Romantica je ...

Zagrli me


Ne trebaš mi ništa reći
svoju prošlost,svoje ime
ako će ti biti lakše
zagrli me-zagrli me.


Uzeću te u naručje
da te čuvam usred zime
prijat će ti moje telo
zagrli me-zagrli me.

Zagrli me oko vrata
oluja se diže
ne može ti vetar ništa
ako priđeš bliže...

Ukrao bih sreću za nas
kupio bih,nemam čime
jedino si moje blago
zagrli me-zagrli me.

Ne trebaju tebi draga
ove pesme,ove rime
najviše je što se može
zagrli me-zagrli me.

Ta ljubav


Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nezna
Tako ocajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ruzna kao vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srecna
Tako vesela
I tako jadno
Drhteci od straha ko dete u mraku
A tako sigurna u sebe
Ko neki spokojni covek u sred noci
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gazeni dotucavani poricani zaboravljeni
Zato sto smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali
gazili dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Jos toliko ziva
A sva ozarena
To je tvoja lljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osecanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i zivo kao leto
Mozemo oboje
Otici i vratiti se
Mozemo oboje
Otici i vratiti se
Mozemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Nasa ljubav zastaje tu
Tvrdoglava ko magare
Ziva ko zelja
Svirepa kao secanje
Hladna kao kajanje
Nezna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nezna kao dete
Gleda nas smeseci se
I kazuje mnogo ne govoreci nista
A ja je slusam drhteci
I vicem
Vicem za tebe
Vicem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vicem
Za tebe za sebe i sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde bila si nekad
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomici se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve vise
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si ziva
A mnogo docnije na ivici nekog siprazja
U sumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruzi nam ruku i spasi nas.

Zak Prever

Strepnja


Ne,nemoj mi prići!Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe nagoveštaj da.

Ne,nemoj mi prići!Ima više draži
ova slatka strepnja,čekanje i str'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne,nemoj mi prići!Našto to i čemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne,nek mi ne priđu oka tvoja dva!

Desanka Maksimović

romantika je tišina između dvoje ljudi ,u prostoru koji je oslobođen tuđih riječi,dogovorenih znakova i simbola ljubavi

Broj Jedan ::

e.. ova mi se romantika baš sviđa..

Taj rad !

i meni .. u prirodi je NAJlepše ...

Mama Rock, bend iz Niša, sa kraja sedamdesetih... Pobednici Zaječarske gitarijade 1978.

možda nije za ovu temu, ali ajd sad
moj skolski drug i frizer, je pred razvodom. pre mesec dana napustila ga je žena i otišla da živi kod nekih prijatelja
on je tih dana bio "nikakav", sada se malo oporavio i trgnuo, ali i dalje pati.
tvrdi da je zaljubljen u nju i dalje, iako sam ja ubeđena da im je pomirenje nemoguće. mrzim sebe što ovo moram da napišem, ali mala je prava sponzoruša. imaju devojčicu koji cimaju, i opet naravno ona ga ucenjuje da je neće videti ako joj neda novac.
a on opet pati, i pomirio bi se sa njom istog trenutka, kad bi ona to htela.
ja pomenuh negde feminizam, ali kad čujem da postoje žene kao ona, smuči mi se.
kako bi vi definisali njega? kao romantično porodičnog čoveka ili kao budalu?

Ne daj Bože nikom

nena1302 ::možda nije za ovu temu, ali ajd sad
moj skolski drug i frizer, je pred razvodom. pre mesec dana napustila ga je žena i otišla da živi kod nekih prijatelja
on je tih dana bio "nikakav", sada se malo oporavio i trgnuo, ali i dalje pati.
tvrdi da je zaljubljen u nju i dalje, iako sam ja ubeđena da im je pomirenje nemoguće. mrzim sebe što ovo moram da napišem, ali mala je prava sponzoruša. imaju devojčicu koji cimaju, i opet naravno ona ga ucenjuje da je neće videti ako joj neda novac.
a on opet pati, i pomirio bi se sa njom istog trenutka, kad bi ona to htela.
ja pomenuh negde feminizam, ali kad čujem da postoje žene kao ona, smuči mi se.
kako bi vi definisali njega? kao romantično porodičnog čoveka ili kao budalu?
Ne daj Bože nikom

moje mišljenje..
..iako i dalje kod nas važi ono nepisano pravilo da brak treba spasiti po svaku cenu, pogotovu ako ima dece, mislim da je to malo diskutabilno i ja ga se prva nikada ne bih pridržavala...zbog čega ... pa prvenstveno zbog deteta ili dece,verujete odrastanje dece u sredini gde se roditelji svakodnevno svađaju nije uopšte dobro ni za vaspitanje ni za njegovo mentalno zdravlje a sigurno ne i za njegov budući porodični život.. drugo, ne razumem ljude koji ostaju u braku, a ne trpe se ili ne postoji ljubavi, nezanovoljan on ,nezadovoljna ona, trpe deca,trpe svi... roditelji nezadovoljni sopstvenim životima često svoje nezadovoljstvo ispoljavaju kroz ljutnju i viku a neretko i maltretitanje deteta, bilo to psihički, bilo fizički ... razumni ljudi posle razvoda mogu da postanu najbolji prijatelji i da dete odraste u zdravoj sredini, prođe nepovređeno kroz krizu razvoda roditelja, jer je ona neminovna kod dece... e, da, ali postoje i ono razvodi, gde se ucenom preko deteta želi postići neki cilj.. TE OSOBE NAJOŠTRIJE OSUĐUJEM, to su po meni nesposobne kukavice koje koriste sopsveno dete zarad nekih svojih hirova i ciljeva, takva osoba uopšte ne razmišlja o detetu, već sebično razmišlja samo o sebi ..
..u ovom slučaju ne mogu reći da je tvoj drug romantičan, daleko je to od romantike, pre bih rekla da je nesrećno zaljubljen, ako kažeš da je takva kakva je , onda time gore po njega, slep je kod očiju, a znamo da ljubav kolko god to nama glupo izgledalo, može da bude mnooogo slepa...doduše,mi ne znamo koji su njihovi razlozi razilaženja i zašto je ona otišla ali u svakom slučaju ucena detetom je odvratna!!!
...ona ne može njemu da zabrani da viđa dete, a ako ništa drugo sud će mu sigurno odrediti dane kad može da bude sa detetom a i to je bolje nego da trpi ovo...
Toliko za sada od mene..ako čuješ nešto novo o slučaju, podeli sa nama, uvek se iz nekih tuđih priča može nešto naučiti, bar kako da se ne ponašamo, a to nije malo ......

valjda ce sada uspeti,
neki gremlin mi brise poruke.
ja nesto i nucih danas, ali sada jedva da vidim sta pisem.
drago mi je sto ima odgovora na moju poruku, ja sam danas zurila na taj seminar, pa dadoh malo informacija.
Ona je razmazeno deriste koje je uvek imalo sve sto pozeli jer jos njeni baba i deda drze poslasticarnicu, sada pekari, bife i ne znam sta sve jos. kada je ostala trudna bukvalno su je izbacili iz kuce, ali ubrzo su se pomirili.
sada nema podrsku od njih.
On je frizer, radio je sa majkom koja je iznenada umrla prosle godine. na grbaci mu je otac i razvedena sestra.
Ona je sve to znala i dok su se zabavljali ali tada joj nije smetalo. sada je tu stari prijatelj Svajcarac koji je drzi na uzici sa 50 evra, placa zubara, pedikire, masere, letovanja.... i odjednom joj sve smeta.

vidis, ja sam sa muzem 15 god. zajedno sto zabavljanja (5) sto braka (10) mnogo toga smo prosli, ali opet ne sve ko zna sta nas jos ceka.
tesko da coveka mozes da prihvatis na prvu loptu. mora da se oboje prilagodjavaju i prihvataju i mane i vrline onog drugog.
ja za sada tako funkcionisem i nadam se da cu jos dugo
ali ako "nam nema veka" onda je bolje da se tome sto pre vidi kraj.
100% sam i za to da je bolje dobar razvod nego los brak
posebno gde ima dece

sve vise sam ubedjena da je njemu povredjena sujeta, jer posle takvih stvari retko ko moze ostati zaljubljen, samo on to nece da prizna, prvo sebi

hvala za odgovor
pozzz

Romantika je, ah, nešto baš romantično. Dakle, romantika je kada nekome do koga vam je mnogo stalo učinite nešto neverovatno lepo, meko, nežno, prozračno, vazdušasto, mirisno, jedinstveno, čarobno, osvajajuće, prisvajajuće, nešto pri čemu se dodiruju osećanja, čulnost, mašta, nešto gde prestaje stvarnost i ostajete samo vas dvoje. Mnogo toga je događaj, susret samo vas dvoje.

Na svakom početku su dvoje. Njega karakteriše idealizacija onog drugog. Čućete, neretko, da je taj neko fenomenalan, neprevaziđen, prepametan, izuzetno lep, ambiciozan, osećajan, pažljiv, kreativan, ostvaren, svoj, autentičan. Dani i dani se provode u kreativnom i inspirativnom smišljanju lepota koje mu se mogu prirediti. Od malih poklona, sitnica, ukradenog minuta pauze, nežnog SMS za dobro jutro ili laku noć, obaveznog pamćenja rođendana, imena svih prijatelja, omiljene boje, parfema, obožavanih kolača, marke mobilnog telefona ili kola, dobro ili srednje ispečenog bifteka do toga da se to baš i ne mora.

Prođe neko vreme... Daleko od toga da prođe ljubav, ali izgubi se ona doza inspiracije da se drugom život ulepša, izgubi se zanos i, što je za onog drugog najbolnije, izgubi se idealizacija. Tako sada taj neko baš i nije najfenomenalniji, ima boljih, vrlo je inteligentan, lep je, mogao bi da bude malo ambiciozniji, ne bi mu falilo malo više osećajnosti, pažljivosti i kreativnosti; kada bi se potrudio, bio bi ostvareniji, a mogao bi da poradi i na svom imidžu kako bi delovao autentičnije. Rođendani se, naravno, pamte, ali ko će upamtiti tolike mobilne i tolika kola kada se stalno na tržište izbacuju novi modeli, a i njegovi prijatelji – ima ih iz osnovne, srednje škole, iz kraja, s fakulteta, s prvog, drugog... petog posla. Zrela ljubav podrazumeva prihvatanje nekog u celini, onog dobrog i manje dobrog, onog što je u skladu s nama ili je malo različito. To ne znači da smo saglasni apsolutno sa svim, ali je ljubav ipak u neku ruku bezuslovna. Ima, naravno, razmirica, pa i svađa, ima zameranja, pravljenja ustupaka, nekad i malo tugovanja, ali se u suštini svako u paru oseća bezbedno, voljeno, smireno.

Pitanje je da li svakodnevica ubije romantiku. To je ipak individualna stvar. Neki ljudi su gotovo rođeni romantičari. Večiti sanjari, maštari, tvorci neobičnih događaja, mađioničari koji od sivila prave kineski vatromet. Liče na večitu decu zanetu i ponetu svojim unutrašnjim sadržajem, koja se ponekad prenu, ali im je u njihovom svetu lepo i udobno. Lepo je živeti uz nekog takvog, ali i takvi moraju nečim da hrane dušu. Možda mogu da je nahrane hranom svojih doživljaja, a možda im ponekad treba i nešto spolja. Njih ne treba buditi, šteta je, malo ih je. Onaj ko ume da se ukrca na njihove leteće ćilime može da vidi svet iz druge perspektive. Ne kažem da je to baš najpraktičnije što neko može, ali je neobično, lepo i jedinstveno.

Da romantika još postoji govore i filmovi koji dobijaju Oskare, knjige koje dobijaju svetske i lokalne nagrade, muzika koja dobija MTV priznanja, konačno i mi, kao svedoci svih ovih kreacija u kojima uživamo. Svi oni upaljači koji se pale, telefoni koji svetle, ruke koje se podižu na koncertima znak su da je romantika tu. Ona je zaista kao duh iz boce. Onaj dobar, koji je pušten i koga ne treba nikada vratiti u bocu.

Čak i pedeset godina braka nije razlog da nestane romantika. Onaj drugi baš i nije više kao nekad, ali je još uvek jedini pravi. Još uvek svako voli malo iznenađenje, poruku na jastuku, prvi ubrani cvet s terase, posvetu na knjizi koja je kupljena zato što je sjajna, a pročitana je kao pozajmljena, nežnu zdravicu za nije važno koji rođendan, posetu mestu gde su se upoznali, ugledali, poljubili. Mislite da samo mladi slave nedelju, mesec, tromesečje, godinu dana zabavljanja?

Grešite. Slave svi koji su sačuvali romantični deo svoje ljubavi. Još više oni koji svoju decu uče tome da je romantika civilizacijsko dobro, a ne kič. Kada nestane romantike, bojim se, nestaće i svega onoga što nas prosto vuče u naručje nekoga s kim želimo da ostanemo. Kako ćemo sami onda biti.

Ne daj se Ines

Ne daj se godinama, moja Ines
drukcijim pokretima i navikama
jer jos ti je soba topla
prijatan raspored i rijetki predmeti
imala si vise ukusa od mene
tvoja soba divota
gazdarica ti je u bolnici
uvijek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama,
po poklonima
pratila me sljedeceg jutra
oko devet do stanice
i rusi se zeleni autobus
tjeran jesenjim vjetrom
kao list niz jednu beogradsku padinu
u vecernjem sam odijelu
i opkoljen pogledima

Ne daj se mladosti moja,
ne daj se Ines

Dugo je pripremano nase poznanstvo
i onda slucajno uz vrucu rakiju
i sa svega nekoliko recenica,
lose prikrivena zelja
tvoj je nacin gospodje
i obrazi seljanke
prostakuso i plemkinjo moja
pa tvoje grudi, krevet
i moja soba objesena
u zraku kao narandza
kao narandzasta svjetiljka
nad zelenom i modrom vodom Zagreba
proleterskih brigada 39 kod Prkovic
pokisla ulica od prozora
dalje i sum predvecernjih tramvaja
lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromastva
upotreba zajednicke kupaonice
i molim vas, ako netko trazi

Ne daj se Ines

Evo me ustajem
tek da okrenem plocu
da li je to nepristojno
u ovakvom casu
Mozart Requiem Agnus Dei
meni je ipak najdrazi pocetak
raspolazem s jos milion njeznih
i bezobraznih podataka nase mladosti
koja nas pred vlastitim ocima vara,
i krade, i napusta

Ne daj se Ines

Poderi pozivnicu, otkazi veceru, prevari muza
odlazeci da se pocesljas
u nekom boljem hotelu
dodirni me ispod stola koljenom
generacijo moja, ljubavnice

Znam da ce jos biti mladosti,
ali ne vise ovakve
u prosjeku 1938
ja necu imati s kim
ostati mlad ako svi ostarite
i ta ce mi mladost
tesko pasti
a bit ce ipak
da ste vi u pravu
jer sam sam na ovoj obali
koju ste napustili i predali bezvoljno
a ponovo pocinje kisa,
kao sto vec kisi
u listopadu na otocima
more od olova
i nebo od borova
udaljeni glasovi koji se mijesaju
glas majke, prijatelja, kceri,
ljubavnice, broda, brata
na brzinu pokupljeno rublje pred kisu
i nestalo je svjetla
s tom bjelinom
jos malo setnje uz more
i gotovo

Ne daj se Ines