Magija izgovorenog - reci i misli imaju neverovatnu moc

1 U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.

2 Ona beše u početku u Boga.

3 Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.

4 U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima.

5 I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine





Dragoslav Bokan - vodič za život
Moć reči

Ako nešto svi umemo i volimo da radimo - onda je to pričanje. I verovatno nam ništa lakše ne pada nego da pričamo, raspravljamo se, opisujemo, ubeđujemo, komentarišemo, upadamo u reč, vodimo dijalog ili imamo monolog. Lepo je pričati: onako vešto vrteti ukrug svoje omiljene argumente i citate, uverljivo i sugestivno ispovedati svoje ideje i uverenja


Kad god nismo raspoloženi da ćutimo i ćutke delujemo, odmah brže-bolje progovaramo. I čim pustimo glasa od sebe, odmah se osećamo bolje i slobodnije.

Rečima se pravdamo i tražimo odgovore na sva nam važna pitanja, rečima tražimo sve što nam treba, rečima se štitimo i rečima napadamo, reči nas uče i zavode, reči su i jedini način da se razumemo i složimo.

I to je potpuno jasno. I nema nikakvih dilema po ovom pitanju.

Međutim, postoji nešto veoma zanimljivo u pričanju i rečima, nešto o čemu želim sada da kažem ponešto.

Naime, čim progovorimo, kao da se dogodi nešto što nije sasvim racionalno, a ipak se može definisati i objasniti. Postoji nekakva MOĆ REČI.

Neka čudna snaga počiva u onome što izgovorimo, bez obzira koliko mi na to obraćali (ili ne obraćali) pažnju. I to nam se dešava svima, bez razlike.

Dovoljno je da na pitanje kako smo odgovorimo sa jednim samouverenim „Odlično!" - i odmah će početi da nam bude bolje, iako smo se možda sve do tada (do tog susreta i pitanja) zaista osećali loše. Magijom izgovorenog smo uticali na to da počnemo i da se realno osećamo onako kako smo rekli, a ne onako kako nam je uistinu bilo. Popravili smo sopstveno stanje autosugestijom izvršenom putem korišćenja određenih reči.

Zato su naši preci, još ko zna kad, odlučili da se izgovara ono „Dobro jutro!" i „Dobar dan!" čak i onda kada je napolju nevreme i kada nam stvarno nije ni do čega. Ova univerzalna krilatica ima svoj smisao i funkciju, bez obzira na to da li smo mi toga svesni.

Zato moramo dobro da pazimo na to kada i kako koristimo (i kakve) reči u opisu svojih stanja, želja i osećanja da nam se ne bi dogodilo ono o čemu stalno pričamo i što, tako, pričom prizivamo. I da isto tako počnemo što češće (kad god možemo) da koristimo najlepše i najvedrije reči za opis onoga u šta ćemo se možda na kraju i pretvoriti - upravo korišćenjem ove koliko jednostavne toliko i delotvorne metode. Pa, svi znamo iz ličnog iskustva koliko se različito osećamo u ordinaciji kada izricanju dijagnoze pristupi neki saosećajni doktor ili njegov brutalno surovi kolega. Iako je sve (osim njihove priče i pristupu pacijentu) isto - u stvari ništa nije isto.

Ako prečesto koristimo strašne slike iz naših ličnih, porodičnih ili nacionalnih sećanja; ako glasno jadikujemo nad svojom sudbinom; ako se stalno osećamo „onako", „loše" ili „nekako malaksalo"; ako uglavnom kritikujemo i osuđujemo svet oko sebe; ako više nego što moramo uzdišemo i cokćemo na račun svoje (uglavnom nepravedne) sudbine... - nema nam pomoći. Sve to što radimo postaće neodvojivi deo našeg životnog stava, osnovni pravac našeg pogleda na svet.

A ako sve naučimo da gledamo iz one vedrije i plemenitije perspektive; ako znamo da nađemo način da brzo i efikasno rešimo sva loša i komplikovana stanja našeg tela, našeg duha ili naše duše; ako umemo da izgovorimo da smo „odlično" čak i onda kada mislimo da su nam „potonule sve lađe"; ako najčešće hvalimo sve što je dobro ili lepo oko nas; ako smo pozitivniji i dobronamerniji prema životu i svojim sugrađanima nego što su oni prema nama; ako umemo ćutke da otrpimo ono što nam smeta... E, onda smo na putu sigurnog oporavka, ma šta nam se događalo.

„Ono što misliš i ono što govoriš - u to ćeš se pretvoriti!", glasila bi misao iznikla iz svega o čemu ovde pišemo. Jer nemoguće je izbeći pad ili uspon koji nagoveštavamo sopstvenim glasom.

Zbog toga su - za sve nas - toliko važne reči državne himne (to da li „dozivamo Slovene" ili „od Boga prizivamo pravdu"), ali ne manje i naše uzrečice, omiljeni citati, sadržaji koje biramo za svoju „glavnu temu dana", a da ne pominjemo izbor sagovornika ili omiljenih pesama i političkih slogana.

Sve što u sebe unosimo i sve što onda iz sebe prenosimo drugima, sve to na kraju postaje neodvojivi deo nas samih. Kako su to naši (već toliko puta pominjani) preci umeli da kažu: „Ne ulazi greh u usta, već iz usta!" Isto je i sa vrlinama.

Zato pazite šta govorite. Može vam se - sve to - na kraju i ostvariti...

Da li znate pravu snagu reči?

Da li obraćate pažnju na reči koje izgovarate svakodnevno? Većina ljudi ne obraća pažnju. U modernoj eri našeg života, pored svih tehničkih inovacija i zanimacija kojima popunjavamo slobodno i poslovno vreme, potpuno smo prestali da obraćamo pažnju na reči.

Prvih nekoliko godina života, dok smo učili prve reči, donekle smo shvatali njihovu važnost, ali vremenom taj značaj je bledeo. Uz svo bogatstvo reči koje nam nudi jedan književni jezik mi koristimo jedva nekoliko stotina njih kroz ceo naš život.

Potpuno zaboravljamo činjenicu da su reči veoma moćan način komunikacije i veoma uticajan na našu psihu. Psiholozi su svesni ove činjenice i znaju kako da najbolje upotrebe moć reči za rešavanje najtežih problema.

Rečima možemo uticati na nečije raspoloženje, tako što ćemo ga popraviti ili pogoršati, možemo širiti razne ideje koje će imati značajan uticaj u svetu oko nas, ili stavljati reči na papir i stvarati neprocenjiva umetnička dela.

Ljudi su jedina živa stvorenja na planeti koja imaju tu moć da komuniciraju jedni sa drugima pomoću reči, pa ipak, tu moć slabo koristimo. Imamo snagu da kontrolišemo raspoloženje ljudi u našem okruženju, da ih činimo srećnim ili tužnim.

Uzmimo jedan primer: ako sretnemo rano ujutro neku osobu i kažemo joj da izgleda sjajno, ona će u to stvarno poverovati i ceo dan će se osećati neverovatno lepo i širiće taj osećaj na druge ljude. Sa druge strane reči imaju i negativan efekat, dokazano je da kada nekom poznaniku kada ga sretnemo kažemo da ima boju lica kao osobe koje boluju od neke neizlečive bolesti, ako poveruje u te reči, postoji velika mogućnost da za godinu dana oboli od nečeg sličnog.

Eto kolika je moć reči.

One imaju uticaj na naš svakodnevni život, samo što mi na to ne obraćamo preteranu pažnju. Koliki uticaj one imaju videćete na primeru svakodnevnog vida komunikacije među ljudima - a to je ogovaranje.

Skoro svaki razgovor između dvoje i više ljudi svodi se na ogovaranje, to je postalo i jedini vid razgovora. A ono ima veliki uticaj na naše ponašanje. Ako odlučite da upišete neki kurs iz poslovnih veština i krenete na prvi čas puni entuzijazma i poleta, baš tada sretnete kolegu koji je pohađao isti taj kurs i on vam kaže kako je profesor loš i nestručan, vi sa tim ubeđenjem idete na predavanje i naravno ništa ne naučite samo zbog te jedne pretpostavke.

Da je neko upotrebio druge reči pre kurs efekat je mogao da bude mnogo povoljniji. Tako je u svakodnevnom životu, ako želimo da nekome učinimo nešto nažao mi njemu uputimo loše reči i on se uvredi, ali ono što smo postigli je to da nas neko zamrzi.

Kada roditelji sasvim nesvesno kažu deci koja su nemirna i koja stvaraju buku svirajući neke instrumente, da prestanu to da rade jer mnogo grozno zvuči , deca stvarno u to poveruju i tokom odrastanja stvaraju odbojnost prema bilo kakvoj vrsti muzike i nikada ne požele da sviraju na nekom muzičkom instrumentu, i to sve samo zato što roditelji nisu obratili pažnju na reči koje su im uputili.

Osoba koja ogovara nekoga širi emocionalni otrov među ljudima. Kada nas nervira neka osoba mi počnemo da širimo takozvane glasine o njoj među kolegama i poznancima, a oni ni ne pokušavaju da provere te informacije i tako se mit o nekom čoveku širi sa snažnim posledicama. Najgori su oni ljudi koji namerno šire takve emocionalne otrove, njih možemo porediti sa kompjuterskim hakerima koji namerno šire viruse da bi zarazili nečije kompjutere.

U privatnom kao i u poslovnom načinu ophođenja sa ljudima moramo obraćati pažnju na reči koje koristimo jer one imanju uticaj sa nepreglednim posledicama.

Dokaz o uticaju reči na organizam možemo pronaći u tome da kada neko priča o hrani mi osetimo glad i naš organizam počinje da luči sokove potrebne za varenje. Tako isto i stvaramo mišljenje o nekoj osobi na osnovu reči koje smo čuli.

Lepim rečima otvaramo mnoga vrata. Pri potpisivanju poslovnih ugovora iskusni menadžeri koriste moć reči kada na kraju sastanka ispričaju zanimljivu priču ili anegdotu svom klijentu, a za priče je zadužena desna strana našeg mozga koja ujedno i donosi odluke, tako pomažemo klijentu da se brže odluči da potpiše ugovor.

Pokušajte da reči koje svakodnevno čujete, onako „u prolazu“, ne shvatate suviše lično, jer će imati veoma negativan uticaj na vaš život.

Treba biti oprezan i sa lepim i sa ružnim rečima, nikada ne možemo biti potpuno sigurni da nam je neko iskreno uputio reči. Koristite priliku da svakodnevno popunjavate vaš rečnik novim rečima, čitajte, stalno zapisujte nove reči i posle potražite njihovo značenje.

Mi kao ljudi imamo neverovatan dar poznavanja i upotrebe reci koji ne koristimo na pravi način. Kada bismo shvatili tu moć mnogo ozbiljnije bi pristupali svakom razgovoru. Još jedna stvar je veoma bitna, a to je da na osnovu reći koje nam je uputila neka osoba ne smemo stvarati pretpostavke. One su najgora stvar koju možemo da stvorimo na osnovu reči.

Obično stvaramo pogrešne slike o ljudima , o firmama, o nekim događajima, a u nekim slučajevima i o sebi. Pojedini ljudi izgrade svoju ličnost na osnovu obrazaca ponašanja koje su im rekli drugi. To ima veoma loš uticaj na naš život. Morate graditi svoju ličnost na osnovu vaših osećanja i sistema vrednosti, a ne uzimati nešto što vam je neko drugi nametnuo, nikada ne možete znati da li je to iskreno rečeno ili ne.

Učite se na primerima koje nam daju deca, kada se žena sprema za izlazak i pita prijateljicu kako joj stoji haljina, ona će joj odgovoriti da joj lepo stoji bez obzira da li je to istina ili ne, samo da joj se ne bi zamerila, ali ako pitate neko dete ono će vam odgovoriti iskreno, to je zato što na dečje rasuđivanje nemaju uticaja drugi ljudi i ono samo govori ono što vidi i ne povodi se za drugim mišljenjem, dečji mozak je potpuno otvoren i ono u tom uzrastu bira samo prave reči koje će uputiti nekom.

Pokušajte u ophođenju sa drugima da ne šaljete otrovne strelice iako će to u početku biti veoma teško jer smo navikli da tako komuniciramo. Odredite jedan dan kada nećete nasesti na provokacije i nećete nikoga ogovarati. Ovo će pasti teško ženskom delu čitalaca a li ni muškarci nimalo ne zaostaju za ženama po tom pitanju.

Ceo jedan dan bez ogovaranja i bez pričanja o ljudima koji nisu u vašem prisustvu. Naterajte sebe da to uradite. Zvuči jednostavno, ali u praksi je jako teško to ostvariti, jer ćete stalno biti izloženi uticaju osoba koje će vam slati otrovne emocionalne strelice.

Na kraju, nemojte zaboraviti najbitniju stvar - reči morate kombinovati sa delima.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Moc reci

Priča govori o dve žabe koje su u grupi žaba prolazile kroz mračnu sumu.U jednom trenutku upadose u duboku jamu.Druge žabe su se okupile oko njih i čim su videle koliko je jama duboka i kako je teško iz nje izaći,počele su da dovikuju da su u bezizlaznoj situaciji i da im nema spasa.Ali ove dve žabe su ipak i dalje pokušavale da iskoče iz jame.Vreme je tako prolazilo.Žabe oko jame su dovikivale onima u jami da je uzaludno što se i dalje trude a ove u jami su se i dalje trudile..

Ali,nakon izvesnog vremena jedna od žaba u jami je odustala… prestala je da se bori i – uginula.Druga je nastavila da skače da bi se spasla.I u jednom malo jačem odskoku,uspela je da iskoči iz jame.
Tada su se žabe okupile oko nje i upitale je da li je ona čula njihovo dozivanje a naročito poruke?

„Ne,nisam ništa čula… ja sam gluva”„ – odgovorila im je žabica i objasnila da je ona sve vreme mislila da je one bodre i to joj je dalo snagu da izdrži.

I, kao što ste već i sami zaključili,ova priča ima dve pouke:

1).Nase reči imaju snagu ili moć života i smrti.Jedna reč podrške nekome ko je u nevolji može biti dovoljna da mu pomogne da se izvuče iz nevolje i da preživi.

2). Jedna negativna reč nekom ko je u nevolji može biti presudna i dovoljna da ga upropasti.



Moc reci u pravom trenutku je veoma velika i tesko objasnjiva.Covek bi trebao da propagira dobre i pozitivne stvari zivota u interakciji sa ljudima koji ga okruzuju.Koliko puta smo samo doziveli vrhunac ili pad od necije izrecene reci,koliko puta smo stvoreni ili unisteni njom,koliko puta smo pomocu nje stigli do cilja ili zavrsili poslednji?
I zato njenu snagu ne treba podceniti i uvek imati u vidu da ono sta izgovaramo nisu samo reci koje odlaze u etar,one mogu predstavljati energiju zivota i energiju smrti za nekoga kome je upucena.Ovde ne govorim o besmislenim ili opustenim caskanjima koji cine svakodnevnicu,vec o kljucnim sudbonosnim trenucima koji ima svako od nas i koji se lakse prebrode uz pravu rec u pravo vreme.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Deo iz jednog intervijua



P: Da li postoje kakva tehnološka sredstva koja bi nas zaštitila?

O: Jedina obrana koju trebate je znanje. Ono vas štiti od bilo koje moguće forme štete u vašoj egzistenciji. Što više imate znanja, što manje strahova, što manje boli, što manje stresa osjećate, što se manje mučite, to manje iskusite štete bilo koje vrste. Razmislite o ovome sada vrlo pažljivo jer je to jako bitno: Gdje je granica u konceptu riječi znanje? Budući da nema granice, koja je vrijednost te riječi? Beskonačna. Možete li pojmiti da kako vas jedan koncept s takvim značenjem može osloboditi od svih ograničenja? Koristite vaše šesto čulo da pojmite kako riječ, termin, odnosno značenje riječi znanje, može omogućiti sve što ćete ikada trebati. Ako pažljivo razmislite, brzo ćete uvidjeti da je to istina u svojoj najvećoj mjeri.

P: Da li to uključuje znanje naučeno iz knjiga?

O: To uključuje sva moguća značenja te riječi. Možete li zamisliti koliko značenje ima ta jedna riječ? ... Možete imati brza razjašnjenja, koja proizlaze iz znanja. Ako težite neprekidnom sakupljanju znanja, osiguravate si zaštitu od bilo kojeg negativnog događaja koji vam se može dogoditi. Znate li zbog čega? Što više posjedujete znanja, što ste svjesniji, to vam je bolja zaštita. Eventualno, ta svijest postaje toliko jaka i sveobuhvatna da i ne trebate izvoditi neke posebne rituale i radnje koje bi vas štitile. Zaštita jednostavno postaje prirodna, i dolazi sa sviješću.

P: Da li znanje ima sadržaj ili da li egzistira izvan njegovog posjedovanja ili prihvaćanja?

O: Znanje sadrži svu smisao. Ono je srž cjelokupne egzistencije.

P: Znači stjecanje znanja uključuje dodatni sadržaj nečijem biću?

O: Naravno. Ono uključuje dodatak svega što jedno biće poželi. I također, kad zadržavate traganje svijetla, kao što vi radite, istinsko razumijete da je svijetlo - znanje. Tj, znanje koje je srž svih egzistencija. I biti u srži cjelokupne egzistencije, omogućava zaštitu od bilo koje vrste negativnosti u egzistenciji. Svjetlo je sve i sve je svjetlo i znanje je sve. Ide vam jako dobro u stjecanju znanja. Sad sve što trebate je vjera i realizacija da je to znanje sve što vam treba.


P: Želim biti sigurna da izvor iz kojeg prikupljam znanje nije zavaravajući izvor.

O: Ako jednostavno imate vjeru, ni jedno znanje koje bi mogli steći, ne može biti lažno jer takvog nema. Bilo tko ili bilo što pokuša davati vam krivo znanje, krivu informaciju, neće uspjeti. Najviši materijalan dio na kojem počiva znanje, budući da je srž cjelokupne egzistencije, će vas zaštititi od apsorpcije ( upijanja ) krivih informacija koje nisu znanje. Ne trebate se bojati od apsorpcije krivih informacija kada jednostavno otvoreno tražite sticanje znanja. I znanje formira zaštitu - svu zaštitu koju ćete ikad trebati.

P: Ima jako puno ljudi koji su bili otvoreni, vjerovali i imali vjeru i poslije bili ubijeni.

O: Ne. To je jednostavno vaša percepcija. Ono gdje ne percipirate dobro je da ti ljudi nisu zaista stjecali znanje. Ti ljudi su zapeli negdje u nekoj točki njihovog puta napretka i podvrgli se skrivenim manifestacijama onoga što vi zovete opsesija. Opsesija nije znanje, opsesija je stagnacija. Dakle, kad netko postane opsjednut, u stvari zatvori tu apsorpciju znanja i rasta i napretka duhovnog razvitka koji dolazi s prikupljanjem pravog istinskog znanja. Kad netko postane opsesivan, pokvari si zaštitu, pa je otvoren prema problemima, tragedijama i svim vrstama teškoća. Zato netko to iskusi.

***
Krivo znanje je opasnije od neznanja.

Znanje štiti – ignoriranje vodi u opasnost!

[You must be registered and logged in to see this link.]

prof. dr Svetozar Radišić - MISLI, EMOCIJE I KOSMOS

ČUDESNI MOZAK ILI MAGIČNE MISLI

U knjizi Pokloni nepoznatih stvari, biolog Lejl Votson je opisao susret s jednom neobičnom Indonežankom – šamankom. Ona je u ritualnom plesu učinila da kompletna aleja drveća jednostavno – ispari. Šamanka se pred Votsonom i drugim posmatračima poigravala ponovnim pojavljivanjem i nestajanjem aleje, kao u čuvenom „filadelfijskom eksperimentu”Nikole Tesle, u kojem je učestvovala i o kojem je svedočila i američka vojska. Poznato je da šamani u svojim rutualima koriste rezonansu nastalu usklađivanjem ritma bubnja s impulsima mozga i tzv. neurolingvističko programiranje, što je, u suštini, pripremljen „razgovor” s podsvešću okupljenih lica. Razgovor s podsvešću? Gde je ta podsvest? U mozgu? Mislima se utiče na misli. Svakako ne mozgom na mozak, ali uslovno – da. Važno je da je šamanka znala šta treba da učini da njena mentalna predstava poništi, istisne, potisne ili zameni mentalnu predstavu kod svih prisutnih. Za to je potrebno samo znanje ili postojeće ili nekadašnje, preneseno „s kolena na koleno”.

Nekada se neurolingvistika nazivala „jezik ptica”, a sada je jasno da je reč o ritualnom kodiranju pomoću matričnog teksta. Ruski pukovnik Vjačeslav Mihajlovič Zvonikov primenjivao je veoma uspešno metode neurolingvističkog programiranja na oficirima i vojnicima. U kratkotrajnoj pripremi za borbene zadatke u Avganistanu, u Centru za psihofiziologiju, koristio je samo pet-šest sugestivnih rečenica. Zanimljivo je da se legendarni psihoterapeut Anatolij Mihajlovič Kašpirovski obraćao ruskoj javnosti, u TV emisijama, izlaganjem gotovo istovetnog sugestivnog teksta. Reči su uticale na misli magučno. U stvari reči su samo informisana energija koja izaziva promene kada vibrira na određenoj frekvenciji, kada je mozak otvoren za programiranje (kodiranje).

Uostalom, sugestivnost ljudi čini svakodnevicu veoma zanimljivom. Poznato je da izverzirani fakir može da „hipnotiše” gledaoce bez njihovog znanja i pristanka. Okolnost da se publika obično sastoji iz većeg broja osoba, izaziva jaku psihičku struju (kritična masa informisane misaone energije), koja umnogome olakšava rad fakiru. Inače, jedan od najpoznatijih hipnotizera na svetu, Helmut Hensen, tvrdi da hipnoza ne postoji. Postoji samo autohipnoza, a za nju je značajno koliko je osoba lakoverna, odnosno sugestibilna.

List „Stejtsmen” objavio je vest da je indijski mađioničar P. C. Sorker zapanjio stotine turista koji su došli da posete Tadž Mahal. Učinio je da najslavniji indijski spomenik nestane na dva minuta. Sorker je stajao na obali reke Jamuna, iza mermernog mauzoleja iz 17. veka. U obraćanju turistima Sorker je rekao, kada je posle dva minuta uklonio „izazvani” prazan prostor: „Samo sam na trenutak sklonio Tadž Mahal iz vaših očiju. Bila je to savršena iluzija”. Nešto slično dogodilo se čuvenom „Filadelfija eksperimentu”. U „magijskom ritualu” Nikole Tesle u kojem je učestvovala i svedočila američka vojska.
Reč je o „hindu hipnozi”. Fakir je izaziva snagom svoje volje, potpomognut uobraziljom gledalaca. Značaj slike u ljudskim mislima, odnosno ljudske uobrazilje, može se razumeti na osnovu fenomena koji doživljavaju putnici – „svedoci natprirodnih moći” indijskih jogija. Iako su krotitelji zmija postali simbol fakirske moći, putnike najviše zanima čuvena predstava s užetom. Gledaoci se okupljaju oko fakira koji sedi na zemlji, dok uz njega čuči dečak od dvanaestak godina. Kada se okupi dovoljno gledalaca koji napeto očekuju scenski prikaz, fakir uzima uvijeno uže i baca ga uvis. Uže ostaje uspravno u vazduhu, a dečak naglo ustaje i uspinje se uz uže dok ga gledaoci ne izgube iz vida. Posle nekog vremena fakir poziva dečaka da se vrati, ali ovaj „odbija”. Pošto ga nekoliko puta uzalud poziva, fakir se sam penje, držeći u zubima veliki nož. Penje se dok i on ne iščezne gledaocima iz vida. Odjednom se vazduhom prolama prodoran krik, i malo kasnije na zemlju pada odrubljena dečakova glava, a zatim i drugi delovi tela: ruke, noge, i na kraju dečiji trup. Zaprepašćeni gledaoci vide fakira kako se obliven krvlju spušta niz uže. Delove dečakovog tela stavlja u vreću, zabacuje je preko ramena i polazi. Posle samo nekoliko trenutaka sadržaj vreće oživljava i fakir je spušta na zemlju. Samo što je otvori, iz nje izlazi dečak, živ i zdrav, i trkom napušta mesto predstave. Kada bi neko snimio opisani prizor, pokazalo bi se da su fakir i dečak sve vreme bili na zemlji. Fakir zabacuje uže po zemlji, a dečak puzi na kolenima po njemu kao da se penje. Odgonetka je u tome da fakiri raspolažu sposobnošću da u svojim mislima stvore mentalnu predstavu zbivanja onakvu kakvu žele da potom dožive gledaoci. Još je važnija njihova veština prenošenja misaonih slika na druge. Dokazano je da takve mogućnosti, nerazvijene i sasvim zapuštene, poseduju svi ljudi.

Navedeni primeri dokazuju moć misli i postojanje spoja između podsvesti i svesti u ljudskom umovanju. U njima je prikazano oblikovanje uobrazilje i potvrđeno postojanje mentalnih slika u mozgu i očima. Kada je reč o istraživanjima telepatije i ulozi očiju i mozga u vezi s mentalnim predstavama ponovo je nezaobilazan Nikola Tesla. Poznato je da mu je bilo jasno da se u oku projektuju posmatrani objektu, ali i da se u oku misao pretvara u sliku. „Funkcija oka, pisao je Nikola Tesla M. V. Kapu 4. marta 1919, je da projektuje sliku na mrežnjaču i da saopšti informaciju vlaknima optičkog nerva. Verujem da svaka misao povratnom akcijom izaziva sličan poremećaj i da se interpretacijom ovog efekta na prežnjači, slika može projektovati na ekran. Ta slika je povezana sa mislima na potpuno identičan način kao originalan utisak. Mi imamo na raspolaganju određene činjenice, ali je krajnje teško usavršiti uređaj za ostvarenje tog zadatka. Kako stvari stoje, isko sam proveo mnogo godina u studiranju ovog problema, moj glavni oslonac u radu je još uvek nada.” To Teslino pismo objavljeno je u knjizi Moji pronalasci na 30-toj stranici. Kasnija istraživanja zasnovana na ideji koju je prvi objavio Tesla stvorila su veliki problem ljudskom rodu, budući da „veliki brat” ta znanja želi da primeni i već primenjuje u kontroli kretanja ljudi i kontroli njihovog uma. Naime, u Merilendu od četrdesetih godina 20. veka postoji sistem SIGINT (Signals Intelligence) koji Agencija za nacionalnu bezbednost SAD (NSA) koristi za praćenje i kontrolu odabranih subjekata. Kontrolori na svojim ekranima imaju sliku svega što praćeno lice posmatra. Dostupna im je vuzuelna memorija žrtve, a u mozak posmatranog mogu da utisnu određene slike, pogotovo u REM fazi sna. Jedan od najvećih centara za istraživanje uticaja misli na daljinu nalazi se u Redstounu, u državi Alabami, udaljen nekoliko stotina metara od kabineta oca američke kosmonautike Vernera fon Brauna (svakako ne slučajno). Kada je reč o elektromagnetnom uticaju na ljudski mozak poznato je i to da je američki fizičar Bernard Istlund, koristeći ideje Nikole Tesle, projektovao sistem HAARP (High-frequency Active Auroral Research Project) na Aljasci, koji pod firmom Instituta za istraživanje jonosfere radi na ekstra niskim frekvencijama koje su istovetne sa frekvencijama moždanih talasa, od 9,5 do 50 herca. Kontrola ljudi i njegovog uma je već uzela maha. Veliki brat je trenutno u kampanji mikročipovanja predmeta i živih bića. Mnogi ljudi ne znaju da novčanica od 10 evra sadrži RFID mikročip, te da se kretanje njihovih posednika može pratiti, a istovremeno pokušavaju da se odbrane od uvođenja ličnih karata, pasoša i ostalih kartica sa čipovima. Problem je što je mozak dovoljno istražen i da se pouzdano zna na kojim frekvencijama su određene misli i vrste emocija.

Stvorene iluzije su samo dokazi da misao poseduje neistraženu moć, da čovek ne zna istinu i da mentalne predstave igraju veoma važnu ulogu u životu ljudi. Zato nije čudno što je dr Petar J. Stanković u knjizi Božanstvena medicina tvrdio da „fakir snagom svoje volje može da natera gledaoce da vide ono što on hoće. Uspeva da koncentriše svoje misli do te mere na vizuelizaciju, da misli zrače tako jako na okolinu da su svi prisutni, iako svesni i budni, prosto fascinirani, jer im se pred očima ukazuje ona slika koju je fakir zamislio”.

Nastavak


MOĆ MISLI I REČI

Oduvek su iskusni ljudi upozoravali da treba voditi računa o tome šta se govori, jer su reči snažne, i da poseduju neku magičnu moć.. Tako je Sveti vladika Nikolaj Velimirović kazivao: „Silna je reč kao grom. Ona poražava grešnika, melem je bolnome i potištenome, utuk razvratnome, a opomena bogatome... ” (O Bogu i ljudima, 1993).

Sada su naučnici opsednuti moćima jezika, reči, misli i uma. Sve češći su napisi koji potvrđuju da jezik, reči i misli programiraju ljudsko telo. Te ideje prenesene su polako, ali po svemu sudeći zauvek, iz ezoterijske u naučnu oblast, s obzirom na to da se tvrdnje tajne nauke i klasične nauke skoro poklapaju. Uostalom, Skot Pek je u knjizi Put kojim se ređe ide naglasio: „Mistici su nam stolećima govorili kroz paradokse. Je li moguće da smo svedoci susretanja nauke i religije? Kada smo u stanju da kažemo da je 'čovek istovremeno i smrtan i večan' i 'svetlost je i talas i čestica u isto vreme', onda smo počeli da govorimo istim jezikom.”


Psihosomatske bolesti ukazuju da misli neposredno utiču na ljudsko telo, ali je sve više dokaza da misli mogu i da ga iscele. Postoje nagoveštaji da je u osnivanju potpuno novi vid medicine, gde će se molekuli dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) reprogramirati rečima, mislima i određenim frekvencijama, bez izdvajanja i premeštanja pojedinih gena. Ruski biofizičari na čelu sa molekularnim biologom Pjotrom Garjajevim istražili su vibraciono ponašanje DNK molekula. Prema njihovim zaključcima određene obrasce DNK moguće je izmeniti zracima sličnim laserskim (na primer zvukom). Pri tome se promenom frekvenciije DNK menjaju genetske informacije. Osim što su dokazali da je moguće uticati na biohemijske i energetske procese u ljudskim i svim drugim živim ćelijama, ruski naučnici su ustanovili da čovekov molekul DNK može uznemiriti vakuum (praznina, polje „nulte tačke”, akaša, Jungovo „kolektivno nesvesno”, Šeldrejkovo morfogenetsko polje, Borhesov univerzalni um, spiritualna panorama, Teslino skalarno polje, Maharišijevo jedinstveno polje inteligencije prirode, Zelandov „prostor životnih varijanti”, Drugi World Wide Web, „razvodna tabla” Isaka Bonevica, „matrica” Vojne obaveštajne službe SAD...) Uspeli su, pomoću DNK, da magnetizuju tzv. crvne rupe (nazvane po crvima zbog svoje sićušnosti), koje na mikroskopskom nivou oponašaju kosmičke "crne rupe". Da bi se shvatilo koliko su misli povezane s telom, treba znati da molekul DNK privlači informacije i propušta ih u svest ljudi. To je važno i zbog povezanosti čovekovog uma sa tzv. kosmičkim umom.

Sve češće se pominje niz: univerzalni um, čovekov um i um ćelije. U „tunelu” koji ih spaja, gde posebno mesto zauzimaju telepatija i jasnovidost, najvažnije je stanje potpune opuštenosti. Istom „vezom umova” objašnjavaju se fenomeni tzv. hipnoze (autohipnoze) i mentalnih lečenja (isceljenja).
Kao što je rečeno, za najdelotvornije i najsigurnije delovanje misli potrebna je potpuna opuštenost mozga, a ona se postiže kada misli vibriraju na frekvencijama od 12 do jednog ciklusa u sekundi, odnosno u alfa, teta i delta stanju mozga. Tada je mozak u stanju dremeža, sna ili dubokog sna. Kao što je rečeno, čovek živi u svetu vibracija i frekvencija. Vibrira živa i neživa priroda. Vibrira svaki ljudski organ i svaka njegova ćelija. Ako svetlost zasvetli deset do dvanaest puta u sekundi, izgleda da se stvorena šara sastoji od crvene i narandžaste boje. Prodre li svetlost kroz rupice u ploči trinaest do četrnaest puta u sekundi, šare su uglavnom zelene. Kod petnaest do šesnaest okreta ploče u sekundi, šare svetle predivnom plavom bojom. Ako svetlost zasvetli osamnaest ili više puta u sekundi, pojavljuju se šare sivobele boje. Slično je sa zvukom, mirisom, toplotom, svim drugim zračenjima...Mnoge vibracije utiču na ljude, a vibracija ljudskih misli utiče na njih same, druge ljude i okolinu. Stoga, nije čudno što je Vilhelm fon Humbolt tvrdio da će doći vreme u kome će se bolest smatrati sramotom, „jer će čovek shvatiti da ona nastaje dejstvom pogrešnih misli”. Otac Tadej (Štrabulović) je stalno ponavljao „kakve su ti misli takav ti je život”. Vadim Zeland je samo konstatovao da tvrdnja da je svet odraz ljudskih misli nije nova.

Poznato je i da tegobe nastaju grčevima i unutrašnjim nemirom. Jasno je da se grčevi i nemir otklanjaju smirivanjem, a da su misli te koje čoveka smiruju.Postalo je uobičajeno da se i u klasičnoj medicini pominje mentalno lečenje. Čuveni u toj oblasti su Georgij Sitin, Larisa Fotina, Sergej Malahov, Sergej Lazarev i DŽozef Marfi. Oni tvrde da mentalno lečenje nije vladanje uma nad materijom, već delovanje ljudskog uma na telesni um. Čovekov „centralni um” nadmoćan je u odnosu na um u čitavom telu, a posebno u odnosu na um pojedinih organa, otuda i efekat isceljenja.

Nastavak

MISAONO ISCELJIVANJE

Isceljenje nastaje iznutra i biva pokrenuto mislima (samosvešću ili naumom), biljnim melemima, amajlijama, lekovima, simbolima, verom, ili pod uticajem čoveka od velikog poverenja. Ukoliko je reč o čoveku kao iscelitelju, onda on mora da bi bio uspešan da bude duhovno uzvišen i da zrači pozitivnom energijom. Dr Larisa Fotina, dr Georgij Sitin i Vadnim Zeland dali su veoma dobre recepte za misaono prevazilaženje problema, otklanjanje straha i stresa.

Oni sugerišu, jednostavno, da ljudi sa svojom podsvešću ostvare prirodnu komunikaciju i da se bolesni, ili na psihosomatskoj osnovi oboleli ljudi, isceljuju, tako što će reći „zdrav sam”, „ritam mog srca je prirodan”, „krvni pritisak mi se stabilizuje”, „nemam problema”, „lečim se”, umesto „bolujem”, „nije mi dobro”, „biće bolje”, „neka ti se ubuduće ispune sve želje”...

Prema njihovim istraživanjima podsvest radi odmah (trenutno – zbog brzine misli) i bukvalno, isključivo u sadašnjem vremenu. Podsvest popravlja stanje i uređuje organizam na osnovu informacije „zdrav sam”, a kada primi informaciju „biću zdrav”, ozdravljenje će čekati jer je vreme neodređeno, ili se nikad neće postići. Stoga je potpuno prirodno što prof. dr Larisa Fotina predlaže lečenje mislima i što se sve češće primenjuju tehnike lečenja, kao što su vizuelizacije (mentalna predstava).

Sve više naučnika veruje da realnost zamišljene slike nije ništa manja od stvarne slike. Zanimljiva su istraživanja dr Larise Fotine, jer pokazuju kolika je moć misli u psihosomatskom samorazbolevanju, a što je mnogo važnije – prilikom samoizlečenja. Zanimljivo je da je proučavala isključivo najzdravije osobe, uglavnom kosmonaute. U knjizi Lora – put mladosti i zdravlja (1999) opisala je jednu od vežbi koje preporučuje svojim pacijentima: „Vežbe za podmlađivanje lica koje nudimo, mogu se smatrati beskontaktnom (misaonom) masažom. Mehanizam njihovog delovanja sličan kozmetičkoj masaži, ali ima kolosalnu efektivnu prednost. Pod uticajem samomasaže aktivno se poboljšavaju i regenerišu funkcije perifernih receptora, nervnih vlakana koja pojačavaju reflektorne veze moždane kore s mišićima, krvnim sudovima i nervima na licu, uspostavlja se njihova povratna veza.” Zar se to ne uklapa u ritam kosmosa, vibracije kojima su podložni i makro i mikro kosmos, Tesline reči da misli sliku „saopštavaju vlaknima optičkog nerva”? Larisa Fotina samo poštuje kosmičke (neko će reći Božije, a neko prirodne) zakone.” Zato osim stvaranja integralne nauke i integralne medicine, naučnici, po Teslinim uputima koje je često ponavljao, treba da objedine istraživanja astrologa i astronoma i posebno to kako koje sazvežđe utiče na ljude i da li postoji energetska razlika kod različitih nebeskih zvezdanih i planetarnih skupova. Do istine je moguće doći samo shvatanjem suštine kosmosa, a to znači da se mora znati kakvi ritmovi postoje, koliko ima vrsta energije i kako koja utiče na sve postojeće. Posle svega što se dogodilo kroz istoriju prepunu dokazane neistine i zla, ostaje misteriozno što su astrolozi pod stalnim progonom, iako je dozvoljena sloboda volje, misli, reči i ponašanja. Uostalom, dr Dejan Raković je potvrdio povezanost (kosmičkih) misli i ljudskog tela još preciznije. U jednom od svojih radova, profesor sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, pojasnio je vezu elektromagnetne energije i ljudskog mozga:

„Ako je svest vezana za elekromagnetno polje moždanih talasa, a elektromagnetno polje je samo jedan od četiri vida ispoljavanja jedinstvenog fizičkog polja (gravitaciona, elektromagnetna, slaba i jaka nuklearna sila), izgleda da se potvrđuju religijsko/ezoterijske ideje da je svest (fraktalno) svojstvo prirode na različitim strukturnim nivoima – od mikroskopskog do makroskopskog, od nežive do žive materije. Razlika se jedino ispoljava u složenosti posmatranih materijalnih struktura i integrirajućih polja.” (Videti napis dr Dejana Rakovića „Biofizički model svesti: normalna, izmenjena i prelazna stanja svesti”, objavljen na str. 139, u knjizi Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, povodom simpozijuma o temi „Svest, spavanje, snovi”, održanog u Beogradu u Centru „Sava”, 14. i 15. oktobra 1999. godine).

Georgij Nikolajevič Sitin poznat je po tome što isceljuje pacijente voljom i mislima. Osnovna metoda četvorostrukog ruskog doktora nauka (filozofija, medicina, psihologija, pedagogija), je „emocionalno-voljno samoubeđivanje” oblikovano mislima. NJegova doktorska disertacija iz pedagogije zasnovana je na istraživanju sile volje. Svojim međunarodno poznatim i priznatim metodom usporio je biološki rast organizma i izazvao sopstveno samopodmlađivanje. Akademik Sitin leči i podmlađuje ljude specifičnim tekstom. Za razne bolesti napisao je tekstove koji osmišljenim misaonim iskazima o krepkom zdravlju obolelih organa, omogućava samoisceljenje. Brojni su napiso o isceljujućim metodama Georgija Nikolajeviča Sitina. Tako je, na primer, Vladimir Kirilov opisao te metode pod naslovom „Poklanjam vam zdravlje i mladost” (Я darю vam zdorovьe i molodostь), a Valentin Simonin pod naslovom "Izleči se sam" (Isceli sebя sam).
Budući da je Sitin jedan od retkih lekara koji je sebe izlečio a sad leči druge, Ruska akademija nauka istražila je njegovo biološko stasavanje. U aprilu 1944. godine bio je posle devetog teškog ranjavanja i lečenja u bolnici, otpušten kao trajni invalid. U 57-moj godini života konstantovano je da nema nikakvih zdravstvenih ograničenja. U 68. godini života postao je otac kćerke, a u 70-toj otac sina. U 75-toj godini života organizam akademika Sitina pokazivao je odlike organizma mlađeg od 40 godina, a kada je imao 83 godine, ustanovljeno je da više ne stari (videti: sajt Međunarodnog univerziteta Georgij N. Sitin: [You must be registered and logged in to see this link.] Ruski naučnik o kome je reč, još nije penzioner, ima svoj centar u Moskvi i univerzitet u Briselu, sa filijalama u Moskvi, NJujorku i Tel Avivu. Svaki njegov napis liči na bajalicu, a svaki tekst o njemu na bajku, tek desetine hiljada ljudi hrle prema moskovskom Centru za lečenje koji nosi njegovo ime. Procenat izlečenja najtežih bolesti je preko 80 odsto. Georgij N. Sitin objavio je više desetina knjiga, te je lako da se pronikne u njegova znanja i da se rasudi gde je granična nit između njegove fizike i metafizike, koje su i kod njega očevidno u zagrljaju.



AUTOHIPNOZNO SAMOISCELJIVANJE

Osnovu misaonog lečenja čine i rezultati istraživanja biološko-energetskih sfera. Francuski naučnici Etjen Gije i Kristina Ardi su u knjizi Alhemija života (1991) potvrdili vezu svesti (misli) i tela: „Kapacitet genetičkog pamćenja prisutnog u DNK pokazuje da na različitim nivoima organizacije mogu postojati vrlo raznovrsne svesti. Ako zaista postoji ono što bismo mogli nazvati svešću na mikroskopskom nivou živog, verovatno da ta 'mikrosvest' funkcioniše na još samostalniji način od nesvesnog, jer je vrlo udaljena od globalne svesti čoveka. Posle istraživanja molekula DNK nije sporno da on ima telepatske mogućnosti”.

Mogućnosti samoisceljivanja organizma mislima i rečima ipak najubedljivije potvrđuje postojanje delotvorne hipnoze, odnosno autohipnoze. To je ujedno potvrda da DNK, podjednako kao i podsvest o kojoj je DŽozef Marfi pisao i knjizi Moć podsvesti,, „razume” jezik osobe koja se misaono i rečima samopodešava.

Helmut Hansen je u knjizi Moć hipnoze ( 2006) podrobno objasnio za većinu ljudi jedan udaljen i neshvatljiv svet – svet hipnoze. Prema njegovim istraživanjima Emil Kue (1857-1926), čovek koji je razvio nauku o autosugestiji, prvi je shvatio da je suština hipnoze – autohipnoza, i da je uvek reč o efektima autohipnoze. Uloga hipnotizera je da izazove kod klijenta manje ili više snažnu mentalnu predstavu namere, koja se zatim ostvaruje autohipnozom. Od Kuea potiče izreka: „Naše dejstvo ne podstiče volja, već sposobnost imaginacije (mentalno predstavljanje)”. NJegov poznati zaključak je da svako može sam sebe da hipnotiše i da je autosugestijom moguće izlečiti svaku svoju bolest. Doslovno je rekao: „Naučite da sami sebe izlečite, vi to možete. Ja lično nisam još nikoga izlečio. Mogućnost izlečenja leži u vama. Pozovite u pomoć svoj lični duh da služi vašem telesnom i duhovnom zdravlju. Biće tu. On će vas izlečiti i bićete snažni i srećni”.
Kue je prvi u svetu navodio pacijente da ujutro i uveče po dvadeset puta sugestivno sebi kažu: „Iz dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje”. Kasnije su veoma slične iskaze usvojili psihoanalitičari. Često je govorio: „Dame i gospodo! Ja nisam ni lekar ni vidar, a pogotovo nisam čarobnjak. Samo bih hteo da pokažem moju nauku o autosugestiji i njenu naučnu primenu. Molim vas, nipošto nemojte verovati da moj metod čini lekarsku terapiju savršenom. Ne želim i ne mogu da zamenim lekara, ali njemu i vama hteo bih u ruke da predam važno sredstvo za lečenje. Hteo bih da vam pokažem i kako čovek može uspešno da se bori protiv svojih raspoloženja i strasti, i postane pravi majstor u vaspitavanju samoga sebe i svoje dece. Nemojte da podcenjujete snagu mašte. Čovek koga muči nesanica zamišlja da ne može da spava. On želi da spava, ali je njegova uobrazilja jača od umora. Snažnija je od želje. Astmatičar bi hteo da lakše diše, da diše i po magli, mucavac bi hteo da tečno govori – ali i kod njih je uobrazilja moćnija. Volja kaže 'hoću', ali uobrazilja odgovara 'ne mogu'. Snaga uobrazilje uvek pobeđuje”.

Budući da je nesporna moć misli i da postoje proverene naučne metode za samoisceljivanje, jasno je da svaki čovek kombinacijom autohipnoze i naloga, koje je veoma precizno odredio akademik Georgij Sitin, može da se samoisceli, samopodešavanjem svog organizma.Uostalom, misao (informisana energija) je osnova ideje. Iz ideje nastaje vizuelna predstava. Tek kad postoji jasna mentalna predstava može da se sprovede sugestija. Sugestija je podsvesno ostvarenje ideje oblikovane u mentalnu predstavu. Ona može da deluje samo ako je izazvala stvaranje vizuelnog utiska. Na stvarnost deluje samo ono što je moguće predstaviti, potpuno osmisliti i „mentalno videti”. Život čoveka određen je vizuelnim predstavama, a u mislima se mogu predstaviti i potom ostvariti svi naumi.

Uspešnost sugestije umnogome zavisi od vere. Hipnotizer ne može da deluje bez čvrstog uverenja – mora da veruje. Klijent ne može da prihvati sugestiju bez poverenja i uverenja – dakle, bez vere. Kada čovek podleže nečijem ili svom duševnom uticaju, rađa se vera koja tom uticaju odgovara.

Nipošto nije svejedno šta čovek misli. Misli su presudne za buduće događaje. To je razlog što čovek ne bi smeo nikad da razvija negativnu misao, pogotovo ne bi smeo da nešto negativno izgovori. Svaka loša misao mora da se zameni ispravnom, pre nego što se oblikuje u vizuelnu predstavu i nanese neku i nekome štetu. Dok ne počne da kontroliše svoje misli čovek nije ni svestan njihove neizmerne snage.

LJudska podsvest ne razume reči, već samo mentalne slike. Sugestija može da bude nezavisna od logike, s obzirom na to da svaki čovek može da veruje, da stvara uobrazilje (imaginacija) i da su svi ljudi sugestibilni. Pokazalo se, kada su televizija i štampa o nekom neprekidno govorile kao o jednom od najvećih hipnotizera svih vremena, koji za nekoliko sekundi može svakoga da hipnotiše i koji još nikada nije doživeo neuspeh (na primer, o Anatoliju Kašpirovskom, ili Alanu Čumaku), većina prisutnih je na prve izgovorene reči pala u hipnozu. Samo zato što su to i očekivali. Kada sagovornici očekuju uspeh tada će se uspeh besumnje ostvariti. U svakom slučaju deluje princip već stvorene vizuelne predstave, koji pobija svaku eventualno suprotstavljenu volju.

Nastavak

STRAH I SUMNJA NAJVEĆI NEPRIJATELJI

I u sferi misli najveći neprijatelji čoveka su strah i sumnja. Dokle god se duša koleba između pozitivne i negativne misli ne može napredovati. Pri tome je važno poštivati zakon da svaki napor u realizaciji zamisli poništava misaonu moć i izaziva suprotnost. Zato je vaažna istinska opuštenost i smirenost. Za zdravlje i sreću ljudi dovoljna je istinska opuštenost, radi oslobađanja od grča i suvišne napetosti. Čovek koji je u saglasju sa samim sobom, što znači da su mu u saglasju razum i duša, i s kosmičkim zakonima, u savršenom je telesnom, energetskom, duševnom i duhovnom stanju.

Tibetanske lame i indijski gurui pokazali su da mislima mogu da se sporazumevaju i na velike daljine i da svojim pristalicama daju naloge, čak i ako ih nikada nisu videli. Uticaj misli na daljinu potvrđen je u knjizi doktora Ričarda Bervolda Intelektualni problemi. U njoj je citiran izveštaj čuvenog hipnotizera doktora Disara: „Pacijentkinji sam svakog dana nalagao da sutradan spava do određenog sata. Jednom sam zaboravio da joj to kažem. Postao sam svestan propusta tek kada sam prešao oko sedamsto metara. Kako nisam mogao da se vratim, rekao sam sam sebi da će ona, uprkos udaljenosti, čuti moju zapovest, tim pre što sam joj u toku terapije neke mentalne sugestije (nalog mislima) dao sa udaljenosti od dva metra. U mislima sam joj naložio da spava sutradan do osam sati i zatim nastavio put. Kada sam sutradan u pola osam stigao kod pacijentkinje, ona je spavala (pod hipnozom, ali tako da je mogla da odgovara na pitanja). Upitao sam je: 'Kako to da još spavate?' Odgovorila je: 'Ali, gospodine doktore, pa ja radim samo ono što ste mi naredili!' 'Varate se! Juče sam otišao od Vas a da Vam ništa nisam naredio.' 'Tako je', odgovorila je ona, 'ali petnaest minuta posle vašeg odlaska sasvim sam jasno čula da mi govorite da spavam do osam sati. A sada još nije osam' ”.

Danas tehnologija omogućava da misli pomeraju markere na monitorima računara, aktiviraju mikročipove i mikrorobote – proteze, da se misli biometrijski snime i kloniraju. U takvom istraživačkom okrilju, sve manje je naučno sporno da od sopstvenih misli, zbog njihove nesporne moći, ljudi mogu da obole i da misli mogu da iscele bolesnike.

Samoisceljenje nije moguće bez izmene strukture ličnosti. Isceljen čovek menja odnos prema sebi, najbližima, okruženju i životu uopšte. Preduslovi za isceljenje su prisustvo želje, volje, namera i vere. Do njih ljudi stižu iskustvom i znanjem, a zatim molitvama, naučno kontrolisanim meditacijama, instrumentalnom izmenom misaonih vibracija i (auto)hipnozom. To su ujedno jedini provereni načini za neophodno usavršavanja duše. No, ništa od toga nije bezazleno, a sve je moguće (zlo)upotrebiti. Stoga nije neobično što je rusko sveštenstvo pozvalo Moskovljane, početkom septembra 1997, da ne prisustvuju predstavi Dejvida Koperfilda. Upozorili su da posmatranjem Koperfildovih magičnih trikova mogu dospeti u duhovnu zavisnost od najdestruktivnijih mračnih sila. Dakle, oprezno s tananom dušom.

Postalo je uobičajeno da se i u klasičnoj medicini pominje mentalno lečenje. Čuveni u toj oblasti su Georgij Sitin, Larisa Fotina i Sergej Malahov. Oni tvrde da mentalno lečenje nije vladanje uma nad materijom, već delovanje ljudskog uma na telesni um. Čovekov „centralni um” nadmoćan je u odnosu na um u čitavom telu, a posebno u odnosu na um pojedinih organa – otuda i efekat isceljenja. Pri tome, ne treba zaboraviti da se uticaj ostvaruje energetski na određenim frekvencijama, i da svaki organ ima posebnu vibraciju i da je aktivan ritmično u određenom delu dana, nedelje, meseca, godine...

U poslednje vreme sve više uređaja radi na frekvencijama ljudskih organa i služe za dijagnostikovanje njihovog stanja ili podešavanje. Zato postoje mikrotalasna rezonansa, sistemi poput MultiZapper-a 2000, Super Deluxe 2004 Zapper-a i Ultimate Zapper-a i ruskog aparata za lečenje neuropsihijatrijskih i somatskih bolesti toplotom, svetlošću, zvukom i VHF elektromagnetnim zračenjem, koji je patentiran u SAD 20. novembra 1973. godine (zaveden pod brojem US patent #3,773,049 – američki naučnici nazvali su patentirani uređaj „sovjetska mašina za ispiranje mozga”).

Nešto upućeniji i radoznaliji ljudi doznali su da su istraživanja u vezi s energetskim uticajima na čoveka postojala i ranije. Jurij J. Vorobjovski je u jednoj od svojih knjiga naveo da je „Nezavisimaja gazeta” još 1991. godine objavila da su CIA i KGB potpisali 24. septembra 1990. Sporazum o zajedničkoj kontroli nad psihotronikom. Dokument je zaveden pod brojem 174-90/16, a potpisali su ga N. Krjučkov i K. Vajnberger. Vorobjovski je u svojim radovima naveo i neke od projekata koji su potvrda mogućnosti da se elektromagnetnom energijom neposredno utiče i na mozak ljudi. Igor Vadimovič Mogila u časopisu „Trud” potvrdio je postojanje generatora-pojačivača-lasera, koji radi u dijapazonu od 10 do 150 herca. Prema rečima Mogile, taj uređaj već na 10 do 20 herca proizvodi infra-zvuke koji „pogubno deluju na sve živo”.

Suštinski problem, u vezi sa primenom elektromagnetne emisije usmerene prema čoveku, jeste činjenica da je dokazano da zračenje uništava holografsku komponentu čoveka (njegove misaone sposobnosti). Osim toga, na taj način se utiče i na hronalno polje čije čestice nose informaciju o izvoru zračenja.

Ipak, najvažnije je upozorenje koje je u knjizi „Senke rata” objavio Amerikanac Adam Mandelbaum: „Sprovode se istraživanja na polju mikrotalasnih generatora u cilju uništavanja mašina i ljudi. Infrasonično oružje se na testovima pokazalo kao uspešno. Istraživanja oružja koja bi radiofrekvencijama poremetilo nervni sistem vojnika prilično su odmakla”.

Nastavak

ČOVEK „POSMATRA” SVET – HOLOGRAMSKI

U traganju, na putu ka izvesnijoj budućnosti, sve su češće nove teorije, koje su jednako misteriozne i nesaznatljive za obične ljude. Teorija o univerzumu kao ogromnom hologramu jedna je od njih. Ali, šta ako je istinita? Šta ako je njeno usvajanje i primena stvarna šansa, koja, trenutno, nedostaje?

Krajem šezdesetih godina prošlog veka fizičari su napisali prve lekcije u vezi s laserima. Reč je o istraživanjima s prikazima principa na kojima radi laser i o problemima da se laser, zbog prateće aparature, primitivno i grubo izrađen, primeni u praksi. Usledili su dokazi da su laseri primenjivi i da SAD planiraju njihovu upotrebu u „ratu zvezda” – za uništavanje vojnih „satelita ubica”.
Ipak, do sada najčvršći dokaz da su laseri „savladani” stigao je iz Pariskog Univerziteta. Tim naučnika, predvođen profesorom fizike Alanom Aspektom otkrio je, 1982. godine, da elektroni i druge atomske čestice mogu, u određenim okolnostima, međusobno da prenesu informaciju trenutno i bez obzira na udaljenost. Nova teorija, o brzinama većim od brzine svetlosti (kada se nešto događa „trenutno”, to znači poništavanje svake brzine) dokazana je pomoću holograma, koji ne postoje bez lasera. Prema Aspektovoj teoriji, jedna čestica „na neki način” uvek zna šta radi svaka druga čestica. Prihvatanje nove teorije ruši Ajnštajnov stav da ne postoji ništa brže od brzine svetlosti.

Ukoliko je navedeno istina, na za ljude shvatljiv način – univerzum poseduje zapanjujuća svojstva. Putovanje većom brzinom od brzine svetlosti omogućavalo bi putovanje kroz vreme. Ali... Šta ako se sve već nalazi tamo gde bi trebalo tek da stigne?

Prema istraživanjima Dejvida Boma, profesora s Londonskog Univerzitata, objektivni realitet ne postoji. Kosmos je prema njihovim istraživanjima gigantski hologram. (Hologram je trodimenzionalna fotografija napravljena uz pomoć lasera. Nastaje tako što se neki objekat prvo izloži laserskom snopu. Kada se objekat „obasja” još jednim laserom, njegova svetlost odbija se od već odbijenu svetlost prvog lasera. Prilikom tog „odbijanja” nastaje svetlosna pojava, koju je moguće snimiti fotografskim aparatom. Razvijena fotografija podseća na vrtlog isprepletanih svetlih i tamnih linija. Međutim, kada se film izloži laserskoj svetlosti – posmatrač vidi trodimenzionu sliku originalnog objakta). Eto novih izazova za astrologe, astronome i astrofizičare. Uostalom, zagovornici „tajnih nauka” odavno tvrde da su planete neuporedive. Odnosno da samo Zemlja i Mars imaju sličnosti, jer sadrže fizički, astralni i mentalni nivo. Prema njihovoj teoriji druge planete imaju astralni ili mentalni nivo kao najniži. U vezi sa Zemljom i čovekom su samo one planete koje poseduju mentalni nivo, budući da čovek provodi najviše vremena na tom nivou.

Dakle, prema kvantnim fizičarima priroda je samo najobičnija fantazija, ali za „fantaziju” nije dovoljna trodimenzionost. Dejvid Bom je dokazao da, ukoliko se hologram jedne ruže prepolovi i potom izloži laserskom snopu – obe polovine sadržaće sliku cele ruže. Koliko god da se usitnjava hologram – svaki komadić filma sadržaće odgovarajuće umanjenu ali potpunu i originalnu sliku celine. U stvari, svaki deo holograma sadrži sve informacije koje i original objekta. Glavna osobina holograma je: celina u svakom deliću.

Sve što je rečeno, u subjektivnoj starnosti, presudno zavisnoj od ljudskog mozga (svesti), znači da treba preispitati razumevanje strukturne organizacije svega postojećeg: ustaljenog reda, procesa i pojava u ljudima i ljudskom okruženju. Uostalom, jedan od osnovnih principa klasične nauke je analiza i sinteza. Pri tom, nije sporno da se analize, bilo da je reč o insektu, žabi ili atomu, zasnivaju na opisu delova nastalih njihovim rastavljanjem. Posle analize, posebno živih bića, stalno ostaje osećaj da postoji „još nešto” nedostupno – nedovoljno saznato. Potpuno rastavljena žaba na sastavne delove, kada se sastavi nije živa.

Razmišljanjem o hologramima ljudi će shvatiti da u univerzumu postoje stvari i pojave koje nije moguće podvrgnuti ustaljenom naučnom pristupu. Jednostavno, ako se rastavlja ono što je hologramski sastavljeno, neće se dobiti delovi, nego – manje celine. S obzirom na to da čovek zapaža čulima i da su oči za zapažanja izuzetno značajne, lako je zaključiti šta se događa u mozgu pri odlučivanju na osnovu lažnih predstava. Kada čovek ne vidi to što vidi, jer je čak i pipanjem saznao da to nije ono što je mislio; kada preda drugome fotografiju nečega što ni u prirodi pomnim gledanjem nije realano prepoznao, i kada viđeno pokušava da rečima dočara nekome ko zamišlja na svoj način, rezultat su iluzije, obmane, fantazije – neistine. Čoveku se čini da je nešto istinito i kada nije, jer on vidi i zaključuje na osnovu dela realnosti. Prema Bomovom tumačenju Aspektove teorije čestice ne šalju informaciju – one je stalno poseduju. Deoba čestica je iluzija. Brzina razmene informacija ne postoji, čini se da je brža od svetlosti jer je već tu – na odredištu. One nisu posebnosti (entiteti), nego su različito doživljen odraz nečega što je na osnovnom nivou isto.

Taj dublji, verovatno holografski nedeljiv nivo realnosti, čoveku je, za sada, nedostupan i stoga nepoznat. U tom smislu, univerzum je samo jedna projekcija, tj. hologram, a sve stvari su na nivou super stringova neraskidivo i beskrajno povezane. Bom smatra da su atomi azota u ljudskom mozgu u stalnoj vezi s česticama koje čine lososa koji pliva, sa svakim srcem koje kuca i svakom zvezdom koja treperi. I u takvom paradoksalnom kosmosu gde postoji dualnost čestica/talas jedino su nesporni energija, njeno „kretanje” i uticaj. Čovek ih oseća emocijama i doživljava mislima – stvara predstave o njima, koje su ako ne stvarne, a ono delotvorne.

Ukoliko postoji holografska, nedeljiva realnost, to znači da je shvatljivo što su ljudi energetski i sudbinama povezani, kao kod spojenih sudova. Kada se razume da je priroda pletivo bez šavova i rubova, jasno je što se ne mogu svrstavati i rangirati pojmovi kao što su Bog, duša, svest, psiha, misao, instinkt, zašto se prostor može meriti vremenom i zašto je sve relativno.

Zagovornici postojanja „jedinstvenog polja inteligencije prirode” slažu se da u tom polju (što je isto što i gigantski hologram) zajedno postoje (na istom mestu) prošlost, sadašnjost i budućnost. Prema Dejvidu Bomu, ali i prema teorijskom fizičaru Džonu Hegelinu, ljudi koji imaju odgovarajuće sposobnosti mogu da dosegnu osnovni nivo (superhologramski ili superstringski), iz kojeg izdvajaju scene i događaje, iz davno zaboravljene prošlosti. Oni, „kada zatreba”, i „kada su primorani” mentalno poniru i u, uvek prisutnu, „budućnost”. To polje je „kosmička robna kuća svega što postoji”, a čovek nikada neće saznati koliko je od ponuđenih artikala njemu namenjeno.

Dejvid Bom nije jedini naučnik koji je zaključio da je univerzum superhologram. Možda je važnije što je do sličnog zaključka došao neurofiziolog Karl Pribram. On je, decenijama istražujući u Stanfordu zagonetku smeštaja memorije, zaključio da je ona smeštena u celom mozgu i da je mozak – hologram. Ranije su naučnici mislili da postoje centri za pamćenje i druge funkcije u mozgu. Sada znaju da se mozak ponaša hologramski i da tzv. preuzimanje funkcija od strane preostalih delova mozga (na primer, posle saobraćajne nesreće, kada se odstrani deo mozga) podseća na sitnjenje holograma ruže. Uostalom, Karl Lešli je, nakon eksperimenata na životinjama u vezi s orijentacijom, zaključio da preostali deo mozga, nakon odstranjivanja raznih delova iz različitih razloga, zadržava sposobnost posebnih i složenih radnji, kojima je prethodno bio naučen. To „zadržava sposobnost ”podseća na pamćenje, budući da je povezano sa informacijama bez kojih se to ne bi događalo. A pamćenje je jedna od najvećih misterija univerzuma. Ko i šta sve pamti? Da li svaka materijalna čestica/energetski talas ili neki njihov skup/tok? Uostalom, neuronaučnici otkrili su da životinje (makaki majmuni) u delu mozga zaduženom za planiranje pokreta (premotorni korteks) poseduju „ogledalske nerve”. Na tim nervima preslikava se svaki pokret, osećaj i osećanje posmatranog bića. Zaključili su da se „zracima vida”, preko „misaone mreže”, ulazi u „duševne cipele”, odnosno dušu, neke druge osobe. Tako se „čitaju” misli. Ali te misli su ili u toku, ili negde smeštene – zapamćene.

Naučnici smatraju da je ustanovljavanjem istine da (i) voda pamti potvrđena teorija o svesnom makro kosmosu i mikro kosmosu, odnosno o postojanju svesti u neživoj i živoj prirodi. Dakle, čudesni kosmos je harmoničan i besprekorno osmišljen do najtananijih segmenata. On nije harmoničan samo po oblicima materije nego i zbog neopisive povezanosti energija, informacija i smisla. Stoga, nije čudno što se sve češće pominje „inteligencija prirode”.

Značajno je da postoji protok energije kroz makro i mikro kosmičke strukture. To znači da se energija nalazi na svim mestima i spaja sve predmete u kosmosu, a posebno one koji su bilo kada bili u kontaktu. Tu „kosmičku vezu” najizrazitije je ustanovio američki lekar Albert Abrams (1863-1924) metodom lečenja na daljinu „magičnom kutijom”. NJegovi savremenici mislili su da je magičar. On to i jeste, ali samo u najširem smislu te reči. Poznati lekar uspostavljao je vezu između testirane zdrave osobe, okrenute licem prema zapadu, i pacijenta, ili bilo kojeg uzorka, odnosno predmeta dobijenog od pacijenta (dlaka, nokat, pljuvačka, sperma, rukopis, fotografija...) kucanjem po telu, posebno po trbuhu, zdrave osobe.

Energija se utiskuje u materiju a u njoj je „pamti” voda, ili možda samo vodonik. Zato nije čudno što simbol, znak, slika, fotografije, pečat, ikona, krst... svi predmeti koji su bili u dodiru sa autorom (tvorcem) tih predmeta sadrže i nose prevashodno njegovu energiju. Energija svega što postoji odslikava se u potpunosti i svevremeno, te nije čudno da se ona može dekodirati u svakoj tački svemira u kojoj se bilo kada nalazila. Kada ekstrasens uzima predmet u ruke on prepoznaje i oseća ugraviranu energiju i informaciju. S obzirom na to da su misli informacije u energiji, one su prisutne u svim dodirnim predmetima i u okružujućem etru u stanju plazme. Masaru Emoto, predsednik Opšteg japanskog istraživačkog instituta nakon iscrpnih istraživanja navedenog fenomena izjavio je: „Voda pamti, može da čuje, oseti sreću ili tugu, čak se i seća. Štaviše posprema u svoju 'memoriju' osećaje i informacije koje prima spolja'”.

U eksperimentu, poznatom javnosti, Emoto i saradnici napunili su vodom bočice a potom je puštena raznolika muzika. Vodu su zamrzli na minus 20 stepeni i fotografisali zamrznute kristale uvećane 200 do 500 puta. Rezultat je bio impresivan: kristali zamrznute vode koja je slušala klasičnu ili duhovnu muziku bili su pravilne i lepe strukture, a tzv. hevi metal je ostavio sliku haosa.S obzirom na činjenicu da voda čini najveći deo ljudskog organizma saznanje o mogućnosti da voda pamti moglo bi da utiče na osnove daljih istraživanja i revolucionarna otkrića koja bi potvrdila da su krv i ostale tečnosti u organizmu nosioci informacija, bez obzira gde se nalazili.

U tom slučaju mnogo toga prestaje da bude misteriozno, a magijska moć postaje jasnija. Naravno, otvaraju se još jedna vrata za manipulacije sa ljudima u misaonoj, duševnoj i mentalnoj sferi. Šta, na primer, misliti o savršenoj iluziji Dejvida Koperfilda i indijskih fakira, ili (ne)sposobnosti čoveka da se spasi od prevara i zabluda? Misaoni prekid ili spora reakcija na trik, ili...? Najveći uspeh u odgonetanju fenomena u višim sferama bilo bi saznanje da je tzv. pamćenje zasnovano na na komponenti vode – vodoniku, jer bi to bio povratak u tačku nastanka svega postojećeg. Takva pretpostavka nije nezasnovana. U aprilu 2003. objavljeno je da je Piter Jakobson, naučnik iz Evropske svemirske agencije, obelodanio zaključke najnovijeg istraživanja: „Kad je nastao svemir postojali su samo vodonik i helijum”. On je samo potvrdio teoriju da su prethodne zvezde ostarile i nakon eksplozije rasule vodonik i novostvoreni helijum u univerzum. Onda se čitav proces ponovio. Vodonik i helijum su gravitirali zajedno dok temperatura nije postala dovoljno visoka da bi se stvorile nove zvezde i to je spajalo helijum, stvarajući tako element litijum, koji je vibrirao na sledećem, višem nivou. Svaka sledeća generacija zvezda stvarala je novu supstancu, sve do stvaranja širokog spektra osnovnih hemijskih elemenata. Jedno je u vezi sa opisanim sasvim izvesno – sve što se događa u „fiktivnom svetu” vodi ka vodoniku i podseća na kosmičko pulsiranje: nastanak – nestanak – nastanak – nestanak... izviranje – uviranje – izviranje – uviranje...

Izgleda da više nije sporno da čovek poseduje potisnute i (ne)skrivene mogućnosti. Naučnici sve češće objavljuju zaključke koji podsećaju da je to isto govorio Nikola Tesla: ljudi su električne životinje sa osetljivim magnetnim mozgovima. Očevidno je da energetska polja koja okružuju ljude protiču kroz ljude i njihovu živu planetu – tako povezuju čoveka sa kosmosom. U zonama sa torzionim potocima rezonantni receptori mogu se pretvoriti u generatore veoma snažnih izvora energije, a to presudno utiče na ponašanje čoveka i njegov život.

Potvrđeno je da elektromagnetni izvori i pojave utiču na biosisteme – biljke, životinje i ljude na Zemlji. Promene u geomagnetnim poljima (skup nekoliko polja, poput meterikovog i anomalnog polja) utiču na Zemlju i sve na njoj. Osim toga, na čoveka utiču: telurske struje u morima i okeanima; niskofrekventne indukcione struje; lokalne magnetne anomalije; magnetni momenat Zemlje (na primer, utiče na zapreminu čovekove lobanje). Geomagnetna polja utiču na funkcionalno stanje velikog mozga i prilagođenost mrežnjače oka... Sva živa bića su morfogenetski povezana i nalaze se u jednoj vrsti rezonance. Jedna vrsta živih bića istovremeno raspolaže istim informacijama. Razmena tih informacija ostvaruje se bez kontakta. Veze kolektivnog pamćenja su nevidljive i još uvek mistične.

Dokazano je da je hologram posebno mesto za informacije. Promenom ugla pod kojim laserski snopovi padaju na film, moguće je složiti nekoliko različitih slika, praktično na istom mestu. To je objašnjenje i za mogućnost mozga da uskladišti ogroman broj informacija na malom prostoru.

Sposobnost mozga, da „izvuče”, i posle više decenija, potrebnu informaciju iz „ogromnog skladišta”, jasnija je, ako se prihvati da – mozak radi na hologramskom principu. Na primer, bilo ko da kaže, napiše ili pokaže reč „zebra”, nastaće, trenutno, asocijacija i biće uspostavljen niz: prugasta, crno-bele boje, slična konju, afrička životinja... Asocijacija, u ovom slučaju, nije ništa drugo nego „snažna umna senzacija kojom se uspostavlja veza sa superhologramom”, gde je „uskladišten” svaki delić jedne informacije u vezi je s ostalim delovima informacije, s obzirom na to da je svaki deo holograma isprepletan sa svim ostalim njegovim delovima.

Nikola Tesla je takođe tvrdio da pamćenje u klasičnom smislu ne postoji i da se informacije „izazivaju” snažnim vizuelnim, misaonim i jezičkim asocijacijama. I sposobnost mozga, da preko čula u stvarni svet opažanja „prevede” brojne frekvencije iz okruženja, (svetlosne, zvučne, toplotne i fizičke vibracije), logičnija je, ukoliko je mozak hologram.

Naučnici su, u poslednjoj deceniji 20. veka, otkrili da je kod čoveka vizuelni sistem osetljiv na širi spektar frekvencija od do tada poznatog. Na primer, osim na svetlosne vibracije osetljiv je i na zvučne vibracije. Sem toga, čulo mirisa osetljivo je na tzv. kosmičke frekvencije, a i sve ćelije ljudskog
organizma osetljive su na širok spektar frekvencija.

Sve više naučnika veruje da je „hologramska paradigma” najprecizniji model koji je nauka mogla ikada da dosegne. Sada je mnogo jasnije kako informacija putuje od uma do uma na velikim razdaljinama i otkud tolika „raskoš” izmenjenih stanja svesti. Prihvatanje hologramske teorije omogućilo je naučniku Stanislavu Grofu, iz grupe naučnika „Asocijacija Transpersonalne Psihologije”, da protumači ishode regresija pacijenata poistovećenih sa skoro svakom vrstom razvojnog zoološkog stabla, čak i slučaj pacijentkinje koja se „setila” da je bila reptil ženskog pola.

Za one koji su prihvatili „novo naučno stanovište” bilo je jasnije: kako su osobe koje nisu imale dovoljno obrazovanja, bile u stanju da u detalje opišu zoroasterske pogrebne rituale, ili neke scene iz indijske mitologije. Čini se da je sada lakše objasniti neke vrste kolektivnog i rasnog „besvešća”, slučajeve kada su pojedinci „izvestili” o zapažanjima vantelesnih putovanja i o događajima iz svojih prošlih i budućih života.

Grof je takva „iskustva” nazvao „transpersonalnim doživljajima”. Posle prihvatanja hologramske paradigme, on je primetio: „Ako je um deo neprekidne celine, prirodno je što je povremeno u stanju da napravi upad u 'hologramski lavirint', u kojem se spaja sa svakim atomom, organizmom, prostorom, vremenom i svakim drugim umom koji postoji ili je postojao”.

Nastavak

ZAŠTO SU LJUDI MAĐIONIČARI

Ni zagovornici „tvrdih nauka” nisu ostali imuni na hologramsku paradigmu. Kejt Flojd, psiholog na Virdžinija Intermont koledžu, preokrenuo je dosadašnje shvatanje svesti. On tvrdi da svest ne proističe iz aktivnosti mozga, nego da svest kreira mozak, kao i telo i sve ostalo što doživljavamo kao materijalne oblike. Ukoliko je u pravu, to znači da je svaki čovek lično odgovoran za sopstveno zdravlje mnogo više nego što to moderna medicina priznaje. Isto tako, na taj način je potvrđeno da se mozak menja i morfološki u toku učestalih meditacija. Možda je još važnije, što to znači da je tzv. povlačenje simptoma neke bolesti posledica promene svesti. Bolešću iznuđena promena svesti uslovljava, potom, promene u hologramu tela.

U tom slučaju potpuno je prirodno što prof. dr Larisa Fotina predlaže lečenje mislima i što se sve češće primenjuju kontraverzne tehnike lečenja, kao što su vizuelizacije. Sve više naučnika veruje da realnost zamišljene slike nije ništa manja od realne „realnosti”. I ovde je nezaobilazan svevremeni Nikola Tesla, jer navedeni stavovi podsećaju na način njegovog razmišljanja. On je stvarao misaone modele koji su jednako „radili” pre i posle njihovog ostvarivanja.

Neprirodne vizije i doživljaji postaju objašnjivi ukoliko je univerzum hologram. Lakše je shvatiti iluzije koje pred publikom izazivaju indijski fakiri i Dejvid Koperfild. U svesti ljudi je „dogovorena realnost” i verovatno je ona istinita, zbog isprepletanosti umova i povezanosti svega. Tako se zna i šta jeste „tamo” i šta „tamo” nije. Koliko je samo napora (drame, insceniranja, pretvaranja, obmana, laži) učinjeno da se dovedu u zabludu oni koji znaju, o onome što svi znaju, i što se jednostavno „čita u očima”. Votsonova iskustva nisu svakodnevna, samo zato što svest i verovanje ljudi nisu upućeni tako da svako zna da ima lično pravo menjanja „tkanine” realnosti.

Ono što se čini realnim, podseća na grubo platno za autorske slike kakve ljudi žele. LJudi su mađioničari. Sve je moguće, od savijanja kašike snagom volje, kojoj su osnova misli, do „misaonog samoizlečenja”. Jungova teorija sinhroniciteta, neshvatljive „slučajnosti sa smislom” i teorije o „ispunjivanju želja” koje se ne ostvaruju, postaju jasnije kada se prihvati teorija o univerzumu – superhologramu.

Na osnovu navedenog nameće se pitanje: Ukoliko je mozak hologram koji prima, bira i razvrstava vibracije i matematički ih pretvara u zapažanja, šta je onda – objektivna stvarnost? Možda je zaista reč o iluziji. Čini se da su ljudi živi „prijemnici” preplavljeni svakovrsnim vibracijama koje pristižu sa svih strana. Oni izvlače vibracije iz superholograma i, u jednom od bezbroj kanala, pretvaraju ih u materijalnu stvarnost.


STVARANJE STVARNOSTI

Kako se stvara stvarnost to izgleda veoma dobro zna Vadim Zeland. U knjizi Transorfing realnosti, objavljenoj u Sankt-Peterburgu (2008), napisao je po(d)uke koje razjašnjavaju mnoge misterije vezane za mesto čoveka u kosmosu. Podrazumevajući da je kosmički ritam nesporan, sve organizacije (država, njene institucije, veliki sistemi) je nazvao – klatno. To klatno, samo po sebi, podrazumeva ritam i vibracije. Zeland je dao definiciju „klatna” i dokazao da i društveni sistemi vibriraju i da su „živi” (vitalni) sve dok postoji napajanje energijom, koja taj ritam izaziva i podstiče: „Klatno je sistem, organizacija ili pojedinac kao energoinformaciona struktura... Ono fiksira misaonu energiju žrtve (poklonika, privrženika) na svoju frekvenciju (učestalost)... Energetska klatna ostvaruju svoje upravljanje i dominaciju preko energetsko-informacionog delovanja na tri nivoa: mentalnom, emocionalnom i energijskom. Na taj način 'kupe' slobodnu (kosmičku) energiju ljudi... Oslobađanje od klatna (nadzornika, pretpostavljenog, gazde) znači otuđivanje od njega i njegovo izbacivanje iz života... Da bi se klatno ugasilo (poništio njegov uticaj) potrebno je da se naruši scenario njegove igre...”

Razmišljajući o stvaranju stvarnosti pod stalnom pretnjom klatna i neslobode, Vadim Zeland je sačinio teoriju koja može umnijim ljudima da pomogne da pronađu put koji će ih učiniti samosvesnim i zadovoljnim sopstvenim životom. NJegova teorija može da posluži kao sažetak svih savremenih teorija o povezanosti misli i emocija ljudi sa kosmičkim energijama.

Suština teorije je da ljudi imaju slobodan izbor i mogu da biraju sreću i uspeh, odnosno da se mogu osloboditi zavisnosti i staviti svaku situaciju pod svoju kontrolu. Pri tome, veoma je važno da shvate principe, zakonitosti i zakone kojima podležu energije, materija i informacije. Na primer, da se ljudske misli i emocije uvek vraćaju kao bumerang. Kada čovek naiđe na talas uspeha ili ga namerno pronađe, klatno ga ne može omesti u ostvarenju cilja. Što znači da su samostalnost i sloboda mogući ukoliko je čovek samosvestan. Primajući i prosleđujući pozitivnu energiju ljudi stvaraju svoj raj.

Ocenjivanje drugih, kritikovanje i zameravanje drugim ljidima, znači da im se pridaje veliki značaj, a zakonito postaje suvišni potencijal, koji iscrpljuje čovekovu energiju. Ocene, zasnovane na poređenju, izazivaju polarizaciju. Sile ravnoteže uklanjaju to nesaglasje sučeljavanjem suprotnosti. Na isti način privlače se i odbijaju magnetni polovi. Treba sebe opustiti i osloboditi takve stvarnosti. LJudi treba da poštuju svoje okruženje, posebno ljude u njemu, i da ih vole i prihvataju takve kakvi su.

Da bi neko prešao na drugu liniju života, gde se želje ostvaruju, dovoljna je energija jasne namere. Što se cilju pridaje viši značaj, to je manja verovatnoća njegovog ostvarenja. Svako stvara izdvojeni sloj sveta u kojem živi. Mnogo toga svaki pojedinac zna, a da je to znanje neobrašnjivo. Duša može naći odgovore na mnoga pitanja, ako posluša svoj unutrašnji, nesaznatljivi glas. Nije lako dušu naučiti kako da se usmeri ka cilju i prema neostvarenim delovima stvarnosti, a da se istovremeno razum primora da sluša ono što oseća i „kazuje” duša.

Razum je većinom zahvaćen klatnom (usistemljen). Uglavnom je zauzet rešavanjem problema i ubeđen u umnost svojih postupaka. Reka varijanti koja postoji u „polju nulte tačke” (praznina) je raskošan dar za razum. Kada se to razum shvati, brojne prepreke iščezavaju. Duša, za razliku od razuma, ne misli – ona oseća i zna – zato ne greši. Baš kao što je pretpostavljao Nikola Tesla, ljudski organizam podseća na kosmički mehanizam. Mozak, sa neokorteksom (kora velikog mozga) kao procesorom, je primopredajnik nadležan za misli – informisanu energiju. Srce i amigdale u mozgu povezani su emocijama – informisanom energijim drugog tipa – za dušu, a preko nje s „poljem nulte tačke” (praznina). U svakom slučaju, u bilo kom problemu zašifrovani su ključevi njegovog rešenja, baš kao što je uz svaku bolest prisutan lek neprepoznatljivi za neznalice.

Kada je duša prihvati rešenje, besmisleno je sumnjati u njega. Potrebno je izgraditi naviku da se u sebi prepozna duševni mir. Kada on postoji to znači da je čovek na pravom putu i da će uslediti životna varijanta koja ispunjava srce i dušu zadovoljstvom.

Mnogim ljudima ciljevi su u snovima. Oni pokušavaju da dosegnu značaj i značenje snova, pridajući im osobine koje ih još više mistifikuju. Tvrde da su snovi simboličnog značenja, predskazuju budućnost, podučavaju ili znače suprotno od doživljenog. Bliže je istini da snovi nisu iluzija u uobičajenom smislu te reči. Razum ih ne uobražava, on ih zaista vidi i doživljava. Snoviđenje je putovanje duše kroz „prostor životnih varijanti”(„informacioni omotač”, univerzalni um, „polje nulte tačke”, jedinstveno polje inteligencije prirode), gde postoje svi mogući scenariji. Te scenarije bira čovek svojim namerama (naumima). Snoviđenje ne utiče na materijalnu stvarnost. S druge strane, virtuelna stvarnost, iako ostaje takva kakva je – nestvarna, neposredno utiče na život ljudi. Niko ne može da ospori da film, san, snoviđenje i virtuelna stvarnost troše deo života. Čovek reaguje na njih kao na sve stvarne pojave. Emotivno ih ne razlikuje, jer duša ne misli – njoj je sve to isto, kao da je stvarno. Zato ne treba razmišljati i želeti, nego jednostavno ostvarivati svoje naume.
Namera da se izmeni životni put nije samo čvrsta odluka i uverenost u svoje mogućnosti – ona bez sumnje i bezuslovno uzima ono što naumi. Ona se zapravo rađa u improvizaciji, slično prosvetljenju (najednom iskrsloj ideji). Uostalom, ne leti čovek kroz prostor, nego se „prostor životnih varijanti” kreće u odnosu na čovekov naum, u susret njegovom ostvarenju. Taj naum ne proizilazi iz čovekove volje, nego iz jedinstva duše i razuma. On jeste jedinstvo duše i razuma. Volja, kao unutrašnji naum, treba da se usmeri na postizanje tog jedinstva. U tome je suština ostvarivanja svakog cilja. Odgovornost za svoju sudbinu nije breme, to je – sloboda.

Za ovladavanje naumom, potrebno je smanjivanje važnosti svega i oslobađanje od puste želje da se ostvari cilj. To znači da treba živeti opušteno s naumom formiranim u misaoni model, koji nikad ne odsustvuje (taj model se u teoriji menadžmenta naziva „kreativna vizuelizacija”). Vizuelizacija je, u stvari, misaona predstava procesa do ostvarenja cilja, posebno one karike koja je u toku, u lancu događaja koji tek sledi. Mentalna predstava, odnosno njena vizuelizacija se može nazvati i slajd. On ne sme da bude tuđi, nego isključivo onoga ko je nešto naumio. Pri tome, treba da je jasno da se želje i mašta ne ostvaruju. Ostvaruju se samo namere.
Slajdovi svojom suštinom, kao misaoni modeli koji ima energetsku moć, iskazuju realnu delotvornost. Svaki naum neprestano i postepeno ostvaruje slajd. Ukoliko čovek oblikuje za sebe pozitivni slajd, to znači da je on prijatan za dušu i razum. Duša i razum zajedno sposobni su za sve. Svet izgleda onako kako ga ljudi vide. Presudno za stvaranje nove stvarnosti je da čovek dozvoli sebi da bude to što jeste. LJudska važnost (gordost, umišljenost) nije važna nijednom pojedincu, nego energetskom klatnu, koje tada najlakše upija njegovu energiju. Tajna uspeha je u oslobađanju od klatna i kretanju svojim putem.

Ne treba razmišljati o dostignućima dok se ne odredi cilj. Ka cilju treba ići kao što se uzima pismo iz poštanskog sandučeta. Pri tome, ne treba gledati kako drugi ostvaruju svoje ciljeve. Čovek mora da prevaziđe instinkt stada, jer mu je, ukoliko to ne uspe, sve predodređeno. Niko umesto namernika ne može dostići njegov cilj, zato ne treba biti pod tuđim uticajem i treba verovati u sebe.

Budući da je kosmos u osnovi energija, logično je da se energetski kanali mogu uvežbavati energetskom gimnastikom. Pomenuta gimnastika zasnovana je na poznavanju protoka kosmičke energije kroz telo i njegovo misaono usmeravanje. Stoga je potrebno da lice koje menja stvarnost pristupi ekosmičkoj energiji i prihvati njene harmonične izlive, koji stvaraju oko njega oazu blagodati i uspeha. Poznato je da energija u čovekovo telo ulazi u obliku objedinjenih potoka, oblikuje se mislima i stvara parametre zavisne od misli. Osim toga, poznat je princip da se energija može ciljno oblikovati samo u saglasju duše i razuma. U suprotnom protočna energija liči na smetnje (šum) u radio prijemniku. Izuzetno je važno, sa stanovišta „energetske gimnastike”, da vizuelizacija procesa širi energetske kanale.

Put stvaranja stvarnosti je nada za sticanje slobode. Na osnovu njega, potrebno je da se odbace stereotipi ustaljenih shvatanja, ne bi li se čovek izvukao iz uobrazilje i izašao iz sna na javu, progledao i osvestio se. Kada shvati da njegov naum deluje, tada će – znati. Zato je u više navrata naglašeno: ne treba misliti o sredstvima za dosezanje cilja, važno je učvrstiti u mozgu slajd ostvarenja cilja i prihvatiti ulogu nogu na pravcu cilja. Kada se razum nada on tada ima podlogu pod nogama, a duša je tada obodrena. Radi toga treba preobraziti svoju strepnju u praznično raspoloženje. Tek kada se život prihvati kao praznik, bez obzira na sve – on to zaista i jeste.

Sve više naučnika koji tvrdi da između vidljivog (fizičkog) i nevidljivog (metafizičkog) dela sveta, postoji nešto poput ogledala, možda je to „ogledalska energija”, koja ima svoj odraz u ljudski mislima. Tako čovek i kada ima sebe pre sobom i gleda se uživo, ima svoju predstavu o sebi koja se zove imaginacija, ona nije ni istinita niti stvarna. Zato čovek može da menja samo ono što je stvarno (sebe), a posledica te promene je i promena u imaginaciji, odnosno odraza u ogledalu, koje se budući da je nevidljivo, nalazi u mozgu (mislima), između njegovog fizičkog i metafizičkog dela.Tako je i sa kosmosom i njegovom „ogledalskom energijom”, koja stvara iluzije, i materijalnu/energetsku stvarnost pretvara u virtuelnu. Zato je jasno da čovek poseduje četiri dimenzije važne za opstanak, koje sve počinju sa slovom „i”: instinkt, intuicija, intelekt i imaginacija. Instinkt se polako gubi, jer se čovek kulturološki otuđuje od prirode; izuzetno važna intuicija, nažalost, sve više služi za stvaranje zabluda, budući da naučnici ne žele da je istraže i stalno je potiskuju u okrilje parapsihologije; intelekt je vezan za um i informacije kojima čovek raspolaže i osnovni je uzrok činjenice da se svet nalazi na putu samouništenja, a imaginacija, sama po sebi, prestavlja uobrazilju, što znači da je uobrazilja sastavni deo ličnosti i koliko se čovek izbori sa njom toliko je bliži istini i realnosti.

Stoga treba odrediti cilj i kretati se k njemu, ne razmišljajući o sredstvima za njegovo dostizanje. Kao što je rečeno duša ne zna, ali ona ima, za razliku od razuma, pristup „informacionom polju”, gde se nalaze podaci o prošlosti i budućnosti, a tamo su i tzv. remek dela i otkrića. Razum prihvata osetljivost duše kao intuitivna znanja i prosvetljenost, a potom svoje shvatanje prikazuje u obliku opšteprihvaćenih stavova i značenja. On ne može da izmisli ništa novo. Jedino je sposoban da napravi novu verziju od postojećih elemenata. NJegova je osnovna uloga da nastupa u svojstvu nadzornika i kao generator ideja.

Na osnovu filma „Matrica” očevidno je da „veliki brat”, u ulozi klatna, ima nameru da pomoću fantastike vremenom zameni stvarnost. Inače se jaz između fantazije i stvarnosti neprestano smanjuje. No, važno je, da je još uvek moguće izaći iz stroja u koji ljude postrojava „klatno” i da je moguće poći svojim putem. Biti svestan toga nije jednostavno.

Obdareni ljudi su nezavisni, samosvesni, intuitivni i individualni. Čovek je izuzetno moćan i stoga ne treba da prihvata nikakve jarmove. Na primer, deca obrazovana u Međunarodnoj akademiji koju je osnovao Bronikov, sposobna su da vide zatvorenih očiju i da ovladaju fenomenom jasnoviđenja. LJudi poseduju određene moći koje ne pripadaju području elektromagnetnih procesa, što znači da vladaju nekim specifičnim energijama. Nadznanje je nešto što se nalazi izvan čoveka. To je nekakva posebna sredina, koja se u stvaranju nove stvarnosti naziva „prostor životnih varijanti”. Razum „vidi”to što se nalazi u „prostoru životnih varijanti” posredstvom duše. Mozak se tako uključuje u „informaciono polje”, gde se bukvalno čuvaju sve kopije realnosti koja čini ljudsko okruženje. Ko pristupi podacima može da posmatra objekte i procese nezavisno od toga gde se nalaze – iza zida, pod zemljom ili mnogo (hiljada ili miliona) kilometara daleko i u bilo kom vremenu.

U određenom smislu čovek živi na površini gigantskog ogledala, sa čije se jedne strane nalazi materijalni kosmos, a sa druge strane – praznina, odnosno beskonačni „prostor životnih varijanti”. Da bi čovekov naum bio delotvoran, treba da zna kako da koristi dvostrano energetsko ogledalo. S jedne strane tog ogledala su fizički, a s druge metafizički stereotipi. Dualizam je neozaobilazni deo ljudske realnosti. Duša je vezana za metafizički, a razum za fizički deo sveta (odnosno tog energetskog ogledala). Osnovni dokaz i primer postojanja „ogledala” je korpuskularno-talasni dualizam. Uostalom sva živa bića sadrže vidljivu i nevidljivu komponentu.

Nužnost i lepota, red i sloboda, gravitacija i gracioznost, jedinstvo i raznolikost sve se to nalazi sa obe strane „ogledala”. Oni su u kosmosu povezani međusobno, prema istom principu, baš kao i u sudbinama ljudi. Jedan od najlepših primera su biljke. Ne samo zbog svoje lepote, kolorita, magičnosti, lekovitosti i gracioznosti. Niko ne može odricati da su one žive, ali retko ko shvata da su žive u punom smislu te reči. Čovek doživljava biljke kao bezdušne biološke tvorevine, nesposobne da osećaju i shvate sebe i okruženje. To je čista greška zasnovana na neznanju. Biljke imaju poseban vid nervnog sistema – njihove ćelije, poput čovekovih, razmenjuju električne potencijale. Prema istraživanjima američkog naučnika Kliva Bakstera one mogu da vide, čuju, osete dodir, ukus i miris; raspoznaju dobro i zlo, reaguju na ljudske misli, osećaju ljubav, pa čak ispoljavaju radost, ljubomoru i depresiju. Baksterova istraživanja su kasnije potvrdili mnogi drugi naučnici.
Namere živih bića, počev od jednoćelijskih do čoveka, mogu se svesti na formulu: nastojim da delujem tako i da budem takav kakav sam, da bih mogao efikasno da upravljam stvarnošću. Upravljajući svojim odnosom prema svetu, čovek upravlja svojom realnošću. Dvostrano materijalno/energetsko ogledalo pretvara oblast „prostora životnih varijanti” u oblast oblikovanja energije energijama, gde se svet sam brine o čovekovom blagostanju. Sloj čovekovog dela sveta preobražava se zadivljujuće, bukvalno pred njegovim očima. Zato je moguće zaključiti da čovek živi onako kako zamišlja svoje postojanje.

Budući da ljudi ne veruju da su njihove misli stvarno sposobne da utiču na realnost, i stoga takve stvari i ne pominju, i zbog toga i ne pokušavaju bilo šta da čine, stvarnost se, uprkos tome, stalno menja pod uticajem njihovih misli. Otklanjanje sumnje omogućilo bi prisutnost vidljivih rezultata. Da bi se misaoni oblik (slajd) učvrstio u materijalnoj stvarnosti, treba ga sistematski utvrđivati, jer upravajući tragom svojih misli čovek upravlja stvarnošću.

Tvrdnja da je svet odraz ljudskih misli nije nova. Sve više istraživača svesti tvrdi da treba samo naložiti kako da se izmeni životna linija i dozvoliti okruženju da ispuni nalog. Čovek jednostavno sprečava rešenje jer traži, prosi, plaši se i sumnja. LJudi su srećni onoliko koliko dopuštaju sebi neverovatne uspehe.
Kao rezultat izbora metafizičkih varijanti stvara se nova realnost na fizičkoj strani dvostrukog „ogledala” – misao se materijalizuje. Što je veća moć misli, to je materijalizacija efektnija. Važno je da se zna da materijalizacija nije trenutna, već postepena – ostvaruje se s vremenskom zadrškom. Knjiga, slika, melodija – sve potiču iz „prostora životnih varijanti”. Nije potrebno da se stvaraju – oni tamo već postoje – zato je potrebno samo uputiti se prema protoku varijanti.

Iako izgleda da se svet nalazi na ivici ambisa, zbog pohlepe i zlobe „velikog brata” kao planetarnog klatna, ipak se, pored pozitivnih promena u kosmičkim kretanjima, pred čovečanstvom, prema zakonu akcije i reakcije, događa i suprotan proces. Naime, rađaju se sve češće i sve su brojnija „indigo deca”. Osobine „indigo dece” su: samosvest, stremljenje ka nezavisnosti, intuicija i individualnost. Čini se da je to reakcija na okvire zakasnele socijalne strukture. Kod „indigo dece” dominira desna hemisfera mozga. Sadašnji školski sistem povlađuje korišćenje leve hemisfere, radi stvaranja navika i poslušnosti umesto sposobnosti. „Indigo deca”su individualisti, te im je teško u svetu energetskog klatna da sačuvaju svoje osobine. Kada odrastu treba očekivati da će korigovati „ogledalo” i omogućiti mu da prikazuje prirodne, istinite odraze.

Kada čovek veruje da talisman ili neki ritual mogu da proizvedu nekakvo magijsko dejstvo – on tada fiksira naum – stvara svoju realnost. Fiksacija nauma je veoma delotvorno sredstvo u procesu ostvarenja cilja. Čovek treba, s vremena na vreme, da se zanima mislima o cilju, kako bi on bio ostvaren. Razmišljajući o prijatnim stvarima i pojavama čovek se neprimetno primiče cilju. Međutim, većina ljudi puštaju svoje misli da slobodno teku i prepuštaju sebe i svoju sudbinu stihiji. Da se to ne bi događalo, potrebno je da izmene svoj odnos prema stvarnosti, odnosno svoj (ob)lik pred „ogledalom”. Tada će se menjati i odraz u „ogledalu”, a promena će biti stimulativna. Nije dovoljno menjati tok misli – potrebno je preobraziti sliku scenarija u razumu. To je moguće učiniti, jer je čovek gospodar svog sveta.

Karl Gustav Jung je pokušavao da istraži da li misli oblikuju događaje, ili su stvorene kao rezultat nesvesnog osećaja za buduće događaje – odnosno da li je u pitanju njihovo naslućivanje. Sa stanovišta stvaranja nove stvarnosti i jedno i drugo je tačno. Duša pristupa podacima u „informacionom polju” (emotivno naslućuje), a te podatke razum zatim objašnjava. Razum, sa svoje strane, oblikuje misli, koje se, u saglasju duše i razuma, pretvaraju u materijalnu stvarnost – materijalizuju.

Pojave vezane za misaonu energiju i njen uticaj na okruženje, poznate su u kvantnoj fizici i, posebno, u teoriji Džona Bela. On je dokazao da je svaka kosmička čestica trenutno (što znači brzinom koja nadmašuje brzinu svetlosti) u vezi sa svim ostalim kosmičkim česticama. Sve u kosmosu, bez obzira na ogromna rastojanja, deluje kao jedinstven sistem. Zar to nisu dokazali i zagovornici hologramske paradigme Dejvid Bom i Karl Pribram? Uostalom, kvantna fizika se bazira na nedokazivim postulatima i tako neumitno spaja s metafizikom. Zato nije čudno što su ideje Karla Gustava Junga naišle na podršku osnivača savremene fizike Volfganga Paulija.

Postoje dokazi, istina, koji ne podležu proveri, da su neki od drevnih magova uspeli da uđu u drugu realnost i da sada pokušavaju da predaju svoje znanje ljudima transcedentnim putem. U poslednje vreme učestali su slučajevi, kada istraživači, a i obični ljudi, na raznim krajevima planete, nezavisno jedni od drugih, ispoljavaju isto znanje – objavljuju skoro iste stavove, u veoma sličnim knjigama. Zato nije čudno što je Grigorij Skovoroda izjavio: „Verujem i znam, da sve što postoji u velikom svetu, postoji i u malom.”

Vezu mikro i makro kosmosa mnogi ljudi ne shvataju. Prema klasifikaciji Roma Dasa iz knjige Putevi ka Bogu postoji nekoliko povezanih kanala realnosti: fizički, psihološki, mentalni, energetski (finomaterijalni), plan suštine, ili plan duše. Većini ljudi dostupna su samo prva tri kanala. Možda je to razlog što se ljudi međusobno ne razumeju i verovatno je to uzrok svih njihovih astrofizičkih sukoba.

prof. dr Svetozar Radišić - MISLI, EMOCIJE I KOSMOS

[You must be registered and logged in to see this link.]

Džozef Marfi - MOĆ PODSVESTI

I. ZNATE LI ODGOVORE

Zašto je neko tužan, a neko srećan? Zašto je neko veseo i bogat, a neko jadan i siromašan? Zašto je neko plašljiv i ispunjen zebnjom, a neko pun vere i samopouzdanja? Zašto neko ima lep, raskošan dom, a neko živi na pragu gladi u bednom predgrađu? Zašto neko postiže uspehe, a neko neprestano nailazi na neuspehe? Zašto je neko odličan i omiljen govornik, a neko sasvim osrednje prolazi kod ljudi kojima se obraća? Zašto neko važi za genijalnog u poslu kojim se bavi, a neko,uprkos nadljudskim naporima, ne postiže nikakve rezultate? Zašto nekome pođe za rukom da se izleči od takozvane neizlečive bolesti, a nekome ne? Zašto tolike dobre i pobožne ljude razdiru strašne telesne i duševne patnje? Zašto toliki nemoralni ljudi koji se odriču Boga uspevaju u svojim namerama i uživaju u savršenom zdravlju? Zašto je neka žena u srećnom braku, a njena rođena sestra živi osujećena i nesrećna? Nalaze li se odgovori na ova pitanja negde duboko u svesti i podsvesti svakoga od nas? Sigurno.

Postizanje sopstvenog izlečenja oduvek je predstavljalo najuverljivije svedočanstvo prisustva podsvesnih moći u čoveku. Pre četrdeset dve godine uspešno sam se oslobodio malignog tumora - medicinski stručnjaci su ga nazvali sarkom - služeći se snagom podsvesti koja me je stvorila i koja me održava u životu. U ovoj knjizi iznosim tehniku kojom sam se, pri tome, služio. Ubeđen sam da će svima koji je prihvate pomoći da steknu poverenje u postojanje beskonačne moći isceljenja u dubinama ljudske podsvesti. Uz nesebičnu pomoć svoga doktora i prijatelja, iznenada sam shvatio da će se stvaralačka inteligencija koja je načinila sve moje organe, uobličila moje telo i dala početni impuls mome srcu, sasvim prirodno obračunati sa mojom bolešću. Drevna poslovica kaže: “Lekar ranu previja, a Bog je leči”.


U šta verujete

Hoće li molitva biti uslišena ne zavisi od onoga u šta verujemo, molitva će imati odgovor samo ukoliko čovekova podsvest reaguje na mentalnu sliku ili misao u sopstvenom umu. Taj zakon vere deluje u svim religijama sveta i razlog je njihove psihološke istinosti. Budista, hrišćanin, musliman i jevrejin neće dobiti odgovor na svoje molitve zbog nekog posebnog svojstva i sopstvene religije, niti zbog obreda, liturgije, mise, žrtve ili bajanja već isključivo zahvaljujući verovanju, odnosno mentalnom prihvatanju onoga čemu posvećuju molitvu. Zakon života jeste zakon verovanja, a verovanje se najkraće može opisati kao misao nikla u ljudskom umu. Od načina na koji čovek misli, oseća i veruje zavisi stanje njegovog duha, tela i prilike u kojima živi. Tehnika, tj. metodologija zasnovana na razumevanju onoga što radite i razloga zbog kojih upravo to radite, pomoći će vam da razvijete podsvesne temelje kvalitetnog življenja. Uslišena molitva je, po svojoj suštini, ostvarenje čovekovih najiskrenijih želja.


Želja jeste molitva

U svakome od nas postoji izražena želja za dobrim zdravljem, srećom, sigurnošću, duševnim mirom, potvrđivanjem sopstvene ličnosti, ali mnogima ne polazi za rukom da ostvare opipljive rezultate. Nedavno mi se poverio jedan fakultetski profesor: “Kada bih uspeo da promenim svoje mentalne obrasce i svoj emocionalni život usmerim novim stazama, zacelo bih se oslobodio čira na želucu. Međutim, ne posedujem znanja da to učinim, ne raspolažem odgovarajućom tehnikom. Duh mi luta od jednog problema do drugog i osećam se poraženim, osujećenim i nesrećnim”. Profesor je sebi sigurno želeo savršeno zdravlje, bilo mu je potrebno i znanje o načinu delovanja ljudskog uma, uz pomoć kojeg će želju i da ostvari. Posegavši za metodima isceljenja opisanim u ovoj knjizi, potpuno se oporavio i postao celovita ličnost.


Dvojna priroda uma

Svako od nas poseduje samo jedan um, jedan duh koji, međutim, poseduje dva različita svojstva. Granica koja ih razdvaja dobro je znana svim misaonim bićima današnjice. Svako od pomenutih svojstava obdareno je posebnim moćima i obeležjima. Dve funkcije ljudskog uma najčešće označavamo kao objektivni i subjektivni duh, svest i podsvest, budni i uspavani um, površinski i dubinski um, voljni i prisilni um, muški i ženski princip i sl. U knjizi koja je pred vama, dvojnost ljudskog uma najćešće se označava pojmovima “svesti” i “podsvesti”.


Svest i podsvest

U cilju boljeg razumevanja funkcija sopstvenog uma, zamislite da predstavlja vrt. Vi ste baštovan koji tokom celog dana nešto (misli) sadi. Ono što ste zasejali u podsvesti, požnjećete u svome telu i odnosu sa spoljašnjim svetom. Krajnje je vreme da počnete da sejete misli mira, sreće, dobrote i napretka.

Razmišljajte mirno, usredsredite se na istinske vrednosti i usvojite ih kao deo svesti. Sadite li bez prestanka čudesne semenke (misli) u baštu svog uma, dočekaćete najbogatiju od svih žetvi. Podsvest se može uporediti sa tlom na kome rastu sve vrste biljaka, kako dobre tako i loše. Neko žanje plodove, a neko korov. Svaka misao je, dakle, uzrok, a sve ostalo je samo posledica. Upravo zbog toga je nužno da povedete računa o svojim mislima i postarate se da izazivaju samo poželjne posledice. Ukoliko razmišljate ispravno, ukoliko shvatate istinu, ukoliko su misli u vašoj podsvesti konstruktivne, skladne i usmerene ka miru, čudotvorna moč podsvesti će se odazvati i obezbediti vam skladan i prijatan život. U času kada budete osvojili kontrolu nad sopstvenim misaonim procesima, bićete u stanju da moć podsvesti primenite na bilo koji problem i teškoću. Drugim rečima, započečete svesnu saradnju sa bezgraničnom silom i svemogućim zakonom koji vlada čitavim svetom.

Okrenete li se oko sebe, zapazićete da je velika većina čovečanstva okrenuta ka spoljašnjem svetu, samo se prosvetljeni više zanimaju za unutrašnji svet. Imajte na umu činjenicu da je spoljašnji svet proizvod unutrašnjeg sveta, sveta misli, osećanja i mentalnih slika. Dakle, taj unutrašnji svet jeste jedina stvaralačka sila univerzuma: sve što se nalazi u spoljašnjem svetu stvoreno je svesnim ili nesvesnim delovanjem vašeg duha.

Poznavanje procesa prožimanja svesti i podsvesti omogućiće vam da preobrazite svoj život. Da bi se promenile posledice, valja promeniti uzroke. Većina se upinje da izmeni posledice, baveći se isključivo tim posledicama. Samo uklanjanjem uzroka moguće je prevazići neslogu, zabunu, nemaštinu, ograničenost bilo koje vrste. Uzrok je, kao što je već rečeno, način na koji koristite sopstveni svet, odnosno, način na koji razmišljate i stvarate mentalne slike. Setite se da živite u nedokučivom okeanu bezgraničnog bogatstva.

Podsvest vam je vrlo osetljiva na misli. Misli, sa svoje strane, stvaraju model ili matricu kroz koju teku beskrajna inteligencija, mudrost, životna snaga i energija vaše podsvesti. Odvažite li se da primenite zakonitosti uma onako kako je to izloženo u poglavljima koja slede, umesto bede iskusićete obilje, umesto praznoverja i neznanja mudrost, umesto bola spokoj, umesto tuge radost, umesto tame svetlost, umesto nesloge sklad, umesto straha veru i poverenje, umesto neuspeha uspeh i oslobodićete se čvrstog zagrljaja prosečnosti. Ima li, sa mentalnog, emotivnog i materijalnog stanovišta, ičeg čudesnijeg i lepšeg na svetu? Većina velikih naučnika, umetnika, pesnika, pevača, pisaca i pronalazača poseduju dubinsko poznavanje i razumevanje načina delovanja svesti i podsvesti.


Ključne razlike i način delovanja

Sledeći primer će vam pomoći da uočite glavne razlike. Svest ima ulogu kapetana koji se nalazi na komandnom mostu broda. On upravlja brodom i izdaje zapovesti ljudima u mašinskom odeljenju koji, sa svoje strane, nadziru kotlove, instrumente i ostalu opremu. Ljudi u mašinskom odjeljenju ne znaju kuda brod plovi, jednostavno izvršavaju dobijena naređenja. Ukoliko čovek na komandnom mostu pogrešno protumači podatke na kompasu, sekstantu ili geografskoj karti te izda pogrešnu zapovest, mašinci će slepo krenuti ka hridima. Dakle, oni mu se povinuju jer im je nadređen. Zapovesti se izvršavaju bez pogovora, članovi posade ne diskutuju s kapetanom o ispravnosti naređenja. Kapetan je gospodar broda i njegova reč je zakon. Slično tome, vaša svest je kapetan i gospodar vašeg sopstvenog broda oličenog u vašem telu, sredini kojoj se krećete i poslovima kojima se bavite. Podsvest dobija naređenja koja joj izdajete na temelju onoga u šta vaša svest veruje i prihvata kao istinito. Ukoliko neprestano ljudima ponavljate “To je preskupo za mene”, podsvest će vas shvatiti ozbiljno, uzeti za reč i postarati se da zaista ne budete u stanju da kupite željenu stvar. Sve dok uporno tvrdite: “Ta su kola preskupa, putovanje u Evropu, kuća, krzno, nije to za mene”, možete biti uvereni da će vaša podsvest poslušati zapovest i učiniti sve da čitav život provedete bez navedenih dobara.

Prošle godine, uoči Božića, ljupka studentkinja zastala je kraj izloga u kome se nalazila privlačna i vrlo skupa putna torba. Upravo se uputila u svoj rodni grad da tamo provede praznike. U času kada je nameravala da kaže, “Torba je preskupa za mene”, setila se rečenice koju je čula na mom predavanju: “Nikada ne stavljajte tačku na odričnu rečenicu. Umesto toga, odmah joj dajte suprotno značenje i čuda će početi i vama da se događaju”. Devojka je, stoga, rekla, “Ta torba je moja. Prodaje se, misaono je prisvajam, a moja će se podsvest pobrinuti da je i dobijem”. Iste večeri, oko osam sati, verenik joj je poklonio torbu istovetnu onoj koju je zapazila i sa kojom se misaono poistovetila u deset sati ujutro. Devojka je samo svoj um ispunila iščekivanjem i stvar prepustila podsvesti, dovoljno sposobnoj da pronađe rešenje problema. Kasnije mi se poverila, “Nisam imala novca da kupim torbu, ali mi je sada sasvim jasno gde se nalazi novac i sve ostalo što mi je potrebno - upravo u riznici večnosti smeštenoj u meni samoj”.

Evo još jednog jednostavnog primera. Ukoliko kažete, “Ne volim pečurke”, a nekom prigodom vam ih ipak posluže u salati ili kao predjelo, zacelo ćete imati problema sa varenjem jer će vam podsvest reći: “Gazda (svest) ne voli pečurke”. Na ovom pomalo smešnom primeru lako se uočavaju ključne razlike i načini delovanja svesti i podsvesti ljudskog bića. Neko će reći, “Ako predveče popijem kafu, nisam u stanju čitave noći da zaspim”. Uvek kada popije kafu, podsvest zvoni na uzbunu i kaže, “Gazda zahteva da noćas ostaneš budan”. Vaša podsvest radi dvadeset četiri sata dnevno, trudeći se da to bude uvek u vašu korist, odnosno prinoseći vam plodove vašeg uobičajenog načina razmišljanja.


Način reagovanja podsvesti

Pre nekoliko meseci, dobio sam pismo sledeće sadržine: “Sedamdeset pet mi je godina, udovica sam i imam odraslu decu. Dugo sam živela sama, od malene penzije. Na vašim predavanjima o svojstvima podsvesti sam čula da se ponavljanjem, verom i nadom svaka ideja može usaditi u podsvest. Stoga sam počela u sebi da ponavljam: “Neko me želi, srećno sam udata za ljubaznog, dobrog i duhovnim stvarima okrenutog čoveka. Obezbeđena sam”. Nakon dve sedmice, kraj obližnje prodavnice sam upoznala apotekara u penziji. Otkrila sam da je vrlo prijatan, pun razumevanja i veoma religiozan. Predstavljao je savršen odgovor na moju molitvu. Posle svega nedelju dana, zaprosio me i sada smo na bračnom putovanju, u Evropi. Ubeđena sam da nas je pred oltar dovela inteligencija smeštana negde duboko u mojoj podsvesti.”

Ova žena je otkrila da se riznica nalazi u njoj samoj. Srce je osetilo iskrenost njenih molitvi i otvorilo im vratnice podsvesti, gde su, kao u istinskom stvaralačkom mediju, bile i uslišene. U trenutku kada je subjektivno spoznala svoje potrebe, njena je podsvest, na temelju zakona privlačnosti, našla pravo rešenje. Pokušajte da “što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno i još ako ima koja dobrobit i ako ima koja pohvala, to mislite” (Fil. 4.8.).


Kratak pregled misli koje valja zapamtiti

*Riznica se nalazi skrivena duboko u vama. Za odgovorima na želje svoga srca tragajte unutar samih sebe.
*Velika tajna čije su rešenje posedovali značajni Ijudi svih epoha leži u
njihovoj sposobnosti da otkriju i oslobode sile sopstvene podsvesti. I vi ste u stanju da učinite to isto. Podsvest zna odgovore na sva pitanja. Ukoliko, neposredno pre nego što ćete pasti u san, svojoj podsvesti saopštite, “Želim da ustanem u šest sati”, ona će vas probuditi tačno na vreme.
*Podsvest je graditelj vašeg tela i u stanju je da vas leči. Svake večeri utonite u san s mišlju o savršenom zdravlju i vaša će podsvest, kao verni sluga, izvršiti naređenje.
*Svaka misao je uzrok, a svaka osobina njena posledica.
*Želite li da napišete knjigu ili pozorišni komad, da održite uspešno predavanje, svoju želju pažljivo i s ljubavlju saopštite podsvesti i ona će vam je uslišiti.
*Čovek je poput kapetana koji upravlja brodom. Samo ispravne zapovesti vode brod do luke, stoga i vi morate izdavati (imati prave misli i mentalne slike) svojoj podsvesti koja upravlja svim vašim iskustvima.
*Nikada ne upotrebljavajte izraze, “To je preskupo” ili “Nisam u stanju to da učinim”. Podsvest će vas uvek shvatiti ozbiljno i potruditi se da zaista ne steknete novac, odnosno ne osposobite se za ono čemu stremite. Umesto toga, govorite sebi, “U stanju sam sve da učinim uz pomoć svoje podsvesti”.
*Zakon života je zakon vere. Vera je misao koja se rađa u umu. Ne verujte u stvari koje vam nanose štetu ili bol. Verujte da je podsvest sposobna da vas leči, nadahnjuje, snaži i vodi u bolju budućnost. Uspeh u životu upravo je srazmeran veri u uspeh.
*Promenite li svoje misli, promenićete svoju sudbinu.

Nastavak

II. KAKO RADI LJUDSKI UM

Svako od nas poseduje um i trebalo bi da nauči da se njime služi. Dva su nivoa ljudskog uma - svesni ili racionalni i podsvesni ili iracionalni. Čovek razmišlja svesnim delom svoga uma i sve ono što zamisli sliva se u podsvest koja, kao stvaralačka snaga, iz svojih dubina upravlja čovekovim postupcima. Dakle, podsvest je sedište svih osećanja, ali i stvaralački deo ličnosti. Mislite li na nešto dobro, dobro će vam se i desiti. Imate li zle misli, uslediće zli događaji. Ljudski um radi upravo na takav način.

Kao polaznu tačku valja zapamtiti sledeće: kada podsvest usvoji neku zamisao, istog trenutka kreće u njeno ostvarivanje. Taj zakon podsvesti važi kako za pozitivne, tako i za negativne misli, Ukoliko je vode loše ideje, podsvest rađa neuspeh, nesreću, osujećenje. Ukoliko je vaš način razmišljanja skladan i konstruktivan, uživaćete u savršenom zdravlju, blagostanju i uspehu.

Duševni mir i zdravo telo nužno slede iz pozitivnog razmišljanja. Sve što duhovno i emotivno predstavite kao istinu, vaša će podsvest usvojiti i uneti u vaše iskustvo. Dakle, potrebno je samo da navedete svoju podsvest da usvoji vašu pozitivnu zamisao i, prema zakonu podsvesti, iskusićete spokojstvo, zauzećete željeni društveni položaj i sl. Vaše je da izdate naredbu a podsvest će verno reprodukovati zamisao koju ta naredba nosi.

Ukratko, podsvest reaguje odnosno odgovara u skladu sa prirodom misli koje se roje u svesti. Psiholozi i psihijatri tvrde da svakom prelasku misli u podsvest odgovara određeni hemijski proces u ćelijama mozga. Čim podsvest prihvati ideju, istog trena započinje da je sprovodi u praksi. Pri tome se služi celokupnim dotad prikupljenim životnim saznanjem, oslanja se na beskrajnu snagu, energiju i mudrost u svakome od nas. Svom cilju podređuje sve prirodne zakone. Ponekad do rešenja dođe istog trena ali ima slučajeva kada treba čekati danima, sedmicama ili duže... Njeni su putevi nedokučivi.


Razlika između svesti i podsvesti

Treba imati na umu činjenicu da nisu u pitanju dva različita uma već dva polja aktivnosti unutar jednog jedinstvenog uma. Svest je deo uma koji razmišlja, njoj pripada aktivnost opredeljivanja, vršenja izbora. Na primer, birate knjige koje ćete čitati, mesto u kome ćete stanovati, osobu sa kojom ćete živeti. Dakle, svest donosi odluke. S druge strane, vaše srce radi automatski, bez uplitanja svesti, što isto važi i za proces varenja, krvotoka ili disanja. Navedeni procesi su nezavisni od svesti. Kao što je rečeno, podsvest usvaja sve ono što joj se nameće, odnosno ono u šta svest veruje. Podsvest ne razmišlja, ne dovodi u sumnju niti se upušta u rasprave. Vrlo je slična zemlji koja prihvata svako seme, bilo ono dobro ili loše. Samo su misli delatne i, u skladu sa iznetim primerom mogu se poistovetiti sa semenom. Negativne, razorne misli imaju isti učinak i u podsvesti i, nakon nekog vremena, uvek se pojavljuju kao odgovarajući doživljaj.

Imajte na umu da se podsvest ne bavi razmišljanjem o tome jesu li vaše misli dobre ili loše, istinite ili lažne već isključivo reaguje prema prirodi nametnutih joj misli. Ukoliko, na primer neku činjenicu svesno prihvatite kao istinitu iako je lažna, vaša će je podsvest prihvatiti kao istinitu i potruditi se da ostvari njoj odgovarajući rezultat.


Psihološki eksperimenti

Bezbrojni eksperimenti koje su psiholozi i drugi stručnjaci vršili sa osobama u stanju hipnoze pokazuju da podsvest nije sposobna za vršenje bilo kakvog izbora ili poređenja, nužnog za proces zaključivanja. Drugim rečima, podsvest prihvata i usvaja svaku misao koja joj se prosledi, ma kako ona lažna bila. Usvojivši je, odmah aktivira svoje mehanizme i reaguje u skladu sa njenom prirodom. Evo i primera koji pokazuje u kojoj meri je podsvest podložna sugestiji. Ukoliko hipnotizer naredi osobi koju hipnotiše da usvoji identitet Napoleona ili se pretvori u psa, ona će se bez oklevanja potpuno uživeti u dodeljenu ulogu, doći će do potpune promene ličnosti. Slično tome, ukoliko hipnotizer pacijentu nametne pomisao da ga, na primer, svrbe leđa, da mu krvari nos, da mu je hladno ili da se pretvorio u mermerni kip, on će ga poslušati zapostavljajući sve elemente stvarnosti koji ne odgovaraju toj ideji. Ovi navedeni jednostavni primeri jasno pokazuju razliku između svesnog dela uma i podsvesti koja je bezlična, neselektivna i koja kao istinitu prihvata svaku misao za koju svest poveruje da je istinita. Otuda i značaj opredeljivanja svakoga od nas da se pri izboru svojih misli drži onih koje doprinose sreći, zdravlju i zadovoljstvu.


Objektivni i subjektivni um

Svest se ponekad naziva objektivnim umom jer se bavi spoljašnjošću. Objektivni um ima zadatak da spozna objektivni svet. U tu svrhu mu služi pet fizičkih čula. Objektivni um je vodič i usmeravač svih čovekovih dobara sa okolinom. Sva saznanja koja posedujete stekli ste uz pomoć svojih pet čula. Objektivni um uči kroz posmatranje, iskustvo i obrazovanje. Kao što je već rečeno, najznačajnija funkcija objektivnog uma je zaključivanje. Zamislite da se kao turista nalazite u Los Anđelesu. Na temelju posmatranja njegovih parkova, bašti, veličanstvenih građevina i udobnih kuća za stanovanje doćićete do zaključka da se radi o veoma lepom gradu. To je način na koji deluje vaš objektivni um.

Podsvest se vrlo često naziva subjektivnim umom. Zadatak subjektivnog uma je da spozna svoju okolinu ali ne koristeći pet raspoloživih čula. Drugim rečima, subjektivni um opaža uz pomoć intuicije i predstavlja sedište svih osećanja i skladište uspomena. Subjektivni um dolazi do izražaja u času kada su objektivna čula pasivna. Ukratko, radi se o delu ljudskog uma koji izbija u prvi plan u trenucima kada objektivni um zadrema ili miruje. Dakle, subjektivni um vidi i čuje, a da pri tom ne koristi prirodne organe vida i sluha, poseduje sposobnost vidovitosti. Subjektivni um je u stanju da napusti telo, otputuje u daleke krajeve i odatle donese zaprepašćujuće tačna i istinita saznanja. Uz pomoć subjektivnog uma, svako od nas je u stanju da čita misli svojih bližnjih ili sadržaj zapečaćenih pisama. Pri svemu tome subjektivni um se ne služi uobičajenim objektivnim sredstvima komunikacije.

Svako ko želi da savlada veštinu istinske molitve mora da shvati prirodu odnosa objektivnog i subjektivnog uma. Podsvest nije sposobna da bilo šta dovede u sumnju, odnosno nije u stanju da se bilo čemu suprotstavi. Otuda svaku, čak i pogrešnu, sugestiju prihvata kao istinitu i prihvata je kao iskustvo, osobinu ili događaj.

Sve što se čoveku dešava zasniva se na mislima koje se u obliku verovanja utiskuju u podsvest. Ukoliko u vašoj podsvesti već postoje pogrešna shvatanja, jedini metod za njihovo prevazilaženje je neprekidno ponavljanje konstruktivnih i ispravnih misli koje će podsvest na kraju usvojiti i pretvoriti u nove i zdrave životne navike jer podsvest je sedište ljudskih navika. Svest svojim uobičajenim načinom razmišljanja urezuje duboke brazde u podsvesti, što je veoma povoljno ukoliko su te misli skladne, konstruktivne i miroljubive. Međutim, ukoliko čoveka obuzme strah, brige ili se prepusti nekom drugom obliku razornog razmišljanja, lek će pronaći samo ako shvati i prepozna ogromnu moć podsvesti i snagom volje počne da razmišlja o sreći, slobodi i zdravlju. Dakle, ukoliko snažno i iskreno stremite slobodi i sreći, vaša će se podsvest, kao stvaralačka sila, potruditi da u njima i uživate.


Ogromna moć sugestije

Verovatno je čitaocu već sasvim jasno da svest predstavlja “čuvara kapije” i da je njena osnovna uloga da podsvest zaštiti od lažnih utisaka. Shodno tome, jedan od osnovnih zakona ljudskog uma glasi - podsvest je veoma podložna sugestiji. Kao što je već rečeno, podsvest se ne bavi poređenjem niti bilo kakvim samostalnim razmišljanjem koje, kao funkcija, pripada svesti. Podsvest jednostavno reaguje na misli, odnosno utiske, koje joj prosleduje svest; nijednog trenutka nije u stanju da vrši bilo kakvo opredeljivanje.

Evo klasičnog primera ogromne moći sugestije. Zamislite da prilazite ubledelom putniku na brodu i kažete mu: “izgledate veoma loše. Kako ste samo bledi! Sigurno ćete dobiti morsku bolest. Dozvolite mi da vas otpratim do vaše kabine.” Putnik će, zacelo, još više prebledeti. Vaša sugestija se spojila sa njegovim sopstvenim strahom. Zato će prihvatiti vašu pomoć, povući se u kabinu i početi da pati od simptoma morske bolesti. Negativna sugestija se ostvarila. Različiti ljudi reaguju na različit način na istu sugestiju usled nejednakog stanja podsvesti i sistema verovanja. Obratite li se, na primer, mornaru rečima: “Momče, nešto loše izgledaš. Jel’ ti muka? Kao da imaš morsku bolest?” U zavisnosti od temperamenta, mornar će se nasmejati na vašu šalu ili vam nešto besno odbrusiti. U ovom slučaju sugestija nailazi na neprobojni zid, jer se u mornarevom umu spaja sa njegovim čvrstim uverenjem da ga morska bolest ne može pogoditi. Otuda ne izaziva strah već pojačava samopouzdanje.

Rečnik kaže da sugestija predstavlja pobuđivanje odgovarajućih misli u nečijem umu, odnosno mentalni proces u okviru koga se neka misao prihvata, usvaja ili sprovodi u život. Treba zapamtiti da se sugestijom ne može ništa nametnuti podsvesti protiv volje svesnog dela uma. Drugim rečima, svest ima moć da odbaci svaku sugestiju. U pomenutom slučaju, mornar se ne plaši morske bolesti; ubeđen je da joj nikada neće podleći i negativna sugestija jednostavno nije u stanju da pobudi strah. Kod prvog putnika, međutim, sugestija dovodi u prvi plan njegov sopstveni skriveni strah od mučnine. Svako od nas ima mnoštvo skrivenih strahovanja, verovanja i misli, ovi unutrašnji, subjektivni činioci upravljaju našim životima. Sugestija, sama po sebi, nema nikakvu moć osim ukoliko je podsvest ne usvoji.


Gubitak ruke

Svake dve ili tri godine držim predavanja u Londonu, u okviru seminara koji sam sam osnovao. Prilikom jednog od mojih boravaka u ovom gradu, dr Evelin Flit, direktorka seminara, mi je prepričala članak iz engleskih novina u vezi sa snagom sugestije. Neki čovek je preko dve godine neprekidno svojoj podsvesti upućivao sledeću sugestiju: “Dao bih desnu ruku da moja ćerka ozdravi.” Njegovo dete je bolovalo od teškog oblika artritisa i neizlečive, istina blage, kožne bolesti. S obzirom na činjenicu da lekarima nije polazilo za rukom da olakšaju njeno stanje, oca je razdiralo snažno saosećanje, uz ogromnu želju za oporavkom svoga deteta, što je izražavao navedenom sugestijom. U novinskom članku se dalje kaže da je porodica jednog dana doživela saobraćajnu nesreću, ocu, koji je bio za volanom, je otkinuta desna ruka u ramenu. Već sledećeg dana svi simptomi ćerkinih oboljenja su nestali.

Vodite računa da svojoj podsvesti dajete isključivo sugestije koje nadahnjuju, leče, smiruju. Zapamtite da se sa podsvešću ne smemo šaliti, ona nas uvek doslovno shvata.


Kako sutosugestijom odagnati strah

Autosugestija je proces u kome pojedinac samome sebi nameće određenu misao. Herbert Parkin, u svom izvanrednom priručniku autosugestije, beleži sledeći zanimljiv i zabavan događaj: “Njujorčanin stiže avionom u Čikago, pogleda na sat koji pokazuje jedan sat više od čikaškog vremena i saopštava svom čikaškom prijatelju da je podne. Domaćin iz Čikaga previđa postojanje razlike u vremenu između njegovog grada i Nju Jorka i odvraća Njujorčanina kako je veoma gladan i mora da ide na ručak.”

Autosugestija se, na sličan način može upotrebiti za borbu protiv straha i ostalih negativnih stanja duha. Mlada pevačica je pozvana na audiciju. Veoma se radovala novoj prilici koja joj se ukazuje ali je već tri puta do tada propadala zbog straha. Iako ima veoma dobar glas, neprekidno sebi govori: “Možda im se neće dopasti kako pevam. Daću sve od sebe ali me verovatno neće primiti.” Njena podsvest usvaja negativnu autosugestiju, shvata je kao naredbu i pretvara u neposredan doživljaj. Pevačica je svoj problem rešila uz pomoć sledeće tehnike. Tri puta dnevno povukla bi se u svoju sobu, udobno bi sela u naslonjaču, opustila se i zatvorila oči. Zatim bi umirila duh, ali i telo. Fizička nepokretnost je pogodna za mentalnu pasivnost i čini čovekov um podložniji sugestiji. Devojka bi zatim počela neprekidno da ponavlja: “Mirna sam, uravnotežena, sigurna, moj glas je lep i čvrst.” Ovu rečenicu bi lagano ponavljala pet do deset puta. Celokupan postupak je, kao što je već rečeno, sprovodila tri puta dnevno i jednom neposredno pred spavanje. Krajem sedmice povratila je sigurnost i samopouzdanje, prilikom sledeće audicije njen nastup je bio izuzetno zapažen.


Obnavljanje sposobnosti pamćenja

Sedamdesetpetogodišnja žena imala je običaj da samoj sebi neprekidno prebacuje: “Gubim pamćenje!” Po savetu prijatelja, počela je da primenjuje takozvanu indukovanu autosugestiju, odnosno da nekoliko puta dnevno ponavlja: “Moje pamćenje se od danas znatno popravilo. U svakom trenutku i na svakom mestu biću u stanju da se setim svega što mi je potrebno. Novi utisci biće sasvim jasni i određeni, pamtiću ih sa lakoćom i automatski. Sve što pokušam da prizovem u pamćenje pojaviće se u pravom, neokrnjenom obliku. Svakoga dana zapažam znatan napredak i uskoro će mi pamćenje biti bolje nego ikada”. Nakon tri sedmice, njeno pamćenje, kao i dobro raspoloženje, bilo je u potpunosti obnovljeno.


Kako prevazići neprijatne karakterne osobine

Mnogi od nas su, u časovima razdražljivosti ili lošeg raspoloženja, zapazili da su takva stanja duha veoma podložna autosugestiji. Zaista, ponavljanjem sledeće rečenice tri ili četiri puta dnevno - ujutru, u podne, predveče i neposredno pred spavanje - tokom svega mesec dana daje čudesne rezultate: “Od ovog trenutka ću biti bolje raspoložen. Sreća, zadovoljstvo i veselje postaju moje normalno stanje duha. Iz dana u dan pokazujem sve više razumevanja i ljubavi prema bližnjima. Od ovog časa postajem središte dobrog raspoloženja za sve oko sebe i svojom radošću zarazno delujem na okolinu.”


Konstruktivna i razorna moć sugestije

Nekoliko primera i napomena u vezi sa heterosugestijom. Heterosugestija je sugestija koju vrši neka druga osoba. Moć sugestije je oduvek igrala značajnu ulogu širom sveta, u mnogim krajevima predstavlja temelj religije. Sugestija se može koristiti za uspostavljanje kontrole nad samim sobom, ali i za vršenje nadzora ili čak potpune kontrole nad svima onima koji ne poznaju zakone ljudskog uma. U svakom konstruktivnom, stvaralačkom obliku sugestija je čudesna i daje blistave rezultate. U svom negativnom vidu predstavlja najrazorniji obrazac ljudskog uma koji za posledicu ima propast, bedu, patnju, bolest i nesreču. Svako od nas je, od najranijeg detinjstva, izložen brojnim negativnim sugestijama. Ne znajući kako sa njima da se obračunamo, najčešće ih ćutke prihvatamo. Evo nekoliko takvih, negativnih sugestija: “Nisi sposoban za to”, “Od tebe nikada neće postati čovek”, “Ne smeš”, “Propašćeš”, “Nemaš nikakvih izgleda”, “Nisi u pravu”, “Nema svrhe”, “Nije važno šta znaš već koga poznaješ”, “Nema svrhe, ionako nikome nije bitno”, “Već si prestar”, “Život je sve teži”. “Život je beskrajna patnja”, “Ljubav je prazna besmislica”, “Odustani, nikada nećeš uspeti”, “Uskoro ćeš ostati bez dinara”, “Pazi se, pokupićeš neki virus”, “Nikome se ne može verovati”, itd. Na taj način stečeni utisci iz detinjstva stvaraju obrasce ponašanja koji kasnije prouzrokuju brojne poraze u ličnom i društvenom životu. Jedini lek je pribegavanje autosugestiji kao terapijskom metodu, odnosno sredstvu za rušenje stega verbalnog uslovljavanja i otvaranje puteva razvoja pozitivnih navika.

U novinama se svakodnevno pojavljuje mnoštvo članaka koji seju seme straha, osujećenosti, brige, zebnje i zle kobi. Ukoliko ih usvojite, takve misli vam mogu uništiti svaku volju za životom. Ipak, naoružani saznanjem da ih možete savladati uz pomoć stvaralačke, konstruktivne autosugestije upućene podsvesti, lako ćete prebroditi svaku opasnost. Neprestano preispitujte svaku negativnu sugestiju koju dobijete od svojih bližnjih. Niko nije dužan da usvoji razornu sugestiju. Svako od nas je od takvih stavova dovoljno pretrpeo tokom detinjstva i mladosti. Pogledate li unazad, postaće vam jasno da su se roditelji, prijatelji, nastavnici i kolege svim silama trudili da uspešno sprovedu kampanju podvrgavanja negativnim sugestijama. Dovoljno je da se makar i na trenutak zamislite nad stvarima koje su vam rekli i da shvatite njihovu suštinu. Svrha im je uspostavljanje kontrole nad vašom ličnošću i unošenje straha duboko u nju. Proces sugestije teče u svakom domu, kancelariji, fabrici i klubu. Njegov je osnovni cilj da u svakome od nas probudi misli, osećanja i stremljenja koja odgovaraju drugima i koja su, po pravilu, za nas pogubna.


Primer sugestije

Evo primera sugestije: Moj rođak je, tokom boravka u Indiji, posetio vidovnjaka koji mu je u kristalnoj kugli otkrio teško srčano oboljenje i predvideo smrt za vreme sledećeg mladog meseca. Rođak je otputovao kući i svima u porodici ispričao o predskazanju, čak je napisao i testament. Moćna sugestija je ovladala njegovom podsvešću jer joj se potpuno prepustio. Poverio mi je da vidovnjak poseduje i natrpirodnu sposobnost da ljudima na daljinu čini dobro ili zlo. Rođak je umro kao što je bilo i predskazano, ne znajući da je sam prouzrokovao sopstvenu smrt.

Verujem da svako od nas može da ispriča sličnu besmislenu priču o ljudskoj praznoverici. Pogledajmo šta se u stvari desilo, ali u svetlosti stečenih saznanja o načinu delovanja podsvesti. Dakle, podsvest bez ikakvih rezervi prihvata svako verovanje koje joj prosleđuje svesni deo uma i odmah postupa u skladu sa njim. Pomenuti rođak je bio srećan, zdrav, živahan i snažan čovek kada je posetio vidovnjaka. Ovaj mu je, međutim, uputio izrazito negativnu sugestiju koja je naišla na prihvatanje. Rođaka je zahvatio užas, u mislima je neprestano nosio predskazanu sopstvenu smrt. Svima je ispričao šta mu se desilo i pripremio se za kraj. Osnovna aktivnost se, dakle, odigrala u njegovom umu te je uzrok smrti upravo njegov način razmišljanja ili, bolje rečeno, sadržaj njegovih misli. Plašeći se sopstvene smrti i iščekujući je, prouzrokovao je uništenje sopstvenog tela.

Vidovnjak koji je predskazao njegovu smrt ne poseduje nikakvu čudesnu moć i po tome je jednak svakom kamenu i biljci u polju. Njegova sugestija sama po sebi nije u stanju da prouzrokuje ono što sugeriše. Da je moj rođak poznavao zakone ljudskog uma mogao je u potpunosti da odbaci negativnu sugestiju i da rečima vidovnjaka ne prida nikakav značaj. Jer, kao što je poznato, ljudskim bićem vladaju isključivo misli i osećanja rođena u njemu samom. Da je postupio pravilno, predskazanje bi se poput krhke strele razbilo o bedem njegovog uma, ne nanoseći mu nikakvu štetu. Iz ovoga je jasno da sugestije koje nam drugi nude imaju moć nad nama samo ukoliko ih mi sami usvojimo kao sopstvene. Autosugestija, u stvari, ima moć delovanja. Dakle, potrebna je naša mentalna saglasnost, prihvatanje, tada sugestija postaje sastavni deo našeg sopstvenog procesa razmišljanja i počinje da deiuje na nas. Imajte na umu da je svaki čovek u stanju da načini izbor. Stoga, izaberite život, izaberite ljubav, izaberite zdravlje!


Moć pretpostavljene primese

Ljudski um radi po principu silogizma. To znači da je svaki zaključak do koga dolazi podsvest određen samo i isključivo premisom za koju je svest prethodno pretpostavila da je istinita. Ukoliko je premisa zaista istinita, zaključak če takođe biti istinit, kao što se vidi iz sledećeg primera: Svaka vrlina je vredna hvale. Ljubaznost je vrlina. Dakle, ljubaznost je vredna hvale. Evo još jednog primera: Sva dela ljudskih ruku se menjaju i nestaju. Egipatske piramide su dela ljudskih ruku. Dakle, piramide će se promeniti i nestati. Prvi sud je opšti i iz njega, ukoliko je ispravan, nužno sledi ispravan zaključak.

Profesor koji je prisustvovao nekim od mojih predavanja, održanih maja, 1962. godine u Njujorku, jednom prilikom mi je rekao: “Sve mi je u životu krenulo naopako, izgubio sam zdravlje, novac i prijatelje. Sve što dodirnem krene pogrešnim pravcem.” Posavetovao sam ga da stvori odgovarajuću opštu premisu kojom će se upravljati u svom razmišljanju i objasnio mu da beskrajna mudrost podsvesti predstavlja duhovnu, umnu i materijalnu vodilju svakog čoveka. Tek nakon toga je njegova podsvest bila u stanju da ga automatski usmerava ka razboritim odlukama i postupcima, leči njegovo telo i donese mir njegovoj duši. Profesor je zamislio opštu premisu kao sveobuhvatnu sliku željenog načina života: “Beskrajna mudrost me vodi i usmerava. Posedujem savršeno zdravlje i moje telo i duh se ponašaju u skladu sa zakonom univerzalnog sklada. Uživam u lepoti, obilju, Ijubavi, spokojstvu. Mojim celokupnim životom upravlja princip ispravnog delovanja. Opštu premisu temeljim na večnim istinama i znam, osećam i verujem da moja podsvest reaguje u skladu sa prirodom mojih svesnih razmišljanja.” Posle izvesnog vremena, od profesora sam dobio pismo sledeće sadržine: “Ponavljao sam te rečenice lagano, tiho i s ljubavlju više puta dnevno, znajući da mi prodiru duboko u podsvest i uveren da će proizvesti željeni rezultat. Vrlo sam vam zahvalan što ste mi posvetili svoje vreme i želeo bih da dodam da moj život, u svim svojim aspektima, krupnim koracima kreće napred. Uspelo je!”


Podsvest se nikada ne suprotstavlja

Treba imati na umu da podsvest raspolaže bezgraničnim znanjem i odgovorima na sva moguća pitanja. Ipak, ona se nikada ne suprotstavlja, nikada se ne upušta u raspravu, nikada ne kaže, “Ne smeš misliti na taj način”. Ukoliko joj, na primer, uputite misli kao što su: “Nisam u stanju to da učinim”, “Prestar sam”, “Ne mogu ispuniti datu obavezu”, “Rodio sam se u pogrešno vreme”, “Ne poznajem prave ljude”, ona će uvek reagovati upravo u skladu sa njihovom sadržinom i nikako drugačije. Time, dakle, sami sebi uskraćujete sreću i dobrobit i prizivate osujećenost, nemaštinu i oskudicu svake vrste. Ukoliko u svesti stvarate prepreke, teškoće ili negativne misli, osuđujete sopstvenu podsvest da bezgraničnu umnost koju poseduje koristi u negativne svrhe. U stvari, stajete na stanovište da vaša podsvest nije sposobna da reši probleme koji vas tište. Na taj način, zakoračujete u mentalnu i emotivnu osujećenost koju prate telesna bolest i sklonost neurotičnim poremećajima.

U cilju ostvarivanja željenog i prevazilaženja oskudice, trebalo bi svakoga dana više puta čvrsto i hrabro reći: “Beskrajna umnost koja je rodila želju pruža mi savršen plan za ostvarivanje te želje. Svestan sam da unutrašnja mudrost moje podsvesti priprema pravi odgovor i da će moja unutrašnja osećanja i težnje naći svoju materijalizaciju u spoljašnjem svetu. Prožimaju me mir, uravnoteženost i sklad.” Kažete li: “Nema izlaza; izgubljen sam; nedoumica nema rešenja; zaustavljen sam i osujećen”, zacelo će izostati bilo kakav odgovor podsvesti.

Želite li da podsvest radi za vas, postavite joj pravi zahtev - saradnja neće izostati. Podsvest je uvek u vašoj službi, nadzire rad vašeg srca, ritam disanja, leči posekotinu na prstu, usmerena je ka životu i večno se brine o vama. lako i sama poseduje sopstveni um, podsvest bez ostatka usvaja vaše obrasce mišljenja. Podsvest će odgovoriti uvek kada se upustite u traganje za rešenjem problema, ali će, u isto vreme, očekivati da u svesti stvorite ispravne polazne sudove. Imajte na umu da podsvest UVEK poseduje odgovor. Međutim, ako kažete, “Ne verujem da ima izlaza, zbunjen sam, zašto mi odgovor neprestano izmiče?” poništavate snagu sopstvene molitve, odnosno sopstvene podsvesti. Stoga, unesite mir u dušu, opustite se i odlučno recite samome sebi:”Podsvest ima odgovor i ovog trenutka mi ga nudi. Zahvalan sam joj jer beskrajna mudrost podsvesti poznaje samu suštinu stvari. Čvrsto sam uveren u ispravnost svojih misli i svojom odlučnošću oslobađam čudesnu moć podsvesti.”


Pregled najznačajnijih stavova

*Mislite dobro i uslediće dobro. Mislite zlo i uslediće zlo. Čovek je ono što misli. *Podsvest nije u stanju da se suprotstavlja već usvaja sve što joj svest uputi. Nikada nemojte reći, “Nemam novaca za tako nešto”, čak i ako je to tačno. Izaberite bolju pomisao, “Kupiću tu stvar. U mislima je već moja”.
*Svaki čovek raspolaže sa mogućnošću izbora. Opredelite se za zdravlje i sreću. Možete izabrati ljubaznost ili neljubaznost prema bližnjima. Opredelite se za saradnju, veselje, prijaznost i zapazićete povoljnu reakciju svih oko sebe. To je najbolji način da se razvije pozitivna ličnost.
*Svest je “čuvar kapije”, njen osnovni zadatak je da spreči prodiranje lažnih utisaka do podsvesti. Opredelite se za verovanje u mogućnost pozitivnih događaja. Čovekova najveća moć je sposobnost izbora. Izaberite sreću i izobilje.
*Izjave i sugestije drugih nemaju moć da vam nanesu bol. Jedina snaga koja vas može povrediti jeste vaš sopstveni složeni um, vaša autosugestija. Odlučite se da odbacite misli drugih i prihvatite isključivo sopstvene pozitivne sugestije.
*Pazite šta govorite. Na kraju ćete morati da položite račun za svaku izgovorenu reč. Nikada nemojte reći “Propašću, izgubiću posao, nisam u stanju da platim stanarinu”. Podsvest ne zna šta je šala i svaku misao shvata ozbiljno, svim silama se trudeći da je sprovede u delo.
*Vaš um nije zao, ni jedna prirodna sila nije, sama po sebi, zla već se ponaša u skladu sa načinom na koji je koristite. Upotrebljavajte svoj um kao iscelitelja, nadahnuće i uzročnika sreće svojih bližnjih.
*Nikada ne recite: “Nisam u stanju to da učinim.” Prevaziđite strah uz pomoć sledeće rečenice: “Koristeči snagu svoje podsvesti, u stanju sam da učinim sve na svetu”.
*Počnite da razmišljate sa stanovišta večnih istina i životnih principa, zaboravite na strah, neznanje i praznoverje. Ne dozvolite drugima da razmišljaju umesto vas. Sami birajte sopstvene misli, donosite sopstvene odluke.
*Svaki čovek je kapetan svoje duše (podsvesti) i gospodar svoje sudbine. Ne zaboravite, posedujete moć izbora. Odaberite život, ljubav, zdravlje, sreću!
*Svaku činjenicu za koju svest pretpostavi ili poveruje da je istinita podsvest će usvojiti i sprovesti u delo. Verujte u dobru sreću, ispravno delovanje i čudo zvano - život.

Nastavak

III. SADRŽAJ UTISNUT U PODSVEST DOBIJA SPOLJAŠNJI POJAVNI OBLIK

Viliam Džejms, otac američke psihologije, rekao je da sila sposobna da pomera svetove leži u podsvesti svakoga od nas. Drugim rečima, podsvest je obdarena beskrajnom inteligencijom i bezgraničnom mudrošću. Napaja se sa skrivenih izvora i naziva se - zakonom života. Upravo je zbog toga podsvest sposobna da učini sve, pomeri nebo i zemlju, kako bi sprovela zapovesti dobijene iz svesti. Zato bi trebalo voditi računa da te zapovesti, ti utisci budu uvek ispravni i konstruktivni.

Svetom su rasprostranjeni beda i haos, jer ljudi jednostavno ne razumeju međuzavisnost sopstvene svesti i podsvesti. Tek ukoliko postignemo da navedena dva principa zajednički deluju u međusobnom skladu, slozi, miru uživaćemo u zdravlju, sreći i spokojstvu. Tamo gde svest i podsvest deluju skladno i istovremeno, nema bolesti i nesloge. Hermesov grob je otvoren s velikim iščekivanjem jer je postojalo uverenje da skriva največu tajnu svih vremena. Tajna glasi: KAKO JE IZNUTRA TAKO JE I SPOLJA. KAKO JE GORE TAKO JE I DOLE. Drugim rečima, sve što je utisnuto u podsvest nalazi svoj izraz na ekranu slobodnog prostora. Takvu istinu propovedali su i Mojsije, Isaija, Isus, Buda, Zaratustra, Lao-ce i svi ostali prosvečeni mudraci tokom Ijudske istorije.

Sve što subjektivno osetite kao istinito, naći će svoj izraz kao iskustvo, osobina ili događaj. Pokret i osećanje moraju uspostaviti trajnu ravnotežu, kako na nebu (odnosno, u čovekovom umu), tako i na zemlji (u telu i njegovoj okolini). Tako glasi osnovni zakon života. U svekolikoj prirodi susrećemo se sa zakonom akcije i reakcije, pokreta i odmora. Tek po uspostavljanju ravnoteže između te dve pojave nastupiće sklad i opšta uravnoteženost. Zadatak je čoveka da dozvoli i omogući ritmično i skladno odvijanje tog zakona kroz svoju svest i svoje telo. Početni impuls mora biti jednak dobijenom rezultatu, utisak i njegov izraz moraju se poklapati. Negativne, razorne i zlobne misli stvaraju štetna osećanja koja nužno moraju naći svoj spoljašnji izraz. Otuda se javljaju srčane tegobe, povišeni pritisak, čir organa za varenje, napetost i sl.

Šta mislite o sebi ovog trenutka? Svaki delić vašeg bića izražava tu pomisao. Telesno zdravlje, materijalno stanje, prijatelji, društveni položaj - savršeno odražavaju ideju koju imate o sebi. Upravo se u tome ogleda stvarno značenje svega što je utisnuto u podsvest i što dolazi do izražaja u svim fazama ljudskog života. Zadržavajući negativne misli, samima sebi nanosimo štetu, čak bol. Koliko ste samo puta sebe povredili naljutivši se, uplašivši se, dozvolivši da vama ovlada ljubomora ili žeđ za osvetom? To su otrovi koji zagađuju podsvest. Niko se nije rodio zadojen negativnim stavovima; stoga, hranite podsvest životvornim mislima i jednostavno ćete izbrisati sve u njoj pohranjene negativne obrasce. Budete li dovoljno uporni, poći će vam za rukom da istisnete celokupno negativno naslede.


Podsvest leči maligno oboljenje kože

Izlečenje samoga sebe je uvek najubedljiviji dokaz isceliteljske moći podsvesti. Pre četrdesetak godina, pošlo mi je za rukom da se, kroz neprestanu molitvu, oslobodim malignog oboljenja kože. Medicinska terapija nije uspevala da zaustavi napredovanje bolesti koja je sve više uzimala maha. Obratio sam se veri. Sveštenik, obdaren dubokim poznavanjem psihologije, objasnio mi je skriveno značenje Psalma br. 139 koji, između ostalog, glasi: “Zametak moj videše oči tvoje, u knjizi je tvojoj sve to zapisano, i dani zabilježeni, kada ih još nije bilo nijednoga.” Rekao mi je da izraz “knjiga” označava moju sopstvenu podsvest koja je oblikovala i izlila sve moje organe iz jedne jedine, nevidljive ćelije. Napomenuo je da podsvest, u meri u kojoj je tvorac moga tela, može da ga obnovi i izleči jer već poseduje savršeni obrazac ili formulu za takav postupak. Sveštenik mi je, zatim pokazao svoj sat i rekao: “Ovu stvar je neko napravio. Časovničar je najpre sve zamislio u svome umu i tek nakon toga je sat postao deo objektivne stvarnosti. Ukoliko se pokvari, lako će ga popraviti na osnovu prvobitne zamisli”.Zatim me je podsetio da podsvest, kao tvorac moga tela, deluje potpuno isto kao i časovničar i da je u stanju da isceli, obnovi i usmeri sve životne funkcije i procese unutar moga tela, ali da je moja dužnost da joj izdam odgovarajuću zapovest, da je podstaknem upućujući joj ideju savršenog zdravlja. To će biti samo uzrok, a posledica će biti moje izlečenje. Molio sam se na sledeći, vrlo jednostavan način: “Moje telo i svi njegovi organi tvorevina su beskrajne mudrosti moje podsvesti koja zna kako da me isceli. Stvorila je tkiva, mišiće i kosti moga tela, sada pristupa preobražavanju svakog atoma moga bića u skladu sa prvobitnim savršenim obrascem. Zahvalan sam joj za isceljenje koje mi, osećam, donosi. Čudesno je delo stvaralačke inteligencije u meni.” Molio sam se na glas, po pet minuta, dva ili tri puta dnevno. Posle nešto više od tri meseca, moja koža je ponovo bila u savršenom stanju.

Kao što se vidi, samo sam svojoj podsvesti saopštavao životvorne obrasce celovitosti, lepote i savršenstva koji su oduzimali mesto negativnim mislima i obrascima, smeštenim duboko u mojoj podsvesti i uzročnicima svih mojih nevolja. Svaka pojava na telu mora prethodno da se pojavi u umu, otuda, natapate li um pozitivnim mislima, prouzrokovaćete slične promene na telu. To je temelj svakog izlečenja... “Divna su djela tvoja, i duša moja (podsvest) to zna dobro”. (Psalm 139:14).


Kako podsvest nadzire sve telesne funkcije

Dok spavate u svom mekom krevetu ili obavljate uobičajene svakodnevne poslove, vaša neumorna, uporna i sveprisutna podsvest kontroliše sve vitalne funkcije tela, ne računajući pri tome na pomoć svesnog dela uma. Kada spavate, na primer, srce vam i dalje ritmički kuca, pluća ne prestaju s radom te se proces disanja odvija jednako kao dok ste budni. Podsvest nadzire varenje i lučenje raznih žlezda, ali i ostale, ne toliko očigledne aktivnosti vašeg tela. Dlake na licu i glavi rastu bez obzira da li ste budni ili spavate, naučnici tvrde da koža luči znatno više znoja dok je čovek u snu nego dok je budan. Oči, uši i ostala čula aktivna su tokom sna. Poznato je da su, na primer, mnogi naučnici otkrili rešenja najtežih problema upravo u snu. Svest često svojim strahovima, brigama, strepnjama i depresijama ometa normalni ritam srca, pluća, želuca i creva. Navedeni obrasci mišljenja ometaju skladno funkcionisanje podsvesti. Ukoliko ste izbačeni iz duhovne ravnoteže, najbolji lek je da se opustite i zaustavite zamajac negativnih misaonih procesa. Obratite se svojoj podsvesti i naredite joj da preuzme kontrolu, donoseći mir, spokojstvo i poredak. Postupite li na taj način, otkrićete da su sve vaše telesne funkcije ponovo normalne. Vodite računa da se podsvesti obraćate autoritativno i. uverljivo - samo će u tom slučaju postupiti prema vašim zahtevima.

Podsvest se trudi da vam po svaku cenu sačuva život i obnovi zdravlje. Navodi vas da zavolite sopstvenu decu, što takođe ilustruje nagonsku želju za očuvanjem svekolikog života. Pretpostavimo da ste slučajno jeli pokvarenu hranu. Podsvest će vas navesti da je izbacite, povratite. Ukoliko nehotice uzmete otrov, podsvest će se pobrinuti da ga učini bezopasnim. Prepustite li se u potpunosti njenim čudotvornim moćima, uživaćete u nepomućenom, savršenom zdravlju.


Kako navesti podsvest da radi za vas

Najpre treba shvatiti da podsvest radi bez prekida, aktivna je danju i noću, bez obzira na to da li je čovek uistinu aktivan ili se odmara. Podsvest je graditelj ljudskog tela, ali čovek nije u stanju da opazi ili čuje taj tihi, unutrašnji proces. Svako od nas uspostavlja vezu isključivo sa svojom svešću, otuda je važno svest uposliti pozitivnim mislima, usmeriti je ka ljubavi, istini, pravdi i dobrobiti. Bez oklevanja počnite da poklanjate dužnu pažnju svojoj svesti, imajući na umu činjenicu da vaša podsvest deluje isključivo u skladu sa načinom na koji razmišljate, odnosno koristite svesni deo svoga uma.

Zapamtite, jednako kao što voda uzima oblik cevi kojom teče, životni princip u vama kreće se u skladu sa prirodom vaših misli. Smatrajte svoju podsvest živom mudrošću, najboljim prijateljem kojeg imate. Čvrsto verujte da je neprekidno aktivna u vama, da vam donosi radost, nadahnuće, napredak. Postupite li tako, dobićete željenu reakciju. Dato vam je samo ono u šta verujete.


Obnovljeni očni živac

Čuveni slučaj gospođe Bire, zabeležen u arhivi bolnice u Lurdu (Francuska), istorijski je dokazan i smatra se potpuno autentičnim. Gospođa Bire je bila potpuno slepa, lekari su utvrdili stopostotnu atrofiju očnog živca. Uputila se u Lurd, poznato sveto mesto, tragajući za bilo kakvom nadom, upravo tu je doživela, kako je sama izjavila “čudesno isceljenje”. Rut Kranston, koja se bavila istraživanjem sličnih događaja u Lurdu i o tome pisala za razne časopise, pominjući gospodu Bire, piše, 1955. godine: “U Lurdu je na neverovatan način povratila vid: ponovo je savršeno videla iako su joj, što su potvrdili i brojni lekarski pregledi, svi očni živci i dalje bili potpuno beživotni i beskorisni. Tek nakon mesec dana se mehanizam za vid vratio u normalno stanje, do tada je, barem na temelju onoga što su utvrdili medicinski stručnjaci, gledala ‘mrtvim očima’”.

Nekoliko puta sam posetio Lurd i bio svedok većeg broja sličnih izlečenja. Nema nikakve sumnje da u sličnim, hrišćanskim i nehrišćanskim, svetilištima širom sveta zaista povremeno dolazi do “neobjašnjivih” isceljenja. Gospodu Bire zacelo nije izlečila nikakva sveta vodica iz hrama već njena sopstvena podsvest koja je na pravi način reagovala na njenu veru. Isceliteljski princip smešten u njenoj podsvesti odgovorio je na prirodu njenih misli. Verovanje predstavlja, kao što je poznato, misao koja je dospela u podsvest, gde je prihvaćeno kao apsolutna istina. Prihvaćena misao se, zatim, automatski izvršava. Gospođa Bire je, po svemu sudeći, u svetilište došla nošena snažnom verom i očekivanjem, duboko ubeđena da će doživeti isceljenje. Njena podsvest je reagovala upravo u skladu sa time i oslobodila uvek prisutne isceliteljske sile.

Podsvest, kao tvorac oka, zacelo je u stanju da ponovo udahne život u mrtvi očni živac. Sve što je jednom stvorio, stvaralački princip je u stanju da obnovi ili ponovo stvori. Svakome od nas se dešava samo ono u šta veruje.


Kako podsvesti preneti ideju o savršenom zdravlju

Protestantski sveštenik koga sam upoznao u Johanezburgu (Južna Afrika) opisao mi je svoj metod prenošenja ideje o savršenom zdravlju sopstvenoj podsvesti. Bolovao je od raka pluća. Evo kratkog opisa njegove tehnike: “Nekoliko puta dnevno bih se potpuno opustio, duhovno i telesno. Opuštanje tela postizao sam uz pomoć sledećih reči: ‘Opuštam stopala, opuštam članke, opuštam bedra, opuštam trbušne mišiće, opuštam srce i pluća, opuštam glavu, opuštam čitavo svoje biće’. Nakon pet minuta, zapao bih u polusan i izgovorio sledeće rečenice, ‘Božje savršenstvo se iskazuje kroz mene. Ideja o savršenom zdravlju prodire mi u podsvest. Predstava koju Bog ima o meni jeste lik savršenog bića i moja podsvest ponovo stvara moje telo u skladu sa tom savršenom predstavom u Božjem umu’”. Sveštenik je doživeo potpuno isceljenje. Njegovo iskustvo jeste primer jednostavnog i lakog načina za prenošenje ideje o savršenom zadravlju sopstvenoj podsvesti.

Strogo kontrolisano maštanje predstavlja još jedan način unošenja ideje zdravlja u podsvest. Čoveku obolelom od funkcionalne paralize naložio sam da zamišlja samog sebe kako se kreće svojom kancelarijom, dodiruje radni sto, odgovara na telefonske pozive i obavlja sve uobičajene radnje koje bi vršio da je zdrav. Objasnio sam mu da će takvu ideju o savršenom zdravlju njegova podsvest zacelo prihvatiti. On se saživeo sa zadatkom i uistinu u mislima vratio u kancelariju. Odmah se osetilo da podsvest kreće na izvršavanje konkretnog zadatka. Nakon nekoliko sedmica ovakvog samouslovljavanja, u njegovoj kući je zazvonio telefon, scenario je unapred dogovoren, te su se negovateljica i supruga “slučajno” zatekle van kuće. Iako se telefon nalazio gotovo pet metara od njegove postelje, ipak je podigao slušalicu. Tog trenutka je bio potpuno izlečen. Isceliteljska moć njegove podsvesti odgovorila je na duhovnu predstavu koju joj je neprekidno slao i usledilo je izlečenje.

Njegov problem se sastojao u mentalnom bloku koji je sprečavao nadražaje iz mozga da dopru do udova. U času kada je pažnju usmerio ka isceliteljskoj moći u sebi, prepreka je razbijena i on je bio u stanju ponovo da hoda i radi.


Ono što bi trebalo zapamtiti

*Podsvest nadzire sve telesne procese i poseduje odgovore na sva pitanja.
*Neposredno pred odlazak na počinak, uputite podsvesti tačno određeni zahtev i samima sebi dokažite postojanje njene čudotvorne moći.
*Sve što utisnete u podsvest izbiće na videlo kao osobina, iskustvo ili događaj. Stoga brižljivo odabirajte ideje i misli koje upućujete podsvesti.
*Zakon akcije i reakcije je univerzalan. Misao predstavlja akciju dok je automatski odgovor podsvesti - reakcija. Pazite na svoje misli.
*Svaka frustracija temelji se na neuslišenoj želji. Poklanjate li previše pažnje preprekama, odlaganjima i teškoćama, uslediće odgovarajuća reakcija podsvesti, time radite protiv sopstvenog dobra.
*Ukoliko svesno jasno ponavljate, “Verujem da mi podsvesna sila ovoga časa i koristeći moje telo ispunjava zamišljenu želju”, osetićete proticanje Životnog principa kroz sopstveno telo i duh. Sve nedaće će nestati.
*Strah, zebnja i briga rernete normalni ritam rada srca, pluća i drugih organa. Nahranite podsvest mislima o skladu, zdravlju i miru i sve telesne funkcije će ponovo postati normalne.
*Neka svesni deo vašeg uma neprekidno očekuje najbolje, podsvest će se postarati da verno reprodukuje vaš način razmišljanja.
*Zamišljajte srećan završetak ili razrešenje svog problema, osetite radost ostvarenog cilja i sve što ste zamišljali i osećali pretvoriće se, uz pomoć podsvesti, u stvarnosti.

Nastavak

TERAPIJA MOLITVOM

Terapija molitvom predstavlja sinhronizovano, usklađeno i inteligentno zajedničko delovanje svesnog i podsvesnog nivoa uma, usmereno u tačno određenom pravcu i sa tačno određenim ciljem. Pri sprovođenju naučno zasnovane molitve, odnosno terapije molitvom, uvek je potrebno znati šta se čini i zašto se čini, uz poklanjanje vere zakonu isceljenja. Kao što se vidi, terapija molitvom se naziva i naučno zasnovanom molitvom ili duševnim postupkom utemeljenim na molitvi. Prvi zadatak čoveka koji na sebi vrši terapiju molitvom jeste da odabere ideju, plan ili mentalnu sliku koju želi da doživi. Potom čini sve da postane svestan sopstvene sposobnosti da tu ideju prenese svojoj podsvesti, na taj način što oseti ili, bolje rečeno, poveruje da pretpostavljeno stanje predstavlja stvarnost. Ostane li veran takvom mentalnom stavu, molitva će mu biti uslišena.

Dakle, terapija molitvom predstavlja tačno određenu mentalnu radnju sa tačno određenom svrhom. Pretpostavimo da se uz pomoć terapije molitvom izlečite, odnosno oslobodite nekog problema. Poći ćete od činjenice da je teškoća ili bolest posledica negativnih misli opterećenih strahom i smeštenih duboko u podsvesti; ukoliko vam pođe za rukom da podsvest oslobodite takvih misli, rešićete se i problema.

Dakle, okrećete se isceliteljskoj sili u podsvesti i sebi više puta, radi podsećanja, ponovite sve što vam je poznato o njenoj sposobnosti da vam donese isceljenje. Vremenom će straha postepeno nestajati i njegovo će mesto zauzimati ispravna, čvrsta verovanja. Zatim je potrebno više puta iskazati zahvalnost za isceljenje koje će neumitno uslediti i svesni deo uma brižljivo sklanjati od pomisli na problem. Tokom molitvi, ne treba se prepuštati negativnim idejama niti makar i na trenutak dovesti u sumnju pozitivan ishod. Takav mentalni stav dovodi do spajanja svesti i podsvešti što, sa svoje strane, oslobađa isceliteljsku moć podsvesti.


Isceljivanje maštom

Postupak koji se popularno naziva isceljenjem uz pomoć vere ne podrazumeva veru u biblijskom smislu (koja, sa svoje stane, znači poznavanje procesa prožimanja svesnog i podsvesnog dela uma). Naprotiv, iscelitelj uz pomoć vere ne poseduje nikakvo naučno poznavanje sila sa kojima radi, iako često tvrdi kako ima poseban isceliteljski dar. Pozitivan rezultat je, zapravo, posledica činjenice da oboleli bezrezervno veruje u pozitivan ishod. Istina je da vračevi leče bajanjem, da isceljenje ponekad donosi samo dodir mošti svetaca - ali, radi se samo o načinima da pacijent iskreno poveruje u predloženi postupak i njegovu delotvornost. Svaki metod koji uklanja strah i zabrinutost a otvara put veri i nadi doneće isceljenje.

Mnogi vidari tvrde kako poznaju pravu i jedino istinitu teoriju jer ta njihova teorija daje pozitivne rezultate. To, kao što smo pokazali, ne može biti tačno. Kao primer delovanja bezrezervnog verovanja, setimo se švajcarskog lekara, Franca Mesmera. Još 1776. godine, on je tvrdio kako postiže isceljenje dodirujući telo obolelog veštačkim magnetom. Kasnije odbacuje magnete ali razvija teoriju životinjskog magnetizma, za koji smatra da predstavlja fluid koji prožima celokupan univerzum, ali je najaktivniji upravo u ljudskom organizmu. Dalje tvrdi kako je u stanju da navedeni magnetski fluid odašilje obolelom i, na taj način, ga leči. Mnogi su pohrlili doktoru Mesmeru i mnogo čudesnih isceljenja se dogodilo. Mesmer se preselio u Pariz, gde je vlada naimenovala komisiju sastavljenu od lekara i članova Akademije nauka - čiji je član bio i Bendžamin Franklin - u cilju ispitivanja prijavljenih isceljenja. Izveštaj komisije je potvrdio ključne Mesmerove tvrdnje, iako se navodi da nema konkretnih dokaza ispravnosti njegove teorije magnetskog fluida i tvrdi da su svi pozitivni efekti, u stvari, proizvod delovanja mašte obolelih. Ubrzo nakon toga, Mesmer je prognan iz Francuske i, 1815. godine, umro.

Dr Brejd, lekar iz Mančestera, potrudio se da dokaže kako Mesmerova isceljenja nemaju nikakve veze sa magnetskim fluidom. Dr Brejd je otkrio da se tokom hipnotičkog sna u koji pacijenti zapadaju pod dejstvom snažne sugestije javljaju gotovo sve pojave koje je Mesmer pripisivao magnetizmu. Dakle, sasvim je jasno da je u opisanim slučajevima izlečenje usledilo nakon aktiviranja mašte obolelog, i to uz pomoć snažne sugestije terapeuta. Takav postupak bismo mogli nazvati metodom lečenja bezrezervnim verovanjem.


Subjektivno verovanje i šta ono znači

Setimo se stava da je subjektivni, odnosno podsvesni deo čovekovog uma jednako podložan kontroli sopstvenog objektivnog, odnosno svesnog dela uma kao i sugestiji sa strane. Odatle sledi da se, bez obzira na objektivno verovanje, podsvest uvek nalazi pod kontrolom sugestije te svaka želja ima šansu da bude ispunjena ukoliko postoji aktivna ili pasivna vera. Vera potrebna za duševno isceljenje jeste čisto subjektivna vera koja nastaje, odnosno koja se rađa nakon prestanka aktivnog protivljenja objektivnog ili subjektivnog dela uma. Za telesno isceljenje je poželjno zajedničko postojanje i delovanje svesne i podsvesne vere. S druge strane, njihovo zajedničko delovanje nije uvek i nužno ukoliko se prepustite stanju pasivnosti i, zapavši u blagi san otvorite um i telo sugestijama sa strane ili sopstvenim subjektivnim doživljajima.

Nedavno me je neki čovek upitao: “Kako je moguće da mi je sveštenik doneo isceljenje? Nisam mu poverovao kada mi je rekao da bolest ne postoji, da je sve to moja uobrazilja.” Ovaj čovek je najpre pomislio kako sveštenik potcenjuje njegovu inteligenciju i pobunio se protiv tako očiglednog apsurda kao što je tvrdnja da fenomen bolesti ne postoji. Ono što je kasnije usledilo, vrlo je jednostavno. Smirile su ga blage sveštenikove reči i zapao je u potpunu pasivnost: jedno vreme nije ništa govorio i mislio. Sveštenik je čvrstim i jasnim glasom više puta ponovio kako mu predstoji isceljenje, kako je pred njim život u savršenom zdravlju, miru i skladu. Čovek je odmah osetio veliko olakšanje i zdravlje mu se vratilo. Jasno je da je u ovom primeru na videlo izbilo subjektivno verovanje pacijenta. Sveštenik ga je uveo u stanje potpune pasivnosti i, zatim, u njegovu podsvest uneo ideju savršenog zdravlja. Dakle, ovde deluju dva subjektivna uma. Svešteniku se pri tome nije suprotstavljala autosugestija obolelog koja se uvek rađa iz objektivne sumnje u moć vidara i ispravnost njegove teorije. U stanju pospanosti, omamljenosti, otpor svesnog dela uma sveden je na najmanju meru i pozitivan rezultat nije izostao. Drugim rečima, podsvest obolelog je lako potpala pod kontrolu sveštenikove sugestije i odmah počela da deluje u skladu sa tom sugestijom - u pravcu isceljenja.


Lečenje u odsustvu

Pretpostavimo da dobijete vest kako vam se razbolela majka koja živi u drugom, vrlo udaljenom gradu. Iako je dakle, sprečena da fizički bude kraj vas, vaša majka može osetiti blagodeti postupka isceljenja uz pomoč podsvesti. Stvaralački deo vašeg uma, podsvest, i ovoga puta će obaviti sve što je potrebno. Postupak kome pribegavate ima za cilj da u vaš duševni sklop unese ideju sklada i zdravlja. Ta ideja, stekavši snagu vaše podsvesti, počinje da deluje i kroz podsvest vaše majke, jer, kao što je već rečeno, u čitavom univerzumu postoji samo jedan stvaralački um. Kada se u vašoj svesti jednom rodi ideja zdravlja, vitalnosti i savršenstva, onda odmah počinje da deluje u celokupnom univerzalnom umu. Drugim rečima, pušta u pogon subjektivne sile života koje se ispoljavaju i kroz telo vaše majke, donoseći mu isceljenje.

Um ne poznaje vreme niti prostor. Jedan jedini um obuhvata i vas i vašu majku, bez obzira gde se trenutno nalazili. Iz toga sledi da lečenje u odsustvu kao pojava suprotna lečenju u prisustvu obolelog ne postoji jer je, kao što je već rečeno,univerzalni um sveprisutan i sveobuhvatan. Stoga nemojte ni pokušavati da šaljete svoje misli ili ih zadržite za sebe. Telepatija, u smislu koji joj se danas pridaje, ne postoji. Postupak koji vršite je, u stvari, svesno pokretanje misli. U času kada postanete svesni osobina kao što su zdravlje, blagostanje i opuštenost, te će se osobine pojaviti i u iskustvu vaše majke i daće željeni rezultat. Evo savršenog primera takozvanog lečenja u odsustvu. Nedavno je slušateljka naše radio emisije iz Los Anđelesa na sledeći način pokušala da pomogne svojoj majci koja je u Nju Jorku ležala bolesna od koronarne tromboze: “Isceliteljska sila doseže do postelje u kojoj leži moja majka. Njeno telesno stanje je samo odraz njenih misli, jednako kao što drveće baca svoje senke na tlo. Znam da ukoliko želim da promenim izgled senki, moram da promenim i oblike koji ih stvaraju. Moj um služi kao spona između majčinog i univerzalnog uma. Zato ću u sopstveni um da projektujem sliku sklada, celovitosti i savršenog zdravlja. Bezgranična isceliteljska sila koja je stvorila telo moje majke i sve njegove organe, ponovo prodire u svaki atom njenog bića i reka spokojstva ponovo teče svakom ćelijom njenog tela. Lekari i svi ostali koji dolaze u dodir s mojom majkom nalaze se pod kontrolom isceliteljske sile. Snažno se usredsređujem na princip ljubavi i života i znam i uverena sam da će sklad, zdravlje i spokojstvo početi da se ispoljavaju i kroz telo moje majke.” Slušateljka se na opisani način molila nekoliko puta dnevno i njena majka se, na zaprepašćenje svog lekara, potpuno oporavila za manje od sedam dana. Snažna ćerkina misao je, dakle, oslobodila stvaralačke sile subjektivnog uma koje su se iskazale kroz telo njene majke u vidu savršenog sklada i zdravlja. Sve ono za šta je ćerka verovala da važi za njenu majku, istog časa je postalo deo majčinog iskustva i dovelo je do brzog oporavka.


Oslobađanje kinetičkog delovanja podsvesti

Moj prijatelj, psiholog po zanimanju, požalio mi se na oboljenje pluća. Analize i rentgenski snimak pokazali su prisustvo tuberkuloze u jednom plućnom krilu. Odlučio je da svake večeri pred spavanje tiho i odlučno izgovori: “Svaka ćelija, nerv, deo tkiva i mišića mojih pluća pročišćuje se i postaje deo savršenog univerzalnog principa. Čitavom mome telu se vraćaju sklad i savršeno zdravlje.” Reči možda nisu sasvim precizno navedene, ali je njihova suština tačna. Moj prijatelj psiholog je bio potpuno izlečen za manje od mesec dana. Rentgenski snimak nije pokazao ni trag oboljenja.

Želeo sam da se upoznam s njegovim metodom i upitao sam ga zašto je reči ponavljao baš pred spavanje. Evo šta mi je odgovorio: “Kinetičko delovanje podsvesti nastavlja se i tokom sna. Zato je potrebno podsvest zaposliti za vreme spavanja. Odgovor mi se učinio vrlo mudrim. Pri svemu tome, dok je razmišljao o skladu i obnavljanju zdravlja, svoju bolest nikada nije nazvao njenim imenom.

U vezi sa tim, smatram veoma važnim da o svome problemu ili oboljenju nikada ne razgovarate s drugima niti da mu se u mislima vraćate i nazivate ga pravim imenom. Bolest crpi svoje sokove isključivo iz pažnje koju joj poklanjate i straha koji pred njom osećate. Postanite, kao pomenuti psiholog, hirug sopstvene duše. Odrežite svoju nevolju kao osušenu i nepotrebnu granu. Vraćate li se neprestano svome bolu, zaustavljate kinetičko delovanje podsvesti, odnosno njenu isceliteljsku silu i energiju. Ispunite svoju dušu velikim životnim istinama i krenite u susret svetlosti.


Nekoliko sažetih saveta

*Utvrdite šta je to što donosi isceljenje. Imajte na umu da će vas ispravna uputstva data podsvesti dovesti do isceljenja.
*Napravite tačno određeni plan unošenja svog zahteva ili želje u podsvest.
*Zamislite željeni cilj i potrudite se da ga osetite kao stvarnost. Budite uporni u tome i rezultat neće izostati.
*Utvrdite pravu prirodu verovanja. Imajte na umu da je verovanje misao stvorena u umu i da čovek stvara ono i samo ono što stvori u svome umu.
*Nema smisla verovati u bolest i ono što nanosi štetu. Verujte u savršeno zdravlje, napredak, mir, bogatstvo.
*Plemenite i velike misli kojima preplavljujete svoj um postaće ista takva dela. Primenite moć terapije molitvom u svom životu. Izaberite odgovarajući plan, ideju, mentalnu predstavu. Sjedinite se misaono i emocionalno s tom idejom i, ostanete li verni takvom mentalnom stavu, molitva će biti uslišena.
*Uvek imajte na umu da isceliteljsku moć možete osvojiti iskljućivo uz pomoć vere, što znači spoznajući način delovanja sopstvenog svesnog i podsvesnog uma. Vera dolazi samo uz razumevanje.
*Bezrezervno verovanje znači da se do isceljenja može doći i bez razumevanja vidarskih sila.
*Naučite da se molite i za one koje volite, a koji su pogođeni bolešću. Unesite spokoj u dušu i ideje zdravlja, vitalnosti i savršenstva počeće da deluju - uz pomoć univerzalnog subjektivnog uma - u podsvesti vaših najdražih.

Nastavak

PRAKTIČNE ISCELITELJSKE TEHNIKE

Izraz “nauka” označava uređeno, sistematizovano znanje. U tom smislu valja imati na umu nauku i veštinu molitve koja se bavi kako osnovnim principima života tako i tehnikama i postupcima uz pomoć kojih se ti principi iskazuju u životu svakog pojedinca koji ih verno primenjuje. Veština obuhvata tehnike i postupke dok nauka koja stoji iza njih predstavlja tačno određeni odgovor stvaralačkog uma na mentalnu predstavu ili misao. “Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se.” (Mateja, 7:7) Kako stoji u Bibliji, dobićete sve ono što budete tražili. Otvoriće vam se vrata na koja budete zakucali i naći ćete ono što ste tražili.

Ovo učenje podrazumeva postojanje tačno određenih mentalnih i duhovnih zakona. Svesno razmišljanje uvek dobija neposredan odgovor od beskonačne inteligencije smeštene u podsvesti. Zatražite li hleb, nećete dobiti kamen. Želite li, medutim, da dobijete to što tražite morate tražiti s verom.

Um se, po svojoj prirodi, kreće od misli ka predmetu. Dakle, ukoliko se najpre ne rodi misao, odnosno slika, um neće moći da se kreće jer neće imati putokaze. Drugim rečima, molitva kao umni čin se najpre mora potpuno i bez ostatka usvojiti kao slika pre nego što moćna sila podsvesti ne počne da postupa po njoj. Um mora doći u stanje prihvatanja, bespogovorne i apsolutne saglasnosti. Opisani umni stav trebalo bi da bude praćen osećanjem sreće i opuštenosti, s obzirom da je u izgledu ostvarenje zamišljene želje. Čvrstu osnovu nauke i veštine molitve predstavlja saznanje i uverenje da će kretanje svesti naići na odgovarajuću reakciju podsvesti, obdarene mudrošću i beskrajnom snagom. Držite li se navedenog postupka, vaše će molitve uvek biti uslišene.


Tehnika vizuelizacije

Najlaški i najočigledniji metod uobličavanja ideje jeste njena vizuelizacija, odnosno stvaranje njene slike u umu. Golim okom se može videti samo ono što već postoji u spoljnom svetu. Slično tome, sve ono što je moguće vizuelizovati u umu već postoji u nevidljivom svetu tog istog uma. Svaka slika koja se pojavi u čovekovom umu jeste suština onoga čemu se čovek nada i dokaz postojanja stvari koje se ne mogu videti. Ono što nastane u mašti jednako je stvarno kao i bilo koji deo tela, na primer. Ideja i zamisao jesu stvarne, opipljive pojave koje će se, kao takve, i pojaviti u objektivnom svetu ukoliko se čovek koji ih je stvorio verno pridržava svojih mentalnih principa.

Proces razmišljanja stvara trajne utiske. Utisci, sa svoje strane, kroz izvesno vreme dobijaju svoj predmetni oblik - dakle, postaju činjenice ili iskustva - u svakodnevnom životu. Graditelj vizuelizuje tip zdanja koje želi, vidi ga dovršeno i potpuno, tačno onakvo kakvo ga želi. Mentalne slike i proces razmišljanja predstavljaju kalup iz koga se rađa zdanje - lepo ili ružno, oblakoder ili jednospratnica. Graditeljeva mentalna predstava projektuje se na papir. Preduzimač nabavlja odgovarajući materijal i, konačno, zgrada počinje da se uzdiže dok, na kraju, ne stekne lik koji savršeno odgovara mentalnom obrascu arhitekte.

Uvek pribegavam tehnici vizuelizacije pre nego što izađem na javnu govornicu. Najpe utišam točkove svoga uma, kako bih bio u stanju da podsvesti predočim sve svoje misli i predstave. Zatim zamislim dvoranu i sedišta u kojima sede muškarci i žene, nadahnuti i prosvetljeni beskrajnom isceliteljskom silom koju svako od njih poseduje. Vidim ih kako zrače, kako su srećni i slobodni. Dakle, nakon što čvrsto utemeljim ideju u umu, mirno je pretačem u sliku, u mentalnu predstavu. Pri tome, zamišljam kako ljudi govore, “Isceljen sam”, “Divno se osećam”, “Odjednom su tegobe nestale”, “Preobražen sam”. Ovakvu sliku zadržavam barem desetak minuta, znajući i osećajući da duh i telo svakoga u dvorani potpuno prožimaju ljubav, celovitost, lepota i savršenstvo. U toj meri mi je svest obuzeta opisanom predstavom da zaista čujem glasove iz mnoštva koji govore o svom isceljenju i sreći, u tom trenutku, oslobađam sliku i izlazim na govornicu. Gotovo svakom prilikom neko me presretne i kaže kako su mu molitve uslišene.


Metod mentalnog filma

Kinezi kažu, “Slika vredi kao hiljadu reči”. Otac američke psihologije, Vilijam Džejms, ukazuje na činjenicu da podsvest nastoji da materijalizuje svaku sliku nastalu u svesti i utemeljenu na veri. Pre više godina, dok sam se nalazio na Srednjem Zapadu, gde sam u nekoliko država imao predavanja, zamoren od putovanja poželeo sam da imam stalno mesto boravišta odakle bih bio u stanju da pomažem onima kojimaje pomoć potrebna. Putovanja su me neprestano nekud vodila, ali me želja nije napuštala. Jedne večeri, u hotelu u državi Vašington, opustio sam se na ležaju, pažnju oslobodio svih spoljašnjih uticaja i mirno, pasivno zamislio da se obraćam velikom mnoštvu sledećim rečima: “Drago mi je da sam s vama; molio sam se za ovakvu idealnu priliku”. U mislima, u svesti sam video zamišljenu publiku i osetio je kao potpuno stvarnu. Igrao sam ulogu glumca, dramatizovao mentalni film i osetio silno zadovoljstvo što sam upravo takvu sliku uneo u svoju podsvest, uveren da će je ona, na svoj način, ostvariti. Probudivši se sledećeg jutra, proželo me je snažno osećanje mira i zadovoljstva da bih, svega nakon nekoliko dana, dobio telegram kojim me pozivaju da preuzmem rukovođenje organizacijom na Srednjem Zapadu. Poziv sam prihvatio i u novoj sredini izuzetno uživao nekoliko godina.

Opisani metod mnogi poznaju i prihvataju, nazivajući ga “metodom mentalnog filma”. Iz brojnih pisama slušalaca mojih emisija na radiju saznajem da se uz pomoć ove tehnike postižu čudesni rezultati prilikom prodaje nekretnina. Stoga predlažem svima koji se odluče da prodaju kuću ili zemlju, da najpre u mislima budu zadovoljni cenom koju traže od mogućih kupaca. Zatim bi trebalo da od beskrajne inteligencije zatraže da im dovede kupca koji zaista želi da kupi to što nude i koji će njihovu dotadašnju svojinu nastaviti da neguje i razvija. Nakon toga bi trebalo potpuno da se opuste i zapadnu u polusan koji na najmanju meru svodi svaki misaoni napor. Na kraju, neka zamisle kako drže odgovarajuću svotu novca u ruci, neka joj se raduju i prepuste se dubokom snu. Osećajući celokupan mentalni film koji su odigrali kao stvaran i prirodan. Mentalna predstava utemeljena na veri zacelo će dati očekivani rezultat.


Boduenova tehnika

Šarl Boduen je bio profesor na Rusoovom institutu, u Francuskoj. Takođe je bio i sjajan psihoterapeut i rukovodilac istraživačke grupe u Novoj isceliteljskoj školi u Nansiju. On je još 1910. godine smatrao da se ideje u podvesti najbolje unose u stanju polusna, kada su svi telesni i umni napori svedeni na najmanju meru. Evo njegovog obrasca: “Vrlo jednostavan način da se to učini (tj. da se podsvest prožme odgovarajućom mišlju) jeste da se ideja koja je predmet sugestije sažme u što gušći oblik, u što kraću rečenicu koja se lako useca u pamćenje i da se zatim naprekidno ponavlja kao uspavanka”.

Pre nekoliko godina, moja mlada poznanica je bila uvučena u dugotrajnu, punu gorčine porodičnu parnicu oko nasledstva. Muž joj je ostavio celokupno imanje, ali su se njegova deca iz prethodnog braka ogorčeno borila da obore testament. Nekako je saznala za Boduenovu tehniku i evo šta je učinila: opustila se na ležaju, zapala u stanje polusna i sažela sopstvene želje u rečenicu sastavljenu od svega šest reči koje se lako pamte. “Sve je okončano prema nebeskom poretku”. Ova fraza je za nju značila da će beskrajna inteligencija, koja deluje kroz njenu podsvest, rešiti problem u skladu sa principom sklada i savršenstva. Isti postupak je ponavljala desetak večeri, čvrsto i sa dubokim uverenjem ponavljala je svojoj podsvesti kako je “sve okončano prema nebeskom poretku”, da bi, zatim, nastavila da spava normalnim snom. Jedanaestog dana ujutru, probudila se sa osećanjem blagostanja i uverena da je sve zaista okončan. Istog dana, nazvao je i advokat i saopštio da su njeni tužitelji spremni na vansudsko poravnanje. Sklopljen je sporazum i njene nedaće su se završile.


Tehnika sna

Kao što je već rečeno, zapadanjem u stanje pospanosti, polusna, svi telesni i umni napori svode se na najmanju meru. Naime, u stanju sna svest se gotovo gubi dok neposredno pred nailazak sna i odmah nakon budenja podsvest dobija najveći zamah. Tada se potpuno gube negativne misli koje teže da eliminišu želju i spreče podsvest da je prihvati.

Pretpostavimo da hoćete da se rešite loše navike. Zauzmite udoban položaj, opustite telo i umirite se. Dozvolite da vas obuzme polusan i, upravo tada, počnite lagano da ponavljate, kao da se uspavljujete: “Oslobodio sam se te navike, mojim telom vladaju sklad i spokoj”. Ponavljajte tu rečenicu lagano, desetak minuta, uveče, pred spavanje, i ujutru, nakon buđenja. Sa svakim ponavljanjem, emocionalna vrednost vašeg mentalnog stava se povećava. Ukoliko u svakodnevici zapadnete u iskušenje da se vratite lošoj navici, ponovite sebi na glas navedenu rečenicu. Držite li se opisanog metoda, podsvest će prihvatiti sugerisanu ideju i uslediće očekivani rezultat.


Tehnika izražavanja zahvalnosti

U Bibliji, Pavle nas savetuje da svoje zahteve obelodanimo slaveći Boga i izražavajući mu zahvalnost. Ovaj jednostavni metod molitve ponekad daje izuzetne rezultate. Zahvalno srce je uvek blisko stvaralačkim silama univerzuma koje mu, u skladu sa kosmičkim zakonom akcije i reakcije, upućuju odgovarajuću količinu pozitivne energije. Na primer, otac obeća sinu da će mu za diplomu kupiti automobil, momak još uvek nije dobio automobile, ali je vrlo srećan i zahvalan i jednako je veseo kao da je automobil već dobio. Ubeđen je da će otac ispuniti obećanje te ga, čak iako objektivno svoj poklon još nije dobio, ispunjava osećanje zahvalnosti. U stvari, dobio ga je, ali u mislima.

Opisaću na koji je način g. Brouk primenio ovu tehniku i postigao izvanredne rezultate. Jednom prilikom je samome sebi rekao, “Neplaćeni računi se gomilaju, ostao sam bez posla, imam troje dece i ni dinara na bankovnom računu. Šta da radim?” Nakon toga je redovno, svakog jutra i večeri, pune tri sedmice ponavljao reči, “Hvala ti, Gospode, za bogatstvo koje posedujem”. Pri tome je uvek bio opušten, miran i prepuštao se osećanju duboke zahvalnosti. Zamišljao je da se obraća beskonačnoj inteligenciji unutar samoga sebe, svestan da tu stvaralačku silu nije u stanju da vidi. U stvari, gledao je uz pomoć svog duhovnog oka uz pomoć svojih osećanja, želja, stremljenja. Misao rođena u njegovom umu je predstavljala samu suštinu bogatstva kao takvog, neopterećenog prethodnim uslovima bilo koje vrste. Neprestano ponavljajući, “Hvala ti, Gospode”, uzdigao je svoje srce i um do stupnja potpunog usvajanja suštine. Kada god bi mu se vratile misli na strah, nemaštinu, siromaštvo i nedaće, ponovio bi iste reči. Dobro je znao da će, održi li po svaku cenu stav zahvalnosti, njegov um jednostavno početi da deluje u skladu sa idejom bogatstva. Tako se i dogodilo. Nakon izvesnog vremena i mnoštva na opisani način izgovorenih molitvi, g. Brouk je slučajno, posle punih dvadeset godina, sreo svog bivšeg poslodavca koji mu je ponudio izvanredan posao i, povrh toga, dao mu zajam od 500 dolara. Danas je g. Brouk potpredsednik velike kompanije za koju radi. Nedavno mi je rekao, “Nikada neću zaboraviti čudo proisteklo iz ‘Hvala ti, Gospode’. Zaista je ta rečenica učinila čudo u mome životu.”


Metod pozitivne tvrdnje

Učinak koji će na čoveka imati neka pozitivna tvrdnja umnogome zavisi od njegovog razumevanja istinitosti i značenja stava da “u molitvi nema svrhe pribegavati praznom ponavljanju”. Dakle, snaga tvrdnje leži u smislenoj primeni njene suštine. Evo primera koji će ovo bolje objasniti. Dobivši zadatak da sabere tri i tri, učenik na tabli napiše kao rezultat sedam. Učitelj, na to, sa matematičkom sigurnošću ustvrdi da je tri i tri - šest. Shodno njegovoj tvrdnji, dečak promeni i svoj račun na tabli. Valja imati na umu da nije učiteljeva tvrdnja učinila da tri i tri budu šest, jer je to matematički aksiom. Matematički aksiom je, dakle, naveo učenika da promeni svoj rezultat. Slično tome, nije normalno biti bolestan, normalno je biti zdrav. Zdravlje je istina vašeg bića. Istupite li sa pozitivnom tvrdnjom o sopstvenom zdravlju, skladu i spokojstvu i shvatite li da se radi o univerzalnim principima vašeg bića, potpuno ćete izmeniti negativne obrasce svoje podsvesti. Rezultat istupanja sa pozitivnim tvrdnjama u postupku molitve zavisi od prihvatanja životnih principa kao takvih. Jer, treba znati da postoji princip matematičke ispravnosti, ali ne i greške, postoji princip istine, ali ne i nepoštenja. Postoji princip mudrosti, ali ne i neznanja, postoji princip sklada, ali ne i nesloge, postoji princip zdravlja, ali ne i bolesti i postoji princip obilja, ali ne i siromaštva.

Pisac je koristio princip pozitivne tvrdnje radeći sa svojom sestrom koja je trebalo da se podvrgne operaciji vadenja kamena iz žuči. Dijagnoza je postavljena na osnovu ispitivanja krvi i rentgenskih snimaka. Sestra se nalazila u Engleskoj, gotovo 10.000 kilometara daleko od mene. Zamolila me je da se molim za nju, što sam i učinio jer umni princip ne poznaje vremensku ili prostornu razdvojenost. Beskrajna inteligencija je u svojoj celovitosti prisutna u svakoj tački istovremeno. Iz svoga uma sam uklonio sve misli o sestrinim simptomima ili njenoj telesnosti. Molitva se sastojala iz sledeće pozitivne tvrdnje: “Ova molitva je namenjena mojoj sestri, Katarini. Katarina je opuštena, spokojna, uravnotežena, mirna i staložena. Isceliteljska umnost njene podsvesti koja je stvorila njeno telo sada pristupa preobražavanju svake ćelije, nerva, tkiva, mišića i kosti njenog bića u skladu sa savršenim obrascem svih organa smeštenim u njenoj podsvesti. Tiho i mirno, svi poremećeni obrasci nestaju iz njene podsvesti i rastaču se a vitalnost, celovitost i lepota življenja lagano ispunjavaju svaki atom njenog bića. Katarina se otvara prema isceliteljskim strujama koje poput reke teku kroz nju, vraćajući joj savršeno zdravlje, sklad i spokoj. Beskrajni okean ljubavi i spokoja uklonio je sve poremećaje i neprijatne slike. Katarina je isceljena.” Navedeni niz tvrdnji izgovarao sam nekoliko puta dnevno i, nakon dve sedmice, ispitivanje kojem je podvrgnuta moja sestra pokazalo je neverovatno isceljenje - čak je i rentgenski snimak bio negativan.

Tvrditi znači reći da stvari stoje tako i tako; ukoliko zadržite pozitivan misaoni stav prema stanju koje tvrdnjom iskazujete, bez obzira na sve moguće pokazatelje i dokaze da je stvarnost drugačija, molitva će biti uslišena. Misao može samo da tvrdi jer, čak i u slučaju da nešto osporavate, u stvari samo tvrdite da postoji ono što osporavate. Ponavljanje pozitivne tvrdnje, uz razumevanje razloga zbog kojih se to tvrdi, vodi svest u stanje prihvatanja tvrdnje kao potpune istine. Stoga neprekidno ponavljajte životne istine, sve dok vaša podsvest ne počne da reaguje na zadovoljavajući način.


Metod argumentovanog dokazivanja

Ovaj metod je upravo onakav kakvim se i naziva. Zasniva se na postupku čiji je tvorac dr Fineas Parkurst Kvimbi, iz države Mejn. Dr Kvimbi, začetnik pokreta duhovnog i misaonog isceljenja, živeo je i radio pre stotinak godina. Knjigu Horacija Dresera, pod naslovom KVIMBIJEV RUKOPIS, objavljenu 1921.godine, možete naći u svakoj boljoj američkoj biblioteci. Knjiga sadrži niz novinskih isečaka posvećenih brojnim neverovatnim rezultatima u lečenju obolelih metodom molitve. Kvimbi je čak imao znatno više uspeha od Isusa, imajući u vidu činjenice iznete u Bibliji. Ukratko, metod argumentovanog dokazivanja se, prema Kvimbiju, sastoji u duhovnom ubeđivanju. Cilj je da pacijenta, ali i samoga sebe, ubedite kako je bolest posledica lažnog verovanja, besmislenog stanja i negativnih misaonih obrazaca smeštenih u podsvesti. Najpre u sopstvenom umu raščistite pojmove, a zatim ubedite obolelog da je nevolja prouzrokovana telesno ispoljenim poremećajem misaonih obrazaca. Drugim rečima, pogrešno verovanje u spoljašnje sile i spoljašnje uzroke pojavljuje se kao bolest i može se izmeniti promenom pomenutog misaonog obrasca. Osnovno je objasniti obolelom da se isceljenje temelji na promeni verovanja. Takođe je potrebno istaći da podsvest stvara telo i njegove organe, otuda dobro zna i kako da ih izleči, u stanju je to da učini i upravo to i čini. U sudnici sopstvenog uma dokazujete kako je bolest samo senka koju na pacijentovo delo baca um zasnovan na poremećenim, obolelim mentalnim predstavama. Zatim posežete za svim poznatim dokazima isceliteljske moći smeštene u obolelom. Nakon toga, izričete presudu u korist pacijenta, obolelog oslobadate uz pomoć prave vere i duhovnog razumevanja. Mentalni i duhovni dokazi koje pružate su neoborivi; samo je jedan, jedinstveni um u univerzumu i sve ono što se zaista oseti kao istinito, kao takvo će se materijalizovati i u stvarnosti. Opisani postupak predstavlja suštinu Kvimbijevog metoda argumentovanog dokazivanja, široko korišćenog u razdoblju između 1849.-1869. godine.


Apsolutni metod

Mnogi ljudi širom sveta sa ogromnim uspehom primenjuju ovaj metod terapije molitvom. Osoba koja primenjuje apsolutni metod najpre pomene ime obolelog (npr. Petra Perića), a zatim tiho i mirno počinje da razmišlja o Bogu i njegovim osobinama i obeležjima, kao što su blaženstvo, beskrajna ljubav, bezgranična inteligencija, svemoć, beskrajna mudrost, apsolutni sklad, neopisiva lepota i savršenstvo. Dok razmišlja na ovaj način, njegova se svest uzdiže do nove duhovne talasne dužine i, u isto vreme, oseća kako beskrajni okean božje ljubavi razlaže sve što je poremećeno u telu Petra Perića, kome je molitva i posvećena. Dakle, oseća kako se celokupna božja ljubav i moć usmeravaju ka Petru Periću, uklanjajući sve njegove probleme i teškoće. Apsolutni metod se može uporediti sa ultrazvučnom terapijom koju, u poslednje vreme, lekari sve češće primenjuju. Radi se, naime, o ultrazvučnom aparatu koji treperi ogromnom brzinom i šalje zvučne talase u deo tela prema kome se usmeri. Zvučni talasi se mogu vrlo lako kontrolisati, ovakva terapija postiže zapažene rezultate u razbijanju artritičnih krečnjačkih naslaga, ali i u lečenju od mnogih drugih poremećaja i oboljenja.

Duhovne elektronske talase sklada, zdravlja i spokoja stvaramo u meri u kojoj, kroz razmišljanje o božjim osobinama i atributima, uzdižemo sopstvenu svest. Ova tehnika molitve takođe daje izvanredne rezultate. Dr Fineas Parkurst Kvimbi, o kome je već bilo reči u ovom poglavlju, pribegavao je apsolutnom metodu u poznim godinama svoje lekarske prakse. Kao pravi i jedini otac psihosomatske medicine i prvi psihoanalitičar, Dr Kvimbi je bio u stanju da već na prvi pogled - poput najboljih vidovnjaka - utvrdi uzroke nevolja, bolova i bolesti svojih pacijenata. Evo kratkog opisa njegovog isceljenja osobe nesposobne da hoda, prenetog na osnovu knjige KVIMBIJEV RUKOPIS: Kvimbija su pozvali da poseti hromu staricu, vezanu za krevet. U svom kasnije napisanom izveštaju, Kvimbi navodi da je uzrok staričine nevolje bilo njeno veoma čudno shvatanje religije. Živela je u grobnici straha i neznanja; osim toga, Bibliju je shvatila doslovno, što je u njoj izazvalo užas. “U tom grobu”, piše Kvimbi, “osećalo se prisustvo Boga koji želi da raskine lance, prekine stege i podigne je iz mrtvih”. Kvimbijeva dijagnoza je glasila da se radi o pomućenju uma prouzrokovanom staričinom nesposobnošću da shvati pojedina poglavlja iz Biblije. Psihički poremećaj je dobio svoj telesni oblik koji je imao sve uslove da se pretvori u trajnu paralizu. Shvatišvi o čemu se radi, Dr Kvimbi je upitao bolesnicu šta za nju znače sledeći stihovi iz Biblije: “Tada reče Isus: ‘Još samo malo vremena s vama, pa idem k onome koji me posla. Tražićete me i nećete me naći; i gdje sam ja, vi ne možete doći.” (Jovan, 7:33-34) Odgovorila mu je da odlomak znači da Isus odlazi na nebo. Kvimbi joj je objasnio kako, zapravo, rečenica “malo sam vremena s tobom” predstavlja objašnjenje njenih simptoma, osećanja i njihovih uzroka. Drugim rečima, pokazuje kako on s njom trenutno saoseća, ali ne može dugo da se zadrži u takvom mentalnom stanju. Sledeći korak je bila rečenica, “idem k onome koji me posla” za koju je Kvimbi rekao kako označava božansku stvaralačku moć koju svi posedujemo. Odmah potom, Kvimbi je u sopstvenim mislima stvorio ideal božanstva, odnosno zamislio kako božanska vitalnost, inteligencija, mudrost, sklad i svemoć počinju da deluju u telu bolesnice. Zato se starici obratio sledećim rečima: “Stoga, tamo gde sam ja, vi ne možete doći; jer, vi se nalazite unutar skučenog, ograničenog verovanja, a ja sam u stanju savršenog zdravlja.” Na ove Kvimbijeve reči, staricu je istog trenutka proželo snažno pozitivno osećanje i stanje uma joj se iz korena promenilo. Ustala je i zakoračila bez štaka! Kvimbi napominje da se radi o jednom od njegovih najčudnovatijih isceljenja. Starica je bila na pragu smrti i vratiti je u život značilo je zaista je vratiti iz mrtvih. Kvimbi joj je pomenuo Isusovo uskrsnuće i povezao ga sa njenim Isusom, odnosno zdravljem, učinak je bio više nego pozitivan. Poreg toga, objasnio joj je da istina koju je upravo prihvatila predstavlja anđela, odnosno ideju koja je razorila ogromni kamen straha, neznanja i predrasuda i, na taj način, oslobodila božansku isceliteljsku moć koja joj je ponovo udahnula život.


Metod naredbe

Naše reči prožima snaga u meri u kojoj se temelje na osećanju i veri. U času kada shvatimo da sila koja pokreće svet deluje u našu korist i nama u prilog, naše samopouzdanje raste. Moja mlada poznanica je primenila metod naredbe na momka koji je neprestano nazivao telefonom, opsedao je i pratio gde god bi krenula, pokušavajući da joj zakaže sastanak, nikako nije uspevala da ga se otrese. Stoga je pribegla sledećoj naredbi: “Oslobađam se... Neka uvek bude na pravom mestu. Slobodna sam i on je slobodan. Neka moje reči prodru u beskrajni um i neka se moja naredba izvrši. Neka bude kao što rekoh.” Momak se, nakon toga, više nikada nije pojavio, kao da ga je, po devojčinim rečima “progutala zemlja!” “Što god narediš, izlaziće ti; i na putovima tvojim svijetliće vidjelo”. (Jov, 22:28)


Nekoliko naučnih istina

Postanite duhovni inženjer i pribegavajte isprobanim i dokazanim tehnikama unapređivanja sopstvenog života. Želja je molitva. Predočite sebi ispunjenje želje, osetite ga kao stvarnost i iskusićete radost uslišene molitve. Poželite da do cilja stignete na lakši način - uz pouzdanu pomoć duhovne nauke. Uz pomoć misli koje mislite u skrivenom studiju svoga uma izgradićete savršeno zdravlje, uspeh i sreću. Eksperimentišite sa samima sobom sve dok se lično ne uverite da beskrajna inteligencija uvek neposredno reaguje na svaku svesnu pomisao. Osetite radost i spokojstvo predosećajući sigurno ostvarenje željenog cilja. Svaka mentalna predstava jeste suština željene stvari i dokaz postojanja onoga što niko nije video.

Mentalna predstava vredi hiljadu reči. Podsvest će materijalizovati svaku predstavu nastalu u svesti i utemeljenu na veri. Izbegavajte svaku prisilu ili umni napor pri molitvi. Dopustite da vas obuzme pospanost i uspavljujte se uverenjem da će vam molitva biti uslišena. Imajte na umu da je zahvalno srce uvek blizu riznice univerzuma. Tvrditi znači reći da stvari stoje tako i tako. Ostanete li čvrsto pri ovakvom mentalnom stavu i osetite li ga kao istinitog, uprkos mogućim dokazima u prilog suprotnog, molitva će vam biti uslišena. Stvarajte elektronske talase sklada, zdravlja i mira misleći na lepotu i slavu beskrajne umnosti. Sve što osetite kao istinito i u mislima naredite da se ispuni zacelo će se i ispuniti. Mislite na sklad, zdravlje, mir i obilje.



Isceljenje tuberkoloze kičme

U časopisu “Nautilus”, od marta 1917. godine, pojavio se članak o dečaku obolelom od tuberkuloze kičme koji je doživeo čudesno isceljenje. Taj dečak, po imenu Frederik Elijas Endrus kasnije je postao direktor jedne od najvažnijih obrazovnih ustanova u Kanzas Sitiju. Lekari su ga, postavivši dijagnozu, proglasili neizlečivim. Okrenuo se molitvi i od iskrivljenog, obogaljenog dečaka koji se kreče na sve četiri, postao je snažan, uspravan i veoma obrazovan čovek. U svoju molitvu je uneo sve osobine koje je sebi želeo da propiše i više puta na dan ponavljao sledeću pozitivnu tvrdnju: “Ja sam snažan, moćan, skladan, vredan ljubavi, srećan i savršen.” Sa ovom molitvom na usnama završavao se svaki njegov dan i počinjalo svako njegovo jutro. Pored toga, na sličan način se molio i za druge, upućujući im misli ljubavi i zdravlja. Ovakav mentalni stav i način izvođenja molitve doneo mu je mnogostruke blagodeti. Vera i istrajnost sa kojima je živeo otvorile su mu riznicu savršenstva. Čim bi osetio da strah, bes, ljubomora ili zavist odvlači njegovu pažnju, odmah bi svojom pozitivnom tvrdnjom krenuo u protivnapad. Opisani način razmišljanja nije ostao bez odgovora podsvesti. Upravo je u tome značenje biblijskog citata, “Idi svojim putem, vjera tvoja pomaže ti.” (Marko, 10:52)



Vera u moć podsvesti vodi isceljenju

Mladić koji je dolazio na moja predavanja o isceliteljskoj moći podsvesti iznenada je oboleo. Počeo je naglo da gubi vid i lekar mu je savetovao hitnu operaciju. Mladić je na to rekao samome sebi: “Moja podsvest je načinila moje oči, ona će ih i izlečiti.” Svake večeri, pre odlaska na počinak, dovodio je sebe u meditativno stanje nalik na san. Pri tome je svoju celokupnu pažnju usmeravao na očnog lekara. U stvari, zamišljao je doktora kako stoji ispred njega i čuo ga - ili zamišljao kako ga čuje - kako mu kaže, “Desilo se čudo!” Ovu istu rečenicu je bezbroj puta slušao svake noći pre nego što bi pao u pravi san. Sa svakim danom je osećao nestajanje simptoma bolesti. Posle tri sedmice, posetio je svog oftalmologa koji mu je, nakon podrobnog pregleda sa zaprepašćenjem rekao: “Ovo je pravo čudo!” Šta se, u stvari, dogodilo? Mladić je izvršio snažan uticaj na svoju podsvest koristeći doktora kao instrument, odnosno kao sredstvo ubeđivanja i prenošenja željene ideje, Podsvest nije mogla da odoli neprestanim ponavljanjima iza kojih su stajale vera i nada. Dakle, podsvest je vratila zdravlje oku, jednostavno je postupila prema savršenom obrascu oka koji poseduje. To je još jedan primer da vera u moć podsvesti donosi isceljenje.


Kratak pregled značajnih činjenica

*Podsvest je graditelj čovekovog tela koja radi neprekidno, 24 sata dnevno. Negativne misli ometaju ostvarivanje životvornih obrazaca podsvesti.
*Naredite podsvesti da pronade odgovor na problem koji vas tišti. Činite to uvek pred odlazak na počinak i odgovor neće izostati.
*Vodite računa o svojim mislima. Svaku misao prihvaćenu kao istinitu mozak upućuje u solarni pleksus odakle je samo jedan korak do njene materijalizacije. *Imajte na umu da je svaki čovek u stanju da izmeni samoga sebe ukoliko svojoj podsvesti podari plan svoje ličnosti. Podsvest je uvek usmerena ka životu. Vaše je da se bavite svešću, hranite podsvest istinitim stavovima.
*Podsvest uvek reprodukuje vaš uobičajeni način mišljenja.
*Svakih jedanaest meseci stičete novo telo. Izmenite svoje telo menjajući svoje misli i ustrajući pri tim promenama.
*Normalno je biti zdrav. Nije normalno biti bolestan. Svakome od nas je urođen princip sklada.
*Misli pune Ijubomore, straha, brige i teskobe razaraju nerve i žlezde, donoseći duševne i telesne bolesti svih vrsta.
*Sve što svesno ustvrdite i osetite kao istinito materijalizovaće se u vašem umu, telu i poslovnim aktivnostima. Mislite pozitivno i otvorite sebi vrata uživanja u životu

Nastavak

KAKO DOBITI ŽELJENI REZULTAT

Osnovni razlozi neuspeha isceljenja uz pomoć molitve su nedostatak vere i preveiik uloženi napor. Mnogi među nama sprečavaju uslišenje molitve nesposobnošću da potpuno shvate način delovanja sopstvene podsvesti. U času kada spoznate kako funkcioniše vaš um stičete i značajno pouzdanje u celo kupan postupak. Nikada ne smete zaboraviti činjenicu da podsvest započinje sprovođenje ideje u delo onog časa kada tu ideju prihvati, usvoji. U tu svrhu koristi sve svoje ogromne moći i pokreće sve duhovne principe skrivene u dubinama vašeg uma.

Navedeno pravilo važi kako za pozitivne tako i za negativne ideje. Shodno tome, negativne misli prouzrokuju nevolje, neuspehe i zbrke, konstruktivne misli donose slobodu, spokojstvo i sigurnost. Dakle, pravi odgovor neće izostati ukoliko su ideje pozitivne, konstruktivne i ispunjene ljubavlju. Otuda je sasvim jasno da je, u cilju sprečavanja neuspeha, potrebno samo navesti podsvest da prihvati odgovarajuću ideju kao istinitu - zakon ljudskog uma će se pobrinuti za ostalo. Iznesite svoj zahtev ili želju s verom i samopouzdanjem i podsvest će vam doneti traženi odgovor. Pribegnete li takozvanoj mentalnoj prinudi, rezultat će sigurno izostati - podsvest ne trpi prinudu i na nju neće odgovoriti, podsvest reaguje isključivo na veru i svesno prihvatanje.

Neuspeh može biti i posledica tvrdnji kao što su, “Stvari se pogoršavaju”, “Nikada neću dobiti odgovor”, “Nema izlaza”, “Nada je potpuno izgubljena”, “Ne znam šta da radim”, “Sasvim sam zbunjen”, itd. Nemojte računati na saradnju podsvesti ukoliko koristite takve izjave, uz njihovu pomoć nećete krenuti ni napred ni nazad, tačnije nećete nikuda stići. Uđete li u taksi i vozaču tokom pet minuta date deset različitih adresa, on će se beznadežno zbuniti i, po svemu sudeći, odbiti da vas bilo kuda odveze. Slično važi i za podsvest. Morate stvoriti JASNU ideju u svome umu, morate raspolagati tačnom definicijom problema. Morate imati vere da izlaz postoji, morate znati da bolesti ima leka. Pravi odgovor zna samo beskrajna inteligencija u podsvesti. Kada u svesti stvorite jasan i određen pozitivan stav, podsvest će shvatiti da ste spremni i krenuti u akciju!


Lakoća postupka

Vlasnik kuće prigovara vodoinstalateru što mu je naplatio dve stotine dolara za popravku bojlera. Majstor mu odgovara: “Naplatio sam pet centi za zavrtanj koji se polomio, a sto devedeset devet dolara i devedeset pet centi za činjenicu da znam u čemu je problem”. Slično tome, podsvest je svemogući majstor, sveznajući mudrac koji poznaje sve načine i sredstva isceljenja bilo kog telesnog organa ili rešavanja bilo kog poslovnog i ličnog problema. Razmišljajte o zdravlju i podsvest će vam ga obezbediti. Ključ je, međutim, u opuštenosti! Postupajte s lakoćom. Nemojte brinuti o pojedinostima i sredstvima - mislite na konačni cilj. OSETITE da vam je problem rešen, bilo da se radi o zdravlju, novcu ili poslu. Dozovite u sećanje osećanja koja su vas obuzimala kada ste se, na primer, oporavijali od teže bolesti, imajte neprekidno na umu da je ono što osećate probni kamen svih akcija vaše podsvesti. Svaku novu misao morate najpre subjektivno osetiti kao zaokruženu, dovršenu - dakle, ne kao neizvesnu budućnost već kao sigurnu sadašnjost.


Mašta umesto snage volje

Pri obraćanju sopstvenoj podsvesti nužno je osloboditi se navike pribegavanja snazi volje. Potrebno je zamisliti, u sopstvenoj mašti predstaviti krajnji cilj, stanje oslobođenosti od problema. Intelekt će uvek pokušavati da se probije, da izbije u prvi plan i ponudi svoje rešenje. Međutim, nužno je potpuno ga isključiti i ostati pri prostoj, detinjastoj veri u čudo. Stvoriti sliku sebe oslobođenog bolesti ili problema koji vas tišti. Zamislite osećanja koja prate stanje oslobođenosti kome težite. Izbegavajte sve zaobilazne puteve! Jednostavan način je najbolji način!


Mašta proizvodi čuda

Disciplinovana, odnosno naučno usmeravana mašta jeste sredstvo uz čiju se pomoć dobijaju najpotpunije reakcije podsvesti. Kao što je već rečeno, podsvest je graditelj tela i nadzornik svih njegovih osnovnih funkcija. U Bibliji stoji: “Što u molitvi tražiš i čemu veru poklanjaš, daće ti se”. Verovati znači prihvatiti datu činjenicu kao istinitu, odnosno živeti u stanju svesti koje se smatra istinitim. Pođe li vam za rukom da zadržite takvo stanje svesti iskusićete radost uslišene molitve!


Tri koraka do uspeha

Metod molitve se primenjuje po sledećem postupku: 1. Osmotrite problem. 2. Okrenite se rešenju ili izlazu, poznatom samo vašoj podsvesti. 3. Opustite se, duboko uvereni u pozitivan ishod. Nemojte ublažavati snagu svoje molitve rečima: “Kada bih samo našao leka svojoj bolesti”, “Nadam se da ću se izlečiti”, Uverite sebe da vladate situacijom. Zdravlje je u vašim rukama. Sklad je u vašim rukama. Dozvolite beskonačnoj isceliteljskoj sili podsvesti da se posluži vama kao sredstvom za ispoljavanje svoje moći. Unesite ideju zdravlja u podsvest, ubedite je u nju; zatim se potpuno opustite, dignite ruke od sebe. Opuštanjem utiskujete ideju u podsvest i omogućujete da kinetička energija
te ideje donese željeni rezultat, odnosno sopstvenu konkrektnu realizaciju.


Zašto je učinak suprotan željama

Čuveni francuski psiholog, Kue, ovako je definisao zakon obratnog napora: “Kada su želje i mašta u sukobu, mašta nužno odnosi pobedu”. Ukoliko, na primer, od vas zatraže da hodate po dasci položenoj na tlu, zacelo ćete zadatak ispuniti bez ikakvih teškoća. Ako, međutim, pretpostavimo da je daska postavljena deset metara iznad tla, između dva zida, da li biste i u tom slučaju njome zakoračili? Želji da krenete suprotstavila bi se mašta, odnosno strah od pada. Pobedu bi odnela najsnažnija ideja - predstava da padate i doživljavate povredu. Dakle, želja, volja, spremnost, napor da krenete po dasci okreće se protiv sebe dok najsnažnija ideja (predstava pada) stiče dodatne podsticaje. Mentalni napor se uvek okreće protiv samoga sebe, nepogrešivo delujući protiv željenog. Pomisao na sopstvenu bespomoćnost pred okolnostima preplavljuje celokupan um, podsvest se uvek nalazi pod kontrolom najsnažnije ideje.

Dakle, podsvest usvaja najjaču od dve međusobno suprotstavljene premise. Kažete li, “Želim da se izlečim, ali nisam u stanju to da ostvarim”, “Veoma se trudim”, “Prisiljavam se da se molim”, “Koristim celokupnu snagu volje kojom raspolažem”, morate biti svesni činjenice da je osnovna greška u naporu koji ulažete. Nikada ne pokušavajte snagom volje da naterate podsvest da prihvati sugerisanu ideju. Takvi pokušaji su osuđeni na propast i imaju upravo suprotan učinak od željenog. Evo jednog sasvim uobičajenog primera. Studentima se, za vreme ispita, veoma često dešava da odjedanput shvate da ih je sve znanje napustilo. Više nisu u stanju ničega da se sete. Što se više trude i upinju, odgovori im sve više izmiču. Međutim, u trenutku kada napuste prostoriju u kojoj se održava ispit i oslobode se mentalne napetosti, svi traženi odgovori se iznanada vrate. Uzrok neuspeha je upravo uporno prisiljavanje uma da se seti. To je primer delovanja zakona obratnog napora.


Sukob želje i mašte se mora razrešiti

Korišćenje mentalne prisile znači pretpostaviti da postoji nešto što joj se protivi. Kada usredsredite problem na sredstva za prevazilaženje problema, vaš um se više ne zaustavlja na mogućim preprekama. Jevanđelje po Mateju (18:19) kaže, “Ako se dva od vas slože na zemlji u čemu mu drago, za što se uzmole, daće im otac moj koji je na nebesima”. Ko su ta dvojica? U našem slučaju, radi se o skladnoj zajednici ili spoju svesti ili podsvesti u vezi sa bilo kakvom idejom, željom ili mentalnom predstavom. Molitva će biti uslišena samo ukoliko nema nesporazuma između dveju oblasti čovekova uma. Dve strane koje pominje Jevanđelje mogu značiti i misao i osećanje, ideju i emociju, želju i maštu. Sukob između želje i mašte izbećićete ukoliko se opustite i, zapadajući u stanje lagane pospanosti svedete svaki umni i telesni napor na najmanju moguću meru. U stanju pospanosti svest je potisnuta u drugi plan, to je pravo vreme za unošenje željene ideje u podsvest. U tim trenucima, podsvest se snažno probija napred, slično se dešava i neposredno nakon buđenja. Negativne misli i mentalne predstave koje teže da ospore ili unište želju i spreče njen prodor u podsvest tada ne dolaze do izražaja. U času kada zamislite stvarnost ispunjene želje i osetite uzbuđenje postignutog cilja, podsvest kreće u realizaciju željenog.

Mnogi ljudi rešavaju sve svoje nedoumice i probleme uz pomoć igre kontrolisanom, usmeravanom i disciplinovanom maštom, dobro znajući da sve što zamisle i osete kao istinito, može i mora dobiti svoj materijalni oblik. Navešćemo primer devojke koja je na sebi svojstven način prevazišla sukob između želje i mašte. Našavši se pred složenim zakonskim problemom, snažno je želela da pronađe skladno rešenje, ali nikako nije mogla da se odupre mislima o propasti, bankrotstvu i siromaštvu. Radi se o složenom sudskom procesu, sa stalnim odlaganjima i rešenje nije bilo nigde na vidiku. Na moj nagovor, devojka je, neposredno pred spavanje, sebe dovodila u stanje pospanosti, zamišljajući povoljan završetak suđenja i pokušavajući da ga oseti kao stvarnog. Bila je svesna da je nužno postići saglasnost između mašte i želje. U mislima je vodila živ razgovor sa svojim advokatom; postavljala bi mu pitanja i dobijala sasvim odredene odgovore. Advokat bi joj neprestano ponavljao: “Došli smo do savršenog, skladnog rešenja, ostvarili smo poravnanje van suda.” Tokom dana, kada bi joj misli napao strah, ponovo bi pustila svoj mentalni film, doživljavajući ga jednako stvarno i živo kao u snu. Ubrzo je bez ikakvih teškoća uspevala da dozove advokatov glas, izraz lica, osmeh, pokrete, opisani film je postao deo njene svakodnevice, uobičajeno pribežište. Posle nekoliko sedmica, advokat ju je nazvao i potvrdio - u objektivnoj stvarnosti - ono što je devojka subjektivno odavno osećala i zamišljala kao istinito. Upravo je na to mislio i tvorac biblijskih psalama, kada je pisao, “Da su ti riječi usta mojih” (misli, mentalne predstave, dobro kao takvo), “i pomisao srca mojega” (osećanja, priroda, karakter), “pred tobom, Gospode” (zakon podsvesti), “kreposti moja i izbavitelju moj” (moć i mudrost podsvesti isceljuje bolesti i oslobađa od bede). (Psalm 19:14).


Misli koje valja upamtiti

*Mentalna prinuda i preterani uloženi napor omogućuju da u prvi plan izbiju strah i napetost, što sprečava pronalaženje odgovora. Postupajte s lakoćom.
*Podsvest kreće u materijalizaciju ideje samo ukoliko ste opušteni i dozvolite joj da tu ideju najpre potpuno usvoji.
*Razmišljajte i planirajte nezavisno od tradicionalnih metoda. Imajte na umu da svaki problem ima rešenje.
*Nemojte se previše brinuti za rad srca, pluća ili nekog drugog dela sopstvene anatomije. Oslonite se na podsvest i podsećajte se dovoljno često da beskrajna inteligencija preduzima sve što je potrebno. Osećanje zdravlja rađa zdravlje, osećanje bogatstva rađa bogatstvo. Šta osećate?
*Mašta je vaše najjače oružje, najsnažnija osobina. Zamišljajte dobro i pozitivno. Čovek je ono što zamišlja da jeste.
*U stanju pospanosti izbegavajte sukob između svesti i podsvesti. Neposredno pred spavanje zamišljajte kako vam se ispunjavaju želje. Budite u tome uporni. Zaspite u miru i probudite se u radosti.

Nastavak

PODSVEST PARTNER U USPEHU

Uspeti znači živeti uspešno. U tom smislu bi se dugotrajno razdoblje mira, sreće i zadovoljstva moglo smatrati uspehom. Stvarna obeležja života, poput spokojstva, sklada, celovitosti, sigurnosti i sreće jesu neopipljiva, potiču iz najvećih i najskrovitijih dubina čovekovog bića. Razmišljajući o tim svojstvima življenja, trajno ih ugrađujemo u podsvest. Na taj način, postaju deo univerzuma “gdje ni moljac ni rđa ne kvari i gdje lupeži ne potkopavaju i ne kradu”. (Mateja, 6:20)


Tri koraka do uspeha

Razmotrimo tri koraka koji vode ka uspehu. Načiniti prvi korak znači utvrditi koje su vam omiljene aktivnosti. Odmah potom, trebalo bi da počnete njima i da se bavite, da ih upražnjavate kao svakodnevni posao. Uspeh znači voleti sopstveni posao. Psihijatar, na primer, ne bi trebalo da okači diplomu na zid i otaljava svoj posao, umesto toga, trebalo bi da prati stručne časopise, odlazi na značajnije skupove i neprestano bude u toku sa najnovijim otkrićima u oblasti ljudskog uma. Drugim rečima, valjalo bi da se redovno obaveštava o najuspešnijim i najsavremenijim metodima olakšavanja ljudske patnje. Uspešan psihijatar ili lekar se mora iz dubine duše zanimati za svog pacijenta. Neko će reći: “Kako se pokrenuti, kako načiniti taj prvi korak? Šta da uradim?” Za savlađivanje prvog stepenika trebalo bi izgovarati sledeću misao: “Beskrajna inteligencija moje podsvesti otkriva mi moje pravo mesto u životu”. Ovakvu molitvu upućujte donjem sloju svoga uma redovno, tiho, ubeđeno i s ljubavlju. Činite li to s verom i uporno, odgovor će doći u vidu osećanja, slutnje ili težnje koja vas vodi u nekom sasvim određenom pravcu, pri tome će biti vrlo jasna, u sebi će nositi spokoj i imaće lik dubokog mirnog uverenja.

Drugi korak ka uspehu jeste usavršavanje u određenoj grani delatnosti i ovladavanje tom granom u većoj meri od ostalih. Ukoliko, na primer, neko odabere hemiju kao zanimanje, valjalo bi da se usredsredi na neku od njenih mnogobrojnih užih oblasti. Trebalo bi sve svoje vreme i pažnju da pokloni odabranoj specijalnosti, da se potrudi da sazna za sve izvore informacija, sve stručnjake i znalce. Valjalo bi da svom poslu prilazi sa žarom i željom da služi na dobrobit čitavom svetu. “Nek’ onaj koji je najveći među vama sluga vaš bude”. Ovakav misaoni stav potpuno je suprotan čoveku kome je isključivo stalo do sebe, da nekako preživi. “Preživeti” ne znači biti stvarno uspešan. Čovek mora imati veći, plemenitiji motiv obeležen čovekoljubljem. Mora služiti bližnjima “hleb svoj deliti potrebitima”.

Treći korak je i najznačajniji. Morate se uveriti da ono čemu težite ne ide samo i jedino vama u prilog. Vaša želja ne sme biti sebična, valjalo bi da na bilo koji način doprinosi blagostanju celokupnog čovečanstva. Dakle, morate uspostaviti potpun krug. Drugim rečima, ideja kojom se rukovodite trebalo bi da je u saglasnosti sa potrebama sveta oko vas. Tek će vam se u tom slučaju vratiti, oplemenjena i opredmećena. U suprotnom, ukoliko služi isključivo vama, ne zatvara se potpun krug već negde u vašem životu dolazi do kratkog spoja koji se iskazuje kao oskudica ili bolest.


Merilo istinskog uspeha

Neko će reći: “Ali, gospodin Taj i Taj se obogatio prodajom obezvređenih deonica.” Možda stvari tako uistinu i stoje, ali novac stečen prevarom je, po pravilu, kratkog veka. Kada ukrademo od bližnjeg, krademo samima sebi, jer dozvoljavanio da nas prožme osećanje lišenosti i osujećenosti koje se ubrzo ispoljava na našem zdravlju, u porodičnom životu ili na poslu. Ono što mislimo i osećamo uvek nađe načina i da se materijalizuje. Čak i ako je nekome pošlo za rukom da prevarom nagomila ogromno bogatstvo, za njega se ne može reći da je uspešan. Nema uspeha bez spokojstva. Čemu ogromno blago kada noću ne može da spava, bolestan je ili ga muči griža savesti?

Upoznao sam jednog Londonca koji mi je podrobno pripovedao o svojim poduhvatima. Kao profesionalni džeparoš, sakupio je veliko bogatstvo. Posedovao je letnjikovac u Francuskoj, a kod kuće živeo kao pravi kralj. S druge strane, neprekidno ga je progonio strah od hapšenja. Patio je od niza sitnih poremećaja, nesumnjivo prouzrokovanih stalnim strahom i grižom savesti. Bio je svestan da je činio zlodela. Duboko ukorenjeno osećanje krivice privuklo je različite nedaće. Konačno, sam se prijavio policiji i otišao na odsluženje izrečene kazne. Nakon izlaska iz zatavora, potražio je duhovnu utehu i savet psihologa i postao sasvim drugi čovek. Zaposlio se i postao pošten, lojalan građanin. Posvetio se onome što voli da radi i doživeo prvu pravu sreću.

Uspešna osoba voli svoj posao i kroz njega i ostale aktivnosti izražava celokupnu svoju ličnost. Uspeh se temelji na idealima koji su znatno viši od pukog nagomilavanja bogatstva. Uspešan čovek je osoba obdarena velikim psihološkim i duhovnim razumevanjem. Mnogi uspešni fabrikanti, na primer, po mome saznanju svoj uspeh duguju ispravnom korišćenju sopstvene podsvesti. Pre nekoliko godina se pojavio članak posvećen naftnom bogatašu, Flegleru. Magnat je priznao da tajna njegovog uspeha leži u činjenici da je u stanju da zamisli potpuno okončan, zaokružen projekat. Zatvorio bi oči, zamislio veliko naftno postrojenje, video vagone na šinama, čuo sirene i osetio miris dima. Nakon što bi on gotovo opipljivo “video” kako mu je molitva uslišena, podsvest bi se postarala za materijalnu realizaciju. Ukoliko ste u stanju da jasno zamislite neki cilj, čudotvorna moć podsvesti će vam, na način koji je samo njoj znan, obezbediti da ga, u dogledno vreme, zaista osetite kao deo neposrednog iskustva.

Razmatrajući tri predložena koraka do uspeha, nikada nemojte smetnuti s uma stvaralačku moć podsvesnih sila koje stoje iza njih. U pitanju je energija bez koje se ne može postići nikakav uspeh. Misao je tvorac, stvaralac. Misao stopljena s osećanjem postaje subjektivna vera, uverenje, i “po veri vašoj neka vam bude”. Poznavanje moćne sile u vama, sposobne da ostvari sve vaše želje donosi vam samopouzdanje i osećanje spokoja u duši. Bez obzira čime se bavite, trebalo bi da naučite, spoznate, shvatite zakone podsvesti. Kada ovladate načinom primene moći svoga uma i kada ostvarite potpuni izraz svoje ličnosti, okrenut ka bližnjima, naći ćete se na sigurnoj stazi istinskog uspeha. Tada nema te sile na zemlji ili nebu koja bi bila u stanju da vas spreči u ostvarivanju uspeha.


Ostvarenje davnašnjeg sna

Poznati filmski glumac poverio mi je da je kao dečak, inače bez naročitog obrazovanja, sanjao kako se bavi glumom i postaje uspešni filmski glumac. Dok je radio u polju, kosio, muzao krave ili se bavio nekim sličnim poslom, kaže, “uvek bi zamišljao svoje ime ispisano neonskim svetlima, postavljeno nad velikom bioskopskom dvoranom. Godinama sam imao tu sliku u glavi sve dok, jednog dana, nisam pobegao od kuće. Radio sam nevažne poslove u filmskoj industriji i postepeno se probijao napred, konačno, svanuo je dan kada se moje ime zaista pojavilo ispisano ogromnim neonskim svetlima: dečački san se ostvario! “Zatim je dodao, “Znam da moć mašte donosi uspeh”.


San postaje stvarnost

Pre tridesetak godina sam upoznao mladog farmaceuta koji je primao platu od četrdeset dolara sedmično, uvećanu za procenat od prodaje. “Za dvadeset pet godina”, rekao mi je tada, “već ću biti islužen i samo ću čekati da odem u penziju”. Obratio sam mu se sledećim rečima: “Zašto ne biste pokušali sa sopstvenom radnjom? Napustite sadašnje radno mesto. Dignite glavu! Sanjajte, ako ni zbog čega drugog ono barem zbog svoje dece! Možda će vaš sin hteti da postane lekar, možda vaša ćerka žudi da postane veliki muzičar.” Objasnio mi je da nema dovoljno novca. Ipak, na kraju je shvatio da je čovek u stanju da postigne sve ono za što pomisli da je zaista stvarno, istinito. Prvi korak je predstavljala spoznaja moći sopstvene podsvesti o tome sam mu, vrlo ukratko, govorio. Kao drugi korak je shvatio da će njegova podsvest, na neki svoj način, dovesti do realizacije svaku ideju koju uspe da joj nametne. Počeo je da zamišlja kako poseduje sopstvenu apoteku. U mislima je raspoređivao bočice, pripremao recepte i zamišljao pomoćnike kako uslužuju kupce, sebi je predstavio čak i sopstveni bankovni račun, ovog puta sasvim pozamašan. Kao pravi dobar glumac, saživeo se sa ulogom. Svim srcem se uneo u priču i počeo da diše, razmišlja, ponaša se kao da je vlasnik radnje. Nastavak je vrlo zanimljiv. Otpustili su ga s posla. Teškom mukom našao je novo zaposlenje u lancu prodavnica robe široke potrošnje. Ubrzo se istakao, postao upravnik jedne radnje i, nakon nekog vremena, direktor čitave oblasti. Tokom četiri godine, uštedeo je dovoljno novaca da se osamostali; otvorio je sopstvenu apoteku i nazvao je “San”. “To je”, rekao mi je, “upravo apoteka iz mog sna”. Postao je uspešan poslovni čovek, voleo je svoje zanimanje i bio srećan.


Podsvest kao pomoć u poslu

Pre nekoliko godina, nekolicini poslovnih ljudi sam održao predavanje o moći podsvesti i mašte. Tom prilikom sam opisao način na koji je i veliki Gete mudro pribegavao mašti kada bi se suočio sa teškoćama i preprekama. Njegovi biografi beleže kako je imao običaj da bezbrojne sate provodi vodeći zamišljene razgovore. Predstavio bi sebi nekog svog prijatelja koji bi mu, sedeći u stolici, odgovarao na pitanja. Drugim rečima, kada bi ga mučio neki problem, on bi jednostavno zamislio prijatelja kako mu daje pravi, traženi odgovor, uz uobičajene pokrete i boju glasa. Prizor je uvek bio koliko je god moguće živ i stvaran.

Jedan od slušalaca moga predavanja bio je i mladi berzanski posrednik. Geteova tehnika je ostavila snažan utisak na njega i rešio je da je usvoji. Počeo je da vodi zamišljene razgovore sa svojim prijateljem, vrlo bogatim bankarom, koji bi mu čestitao na mudrom prosuđivanju i pravilnom izboru deonica koje će kupiti. Uporno je dramatizovao ovakvu zamišljenu situaciju sve dok je nije psihološki učvrstio kao snažno i nepokolebljivo uverenje. Jasno je da su se razgovori vođeni u mašti sasvim dobro slagali sa mladićevim ciljem da postane pouzdan savetnik i vrši bezbedna ulaganja novca svojih klijenata. Naime, više od svega je želeo da radi za njihovu dobrobit i uveća njihovo materijalno bogatstvo. U tome, koliko mi je poznato, vrlo dobro uspeva - još uvek se bavi posredničkim poslom i već važi za jednog od najsjajnijih ljudi tog zanimanja u zemlji.


Krah pretvoren u uspeh

Mladi srednjoškolac mi se obratio sledećim rečima: “Imam vrlo loše ocene. Pamćenje mi otkazuje. Ne znam šta se sa mnom zbiva.” Utvrdio sam da je njegov jedini problem stav nezainteresovanosti i, čak, gađenja prema nekolicini nastavnika i drugova, učenika. Podučio sam ga kako da iskoristi svoju podsvest i uspešno privede školovanje do kraja. Počeo je više puta dnevno redovno da ponavlja nekoliko rečenica, a posebno pred spavanje i neposredno nakon buđenja. To su najpovoljniji trenuci za osvajanje podsvesti. Evo šta je ponavljao: “Shvatam da podsvest predstavlja skladište moga pamćenja. U njoj ostaje sve što pročitam i čujem od nastavnika. Imam savršeno pamćenje i bezgranična inteligencija moje podsvesti mi neprestano pokazuje sve što mi je potrebno da znam za ispite i zadatke, bili oni pismeni ili usmeni. Svim svojim nastavnicima i drugovima upućujem ljubav i dobru volju. Iskreno im želim uspeh i sve najbolje u životu”. Dečak je danas potpuno izmenio svoju sudbinu, ima sve najbolje ocene i mnoštvo drugova. Pri tome, ne zaboravlja da zamišlja kako mu nastavnici i roditelji čestitaju na uspehu u učenju.


Kako uspešno obaviti kupovinu ili prodaju

Pri kupovini i prodaji valja imati na umu da je podsvesni deo uma kako pokretač tako i glavni motor. Dakle, motor je potrebno pokrenuti kako bi uopšte radio. Svest, sa svoje strane, ima ulogu podsticaja koji budi uspavane sile podsvesti. Prvi korak u unošenju pročišćene želje, ideje ili slike u dubinu podsvesti jeste opuštanje, usredsredivanje pažnje, uspokojavanje i stišavanje svih telesnih radnji i pokreta. Ovakav misaoni i telesni stav sprečava lažne zamisli da stanu između podsvesti i ideala. Pored toga, pri stišanom, pasivnom i otvorenom mentalnom stavu, svaki napor je sveden na najmanju meru. Drugi korak podrazumeva zamišljanje željenog kao da je stvarnost. Ukoliko ste, na primer, poželeli da kupite novu kuću, trebalo bi u stanju opuštenosti da izgovarate sledeću pozitivnu tvrdnju: “Beskrajna inteligencija moje podsvesti obdarena je sveobuhvatnom mudrošću i znanjem. Ovog časa mi pokazuje idealnu kuću koja odgovara svim mojim snovima, htenjima i potrebama i ne prevazilazi moje materijalne mogućnosti. Svoj zahtev prenosim na podsvest, ubeđen da će ona odgovoriti u skladu sa dobijenim zahtevom. Prepuštam joj svoju želju sa jednakim pouzdanjem sa kojim seljak polaže seme u zemlju, duboko verujući u zakon rasta i razvoja.”

Odgovor na molitvu može se pojaviti u obliku oglasa u novinama, saveta prijatelja ali i unutrašnje sile koja će vas dovesti pravo do kuće koju ste zamislili. Mnogo je načina na koji molitva može biti uslišena. Osnovno saznanje, od koga i polazite, jeste da odgovor uvek stiže ukoliko verujete u delotvornost svoje podsvesti. Slično postupate i ukoliko imate nameru da prodate kuću, zemlju ili bilo koji drugi oblik svojine. Nekolicini posrednika za prodaju nekretnina ispričao sam kako sam prodao svoju kuću u Los Anđelesu. Primenjujući, kasnije, tehniku koju sam im opisao, postizali su zavidne rezultate. U bašti, ispred kuće, postavio sam veliki znak na kome je pisalo, “Vlasnik prodaje kuću”. Sledećeg dana, pre nego što ću otići na počinak, rekao sam sebi, “Šta bi radio da si već prodao kuću?” Na sopstveno pitanje sam odgovorio, “Skinuo bih znak i bacio ga u garažu”. U mašti sam, potom, iščupao znak iz zemlje, stavio na rame, ušao u garažu, bacio ga na pod i, u šali, mu rekao, “Više mi nisi potreban!” Osetio sam duboko olakšanje, shvativši da je posao oko prodaje okončan. Sledećeg dana na vrata mi je zakucao nepoznati čovek sa kojim sam se ubrzo pogodio oko uslova prodaje. Položio je depozit od 1000 dolara i rekao, “Sklonite onaj znak iz bašte. Sutra ćemo potpisati ugovor.” Odmah sam znak odneo u garažu. Moja unutrašnja akcija u potpunosti se poklopila sa spoljašnjom, objektivnom.

U tome nema ničeg čudnog niti novog. Na životnom ekranu odigravaju se zbivanja koja odgovaraju slici utisnutoj u podsvest. Spoljašnost odslikava unutrašnjost. Evo još jednog, vrlo omiljenog, metoda koji se koristi prilikom prodaje kuće, zemljišta ili drugih oblika svojine. Lagano, čvrsto, tiho i s uverenjem izgovarajte, “Beskrajna inteligencija privlači kupca kuće koji tu kuću želi i koji će u njoj uživati. Kupca mi upućuje stvaralačka inteligencija podsvesti koja nikada ne greši. Kupac će verovatno obići još mnogo kuća, ali samo moju zaista želi i samo će nju kupiti jer njime upravlja beskrajna inteligencija koja spaja moju i njegovu podsvest. Znam da je sad pravi trenutak, da je cena prava i da je kupac pravi. Sve u vezi sa prodajom kuće je upravo onako kako bi trebalo da bude. Duboke struje podsvesti nas spajaju. Uveren sam u to.” Uvek imajte na umu da ono čemu vi težite istovremeno teži vama, te da uvek kada želite da prodate kuću ili neku drugu svojinu postoji neko ko isto toliko želi tu kuću od vas da kupi. Pravilnim korišćenjem moći svoje podsvesti oslobodićete um svakog osećanja konkurencije i napetosti pri obavljanju kupovine i prodaje.


Kako da dobijete on o što želite

Jedna mlada žena redovno posećuje sva moja predavanja i vežbe. Ranije je bila prisiljena da menja tri različita autobusa kako bi stigla do mog instituta, za to joj je bilo potrebno punih sat i po u jednom pravcu. Opisao sam joj kako je moj poznanik, kome je za posao bio neophodan automobil, stekao sopstveni auto. Mlada žena je kod kuće redovno upražnjavala metod koji sam joj naveo. Prenosim, uz njeno odobrenje, deo pisma koje mi je uputila. “Dragi doktore Marfi, opisaću Vam kako sam došla do ‘kadilaka’ - znate da sam žarko želela automobil kako bih mogla redovno da posećujem Vaša predavanja. U mašti sam redovno doživljavala vožnju automobilom. U stvari, zamišljala sam kako ulazim u veliku prodavnicu automobila, dogovaram se s prodavcem, sama sedam za volan i vozim nekoliko stotina metara. U pitanju je bio ‘kadilak’ koji sam počela da osećam kao svoj. Pune dve sedmice sam se neprekidno vraćala svom mentalnom filmu, osećala uzbudenje za volanom, pamtila ulice kojima prolazim i slično. Pre nekoliko dana sam se na predavanje dovezla svojim ‘kadilakom’. Moj gotovo zaboravljeni rođak nedavno je umro i ostavio mi svu imovinu, uključujući i taj ‘kadilak.’

Brojni zapaženi poslovni ljudi ćutke ponavljaju apstraktni izraz “uspeh” više puta dnevno sve dok sami sebe ne ubede da “uspeh” pripada upravo njima. Pri tome, vrlo dobro znaju da ideja uspeha u sebi sadrži sve ključne činioce uspeha. Shodno tome, bilo bi poželjno da bez oklevanja, s verom i ubeđenjem počnete da ponavljate reč “uspeh”. Vaša će je podsvest prihvatiti kao istinitu, kao da se odnosi na vas, i naći ćete se izloženi podsvesnoj prisili da krenete ka uspehu. Dakle, čovek je prisiljen da iskazuje svoja subjektivna verovanja, utiske i ubeđenja.

Šta za vas znači uspeh? Nesumnjivo je da želite da budete uspešni u svome domu i u odnosima s bližnjima. Pored toga, želja vam je da ostvarite izuzetne rezultate u odabranom poslu. Hteli biste da imate i lepu kuću i dovoljno novca za udoban i srećan život. Konačno, želeli biste da ostvarite uspešan misaoni život i, pre svega, stupite u neposredni dodir sa moćima sopstvene podsvesti. Svaki čovek je, ujedno, i poslovni čovek jer se bavi poslom zvanim život. Postanite uspešan poslovni čovek zamišljajući da radite ono što već dugo želite da radite i da posedujete ono za čime već dugo čeznete. Razvijajte svoju maštu, postanite maštoviti, misaono učestvujte u stvarnosti uspeha. Neka vam to postane navika. Svake večeri odlazite na počinak s osećanjem da ste uspešni, savršeno zadovoljni, na kraju će vam poći za rukom da u podsvesti trajno usadite ideju uspeha. Verujte da ste rođeni za uspeh i počeće da vam se događaju čuda!


Činjenice koje valja zapamtiti

*Uspeti znači živeti uspešno. Čovek je uspešan kada vodi spokojan, srećan i radošću ispunjen život i, pri tome, se bavi poslom koji voli.
*Utvrdite šta vam se dopada da radite i, zatim, počnite time i da se bavite. Ukoliko niste sigurni šta je vaš pravi izraz, potražite savet, ideju vodilju - odgovor će sigurno doći! *Specijalizujte se za određenu delatnost i pokušajte da u tim okvirima znate više od drugih.
*Uspešan čovek nije sebičan. Njegova najveća životna želja je da služi čovečanstvu. *Nema pravog uspeha bez spokoja u duši.
*Uspešan čovek poseduje ogromno psihološko i duhovno razumevanje.
*Zamislite li jasno svoj cilj, čudotvorna podsvest će vam obezbediti sve što je potrebno da taj cilj i ostvarite.
*Misao stopljena s osećanjem postaje subjektivno uverenje i “po vjeri vašoj neka vam bude”.
*Moć mašte podstiče sile podsvesti na izvršenje zamišljenih predstava.
*Želite li da napredujete u poslu, zamišljajte svog poslodavca, pretpostavljenog ili bračnog druga kako vam čestitaju na unapređenju. Neka slika koju zamišljate bude stvarna i živa. Postarajte se da čujete glasove, vidite pokrete ili osetite realnost zamišljenih događaja i ličnosti. Budite u tome uporni i, nakon odgovarajućeg razdoblja ponavljanja, doživećete radost uslišene molitve.
*Podsvest je skladište pamćenja. Da biste stekli savršeno pamćenje, ponavljajte, “Bezgranična inteligencija podsvesti mi uvek i na svakom mestu pokazuje sve što je potrebno da znam.
*Ukoliko nameravate da prodate kuću ili neku drugu imovinu, ponavljajte tiho, čvrsto i s ubeđenjem sledeću pozitivnu tvrdnju: “Bezgranična inteligencija, privlači kupca kuće koji kuću želi i koji će u njoj uživati.” Budite istrajni i dubinske struje podsvesti će se postarati da se tvrdnja i obistini.
*Ideja uspeha sadrži sve činioce uspeha. Ponavljajte često i s verom sami sebi reč "uspeh" i bićete izloženi podsvesnoj prisili da ostvarite uspeh.

Nastavak

PODSVEST DRŽI KLJUČ SREĆE

Vilijam Džejms, otac američke psihologije, rekao je kako največe otkriće devetnaestog stoleća nije načinjeno u oblasti fizičkih nauka. Najveće otkriće jeste spoznaja moći podsvesti pokrenute verom. Svako ljudsko biće poseduje taj bezgranični rezervoar moći koji je u stanju da razreši svaki problem na svetu. Istinsku i trajnu životnu sreću steći ćete onog dana kada vam postane potpuno jasno, sasvim očigledno da ste u stanju da prevaziđete svaku slabost - onog dana kada shvatite da je vaša podsvest sposobna da reši sve vaše probleme, izleči vam telo i otvori put ka uspehu o kome niste smeli ni da sanjate.

Čovek je vrlo srećan kada mu se rodi dete, kada sklapa brak, kada završi školovanje ili kada osvoji značajno priznanje ili nagradu. Verovatno je svako od nas srećan kada se veri sa najlepšom devojkom ili najzgodnijim momkom u kraju; mnoštvo je uzbudljivih i važnih iskustava koja nas čine srećnima. Medutim, ma kako čudesni ti događaji bili, sreća koju prouzrokuju nije trajna već - prolazna. Biblija kaže, "Ko veruje, sreću nalazi". Verujete li da vas vodi, usmerava i upućuje moć podsvesti, osetićete kako ovladavate trajnom uravnoteženošću, mirom, spokojstvom i opuštenošću. Upućujete li ljubav, mir i dobru volju svim svojim bližnjima, tada ulažete u moćnu nadgradnju sopstvene sreće koja ima sve izglede da traje čitav vaš život.


Opredelite se za sreću

Sreća je stanje duha. Jedna rečenica u bibliji glasi: "Izaberi kome ćeš da služiš". Svako ima pravo i slobodu da izabere sreću. Iako ova tvrdnja zvuči previše jednostavno, istina je uvek takva. Možda se upravo zbog toga mnogi i sapliću na putu za sreću, izmiče im jednostavnost ključa za sreću. Velike životne istine su jednostavne, dinamične i kreativne, kao rezultat daju sreću i blagostanje. Evo još jednog navoda iz najznačajnije knjige svih vremena, Biblije. Sveti Pavle pokazuje na koji način se misaono utire put ka životu ispunjenom srećom: "A dalje, braćo moja, što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno, i još ako ima koja dobrodjetelj, i ako ima koja pohvala - to mislite."


Kako izabrati sreću

Počnite odmah, ovog časa, da se opredeljujete za sreću. Evo kako ćete to činiti: kada ujutru otvorite oči, recite sebi: "Univerzalni zakon preuzima na sebe brigu o mojoj svakodnevici. Danas, sve na svetu radi za moje dobro. Ovaj dan je nov i čudesan. Nikada više neće biti ovakvog dana. Neprekidno me vodi i usmerava univerzalna mudrost i sve što budem činila biće uspešno. Okružuje me i štiti univerzalna ljubav i kroz život se krećem spokojno. Ukoliko mi pažnja makar i za trenutak skrene sa onoga što je dobro i konstruktivno, istoga časa ću se vratiti razmišljanju o lepoti, ljubavi i dobrobiti. Ja sam duhovni i mentalni magnet koji privlači sve što mi donosi sreću i blagostanje. Svi moji današnji poduhvati biće čudesno uspešni. Siguran sam da ću celog dana biti više nego srećan (srećna)." Neka vam svaki dan počne na ovaj način. Tako ćete izabrati sreću i postati osoba koja oko sebe zrači radošću i dobrotom.


Sreća kao navika

Pre nekoliko godina, proveo sam gotovo sedmicu dana na poljoprivrednom imanju, na severnoj obali Irske. Domaćin je bio neobično veseo čovek, po čitav dan bi pevao, zviždukao i zbijao šalu. Upitao sam ga koja je tajna njegove sreće i dobio sledeći odgovor: "Imam naviku da budem srećan. Svakog jutra nakon buđenja i svake večeri pred spavanje upućujem dobre želje svojoj porodici, letini, stoci i zahvaljujem Bogu na blagostanju u kome živim."

Ovaj seljak je, dakle, stvorio naročit lični običaj kojega se držao punih četrdeset godina. Kao što je poznato, misli koje često i redovno ponavljamo prodiru u podsvest i postaju deo ličnosti. Moj prijatelj, irski poljoprivrednik, otkrio je veliku istinu - sreća je navika.


Čovek mora hteti da bude srećan

Kada je u pitanju sreća, vrlo je važno da iskreno želite da budete srećni. Ima ljudi koji su toliko dugo potišteni, utučeni i nesrećni da bi, u slučaju da ih neka povoljna čudesna i radosna vest iznenada učini srećnim, verovatno rekli: "Tolika sreća ne može biti dobra!" U toj su se meri navikli na negativni mentalni obrazac da im je, jednostavno, neudobno da budu srećni, zato žale za svojim bivšim, potištenim stanjem duha.

Poznavao sam jednu Engleskinju koja je dugo godina patila od reumatizma. Obično bi se lagano potapšala po kolenima i rekla: "Danas mi je veoma loše. Reumatizam je toliko uzeo maha da ne mogu da koračam. Osećam se jadno, zatvorena u kući." Sin, ćerka i susedi su brižno negovali ovu dragu staru damu. Ona je, sa svoje strane, gotovo volela svoju bolest, uživala je u svom "jadu", kako je nazivala reumatizam. Po svemu sudeći, nije ni želela da bude srećna. Predložio sam joj naročiti metod lečenja. Napisao sam joj nekoliko biblijskih istina i rekao da će se, pokloni li im punu pažnju, njen mentalni stav nužno promeniti i omogućiti rađanje vere i pouzdanja u obnavljanje narušenog zdravlja. Međutim, dama nije pokazala zanimanje. Izgleda da mnogi ljudi poseduju čvrsto usađena morbidna obeležja karaktera, usled čega jednostavno uživaju da budu nesrećni i tužni.


Zašto se opredeliti za nesreću

Mnogi se opredeljuju za nesreću, jer nisu u stanju da se oslobode sledećih ideja: "Danas je moj crni dan, ništa mi ne polazi za rukom", "Neće mi poći za rukom da to učinim", "Svi su protiv mene", "Posao mi loše ide i biće sve gore", "Uvek stižem prekasno", "Svi mogu osim mene", itd. Ako sa takvim mentalnim stavom otpočinjete svako svoje jutro, privući ćete na sebe sve navedene nedaće i bićete vrlo, vrlo nesrećni. Počnite da shvatate kako svet u kome živite uglavnom zavisi od onoga što se dešava u vašem umu. Marko Aurelije, veliki rimski filozof i mudrac, jednom je rekao: "Život svakoga od nas je ono što naše misli od njega načine". Vodeći američki filozof, Emerson, je napisao: "Čovek je ono što tokom dana misli". Dakle, misli koje obično zadržavate u svome umu teže da se materijalizuju kao fizičke pojave. Postarajte se da vas ne obuzimaju negativne misli, mirenje sa sudbinom ili potištenost. Podsećajte sami sebe da ne možete doživeti ništa izvan sopstvenog uma.


Bio bih srećan kada bih imao million dolara

U duševnim bolnicama je mnogo pacijenata koji poseduju ogromna bogatstva, ali se osećaju kao bednici bez igde ičega, smešteni su u bolnice zbog psihoze, paranoje ili manične depresije. Dakle, bogatstvo samo po sebi ne donosi sreću. S druge strane, nije ni prepreka sreći. Danas mnogi među nama pokušavaju sebi da kupe sreću nabavljajući robu široke potrošnje - skupe televizore, automobile, vikendice, jahte. Sreća se nikako ne može kupiti. Kraljevstvo sreće se nalazi u vašim mislima i osećanjima. Mnogi smatraju da je za sreću potrebno nešto sa strane i tvrde: "Biću srećan ako me izaberu za šefa, direktora ili upravnika, ako napredujem u službi ili u društvu". Istina je, međutim, da sreća predstavlja mentalno i duhovno stanje. Nikakav društveni položaj neće nužno doneti sreću. Snaga, radost i sreća se sastoje u spoznaji univerzalne zakonitosti smeštene duboko u podsvesti i pravilnoj primeni te zakonitosti tokom čitavog života.


Sreća je žetva spokojnog uma

Pre nekoliko godina, dok sam držao predavanja u San Francisku, upoznao sam čoveka koji je bio vrlo nesrećan zbog odnosa na poslu. Zauzimao je položaj upravnika velike poslovne organizacije i njegovi nadređeni, direktor i potpredsednik, ispunjavali su ga teskobom i gnušanjem. Osećao je da mu se neprestano suprotstavljaju. Zbog njihovog sukoba, posao je išao vrlo loše, nije donosio gotovo nikakav prihod. Evo na koji način je rešio svoj poslovni problem. Ujutru, odmah nakon buđenja, lagano i čvrsto je izgovarao: "Svi zaposleni u našoj organizaciji su pošteni, iskreni, verni, puni dobre volje i spremni na saradnju. Predstavljaju mentalne i duhovne karike u lancu razvitka, uspeha i blagostanja naše korporacije. Svojim poslovnim kolegama upućujem ljubav, spokoj i dobru volju kako rečima tako i mislima i delima. Direktora i potpredsednika u svim njihovim zamislima vodi univerzalni princip. Beskrajna inteligencija donosi odluke kroz mene, u svim našim poslovnim potezima i međusobnim odnosima postoji samo ispravno delovanje. Upućujem vesnike spokojstva, ljubavi i dobre volje da, pre nego što i sam uđem, oplemene moj radni prostor. Mir i sklad vladaju celokupnom našom organizacijom. Počinje novi dan u koji ulazim pun vere, pouzdanja i poverenja." Ovaj niz pozitivnih tvrdnji ponavljao je tri puta, svakog jutra, osećajući njihovu istinitost. Kada bi, tokom dana, naslutio pojavu zebnje ili straha, odmah bi samome sebi rekao: "Spokojstvo i sklad zauvek vladaju mojom dušom". Na kraju mu je pošlo za rukom da potpuno disciplinuje svoj um, štetne misli ga više nisu saletale i njime je ovladao spokoj. Požnjeo je očekivanu letinu. Nakon svega dve nedelje ustrajnosti, direktor i potpredsednik su ga pozvali na sastanak, pohvalili njegovo poslovno delovanje i konstruktivne ideje i izjavili da je organizacija, sa njime kao upravnikom, na pragu novih, uspešnih aktivnosti. Otkrio je da ključ sreče leži unutar čoveka.



Prepreka nije tamo gde se čini da jeste

Pre nekoliko godina sam pročitao članak o konju koji se sapleo o panj kraj druma. Zbog toga je, svaki sledeći put kada bi naišao na isti panj, jednostavno odbijao da krene dalje. Seljak, njegov vlasnik, je iskopao panj, spalio ga i izravnao drum, uprkos tome, konj je sledećih deset godina krajnje nevoljno prolazio kraj tog mesta. Zazirao je od sećanja na nemili događaj.

Jedina prepreka vašoj sreći nalazi se, odnosno može da se nalazi, u vašem misaonom životu i mentalnim predstavama. Da li vas strah ili briga koče u bilo čemu? Strah je samo misao rođena u vašem umu, iskopajte je odatle, spalite i postarajte se da njeno mesto zauzme radost, uspeh i sreća. Upoznao sam čoveka koji je doživeo veliki neuspeh u poslu. Rekao mi je: "Pravio sam greške. Mnogo sam naučio; vraćam se u posao i ovog puta ću postići sjajan uspeh". Šta je učinio? Jednostavno, suočio se sa preprekom u sopstvenom umu. Umesto da se žali, negoduje i razvija negativne misli razorio je mentalnu predstavu neuspeha i, naoružan verom u podsvesne sile u sebi, krenuo u osvajanje sreće.

Verujte u sebe i ostvarićete uspeh i sreću.


Najsrećniji ljudi

Najsrećniji je čovek koji neprestano razmišlja o svojim najboljim osobinama i trudi se da ih materijalizuje, iznese na svestlost dana. Najbolji nisu uvek najsrećniji, ali su najsrećniji uvek najbolji u veštini uspešncg življenja. Univerzalna mudrost podsvesti predstavlja najbolji deo svakog čoveka. Nađite načina da iskažete barem deo ljubavi, istine i lepote tog univerzalnog principa i naći ćete se među najsrećnijim ljudima na svetu. Epiktet, grčki filozof stoicizma, jednom je rekao: "Samo jedan put vodi sreći i spokoju duše. Zato budite uvek spremni da njime krenete, u ranu zoru i kasno noću - okrenite se sebi i videćete svetlost."


Kratak pregled uputstava za sreću

• Vilijam Džejms je rekao da moć podsvesti utemeljena na veri predstavlja najveće otkriće XIX veka.
• U vama leži ogromna moć. Steknete li poverenje u tu moć, osvojićete sreću. Tek tada će vam se ostvariti davnašnji i današnji snovi.
• Uz pomoć čudotvorne moći sopstvene podsvesti možete da prevaziđete svaki poraz i izbegnete svaku nedaću. Upravo je u tome značenje biblijske tvrdnje, "Ko Boga štuje (odnosno, veruje u zakone podsvesti), sreću će naći".
• Morate se opredeliti za sreću. Sreća je navika. Vraćajte se što češće možete navodu iz Poslanice Filibljanima .
• Ujutru, kada otvorite oči, kažite sebi: "Danas se opredeljujem za sreću, danas se opredeljujem za uspeh, danas se opredeljujem za ispravne postupke, danas se opredeljujem za ljubav i dobru volju, danas se opredeljujem za spokojstvo". Ulijte ljubav, život i zanimanje u ove tvrdnje i izabraćete sreću.
• Više puta dnevno iskazujte zahvalnost za svoju sreću. Činite to i u ime svojih najbližih, porodice, prijatelja, rođaka ali i svih ljudi na svetu.
• Morate iskreno hteti da budete srećni, Ništa se ne postiže ukoliko nema želje. Želja leti na krilima mašte i vere. Zamislite da vam je želja ispunjena, osetite je kao već ostvarenu i ona će se zaista ostvariti. Sreća je uslišena molitva.
• Ukoliko neprestano nosite misli straha, brige, besa, mržnje i neuspeha, ubrzo ćete postati potišteni i nesrećni. Imajte na umu da je život ono što vaše misli od njega načine.
• Sav novac na svetu nije u stanju da kupi sreću. Carstvo sreće se nalazi u vašim mislima i osećanjima.
• Sreća je plod spokojnog uma. Usmerite misli ka spokojstvu, uravnoteženosti, miru i beskrajnoj inteligenciji podsvesti i vaš će um početi da radi na ostvarenju vaše sreće.
• Nema spoljašnjih prepreka sreći. Spoljašnje stvari nisu uzroci već samo posledice. Jedini uzrok je misao. Izaberite sreću.
• Najsrećniji je čovek koji razmišlja o najboljem u sebi i trudi se da to najbolje i materijalizuje. Beskrajna inteligencija predstavlja najbolji deo svakog čoveka.

Džozef Marfi - MOĆ PODSVESTI

[You must be registered and logged in to see this link.]

Boris Aranovič - JA SAM ONO ŠTO MISLIM O SEBI
Boris Aranovič je osnivač i direktor Univerziteta za bioenergetske probleme u Petrogradu (1989-1991), specijalista je u oblasti alternativne medicine. Godine 1991. je pozvan da radi kao predavač u Institutu za alternativnu medicinu u Stokholmu, Švedska, gde se i sada nalazi. Sa ženom Ivonom je stvorio Centar čovekovih skrivenih rezervi i sa velikim uspehom radi u tom smeru. "Budi gospodar svog zdravlja otkrivajući unutrašnje rezerve organizma" je osnovna tema seminara i kurseva. Kursevi se ne drže samo u Švedskoj, već i u drugim zemljama (Finska, Norveška). Metode B. Aranoviča su jedinstvene i zahvaljujući njima hiljadama ljudi je uspelo da povrate ili poboljšaju zdravlje.

U poslednje vreme, interesovanje za njegove metode raste, pozvan je da drži kurseve u Južnoj Americi i Nemačkoj. Obrazovanje: Elektrotehnički institut "Uljanov(Lenjin)". Kasnije je završio kurseve psihologije na Vojnomedicinskoj akademiji, kao i medicinski kurs na Institutu za pedijatriju. Vršio je mnoga istraživanja na katedri za fiziologiju Instituta za fizičku kulturu i rezultate je sa profesorom J. Sologubom izložio u radu "Psihofiziološka i funkcionalna karakteristika uticaja metode biokorekcije na čovekov organizam". Knjige B. Aranoviča: "Terapija pomoću misli" - Stokholm, 1995. i "Budi gospodar svog zdravlja"- Stokholm, 1997. su izazvale ogromno interesovanje mnogobrojnih čitalaca.



Put misli

Ako zamislite krišku limuna, posle nekog vremena, u ustima će se pojaviti pljuvačka. Kao što vidite, misli su izazvale fiziološke promene u obliku stvaranja pljuvačke. Ili, na primer, dok se sećate nekog značajnog događaja iz vašeg života, srećnog ili nesrećnog, srce može da počne brže da vam kuca, može da vam se promeni pritisak, da vam se prošire ili skupe zenice. To je, takođe, uticaj misli na fiziologiju. Podsvest stvara sve signale koji upravljaju organizmom i šalje ih u malu oblast mozga – hipotalamus. Hipotalamus pamti sva emocionalna preživljavanja, među njima i stresove, i upravlja hipofizom, koja reguliše rad celog endokrinog sistema, koji stvara hormone. Hormoni utiču na sve životne funkcije organizma, među njima i na krvne sudove, koje širi ili skuplja. Osim toga, hipotalamus učestvuje i u upravljanju imunobiološkim sistemom. Imunobiološki sistem je prirodna zaštita organizma, namenjena uništavanju naših "neprijatelja" - virusa, bakterija, mikroba, zloćudnih ćelija. Negativne emocije prvenstveno menjaju količinu hormona u krvi, koje stvara endokrini sistem, a to je destabilizujući faktor praktično za sve sisteme organizma: želudačno-crevni trakt, urinarni sistem, polni sistem, krvotok i druge. Među poznatim hormonima navešću adrenalin, estrogen, kortizon. Na primer, nedostatak kortizona dovodi do sledećih poremećaja: čir u želucu, kožna oboljenja, tromnoflebitis (upala vena), problemi sa težinom i dr. Osim toga, narušavanje hormonske ravnoneže utiče na štitnu žlezdu, što ponovo izaziva psihičku destabilizaciju, tj. stvara se zatvoreni krug. Ortodoksna medicina prilikom lečenja često pokušava da nadoknadi nedostatak hormona. To pomaže samo neko vreme, a zatim stanje može da se pogorša, jer se organizam navikava na "dodatke" i žlezde se "ulenje" i proizvode još manje hormona. Negativne emocije preko hipotalamusa takođe slabe imuni sistem i čine da organizam postaje prijemčiv za "neprijatelje", među
njima i ćelije raka.


Rad podsvesti

Da bih bolje objasnio uticaj misli na telo, malo ću se više zadržati na radu naše podsvesti. Podsvest upravlja svim životnim procesima: mi ne mislimo kako da se reguliše krvni pritisak, na stvaranje želudačnog soka ili varenje hrane, tj. ne koristimo za to svest. Većina naših svakodnevnih poslova se obavlja, takođe, podsvesno, na primer hodanje, šivenje, upravljanje automobilom. Svest, naravno, takođe, upravlja telom - mi svesno
podižemo ruku, ili pokrećemo glavu, ili svesno nešto govorimo. Ali postoji, takođe, i delovanje svesti na telo kroz podsvest. Ovde molim za posebnu pažnju.

Svest i podsvest: emocije i slike

Postoje, da tako kažemo, vratanca između svesti i podsvesti. Kroz njih se vrši uzajamno delovanje svesti i podsvesti. Kada smo zamišljali limun i izazvali lučenje pljuvačke, to je bilo delovanje svesti na telo preko podsvesti. Kada nešto osećamo intuitivno, to je, obrnuto, uticaj podsvesti na svest. I što su više otvorena "vratanca" veće je uzajamno delovanje. Otvaranje vratanaca reguliše se uticajem leve i desne polovine mozga. Leva polovina se aktivira kada je neophodna logika, racionalizacija. Desna dominira kada se čovek bavi stvaralačkim radom, kada misli u slikama.

Emocije dovode, takođe, do aktiviranja desne polovine mozga. Uticaj na "vratanca" je sledeći: što je aktivnija desna polovina "vratanca" se više otvaraju, što je aktivnija leva polovina mozga ona se zatvaraju. Drugim rečima, otvaranje vrata u podsvest je mogućnost otkrivanja unutrašnjih rezervi organizma. Razne psihoterapije koje se primenjuju u svetu i koje omogućavaju razvoj stvaralačkih sposobnosti i drugih čovekovih mogućnosti usmerene su na aktiviranje desne polovine mozga i dublje pronicanje u podsvest. Čitaocu sada mora biti razumljivo da svaka misao ispunjena emocijama lakše dolazi do podsvesti i, prema tome, snažnije utiče na telo. Setite se nekog događaja u životu kada ste se jako uzbudili, kada su vam se osušila usta. Eto vam prostog primera uticaja emocionalne misli na fiziologiju tela. Isto se događa i kad mislimo u slikama.

Slika, takođe, otvara "vratanca", utoliko više ukoliko je slika sjajnija. Na primer, slikovito sećanje na neki tragičan događaj prouzrokuje hlađenje ruku i nogu. Ili, slikovito sećanje na erotski događaj može da izazove uzbuđenje. Negativne misli, nespokojstvo, preživljavanje, strah, sve su to svojevrsne emocionalno obojene misli. I, takođe, vrlo često slikovite. Recimo, takva negativna misao je "uvreda". Ona na prvi pogled ne izgleda kao jako osećanje, ali s vremenom ona "prodire" u podsvest i radi svoj "crni" posao i u toku vremena može da dovede do ozbiljnih oštećenja u organizmu. Jasno je da jača emocija jače "udara" telo, ali ako je kratka, recimo nekoliko sati na dan, organizam pomoću sistema samoregulacije može da se oporavi. Emocija, koju dugo nosimo, bez obzira na to što je slaba, podriva organizam i dovodi do ozbiljnih bolesti. Ali, ovde, takođe, treba praviti razliku među ljudima. Ljudi sa razvijenijom i aktivnijom desnom polovinom mozga su osećajniji, senzitivniji, ali i podložniji uticaju negativnih misli i
emocija nego ljudi sa razvijenijom levom stranom mozga. U isto vreme, ljudi sa razvijenijom desnom stranom mozga su sposobniji za život usled boljeg kontakta sa podsvešću i mogu brže da pomognu sebi, da se spasu od posledica negativnog mišljenja. I obrnuto, kod ljudi sa razvijenijom levom stranom mozga, zbog slabog kontakta, usporen je proces prodiranja negativnih misli u organizam i u skladu sa tim usporen je i proces oslobađanja od njih.

Dobar dokaz uticaja misli na organizam je izraz čovekovog lica. Obratite pažnju na lica zlih, rđavih ljudi - ona tačno odražavaju unutrašnje stanje svojih sopstvenika. Nervozne, psihički nestabilne ljude karakteriše brz hod, odsečni pokreti. Ljudi puni straha su malo pogrbljeni, pogureni, zbog unutrašnje želje da se sakriju. Na taj način telo se izražava mislima, preko ideomotornih impulsa, koji dolaze iz podsvesti za vreme mišljenja. Nije teško dosetiti se da je kod ljudi sa razvijenijom desnom polovinom mozga to izražavanje jače. Toliko, ukratko, o vezi misli i fiziologije, što je veoma važno, jer je povezano sa otkrivanjem unutra.njih rezervi organizma pomoću upravljanja sopstvenom energijom.


Dejstvo misli na daljinu

Da li ste nekad razmišljali o tome, dragi čitaoci, da kompjuter ima mnogo zajedničkog sa našim mozgom? U kompjuter možemo da smestimo koliko hoćemo informacija i da ih zatim, po potrebi, izvlačimo na ekran i koristimo u razne svrhe. Informacije se čuvaju u memoriji računara - na disku, u kodiranom obliku. Isto se dešava i u čoveku.

Vi već znate da čovek nije samo fizičko telo, nego i energoinformacioni objekat koji u svom biopolju ima masu različitih učestanosti koje nose informacije o svemu u čoveku. Sada zamislite da prvi put vidite napoznatog čoveka. Vaše oči, kao prijemnik informacija, skener svoje vrste, prihvataju tog čoveka ka bioinformacioni objekat i šalju tu informaciju u kodiranom obliku u jednu od memorijskih ćelija. Zatim, kada budete hteli da se setite tog čoveka, informacija o njemu se izvlači iz ćelije i ponovo pretvara u lik. Dubina pamćenja zavisi, pre svega, od interesovanja, koje je taj čovek u svoje vreme izazvao kod vas. Jer je interesovanje, takođe, emocija, koja, takođe, pojačava efekat. Isto se odnosi i na pamćenje predmeta.

Svi predmeti, i uopšte sav materijalni svet, imaju svoje biopolje, svoje frekvencije. I sada smo došli do nečeg vrlo važnog. Ako ste se setili nekog čoveka ili predmeta i ako ste ga predstavili sebi, pred vama se neće pojaviti samo lik, već i biopolje tog čoveka ili predmeta sa svim njegovim frekvencijama. I ono će vršiti energetsko dejstvo na vas. Sećate li se primera sa tragičnim događajem? Tako se, sa bioenergetske tačke gledanja, to objašnjava time što pri sećanju na tragični događaj stupamo u kontakt sa biopoljem tog događaja ili sa njegovim frekvencijama, a one utiču na naše biopolje, pa time i na naše telo. Isto je i sa erotskom epizodom. Ali ne samo da lik izvučen iz ćelije deluje na nas, mi takođe delujemo na njega. U parapsihologijl postoji, takozvani, "zakon fantoma". On glasi: "Ako u nekoj tački u prostoru zamislite lik ili prikaz (fantom) tog objekta (na prlmer čoveka), u toj tački se javlja blopolje tog objekta, koje ima direktnu vezu sa tim objektom." Na tom zakonu se zasniva rad sa energijom na rastojanju sa bolesnima i
telepatija. Ne moraju se posedovatl neke posebne sposobnosti da bi se izvršio uticaj mislima na neki objekat. Delovanje misli je utoliko jače ukoliko su one jače emocionalno obojene, što je više čovek koncentrisan na njega.

U trenutku zlobe čovek povećava snagu delovanja misli nekoliko puta. Svako od vas je, verovatno, osetio u životu delovanje ljutitog čoveka, koji se nalazi u blizini. Takva osećanja se mogu osetiti i kada se nalazite daleko od čoveka koji vam želi zlo. Razlika je samo u tome što u tom slučaju nećete shvatiti odakle vam takvo osećanje. Čovek, koji na vas misli sa ljubavlju i poštovanjem, slaće vam isceljujuću energiju. Na taj način se među nama, ljudima, stalno obavlja energoinformaciona razmena.


Misaoni obrasci

Delovanje misli se razlikuje među sobom. Postoje prosta misaona dejstva, kada jednostavno mislimo o čoveku s ljubavlju ili ljutito, ali naša misao ne nosi nikakvu informaciju i složena misaona dejstva, kada mi ne samo što mislimo o čoveku, nego mu i želimo nešto. Na primer, možemo da želimo čoveku da uspešno položi ispit ili da ozdravi. To će već biti složeni misaoni obrazac, tj. naše misli prenose informaciju, isto kao prilikom emitovanja radio i televizijskog programa. Ona se usađuje u biopolje čoveka na koga mislimo i stvarno počinje da pomaže ili da nanosi štetu, u zavisnosti od želja onoga ko ih emituje.

Misaoni obrasci mogu neko vreme samostalno da žive u prostoru, što zavisi od toga kolika je bila koncentracija i koliko je bila emocionalna prilikom njihovog formiranja. Na tom polju su interesantne praktične vežbe učesnika na mojim kursevima "Bioenergetska terapija" na Institutu za alternativne terapije. Učesnici u mislima stvaraju energetsku kuglicu i zatim počinju da je prebacuju sa dlana na dlan. Nekim učesnicima se dešava da kuglica sasvim odleti. To se dešavalo, po pravilu, kod jakih učesnika, koji su uspeli da unesu u tu kuglicu toliko energije da je ona, dospevši do drugih vibracija u prostoru, napustila domaćina koji ju je stvorio. Zato treba biti oprezan prilikom stvaranja složenih misaonih obrazaca, jer su oni izvor programa dejstva. Zamislite da pesimistički mislite o svojim planovima. Ti misaoni obrasci dospevaju u prostor i, pošto tamo požive neko vreme, počinju da deluju na one ljude od kojih zavisi ostvarivanje tih planova. Rezultat je da ste vi sami doveli do svog neuspeha. Misaoni obrasci pozitivnih,
optimističkih misli privlače pozitivne okolnosti, koje vode uspehu. Ako ne verujete u sebe, vi, takođe, formirate misaoni obrazac o svom neverovanju, koji, iako nije energetski mnogo jak, ima dugotrajno dejstvo. I taj misaoni obrazac se usađuje u biopolje vaših poznanika i rođaka i izaziva kod njih osećanje da vi ne verujete u sebe i oni će se u skladu sa tim ponašati prema vama.

Svojim mislima i misaonim obrascima mi se usađujemo i u omotač biopolja predmeta. U tom slučaju, stepen uzajamnogn dejstva mnogo zavisi od toga kakav je predmet u pitanju i od sinhronizacije naše energije i energije predmeta. U svakom slučaju, dolazi do uzajamnog dejstva u većem ili manjem stepenu i zato moramo da budemo dovoljno obazrivi. Predmeti, koji se nahrane našom energijom i programima, mogu kasnije da nam ih vrate. To je dobro, ako su u pitanju pozitivni programi, ali ako su negativni? ...Posebno dobro "upijaju" energiju predmeti od prirodnih materijala - drvo, drago kamenje, minerali, a najjače voda. Trudite se, takođe, da za vreme jela budete dobro raspoloženi. Ako za vreme jela psujete ili imate negativne emocije, vi ćete ih "pojesti" zajedno sa hranom. Hrana, kao i ostali predmeti, upija psihičku energiju.

Nastavak

Ja sam ono što mislim o sebi

Svaki čovek nosi u sebi lik samog sebe, počevši od fizičkih podataka do umnih sposobnosti. Na primer, čovek može smatrati da je zdrav ili bolestan, lep ili ružan, hrabar ili kukavica, sposoban ili nesposoban itd. do najsitnijih detalja. Drugim rečima, on ima potpunu sliku samog sebe. Ali, malo ko zna da ono što on misli o sebi, on to i jeste. Razume se da je taj lik misao koju dugo nosimo u sebi, ali vi već znate da misli koje dugo nosimo prodiru u podsvest i odatle utiču na organizam. To je tako sa fiziološke tačke gledanja. A sa bioenergetske tačke gledanja, vi trajno nosite u svom biopolju paket "programa" o samom sebi po kome živite. Ako smatrate da ste slabog zdravlja, tako će i biti, prema tom programu. Ako smatrate da su vam bolesni bubrezi, organizam će odraditi taj "program" šaljući stalno ideomotorne impulse na bubrege i oni će kroz izvesno vreme stvarno postati bolesni.

Često se negativni programi o sebi vuku iz detlnjstva, kada su roditelji, grdeći dete, i ne podozrevajući slali u njegovu prijemčivu podsvest informacije o njegovim nedostacima. Te Informacije se akumuliraju u podsvest ili, što je isto, u biopolju i počinju da deluju na organizam na taj način da posle izvesnog vremena dete i nosi te osobine kroz ceo život. "Pomoć" u skladištenju negativnih programa često pružaju rođaci izjavama kao što su: "Imaš loš vid, treba to ispitati", ili "Mislim da tvoji bubrezi nisu u redu". I najzad, jak uticaj na formiranje negativnog suda o zdravlju vrše nekiput lekari izjavama: "To je bolest koja se komplikovano leči", ili "To je za ceo život".

Često sam radio sa pacijentima koji su bili ubeđeni da imaju neku bolest i koji su stvarno imali sve simptome te bolesti. U slučajevima kada bolest nije daleko odmakla, uspevalo mi je da simptomi te bolesti nestanu samo pomoću uklanjanja programa o bolesti. Većina onih koji su izlečeni na taj način, govorila je da je to neko čudo. U stvari, nema nikakvog čuda, jednostavno, posle uklanjanja programa, mozak prestaje da šalje ideomotorne impulse o bolesti i simptomi nestaju.

Ono što čovek misli o sebi vrlo je ozbiljno. I to se ne odnosi samo na zdravlje, već i na druge oblasti života. Ako vi sebi izgledate nespretni, nezgrapni, nevešti, bojažljivi, takva predstava o sebi će vas vrlo brzo pretvoriti u zatvorenog čoveka. Ako mislite da je suviše teško zaraditi mnogo para, nikad vam se neće ukazati šansa da poboljšate svoje finansijsko stanje.

Predstava o sebi vrši odlučujući uticaj na ceo čovekov život. Zato, prvo što treba uraditi na putu ka zdravlju je - ukloniti negativno mišljenje o sebi.

Govoreći o negativnim mislima koje dugo nosite u sebi, hteo sam da pokažem čitaocu koliko ozbiljno mogu da naškode zdravlju i životu u celini. Ja se nisam dotakao sveg mnoštva negativnih misli, prikazao sam samo neke od njih. Međutim, i druge misli slične opisanim stvaraju negativne programe i nanose štetu čoveku u ovoj ili onoj meri.


Uticaj misli na sudbinu

Naša sudbina - to je sve što nam se događa od detinjstva do smrti. Svi mi želimo da ti događaji budu povoljni: dobra porodica, ljubav, uspešna deca, interesantna profesija, dobri odnosi na poslu, sa prijateljima, dovoljno para itd. Od čega sve to zavisi?

Svakako da spoljašnji uslovi, društvena sredina, naše okruženje utiču na neki način na našu sudbinu. Ali, sve je to samo pozadina, koja može da bude povoljna ili nepovoljna. U osnovi, mi i samo mi smo uzrok onoga što nam se događa u životu. Ta teza, na prvi pogled, ruši uobičajeni način mišljenja. Jer je većina ljudi navikla da krivicu za svoje neuspehe i probleme prebacuje na druge. Pa iako takav način mišljenja ne samo da ne pomaže da se razreši problem, nego čak donosi razočarenja, ljudi nastavljaju da žive u stereotipima, koji koče njihovo napredovanje. Dok čovek ne shvati da su njegove misli programi koji funkcionišu, da oni određuju njegovu budućnost, njegovu sudbinu, on neće uspeti u životu. Pokušaću da na primerima pokažem kako kod ljudi dolazi do samoprogramiranja.

Zamislite sledeću situaciju: planirali ste neki poduhvat - recimo da jednog dana u nedelji odete na izlet. Ali, nekoliko dana pre tog dana vi dobijate mnogo interesantniju, mnogo primamljiviju ponudu baš za taj dan. Vi treba da izaberete kuda ćete otići. I vi birate prvo, planirano, bez obzira na to što vam je drugo interesantnije. Po pravilu, ljudi u sličnim situacijama postupaju baš tako. Zašto? Stvar je u tome što ste vi, kada ste planirali, stvorili misaoni obrazac izleta sa slikama odmora, čistog vazduha, šume, pecanja. Taj misaoni obrazac je prodro u vašu podsvest, pripremio vaš organizam za odlazak na izlet, ovladao vašim bićem i sada je teško bilo šta promeniti. A ako se menja, naići će se na veliko naprezanje tela. Sa bioenergetske tačke gledanja, planirani izlet je zapisan u obliku informacije ili programa u čovekovo biopolje i ta informacija sada utiče na telo.

Sve naše misli, naročito one emocionalno obojene, utiču na naše dalje ponašanje i postupke. Kada se sretnete s prijateljima, vi, na primer, raspravljate o cenama, kako je postalo teško živeti, kako je malo para, da one nisu dovoljne za život. Što češće učestvujete u takvim raspravama, vaši misaoni obrasci "život je težak", "nedostaju mi pare" itd. postaju sve jači. Zatim, te misli prodiru u podsvest i upisuju se u vaše biopolje i počinju da žive svoj život, odražavaju se na vaš život i stvaraju realnost u kojoj vam stvarno nedostaje novac, u kojoj vaš život stvarno postaje težak.

Uzrok neuspeha u životu je pesimizam i samoprogramiranje. Devojka, koja želi da se uda, a misli da je ružna i nesposobna, teško će uspeti da se uda, zato što ona emituje taj "program" i ne izaziva interesovanje mladića koji je okružuju. Poslovni čovek koji je započeo neki posao i koji mnogo razmišlja o teškoćama i mogućim neuspesima osuđen je na neuspeh. Uzrok tome je što negativno samoprogramiranje utiče kako na njegove postupke tako i na sve one koji imaju veze sa njegovim poslom.

Sećam se da mi se, početkom 90-tih godina, u Rusiji, obratio jedan poslovni čovek čiji su se poslovi razvijali jako loše i imali su tendenciju propasti. On me je molio da mu pomognem da utiče na okruženje da bi ponovo uspešno poslovao. Rekao sam mu da njegov posao zavisi od njega, ne od okruženja. U toku razgovora se razjasnilo da je on svoje poslove predstavljao uopšteno, ne konkretno, i to je bila jedna od njegovih glavnih grešaka.

"Programi" naših misli, koje se usađuju u podsvest ili biopolje, rade kada su konkretni. Osim toga, taj poslovni čovek je suviše sumnjao u realizaciju planova, bio je nepoverljlv prema klijentima i njegovo opšte raspoloženje je bilo pesimističko. Počeo sam da radim sa njim. Prvo smo napravili konkretan plan i razradili ga do najsitnijih detalja. Zatim sam mu održao nekoliko individualnih seminara o programiranju misli. Posle mesec dana, javili su se prvi pozitivni znaci u njegovom poslovanju. Posle još jednog meseca, njegovi poslovi su sasvim prebrodili krizu i on je kasnije postao jedan od najuspešnljlh poslovnih ljudi u Petrogradu. Nedavno smo se opet sreli, njegovi poslovi su i dalje uspešni. On
smatra da je naš prvi susret bio prelomni trenutak u njegovom životu. Eto vam sjajnog primera uticaja misli na sudbinu. Ali treba obratiti pažnju na najpozitivniji momenat - ogromnu želju da se promeni situacija. I na tome hoću detaljnije da se zadržim.

Vi se sećate da su naše misli snažne kada su emocionalno obojene. Želja je jaka emocija, motivacija, ona čini da naše misli budu snažne i uz pozitivno mišljenje dovodi do uspeha. Često se dešava da čovek pokušava da reši neki problem, ali ne uspeva zato što se negde na dubljim nivoima podsvesti krije nedostatak želje. Čovek često ni sam nije svesan koliko je duboko u njemu skrivena motivacija. Na primer, neki ljudi ne mogu da nađu posao ne zato .to je to nemoguće, nego zato što podsvesno ne žele da rade. A to utiče i na zdravlje. Postoje bolesnici koji podsvesno ne žele da ozdrave. Zbog nekih uzroka njima odgovara da budu bolesni ili da se nalaze u tom stanju. Oni nešto dobijaju time: pažnju bližnjih, onih koji ih okružuju, socijalnu i materijalnu pomoć itd. Kada čovek ima mnogo želja - to je već aktivna životna pozicija, koja, uz pozitivno mišljenje, donosi čoveku uspeh u životu. Masa želja, interesovanja i stremljenja stvara oko tog čoveka ogromno
biopolje, koje mu omogućava da dugo radi i da se ne zamara.

Ogromno biopolje je garancija zdravlja. Ono aktivira sve sisteme organizma i nikakve bolesti ne mogu da prodru u njega. Aktivna životna pozicija je garancija dugovečnosti, što potvrđuju životi mnogih naučnika. Ako čovek nema želje - životna apatija, slabljenje organizma, sve se dešava naopako. Takvi ljudi češće boluju, zamaraju se na poslu, zato što rade bez želje i često doživljavaju neuspehe.

Pre kratkog vremena sam putovao u Petrograd. Tamo sam saznao novost koja me je u početku zapanjila. Jedan moj poznanik je umro u 48. godini. Znao sam ga odavno - nije pio, nije pušio, živeo je zdravim životom. I najedanput - rak jetre. Svi oko njega, rođaci i prijatelji, bili su u nedoumici: priznajem, ni ja u prvih 5 minuta nisam mogao da dođem sebi, a zatim sam sve shvatio. Iako nije bio loš inženjer, on nije imao nikakva interesovanja u životu i radio je samo zato što je trebalo raditi. On nije imao želju da nešto promeni nabolje, nije imao životni impuls. A baš taj životni impuls nam je svima neophodan. Bez njega organizam slabi, i tada može da se desi bilo šta ...

Neki čitaoci mogu da mi prigovore: a šta ako ja u životu nisam našao interesantan posao, nešto što mi je na duši? Šta ako bih hteo, ali nemam želja i stremljenja? Šta onda? Dragi moji čitaoci, i u tom slučaju sve zavisi od vas samih. U datom slučaju kakvim očima posmatrate svet. Na primer, dva čoveka su došla u šumu. Jedan je ushićen raznovrsnošću i lepotom drveća, naslađuje se mirisom šume i pevanjem ptica i napušta šumu srećan i pun snage. A drugi gleda na šumu kao na drvenu građu, sirovinu za nameštaj i papir i odlazi iz šume sa osecanjem dosade. Ili, recimo, živeći sa ženom možemo da vidimo njene pozitivne osobine i da ne obraćamo pažnju na njene mane. U tom slučaju čovek je srećan. Ali na istu ženu se može gledati i drugim očima, koncentrišući se na mane i patiti zbog toga.

Čovek je takav kakav je, a opažanja mogu biti različita. To se odnosi i na one ljude koji ne mogu da nađu interesantan posao. Opet sve zavisi od toga kakvim očima gledamo na posao. Pisac V. Lobodin navodi interesantan primer u knjizi "Zdravlje i duhovnost". Nekad u mladosti on je morao da radi kao čistač. Sasvim na početku taj posao je kod njega izazvao negativna osećanja i nezadovoljstvo. Ali pošto je shvatio da mora to da radi, on je taj posao ispunio sadržajem. Evo odlomka iz knjige: "Kroz pola sata ja sam već znao da treba raditi tako da mi gomila đubreta ne zaprlja karakter zauvek. Počeo sam da čistim ne odvod za đubre, nego svoju savest, nisam iznosio kante sa đubretom nego svoje bolesti. Nisam čistio pod nego svoju sudbinu, nisam odvajao organsko đubre od neorganskog, nego svoje grehe iz duše. Sa oduševljenjem sam čistio levi bubreg i jasno osećao kako on prosto podrhtava od zadovoljstva, lopatom sam strugao kamenje iz jetre...
Na kraju sam se tako oduševio i zavoleo taj posao da sam počeo ozbiljno da razmišljam da li da on postane moja profesija."

Ovaj smešni primer pokazuje da se svaki posao može ispuniti smislom i sadržinom i da se u njemu može naći interes. Sve zavisi od čoveka.

Nastavak

Stvaranje idealnog lika

Drugi pravac za izbacivanje negativnosti je povezan sa stvaranjem takozvanog idealnog lika samog sebe. Sećate se, govorili smo o tome da svaki čovek nosi u sebi sliku - predstavu o sebi. I ono što on o sebi misli, on to i jeste. I tako, ako čovek promeni predstavu o sebi i stvori novi sliku, ona će posle nekog vremena istisnuti iz podsvesti staru predstavu i čovek će početi da se menja u skladu sa novostvorenim likom. Kako se to radi?

Prvo treba razmisliti koje osobine biste hteli da odstranite i kakve biste želeli da imate. Zatim napravite lik koji ima te osobine. Na primer, vi ste razdražljivi, agresivni, vi se bojite budućnosti, vi zavidite drugima. Jasno je da treba da uklonite te osobine i da ih zamenite suprotnim. Počnite da stvarate novi lik sebe, kao vajar, dodajući postepeno sve nove i nove detalje. Izaberite slobodno vreme, koje vam odgovara, uključite prijatnu muziku, opustite se, zatvorite oči i počnite da zamišljate sebe sa novim osobinama, na primer: vi uopšte niste razdražljivi, mirno reagujete na bilo kakve okolnosti. Zamislite sebe, što je moguće detaljnije, kao da vi već jeste takvi, a ne da želite da budete. To je veoma važno! Utrošite na to 15-20 minuta.

Sledećeg dana "lepite" nove detalje: recimo, vi se upošte ne bojite budućnosti, naprotiv, gledate na budućnost sa velikim optimizmom i očekujete pozitivne promene. Predstavite, što je moguće jasnije, da vi već jeste takav optimista. Sledeći put dodajte novu osobinu. Možda će vam za jednu osobinu biti potrebno nekoliko dana. Možda će biti potrebno da se vraćate na tu osobinu. Baš onako kako vajar lepi delove svoje skulpture, vi morate da stvarate svoj lik. Trudite se da idete sa tim likom, uživite se u njega, bilo gde da se nalazite: u metrou, u prodavnici, na poslu, kod kuće, dotle dok on ne postane vaša stvarnost.

Veliku pomoć u prodiranju lika u podsvest čine vežbe. Ovde se dobija dvostruka korist. S jedne strane, vežbe će pomoći idealnom liku da efikasnije prodre u podsvest; s druge strane, idealni lik sam pomaže da se održi koncentracija pažnje pri stvaranju ideomotornih pulsacija. Razmotrićemo oba slučaja.

U prvom slučaju, kada stvaramo pulsacije u telu, mi automatski ulazimo u stanje transa i naša je podsvest otvorena. U isto vreme, možemo da "držimo" u glavi idealni lik, tj. da zamišljamo da smo takvi kakvim želimo da se vidimo i, zahvaljujući otvorenim "vratancima" u podsvest, taj lik se tamo učvršćuje. U isto vreme, lik pomaže da pažnja bude skoncentrisana zato što, kada postoje dva objekta, na koja obraćamo pažnju, u mozgu nema mesta za druge misli koje, po pravilu, odvlače pažnju. To je poznati psihološki efekat, koji ovde daje dvostruku korist.

Želim da vas još posavetujem: kada budete stvarali idealni lik potrudite se da zajedno sa osobinom zamislite mimiku, izraz lica, hod, držanje tela. Potrudite se da emocionalno obojite taj lik, da osetite ponos što ste takvi. Kada sam se posle nekoliko meseci sretao sa svojim učenicima, koji su prošli moj kurs, među ostalim pitanjima bilo je i :"Kako stoji stvar sa idealnim likom?" Skoro svi su rekli da se lik dobro pokazao i da je mnogo pomogao da se postigne cilj. Ipak, najviše mi se dopao odgovor jednog učenika: "Ja jesam sada idealan lik."


Rad sa simbolima

Treći pravac je rad sa simbolima. Prvo, šta je to simbol? Setite se nekog jako emocionalno obojenog događaja, koji ste doživeli. Na primer, posle dugog rastanka sreli ste se sa voljenim čovekom i za vreme tog susreta odnekud je dopirala muzika. Bez obzira na to što niste obraćali pažnju na muziku, kasnije, posle mesec dana, posle godinu ili dve dana, kad god biste čuli tu melodiju uvek biste se setili tog susreta. Drugim rečima, muzika je bila asocijacija na taj susret ili njegov simbol. Može se navesti mnogo sličnih primera. Šta se u tim slučajevima događa?

Kao što čitaalac već zna, svaki emocionalno obojeni događaj dovodi čoveka u stanje transa, otvara "vrata" u podsvest. Baš u to vreme, čovek najbolje prima bilo kakve informacije, bila to muzika, plavo nebo ili slika koja visi na zidu. Informacija se
smešta duboko u podsvest, čuvajući i druge asocijativne veze sa tim događajem, zahvaljujući kojima je ona uspela da se ugnjezdi u mozgu. Ona je postala simbol. Koristeći taj fenomen, možemo preko simbola da unosimo bilo kakvu informaciju, u našem slučaju - pozitivne programe. Na kraju krajeva, uvek kada hoćemo da se reprogramiramo, najbolji i verovatno jedini način da se to uradi je da se prodre u podsvest "doskočivši" joj. Rad sa simbolim je jedna od tih metoda.

Dakle, prvo birate "program" koji želite da smestite u podsvest. Recimo, čovek ima nedovoljno vere u sebe i hteo bi da je osetno poveća i ojača. Cilj je jasan. Sada se bira simbol koji odgovara tom cilju. Ja preporučujem da se u tom slučaju koriste
geometrijski simboli. Stvar je u tome što geometrijska figura nije samo simbol, nego i izvor energije. U principu, svi predmeti zrače enrgiju, neki više, neki manje. Geometrijske figure su, međutim, izvor naročitog, povišenog zračenja (čitalac je možda čuo za piramide, trouglove, elipse itd). Zato, takav simbol veoma jako utiče na čoveka i, u skladu sa tim, stvara jače asocijacije.

Pošto ste izabrali cilj i simbol, pripremite se za posao. Budite sami u sobi, niko ne sme da smeta, pustite muziku. Dakle, počinjete da "punite" simbol. Postanite za to vreme glumac. Počnite da igrate ulogu čoveka koji ima ogromnu veru u sebe, zamišljajte da imate izvanredne sposobnosti, snagu, jasno mišljenje, da imate dovoljno znanja i mogućnosti da rešite sve životne probleme. Ovde treba misliti i zamišljati emocionalno, produhovljeno – biti stvarno glumac. Ne zaboravite, treba "doskočiti" podsvesti, a ona, kao dete, ne razume razliku između fantazije i stvarnosti.

Kada igrate svoju ulogu, gledajte sve vreme jednim okom na simbol, ali neka vam sva pažnja bude upravljena na vašu ulogu. Posle 5 minuta napravite pauzu od jednog minuta, zatim ponovite isto to još 5 minuta, pa opet pauza od jednog minuta. Nekoliko puta ponovite isto sa malim pauzama. Na to će vam otići ukupno 20-25 minuta. Neka vam simbol bude u vidnom polju sve vreme, ali osnovnu pažnju koncentrišite na fantazije i emocije.

Ponavljenje sa pauzama je neophodno zato što je podsvest prijemčivija za ponavljanje posle kratkog vremena. Ovakav postupak ponavljajte nekoliko dana zaredom. Ukupna igra, čoveka koji veruje u sebe, mora da traje najmanje 1,5-2 sata i posle toga simbol je "napunjen". Dalje će već simbol raditi za vas.

On je - asocijacija sa željenom osobinom. Nacrtajte taj simbol na kartonu, uveličan u nekoliko primeraka, isecite ga i okačite na mestima gde ste najčešće: u spavaćoj sobi, kuhinji, kupatilu. Više nije potrebno misliti, sada simbol nastavlja da utiče na vas, on je asocijacija sa vašim željenim ponašanjem. Ako razgovarate telefonom sa prijateljicom, ako jedete ukusan obrok, ako gledate interesantnu emisiju na televiziji - dovoljno je da pogledate na simbol, ne misleći o njemu, i on će prodreti u dubinu vašeg mozga stvarajući osobinu koja vam je neophodna.

Naravno, na isti način treba raditi i sa drugim željenim osobinama. Glavno je da se emocionalno prikaže i igra uloga čoveka koji ima osobine koje mi želimo da imamo.
Možete da uzmete simbole koje želite. Ako imate više problema, za svaki treba izabrati poseban simbol.


Izbacivanje negativnosti iz podsvesti

I poslednji pravac - to je posebna metoda, jednostavna i vrlo efikasna. Ona se sastoji iz dva dela. U prvom delu vizualizujete, zamišljate jasno negativnost od koje hoćete da se spasete. Na primer, bojite se vožnje liftom. Zamislite sebe u liftu i potrudite se da stvarno osetite strah što je moguće jače. Zašto je ovo potrebno? Sećate se, svaka negativnost ima u podsvesti svoje "žarište". I kada zamišljate situaciju povezanu sa određenom negativnošću, to "žarište" se aktivira i oko njega se povećava energija. I tu energiju treba odstraniti.

Pošto ste zamislili aktivirano "žarište" udahnite duboko kroz nos, istovremeno zamišljajući da udisanjem izvlačite energiju iz "žarišta". Zatim, izdahnite kroz usta zamišljajući da je ta negativna energija, takođe, izašla kroz usta u prostor. Zatim, vizualizujemo kako "sagoreva" taj oblačić energije. Ovo treba ponoviti nekoliko puta. Pomoću ovog postupka mi, u izvesnom stepenu, smanjujemo delovanje "žarišta" lišavajući ga energije kojom se hrani. Isto treba uraditi i sa drugim negativnostima. Na primer, neki čovek vas je uvredio. Zamislite tog čoveka i počnite da osećate uvredu, što je moguće jače. Posle toga, sprovedite opisani postupak.

U drugom delu obrnuto, zamislite situaciju kakva želite da bude. Takođe, jasno i slikovito. U primeru sa liftom vizualizujte da se vozite liftom i da se uopšte ne bojite, naprotiv, osećate radost i ponosni ste što ste se izbavili od tog straha. U primeru sa uvredom, zamislite čoveka koji vas je uvredio i zamišljajte da ne samo što niste uvređeni, nego ste mu zahvalni za pouke u životu, poštujete ga i imate pozitivan odnos prema njemu. Pozitivni likovi potiskuju negativne i još više slabe "žarišta". Za oba dela nije potrebno više od 15-20 minuta i oni su utoliko efikasniji ukoliko je više emocionalno obojeno naše ponašanje.

Metoda se može primenjivati odvojeno za rešavanje bilo kakvih problema koji su povezani sa negativnostima u podsvesti, a među njima su i pušenje i alkoholizam.
Na prvi pogled, ova metoda je vrlo jednostavna i nije lišena mistike. Ipak, opit sa njenom primenom pokazuje da je ona vrlo efikasna. Evo jednog od takvih primera. Jedan službenik pogrebnog preduzeća, 40 godina, od detinjstava je patio od mnogih strahova. Pokušao je razna psihoterapeutska lečenja, među njima psihoanalizu i hipnozu. Proputovao je mnogo zemalja. Nikakvog poboljšanja. Kada mi je došao sa svojim problemom preporučio sam mu da primenjuje kod kuće ovu prostu metodu za likvidaciju "žarišta". Radio je 30 minuta svakog dana i jedanput mesečno dolazio kod mene radi korekcija. Rezultat je zaprepastio čak i mene. Posle mesec dana od strahova nije bilo ni traga. "Sve u svemu, potrošio sam na razna lečenja više od 50 hiljada dolara, rekao mi je, a ovde za mesec dana i skoro besplatno uspeo sam da izlečim sam sebe."

Boris Aranovič - JA SAM ONO ŠTO MISLIM O SEBI

[You must be registered and logged in to see this link.]

Džon Keho - Podsvest može sve
1. SVEMIR JE DŽINOVSKI HOLOGRAM


Da biste koristili snagu misli, uopšte nije obavezno poznavati zakone fizike ili razumeti bit stvarnosti, isto onako kao što vam ne treba da poznajete konstrukciju karburatora ili sistema za paljenje motora da biste vozili svoj auto. Malo je onih koji se razumeju u mehaniku, ali to ostalima ne smeta da upravljaju svojim vozilom. Upravo tako stoji stvar i sa snagom misli - svako može ovladati osnovama ovog sistema i primenjivati ga uspešno u praksi svoje svakidašnjice.

Moderna fizika razmatra Svemir kao bezgraničnu nedeljivu mrežu dinamične aktivnosti. On ne samo da je živ i da se stalno menja, već su i svi njegovi elementi međusobno zavisni. Na osnovnom nivou Svemir izgleda celovit i nedeljiv, nepregledno more energije koja prožima svaki predmet i svaki čin. Sve je jedinstvena celina. Jednom rečju, naučnici danas potvrđuju ono što već milenijumima govore mistici, vidovnjaci i okultisti, naime da mi nismo pojedinačni elementi, već smo deo jedne džinovske jedinstvene celine.
"Kad se otkine jedan struk trave, sav Svemir uzdrhti” (Upanišade).

Moderna fizika je promenila naš pojam o materijalnom svetu. Niko danas ne tvrdi da se čestice sastoje od neke osnovne "materije", nego se smatraju snopovima energije. One mogu vršiti iznenadne tranzicije - takozvane "kvantne skokove", u nekim slučajevima delujući kao jedinice, a u drugim - kao talasi čiste energije. Stvarnost je promenljiva. Ništa nije određeno. Sve je komponenta modela koji je u neprestanom pokretu. Čak i stena predstavlja ples energije. Svemir je živ i dinamičan i mi sami, nalazeći se u njemu i budući njegov delić, živi smo i dinamični.

Temelje teorije koja je dovela do razvoja holograma prvi je 1947 godine položio Denis Gabor, koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu za svoje otkriće. Hologram predstavlja realni objekt u kome se "celina" sadrži u svakom njegovom delu. Na primer, morska zvezda manifestuje određene holofrafske modele. Ako se neki njen deo odseče, on će ponovo izrasti. Osim toga, isečeni deo će se razviti u novu morsku zvezdu, jer je genetski kod prisutan u svakom od njenih delova.

Pre nekoliko godina na izložbi holograma video sam fotografije, urađene korišćenjem holografskog efekta. Na jednoj od njih videla se uspravna žena. Kad se pogleda s desne strane slika se odjednom menjala: žena je pušila cigaretu, a kad se pogleda s leve strane, ponovo se slika menjala - žena je zavodljivo vrtela kukove. Kad bi ova holografska slika pala na pod i kad bi se razbila, na svakom parčetu ne bismo videli ono što bi se moglo očekivati, a naime, deo cipele, haljine ili detalj lica, već celokupnu sliku žene. I ako pomerite parčad, na bilo kom parčetu opet ćete videti kako žena puši svoju cigaretu ili zauzima zavodljivu pozu. Svako malo parče sadržalo bi u sebi celu sliku.

Sada se pojavljuje tvrdnja da je priroda stvarnosti holografskog modela, a i mozak isto funkcioniše holografski. Izgleda da su naši misaoni procesi slični osnovnom stanju Svemira i izgrađeni su od iste "materije". Mozak je hologram u kome se ogleda holografski Svemir.

Tvorci ove zadivljujuće teorije su dvojica između najistaknutijih naučnika sveta: fizičar sa Londonskog univerziteta Dejvid Bom, učenik Ajnštajna, jedno od velikih imena u svetskoj kvantnoj fizici i Karl Pribram, neurofiziolog sa Stanfordskog univerziteta. Oni su nezavisno jedan od drugog napravili svoja otkrića, radeći u različitim oblastima nauke. Bom je došao do zaključka da je priroda Svemira holografska, pošto je godinama bio praćen osećanjem nezadovoljstva zbog nemogućnosti da se objasne svi neobični procesi i pojave u kvantnoj fizici pomoću tradicionalnih teorija. Dr Pribram, baveći se izučavanjem ljudskog mozga, takođe je postao svestan nesposobnosti tradicionalnih teorija da ponude logično objašnjenje za mnogobrojne neurofiziološke zagonetke. Za oba naučnika holografski model je odjednom poprimio smisao i pružio odgovor na mnoga pitanja koja su pre toga bila nerešiva. Oni su objavili svoja otkrića u početku sedamdesetih godina i njihovi radovi su naišli na veliki odjek u naučnim sredinama. Naučnik iz Kembridža, nosilac Nobelove nagrade za fiziku od 1973 g. Brajan Džozefson, opisao je otkrića Boma i Pribrama kao "najrevolucionarniji uspeh u poimanju prirode stvarnosti". Sa ovakvim gledištem složio se i doktor Dejvid Pit, fizičar, naučnik sa Kraljevskog univerziteta u Kanadi i autor knjige "Most između materije i misli", koji tvrdi da su «naši misaoni procesi mnogo tešnje povezani sa fizičkim svetom nego što mnogi pretpostavljaju".

Godine 1979 Robert Džan, dekan Škole za tehničke i primenjene nauke Prinstonskog univerziteta, razvio je program za izučavanje "uloge svesti pri kreiranju materijalne stvarnosti". Džan i njegovi saradnici izveli su na hiljade eksperimenata i objavili svoja otkrića, izjavljujući da već ima nedvosmislenog dokaza koji pokazuje da misli mogu neposredno da utiču i zaista utiču na materijalnu stvarnost. Godine 1994 poznati naučnici, pedagozi i lekari iz celog sveta su se okupili da bi razmotrili kako bi se mogla razviti ova fascinantna teorija i kako bi se mogla primeniti u praksi u konkretnim oblastima nauke.

Stvarno je ovo otkriće uzbudljivo i kad čovek razmisli kako mogu biti iskorišćena ova nova saznanja, može doći do zadivljujućih zaključaka.

Interakcija između svesti i materijalnog sveta više nije misterija: svest nije ništa drugo do energija u njenom najfinijem i najdinamičnijem obliku. Ovakav prilaz pomaže shvatiti zbog čega naše fantazije, predstave, želje i strahovanja utiču na realne događaje i objašnjava zašto i kako se materijalizuje lik koji je mozak stvorio.

Ova otkrića koja se odnose na prirodu stvarnosti mogu biti pokretačka snaga u našem daljem usavršavanju i promeni. Čovek, budući svestan da je deo otvorenog i dinamičnog Svemira i da njegove misli imaju presudnu ulogu u nastanku stvarnosti, može razviti kreativniji i aktivniji pristup životu. Više nije potrebno da on sedi na klupi, posmatrajući sa strane kao gledalac stvari koje mu se dešavaju, zato što pomoću novog pristupa, on postaje svestan da klupe, u stvari, nema i nikad je nije ni bilo. Međusobna povezanost u osnovi je svega. Ma gde otišli, ma šta radili, naše misli grade stvarnost koja nas okružuje.

Kad gledate na svoje misli kao na realnost, koja postoji naporedo sa onim što nazivamo "materijatnom stvarnošću" vi se približavate poimanju jedinstvene veze između te dve pojave.

Unutrašnja svest je moćna snaga čiji se uticaj oseća u svakom aspektu života. Ona je, uostalom, osnovni i najvažniji aspekt onoga što ste vi i glavni uzrok vašeg uspeha ili propasti.

Sve je, u svojoj najčistijoj i najdubljoj biti, energija i razmišljajući, vi koristite ogromnu količinu te energije u obliku brze, lake i pokretne misli. Misao stalno pokušava da stekne neki oblik, uvek traži spoljnu manifestaciju, trudi se da dođe do izražaja, da se otkrije. U njoj su prirodno prisutni težnja i sposobnost da se materijalizuje u svom fizičkom ekvivalentu. Obične ljudske misli se mogu uporediti sa varnicama vatre. Mada one, po svojoj suštini i potencijalnoj snazi liče na plamen, obično se brzo raznesu. Postoje samo nekoliko sekundi, pa polete u vazduh i nestaju u magnovenju.

Iako pojedinačna misao ne poseduje veliku moć, kad se ponovi ona može postati sabrana i usmerena, njena snaga se može višekratno povećati. Što veći je broj ponavljanja, utoliko veću energiju, snagu i lakoću dobija misao.

Slabe i rasute misli, slabe i rasute snage. Jake i sabrane misli, jake i sabrane snage

Najjednostavnije ćete to razumeti ako zamislite lupu kroz koju prolaze sunčevi zraci. Ako je pomerate od tačke do tačke, sila sunčevih zraka se raznosi i ne primećuje se. Ali ako zadržite lupu nepokretno, fokusiranu na određenoj visini, isti ti zraci postaju koncentrisani i rasuto svetlo odjednom postaje sila, dovoljno jaka da bi prouzrokovala paljenje vatre.

Isto je i sa našim mislima. Napredujući u izučavanju snaga podsvesti, naučićete se da razvijate i koncentrišete vaše misli, povećavajući na taj način njihovu moć. Na ovoj etapi vama je potrebno jednostavno da postanete svesni da vaše misli poseduju vlastitu snagu. Vaša najdublja ubeđenja, strahovanja, nade, brige, pogledi na svet, želje i svaka vaša misao - sve to utiče na vas same, na okolne ljude i svet koji je oko vas.

Mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na svoje misli kad se probude, ne primećuju kako radi njihov mozak, na šta on obraća pažnju, od čega se boji, šta kaže, šta odbacuje kao nepotrebno. Veći deo vremena mi jedemo, radimo, kontaktiramo, brinemo se, nadamo se, pravimo planove, pravimo ljubav, kupujemo, zabavljamo se i skoro i da ne obraćamo pažnju na to kako i šta mislimo.

Možda bismo bili u mnogo većoj meri skloni da koristimo svoje misaone mehanizme kad bismo za svaku svoju misao, u zavisnosti od njenog tipa, dobijali ili gubili po jednu novčanu jedinicu. Kad se uzme u obzir da se u nama svakog dana pojavljuje na hiljade misli, ovaj predlog je prilično primamljiv. Zamislite jednog računovodstvenog sistema koji vodi evidenciju svih naših misli i beleži koje naše misli nose dobit, a koje gubitak. Koliko bismo se onda trudili da kontrolišemo i usmeravamo naše misli! Sa kakvim bismo oduševljenjem izazivali misli koje nose profit i koliko pažljivo bismo izbegavali gubitačne misli!

Uostalom, upravo se to vama događa, ali ne radi se o novcu, nego o energiji. Ogromni sistem za evidentiranje radi, naziva se Svemir i ni jedna misao koja je u njemu nastala, ne ostaje bez posledica.

Svet nije beživotna gomila opeka i kamenja, već živi, ustreptali sistem energije. Svaka vaša misao ostavlja trag u ovom sistemu i neosporno ima svoj uticaj. Nezavisno od toga da li vi to želite ili ne, vi kreirate svoju vlastitu stvarnost preko misli koje izazivate.

Prvi korak koji je potreban za novi život, ispunjen uspesima, neverovatno je jednostavan. Vi treba samo da pratite protok svojih misli koje nastaju u vašem umu i da ih usmeravate u ispravnom pravcu.

Vaš život je u potpunosti u vašim rukama, tako da razmislite o načinu na koji živite. Tvrdite da težite fmansijskom uspehu, ali se svo vreme žalite da nemate dovoljno para i da je roba skupa. Stalno mislite o onome što nemate i o prispelim računima koje treba da plaćate. Brinete, ne prestajete da se čudite kako ćete se snaći. Vi možda želite finansijsku stabilnost, ali vi je nikad nećete postići dok vam je svest "podešena" na oskudicu i brige.

Možda biste hteli da budete komunikativniji, sa budete hrabri i neusiljeni, samouvereni, ali vi, istovremeno, stalno mislite o vašim manama, osećate se nedovoljno vredni i potcenjujete sebe, ponovo i ponovo se podsećate na svoje probleme, tako da u ovom slučaju teško da ćete postati čovek onog tipa o kome maštate. Možda biste želeli da budete jaki, ali ako se u vašoj svesti ukorenila slabost, vi ćete se samo zavaravati mišlju da ćete nekad posedovati silu.

Ukratko rečeno, ništa se ne postiže samo htenjem. Beskorisno je nadati se da će se što god promeniti. Nije dovoljno jednostavno raditi, čak i upomo, čak i po dvanaeest i petnaest sati dnevno. Uvek ćete ostati tamo gde ste bili, osim ako - i to je vrlo važno, ako ne promenite način mišljenja.

Želite li da promenite okolnosti? Razvijte potrebni tip svesti. Uspešni čovek ima svest usmerenu na uspeh. Dobro stojeći čovek je razvio svest usmerenu na imućni život, njegove misli su povezane sa materijalnom sigurnošću, uspehom i materijalnim blagostanjem. Takav mu je način mišljenja.

"Dobro je njemu” - rećićete vi. “Lako je uspelom da misli o uspesima, imućnom je lako misliti o blagostanju, ali je kod mene drugačije. Nisam uspeo, nisam bogat. Životne okolnosti vuku me nadole."

NIJE TO TAČNO! Apsolutno je pogrešno. Nisu životne okolnosti niti nastala situacija ono što vas vuče nadole. Jedino što vam smeta i ne daje vam mogućnost da postignete uspeh to su vaše misli. Malo napora i prakse i vi ćete se naučiti da upravljate svojim mislima i da kreirate onaj tip svesti koji ste izabrali. Vaša stvamost promeniće se samo pošto razvijete vaš novi tip svesti, nikako pre toga. Novi tip svesti treba da prethodi promeni.

Da li ste već odlučili šta tražite od života? Zdravlje? Onda razvijte svest, usmerenu na zdravlje. Vlast? Onda razvijte svest, usmerenu na vlast. Materijalno blagostanje? Gradite svest, usmerenu na to. Sreću? Razvijte svest usmerenu na sreću. Produhovljenost? Razvijte takvu svest. Postoje nepregledne mogućnosti. Od vas se traži samo da dodajete potrebnu energiju, dok vaš cilj postane realnost.

Ohrabrujuće je saznati da nezavisno od životnih okolnosti u prošlosti i sadašnjosti, nezavisno od ranijih neuspeha, vaš život će se promeniti ako redovno pothranjujete energijom svoju svest! Ova izuzetna sposobnost data je svakome i svako je može iskoristiti ili zapostaviti. Nisu potrebne pare. Nije potrebna posebna nadarenost Od vas se traži samo rešenost da odvojite izvesno vreme i da uložite potrebne napore da biste razvili odgovarajući tip svesti. To je sve. Ostalo će doći na svoje mesto samo po sebi.

Vaša svest je kao bašta o kojoj možete brinuti, a možete je i zapustiti - od vas zavisi. Vi ste baštovan i možete urediti svoju baštu ili zanemariti je i pustiti da se razvija kako nađe za shodno Ali nemojte da dopustite grešku: vi ćete žeti ono što ste zasejali - ili svojim radom ili svojom pasivnošću!

Upravo svest stvara stvarnost koja vas okružuje... Vi se ovim možete složiti ili ne složiti. Vi možete postati svestan i navesti svoju svest da radi za vas ili zapostaviti svest, dozvoljavajući joj da radi tako da vas stalno prate smetnje i zlosreće. Ali stvarnost u kojoj živite, uvek ćete stvarati vi sami, odnosno vaše misli.

Nastavak

2. TAJNE USPEŠNE VIZUALIZACIJE

Vizualizacija je upotreba mašte da čovek sebe stavi u situaciju koja se još nije dogodila, da zamisli da poseduje ili radi ono što bi želeo i da uspešno ostvaruje svoje želje. Zamislimo, na primer, da vi želite da budete sa boljim samopouzdanjem. Koristeći vizualizaciju vi sebe zamišljate kao uverenu osobu. Misaono vi postupate i razgovarate samouvereno. Zamišljate situacije koje vam obično stvaraju teškoće i misaono izlazite na kraj sa njima uspešno i neusiljeno. Možete čak i zamisliti kako vas hvale vaši prijatelji i kolege, kako vam čestitaju na novostečenoj uverenosti. Vi osećate ponos i zadovoljstvo kako zbog toga, što ste postali osoba uverena u sebe, tako i zbog pozitivnih promena do kojih dolazi kao rezultat toga. Vi vizualizujete sve to, što će se sa vama dogoditi ili bi se moglo dogoditi i živite tako, kao da je to vaša stvarnost.

1. Odlučite šta biste hteli da uradite: da položite ispit, da dobijete povišicu, da se upoznate s nekim, da zaradite mnogo novca, da steknete uverenost u sebe, da pobedite na
takmičenju.

2. Opustite se. Ostavite sve za nekoliko minuta da biste se rasteretili fizički i psihički.

3. U toku 5-10 minuta vizualizujte stvarnost kojoj težite.

Više razmišljajte o tome kako radite ili dobijate nešto, a ne o tome šta bi se, manje ili više verovatno, moglo dogoditi. Uživite se u svojim mislima tako, kao da se to sada događa sa vama. Kreirajte kratke interne video klipove i fiimove koje ćete puštati i puštajte ih. Zamislite kako radite ono što biste želeli. S jedne strane ste svesni da vam se to još uvek ne događa i zasada nije realno. Ali zamišljene slike koje kreirate i kojih se redovno prisećate postaju šablon vaših ciljeva, oblik koji će se napuniti energijom. Ove slike su realne sile koje će raditi za vas.

Pri vizualizaciji obdarite sebe svim potrebnim vrlinama. Ako su vašem misaonom liku potrebni talenat, hrabrost, odlučnost ili upornost, neprestano ih dodavajte. Ponekad ćete videti jasne, upečatljive likove i slike kako postižete svoje ciljeve, kao da se vidite na filmu. U drugim slučajevima pred vama će se pojavljivati samo najuopštenija predstava o vašim ciljevima, ali obe varijante su efikasne. Možete naizmenično ređati konkretnu i slobodnu vizualizaciju, zadržavajući svaku od njih po nekolikp minuta ili usredsrediti se na jednu od ove dve metode, po vašem nahođenju.

Konkretna vizualizacija: Kreirajte u svojim mislima konkretne slike i scene onoga što želite da postignete. Pridržavajte se prethodno pripremljenog scenarija i misaono ga nekoliko puta odglumite.

Slobodna vizualizacija: Pružite mogućnost likovima i mislima slobodno da se ređaju, ne birajte ih, ali samo dotle dok prikazuju pozitivni razvoj postavljenog cilja.

Primenjujte obe metode i pamtite da je glavna ovde praksa. Mnogi nailaze na teškoće u početnim etapama vizualizacije. Njihov mozak ne sarađuje u tome i ne prikazuje željene scene. Ne brinite, ako se to dogodi i vama. Nije obavezno da slika bude završena i idealna. Ako se redovno bavite vizualizacijom, zadivljeno ćete konstatovati kako će vaš mozak postepeno početi da rađa misli i kreira scene po vašoj želji.

Na ovoj etapi treba navesti da nije dovoljno da vizualizujete nešto jednom ili dva puta. Rezultati se postižu samo ako se lik zapečatio u vašoj svesti time što ste ga više puta
naslagali jedan na drugi - ponovo i ponovo u toku nedjelja, čak i mesecima, sve dok cilj ne bude postignut. Ne pokušavajte da procenjujete svoj uspeh posle jednog ili
dva pokušaja.

Ako se iznenadno kod vas pojave sumnje, a one će se ponekad pojavljivati, jednostavno ih ignorišite. Ne pokušavajte da im se suprotstavljate i da se borite sa njima, neka se pojavljuju i nestaju neometano u vašoj svesti. Ponavljajte i dalje svoju vizualizaciju i sve će biti u redu.

Nastavak

DVA USLOVA ZA USPEŠNU VIZUALIZACIJU

1. Uvek zamišljajte realizaciju svog cilja onako kao da vam se to stvarno događa u tom renutku. Uradite to realno u svojoj svesti, sa svim pojedinostima. Preuzmite ulogu
i misaono je odglumite.

2.Vizualizujte svoj cilj bar jednom dnevno. Snaga dolazi ponavljanjem.

Svaka misao, nastala u vašem mozgu i redovno pothranjivana, imaće plodni uticaj na vaš život.

Hteo bih da vam ispričam o jednom novom, poznatom i u potpunosti dokumentovanom eksperimentu koji je izvršio psiholog Alan Ričardson. Studentski košarkaški tim je bio podeljen u tri grupe kako bi se ispitala njihova sposobnost da daju koševe, a rezultati svake grupe su beleženi. Igrači iz prve grupe je trebalo svakodnevno da dolaze u sportsku salu u toku jednog meseca i da vežbaju ubacivanje lopte u koš, košarkaši iz druge grupe uopšte nisu vežbali, a pripadnici treće grupe je trebalo da se uključe u sasvim drugu vrstu vežbanja. Oni nisu ni zakoračili u sportsku salu celo vreme, a umesto toga su sedeli po sobama i zamišljali proces treninga. Po pola sata dnevno oni su zamišljali i „videli" kako ubacuju koševe i postaju sve bolji i bolji. Ovo njihovo interno „vežbanje" rađeno je svakog dana. Za mesec dana sve tri grupe su ponovo bile podvrgnute testu.

Prva grupa (oni koji su imali treninge svakog dana u sali) poboljšali su svoje rezultate za 24%. Druga grupa (oni koji nisu vežbali) nije pokazala poboljšanje. A kod treće grupe - obratite na to pažnju, košarkaši koji su vežbali samo misaono, rezultati su bili poboljšani isto onoliko, koliko i kod košarkaša koji su realno vežbali u sali!

Dakle, kreativna vizualizacija poseduje ogromnu moć, ali u njoj nema ništa natprirodno. Ona obuhvata rad sa prirodnim zakonima i energijama, a isto i veštine usmeravanja vlastite urođene snage.

Kad se pravilno usmerava, vaša mašta je jedna od najdinamičnijih sposobnosti koje posedujete. Počnite da primenjujete tu metodu odmah. Nije potrebno baviti se pojedinostima koje se tiču razvoja stvari. Imajte poverenje u postupak. Izvršenje prati želju i vi ćete biti usmereni na to da uradite pravu stvar u pravo vreme. Možete biti sigurni da ćete naći put i metode za postizanje vašeg cilja, jer vam priroda uvek pruža zgodnu priliku za ostvarenje zahteva koje joj vi upućujete.

Vaše misli su mnogo moćnije nego što pretpostavljate i svaki zamišljeni lik je realna snaga koja će ranije ili kasnije imati svoj uticaj na vaš život



3. METODA ZASEVANJA MISLI

Ako vizualizacija liči na kreiranje scena i likova u vašem vlastitom filmu, zasevanje misli je kao dodavanje reči i zvuka, ali umesto ozvučavanja, vi slikama dodajete osećanja.

Za razliku od vizualizacije, kod metode zasevanja vi se usredsređujete glavno na osećaj za to što zamišljate. Ovde u igru ulazi vaša mašta.

Živite sa ubeđenjem da ste već postigli ono što želite. Nemojte da maštate, nemojte da se nadate, nemojte da se čudite, nemojte da brinete da li će sve proći dobro. Jednostavno zabeležite to u svojoj svesti kao nešto što već postoji kao činjenica. Zamenite misao "Sve će proći dobro" mišlju "Sve je prošlo dobro". Sve je već za vama, u svemu ste vi uspeli, zato uživajte u uzbuđenju, u osećanju satisfakcije, u sreći zbog onoga što ste postigli! Čestitajte sebi. Vičite i skačite od radosti, ako želite. Predajte se ponovo i ponovo osećanju da ste postigli cilj.

Podsetiću opet da kod metode zasevanja nije potrebno poklanjati mnogo pažnje misaonim slikama kako ćete postići ono što nameravate, mada će vam i takvi likovi obavezno nastati u glavi. Više treba da vas interesuje telesni i čulni doživljaj koji prati ostvarene želje: crveni obrazi, lupanje srca, oznojeni dlanovi.

U Bibliji Hristovi učenici mole ga da ih nauči da se mole. (Vi možete verovati ili ne verovati onome što Biblija uči, ali ona sadrži mnoga prozrenja u pogledu snage misli i vere). Isus odgovara: "I sve ćete, ma šta zatražili u molitvi, kad verujete da ste dobiti, dobićete." Obratite pažnju, on kaže da treba da verujete da ste već dobili, ne da ćete dobiti i upravo zbog vere da ste več dobili, zaista ćete dobiti ono što tražite. Vi ne samo da se nadate ili želite nešto, već čvrsto izražavate svoj zahtev u vašem unutrašnjem svetu - svetu misli i kreativne energije. A svako ko vešto upotrebljava snagu podsvesti i misli, potvrdiće da je to veoma snažan proces.

Još jednom da naveden da, kao i kod slučaja sa vizualizacijom, upravo ponavljanje i upornost odlikuju metodu zasevanja od beskorisnog fantaziranja. Jer kad je koristite, vi ne živite sa iluzijama. Vi ne letite u oblake danima, bukvalno verujući da imate ono, što u stvari, nemate. Zasevanje je misaona vežba koja oduzima pet minuta dnevno, brzi protok energije koji vi redovno stvarate za sebe ne propuštajući ni jedan dan. Treba naglasiti koliko je važno ponavljanje. Kao i kod svih ostalih tehnika ovladavanja snagom misli, sporadično primenjivanje je slabo efikasno. Sastavite sebi program i striktno ga se pridržavajte. Redovno zasejavajte u sebe osećaj da već imate ono što želite, nezavisno od karaktera želje. Ono je vaše. Doživite ga. Osetite pozitivne vibracije. Oduševite se i prepustite ustreptalosti osećaja. Neka očvrsne u potpunosti osećaj posedovanja. Osvojite ga u svom unutrašnjem svetu.


DVA USLOVA ZA USPEŠNU PRIMENU METODE ZASEVANJA

Ovu metodu primenjujte uvek sa osećanjem da već imate ono što želite, da ste postigli ono čemu težite. Praktikujte metodu zasevanja redovno, svakog dana, bar po pet minuta. Mnogo efikasnije je primenjivati ovu metodu svakog dana po pet minuta, nego jednom nedeljno u toku jednog sata.

Nastavak

4. POTVRĐIVANJA

Potvrđivanja su možda najlakša i najjednostavnija metoda koju ja poznajem za uticaj na svesne misli. Ona se koriste u celom svetu tokom vekova u verskim i magičnim ritualima kao što su molitve i mantre. Danas ih primenjuju razni ljudi radi sklapanja biznis poslova, lečenja bolesti, upoznavanja sa novim ljudima, pobede na takmičenjima, a takođe i u razne druge svrhe.

Potvrđivanja su jednostavne fraze koje osoba ponavlja u sebi ili glasno, u zavisnosti od konkretnih okolnosti. Vi možete to raditi svuda - dok vozite kola, čekate kod lekara ili ležite u krevetu, pre spavanja. Potrebno je da se zadržite na frazi koja označava ono, što biste hteli da vam se dogodi i da je ponavljate ponovo i ponovo.

Na primer, pretpostavimo da ste se našli u uznemiravajućoj i napetoj situaciji, a hteli biste da se opustite i umirite. Upravo to je trenutak da primenite metodu potvrđivanja. Ne žureći, ponavljajte sebi: "Osećam se mirno i opušteno. Osećam se mirno i opušteno. Osećam se mirno i opušteno". Ne primoravajte sebe da se osetite mirno i opušteno, jednostavno nastavite da to tvrdite u toku još nekoliko minuta. Na isti način ako vam predstoji važan sastanak i želite da on prođe dobro, počnite pre toga potvrđivanjem: "Sastanak će proteći uspešno. Sastanak će proteći uspešno. Sastanak će proteći uspešno".

ŠTA RADITE DOK POTVRĐUJETE?

Potvrđujući, vi utičete na misli koje nastaju u vašem umu. U svakom pojedinom trenutku ljudski mozak je u stanju da zadrži samo jednu misao, stoga se i suština potvrđivanja sastoji u angažovanju mozga mislima koji podržavaju vaš cilj u datom momentu. Reči zadaju mozgu program kakve misli treba da rađa. Ako vi potvrđujete da će „Sastanak proći dobro", onda vaš mozak sasvim prirodno će početi da rađa misli vezane za predstavu o uspešno proteklom sastanku. Mozak, bez ikakvog napora sa vaše strane, shvatiće smisao i osnovnu poruku vašeg potvrđivanja. Sve to može izgledati veoma jednostavno, ali ova metoda može biti izuzetno efikasna i može vam pomoći da postignete željene rezultate.

Oblikujte svoju želju u vidu odgovarajućeg potvrđivanja i redovno je ponavljajte. Jedan moj poznanik, uspešan poslovni čovek, počinje svaki svoj dan potvrđivanjem: „Više prodaja, više osmeha": On ponavlja sebi tu frazu u toku nekoliko minuta ujutru i nekoliko puta tokom dana.

ŠTA TREBA PAMTITI KAD POTVRĐUJETE?

1. Nije obavezno verovati u ono što tvrdite! Možda su oni za koje se ova metoda pokazala neefikasnom uradili upravo tako. Ova greška može svesti na nulu efekat potvrđivanja. Nemojte ništa da brinete zbog toga što ne verujete u frazu, jednostavno ne prestajte da je ponavljate. Ako verujete u ono što potvrđujete - odlično! Ako ne verujete, uopšte nije strašno. Jer to nije od značaja. Mozak će sasvim prirodno uhvatiti smisao vašeg potvrđivanja i u vašoj svesti pojaviće se pravilne misli. Nije potrebno ništa sebi nametati.

Potvrđivanje uvek treba da bude pozitivno. Izmislite pozitivnu, a ne negativnu frazu. Na primer, ako hoćete da neki sastanak prođe dobro, nemojte sebi ponavljati: „neću doživeti neuspeh na ovom sastanku". Ako hoćete da se umirite i opustite ne smete potvrđivati: „Neću biti napet." Nije jasno zašto, ali mozak propušta negiranje i kao rezultat toga vi dobijate predispoziciju da „doživite neuspeh" ili ,,da budete napeti". Mozak se koncentriše na te autodestruktivne likove, a ne na ono što želite.

Potvrđivanje treba da bude kratko. Ono liči na mantru: kratko i jednostavno, lako za izgovor. Ja izmišljam potvrđivanja koja ne sadrže više od deset reći. Ponekad čak i dve reči mogu imati izuzetan efekat: „vrtoglavi uspeh" ili „rekordne prodaje".

Imao sam priliku da vidim kako neki ludi sastavljaju potvrđivanja duga po pola stranice. Malo je verovatno da možete ponoviti tako nešto nekoliko puta. Čak su i dve rečenice već prilično mnogo. Zahvaljujući ponavljanju, vaše potvrđivanje će se zabeležiti u vašoj svesti, pa zato ukoliko je kraće, utoliko bolje. Da to ponovimo - potvrđivanje treba da bude kratko, ritmičko i lako za ponavljanje.

Pazite da ne koristite potvrđivanja koja su nesvesno okrenuta protiv vas samih.
"Nikada neću to završiti."
"Nikada to neću učiniti."
"Ovo je nemoguće."
"Propašću."
"Ne umem da komuniciram sa drugima."
"Znam da ću dopustiti grešku."
"Ja uvek gubim."

Često možete zapaziti da sebi ponavljate ovakva potvrđivanja, a da i sami niste svesni toga. Čuvajte ih se.

Vi isto možete da izmišljate potvrđivanja koja bi vam pomogla da ostvarujete postavljene ciljeve. Pošto su ona jednostavna, možete ih ponavljati gde god hoćete: dok čekate red u radnji, u čekaonici, ako ste se našli u saobraćajnoj gužvi. Nije obavezno verovati u ono što govorite sebi. Ponavljajući potvrđivanja, nije obavezno da bukvalno "verujete" da stvarno posedujete ono što u stvari još nemate. Sve što se traži od vas je da ih ponavljate! Ja bih vam posavetovao da to bude prva stvar koju radite ujutru, jer prvih pola sata dana daje ton za ceo dan. Dve ili tri minute vežbanja dovoljne su da biste brzo postigli upečatljiv efekat.

"Svakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje"

Danas ime psihoterapeuta Emila Kuea možda i nije tako popularno, kao što je bilo prvom polovinom XX stoleća, kad je on prvi pronašao metodu autosugestije i lečio bolesnike i upoznao ljude svojim otkrićima u klinikama širom Evrope i seveme Amerike. U ono vreme njegovi radovi su postali senzacija, o njima se govori i danas, decenijama posle njegove smrti. Kue je otkrio da njegovi pacijenti ozdrave mnogo brže i uspešnije ako svakog jutra kad se probude i svake večeri pre spavanja ponavljaju jednostavno potvrđivanje. I autosugestija kojoj je pacijente učio bila je: „Svakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje". Dva minuta ujutru. Dva minuta uveče. To je bilo sve. Ali je rezultat bio toliko impresivan da je on napisao nekoliko knjiga o autosugestiji i počeo da drži predavanja širom sveta o lekovitim sposobnostima misli usmerene na ozdravljenje. Potvrđivanje Kuea usmerava misao bolesnika na to da mu je svakog dana, u svakom pogledu sve bolje i bolje. Dokumentarno je potvrđeno izlečenje hiljada ljudi metodom Emila Kuea.