Sekte satiru gradjane Srbije

(КАКО ВУКОВИ У ЈАГЊЕЋИМ КОЖАМА МЕШЕТАРЕ СРБИЈОМ БЕЗ НАДЗОРА И КОНСЕКВЕНЦИ)
Говорећи о лажним пророцима, сваковрсним рибарима људских душа као што би луцидно рекао наш уважени социолог религије др Ђуро Шушњић, мешетарима на пољу религиозности и духовности, који ће долазити и заводити људе на странпутицу а све при томе представљајући се добрим, блаженим и чедним, Исус је упозорио долазећа поколења реченицом: Доћи ће вам вуци у јагњећим кожама! Да разноразних псеудодуховњака, лажних светаца, "пророка", "спаситеља", "гуруа"... има као "кусих паса", како би рекли у јужној Србији, то је ноторна чињеница коју не вреди посебно елаборирати, као што је бесмислено анализирати и чињеницу да свака крпа нађе закрпу, односно да, док је вукова биће и оваца, док је надрилекара биће и болесника који ће код истих хрлити на излечење.

Социолошкој лупи посматрања далеко је занимљивија једна друга чињеница а реч је о томе, да ли и у којој мери држава Србија, поготово као земља која тежи да уреди свој атар на свим нивоима како би сутра евентуално постала кандидат за чланство у ЕУ, врши надзор, контролу, истраживање, анализу, праћење, сваковрсних удружења грађана, малих верских група, секти, култова, регистрованих удружења и неформалних група, тајних друштава етц. Одговор на жалост гласи - врло мало или крајње скромно, јер по свим релевантним информацијама до којих стручна и свеукупна јавност може да дође, као и медијских извештаја у минулој деценији, самоубиства, зависност од наркотика, сексуална злоупотреба, финансијске малверзације, психичко урушавање људи, поремећаји у понашању, убиства и злостављања животиња и слични облици патолошког понашања, веома су често узроковани деловањем или припадањем појединаца или група одређеним верским заједницама или неформалним друштвима која се "напајају" некаквим религијским учењима.

Поставља се сасвим сувисло и грађански и политички рационано питање - уколико се залажемо за секуларно друштво и уколико велике и доминатне цркве и верске заједнице, Православна, Католичка, Исламска заједница... подлежу критици грађана, медија и кривично-правној одговорности, зашто би неко други само зато што је члан мале верске групе био поштеђен свега наведеног. О сексуалним злоупотребама деце у манастирима, самостанима и црквама под окриљем Ватикана читали смо и слушали у свим светским и домаћим медијима небројено пута. Готово сви домаћи медији, од Курира па до Б92 детаљно су анализирали случај оптужбе групе дечака против владике Пахомија за сексуално злостављање, а такође и извештавали шта се дешавало на судском процесу. Да ли неко мисли да се у малим или мањим верским заједницима само зато што су мање од великих не дешавају мрачне и патолошке ствари? Другим речима, поставља се питање да ли неко у надлежним службама државе Србије има озбиљан и систематизован регистар јавних и формалних а посебно тајних и неформалних друштава, удружења, култова, секти, деноминација, малих цркава... и шта се на њиховим сеансама, предавањима, трибинама, сусретима са истином, дружењима, окупљањима... пропагира, говори, учи, а што је најважније шта се конкретно ради и дешава. Да ли припадници одређене секте постају здравији или болеснији чланови заједнице, богатији или сиромашнији, приврженији породици или је растурају...

Како се финансирају одређена друштва и заједнице, какви су им завршни рачуни, куда иду прилози чланова...? Када се деси самоубиство, убиство или одлазак до јуче здравог и запосленог човека у неку далеку земљу како би радио без плате и социјалног осигурања, напустивши породицу... а утврди се да су актери били чланови одређених верских заједница, да ли се државни органи баве систематизацијом расположивих чињеница и стављањем проблематичних удружења под неку врсту лупе, надзора, праћења и евентуалног кривично-правног гоњења...? Бојим се да на овом пољу влада много више стихија него систематичност што је дакако у нас пре правило него изузетак. Али уколико желимо да личимо на уређену државу не можемо допустити да на сваком кораку психијатријски случајеви, преваранти, манијаци и криминалци нуде царство небеско, духовни напредак, излечење и сваколики просперитет грађанима а да на том пољу влада потпуна анархија, безакоње и одсуство стручног надзора као и медијске стигме за оне који делују деструктивно и противправно.

Инструктор вожње не може бити неко ко не зна да вози аутомобил или ко је до јуче био шофер серијском силоватељу, пљачкашу и криминалцу. Такав мора да има уверење о психофизичком здрављу и доказ о некажњавању пре свих осталих услова. Овај текст ниуком случају не жели да подстакне некакав прогон вештица или напад на мале верске заједнице, поготово оне које делују позитивно и у складу са прописима и законима државе, али жели да опомене државне органе и институције да на овом пољу морају бити много систематичнији, конструктивнији и конкретнији делујући превентивно а тамо где треба репресивно и без милости јер се тиме спашавају душе а некада и животи стотина и хиљада наших грађана.

Занимљив и илустративан пример представља случај удржења "Јога у свакодневном животу" из Новог Сада аутора и лидера Парамханс Свами Махешварананде који је крајем 2010. године у Београду и Новом Саду (препуна сала СНП-а) одржао јавна предавања а чији је уводничар и најављивач био његова десна рука, шеф његовог видео центра, преводилац, фотограф и уредник и преводилац домаћих издања индусових књига, становити господин Слободан Милићевић. По систему овог аутора стотине и хиљаде људи у Новом саду, Београду, Сомбору, Кикинди, Крагујевцу... вежбало је јогу и ишло на међународне семинаре широм Европе плаћајући скупоцене програме, а имућнији чланови друштва давали су Махешварананди износе који су се мерили стотинама хиљада евра...

Након завршетка Махешваранандине турнеје по Србији долази до великог лома у удружењу "Јога у свакодневном животу" и изласка седамдесетак посто чланова истог из Новог Сада, док су сомборски и београдски центри безмало колективно из истог иступили. Све се одиграва након што је речени господин Милићевић оптужио Свами Махешварананду за силовање и сексуално злостављање жена, искоршћавање људи за неку врсту ропског рада, богаћење на рачун својих ученика, тантризам (што би био антипод чистој и позитивној јоги) и завођење људи широм света на духовну странпутицу односно трговање људским душама и навођење на лаковерност! Након јавног исказа Милићевића (писмо којим се обратио пријатељима, члановима и јавности доступно је на интернету и преведено на неколико језика) почињу да се јављају и јавно оглашавају чланови и бивши чланови овог удружења, а понајвише жене које сведоче о својим искуствима у којима су биле жртве сексуалног узнемиравања или злостављања.

Многе језиве исповести и приче сакупљене су на сајту [You must be registered and logged in to see this link.] У емисији Јавног сервиса Војводине "Космос"(емисија се може погледати на интернету), почетком 2011. године становити господин Милићевић каже да је Махешварананда један од оних који доноси древну мудрост за савременог човека, да је један који може да повуче за милионе људи и да се такви као он напросто роде богoмдани. У тој емисији Милићевић тврди да је Махешварананда са својих шеснаест година(!) доживео просветљење и да од тада иде светом ширећи мудрост и знање. Иако се у свим озбиљним системима свеци проглашавају након што окончају живот и након што се сагледају сви резултати њиховог рада, Милићевић, замислите, резолутно уверава гледаоце Јавног сервиса да је неко са 16 година доживео спознају и да је зрео за мисију светских размера!

Читаоци Видовдана , при томе знају да у шеснаестој години пубертет тек почиње озбиљно да дрма а да је светаштво нешто што захтева много дугорочнији рад, прегнућа и одрицања. Но, грађанин Милићевић чини изненадни историјски заокрет оптуживши свог дојучерашњег гуруа за силовања, финансијске малверзације и духовно завођење људи. Од 1982. па до јуче наш суграђанин био је један од најближих сарадника Махешварананде, имао титулу Свамија (нешто попут архиепископа), био званично запослен са пристојном платом у реченом удржењу и одржао на стотине ватрених беседа широм Србије и Европе у славу Махешварананде називајући га свецем, мудрацем, великим јогијем, гуром универзума...

Сваке седмице у Новом Саду се, на челу са Милићевићем, орила молитва у којој се каже:За сусрет с гуруом и ако главу даш и то је јевтино знај . Зашто је све описано битно за социолошку анализу малих верских заједница која је по среди? Зато што се и удружење "Јога у свакодневном животу" и господин Милићевић налазе у Новом Саду. Полиција и истражни органи морали би да се позабаве овим случајем и да утврде да ли је и каквих непочинстава и криминала било и у нашој средини, то јест ако Милићевић говори истину, онда је реч о једној мрачној сатанистичкој секти где се људи под плаштом јоге одводе у беспуће и мрак и таква организација морала би бити стављена под лупу надлежних служби и органа, а Милићевић би морао бити испитан за своја сазнања и евентуално саучествовање у мрачним работама у време док је био десна рука учитеља јоге. Ако пак не постоје основе за оптужбе Милићевића онда је реч о бруталном и непримереном нападу на једну невину, конструктивну и мирну верску заједницу што представља груб облик кршења људских и верских права!

Да ствар буде још занимљивија ових дана удружење "Јога" позвало је грађане Новог Сада на курсеве јоге у улици Филипа Вишњића а један од кључних предавача је упаво Милићевић. У његовој биографији наводи се да 30 година вежба а 28 година подучава јогу, а прећуткују се да је тих 28 година подучавао под покровитељством и благословом човека кога оптужује за веома озбиљна кривична дела. Да ли би сте послали своје дете на јога вежбе код човека који је 28 година био десна рука особе коју оптужује за силовања и преварне радње? Да ли би сте послали своје дете на јога вежбе у удружење чији се врх оптужује за најмрачније радње а док се не утврди да ли је реч о клеветама или основаним тврдњама? Осим поменутог друштва "Јога", на сцену за просветљивање Новосађана ступа још једно удружење чији су инструктори, као и господин Милићевић, дипломе стекли управо на семинарима Махешварананде који им је потписао дипломе и дао благослов за рад а кога су се исти одрекли уверени при томе да су дипломе валидне само је професор шкарт!

Овај мали али живописан и аутентичан пример из живота једне верске заједнице потврђује аргументе из уводног дела ове студије да би полиција, судство, медији, факултети, институти, али и родитељи, школе, општинске управе и месне заједнице као и невладине организације, а на послетку и релевантне политичке партије морали далеко више пажње да посвете питању ко "оздрављује" нашу децу, ко долази да донесе "благовести" из лукративних побуда, ко нуди рог за свећу и ко су вуци у јагњећим кожама који ће вам исисати крв да би сте на концу схватили да сте мртви и бели а да од божанске спознаје нема ама баш ништа!

[You must be registered and logged in to see this link.]

СЕКТЕ НА ИНТЕРНЕТУ

Спаситељи душа се налазе при руци свима у сваком моменту. Сектама називам деструктивне и манипулативне организације са одређеним намерама да искористе жртве на разне начине. Њихова деструкција се своди на материјалну корист, разбијање односа са околином па и убиства. Низ примера говори шта су спремни учинити зарад задовољства или опстанка своје организације. Он-лајн секте су друштва која се често и сама називају пратиоцима сатане.

1. Секте на интернету
Жртве секта и циљне групе су сви. Њихови добри сајтови имају јасну поделу на циљне групе, за пар секунди жртва се може идентификовати са сајтом и пронаћи пут до решења својих проблема. Садржаји сајтова су подељени прецизно, деца имају свој део - тинејџерски, јапи и породични.
2. Депрограмирање деце
Секте су у облицима стрипова, музике, играчака и разних компјутерских игрица. Утицаји на децу су најразличитији, брутални, безобразни и опасни.

Секте на интернету

Поред порнографске индустрије, секте[1] чине једну од најактивнијих група на интернету. Деловање секти је разноврсно, а креће се од магијских и пророчких сајтова до сајтова сатанистичких организација.

Прво деловање секти на интернету у Србији примећено је још давне 1995. године[2]. Током друге половине 90-их година прошлог века на интернету је регистрован огроман број секти, а у Србији тек неколико. Током 2000. године неколико познатих секти у Србији озбиљније су започеле своје кампање на различите начине.

Шта очекују

Будући да је Гугл омогућио интернет на длану, и секте се уз помоћ овог претраживача лако могу пронаћи на мрежи, и то најчешће уз помоћ кључних речи као што су “живот”, “светлост”, “срећа”, “слобода” итд. Да је њихово деловање софистицирано, говори и сама техничка архитектура њихових сајтова. Неколико организација, које у свету и званично делују као секте, имају изузетно квалитетне материјале на својим страницама, као и технички веома добро постављене сајтове. Свако ко то жели, на овим сајтовима веома лако може да пронађе пут у "бољи живот": ту се могу наћи разни едукативни материјали, е-маил листе, календари активности, сугестивне слике и слике са "магијским" значењима за wаллпапер, И-мејл, штампу итд. Секте не само да много очекују од интернета, већ од њега много и добијају. Чланство на њиховим сајтовима је добровољно, а жртва за узврат треба само да шири спознају о њиховом постојању и о Свевишњем са којим јој управо дотична организација може омогућити контакт.

Како делују

Деловање секти може се посматрати са аспекта менталног утицаја који треба да омогући физичко-практично дејство на жртву, што и јесте крајњи циљ оваквих организација. Посредним деловањем на потенцијалну жртву, временом се учвршћује познанство са њом и стиче се њено поверење. У зависности од особе, свако ће на сајтовима секташких организација добити свог "Он-лајн духовника" (не називају се тако, али врше сличну функцију). Сервиси комуникације су на тим сајтовима строго подељени према потребама жртве, а информације о њеном статусу могуће је добити стрпљивим приступом жртви. На тај начин могуће је и креирати профил жртве, те тако у одређеном правцу усмеравати даљу комуникацију са њом. Након стицања поверења, жртва може бити позвана да присуствује окупљањима чланова, што понекад значи да ће јој бити понуђен пут у други град или иностранство. Даљи утицаји на жртву одвијаће се већ познатим техникама.

Циљну групу секти чине сви, а њихови добри сајтови имају јасну поделу на циљне групе, па се жртва за пар секунди може идентификовати са било којим садржајем и пронаћи пут до решења својих проблема. Садржаји сајтова прецизно су подељени: тинејџери имају свој део, јапији – свој, а свака породица такође може да пронађе садржаје који се баве породичним проблемима. Имајући ово у виду, покушао сам да пронађем заједнички именитељ садржаја намењених деци. Тако сам и дошао до сазнања да садржаји усмерени ка тинејџерима најчешће дају решења љубавних проблема и генерацијских конфликата између родитеља и деце, а неретко предлажу и различита путовања, док делови упућени јапијима углавном обећавају успех у животу, похађање високих школа и послове на утицајним местима; садржаји који за циљну групу имају породице баве се у већини случајева децом из проблематичних бракова, децом разведених родитеља, као и децом са социјалним проблемима. Свако дете се, дакле, може пронаћи у једној или више наведених група. Највећи проблем је у томе што деца најчешће сама траже решења за своје, често увеличане, невоље, избегавајући да се обрате родитељима за помоћ или не наилазећи на њихово разумевање. Како им је интернет близак и лако доступан у сваком тренутку, најреалније је да на њему и потраже одговоре на своја питања.

Секте су присутне и на форумима, Чет-сервисима и И-мејл листама. Вође ових организација веома рано су дошле до сазнања о вредности комуникације путем интернета, који у ту сврху данас користе до максимума.

Током 2000. године позната секта у Србији имала је веома успешну и добру И-мејл кампању, а чак је поседовала и сопствени електронски магазин, преко којег је дистрибуирала своје духовно учење. Нажалост, лично сам се уверио у делотворност ове кампање, која је једног мог пријатеља привукла овој секти и одвојила га од породице. И данас ова секта делује на исти начин. 2003. године МУП Србије раскринкао је једну њену групу, која је спремала жртвовања у једном селу у централној Србији, али то ипак није спречило њено даље постојање. Мој пријатељ је, узгред буди речено, још увек срећан у тој организацији, без обзира на трагичне последице свог чина, којих и после толико година још није у потпуности свестан.

Екстреми

Како тврде стручњаци, сатанисти су данас најагресивнија секта, усмерена, пре свега, на адолесценте, којима нуде не само бесплатну забаву, дрогу и секс, него и задовољење потребе за припадањем и моћи, прилику за бунт, бекство од досаде, компензацију религиозне жеђи и осећај узвишеног статуса. Сатанистичке секте верују у нечастиве силе, брисање границе између добра и зла, као и у промоцију апсолутне слободе, односно хаоса и зла. Добар део сатаниста позива на сакаћење, самоубиства, убиства и жртвовања. У свету је познато неколико случајева групног Он-лајн жртвовања које су извршили сатанисти. Чланови оваквих секти и сами су се осакаћивали, те снимке тих чинова приказивали на сајту уз помоћ ВЕБ-камера. Уместо мог коментара, пружићу неколико исечака текстова из новосадских и београдских новина.

Наговорили су ме да се убијем, јер бих тиме нашао спас. Одустао сам јер нисам знао чиме да се убијем. Толико сам осећао кривицу да у очајању осам дана нисам излазио из подрума, у који сам се сакрио. Срећом пронашли су ме људи из Центра....- кратко је саопштио млади Београђанин, који се јавио телефоном после вести о сатанисти из Војводине.

Штићеница једног дома за незбринуту децу је свом васпитачу недавно признала да црта по свесци секташке симболе и да се дружи са сатанистима, јер су “добри према мени и дају ми новац” – признала је та девојчица.

Александар Б. (17) из околине Смедерева, по свему узоран младић, изабрао је смрт. Убио се из пиштоља у породичној кући. Касније се сазнало да је у дворишту нађена закопана овнујска глава. На сахрани, породица је приметила младићеве чудне вршњаке, непознате девојке. Али, истога дана када је младић сахрањен, сахрањена је и свака прича о томе.

«Изолација је први поступак којим се нови члан секте одваја од родитеља, породице, рођака, другова, школе, факултета, посла, и затвара у једну средину која постаје његово ново окружење. Сваки нови члан секте приморан је да се одрекне ранијег живота и свега што га са тим животом спаја. Потом се уграђује у структуру секте, са задацима да чисти просторије, да проси, продаје књиге и сувенире, да врбује нове припаднике или да се као посвећена личност бави духовним активностима. Сви чланови деструктивних секти обучени су да извршавају наређења свог гуруа, па ако треба и да убију. Секташка убиства се врше оног тренутка када се члан секте опорави од изолације, врати нормалном животу, односно успостави пријатељске везе са рођацима или бившим пријатељима, и тиме запрети да сруши мит о недодирљивости секте. Тада му се издаје наређење да убије», објашњава овај процес секташких убистава Слађан Мијаљевић, председник Православног удружења «Истина».

[You must be registered and logged in to see this link.]