Saveti o zdravlju

Dojenje utiče na mentalno zdravlje dece

Deca dojena duže od šest meseci možda su izložena manjem riziku od problema s mentalnim zdravljem u kasnijem životu, poručuju australijski stručnjaci sa "Teleton" instituta za istraživanje zdravlja dece u Pertu.

Dojenje pomaže bebama da se lakše izbore sa stresom, a može da predstavlja i znak veće vezanosti između majke i deteta. Te prednosti bi mogle da imaju trajno pozitivno dejstvo, naglašavaju australijski stručnjaci.

Tim kojim je rukovodila doktorka Vendi Odi proučio je 2.366 dece čije su majke učestvovale u jednoj australijskoj studiji o trudnoći. Mentalno zdravlje ove deca je ispitivano u drugoj, petoj, osmoj, desetoj i četrnaestoj godini.

Jedanaest odsto praćene dece nije bilo nikad dojeno, 38 odsto je dojeno manje od šest meseci, a samo je nešto više od 50 odsto dojeno šest meseci ili duže.

Majke koje su dojile decu manje od šest meseci, bile su u proseku mlađe, manje obrazovane, siromašnije i pod većim stresom, a takođe je među njima bio veći procenat pušača nego među majkama koje su duže dojile.

Među tim ženama beležen je i veći procenat onih koje su patile od postporođajne depresije, a među njihovom decom bilo je više one s problemom rasta, nego među decom majki koje su dojile najmanje šest meseci.

Pri svakoj proceni mentalnog zdravlja praćene dece, australijski stručnjaci primećivali su da ona koja su kraće sisala pokazuju sve gore ponašanje.

Razlike među manje i više dojenom decom, primećivane su, kako u učestalosti poremećaja kod kojih je negativan stav usmeren prema sebi, kao što je depresija, tako i onih poremećaja kod kojih se negativan stav usmerava na spoljnu sredinu poput agresivnosti.

Sa svakim mesecom dužeg dojenja kod praćene dece je uočavano bolje mentalno zdravlje.

Uticaj dužine dojenja na kasnije mentalno zdravlje nije bio umanjen ni uzimanjem u obzir drugih faktora - društveno ekomonskih i psiholoških, kao i događaja koji su obeležili rani život praćene dece.

Zaključak tima iz Perta je da bi nastojanje da se deca duže doje moglo da bude od dugoročne dobrobiti za mentalno zdravlje dece i adolescenata.


Napredak u ispitivanju leukemije

Otkrivanjem još četiri genske varijante koje povećavaju rizik obolevanja od jednog od najčešćih oblika leukemije, još jednom je potvrđeno postojanje veze između nasleđa i ove ozbiljne bolesti krvi.

Stručnjaci Evropskog instituta za istraživanje raka otkrili su četiri nove genske varijante koje povećavaju rizik obolevanja od jednog od najčešćih oblika leukemije, potkrepljujući pretpostavku da rizični faktori za ovu bolest krvi mogu da budu nasledni.

Računajući i novootkrivene četiri, naučnicima je sada poznato ukupno 10 genskih varijanti koje se dovode u vezu sa hroničnom limfocitnom leukemijom (CLL).

Rezultati studije potvrdili su da kod 87 odsto obolelih od pomenute vrste leukemije postoji bar jedan od otkrivenih genskih faktora rizika.

Četiri nova faktora su uobičajena među evropskim stanovništvom, a svaki od njih doprinosi povećanju rizika obolevanja od CLL-a.

Reč je o bolesti koja u zapadnim zemljama ima udeo između 30 i 40 odsto među leukemijskim oboljenjima odraslih i koja se uglavnom dijagnostikuje kod osoba starijih od 55 godina.

Ovaj tip leukemije gotovo je jednako rasprostranjen među belim i crnim stanovništvom, ali među azijskim narodima nije toliko čest.

Vođa istraživanja Ričard Houlston istakao je da nasledni rizik od CLL-a nije posledica posebne varijante pojedinačnog gena, nego posebnosti više njih.

Faktori rizika identifikovani su istom tehnikom genetske analize koju su svetski stručnjaci ranije koristili da bi utvrdili varijante gena odgovorne za rak dojke, prostate, testisa, mozga, debelog creva i dečije leukemije.

Geni 2.503 osobe obolelele od hronične limfocitne leukemije upoređeni su sa genima 5.789 zdravih ljudi, u potrazi za razlikama u DNK-u između te dve grupe.

Što je više tih rizičnih faktora kod pojedinca, to je veći rizik obolevanja od pomenute vrste leukemije. Na primer, osobe koje imaju više od 13 rizičnih faktora za CLL, izložene su sedam puta većoj mogućnosti da obole od te bolesti nego prosečno stanovništvo.


Loše strane kontracepcije "depo-provera"

Sredstvo protiv začeća na bazi progesterona, "Depo-provera" ili skraćeno DMPA, može da smanji gustinu kostiju, ali taj gubitak se znatno ograničava ukoliko se ne puši i ako se unose umerene količine kalcijuma, poručuju američki stručnjaci sa Univerziteta Teksasa.

"Depo- provera" se daje injekcijom na svaka tri meseca i u principu se smatra efikasnim, jednostavnim i jeftinim načinom kontracepcije, ali može da izazove znatan gubitak koštane mase.

Neka istraživanja su, istina, pokazala da se, po prestanku korišćenja "depo provere", izgubljena koštana masa često obnavlja, ali ipak nije izvesno da li se gubitak sasvim nadoknađuje.

Teksaško istraživanje na 95 žena korisnica "provere" tokom dve godine ukazuje da su one koje su pušile, ili nisu konzumirale dovoljno kalcijuma, bile pod izuzetno velikim rizikom od gubitka koštane mase - što se definiše kao opadanje za pet odsto u kičmenom delu i kuku.

Ispitanice koje su pušile bile su pod četiri puta većim rizikom od ovakvog gubitka koštane mase, nego one koje nisu pušile, s tim što se taj rizik smanjivao za 19 odsto sa svakih 100 mg unetog kalcijuma dnevno.

Među ženama koje su izgubile najmanje pet odsto koštane mase u kičmi ili kuku tokom dve godine, prosečan dnevni unos kalcijuma bio je svega 484 mg, dok je preporučen unos tog minerala 1.000 mg.
Kod ispitanica koje su konzumirale više od 600 mg kalcijuma dnevno, gubitak koštane mase iznosio je oko dva odsto, ili manje.

Utvrđeno je, takođe, da su žene koje su prethodno bar jednom rađale, bile pod upola manjim rizikom od znatnijeg gubitka koštane mase od onih koje nisu rađale.

Zaključak studije je da kod žena koje su rađale, koje ne puše i konzumiraju najmanje 600 mg kalcijuma dnevno (bilo kroz hranu, bilo kao dijetetski dodatak) postoji "minimalan razlog za brigu" oko gubitka koštane mase zbog korišćenja "depo provere".

Teksaški stručnjaci koji su učestvovali u ovom istraživanju, poručuju da bi lekari trebalo da savetuju korisnicama ovog kontraceptivnog sredstva da ostave cigarete i povećaju unos kalcijuma.

Izvor

Nove metode u oplodnji starijih žena

Oplodnja "in vitro" (IVF) veoma često ne uspeva kod žena u "zrelijim godinama" a jedan od razloga, smatraju ginekolozi i genetičari, su greške i nedostaci u citoplazmi njihovih jajašaca.

Ubrizgavanje nukleusa jednog jajašca u jajašce kome nukleus nedostaje nedavno je oprobano kao način da se "zaobiđe" retko nasledno oboljenje koje izaziva "neispravna" mitohondrija u citoplazmi.

Nedavno je Acuši Tanaka, ginekolog u Bolnici Svete Majke u Kitakjušu, u Japanu, sa grupom saradnika, koristio prenošenje nukleusa jajašca kako bi "udahnuo nov život" u jajašce starije žene.

Lekari iz njegove ekipe izvukli su nukleuse iz 31 jajašca žena koje su bile podvrgnute in vitro oplođenju i ubrizgali ih u "oštećena" jajašca žena mlađih od 35 godina - javlja časopis "Nju sajentist".

Od njih, 25 jajašaca izgledala su pogodna za oplođenje. Kad je u njih ubrizgana sperma, sedam jajašaca, ili 28 odsto, oformila su začetke embriona poznatih kao blastociti dok se to dogodilo u samo 3 odsto kod takozvanih "nepopravljenih" jajašaca.

"Ako bi smo bili u stanju da 'transferišemo' ove novostvorene embrione, uveren sam da bi procenat uspeha u oplodnji starijih žena bio izuzetno veliki" - naglasio je Tanaka.

On je rezultate svojih istraživanja predstavio u Američkom društvu za reproduktivnu medicinu na jednom skupu u Atlanti, u Džordžiji. Sa kolegama iz SAD i Španije sada planira da počne prebacivanje embriona iz "popravljenih" jajašaca u matericu žena.

U SAD je, inače, 2001. godine izbila prava erupcija gneva kad je citoplazma mlade žene ubačena u jajašca starijih žena kako bi se poboljšao njihov kvalitet.

Uz moralne pridike na ove, kako su ih kritičari nazvali, "tro-roditeljske embrione", stvorene iz jajašca dve različite žene, naglašavan je i strah da će deca začeta iz jajašca koja sadrže mitohondrije više nego od jedne žene mogla biti rođena s različitim oboljenjima.

Tanakina metoda će svakako smanjiti rizik jer citoplazma potiče samo od jedne žene. On je naglasio da 98 odsto ćelija DNK potiče iz jednog nukleusa što treba da ublaži pa i otkloni moralne dileme i nelagode.


Dugo sedenje opasno po zdravlje

Radno mesto, odnosno, kancelarijski posao radnika koji veći deo vremena provode 'pričvršćeni' za svoje stolice, radi prevazilaženja ovih problema trebalo bi redovno da vežbaju, odlaze do printera, aparata za kafu ili na kratke razgovore sa kolegama, prenosi "Indipendent".

Istraživači iz Švedske tvrde da bi dugo sedenje trebalo da se smatra rizičnim po zdravlje, nezavisno od nedostatka telesnih vežbi.

Doktor Elin Ekblom-Bak upozorava da dugotrajno sedenje nosi dodatan rizik od bolesti i da se taj problem ne može rešiti vežbanjem. Ona tvrdi da sve više studija ukazuje na problem.

"Sprovedena su istraživanja nad dve grupe radnika u kancelariji. Jedna grupa imala je redovne pauze tokom kojih su se kretali, dok je druga sedela svih osam časova za stolom. Grupa koja se kretala imala je uredne nalaze krvi, šećera i bili su manje gojazni", ističe Ekblom-bak.

Druga studija, sprovedena u Australiji, pokazala je da ženama za svaki sat proveden u stolici, rizik od šećerne bolesti i oboljenja srca raste za jednu četvrtinu, bez obzira na vežbanje.

Ekblom-Bak je istakla da je važno da nakon 45 minuta sedenja napravite petominutnu pauzu.


Kako doživeti dugovečnost

Ako u pedesetoj godini starosti pozitivno odgovorite na sedam pitanja koja su osmislili stručnjaci za zdravlje srca iz SAD, pruža vam se šansa da poživite još 40 godina bez srčanog i moždanog udara.
Znate li za 7 tajni dugog života? Ako ne znate, evo ih:
- Klonite se cigareta.
- Održavajte vitkost.
- Vežbajte.
- Zdrava hrana neka vam bude imperative.
- Pazite na krvni pritisak.
- Kontrolišite holesterol.
- Redovno proveravajte šećer u krvi.

Istraživanja pokazuju da većina 50-godišnjaka koja pazi na 7 navedenih postulate živi još 40 godina bez moždanih i srčanih udara, najčešćih ubica savremenih ljudi, kaže dr. Clyde Yancy, predsednik American Heart Association.

"Ovih 7 faktora - ako ih možete držati u idealnim granicama i kontrolirati - na kraju postaju izvor dugovečnosti za vaše srce. Živite duže, zdravije, život vam je sadržajniji u zrelim godinama, ne pijete mnogo lekova i ne zahtevate medicinsku negu," rekao je dr. Donald M. Lloyd-Jones, jedan od vodećih američkih kardiologa.

Oni koji će hvaliti idealnim kardiovaskularnim zdravljem mogu odgovoriti potvrdno na 7 sljedećih pitanja:

• Nikad niste pušili ili ste prestali s pušenjem pre više od godinu dana?

• Indeks telesne mase vam je manji od 25?

• Svake nedelje umereno vežbate barem 150 minuta ili intenzivno 75 minuta?

• Provodite barem 4 nutricionističke preporuke: 4 1/2 šolje voća i povrća na dan; barem dve porcije ribe nedeljno; pijete tek neznatne količine zaslađenih sokova; svakodnevno jedete hranu bogatu vlaknima; uzimate manje od 1,500 miligrama soli na dan?

• Holesterol vam je niži od propisane granice?

• Krvni pritisak vam je u granicama 120/80?

• Glukoza u krvi manja vam je od 100?


Izvor

Pet šoljica kafe ili čaja sprečiće tumor mozga

Tokom istraživanja objavljenog u Cancer Epidemiology, naučnici su pratili više od 300 muškaraca i žena kod kojih je dijagnostikovan gliom – rak mozga (ovo je samo jedan tip raka koji počinje da raste u mozgu).

Kad su uporedili navike ispijanja kofeina s onima koji nemaju tumor mozga ustanovilo se da oni koji piju 5 ili više šoljica kafe ili čaja na dan imaju 40 posto manje šansi da dobiju tumor. Dakle, kafa ili čaj mogli bi da budu dobar saveznik u borbi protiv raka mozga.

Od ovog zaštitnog djelovanja kofeina posebno su profitirali muškarci, iako još nije jasno zašto je to tako.

Moguće objašnjenje vide u činjenici da kofein smanjuje snabdevanje krvi u mozak čime se izgladnjuju i ćelije tumora koje ostaju bez visoke koncentracije kiseonika i hranjivih supstanci.

Kafa i čaj bez kofeina nisu imali ovaj povoljan učinak.


Postoje li loše kreme za bebe

Generacije dece su porasle uz taj delotvoran i nezamenljiv preparat, kreme za bebe. Ova mast, međutim, između ostalih sastojaka obično sadrži i bornu kiselinu u određenom procentu, koja ima funkciju antiseptika i bakteriostatika.

Nova istraživanja, proistekla iz prijavljenih neželjenih efekata u svetu, bacila su novo svetlo na ovu široko primenjenu supstancu. Naime, poznato je da se borna kiselina vrlo malo resorbuje kroz intaktnu, neoštećenu kožu, pa samim tim i nema neželjenih efekata.

Problem nastaje kada se ovi preparati, posebno mast, nanose na kožu novorođenčeta - koja, naročito u toku prvog meseca, nema u potpunosti razvijenu odbrambenu funkciju, kao ni aktivnost lojnih žlezda i melanocita (pigmentnih ćelija), i tek se prilagođava spoljnoj sredini. Takva osetljiva, nežna, tanka koža je više sklona iritacijama, ojedu i upalnim procesima. Resorpcija kroz nju je neuporedivo veća.
Koža burno reaguje
U svetu su zabeleženi slučajevi akutnog trovanja kroz veću površinu oštećene kože koje se manifestuje povraćanjem, buncanjem, grčenjem mišića, bolovima u stomaku, povišenom temperaturom, oštećenjem bubrega, ređe jetre. Koža je tada veoma osetljiva pa nastaje osip, koji prelazi na sluzokože, a sve može da se završi kolapsom i šokom - koji, po pravilu, imaju smrtan ishod. I to zbog sporog izlučivanja borne kiseline i česte primene preparata koji je sadrže.

Iz predostrožnosti, zbog mogućih komplikacija, zabranjena je upotreba borne kiseline u mastima i kremovima kao najšire primenjivanim za decu mlađu od tri godine. Ali, zabrana važi i za kupke, šampone, paste za zube, praškove za posipanje - što se tiče istog uzrasta. Preparati za stariju decu i odrasle su takođe strogo ograničeni i kontrolisani.
Borna kiselina u lečenje infekcija
Borna kiselina se uspešno primenjuje i u lečenju infekcija genitalnog dela, uzrokovanih nekim vrstama gljivica iz roda Candida, pa se može naći u vaginaletama.

Ali, eksperimenti na životinjama su pokazali da borna kiselina ima veoma štetan uticaj na razvoj ploda, pa se u periodu planiranja i trajanja trudnoće ne preporučuje korišćenje vaginaleta koje je sadrže. Postoje preparati za tu namenu koji su jednako efikasni, a koje propisuje ginekolog.
Prirodni sastojci u preparatima
U savremenim preparatima za negu dečje kože, antiseptično i pufersko dejstvo (reguliše kiselost i baznost) je uspešno postignuto prirodnim sastojcima. Poznato je dejstvo fermentisanog soka divlje jabuke (Pyrus malus), koja sadrži voćne kiseline, minerale i vitamine, neutrališe kisele produkte urina i fecesa, a pritom nema toksičnih efekata.

Umirujuće i protivupalno dejstvo imaju ekstrakti kamilice, nevena i lavande, a često se preparatima dodaje alantoin, bisabolol, biljna ulja i druge supstance za blagotvoran efekat na kožu.

Da bi se izbegle neželjene posledice, savet je da se obrati posebna pažnja na sastav proizvoda koji se kupuje (koji nisu uvek propisno razvrstani po nameni) i da se, po potrebi, zatraži savet pedijatra i farmaceuta


Borba protiv raka grlića materice

Britanski stručnjaci smatraju da bi uz minimalna ulaganja i do trećine fatalnih slučajeva gde je prisutan rak grlića materice u zemljama u razvoju moglo da se spreči. Upotrebom rastvora sirćetne kiseline može se uspešno otkriti prisustvo potencijalno opasne lezije.

Jednostavnim testiranjem, koje košta svega dva dolara, i trenutnim tretmanom, lekari bi u siromašnijim zemljama mogli da spreče 100.000 slučajeva smrti od raka grlića materice godišnje, poručuju britanski stručnjaci s Univerzitetskog koledža u Londonu.

Ova vrsta raka po smrtnosti na prvom je mestu među kanceroznim bolestima kod žena u zemljama trećeg sveta, u kojima su glavni problem neadekvatna zdravstvena infrastruktura i visoki troškovi uobičajenog testiranja i vakcinacija, prenosi agencija Rojters.

Umesto laboratorijskog testiranja postojanja humanih papiloma virusa ( HPV) - najčešćih uzročnika ove vrste raka - lekari u zemljama u razvoju bi mogli da se oslone na vizuelni pregled i nanošenje na grlić materice manje količine rastvora sirćetne kiseline.
Na taj način eventualne lezije iz kojih može da se razvije rak postale bi uočljive.

Ove lezije bi potom mogle da se tretiraju na licu mesta, čime bi, prema proceni britanskih stručnjaka, mogla da se spase trećina žena od oko 300.000 koje svake godine umiru od raka grlića materice, od čega 85 odsto u zemljama u razvoju.

Istraživanja su pokazala da je ovaj pojednostavljen i jeftin način testiranja, pouzdan i prihvatljiv za žene u ruralnim i izolovanim sredinama, u kojima nema savremenih tehničkih sredstava i laboratorija.

Vakcine „ gardasil" i „ cervariks" štite od jednog broja HPV-a, ali dostupnost tih vakcina, kao i laboratorijskih testova je ograničena u mnogim zemljama Afrike, Azije i Južne Amerike.

Izvor

Kako se bebi daje lek

Lekovi za decu, pre svega onu malu, prave su uglavnom u obliku sirupa ili praška koji se rastvara. Doziranje zavisi od bebine kilaže, a lekar će prepisati koliko tačno treba dati leka u jednoj dozi, na koje vreme se daje i koliko dugo. Ovih uputstava se treba strogo pridržavati.

Pre davanja leka, pripremiti špric (bez igle) ili kašičicu. Bebu treba podići u polusedeći položaj i ušpricati lek u usta - sa strane, jer će tako najbolje da ga proguta.

Ukoliko se desi da beba pljune ili povrati lek odmah nakon davanja, ili u periodu do desetak minuta, treba ponoviti postupak sa celom količinom leka. Ako povrati nakon dvadesetak minuta, ne treba ponavljati davanje leka.

U slučaju da dete ima visoku temperaturu, prvo treba skinuti temperaturu, pa onda dati lek. Preporučuje se da to bude mama, zbog provereno dobre relacije majka i dete.

Treba izbegavati davanje leka na flašicu, ili priborom kojim se beba hrani. Ako vrišti ili se otima, davanje leka treba odložiti za kasnije. Najpre je treba umiriti, razveseliti, pa u igri dati da popije lek. Nikako nije dobro na silu davati lekove.


Oprez sa antioksidantima

Proizvodi sa visokim sadržajem antioksidanata mogu štetno da utiču na zdravlje, ukoliko se konzumiraju u velikim količinama, zaključili su istraživači sa Univerziteta u Kanzasu.

Ovi naučnici su utvrdili da obilje takvih proizvoda u ishrani može da izazove disbalans između količine antioksidanata koji usporavaju oštećenje mišića i drugih organa pod dejstvom oksidacije, i prooksidanata koji ove procese ubrzavaju.

U eksperimentima sprovedenim na životinjama, koje su dobijale različite doze antioksidanata, istraživači su pokušali da razjasne na koji način može da se poboljša dopremanje kiseonika u mišiće u vreme fizičke aktivnosti.

Eksperiment je pokazao da u nekim slučajevima antioksidanti pogoršavaju mišićne funkcije i povećavaju osećaj zamora. Ovakva reakcija nastupa zbog toga što antioksidanti prigušuju ključne signale neophodne za efikasno funkcionisanje mišića.

Stručnjaci savetuju uzdržavanje od upotrebe proizvoda sa povećanom količinom antioksidanata sve dok se naučno ne dokaže kako ovi inhibitori oksidacije deluju na fiziološke sisteme organizma.

Široko je rasprostranjen stav da antioksidanti mogu da spreče razorno delovanje slobodnih radikala na ćelije živih organizama i tako uspore proces starenja. Mnogobrojna istraživanja, međutim, nisu potrvdila ovu hipotezu, navodi internet portal Kompulenta.ru.

Antioksidanti se prvenstveno nalaze u raznom svežem voću, a posebno bogati ovim supstancama su borovnice, grožđe, oskoruše, ribizle, šipak... Od pića se izdvajaju crno vino, zeleni i (u manjoj meri) crni čaj.


Stariji ljudi sa viškom kilograma duže žive

Naučnici kažu kako su norme telesne mase koje je za starije osobe prekomerne težine utvrdila Svetska zdravstvena organizacija, "preterano restriktivne".

Sedamdesetogodišnjaci koji imaju višak kilograma u manjoj su opasnosti da umru u idućih deset godina nego njihovi vitki vršnjaci, navodi australska studija objavljena u Sjedinjenim Državama.

Istraživanje je počelo 1996, na uzorku od 4.677 muškaraca i 4.563 žena između 70 i 75 godina, a praćeni su kroz deset godina sve do smrti, ako je smrt nastupila do kraja studije.

Njima je meren indeks telesne mase ( BMI), koji omogućavaju procenu količine masti u organizmu. Istraživači su vodili računa o opštem zdravstvenom stanju i načinu života ispitanika.

Studija je pokazala da ljudi, koji po svom BMI ulaze u kategoriju ljudi s prekomernom telesnom težinom, imaju 13 posto manje izgleda da umru u idućih deset godina od osoba s normalnim BMI.

Dr Leon Flicker sa Univerziteta Western Australia, voditelj studije, rekao je da dobijeni rezultati govore kako su norme telesne mase koje je za starije osobe prekomerne težine utvrdila Svetska zdravstvena organizacija "preterano restriktivne" i "možda bi bilo dobro da se sad revidiraju".


Dijabetes tip 2 može da se kontroliše

Suviše veliko snižavanje nivoa dijabetesa 2 je isto tako rizično kao i ostavljanje na previsokoj vrednosti, zaključili su britanski stručnjaci s Kardifskog univerziteta.

Oni su takođe utvrdili da, ljudi kod kojih je dijagnostikovan dijabetes tipa 2 koji koriste insulin da bi šećer snizili do gotovo normalne vrednosti, bili su pod 50 odsto većim rizikom od smrtnog ishoda tokom trajanja studije, u odnosu na ispitanike koji su koristili kombinaciju oralnih lekova, kao što su " metformin" i "sulfoniluera", preneo je Rojters.

Kardifski stručnjaci, međutim, napominju da je ta pojava možda posledica činjenice da su osobe kojima je potreban insulin često starije i bolesnije od onih kojima su dovoljni oralni lekovi.

Opšti zaključak studije je da je najbezbedniji tretman dijabetesa 2 uzimanje tableta koje povećavaju osetljivost organzima na insulin, kada se kombinuje određeni način ishrane i fizička aktivnost, i da bi lekari trebalo da se trude da pacijente održe na takvom tretmanu što je duže moguće.

Ovakav zaključak suprotan je tradicionalnom učenju da lekar treba da se potrudi da šećer pacijenta snizi koliko god je to moguće.

Kardifska studija je poslednja u nizu koje su se bavile pitanjem da li agresivan tertman da bi se ostvario gotovo normalan nivo šećera u krvi dijabetičara može da spreči neke od najvećih rizika šećerne bolesti, kao što su infarkt i šlog.

Istraživanje pod skraćenim nazivom ACCORD, koje je sponzorisala vlada SAD, je čak obustavljeno februara 2008. jer se desilo da je među ispitanicima na intenzivnom tretmanu bilo 20 odsto više smrtnih slučajeva nego među onima koji su lečeni umerenijim sredstvima.

Dijabetes tipa 2, često nazivan i dijabetesom odraslih, je česta bolest u kojoj dolazi do nesposobnosti organizma da na pravi način iskoristi šećer i insulin - supstancu koju proizvodi pankreas da bi smanjila nivo šećera u krvi nakon obroka.

Dijabetes u svetu poprima epidemijske razmere - procenjuje se da od njega boluje 180 miliona ljudi, a pod naročito velikim rizikom da od njega obole su gojazne osobe pa se veruje da će narednih decenija, zbog sve učestalije gojaznosti, biti i sve više šećeraša.

U kardifskoj studiji analizirane su veze između stope smrtnosti i nivoa šećera u krvi kod gotovo 48.000 britanskih pacijenata starijih od 50 godina, koji su lečeni od dijabetesa 2 između 1986. i 2008. godine.

Utvrđeno je da su kako oni sa najvišim, tako i oni s najnižim vrednostima šećera, pod povećanim smrtnim rizikom - za 79, odnosno 52 odsto. Najmanji rizik od smrti registrovan je kod pacijenata sa nivoom šećera od oko 7,5.

Takođe je, konstatovano da je rizik od smrtnog ishoda kod osoba na insulinu bio 49 odsto veći nego kod onih koje su lečene tabletama.

Izvor

Za višak kilograma kriv je 16. hromozom

Grupa francuskih naučnika iz Lila je zajedno sa kolegama iz Velike Britanije, Švajcarske i drugih evropskih zemalja otkrila novi uzrok gojaznosti vezan za anomaliju na 16. hromozomu.

Nedostatak veoma malog dela tog hromozoma (mikrodelecija) dovodi do nestanka 30 različitih gena. Ta promena je kod gojaznih ljudi mnogo češća nego u opštoj populaciji, objavljeno je na veb sajtu www.point.fr.

Međunarodna grupa naučnika smatra da se opasnost od pojave teške gojaznosti povećava za 5.000 odsto kod osoba koje su nosioci "delecije" na 16. hromozomu.

Iako tek treba tačno utvrditi koji su geni izazivači gojaznosti, oni pretpostavljaju da ti isti geni imaju ulogu i u razvoju mozga i dodaju da oblast hromozoma 16 utiče na pojavu bolesti kao što su šizofrenija i autizam, dva oboljenja koja u mnogim slučajevima prate gojaznost.

Rezultati njihovog istraživanja daju osnova da se dalje ispituje moguća povezanost između gojaznosti i neuropsihijatrijskih oboljenja.


Zadah iz usta je upozorenje


Već odavno je poznato da u našim ustima živi mnoštvo bakterija koje se hrane proteinima iz hrane proizvodeći na taj način gasove koji isparavaju i tako postaju najčešći uzrok neprijatne pojave koja se zove halitoza. Zato, navešćemo najčešće uzroke neugodnog i neprijatnog mirisa iz usta.
Stres i pušenje
Savremeni ritam života, pogotovo u poslednje vreme, postaje nesnosan. Već ujutro, “sačeka” nas neki stres. Treba da znate da on uzrokuje vraćanje (refluks) kiseline iz želuca u jednjak. A većina ljudi pokušava da se smiri tako što se lati cigarete. Pogrešno! Naučite da se opustite. Osigurajte dovoljno vremena za potpun i uravnotežen doručak kojeg morate pojesti na miru. Idealno je ako sebi možete da priuštite kratke trenutke odmora tokom dana.
Pravilna ishrana
Brojne i ugodne arome na nepcu mogu se pretvoriti u loše mirise. Najbolje rješenje: umjesto da se odričete zadovoljstva okusa, pranje zuba treba da bude redovno. Naučite male trikove kojima možete prikriti neugodni zadah (osvežavajući bomboni, kapsule, žvakaće gume, sprejevi za osvježavanje daha).
Otorinolaringološki poremećaj
Sinusitis, prehlada ili angina kao da uvek vrebaju iz zasede. Sve bolesti disajnog sistema utiču na dah jer je nos povezan s usnom šupljinom.
Problem u ustima
Pokvareni zubi, zubno meso krvari, sve vas boli u ustima, jedan deo usne šupljine je otečen – sve su ovo simptomi koji upućuju na stomatološki problem a uz sve to, osećate neprijatan zadah iz usta. Nema čekanja. Što pre posetite svog stomatologa koji će rešiti problem sa zubima ali i neprijata zadah. Ne zaboravite, upala zubnog mesa utiče na dah jer se na tom mestu razvijaju bakterije.
Poremećena probava
Želučano-jednjački refluks (povrat probavne želučane kiseline prema jednjaku) lako se može javiti u određenim položajima tela, naročito kad ležite. Ta pojava često je uzrok upale jednjaka. U ovom slučaju neugodan dah posledica je hijatalne hernije, (utiskivanje želuca u prsnu šupljinu uz jednjak) što je česta pojava kod pušača.


Rešena zagonetka HIV virusa

Američki stručnjaci sa Univerziteta Harvard, predvođeni Piterom Čerepanovim sa londonskog koledža, uspeli su da uzgoje kristalnu masu koja im je omogućile da vide strukturu enzima integraze.

Enzim integraze se može naći u HIV virusu, kao i drugim srodnim, takozvanim "retrovirusima". Neki od najnovijih lekova protiv side pokušavaju da blokiraju upravo taj enzim. Ne treba napominjati koliko je sida opaka bolest.

Sada, pošto je poznata struktura integraze, stručnjaci mogu u potpunosti da razumeju kako inhibitori tog enzima deluju, kako ih je moguće poboljšati i kako sprečiti HIV virus da protiv njih razvije otpornost.

"Zarazivši nekog, HIV virus koristi enzim integrazu da "prilepi" kopiju svoje genetske informacije na DNK domaćina", objašnjava Čerepanov.

Neki novi lekovi protiv side, kao što su "izentres" kompanije "Merk" i "elvitegravir", eksperimentalni lek firme "Gilijad sajensiz" (Gilead Sciences), deluju tako što blokiraju integrazu, ali naučnici ne znaju tačno kako bi mogli da budu poboljšani. Jedini način da se to utvrdi je da se razvije visoko kvalitetna kristalna struktura integraze, na čemu se godinama bezuspešno radilo.

Britansko-američkom timu sada je pošlo za rukom da razvije dovoljno kvalitetan kristal integraze, pozajmljene iz jednog retrovirusa koji je veoma sličan virusu side.

Tek nakon više od 40.000 pokušaja, dobijen je kristal kroz koji se mogla videti njegova trodimenzionalna struktura. Na ovom kristalu testirano je dejstvo lekova kompanija "Merk" i Gilijad", tako što je prvi put bilo moguće videti kako ti medikamenti prijanjaju uz integrazu i kako je blokiraju.

Dosad je u svetu virusom side zaraženo gotovo 60 miliona ljudi, a 25 miliona je umrlo od posledica njegovog dejstva. Za ovu bolest još nema ni leka ni vakcine, mada neki kokteli medikamenata mogu da održavaju zdravlje pacijenata.

Izvor

Može li se podmladiti imuni sistem

Naučnici sa Helmholtz Centre for Infection (HCI) još uvek rade na razvijanju novih terapija za pomlađivanje imunološkog sistema. Otkrili su da je imunološki odgovor na bakterijsku zarazu bio značajno različit kod mladih i starih miševa. Kod starih miševa, uz smanjenu imunološku reaktivnost, nađen i smanjen broj makrofaga, ćelija važnih pri uklanjanju patogenih bakterija.

Smanjenje broja odbrambenih ćelija uzrok je slabljenja imunološke funkcije, što se manifestuje kao sklonost infekcijama u starijoj starosnoj dobi. Kako bi povećali imunološku otpornost, istraživači HCI su u eksperimentu dodavali starijim miševima faktor rasta makrofaga. Ta materija je bitna za stvaranje makrofaga i jačanje makrofagnih odbrambenih funkcija. Ova studija je objavljena u novom broju naučnog časopisa Journal of Pathology.

Glavni zadatak imunološkog sistema je zaštita tela od patogena. U ostvarenju tog cilja zajednički deluje veliki broj različitih tipova ćelija ( leukociti) i regulacijskih supstanci (faktori rasta i citokini) koje one pritom luče. Njihovim zajedničkim delovanjem stvara se prva linija odbrane, koju je teško probiti. Kako starimo, naš imuni sistem se menja.

Odbrambene ćelije gube delotvornost, ukratko, i naš imuni sistem stari. "Održavanje imunološkog sitema mladim i delotvornim omogućilo bi zdravo starenje," kaže Eva Medina, voditeljka HCI naučnog tima.

Napori mnogih istraživača usmereni su ka otkrivanju promena imunološke funkcije povezanih sa starenjem. Traže se strategije koje bi u budućnosti omogućile zaustavljanje promena i obnavljanje imunološke funkcije. "Cilj je pronaći supstance čijim će se dodavanjem jačati otpornost velike skupine ( stari ljudi) prema infektivnim patogenima," kaže Eva Medina.

Naučnici HCI su ispitivali mlade miševe, starosti dva do tri meseca, i životinje starije od dvadeset meseci (što je ekvivalent 70 do 80 godina kod ljudi). Želeli su da saznaju koje su to promene u imunološkom sistemu starijih koje povećavaju osetljivost na infekciju bakterijom Streptococcus pyogenes. Ovaj patogen uzrokuje po život opasne infekcije među starijom populacijom, dok mlade životinje uspešno prevladavaju infekciju. Stari miševi su umirali čak i kada su bili zaraženi manjim brojem bakterija.

U nastavku, istraživanje je bilo usmereno na praćenje makrofaga kod mladih i starih životinja. Starim miševima iniciran je faktor rasta. "Stari miševi su nakon primanja faktora rasta postali otporniji na infekciju i brže uklanjali patogen. Rezultati ispitivanja upućuju na to da je dodatkom faktora rasta moguće obnoviti broj i funkciju makrofaga", kaže Oliver Goldmann, naučnik u HCI istraživačkom timu.

"Poznavanje i razumevanje promena koje se dešavaju unutar imunog sistema tokom starenja je nužno za razvoj novih strategija koje će povratiti imunološkom sistemu raniju sposobnost suprotstavljanja i uništavanja patogena", završava Goldmann.


Šećerna vodica utiče na rad mozga

Razna slatka bezalkoholna pića, naročito ona sa mehurićima, nalaze se na „crnoj listi“ svih zagovornika zdrave ishrane. Ipak, jedna studija je pokazala da pre donošenja važnih odluka u životu treba da „trgnete“ neki sok ili gazirano piće puno šećera, da bi vam se glava razbistrila, jer šećer pozitivno utiče na rad mozga.

Zaposleni koji žele da sa šefovima pregovaraju o povećanju plate prethodno treba da popiju sok ili gazirano piće sa šećerom, poručuju američki naučnici.

Studija koju su sproveli naučnici sa Univerziteta Južne Dakote pokazala je da blago povišen šećer u krvi doprinosi donošenju smirenih i mudrih odluka, dok nedostatak glukoze vodi do impulsivnih poteza.

U anketi, u kojoj je učestvovalo 65 studenata, naučnici su postavili seriju pitanja sa ciljem da učesnici izaberu da li će izvesnu svotu novca da dobiju sutra, ili da se odluče za veću sumu, ali nešto kasnije.
Na polovinu pitanja učesnici su odgovarali praznog stomaka, a na drugu polovinu nakon što su popili gazirano piće sa šećerom ili zaslađivačem.

„Deset minuta nakon što su popili piće sa šećerom, učesnici su se radije odlučivali za veću sumu koju će kasnije dobiti", kaže Sjao-Tjan Vang, jedan od psihologa koji su sproveli studiju čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Psychological Science".
„To je kao pri jelu: ako imamo povećanu količinu šećera u krvi, možemo duže da čekamo do sledećeg obroka", objasnio je naučnik.

„Studiju smo sproveli kako bismo saznali da li količina šećera u krvi reguliše ne samo navike u ishrani, već i donošenje odluka. Drugim rečima, da li možemo duže da čekamo kako bismo dobili više novca ako je količina šećera veća. Otkrili smo da je odgovor da", precizirao je Sjao-Tjan Vang, koji je rukovodio istraživanjem zajedno sa psihologom Robertom Dvorakom.

Učesnici istraživanja koji su popili piće sa zaslađivačem reagovali su impulsivno i birali manju svotu novca u kraćem vremenskom periodu.

„Pića sa oznakom 'lajt' telu šalju poruku da je u 'energetskoj krizi'. Reagujući, telo pokušava da odmah dođe do nečega što je dostupno. Dakle, 'lajt' pića podstiču impulsivnost", zaključio je američki naučnik.


Depresija može biti uzrokovana internetom

Osobe koje provode mnogo vremena u surfovanju internetom češće nego drugi ljudi pokazuju znakove depresije, upozorili su britanski stručnjaci s Univerziteta u Lidsu.

Naučnici napominju da ipak još nije jasno da li internet izaziva depresiju ili su depresivni ljudi skloniji surfovanju.

„Ova studija podupire spekulacije u javnosti da preterani angažman na vebsajtovima koji služe kao zamena za normalne društvene funkcije, može da bude u vezi sa psihološkim poremećajima kao što su depresija i zavisnost", objasnila je vođa istraživanja Katriona Morison.

Stručnjaci iz Lidsa su analizirali korišćenje Interneta i nivo depresije kod 1.319 Britanaca starosti od 16 do 51 godine.

Jedan od zaključaka ovog istraživanja je da su 1,2 odsto anketiranih zavisnici od interneta. To ne izgleda mnogo, ali je dvostruko veći procenat u odnosu na britanske zavisnike od kocke.

Zavisnici od interneta veliki deo vremena provode na seksualnim vebsajtovima, igrajući igrice i „družeći se". Za njih je karakteristično da su češće žrtve umerene i teške depresije nego ređi korisnici interneta.

Tim iz Lidsa zaključuje da preterana upotreba interneta može da bude signal depresivnih tendencija kod manjeg procenta ljudi.

Izvor