Zakon o pravima deteta usmeren protiv porodice

Zakon o pravima deteta usmeren protiv porodice

U Srbiji, zemlji u kojoj je, od popisa 2002. godine do danas, preko 400.000 ljudi manje, i u kojoj svake godine umre 34.000 ljudi više nego što ih se rodi, i u kojoj ima preko milion nezaposlenih i ko zna koliko onih koji su na ivici da izgube posao, porodica, kao osnovna ćelija društva, zahteva naročitu pažnju i zaštitu, što je u skladu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima (Član 16, stav 3: „Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu države i društva“), sa Konvencijom UN o pravima deteta („Porodici, kao osnovnoj jedinici društva i prirodnoj sredini za razvoj svih njenih članova, a posebno dece, treba da bude pružena neophodna zaštita i pomoć kako bi mogla u potpunosti da preuzme odgovornost u zajednici“), kao i članom 5 iste Konvencije, u kome jasno stoji da će „strane ugovornice poštovati odgovornosti, prava i dužnosti roditelja, članova šire porodice ili zajednice, kako je predviđeno lokalnim običajima“, Ustavom Republike Srbije i njenim Zakonom o porodici.

Nažalost, Prednacrt Zakona o pravima deteta, koji se ovih dana nudi na uvid javnosti, a koji očito neko želi da usvoji na brzinu, bez ozbiljne stručne rasprave i konsenzusa društva kome se nameće, ne samo da neće doprineti zaštiti i razvoju porodičnog života u nas, nego će doprineti daljem razaranju ove osnovne ćelije društva. Naime, pažljivo čitanje zakona ukazuje na činjenicu da je cilj onih koji ga predlažu da oduzmu decu od roditelja i da ih predaju državi, a pod vidom „zaštite dečjih prava“.

Roditeljsko pravo u Srbiji do sada je bilo zaštićeno, a državi je bilo dozvoljeno da u ovoj oblasti interveniše samo u izuzetnim slučajevima (pri čemu se, u pravnoj nauci, izuzetak uvek tumači restriktivno, da se ne bi narušilo samo pravno načelo).

Međutim, po Nacrtu ovog zakona:
roditelj postaje sumnjivo lice koje za svako fizičko sputavanje i ograničavanje deteta, čak i ono koje je neophodno za detetovu dobrobit, može biti kažnjeno, čak i oduzimanjem roditeljskog prava (ovoga nema ni u mnogim razvijenim zemljama, među kojima su Velika Britanija i Francuska);
dete sa deset godina stiče procesnu sposobnost, pa može da tuži roditelje ako ga prekorevaju zbog loših ocena ili mu ne daju dovoljan džeparac, u skladu sa njegovim shvatanjem standarda;
dete može da se sudi s roditeljima i da sebi bira pravnog zastupnika;
dete od 15 godina ima pravo da roditeljima zabrani uvid u svoj zdravstveni karton.
Da i ne govorimo što se u prednacrtu Zakona, pod vidom prava na slobodan pristup informacijama o zdravlju i zdravim stilovima života, uvodi u škole seksualno vaspitanje, koje je, u velikom broju slučajeva na Zapadu samo doprinelo razaranju porodice, čiji je osnov ljubav i poštovanje, a ne puka seksualnost.
Naročito je bitno da se u ovaj Zakon uvode prava dece – pripadnika tzv. „seksualnih manjina“, čime se dalja propaganda homoseksualizma kao prihvatljive „polne orijentacije“ neumitno nastavlja, što za rezultat ima praksu već viđenu u pojedinim zemljama Zapada, gde promoteri homoseksualizma dolaze u vrtiće da maloj deci pričaju o lepotama „lezbo-gej zajednica“.U prednacrtu zakona, član 5, tačka 4, stoji da deca imaju i politička prava, iako osnovno političko pravo, iz koga proishode i ostala, pravo da se bira i bude biran, stiču samo punoletna lica.

Time se vrši nedopustiva politizacija detinjstva, a deca od 14 godina dobijaju pravo na udruživanje, pri čemu niko ni ne misli o zaštiti dece od destruktivnih sekti, koje se često javljaju upravo kao udruženja građana.

U totalitarnim državama, poput Staljinovog Sovjetskog Saveza, deca su bila podsticana da špijuniraju i vlastima dostavljaju roditelje (poznat je primer Pavlika Morozova).

Prednacrtom ovog Zakona, država omogućuje deci ne samo da dostavljaju roditelje, nego i da ih ucenjuju ako ne budu poslušni novim standardima tzv. „dečjih prava“.

Ova tendencija vodi ka stvaranju totalitarne države, koja će porodicu i ličnost držati pod stalnom stegom.

A totalitarizam nije u OBLIKU, nego u OBIMU vlasti (Ivan Iljin).

Zato je ovaj zakon, iako maskiran demokratskom retorikom, suštinski antidemokratski i protivustavan.

Zbog toga pozivamo da se prednacrt ovog zakona hitno povuče iz procedure, a da se napiše novi, koji će biti odraz kako najboljih univerzalnih i domaćih pravnih tradicija, tako i najšireg javnog konsenzusa.

Dveri pozivaju sve bitne nacionalne institucije, nacionalne političke stranke, Srpsku Pravoslavnu Crkvu i druge tradicionalne religijske zajednice u Srbiji, da zajedno zaustavimo ovaj napad na naše porodice.

UO Pokreta Dveri- ZA život Srbije