Čovek je stvorio užasan svet

Uzgoj stoke i klanje
Prilikom klanja, životinja luči hormon agresivnosti koji mi unosimo u sebe

Kako uopšte danas nastaju goveda? Veterinar sa jednim velikim špricom, oplodi, recimo, oko 600 krava. Tele koje se rodi odmah se odvaja od majke da ga krava ne bi polizala. Ako krava poliže svoje tele, celi njen mlečni sistem se menja u pravcu dojenja teleta. Međutim, to se ne događa ako radnici odmah odnesu tele. Materinski instinkt se onda ne pokreće, a endokrini sistem tako radi da proizvodi veliku količinu mleka. Ne više 10 litara, nego 40 litara.

Tele dobija, kao zamenu za majčino mleko, takozvano "mleko" koje se pravi od mrtvih životinja. To se zove"životinjsko mleko", ali nemojte da vas taj izraz zavara kao "stočno" brašno. Naravno, tele onda ne raste 2 godine, nego raste 6 meseci i onda bude zaklano. U ovom procesu nema ništa prirodno, sve je čovek poremetio radi svojih ciljeva.

Hormoni rasta

Problem je što uzročnik BSE može da se otkrije kod krava starijih od 32 meseca, dok mlade ne mogu da se testiraju do sada poznatim metodima.

Majka i dalje daje 30-40 litara mleka i mi to mleko pijemo. U mleku se nalaze krvne pločice, a u krvnim pločicama se nalazi puno priona, potencijalnih uzročnika BSE i drugih prionskih bolesti. Međutim, niko o tome ovde ne govori. Svi kažu da je mleko zdravo. Mleko sada izgleda čisto, jer se današnjim testovima ne može dokazati prisustvo priona. Ali ne zaboravite da osoba koja će možda tek za 10 godina dobiti prionsku bolest, Alchajmerovu ili Krojcfeld-Jakovljevu bolest, ima je već sad.

Hormoni rasta su se ranije davali deci koja zaostaju u rastu. To je trenutno popravljalo stvar, ali je kasnije dolazilo do komplikacija. Dolazilo je do nesrazmernog sazrevanja kostiju, dolazilo je do tumora mozga, na hipofizi su se pojavljivali adenomi, pa su ova deca često umirali od toga. Zato je to izbačeno. Deci se ne daju hormoni rasta, ali se zato daju govedima! Ta goveda naravno završe u stomacima ljudi.

Čudno je to da se vrlo malo ljudi zanima za stanje životinja pred klanje. Zaprepašćuje je koliko životinje znaju sta će im se desiti kad idu na klanje. Jedan čovek koji je stanovao preko puta klanice pričao mi je da, otprilike negde na sredini mosta, počinje takva strašna rika, da to niko nije mogao da objasni. I ljudi koji rade u klanici na ubijaju životinja kažu da životinja zna da će je on ubiti. U stanju takvog stresa, životinja luči hormone agresivnosti, endorfine i toksine iz vlastitih ćelija. Ljudi sve to, naravno, jedu.

To što kažu da je u Nemačkoj trenutno zaraženo 15-20 goveda, uopšte ne treba verovati, jer je inkubacija kod ove bolesti veoma duga, i pitanje je koliko je veliki broj goveda koji je stvarno infektivan. U Engleskoj postoji 200.000 legalno registrovanih slučajeva! Cifre na crno govore i o pola miliona goveda. Oni to kažu na osnovu malo boljih testova, a u većini zemalja koje su zahvaćene BSE-om, još ne postoje ni takvi testovi.

Sve životinje koje su jele ovu smešu, a 98% životinja je hranjeno životinjskim leševima, potencijalni su prenosioci uzročnika ovih bolesti. Do nedavno se nije ni znalo šta je uzročnik bolesti, a nedavno je odobreno davanje 20 miliona maraka različitim laboratorijama za istraživanja. U Nemačkoj, skoro svakog dana, BSE je na vestima prva, udarna informacija. Svet takođe stalno izveštava o BSE.

Za BSE se danas ne može znati koliko ima inficiranih ljudi na svetu, pošto je inkubacija do 40 godina, a zavisi i od količine koja je uneta u organizam. Eksperti procenjuju da nas do 2010. godine očekuje tako strašna epidemija BSE, da neće biti ispod 300-500.000 mrtvih u Evropi! Ne bih hteo da vas plašim, ali neki kažu da je realno očekivati i milione mrtvih.

Kod BSE čovek može da kaže: -Dobro, neću jesti meso. Ali ko se do sada inficirao, nema pomoći. Za sada nema leka. Jasno je da ako prion ne može da se ubije toplotom od 200 0C, onda ne pomaže ni sterilizacija kod hirurških zahvata. I prioni i virus side mogu se preneti transfuzijom ili transplantacijom organa. Znam neke pacijente koji ne spadaju u rizične grupe, a imali su peh da obole od side. Leže u bolnici kao beznadežni slučajevi koje kao da niko ne može da uteši.

Da li ste zaista vegetarijanci?

Niko od nas ne brine puno oko toga da pročita etiketu na nekom proizvodu, da bi video šta sve on sadrži. Proizvod je spolja lep, možda je glavni sastojak veoma zdrav. Nekad je vrlo teško spolja prepoznati šta je to zapakovano, jer je proizvod toliko prerađen da je postao neprepoznatljiv.

Otrov "Magi"

Poznajem jednog momka koji ne jede meso. Sedim u kantini na Univerzitetskoj klinici i gledam kako ovaj moj prijatelj, vegetarijanac, istresa iz flaše "Magi" na svoju salatu, i to u solidnoj količini. Onda sam se začudio koliko ljudi malo znaju o tim stvarima. Par dana pre toga, slučajno sam saznao kako se "Magi" pravi.

Sve što krepa, ugine, umre od životinja, bukvalno sve, bez obzira na bolest, donosi se u jednu prostoriju koja nije čak ni hladnjača. Skaču okolo pacovi... Da to vidite, ne biste verovali svojim očima. Kako to zaudara! Čini mi se da bi spaljivanje zemlje bio pravi raj. Ono tamo bi moglo sav svet pomoriti smradom.

I sada dolaze dizalice, male ili velike, zavisno od životinje, i te naduvene životinje koje se raspadaju stavljaju u jedan veliki lonac. U tom loncu kljuca sona kiselina (HCl). Ti leševi ključaju u toj sonoj kiselini dok se potpuno ne rastoče, praktično do pojedinačnih atoma. Onda se u tu smesu stavlja natrijum hidroksid da bi se PH (kiselost) svela na 7,4 da bi to moglo da se unosi u ljudski organizam.
Piše: Vukica Stevanović
Izvor

Sida iz tanjira
Afrikanci jedu majmunsko meso u ogromnim količinama, a ove životinje nose jedan od šesnaest virusa opake bolesti

U "to" se stavljaju veštačke arome. Nekad su se stavljale prirodne arome, ali zar to uopšte menja stvar? "To" se zatim hladi, flašira, zalepi se privlačna etiketa koja mami kupca i završava servirano na stolu u salati, a nekada i kod vegetarijanaca kao što je ovaj moj prijatelj.

Znam da je većina vas sada zgrožena. Tako sam se i ja osećao kad sam ovo saznao.
Neki ljudi kažu: "Mi smo vegetarijanci, samo još jedemo mleko i jaja." Danas to izgleda više ne važi. Onaj ko jede mleko i jaja, izgleda da jede i najgore otpatke (prerađene leševe) koji su samo malo preformirani u stomaku krava, ovaca, svinja i kokošaka.

Bolesno 50.000.000

Da vam ispričam nešto o dva brata, inače šimpanze. Jedan se zvao Merlin i živeo je do 1985. godine. Koristili su ga u američkim vazduhoplovnim jedinicama u Kongou, da regrutuje druge majmune za neke čudne američke vojne ciljeve. 1985. godine Merlin je umro, a uzročnik bolesti je bio virus SIV (Simian Imuno-deficiencni virus). Danas znamo da od SIV-a potiče virus AIDS, to jest virus side. Ova dva virusa se skoro uopšte ne razlikuju.

Zeleni majmun je prirodni nosilac virusa SIV. Zanimljivo je da postoji 16 vrsta virusa za imuno-deficienciju kod zelenih majmuna, šimpanzi, čak i gorila, a nijedan nije patogen za majmune. Oni su zdravi nosioci tih virusa. Oni žive s njima i umru, a da se ne razbole. Međutim, ljudi u Kongu, u zapadnoj i centralnoj Africi, jako su voleli da jedu majmune. Ubijali su ih i za njih je majmunsko meso bilo najveća poslastica. Čak nisu cedili ni krv, jer je kod Afrikanaca običaj da ostave krv da bi meso bilo ukusnije.
Dugo godina se nije ništa dogodilo. Međutim, 1959. godine dogodio se biološki skok ovog virusa sa majmuna na čoveka putem konzumiranja majmunskog mesa. Afrikanci su jeli majmune u ogromnim količinama. Postoji oko 160 vrsta majmuna, a skoro svi majmuni u zapadnoj i centralnoj Africi su normalni nosioci jednog od 16 majmunskih virusa za nedostatak imuniteta (imuno-deficiencija).

Ja vam ne pričam bajke, ovo su stvari koje je nauka već dokazala. Ranije se smatralo da je virus side nastao putem polio vakcinacije 1957. godine koju je u Africi sprovela Svetska zdravstvena organizacija. Međutim, danas je ta teza odbačena, pošto je nađeno 95% sličnosti virusa side sa majmunskim SIV virusom. Danas se smatra da je virus side mutirani majmunski SIV virus.

Virus side je prvi put izolovan kod muškarca iz Kongoa koji je umro 1959. godine. Danas imamo 50 miliona inficiranih u svetu, od čega je 20 miliona već umrlo. U poređenju sa srednjovekovnom "crnom smrti" kada je Evropljana umrlo (25 miliona), ili sa španskim encefalitisom 1918-19 godine kada je isto umrlo 25 miliona, mogli bismo pomisliti da je vreme da ova epidemija prestane.

Međutim, ona neće prestati iz prostog razloga sto se stalno događa seoba naroda, svakog dana, na svakom aerodromu, i što se skoro ništa ne čini da se spreče putevi širenja ovog virusa. Virus tako brzo mutira da skoro da nije moguće imunološki se boriti protiv njega.

1969. godine, jedan dečak iz Sent Luisa (USA) umro je od tada nepoznate bolesti. Pre par godina iz njegovog tela je izolovan virus side. Kako se ovaj dečak uopšte zarazio? 1976. godine iz leša jednog norveškog mornara, takođe je izolovan virus side.

U Zimbabveu u velikim gradovima 70% žena je HIV pozitivno, imaju dokazan virus side u krvi. Skoro da i nema ljudi između 15 i 40 godina u nekim regionima. Ostali su skoro samo deca i starci. Sahrane su tamo masovne, svakog dana. Jedan grobar je za jedan dan iskopao 108 grobova. Prolazi se mnogo kilometara a da se ne može sresti odrasli čovek, naročito u Zimbabveu. Deca lutaju okolo i ne može im se pomoći. Ne idu u školu, jer škole ne rade. Ako su još dedovi i bake živi, ta deca su srećna jer ima ko da ih zbrine. Od 50 miliona HIV pozitivnih u svetu, u Africi se nalazi 40 miliona.

Otrov na stolu

Zamislite sada ovu sliku: Svi leševi daju se prerađeni jednoj kravi da ih jede. Ta krava ugine, ponovo je samelju i daju drugoj kravi da je pojede. Ponovo ugine, ponovo je pojede druga krava, i tako u krug. Pre nego što to meso dospe na vaš sto, može da se dogodi da svaka ćelija 20 puta prođe svoju smrt! Možete da zamislite kakvo smeće se jede.

Osim prionskog smeca, unutra u tom mesu su antibiotici. Antibiotici se daju da bi stoka mogla brzo da naraste bez bakterijskih infekcija. Stoci se daju hormoni, na primer hormon rasta, ili hormoni štitne žlezde. Preko 1500 tona hormona godišnje daje se stoci u Nemačkoj preko stočnog brašna. Preko 50% mesnih namirnica zaraženo je raznim klicama, bakterijama tuberkuloze, ešerihije, salmonele... 70% jaja su puna salmonele! Informacije su dostupne i na internetu, pa svako od nas može da vidi šta u stvari jede.

Kiseonik ili meso?

Slične stvari se kriju iza restorana Mekdonalds. Cela priča se sastoji u tome da se što pre, što jeftinije proizvede što više mesa. Kako se proizvodi to jeftino meso?

Površina Nemačke je oko 400.000 km2, a toliko se godišnje poseče šume Amazona. Postoji 13 kompanija koje seku šume Amazona. Kako se to radi? Slično kao što se hrane goveda. Poseče se jedno najveće drvo, ono sruši puno malih stabala oko sebe i onda se to sve zapali. Ono što se izvuče veoma je jeftino i koristi se za pravljenje papira i slično. Većina toga izvozi se u Japan, pošto je Japan najveći otkupitelj amazonskog drveta. Iza toga dolaze bageri i buldožeri i sve to poravnaju. Seje se trava kojom se hrane goveda za Mekdonalds. Mekdonalds voli da se pohvali time.
Piše: Vukica Stevanović
Izvor

Opasne promene genetike žitarica
Kada pacov jede genetski izmenjen kukuruz - eksplodiraju mu unutrašnji organi

Postavljam svima nama jedno pitanje: šta je važnije - kiseonik koji našoj planeti daje Amazon ili meso koje se proizvodi tako što nam se oduzima taj kiseonik? Šta je bitnije? To je zatvoren krug koji je teško prekinuti. Na svetu danas živi milijardu i po goveda, a jedno govedo godišnje proizvede 80 kg otrovnog gasa metana. Taj metan je mnogo više odgovoran za efekat staklene bašte nego ugljen-monoksid i dioksid koji ispuštamo iz svih fabrika. To svi znaju, i industrijalci i Green Peace i sve humanitarne organizacije.

Skuvani leševi

Jedan deo goveda Mekdonalds hrani sojom i kukuruzom, ali genetski promenjenom sojom i kukuruzom. Genetski promenjena soja i kukuruz nisu ništa bolji ili lošiji od životinjskog brašna, to jest samlevenih i skuvanih leševa, jer su manipulisani. Da bi se dobila ova promena unutra, mora da se stavi jedan antibiotik. Taj antibiotik je otpad genetske manipulacije i kasnije nije potreban.

Koristi se da bi se izvršila selekcija u laboratoriji. Ovi proizvodi iz laboratorije odlaze na njivu, u štale, u radnje i završe na stolu za ručak. Jedan Mađar je u Engleskoj pre tri godine dokazao i objavio da kada se pacovi i miševi hrane genetski promenjenom sojom i kukuruzom, bukvalno im eksplodiraju unutrašnji organi! Zbog toga je izgubio posao. To je druga oblast za koju sada nema vremena da se objasni.

Zanimljivo je da je vlada EU predložila da se umesto životinjskog brašna kao hrana za goveda koristi genetski promenjena soja i kukuruz! Možemo samo da zamišljamo šta će iz toga da se izrodi. Sva stoka će se hraniti genetskim proizvodima, jer se mora održati cena mesa i broj goveda, mora se biti među prvima u svetu po proizvodnji hrane. Mora se puno prodati, mora se puno zaraditi. Ako slučajno jedemo tu hranu, ona dolazi u naš probavni trakt.

Geni genetskih proizvoda koji su odgovorni za rezistenciju na antibiotike ulaze u naše ćelije i ulaze u bakterije koje čine normalnu floru našeg probavnog trakta. Oko 1/3 od jedne od tih bakterija su naša normalna bakterijska flora. One nam omogućuju da živimo, jer proizvode u nama ono što mi ne možemo sami da proizvedemo.
Profit

Kad ljudi dobiju antibiotik iz genetski promenjene soje, oni postaju rezistentni (otporni) na taj antibiotik. Ako se zbog toga dogodi da se ta bakterija u našem telu razmnoži više nego što nam je potrebno, možemo umreti od banalne infekcije jer više ne postoji nijedan antibiotik koji nam može pomoći.

Aleksandar Fleming, koji je otkrio penicilin i antibiotike, sada bi se začudio i rekao: - LJudi, to što sam učinio da se više ne umire od mnogih infekcija, vi ste sve to uništili! Otkriće penicilina neće ništa vredeti ako se antibiotici ovako koriste, ako mi jedemo hranu koja je puna gena za rezistenciju na antibiotike.

Od profita zavise mnoge stvari. Uskoro u Nemačkoj treba da bude ubijeno 400.000 goveda, ne zato što su BSE pozitivna, nego da bi se održala viša cena goveđeg mesa. U Engleskoj je ogroman broj goveda ubijen i zamrznut.

Samo se čeka da se skine embargo da bi krenuo izvoz. Svi se nadaju da će ovaj trend nejedenja goveđeg mesa izaći iz "mode" i da će se ova bolest zataškati za 2-3 meseca, da bi trgovina opet procvetala. Sve se to radi da bi pojeftinili komad mesa na 5-6 DM. Jeftino meso će na kraju biti plaćeno životima mnogih ljudi.

Moral?

Zanimljivo je da je zapadna civilizacija toliko arogantna da smatra da ima moralno pravo da ubija goveda, da prisilno pravi kanibale od životinja. Niko ne postavlja pitanje zakonitosti takvih postupaka. Najnovija stvar koja se događa je prijavljivanje patenata na ljudski život, na ljudske gene. Jedna australijska grupa naučnika ove sedmice prijavila je evropski patent na dozvolu za pravljenje himere, mešavine između životinje i čoveka!

I patent je dobijen! Dozvoljen je. Engleski parlament je pre tri sedmice izglasao rad na kloniranju čoveka! To znači da život polako postaje privatizovana stvar, nečije vlasništvo. Život je postao biznis. Naravno, zakon je ušao na mala vrata: dozvoljeno je kloniranje samo u terapijske svrhe. Znači, bogati ljudi će platiti par miliona nečega da se za njih privatno napravi još jedan isti takav.
Piše: Vukica Stevanović
Izvor

Zabranjeno mačkama, ali ne i ljudima
Na zapadu je zabranjeno hraniti mačke i pse goveđom iznutricom

Ako mu kojim slučajem zatreba jetra, on ne bi čekao transplantaciju jetre od Marka Markovića, uz rizik da je odbaci kao strano telo, nego će oni da ubiju i zalede klon, i da jetru tog klona presade nekom moćniku. Naravno da je on neće odbaciti, jer je to njegova jetra. Dakle, u Engleskoj je taj zakon izglasan. Kao da klonirani čovek nije živo biće sa pravom na život.

Pitam se otkud pravo bilo kome da ima monopol na ljudski život? Ili na ljudske gene, na genetsku informaciju? Kako to može da se patentira i da se kasnije prodaje kao industrijski proizvedena roba? Niko od tih "velikih" pronalazača nije izmislio gen za prion, ili gen za na stotine hiljada proteina od kojih je sastavljen naš organizam.

Već 10 godina unazad zabranjena je upotreba goveđe jetre, slezine, limfnih čvorova i mozga, kao hrana za mačke i pse. Zanimljivo je da ovi delovi goveda nisu bili zabranjeni za ljudsku upotrebu! Tek od skoro se postavilo to pitanje, onda kad je postalo pitanje života ili smrti za ljude. Lepo je brinuti za životinje, ali je čudno da ljudi jedu hranu koju ne bi dali ni životinjama.

Apsurdno je da u našem svetu 30.000 dece dnevno umire od gladi, a u istom tom svetu postoji preko 660 stranica na internetu za držanje dijete i skidanje prekomernog sala i kilograma.

Postavlja se pitanje ko to gura životinjske leševe u bezmesnu hranu? Zar to nije zločin?
Možda je dobro to što se pojavila prionska bolest, jer inače niko ne bi ni znao šta nam se nalazi na stolu. Na internetu se čak pojavljuju članci gde ljudi tvrde da je šteta da kad mi umremo da nas zakopaju ili spale, nego da nas lepo prerade i iskoriste, znate već kako. Ovaj korak ne bi bio dalek da se nije pojavila prionska bolest. Za onoga ko je pokrenuo da životinje jedu leševe drugih životinja, nije ništa manje prihvatljivo da životinje jedu leševe ljudi, ako to donosi zaradu. Da se nije pojavila prionska bolest, možda bi pod izgovorom manjka hrane na Zemlji, ljudi od biljojeda stvorili ljudoždere.

Ljudi lepo udu u prodavnicu, nakupuju mleko, sir, jogurt, kajmak, buter, jaja (i kokoške se hrane koštanim brašnom), keksiće, čokoladice - ubeđeni da nema takvih ljudi koji bi im podvalili trojanskog konja u hrani.

Danas je prisutna jedna varka koja se tiče mleka. Svi kažu: mi nismo dokazali prisustvo priona u mleku. Nismo dokazali prione u stočnoj hrani, dakle nema ih. Kada ugine jedna životinja koja ima infektivne prione u sebi i ugine stotine drugih životinja bez infektivnih priona, i sve se pomeša u stočno brašno, naravno da će se broj priona svesti na izuzetno mali broj koji današnji testovi ne mogu da otkriju, ali ih još uvek ima dovoljno da izazovu bolest. Danas je pasterizacija uobičajeni put prerade mleka. Zakon inače dozvoljava da se u mleku smeju nalaziti krvne pločice, trombociti. Zna se da su krvne pločice kod BSE pozitivnih goveda pune priona.

Kako se stvara mleko? Mleko je sekret jedne žlezde koja ima specijalni molekularni filter, koji filtrira mleko. Jedan deo hormona, trombocita i ostalog, ipak završi u mleku. Taj filter kod krava koje daju 30-40 litara mleka dnevno je veći, pa je u njihovom mleku veća količina trombocita. Upravo zato zakon dozvoljava prisustvo trombocita u mleku. Ako u mleku ima trombocita, onda teoretski, a i praktično, ima i priona. To znači da nije bezbedno jesti mleko i mlečne proizvode, osim od krava za koje se sigurno zna da pasu negde u planini, a takvih je malo.

Preporučuje se da majke doje svoje bebe, a ako to nisu u stanju, da bebama daju neku bio zamenu za mleko (bioladen u Nemačkoj). Sojino mleko je odlična zamena za mleko, ali soja koja nije genetski manipulisana. Što se tiče mesne hrane, mesnih prerađevina i svih proizvoda koji sadrže žele ili želatin, koji se bar u zadnjih 10 godina spravlja od stoke, mudar savet je: što dalje od toga.

Želatin se takođe proizvodi od životinjskih ostataka i takođe je mogući put za dobijanje prionske bolesti. Želatin se vrlo često stavlja u raznu primamljivu hranu. Ima ga tamo gde ne bi ni pomislio da ga može biti. Nedavno sam slučajno pogledala sastav prženog kikirikija. Nisam mogla da verujem. Pisalo je: kikiriki, so, ulje i želatin!

Želatin se inače stavlja u pekmeze, kolače, bombone, kremove, ali nikad se ne zna gde ga sve ima. Pre nego što kupite nešto u prodavnici, pogledajte šta piše na kesici i nadajte se da je proizvođač bio dovoljno iskren da napiše šta je sve dodao.
Piše: Vukica Stevanović
Izvor

Čovek je stvorio užasan svet
U stanju je sve da učini, samo da bi dobio novac

Kao jedno od sredstava koji su potencijalni prenosioci BSE je i šminka. Ruževi za usne, senke i slično prave se od sličnih "sirovina" i preko njih se može dobiti BSE.

Ribe se u ribnjacima isto hrane životinjskim brašnom. Reke su pune svakakvih otrova, pa i rečne ribe. Reke završavaju u morima gde je zagađenje manje, ali postoji.

Što se tiče svinja, dokazano je da preko 80% svinja sadrže ešerihiju koli, ali ne obolevaju. Taj podatak možete naći na internetu. Da li svinje imaju BSE? Pitanje je da li ga nemaju. Ne treba se zareći da nema, jer se i svinje hrane istim otpadom kao i krave. Do sada nije dokazano da svinjski prion može izazvati prionsku bolest, ali to nije ni isključeno kao mogućnost.

Još uvek se malo zna o prionskim bolestima, ali verovatno razvoj bolesti, početak kristalizacije zavisi i od količine priona koja se unese u organizam. Zanimljivo je da se još ne zna da li se ova bolest može preneti sa jednog na drugo živo biće. Ako može, onda bi to bilo strasno.

Otkriveno je na preko 1000 mačaka i drugih kućnih ljubimaca da imaju prionsku bolest koja je slična BSE. I hrana za kućne ljubimce je iz tog lanca ishrane koji je baziran na preradi leševa. Ako se prionska bolest može preneti i nekim drugim putem osim jedenjem zaražene hrane, na primer preko zaraženog kućnog ljubimca, onda bi se epidemija umnogostručila.

Čovek je stvorio užasan svet u kojem je u stanju sve da učini, da bi dobio novac.
Poslednja rečenica predavanja dr sci.Roberta Eleza zvuči onespokojavajuće, a monogi moji poznanici rekoše da im takve stvari ne pominjem jer je bolje da o tome ne znaju ništa, tako im je lakše.

Glava u pesku

Svesna sam da je i glava u pesku deo ljudskog ponašanja koje niti mogu niti hoću da menjam, ali sam svesna da je veliki broj ljudi zainteresovan da za sebe a pre svega za svoju porodicu obezbedi predpostavku za ostvarenje srećnog života.Jedan od bitnih uslova za ostvarenje te sreće je zdravlje.Stoga je neophodno da postanemo svesni činjenice da živimo u civilizaciji u kojoj je neophodno učiti i obrazovati se zarad izbegavanja zamki koje tehnološki stupanj razvoja postavlja i koje nam ne samo ugrožavaju zdravlje već i sam biološki opstanak.

Dr sci.Roberta Eleza doživljavam kao visoko moralnog čoveka koji i profesionalno i ljudski čini pionirske korake na obnovi morala.Već decenijama kao deo evropske civilizacije zajedno sa njom trpimo posledice moralnog bezakonja koje je svojim patološkim manifestacijama zahvatilo sve najbogatije i najsiromašnije zemlje evropskog kontinenta.

Primeri društvenih patologija iz udžbenika sada su nam pred očima.Postvarenje društva i čoveka o kojima smo ne tako davno samo čitali kao predviđanja sociologa lično doživljavamo. Mi smo postali stvari, a društveni odnosi nemaju karakteristike odnosa među ljudima već pokazuju sve karakteristike odnosa među stvarima.Zato se u radu ljudi i ne povezuju kao ljudi , kao neponovljive ličnosti sa nezamenljivim ljudskim vrednostima, već postaju serijske, masovne jedinke, tipizirane, bezlične, koje su vrlo bliske stvarima.

Nauka je predvidela ova postvarenja koja su nam se baš i desila: razorena je porodica, veze među porodicama ( mala seoska naselja), uništavaju se i dalje male zajednice ( radionice, radnje, mala udruženja)...

Obnova morala

Nakon prekršaja moralne norme automatski se pojavljuje osećanje griže savesti bez obzira na volju čak i protiv volje prekršioca. Savest je jedna od najistaknutijih ljudskih osobina, koja je najviša i najviše ljudska.

Za dr sci Roberta Eleza sigurno možemo reći da je naučnik visokih moralnih normi, čiste savesti i sigurno je jedan od onih vesnika obnove morala. Dakle mnogi problemi koji nam svakodnevno zagorčavaju život su posledica propadanja morala.

Moral razvijenog civilizovanog društva, moral koji ceni rad, zalaganje, savesno obavljanje svog zadatka, širokogrudost i prema široj zajednici, disciplinu i organizaciju, racionalnost i tačnost... kao da je zagubljen i pojedinci koji pokušavaju obnovu moralnih normi moraju imati svoje sledbenike. Kroz istoriju čovečanstva ovi procesi su se neprekidno smenjivali, ali je sigurno mnogo lakše čitati istorijske podatke i naučna istraživanja nego preživljavati ove pojave.

Kakve veze ovo ima sa zdravljem pitaćete se. Mislim da je krajnje vreme da i mi jednom iskoristimo iskustva drugih. Naime, u svetu su apoteke, biljne apoteke, homeopatske apoteke..., ostale jedine sačuvane male zajednice kojima se i zdravi i bolesni obraćaju za pomoć i koje nisu podlegle ukrupnjavanju, gde se očuvao ljudski kontakt.
Piše: Vukica Stevanović

Izvor