Saveznicko bombardovanje Beograda

САВЕЗНИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ БЕОГРАДА ЗА УСКРС 1944 године

Београд је пре 65 година на Ускрс бомбардовала савезничка авијација у Другом светском рату. У нападу учествовало на стотине бомбардера, а првог дана напада на Београд бачено више од 1.500 тона бомби.

Данас се навршава 65 година откако је Београд у Другом светском рату, на православни Ускрс 1944, бомбардовала "савезничка" авијација, наводно ради уништења војних и привредних објеката и зграда у које су Немци сместили администрацију.

Евидентирано је да је погинуло 1.160 српских цивила, као и 18 Немаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице.

У нападу је учествовало на стотине бомбардера, а првог дана напада на Београд бачено је више од 1.500 тона бомби, чији су "теписи" широко захватали стамбене четврти.

Никакве праве селекције циљева очигледно није било, па су разаране болнице, а породилиште у Крунској улици је до темеља разорено.

У згради данашњег Завода за заштиту здравља студената у то време су се налазили Градско породилиште и Станица за хитну помоћ и, према доступним подацима, у бомбардовању су настрадале 22 породиље и 22 новорођенчади млађих од осам дана и две породице које су им биле у посети.

Погођени су и једно обданиште, трг Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железничка станица, Народно позориште, Сењак и улице Милешевска, Кнез Михајлова, Краљице Наталије, Милоша Великог и Сарајевска.

У "савезничким" бомбардовањима Београда од 16. априла до средине септембра 1944, погинуло је, према проценама, више од 4.500 становника престонице, која је од Ускрса 1941. до краја Другог светског рата
 
„Од Енглеза они се надаху слободи, не знајући да та нада право у смрт води”. Овај, помало скривени натпис са београдског Новог гробља подсећа на један, данас готово заборављени догађај – савезничко бомбардовање Београда које се догодило пре тачно 64 године, на православни Васкрс 16. и 17. априла 1944.

Подсетимо, тог 16. априла освануо је леп, пролећни дан. Била је недеља, први дан православног Васкрса, па су улице и храмови били пуни људи. А онда се, на небу изнад града појавио велики број авиона Б17 и Б24 познатијих као „летеће тврђаве”. Они су и раније прелетали Србију на свом путу према Румунији где су бомбардовали нафтне платформе, тако да на њих у почетку нико није обраћао велику пажњу.

Али, овога пута мета „летећих тврђава” био је Београд на који су, убрзо почели да падају теписи бомби. Оне су погодиле све делове града, па су тог и наредног дана страдала читава стамбена насеља (укључујући и Пашино брдо, радничко предграђе у којем није било војних циљева), као и породилиште у Крунској, Болница за унутрашње болести, дечји домови у Звечанској и Млетачкој улици, школе, цркве, па и логор Старо сајмиште, где је смрт нашло 60 логораша. Сматра се да је у бомбардовањима 16. и 17. априла погинуло око 1.500 Београђана, тако да је, по последицама оно било погубно као и нацистичко из 1941. године.


Две недеље касније, баш у време док су се градом проносили гласови како је "енглески краљ обећао да се то више неће поновити", Београд је поново завијен у црно. Био је четвртак, 18. мај 1944. Јутро је увелико одмакло. Часовник на Теразијама показује 9:55. Над облачним и кишовитим небом истраумираног града затутњали су енглески и амерички бомбардери.

Напад је био још безочнији од оног ускршњег. Главна мета, овог пута, била је периферија Београда у којој је становала градска сиротиња. Пашино брдо, Котеж, Неимар и Чубура обавијени су густим облацима дима и прашине.

Оргијање "савезничких" авиона трајало је готово пуна два сата. У неким деловима града бомбе падају на сваких сто квадратних метара. Само испод једне куће извучена су 32 леша.

Док су Београд и многи други градови и вароши у унутрашњости Србије видали ране и сахрањивали своје најрођеније, енглески и амерички "савезници и ослободиоци" настављали су свој крвави пир. На њиховој мети опет се, по шести пут, нашао већ одавно ојађени Ниш. Овог пута још подмуклије него раније, кад је град био на спавању.

Између 2:20 и 3:00 часа по поноћи Енглези и Американци су 9. јуна 1944. на Ниш бацили близу 400 бомби. На спавању је побијено неколико десетина Нишлија.

Два дана касније, 11. јуна у 9:00 часова, западни "савезници" обрушавају се на Смедерево. На град је пало око 500 бомби које су усмртиле 80 људи, жена и деце, а теже и лакше раниле око 200 Смедереваца. У исто време Енглези и Американци, на основу одобрења Титовог Врховног штаба, по седми пут крећу на Ниш. Опет рушевине, невине жртве, јаук и лелек, нове хумке.

У међувремену, "савезници" постају све безобзирнији. На Београд, Ниш, Смедерево и многе друге градове Србије, поред бомби, све чешће бацају разне предмете пуњене експлозивом од којих су страдали многи недужни људи, искључиво цивили, међу којима и много деце.

Само пет дана после седмог уследило је и осмо разарање Ниша. Пред поноћ између 14. и 15. јуна на град је најпре испаљено неколико стотина светлећих ракета, а потом је на Нишлије које су тек кренуле на починак сручено око 200 бомби.

Осам дана касније, 23. Јуна, између 9:30 и 10:15 часова, наши западни "ослободиоци" на Ниш бацају и фосфорне бомбе.

Двадесет дана касније, 3. јула између 10:30 и 12:00 часова, кобни англо-амерички авиони опет круже над Београдом. У седмом гранатирању највећег града Србије највише је страдала Чукарица, на којој је, поред неколико десетина мртвих, са земљом сравњено око 80 кућа. Разорени су Фабрика шећера и школа "Матија Бан". Радио Лондон је јавио да су погођени важни немачки објекти, који су практично остали неокрзнути, а невине жртве које су данима извлачене из рушевина није поменуо ни једном једином речју.

Истог дана први пут је бомбардован и Крагујевац, у коме је убијено више од 30 невиних људи, жена и деце.

Тад су прве бомбе пале и на периферију Крушевца, у село Бивоље, на Глибовац и друга села у околини Смедерева и Смедеревске Паланке.

[You must be registered and logged in to see this link.]