Manastir - isposnica Svetog Petra Koriskog

Манастир – испосница Св.Петра Коришког

ЖИВОТ ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ
И цар Душан је долазио на поклоњење моштима светог Петра, пустиножитеља и чудотворца. На жалост, манастир и црква испосница су данас у рушевинама

За разлику од Грачанице на Косову, Девича у Дреници, Високих Дечана и Богородице Љевишке у Метохији, које је у оним мирним временима свакодневно походило на десетине, лети и на стотине посетилаца, ретки су они међу хроничарима и путописцима, па и самим становницима Призрена у Метохији, који се могу похвалити да су више пута посетили и разгледали манастир и испосницу светог Петра Коришког - најстарији српски средњовековни споменик, настао у другој половини XII века.

Неки међу истраживачима српске историје, културе и уметности у средњем веку сматрају, чак, да су се први облици монашког живота у овој пећини зачели још у преднемањићком периоду. Богомоља светог Петра Коришког, која је већ дуго у рушевинама и изложена невремену, налази се у врлетном планинском крају, окружена дивљином, смештена високо изнад стрмих камених литица у уском и тешко проходном кањону реке Корише, па до ње ретко ко стиже.

Манастир са испосницом подигнут је у планинској пећини североисточно од Призрена. Па, иако је од града удаљен неких 15 - 16 километара, потребно је најмање три сата напорног пешачења да би се стигло до чувене пећине. Прилаз је могућ једино са северозападне стране, док је из клисуре реке Корише готово немогуће прићи.

Некадашња црква са испосницом је скромних димензија. Делимично је уклесана у природну пећину и окружена рушевинама неколико млађих цркава и профаних зграда. Давно у прошлости, током XII и XIII века,била је стожер око којег је настала читава једна колонија анахорета (испосника) по узору на тадашње центре хришћанске културе и уметности у Кападокији, Светој Гори и на Синају.

Прошлост манастира светог Петра Коришког занимљива је не само због начина његовог настанка, већ и зато што је то јединствен споменик српске анахоретске архитектуре и сликарства из раног периода Немањића. Историчари такође указују на значај овог старог српског манастира и стога што он омогућује да се темељитије проучи историјат српског монаштва у средњем веку, јер начин оснивања и живот монаха у његовој околини доста подсећа на живот монаха у првим анахоретским колонијама, у пустињама Египта, Кападокије и др. Најзад, прошлост овог манастира са испосницом занимљива је и због самог светог Петра Коришког. Према подацима О. Марковић, која је током 1961. и 1962. године организовала опсежна археолошка истраживања на овом локалитету, манастирски комплекс чинили су: пећина - испосница, црква, манастирске ћелије и економске зграде.

Ови објекти подизани су, по свему судећи, у три етапе. Најстарији део, око којег се зачео живот манастира, била је испосница. Она је представљала природно удубљење које је касније порушено. Изнад ње се налазило удубљење калоте длетом уклесано у стену и делимично зазидано. Зидови ове невелике пећине били су прекривени фрескама, док се на источном делу налазило удубљење, које је, највероватније, служило као трпеза. А у самом дну пећине, уклесана у стени, налазила се гробница св. Петра Коришког.

У XIV веку уз пећину - испосницу дозидана је црква, која је својом спољном архитектуром и унутрашњим ликовним садржајима представљала најлепши и најзначајнији део манастирског комплекса. Утврђено је да је ова масивна грађевина била пресведена полуобличастим сводом, који се са јужне стране ослањао на зид, а са северне на стену. Преко сводова налазио се дрвени део конструкције, који је био покривен каменим плочама. На плато цркве улазило се преко степеница делимично уклесаних у саму стену.

Стамбени део комплекса, са ћелијама за становање монаха и трпезаријом, налазио се на северозападном делу цркве. Био је то необичан, вертикални објекат са неколико спратова, подигнут између окомитих стена.

Велику пажњу истраживача, посебно ликовних стручњака, привукли су преостали делови и фрагменти пећинског живописа. Они су неподељени у мишљењу да постоје два слоја живописа и да је онај првобитни од великог значаја за српску културу и уметност, јер је једини до данас сачувани живопис из друге половине XII века анахоретског карактера у оквиру монашког уметничког стварања. Ликовни стручњаци се, међутим, не слажу око тога да ли најстарији пећински живопис треба везивати за крај XII или почетак XIII века.

[You must be registered and logged in to see this image.]

А ко је, заправо, Петар Коришки?

О њему су писали многи аутори, међу којима и чувени монах Теодосије Хиландарац у свом делу ,,Житије св. Петра Коришког". Свети Петар Коришки је једини Србин светитељ - анахорет из доба владавине Немањића и једини Србин анахорет који је живео на хиландарским поседима у призренском крају. Према Теодосијевом казивању, податке о животу овог светитеља добио је од монаха савременика светог Петра Коришког и оних који су га сахранили.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Петар је рођен у селу Унемир у околини Пећи. Данас се то село зове Добра Вода, на самој граници између Метохије и Дренице. Био је син племића, а дечачке дане проводио је у читању књига,што му је омогућило да се упозна са јеванђеоским препорукама. После смрти оца, иако веома млад, у оближњој цркви св. Петра прима монашки завет. Касније прелази у планинске пећине код Призрена, где се потпуно предаје испосничком животу и молитвама. У једној од њих, у клисури Корише, провео је већи део свог испосничког живота, подигнувши у међувремену цркву и друге мање објекте.

Пред крај живота Петар Коришки се надалеко прочуо и стекао велики углед у нороду, па су монаси стизали са разних страна, да би их он подучавао испосничком животу. Послије смрти његови ученици и народ из околине почели су да га поштују као светитеља и чудотворца, доводећи болеснике на његов гроб ради лечења. Поједини делови његових моштију доспели су, наводно, и до самог Цариграда.

Тако је настао култ светог Петра Коришког, који је опстао током свих протеклих векова. О величини и духовној снази ове монашке личности довољно уверљиво говори и податак да је и цар Душан са својом породицом долазио на поклоњење ,,моштима светог Петра, пустиножитеља и чудотворца".

[You must be registered and logged in to see this link.]