje je i ideja da se projekat sa "Gaspromom" ne realizuje, jer ruši koncepciju postupne zavisnosti Balkana od Zapada.
Prema izvorima "Novosti", to sobom povlači i otcepljenje Vojvodine od Srbije, kao i konačno priznanje nezavisnosti Kosova, jer u perspektivi jedan krak gasovoda bi trebalo da ide preko severnog dela KiM u Albaniju i Italiju.
To je "Bilderbergu" bilo posebno važno jer je projekat "Nabuko" (koji je trebalo da zaobiđe Rusiju preko Azerbejdžana, Gruzije i Turske) potpuno propao, pošto nije bilo nikoga ko bi ga finansirao. Upravo zato je, tvrdi naš izvor, i premijer Italije Silvio Berluskoni otišao u Soči, kako bi potpisao sporazum sa Rusijom i obezbedio svojoj zemlji snabdevanje gasom.
Kakva će biti dalja sudbina čitavog projekta u mnogome će zavisiti i od reakcije i stava same Rusije, ali i od sposobnosti manjih država da se odupru američkom pritisku.

TAMNOPUTI LIDER
KADA je na prethodni sastanak grupe "Bilderberg", održan od 5. do 8. juna prošle godine u Čentiliju, u SAD, pozvan predsednički kandidat Barak Obama, svi su pretpostavili da je to jasan znak da će ovaj postati prvi tamnoputi lider u istoriji Amerike. Tako je i bilo. Njegovog protivkandidata nisu zvali.

UZ BLAGOSLOV PAPE
ZVANIČNO, prvi sastanak ove nadnacionalne grupe održan je od 29. do 31. maja 1954. godine u holandskom gradiću Osterbeku, u hotelu "Bilderberg" po kojem je i cela grupa dobila ime koje nosi i danas. Na sastancima se okuplja od 120 do 150 ljudi.
Prvi domaćin bio je holandski princ Bernard, a jedna od osnovnih ideja zbog koje je "Bilderberg" osnovan zvanično je bilo sprečavanje talasa antiamerikanizma u zapadnoj Evropi. Među prvima koji su podržali osnivanje "Bilderberga" bio je i tadašnji nemački teolog Jozef Racinger, današnji papa Benedikt Šesnaesti!
Pored pomenutih učesnika ovogodišnjeg skupa nije zgoreg pomenuti ni one koji su bili prisutni na skupovima "Bilderberga" prethodnih godina, poput tadašnje američke državne sekretarke Kondolize Rajs, Joške Fišera, Japa de Hop Shefera... Interesantno je da u radu skupa često učestvuju i predstavnici planetarnih megakompanija, poput IBM, "Kseroksa", "Nokije", "Dajmlera" ili "Rojal Dač Šela".

KISINDŽER DUHOVNI OTAC
VEČNA inspiracija delovanja "Bilderberga" je višedecenijski "duhovni otac" ove grupacije Henri Kisindžer. Navodno je njegovo maslo bio nagli skok cena nafte proteklih godina sa 40 na čak 150 dolara po barelu. Ovo je Kisindžer najavio na sastanku "Bilderberga" u Minhenu 2005. godine, a, pored ostalog, takve ekonomske turbulencije trebalo je da dovedu do žestokog opterećenja i zaduživanja srednje klase, kao i definitivnog i konačnog obogaćenja ultrabogatih.

DRUGI PLAN BILDERBERG GRUPE:
VOJNA AGRESIJA NA LIBIJU JE UVOD U AGRESIJU NA IRAN
SA CILJEM IZAZIVANJA TREĆEG SVETSKOG RATA!
Bilderberg ubrzava Srbiji evro-atlantski put
A. Palić | 28. maj 2011. 20:59 |

Novi sastanak Bilderberg grupe od 9. do 12. juna u Švajcarskom Sent Moricu. Glavna tema vojna invazija na Libiju, kao odskočna daska za napad na Iran

[You must be registered and logged in to see this image.]

TEORIJA zavere ili teorija interesa? Bilderberg grupa, svetska elita koja, kako se pretpostavlja, režira ili bar to pokušava, krupne planetarne događaje, sastaće se i ove godine u potpunoj diskreciji. Mesto okupljanja od 9. do 13. juna biće hotel „Kempinski“ u švajcarskom planinskom centru Sent Moric.

Jedna od tema na predstojećem, 59. sastanku po redu, navodi se na sajtovima dobro upućenih u aktivnosti Bilderberga, biće i Srbija - kako maksimalno ubrzati njen evro-atlantski put. Više informacija na ovu temu zasada nema.
<a href='http://d1.openx.org/ck.php?n=a347c98d&amp;cb=1306698388' target='_blank'><img src='http://d1.openx.org/avw.php?zoneid=170003&amp;cb=1306698388&amp;n=a347c98d' border='0' alt='' /></a>

Jedna od glavnih tema ove godine biće, navodi se, i moguća vojna invazija Amerike na Libiju, kao odskočna daska za napad na Iran. Govoriće se i o globalnoj ekonomskoj krizi i opasnosti od kraha evro zone zbog problema u Grčkoj, Španiji, Portugalu i Irskoj.

Kanadski pisac Danijel Estulin, autor knjige „Klub Bilderberg“, tvrdi da ovu grupu čini oko 350 osoba, koje poseduju preko 80 odsto ukupnog svetskog bogatstva. Unutar Bilderberga se nalazi savet od 120 članova, koji funkcioniše kao svetska vlada iz senke.

Tvrdo jezgro organizacije čine porodice Rotšild i Rokfeler, kao i kraljevske porodice (V. Britanije, Španije, Holandije...), a stalni članovi su i Henri Kisindžer, Karl Bilt, Joška Fišer, Džordž Soroš...
REZERVACIJA REDAKCIJA „Novosti“ pokušala je da putem Interneta rezerviše sobu u hotelu „Kempinski“ u periodu održavanja sastanka Bilderberg grupe, ali nam je, uz izvinjenje, stiglo obaveštenje da usluge hotela u traženom periodu „nisu dostupne“.

Sastanku 2008. godine prisustvovao je Barak Obama (pre njega stalni gost je bio Džordž Buš), što je bio siguran znak da će pobediti na izborima za predsednika SAD. Pozivnice na sastanke dobijaju i direktori MMF, Centralne banke Amerike, centralnih banaka Evrope i vodećih naftnih i kompjuterskih kompanija. Ostatak članova se bira i poziva po trenutnoj aktuelnosti, odnosno po tome koliko je perspektivno „ulagati“ u njih.

- Bilderberg ne predstavlja klasičnu zaveru, već potencijalno opasan skup ljudi koji žele centralizovanje globalne ekonomske i političke moći u korist korporacija. On nije tajno društvo, već ideologija - izjavio je Danijel Estulin u govoru u Evropskom parlamentu na poziv italijanskog poslanika Marija Borgezija.

Godišnji skup Bilderberga okuplja na jednom mestu trećinu top-političara i dve trećine finansijsko-poslovnih magnata. Ništa se na sastanku ne snima i ne beleži.

Veliki svetski mediji retko izveštavaju o ovom događaju. Razlog: uglavnom se nalaze u vlasništvu članova Bilderberg grupe.

KUHINjA ZA RATOVE

LAŽIRANjE nacionalnih izbora, izazivanje ratova, ekonomskih kriza i atentata na političke lidere samo je deo „menija“ iz Bilderberg kuhinje. U svojoj knjizi, Danijel Estulin objašnjava da religija i etničke razlike nisu uzrok ratova, već samo „sredstvo“ da do njih dođe, kako bi vladari iz senke materijalno profitirali, ali i stvorili male, slabe i ekonomski zavisne države.

[You must be registered and logged in to see this link.]

NATO PREVARA - PLAN TRAMPE SRPSKIH ZA SRPSKE TERITORIJE ILI KAKO SVESTI SRBIJU NA BEOGRADSKI PAŠALUK NATO „trampa“ srpskih za srpske teritorije
avgust 26, 2010 at 15:22

Piše Dragomir Anđelković

Ovih dana plasiraju se priče o mogućoj razmeni teritorija kako bi novostvorene nacionalne države bile etnički zaokružene, a mir dugotrajno osiguran. Radi se o NATO prevari sračunatoj da olakša dalje komadanje srpskih zemalja i učvršćivanje njihove okupacije putem formalnih atlantskih integracija
[You must be registered and logged in to see this image.]

Pre neki dan, Ted Karpenter, iz vašingtonskog instituta „Kejto“, predložio je da Republici Srpskoj bude dopušteno da se izdvoji iz sastava BiH, i priključi Srbiji. To bi Beogradu bila „kompenzacija“ za Kosovo, odnosno prihvatanje njegove „nezavisnosti“. Nešto ranije, naš prozapadno nastrojeni ekonomisa, Goran Nikolić, otišao je još dalje, objavivši na svom blogu (sajt B92) kratak tekst pod naslovom: „Nove granice i grupni ulazak u NATO – stabilnost za Z. Balkan?“ Njegov ključni deo glasi: „Priznanje Kosova i trampa severa za Preševsku dolinu za Srbiju bi u slučaju sveobuhvatne razmene verovatno bila prihvatljiva solucija. U bolje obaveštenoj javnosti kolaju brojni predlozi trampe. Oni se npr. mogu zvati S za S (Srpska za Sandžak /istočni/) … Sava i Jadran za Bošnjake (uz istočni Sandžak i teritorijalne ustupke bosanskih Hrvata). Herceg-Bosna i ostaci Posavine za Hrvatsku, blago okrnjena RS za Srbiju, sa nadvožnjakom nad zapadnim delom Brčkog“.
Ne družim se sa pripadnicima kvislinškog režima koji vodi Srbiju, a ni sa aktivistima ovdašnje „NATO pete kolone“, pa nisam deo „bolje obaveštene javnosti“. Stoga, nisam ranije čuo, pa ni pomislio da iko u Srbiji nudi „istočni Sandžak“ za Republiku Srpsku, niti da je trampa severnog Kosova i Metohije za tzv. Preševsku dolinu – koja uzgred budi rečeno i ne postoji, već je u pitanju novi antisrpski propagandni termin – za Srbiju „prihvatljiva solucija“. Ipak, ovo je prilika da progovorimo o granicama na postjugoslovenskom prostoru, i to kako prošlim tako i sadašnjim, odnosno budućim. Ali i da, uzimajući u obzir dva spomenuta predloga razgraničenja, konstatujem sledeće: štetne kombinacije koje evroatlantski nastrojeni Srbi razrade za svoj narod, retko koji zapadnjak može da smisli. Po nas najgori planovi, koje neprijateljske sile potom prihvate i nam nameću, obično se rode u nekim srpskim, izdajničkim ili bar plitkoumnim, glavama!

(NE)MOGUĆE GRANICE
Ustav iz 1974. godine načelno je govorio o pravu jugoslovenskih naroda na samoopredeljenje. Iako nije bio razrađen mehanizam za njegovu realizaciju, bitno je da nije sporno da su narodi mogli, ako su to hteli, da se otcepe. Ipak, postavlja se pitanje – na šta se pravo na samoopredeljenje odnosilo? Naravno, nije mogao svaki Srbin ili Hrvat da izdvoji svoje dvorište ili stan iz SFRJ, odnosno Republike u kojoj je bio manjina, ali – da li je svaka mesna zajednica mogla da se otcepi? Ili su to pravo imale samo relativno kompaktne teritorije.
Prvo da vidimo kako bi izgledale nove granice kada bi prihvatili donekle modifikovani prvi model razgraničenja (da bar nekoliko grupisanih mesnih zajednica imaju pravo na samoopredeljenje), i projektovali ga, u skladu sa tadašnjim razmeštajem naroda, na 1991. godinu. Srbima bi pripao ne samo veći deo Republike Srpske Krajine, već i neki pogranični krajevi sa hrvatske strane granice, kao i gro zapadne Slavonije. Hrvatska bi bila podeljena na četiri dela: Istočnu Slavoniju (odvojenu srpskom zapadnom Slavonijom), Zagorje sa Hrvatskim primorjem (međusobno takođe skoro razdvojenim srpskim teritorijama od Ogulina do Srpske Moravice na granici Slovenije), Zadar sa Ravnim kotarima i, konačno, Južnu Dalmaciju, kojoj bi bila pripojena Zapadna Hercegovina. Hrvatima bi pripale i neke manje teritorije u centralnom delu Bosne i u Posavini, dok bi preko 60% BiH dobili Srbi.
Muslimanima bi pripalo oko 25% BiH, i to u vidu razdvojenih teritorija koje bi se protezale od Drine pa do Cazina. Ujedno, dobili bi i južni deo Raške oblasti, gde su bili a i sada su većina. Radi se o nekoliko mesnih zajednica u opštinama Prijepolje, Sjenica i Novi Pazar (dok veći deo atara tih opština naseljavaju pravoslavni Srbi), i znatnom delu tutinske opštine. Na osnovu rečenog vidimo da bi samo na prostoru Srbije, BiH i Hrvatske, postojalo bar pedesetak razdvojenih oblasti (neke bi bile patuljastih razmera) koje bi pripale Srbima, Hrvatima i muslimanima.

SRPSKO ISTORIJSKO PRAVO
Zdrav razum, verovatno, svakome od nas kaže, i dok ne zamislimo sve rečeno na karti, da je bilo nemoguće da se svaki izolovani komad teritorije otcepi od republike kojoj je pripadao i pripoji nekoj drugoj. A tim pre tako je kada uzmemo u obzir potrebnu infrastrukturu, gradske centre, privredni i administrativni potencijal, kao i sve drugo potrebno da pojedine oblasti funkcionišu kao enklave nekih država. Stoga, jasno je da je ustavno pravo na samoopredeljenje jugoslovenskih naroda moglo da bude realizovano samo uz izvesnu razmenu teritorija, tako da pravoslavni Srbi dobiju samo oko 55% BiH, odnosno islamizirani Srbi čak 30% te republike, a da za uzvrat južni delovi Raške oblasti sa muslimanskom većinom ostanu u sastavu Srbije (a uzgred ne radi se o tzv. istočnom Sandžaku, kako kaže Nikolić, već o jednom njegovom južnom delu), dok bi muslimanske oblasti u BiH uglavnom bile povezane. Opet, kada je reč o nekadašnjoj SR Hrvatskoj, bilo bi gotovo neizbežno da, uz kompenzacije srpskoj strani, deo zapadne Slavonije, kao i neke oblasti u primorju, pripadnu Hrvatima, kako bi njihova država imala teritorijalni kontinuitet.
Međutim, od ustavnog prava srpskog naroda na samoopredeljenje, i razgraničenja iole nalik onome o kojem smo govorili, nije bilo ništa. Sjedinjene Države i njeni evropski saveznici nametnuli su ono što su smatrali da je u njihovom interesu. Priznali su Hrvatsku i BiH u njihovim administrativnim granicama, a legitimne i legalne zapadne srpske države (RSK i RS) tretirali kao separatističke tvorevine. Potom su putem direktne i indirektne vojne intervencije i Srbiju naveli da defetistički poklekne i takvo stanje, odnosno aneksiju RSK i dela RS, prihvati. No, Beograd nije mogao da izbegne da se i Srbija nađe pod udarom. Usledila je agresija na nju, koja je dovela do prepuštanja uprave nad Kosovom i Metohijom, suštinski, okupacionim snagama i administratorima. Sledeći korak bilo je priznanje tzv. države Kosovo od strane SAD-a, kao i saveznika i vazala te velesile.
Vašington je našem narodu oteo ono što mu pripada. I to čak i po titoističkom, nesumnjivo, po Srbe nepovoljnom Ustavu. A kamoli na istorijskim osnovima. Još franački analista Ajnhard (9. vek), vizantijski car i pisac Konstantin VII Porfirogenit (10. vek), a pogotovo potonji relevantni autori (npr. Jovan Kinam, 12. vek), svedoče da je veći deo teritorije BiH bio srpski (kao i cela Crna Gora), a da je tako bilo i sa značajnim delovima sadašnje Hrvatske (odnosno Makedonije i severne Albanije). Kada na to dodamo i činjenicu da su Srbi pobedili u Prvom i Drugom svetskom ratu a Hrvati i muslimani se, tokom oba rata, uglavnom borili na strani Nemačke, odnosno da su hrvatsko-muslimanske ustaše nad Srbima počinili genocid jednak Holokaustu, nema ni trunke sumnje da bi bilo pravedno i istorijski utemeljeno da realna (a ne velika) srpska država obuhvati prostor gotovo od granice Slovenije pa sve do Grčke.
No, život je surov. Moćni gaze i pravo, i pravdu, te otimaju šta žele. Mi nismo smogli snage i volje da im se odupremo. Tako su nam nametnuli sadašnje granice. Na sreću, svet se sada menja. Pre ili kasnije doći ćemo u priliku da postavimo pitanje povraćaja bar dela onoga što nam pripada. Do tada treba da se izborimo da sa vlasti oteramo američke kvislinge koji iznutra slabe Srbiju, da je korenitom unutrašnjopolitičkom i spoljnopolitičkom preorijentacijom ojačamo, i tako – kako je to rekao Slobodan Antonić – „spremni dočekamo priliku za obračun“. A ona će se sigurno pojaviti, samo pitanje je da li ćemo umeti i hteti da je prepoznamo, i iskoristimo. Samosvesna i oporavljena Srbija izboriće se za ujedinjenje, bar dela, srpskih zemalja. Duhovno okupirana neće sačuvati ni sebe.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Predložio da se Republici Srpskoj dozvoli da istupi iz sastava BiH, i priključi Srbiji, a da Beograd prizna nezavisno Kosovo: Ted Karpenter

[You must be registered and logged in to see this link.]

SLOBODNE SRPSKE ZEMLJE
Danas postoje dve države koje su formalno srpske. To su Srbija i Srpska, u kojima deklarisani Srbi predstavljaju većinu stanovnika. Međutim, prva je, iako je ustavom definisana kao nacionalna država srpskog naroda, u stvari spala na nivo američkog protektorata. Druga je, iako su njena vlast i relevantna opozicija, uz sve mane koje imaju, mnogo nacionalnije nego režim i veći deo opozicije u Srbiji, ipak direktno okupirana. Što se Crne Gore tiče, za nju takođe, na osnovu njenog istorijskog karaktera i ne samo etničkih korena (jer srpske korene imaju i tzv. Bošnjaci, mnogi Makedonci i značajan deo Hrvata), već i opredeljenja većine stanovništva (oko 65% građana Crne Gore, i pored strašne propagande, izjašnjavaju se kao Srbi ili kažu da im je maternji jezik srpski, i da su vernici koji priznaju SPC). Otuda, Crna Gora je takođe srpska zemlja i deo srpskog državnog prostora, iako nije srpska država čak ni onoliko koliko je to vazalna Srbija. A pokušaj izdvajanja dela Raške oblasti iz Srbije, u funkciji je daljeg odvajanja Crne Gore od naše republike (bile bi spojene samo jednim koridorom), kao i podsticanja crnogorskog etničkog separatizma.
Dužnost Srbije je – kao najsnažnije srpske države – kada dođe sebi iz stanja opijenosti evropskim iluzijama, da energično počne da deluje u prilog zaštite srpskog identiteta Crne Gore, odnosno da pruža svekoliku podršku Republici Srpskoj da ponovo preuzme sva ovlašćenja koja je dobila Dejtonskim sporazumom (od sopstvene vojske do pasoša koji bi imao i oznake RS). Time, i borbom za zaštitu svog teritorijalnog integriteta, oslobođena Srbija će doprineti da sunce slobode ogreje i Srpsku, i Crnu Goru. Od toga do ujedinjenja srpskih zemalja biće samo jedan korak. A pre ili kasnije doći će vreme da se izborimo i za Prištinu i Prizren, a ako se ukažu povoljne okolnosti, i za slobodu RSK. Jevreji su hiljadama godina uporno govorili: „Dogodine u Jerusalimu“. I evo ih tamo. Zato ne smemo da se demorališemo i prepustimo evroatlantskim centrima moći da nam i dalje kroje sudbinu, odnosno prekrajaju duše i granice.
„ZAŠTITA“ BESNE ZVERI
Više puta sam pisao o tome da Vašington nastoji da preko svoje „pete kolone“ obezbedi da mu damo i ono što nije uspeo da nam otme, odnosno da se odreknemo šanse da u okolnostima kada globalne prilike za nas postanu povoljne – ispravimo bar neke od nepravdi koje su nam devedesetih godina učinjene. Deo tog antisrpskog projekta je i plasiranje priča o razmeni teritorije, po principu srpsko za srpsko.
U gorem slučaju, navodno, nude nam RS (i to ne celu nego umanjenu za Brčko, a na stranu to što zapadna srpska država nikada nije ni dobila 49% teritorije BiH koja joj je pripala u Dejtonu) za Rašku oblast, a severno Kosovo za Preševo. U boljem slučaju, nagoveštavaju nam mogućnost trampe KiM (valjda bez severnog dela) za RS. Međutim, u oba slučaja, uveren sam, ne radi se o razmeni teritorija već o ispitivanju terena. Naši neprijatelji hoće da vide da li smo i dalje spremni da se olako igramo sa svojim zemljama. Ako jesmo onda će nastaviti da nam ih uzimaju, a ništa nam za uzvrat neće dati.
U pitanju je još nešto. Antisrpske snage sada, kao i više puta ranije, propagandno deluju u prilog toga da, dok maštamo o nadoknadi, i plašimo se novih poraza, u mislima prežalimo deo teritorije koji nam trenutno otimaju. Gora „ponuda“ treba da nas zaplaši gubitkom Raške oblasti, što navodno može da nam se desi ako i dalje budemo „nekooperativni“. Svrha bolje „ponude“ je da kod nas stvori lažnu nadu da će popustljivost oficijelnog Beograda, koliko toliko, biti jednog dana nagrađena.
Međutim, svakome ko racionalno razmisli, trebalo bi da bude jasno da neće biti tako. Naši ustupci će, kao i do sada, biti propraćeni samo dodatnim zahtevima. Popuštanjem prizivamo nove nesreće. Sada se već uveliko radi na širenju separatističkog sindroma među muslimanskom populacijom Raške oblasti, a sutra će još glasnije biti postavljeno pitanje Vojvodine. I to ne samo onog dela gde su Mađari većina, već cele naše severne pokrajine. Ako na svaki pomen krnjenja teritorije Srbije, u skladu sa ustavom i zakonom, ne budemo reagovali rigorozno, a na spoljnjem terenu, kao svaka normalna zemlja – crno nam se piše. To znaju naši neprijatelji, pa zato, pritiscima i obećanjima, kao i preko svojih lobista u Srbiji, nastoje da nas zalude, kako bi nastavili sebi da kopamo raku.
Uostalom, zar bi u razumnom stanju Srbi prihvatili da NATO komada naše zemlje, a mi još i da uđe u njegove redove?! Valjda, da se odužimo za predloženo oduzimanje Raške oblasti tako što ćemo ginuti u Avganistanu. I da „meku“ okupaciju Srbije učinimo „klasičnom“, kako u boljim geopolitičkim okolnostima ne bi mogli da se izborimo za slobodu Srbije (sa Kosovom), Srpske i Crne Gore, a možda i RSK.
Umesto da postanemo „saveznici“ sa svojim neprijateljima, i da im pomažemo da seku naše meso, dužni smo, pred istorijom i pred potomcima, da im se odupremo. Ne smemo da se pomirimo sa gubitkom Kosova i Metohije ili bilo kog drugog dela otete srpske teritorije, a kamoli da smemo i da pomislimo da prihvatamo da naš državni prostor i dalje bude krunjen. Kosovo je naše, kao što je to i Srpska ili Raška oblast. Nema tu šta da se trampi. I ne treba nam NATO stabilnost koja je u funkciji očuvanja i produbljivanja zla učinjenog našem narodu, već nam treba selektivna.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Кристофер Дел: одлучите се Срби - Косово или Евроунија!
Има ли још наивних који верују у ЕУтопију?

[You must be registered and logged in to see this image.]

среда, 25. мај 2011.

ПРИШТИНА - Амбасадор САД на Косову Кристофер Дел изјавио је у уторак увече да је прихватање реалности независног Косова предуслов за учлањење Србије у ЕУ.


Учествујући у емисији "Очи у очи", амерички амбасадор је рекао да је предуслов европских стремљења Србије да се проблеми са Косовом реше на модеран и конструктиван начин.

"Најважнији услов који међународна заједница може користити у својим напорима да натера Београд да промени свој начин мишљења је управо његова перспектива учлањења у ЕУ. Мислим да Срби одлично схватају да треба да прихвате реалност независног Косова пре евентуалног учлањења у ЕУ", рекао је Дел.


Француска пристаје на Велику Албанију!
27. април 2011 | 19:13

Највиши француски дипломата у Приштини Жан-Франк Фиту изјавио је за албанске медије да је дошло време за престанак међународног протектората над јужном српском покрајном. Додао је да би „Албанци требало да преузму своју судбину у своје руке и уреде друштво у складу са својим тежњама“. С обзиром на то да је већина становништва албанског порекла на српским окупираним територијама жели да уђе у Европску унију уједињени са Албанијом, дипломатским речником Париз је дао „зелено светло“ Тирани, преко Приштине, на завршни ударац у агресији над Србијом са коначним циљем стварања Велике Албаније.

Француски дипломата осврнуо се у изјави и на српску популацију у нашој јужној покрајини, за коју сматра да Ахтисаријевим планом има гарантована сва права мањина у оквиру ЕУ и не види да ће она бити проблем приликом редефинисања статуса Косова и Метохије.


Брамерц: закаснили сте, послао сам негативан извештај!
Џаба сте хапсили
Брамерц отворено исмејао српски режим

Београд, 27.05.2011

[You must be registered and logged in to see this image.]

Загреб – Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је синоћ да је хапшењем Ратка Младића Србија направила битан посао иако касно.

„ Пре две седмице послао сам негативни извештај о сарадњи Србије с Хашким трибуналом. Рекао сам да Србија може и мора направити више али данас признајем да је обављен битан посао, иако касно. Младић је напокон ухапшен, те очекујем да правда на крају буде задовољена“, изјавио је Брамерц напуштајући регионалну конференцију државних тужилаца о ратним злочинима на Брионима.

На питање новинара постоји ли могућност да оптужница против Младића буде проширена и на ратне злочине у Хрватској, где је био командант 9. корпуса ЈНА у Книну, Брамерц је одговорио да је његова канцеларија пре неколико месеци уручила амандман за проширење оптужнице судијама на увид.

„Сада чекамо завршетак истраге у Београду а када Младић буде у Хагу размотрићемо могућност проширења оптужнице“, рекао је Брамерц. Он је поновио да је хапшење Младића јако важно пре свега за жртве.

„Хапшење је додуше дошло јако касно али битно је за суд да је ухапшен један од двојице најбитнијих ратних злочинаца, остао је још само Хаџић“, нагласио је Брамерц, изразивши наду да ће Младић убрзо бити изручен Хагу како би суђење могло да почне што пре.

(Танјуг)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Dragoš Kalajić:
Zvanična protiv stvarne Evrope
(atlantistička Evropa protivu Evrope nacija)

PISAC I SLIKAR DRAGOŠ KALAJIĆ U EKSKLUZIVNOM INTERVJUU ZA “EVROPU NACIJA”

“Ishodi referenduma u Francuskoj i Holandiji ulivaju nadu u promene. To je jedno veliko NE globalizaciji, angloameričkom bezdušnom liberalnom kapitalizmu i imigraciji, a jedno veliko posredno DA za odbranu evropskih vrednosti i običaja, za odbranu evropske otaxbine od invazije i propasti, za očuvanje i razvoj evropskog stila života”

Za samo nekoliko proteklih godina objavio je studije Evropska ideologija i drugo izdanje knjige Rusija ustaje, dopunjeno celom jednom “knjigom u knjizi”, kao i romane ideja Poslednji Evropljani i Srpska deca carstva. Srpska ide(ologi)ja i srpsko poimanje Evrope dobili su tim knjigama preko potrebne nove putokaze, kao i osnaženja za kreativna suočavanja sa novim iskušenjima epohe.

Udruženje krajiških Srba svoju nagradu za životno delo — prelepi prsten po uzoru na srednjovekovne, ukrašen motivom rozete manastira Krka — ove godine dodelilo je njemu. Uručenje je na Vidovdan.

Uostalom, povoda i razloga za razgovor sa Dragošem Kalajićem nikada nije manjkalo, baš kao ni simbolike u činjenici da je ovo prvi intervju mesečnika Evropa NACIJA.

Vaše knjige objavljene tokom prvih godina novog milenijuma predstavljaju krunu dugogodišnjeg kritičkog sagledavanja birokratske strukture zvane Evropska Unija. Smatrate da je EU pretvorena u opasni instrument u rukama najvećih neprijatelja Evrope?

Nije potrebna velika pamet da bi se shvatilo kako je ujedinjenje evropskih nacija i država jedini put uzdizanja Evropljana iz ove nemoći, put sticanja moći neophodnih za valjane odgovore na sve veće izazove i pretnje, planetaranih razmera. Ističem tu činjenicu zato što zlonamerni ili zablesavljeni pobornici ovakve Evropske unije svako poricanje pa i najmanju sumnju u njenu valjanost neosnovano proglašavaju protivljenjem ujedinjenju, nacionalističkom uskogrudošću, populističkom sebičnošću ili, u najboljem slučaju, evroskepticizmom. Suština pitanja pred kojim stoji Evropska unija je da li ona uopšte zaslužuje svoj pridev. To pitanje bilo je prvi pokretač traganja za političkim osobenostima evropskog čoveka u areni sveta, čije sam nalaze izložio u studiji Evropska ideologija, zaključivši da je Evropska unija sušta suprotnost.

Uzmimo za primer hijerarhiju vrlina i vrednosti koju Žorž Dimezil zove ideologija trodelnosti a kakvu evropski čovek nosi u sebi hiljadama godina, od praistorije. Na vrhu su duhovne i etičke vrline te odgovarajuće ustanove i uloge, od suverena i države, do religije i sveštenstva. Sledi funkcija odbrane, dakle izvorno plemstvo, vojne i bezbednosne snage, te konačno svet plodnosti i proizvodnje, ekonomija u najširem smislu tog pojma, u službi potreba zajednice. Ta hijerarhija ukazuje i na najuputniji redosled činova stvaranja države ili saveza država, kakav nam potvrđuje i istorijsko iskustvo. Evropska unija je pak započela da se obrazuje ne od vrha, već sa dna, posve naopako, od ekonomije i zajedničkog tržišta, uzdignutog, patološki, ne samo na razinu bitnog cilja Evropske unije već i vrhunske svrhe postojanja čoveka i zajednice. S takvom naopakošću nije se moglo otići daleko a pogotovo ne uzdići sa dna ekonomskih uslovljavanja. To je kao brak iz računa, koji postoji sve dok se ne sudari s prvim svođenjem računa i krizom međusobnih sebičnosti te pohlepa.

“EUROISLAM” ILI “ŠERIJATSKA EVROPA”

Neophodno je takođe istaći da je takav naopaki pokret naložio i nametnuo — silom otvorenih ucena, pretnji, ali i potkupljivanja — atlantski okupator Evrope, kako bi evropske nacije i države lišio suvereniteta te ih pretvorio u svoje nemoćne sužnje. Mi se danas nalazimo skoro na kraju procesa gubitka ne samo suvereniteta već i osnovnih sredstava političkog delovanja za dobrobit nacionalnih zajednica i odgovarajućih država. Skoro sve je predato Evropskoj komisiji, vladi Evropske unije bez ikakve demokratske osnove, koja de facto sama sebe bira. Ipak, takve žrtve nisu urodile uvećanjem i jačanjem opšteg, evropskog suvereniteta i političkih moći, već sve nestaje u nekom bezdanu. Evropska unija nema ni suverenitet, ni spoljnu politiku, ni odbrambene snage, ni sredstva te moći istinske ekonomske politike za dobrobit evropskih nacija. Podređena članica Svetske trgovinske organizacije, Evropska unija je prinuđena da se odriče ne samo prava da subvencijama pomaže svoje ratare, bez kojih bi njihovi proizvodi morali biti skuplji od uvoženih iz Trećeg sveta — prava osporavanog kao oblik nelojalne konkurencije — već i prava da štiti svoje tržište.

Zauzvrat, briselska evrokratija proizvodi na desetine hiljada najčešće halucinantno besmislenih propisa i dekreta, što ciljaju da unište ogromno bogatastvo evropskih kulturnih, običajnih pa i prehrambenih razlika. Tu je i zakon koji progoni “delikt mišljenja”, na načine mnogo gore od onih koje smo upoznali pod pseudosocijalističkim sistemom.

Italijanski dnevnik Rinašita nedavno je objavio Vaš obimni ogled, naslovljen Glupa Evropa, u kome optužujete “evrokratiju”za protivevropski rasizam. Na osnovu kakvih uvida ste to zaključili?

Na osnovu mnogih, počevši od protivurečja imigracione poлitike. Pod izgovorom da Evropu treba podmladiti, da su zbog vertikalnog pada nataliteta ugroženi penzioni fondovi te nadasve da evropskoj proizvodnji nedostaje radna snaga — premda Evropska unija pati od hronične nezaposlenosti oko dvanaest odsto radno sposobnog stanovništva — evrokratija sve čini da podstiče imigraciju trećesvetskih masa očajnika. Južne granice Evrope sude facto otvorene. U maju mesecu komisija Evropskog parlamenta je besno naložila Italiji da vrati jednu grupu izbačenih, ilegalnih imigranata iz Afrike, te da ih čak i obešteti. S druge strane, državljanima novih članica iz Istočne Evrope zabranjeno je, tokom sedam godina od dana prijema, da traže posao u Evropskoj uniji. Dakle, samo za bledolike Evropljane ne važe čak ni osnovna ljudska prava.

Tome treba pridodati i otvorenu mržnju evrokrata spram hrišćanstva koju osvedočava i činjenica da nisu hteli uneti čak ni puki pomen veroispovesti ogromne većine Evropljana u Preambulu Ustava propalog na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Požurili su s tim protivhrišćanskim Ustavom kako bi otvorili put prijemu Turske, s posledicom preokreta demografske slike i svođenja Evropljana na manjinu. Glavni mediji evrokrata, od NJelt und Sontag do Corriere della Sera, već otvoreno predočavaju čitaocima kako ne treba više da brinu da li će Evropa biti hrišćanska ili islamska: tokom ovog veka postaće islamska, “samo je pitanje da li će to biti šerijetski islam, ili euroislam”.

ISTORIJSKO “NE” BLEDOLIKIH

Kako gledate na ishode referenduma o evropskom Ustavu u Francuskoj i Holandiji?

Oni nam tačno odaju ogromni raskol između zvanične, legalne, i one stvarne, jedine legitimne Evrope, između otuđenih, osionih pseudoelita, u službi tuđinskih te i protivevropskih centara moći, s jedne strane — i evropskih nacija, s druge. Svaki put kad se evrokrati usude da raspišu referendum o nekoj odluci — izgube ga. Zato i uskraćuju takav oblik izvorne, neposredne demokratije. Uostalom, već je Žak Delor priznao da Evropska unija pati od manjka demokratije. Koliko su se evrokrati uzoholili svedoči i javno hvalisnje jednog kako svi koji uđu u Evropsku uniju — postaju njihovi robovi. U svakom slučaju, ishodi referenduma ulivaju nadu u promene. To je jedno veliko ne globalizaciji, angloameričkom, bezdušnom liberalnom kapitalizmu te imigraciji, jedno veliko, posredno da za odbranu evropskih vrednosti i običaja, za odbranu evropske otaxbine od invazije i propasti, za očuvanje i razvoj evropskog stila života.

Kako Vam sad u tom kontekstu izgleda zalaganje ovdašnjih političkih elita za ulazak Srbije i Crne Gore Evropsku uniju?

Ono je bilo i ostalo velika uvreda srpskoj pameti i časti. Reč je o prozirnom nastojanju da se mahanjem takvim obećanjem skrene pažnja naroda s katastrofe koju su počinili spregom veleizdaje, lopovluka i neznanja te uputi ka novom lažnom obećanju i ludom radovanju. Govore o ulasku naše rasturene i ponižene vojske, na kolenima, u NATO — koji nije uspeo da osvoji nijedan pedalj srpske zemlje — a ne kažu koliko milijardi dolara novog zaduživanja će naš narod morati da podnese da bi platio cenu, od potpune promene naoružanja do izdržavanja sopstvenih vojnika, novih janjičara, na tuđim ratištima, u borbi protiv islamskog sveta koju bi trebalo po svaku cenu da izbegnemo i da tražimo s njim puteve saradnje.

Govore o ulasku u Evropsku uniju kao da je to pitanje dana, a i pre pomenutih referenduma zvaničnici Brisela su otvoreno predočavali da ćemo biti primljeni oko 2020. godine. Šta da radimo petnaest godina? Da sedimo skrštenih ruku i da bestidno, prosjački ili parazitski sanjamo život od socijalne pomoći, odnosno od fondova koji su već istanjeni i kojih kroz neku godinu više neće ni biti? Sad, posle referenduma, postavlja se pitanje ne samo da li će biti novih prijema već uopšte da li će Evropska unija postojati, bar u ovom, naopakom obliku.

NACIONALNO I DRŽAVNO SAMOUBISTVO

Konačno, ovdašnji samozvani evropeisti ne pružaju odgovor na bitno pitanje: ako zjednica Srbije i Crne Gore bude primljena u Evropsku uniju — gde će već sad, na pragu Evropske unije, neobuzdano agresivna i bezobzirna, ucenjivačka i preteća Turska biti najveća demografska, politička i vojna sila — kako ćemo odbraniti zemlju od invazije miliona Turaka željnih plodne zemlje, šumskog hlada, čistih izvora vode a i lepih žena? Prema procenama Žan Pjer Rua, izloženim na stranicama pariskog L’Expressod 12. februara 2002. godine, odmah po prijemu Turske oko petnaest miliona turskih imigranata će provaliti u evropske prostore da ih naseljavaju. Prvi su na udaru Bugarska i Srbija, gde već postoje i verski uslovi, xamije i naklonjeno, muslimansko stanovništvo. Dakle, kako ćemo sprečiti poništenje plodova srpskih ustanaka, kad to posredno zahtevaju propisi Evropske unije o slobodnom kretanju roba, kapitala, usluga... i ljudi?

Samo neka teška budala ili mazohista od državnika može priželjkivati da bude član takvog društva i izvrši nacionalno i državno samoubistvo. Zato smatram da jedan od uslova da neko bude predsednik države mora biti i makar prosečna inteligencija, s odgovarajućim testiranjem, da nam se ne dogodi da predsedavaju mozgovi u zoni debiliteta. Kad bi narodi u Evropskoj uniji dobili slobodu odlučivanja — svi bi iz nje glavački izašli. Nama bi najviše odgovarao privilegovani stataus u robnoj razmeni.

Da li najbolji umovi i najviši duhovi u narodima Zapadne Evrope uviđaju opasnosti od katastrofalnih ishoda svih tih procesa i šta preduzimaju da nešto promene?

I u tom domenu vidimo ogromni raskol između lažne elite, koju na vlasti održava atlantski Levijatan (da upotrebim jednu uspelu alegoriju Karla Šmita) — i stvarne elite Evropljana, koja je gurnuta na margine i lišena pristupa medijima masovnih komunikacija te demonizovana i kriminalizovana svaki put kad uspe da probije zaveru ćutanja. Ipak, ta elita neumorno dela i priprema ono što je bitno, idejne i kulturne osnove za preporod Evrope i Evropljana, nakon predstojećeg ekonomskog sloma.

Gledajući stvari samo geometrijski, produžavajući postojeće linije kroz neku idealnu, ničim ometanu perspektivu ka horizontima budućnosti, nema nade. Ipak, naša najveća nada i uzdanica se zove upravo katastrofa o kojoj govorite. U toj prvenstveno ekonomskoj katastrofi koja neminovno predstoji, Evropljani će se probuditi iz anestezije, nadasve iz obmana Mamona, i moraće potražiti svoje, napuštene ili izdane, verodostojne osnove života. Moraće ponovo otkriti da smisao života ne počiva u dembelijskoj potrošnji, gde vlada očajanje, već u misiji i žrtvi, trudu i borbi, koji su izvori životne radosti, kako je umno uočio i dokazao nobelovac Konrad Lorenc u Osam smrtnih grehova civilizovanog čovečanstva. Tad će najbolji umovi i najviši duhovi svojim mislima i delima izvršiti uloge kojima su posvećeni.

VELIKA EVROPSKA ALTERNATIVA

Ipak, utisak sa (jugo)istoka Evrope je da se Zapadna Evropa već predala. Šta je u takvoj situaciji naša dužnost prema svojim narodima i otaxbinama, kao i prema Evropi kao našoj zajedničkoj otaxbini?

Vi ste potpuno u pravu: Zapadna Evropa se odavno predala na milost i nemilost atlantskom Levijatanu i njegovoj suštinski starozavetnoj ideologiji slavljenja materijalnog bogaćenja kao bitnog smisla života te pohlepe i pljačke, sebičnosti i neslobode. Ipak, u svakom zapadnoevropskom narodu imamo jedan zamašan deo snažne nacionalne samosveti i volje otpora — veličine oko jedne petine — predstavljen jedinim živim političkim pokretima, od suštinski neodegolističkog Nacionalnog fronta, do regionalističkih, poput Flamanskog bloka ili Lige Nord, što danas, u koalicionoj vladi, paradoksalno, jedina brani Italiju od globalizacije, talasa imigracije i samovolje evrokrata.

Evropskim rođacima pod senkom nakazne, lihvarske i trovačke civilizacije Zapada možemo najbolje pomoći zalažući se za veliku evropsku alternativu, za svekoliki savez sa Rusijom i ostalim pravoslavnim zemljama. Uostalom, sad je došao na nas red da preuzmemo vođstvo na velikom maršu Evropljana, od praistorije ka nadistoriji.

Sudeći i po Vašim novim delima, oči nade u veliki preokret i evropski protivpokret usmerene su ka Rusiji?

Vidite, da bi Evropska unija zaslužila svoj pridev ona se mora, pored ostalog ali prvenstveno osloboditi sužanjstva atlantskom Levijatanu i Mamonu, mora postati doista suverena i nezavisna, neuslovljiva i u svakom pogledu samodovoljna, silna i moćna. Takav cilj ona može postići samo u višestranoj simbiozi sa Rusijom, koja bi pružila sve ono što danas nedostaje, od vanrednih kulturnih, intelektualnih i duševnih snaga, preko potpune vojne bezbednosti, do energetske i sirovinske nezavisnosti te ogromnog tržišta evroazijskih razmera. Tada bi Evropska unija i Rusija, tako udruženi, mogli pomoći ostalom svetu i spasti ga od najgoreg, lihvarskog kolonijalizma, eufemistički zvanog dužnička ekonomija, što svuda proizvodi bedu i glad, pokrećući mase očajnika ka evropskim obalama iluzija.

Sadašnja srpska politička klasa kao da je potpuno gluva i slepa za ove epohalne izazove i izložene argumente. Šta je uzrok: neznanje, nedoraslost, kompleks niže vrednosti prema strancima, nakaradna selekcija, ili pak svesna zlonamernost, teški oblici kvareži, izdaja?

Sve što ste nabrojali. Dužnost je patriotskih snaga da smelo spoznaju razmere katastrofe u kojoj se nalazimo te da pristupe velikom okupljanju stvarnih elita iz otaxbine i rasejanja, radi stvaranja programa nacionalnog spasa i preduzimanja opšteg uzdizanja. Kasno je ali nije prekasno za veliko uspravljanje iz ruševina. U tom domenu posebnu odgovornost upravo svojom veličinom i organizovanošću ima Srpska radikalna stranka.

Nažalost, umesto da priređuje naučne skupove posvećene spasu Srbije, ona ih priređuje u znak infantilno tragikomičnih izraza vernosti svom haškom optuženiku, koga bi najlakše i najbrže oslobodio osnovani zahtev branitelja da bude podvrgnut psihijatrijskom ispitivanju, što bi izvesno utvrdilo njegovu neuračunljivost, od koje, uostalom, pate i neki ovdašnji zvaničnici, počevši od kuma pomenutog.

Umesto da se sva baci pogledima i delovanjima ka očekivanom i ne tako dalekom horizontu budućnosti preuzmanja vođstva, predvodeći veliki pokret preporoda, Srpska radikalna stranka se jalovo iscrpljuje u smicalicama jednog duboko kompromitovanog kvazipolitičkog, pseudoparlamentarnog i izvesno protivdemokratskog sistema, poklanjajući mu tako neopravdani legitimitet. Zar čelnici Srpske radikalne stranke ne vide da na taj način nepotrebno preuzimaju deo bar moralne odgovornosti za izdaju i slom, umesto da se otrgnu iz tog brloga i preuzmu vođstvo velikog narodnog gneva protiv nedostojnih predstavnika?

ODBRANA KULTURE, ODBRANA KULTUROM

Izvesno je da se jedna od najvažnijih evropskih bitaka vodi na polju kulture, obrazovanja i vaspitanja mladih naraštaja?

To je najvažnija evropska bitka. Već tokom Drugog svetskog rata, američki geopolitičar Nikolas Spajksmen utvrdio je da se ogromna, svetska premoć Evropljana sastoji u njihovoj pameti, u sistemu vaspitanja i obrazovanja. Bio je to znak okupatoru da Evropljane liši te prednosti i od 1945. godine započeo je proces razaranja evropskog obrazovnog sistema — što je stvarao slobodne i samomisleće ličnosti, umesto majmune — počevši od progona latinskog i starogrčkog jezika, filosofije i etike te klasične muzike i istinskog, takođe klasičnog likovnog vaspitanja, zamenjenog idolatrijom dečijeg crteža, odnosno nasilnim produženjem infantilne neukosti. Glavni cilj atlantskih pokretača studentske revolucije 1968. bili su upravo ostaci evropskog visokoškolskog sistema.

Sad vidimo učinke: mase mladih podljudi, koji ne znaju ništa, niti razumeju išta, i čiji je jezik toliko osiromašen i izopačen da su im posledično i osećanja te misli jednako zakržljali. Umesto da na pitanja odgovaraju, usmeno ili pismeno, javno i iscrpno, kao nekad, oni ćutke zaokružuju jedan od tri moguća odgovora, kao na tv-kvizovima, obično se uzadajući u sreću. U takvim uslovima dužnost roditelja je da zamene naopako školovanje a dužnost iole samosvesnih učenika je da preduzmu samoobrazovanje, kao što je to činilo moje pokolenje, odbijajući komunističku indoktrinaciju, što osvedočavaju i mnoge stranice romana Srpska deca carstva.

Valja pre svega znati da nema istinskog obrazovanja bez znanja nekog od velikih jezika — poput nemačkog ili francuskog, italijanskog ili španskog — koji raspolažu i prevodima bitnih dela.

Sudbina je našem srpskom pokolenju namenila da krajem drugog milenijuma budemo poslednji herojski branioci Evrope, sami i oklevetani, a zatim da svojim privremenim porazom izmerimo dubinu pada lažne Evrope. Kakve kapitale i pouke bi trebalo da iznesemo iz tog strašnog kaljenja, za borbe koje tek predstoje ili su u toku?

Neophodno je, pre svega, istaći kako srpski narod nije doživeo privremeni poraz od svojih neprijatelja već od sprege sopstvene malodušnosti, razočaranosti i lakovernosti, ispoljene kobnog 5. oktobra 2000. godine. To ukazuje da je naša nacionalna svest sačinjena od osećanja, koja su, kao i sva, povodljiva i promenljiva. Nedostaje nam unutrašnja, ideološka kičma i građa, sposobna da nas održi postojanim čak i kada osećanja splasnu. I zato sam napisao Evropsku ideologiju. Nažalost, na polju političkih izbora vanredno su retke prilike onih između dobra i zla. Uglavnom se pružaju izbori između većeg i manjeg zla. Sistem pre 5. oktobra bio je neuporedivo manje zlo od onog koje je potom zavladalo.

Tokom herojskih devedesetih, mi smo stekli vanredne kapitale znanja, samospoznaje i samopoštovanja. Oni koji su imali neke iluzije o modernoj civilizaciji Zapada — sagoreli su ih. Mi sad znamo da smo sposobni za najveće podvige. Vratili smo dugove onima kojih nema i pružili ogromni kapital ponosa onima kojih još nema. Uspeli smo da odolimo opsadi i napadu sila nemerljivih, odnosno najveće sile sveta. Upravo neprijateljstvo te sile senilnog varvarstva otkriva nam, posredno, da u sebi nosimo vrline i vrednosti koje će biti osnova evropskog preporoda, izgradnje istinskog saveza Evropljana, od Rejkavika do Vladivostoka.

Poznato je da u svom delotvornom pesimizmu i herojskom realizmu akcije nikada ne očajavate već se hrabro borite za rešenja. Kakva rešenja za Srbiju i Evropu predviđate?

Onaj koji očajava pomaže neprijtelju da ga pobedi. A rešenje je samo jedno i zove se Rusija. •

Veliki uokvireni boks

SREBRENICA

Bande i producenti

Kako ste doživeli prikazivanje video-zapisa streljanja muslimanskih zarobljenika u Srebrenici?

Teško, mučno, užasno, kao i svaki prizor vrhunskog nečoveštva. Teško mi je bilo videti i zluradu euforiju vladajuće klase, koja je u tome videla krunski dokaz svog ruženja i klevetanja srpske borbe. Kao da je iko ikada poricao da su neke paravojne jedinice ili bande činile ratne zločine, kakvih je imao i ima, nažalost, neizbežno, svaki pa i naš rat. Još je besramnije što je u tome čak zvanično i zlurado viđen nekakav dokaz protiv predsednika Karaxića i generala Mladića. Nedostojni predsednik države čak je ukazao puno poverenje jednostranom, neprijateljskom, dakle pristrasnom izveštaju o Srebrenici, kao da mi ne znamo da ga je vlada Republike Srpske prihvatila pod silnim pritiscima, ucenama i pretnjama, kao što se pod istom silom, prethodno, svojeručnim potpisima, lišila šest od devet elemenata suvereniteta, stečenih nečuvenim ratnim žrtvama i potvrđenih Dejtonskim sporazumom.

Za mene je taj video-zapis, a prima vista, upravo sušta suprotnost onog što tvrde srbofobi na vlasti. To je krunski dokaz da su nalogodavci zločina paravojnih formacija u Srebrenici obaveštajne službe NATO-a, kojima je su bili preko potrebni takvi povodi za vojnu, bombardersku intervenciju, koja je odmah usledila. Očigledno je da bitni cilj tog zločina nije toliko masakr zarobljenika već snimanje masakra, dakle dokumentovanje zločina. Na to ukazuje i dijalog između snimatelja i komandanta bande, u kojem ga prvi požuruje, jer su mu baterije pri kraju, dok ga zlikovac uverava da će sve biti počinjeno na vreme. Da ima u ovom svetu nekog ludaka sposobnog da tako nešto počini samo da bi to snimio zbog svog hira i užitka — to je moguće, ali da ih toliko bude na jednom mestu i u jednom času, voljni da sami pribave i nekom predaju dokaze svog zločinstva te tako potpišu optužnicu protiv sebe — to je nemoguće. Činjenica da ubice ne kriju svoja lica već ih spokojno pokazuju tv-objektivu svedoči da su imali apsolutno poverenje u obećanja stranih nalogodavaca i platiša tog video-zapisa da će biti “pokriveni” i zaštićeni od svake istrage.

Uostalom, već je prvi osuđeni pred Haškim pseudotribunalom za zločine u Srebrenici, Hrvat Dražen Erdemović, pripadnik jedne paravojne jedinice, pod zakletvom izjavio kako su od Vrhovne komande Vojske Republike Srpske bili dobili naredbu da se prema zarobljenicima ophode prema pravilima Ženevske konvencije, dok se njihov komandant — za koga se potom ispostavilo da je agent jedne neprijateljske obaveštajne službe — na to nije obazirao.

Ne mogu da shvatim kako ni prvaci patriotskih snaga ne vide da taj video-zapis optužuje strane obaveštajne službe. Gde im je pamet? Zar su toliko zaglupeli i obnevideli?

Srebrenica iziskuje nepristrasno istraživanje međunarodnog skupa stručnjaka, u kome bi trebalo da budu i muslimanski te srpski. To istraživanje valja da obuhvati ne samo jedan, kobni dan, već tri krvave godine te enklave, koja nije bila razoružana, kako je nalagao sporazum. Mir i suživot moraju počivati na istini, a sve što se čini oko Srebrenice meni liči na nastojanje da se veštački i zlonamerno hrani muslimansko zlopamćenje i osvetoljublje te stvaraju uslovi za obnovu sukoba. •

Evropa nacija, 15.02.2006.

Драгош Калајић:
УЈЕДИЊЕНИ ПОБЕДИЋЕМО ЗВЕР!

Предмет нашег огледа су разлози виталне неопхдонoсти стварања органске заједнице словенских народа, способне да предузме сопствени и самобитни пут развоја, који ће ослободилачки сломити претеће обруче »Hовог светског поретка«, што затварају хоризонте људске мисије у овој арени универзума, и што човека своде у кострети економске животиње. Овде ће бити реч о могућностима словенског одговора на изазове мамонскомасонског новог светског поретка«, о потенцијалима словенских народа и њихове идеалне заједнице да отворе перспективу новог и препородилачког циклуса Европе, са оне стране »сумрака Запада« и све очигледнијег те ближег краја "модерног света илузија" (Рене Генон), односно смака наказне, лихварске и тровачке псеудоцивилизације и одговарајуће антикултуре.

Неопходно је, пре свега, сагледати наше стање и расположиве државотворне енергије. Ми живимо у рушевинама квазикомунистичког система који је дебилни брат а не противник либералкапиталистичког система, абортиран од исте мајке, демоније економије псеудоцивилизације Запада. У тим рушевинама буде се огромне и деценијама затомљаване енергије, које попримају облике националослободилачких покрета, што теже успостављању одговарајућих, независних и суверених држава. Свесно или несвесно, стварно или потенцијално, сви ти покрети словенских народа и државотворне жудње противурече пројектима новог светског поретка« и интересима његових жреца. Начелно, они су стога позитивне појаве и снаге које ваља подржати свуда где не штете словенском јединству.
На жалост, оставштина квазикомунистичких режима и одговарајућих анти националних политика, по формули »завади па владај« — често усмерава националослободилачке и државотворне покрете словенских народа једне против других, на штету јединства и могућег савеза а у корист »новог светског поретка«, чији агенти већ отворено подстичу и злоупотребљавају братоубилачке ратове. Реч је о сукобима и ратовима око арбитрарних разграничења, мотивисаним територијалним ревандикацијама, што трагично обележавају ово време interregnumа и почетак епохе посткомунизма, од пропале Југославије до разореног СССР. Погубни и пречесто катастрофални учинци међунационалних сукоба и ратова пружају најпожељније и бесплатне аргументе агентима »мондијализма«, који засењују простоту поукама да је драговољно подвргавање народа свевлашћу "новог светског поретка", уз одрицање од права на слободу, независност и државни те економски суверенитет — једино разумна и спасоносна алтернатива или бар најмање зло.

Савремени словенски народи нису вечни ентитети већ су створени деобама јединственог словенског ethnosa, на историјским и разностраним путевима миграција и освајања. На тим многоструким путевима суочавали смо разноврсне изазове и стицали различита искуства и својства те особености. Дакле, задатак је препородити словенску заједницу и ујединити богатства различитих искустава, удружити капитале разнородних својстава и особености. Нови и неупоредиво већи историјски изазови рд свих које смо искусили изискују велико окупљање словенских народа и уједињење снага и енергија, моћи и талената.
Изложени задатак нема алтерантиве јер управо величина изазова »новог светског поретка« и агоније квазицивилизације Запада изискује уједињење словенских народа као једину могућност ваљаног самоодбранбеног одговора и препородилачког противпокрета. Ако желе макар само опстати и преживети — словенски народи се морају ујединити те створити своју културно-политичку, војну и привредну заједницу. У противном, одговарајући појединачно и неповезано на изазове »новог светског поретка« — сви словенски народи ће страдати и нестати са историјске сцене, услед огромних несразмера између планетарних размера снага модерног нихилизма и мајушних моћи отпора. Да би постигли егзистенцијални, биолошки »минимум« опстанка — словенски народи морају предузети заједнички пут ка »максималним« циљевима и највишим врховима метафизичког самоостварења.
На овом месту нашег излагања можемо спознајно суочити битне изазове “новог светског поретка” и његове силе нихилизма, као и свет могућности словенских, самобитних одговора.(...)


Ка препороду Словенске културе

... Непревазиђеном спознајом и дефиницијом човека као »мешавине« животињског и божанског елемента (zeon пое tikon), Платон нам је пружио посредно објашњење успеха нихилизма. Својства те »мешавине« св. Августин описује речима меланхоличног искуства: »душица, лабилна, поводљива, ташта.« Та »мешавина« је обично неупоредиво подложнија инфериорним и негативним утицајима него супериорним и позитивним. Према Платоновој доктрини, гашење светлосног формативног и информативног принципа ума уклања све препреке пред навалом сила из инфериорне сфере човека те изазива прво психичку, потом егзистенцијалну и коначно друштвену анархију.
Ми управо живимо у добу планетарног размаха те анархије, која је крајњи учинак вековног процеса нихилизма демоније економије. Ипак, већина људи још увек нема потпуну свест о катастрофалним размерама растројства и деградације људског елемента, услед поступности нихилистичких процеса, на које се човек свикава. Сличном поступношћу се шири нека болест у телу, тако да оболели не опажа нарушавање свог здравља, све до слома последње одбране. Додуше, просечни савремени становник планете већ уме да опажа, са ужасом, геофизичке манифестације нихилизма, незадрживо ширење његових пустиња и агонију природе, флоре и фауне. Нажалост, тај човек још увек живи у заблуди да су дејства нихилистичких сила половична, да оне погађају само спољни а не и унутрашњи свет, свикавају ћи се на сопствена обездушења и понижења.
Да би се ефикасно људским очима показала опустошеност унутрашњег света човека, неопходно је предочавати педагошке поредбе узорака неког давно прошлог и савременог живота. У свим доменима живота, све такве поредбе предочавају нам поларне супротности, попут оних између лепоте и ружноће, светла и таме, добра и зла. Паметном човеку и један пример је довољан: поредба валцера, последње игре монархијске Европе, обасјаног кристалном светлошћу, у дворанама племениташких магнитуда — и главног плеса афро-америчког сенилног варварства, у подземним дискотекама, под сабласним муњама light-show, што истичу тмину, плеса чији назив синтетише нихилистички програм демолирања човека: »rock and roll«, односно »клати се и ваљај«. Остатак нихилистичког посла обављају дум-дум позиви на самоуништење, рекламе первертираности, сатанизма и синтетичких дрога.
Жреци и стратези »новог светског поретка« добро знају да је култура основа сваког веродостојног народа, те су стога културне вредности, врлине и традиције битна мета вековног нихилистичког solvе. Лишени сопствене културне основе, народи постају лак плен условљавања и уцењивања те се податно преображавају у безобличну масу. Огромна већина народа света је већ неповратно искорењена и декултурисана. Уместо активног живљења, стварања и развијања сопствених култура — ти народи, преображени у безличне масе, постали су пасивни потрошачи »интернационалних« сурогата изгубљених врлина и вредности, односно антикултуре made in USA.
Наравно, са људских лица нестали су знаци радости, искре среће, руменила живости, уступивши места сенкама меланхолије, равнодушности и умора. Сви сурогати које производе фабрике такозване »масовне културе« осведочавају свуда и увек општи наум њихових изумитеља да људско буде сведено на подљудско, уз тотални преокрет вредности и врлина. Субверзија »мондијалиста« циља да посредством »масовне културе« људски порив ка племенитости изокрене ка нискости, да потребу за лепотом изопачи у склоност наказности, да жудњу за звуцима и мелодијама убије буком ритмова поживотињења, да тежљу ка божанском просветљењу преокрене ка мраку подемоњености, да осећање љубави затоми и човека претвори у сексуални механизам, да херојску и метафизичку установу брака те брачне верности сруши и као узор наметне колективни промискуитет...
»Мондијалистичи« програм уништења класичног европског система васпитања и образовања се изводи под ауторитетом одговарајућих установа, у служби »новог светског поретка«, попут УНЕСКО-а. Почевши од 1945. године, широм планете та установа непосредним или посредним акцијама уништава класични, диференцирани и »вертикални« систем васпитања и образовања а намеће једнообразни и »хоризонтални«, према програму стварања једноличног човечанства, односно »сиве расе«. Посебна мета удара биле су наставе латинског и старогрчког језика, који су углавном избачени из европских програма обавезног образовања, под исприком да су то "мртви језици" те дакле неупотребљиви. Наравно, прави разлог такве чистке почива у чињеници да су ти језици живљи од живих управо зато што су »мртви«, односно у чињеници да су они вечни и непроменљиви те стога идеални и непоколебљиви оријентири.
Уосталом, довољно је латинским и старогрчким изворницима привести значења кључних појмова модерне цивилизације, попут »демократије«, »револуције« и »пролетаријата« или »реакције«, »конзервације« и »традиције« — па схватити куда смера злонамерност »мондијалистичких« фалсификатора. Избацивањем класичних језика из обавезног образовања — Европљани су били отргнути од корена. Осим тога, класични језици су били непожељни због давно уочених педагошких врлина, као најбоља средства подстицања интелектуалног и етичког развоја слободоумне личности. Тако је отворен пут систему који вештачки продужава инфантилни стадијум, где дете учи само и једино посредством опонашања. Док је диференцирани и »вертикални« систем образовања стварао самосталне и независне личности — овај »мондијалистички«, једнообразни и »хоризонтални« систем производи послушне и зависне индивидуе, према потребама »новог светског поретка«.

Веродостојна културна револуција врши културни препород управо превазилазећи све споменике прошлости, суочавајући, непосредно, вечно врело првобитности. Све оно што је у таквом препороду створено ново спрам старог, само је нови израз древне, вечне жеље стваралачких моћи за постварањем.
Свако веродостојно уздизање културе изискује виталну основу, дакле животност народне културе. Није довољно само памтити и чувати митове и легенде, игре и обичаје, ткања и везове народне културе као ствари прошлости, већ је неопходно пробудити и подстаћи стваралачке моћи народа да се постварују у савремености, да се отварају ка хоризонтима будућности. Стваралачке моћи словенских народа су утрнуле и успаване јер им је одузето самопоштовање, које је основни темељ самопоуздања, битне енергије самоостварења.
Истина је да су неповратно изгубљени стари амбијенти живота и његове древне структуре, који су скупа подстицали стваралачке моћи на остварења. Ипак, у инструментаријуму модерне цивилизације постоје многа средства која могу бити ваљано употребљена за добро, за успостављање нових и чак погоднијих услова живота народа, превасходно ратарског. Ипак, у инструментаријуму модерне цивилизације постоје многа средства која могу бити ваљано употребљена за добро, за успостављање нових и чак погоднијих услова живота народа, превасходно ратарског народа, који ће поново подстицати његове стваралачке потребе и моћи. Наравно, културну револуцију није могуће извести без неопходне политичке моћи и одгова рајуће, свестране подршке. Само једна одлучна и просветљено словенска политичка акција може освојити просторе и средства који су неопходни културној револуцији Словенства.
То освајање ваља почети од електронског неба, које је данас премрежено телевизијским канализацијама што на словенске народе избацују, непрекидно, смеће »интернационалне« или »мондијалне« антикултуре.
Снаге »мондијализма«, под исприком флоскула попут »закони тржишта«, »слободна конкуренција« или »интеграциони процеси«, свуда намећу неоколонијални и псеудоимперијални систем експлоатације природних и привредних богатстава словенских народа.
Агенти »мондијализма« се свуда жестоко опиру сваком покушају одбране економске независности, проказујући такве тежње као последице незнања, јер је у савременом свету тобоже немогуће очувати економски суверенитет. Ако би веровали доктринарим демоније економије, сви народи би морали капитулирати пред насиљем «новог светског поретка» те одустати од сваке воље за управљањем сопственом економском судбином. Морали би уклонити пред »мондијалистичким« пљачкашима све од бране и препустити им сва своја природна и привредна богатства.
Огромне размере потенцијалног тржишта економски уједињених словенских држава, као и комплементарности националних привреда, уз ванредна природна богатства и радне потенцијале омогућују таквој заједници чак потпуно аутархију, у случају крајње потребе.
Стога свеопшта субверзија и пропаганда агената »мондијализма« на власти у словенским државама, превасходно циља да онемогући покрете словенских народа ка стварању културно-политичке, војне и привредне заједнице, како би словенски народи, одвојени или разједињени те чак сукобљени, један по један или скупа поново запали у ропство, под господарима »новог светског поретка«.
Истој стратегији припада и силовито наметање либерал-капиталистичког модела, који је, према одређењима његовог најутицајнијег теоретичара, Фридриха фон Хајека, сушта супротност слободи и одговарајућој власти народа, као и темељним људским поривима ка правди и солидарности. У питању је модел који легитимише и легализује најгоре људске или подљудске пориве као и безобзирну превласт снажнијих над слабијим економијама. По искреном признању фон Хајека, синтагма »слободна конкуренција« је само елегантна исприка за превласт снажнијих над слабијим, јер ту заправо и нема никакве конкуренције: унапред се зна да ће већи капитал победити мањи, да ће без државне помоћи национално предузеће бити прождрано од наднационалне компаније и њене планетарне мреже. Конкретна вредност производа нема великог значаја у тој »конкуренцији«, јер ће снага капитала уложена у рекламирање најгорег производа успети да га наметне масама уместо најбољег, ако овај последњи не располаже одговарејућим моћима.
За нас је битно сазнање да је либерал капиталистички модел сасвим туђ словенској самобитности и православној традицији, тим пре јер потиче из протестантске и јеврејске религије, како су убедљиво показала истраживања научника попут Макса Вебера и Вернера Зомбарта. Уосталом, посебни, премда не и последњи разлог за одбијање таквог модела почива у чињеници да он свуда показује знаке исцрпљености.

Словенска културна револуција изискује и велики повратак земљи и селу, обнови његове животности и плодоносности, радости и среће живљења. Ако ретроспективно пратимо процесе нихилизма модерне цивилизације, доћи ћемо до његове прве и пресудне победе, која је последично омогућила све потоње. Реч је о победи нихилизма демоније економије над селом и ратарском културом, обележеном стравичним покољем стотине хиљада вандејских ратара, верних француском краљу. Тај већ двестогодишњи процес нихилизма карактерише управо систематско уништење села и ратарске културе те претварање слободних ратара у зависне пролетере, искорењене и обездушене, сабијене у казамате нових вавилонија. Револуција о којој овде говоримо налаже обртање тог процеса, дакле повратак земљи и селу, обнову изгубљених слобода и достајанства, самопоштовања и самопоуздања ратара.
Такву револуцију захтевају и елементарне, биолошке потребе човека јер је ширење пустиња и уништење природе еколошким катастрофама заправо последица демоније економије и њеног рата против људскости. Повратaк земљи и селу подразумева и велики покрет обнове природе и оздрављења планете планетарне размере еколошке катастрофе су досегле критичне ступњеве, што изискује одлучни и општи препородилачки противпокрет.
Према речима Лестера Брауна, управника истраживачког пројекта Stare of the World и одговарајућих годишњих извештаја, у издању вашингтонског Worldwatch Institute, »довољно је само прелистати извештај да би се схватило у какву се несрећу уваљујемо. Јаз између онога што је неопходно учинити да би се спасла животна средина и онога што радимо, све је шири и дубљи.
Ми губимо битку за спас Земље.« И даље, по Лестеру: »довољно је само обратити пажњу на кору земље која се обрађује. Сваке године кора земље еродира и смањује се под бујицама које преплављују равнице, ненаилазећи више на шуме које би их задржале. Годишњи губитак хумуса планете одговара површини на којој се узгајају житарице у Аустралији. Осматрајући само аспект земље, можемо закључити да ће сваке године бити све теже за стотине милиона људи у свету... Чињеница је да су пет најтоплијих година XX столећа биле све садржане у последњих десетак година. Чињеница је да цене житарица расту и ако се има у виду ова тенденција, извесно је да ће и даље расти. То ће за стотине милиона људи Трећег света значити само једно и глад. И очајање. Глад ће бити авет која ће лутати светом.«
Словени могу спасти свет од коначне катастрофе ако се одлучно супротставе демонији економије и насиљу жреца »новог светског поретка« те ако од својих земаља створе врт узорне племенитости, лепоте и радости живота. Снагом тог примера препорода човека и заједнице, Неба и Земље — Словени ће преобразити свет.
Нека ми верни читалац, коме захвљујем на поверењу времена и стрпљења, дозволи да на крају наведем речи здравице једног руског пријатеља, упућене ми ових дана, у Москви, речи што ме прате сво време рада на овом огледу, покрећући ми мисли и снове:
»Ми се боримо за правду. Убићемо Звер. Победа ће бити наша!«

( Драгош Калајић )