Skriveni svet: Akupunktura

Skriveni svet: Akupunktura



Fenomen akupunkture objašnjava se istočnjačkim religijskim konceptima kao što su jin i jang, tao i zen. Jin princip je navodno ženski, negativan, hladan, mekan i mesečev. Jang princip je navodno muški, pozitivan, topao, tvrd i sunčev. Jin i jang su povezani i stalno se smenjuju, a fizičke manifestacije su odraz jina i janga. Proistekla iz istočnjačkih religijskih koncepata, akupunktura je postala priznati deo savremene konvencionalne medicine. Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) 1979. godine, preporučila je više od 50 bolesti za lečenje akupunkturom, a akupunkturnu iglu je 1996. američka Uprava za hranu i lekove (Food and Drug Administration – FDA) preporučila kao siguran medicinski instrument.


Od strele do metalnih igli


Prema kineskoj tradiciji, otkriveno je da su ratnici koji bi bili ranjeni strelom u određena anatomska mesta dobijali anesteziju ili utrnulost na drugim mestima u telu. Tokom perioda od 1.500 godina, sastavljen je pisani pregled akupunkturne prakse i objavljen pod naslovom “Nei Čing”. Prvi od ovih 34 tomova napisan je pre 4.000 godina. Samim tim su – ukoliko bismo prihvatili starost ovih dokumenata – oni pisani u periodu ubrzo posle svetskog Potopa, pa sve do Mojsijevog vremena. Slavni i uvažavani lekari u Kini bavili su se akupunkturnom veštinom u isto vreme kada je Hrist koristio silu od Nebeskog oca za isceljivanje. Kažu da je Pijen Čue, lekar iz ovog doba, putem akupunkture iscelio pacijenta u komi. Nakon ovog isceljenja usledilo je dvadeset dana lečenja travama, što je dovelo do potpunog izlečenja pacijenta.


Iz iskustva ranjenih ratnika razvio se koncept da veličina rane ne utiče na efikasnost terapije ubodima ili akupunkture. Stoga je bilo moguće koristiti pribor od kamena koji je bio tanji i manji od strela, što je činjenica koja mora da je ohrabrivala pacijente. Vremenom je pribor od kamena zamenjen drvetom ili bambusom. Kasnije su korišćene metalne igle, što je terapiju učinilo još efikasnijom.

Akupunktura zabranjena u svojov kolevci, ali je Mao vraća

Iako je akupunktura imala dug i slavan istorijat u Kini, u periodu od 1929-1958 stavljena je van zakona. Na insistiranje supruge Mao Ce Tunga, ponovo je stekla naklonost politike u previranjima tokom “kulturne revolucije”. Kada su Sjedinjene Američke Države, tada pod predsednikom Niksonom, ponovo uspostavile kulturne veze sa Kinom, savremeni naučnici sa Zapada su prvi put proučili akupunkturu.


Akupunktura ne odgovara anatomskom sklopu čoveka


Smatra se da je akupunktura efikasna time što “deblokira” smetnje unutar spoljašnjeg energetskog sistema. Ovaj koncept je potpuno nepovezan sa anatomskim nervnim sistemom, venama, arterijama i limfnim čvorovima, što su pažljivo dokumentovali naučnici svih naroda i religija po kliničkim centrima širom sveta. Za razliku od anatomskih saznanja, energetski sistem akupunkture je sličan “auri” iz hinduističkog sistema.

Izvorište u istočnjačkom okultizmu

“Teorija koja stoji iza akupunkture je da u telu postoje dvostruki tokovi energije zvani ‘jin’ i ‘jang’, a koje obuhvata sveopšta koncepcija energije poznata kao ‘či’ ili ‘životna snaga’“. Kao i sa sistemom čakri, ova energija se posmatra kao deo sveprožimajuće univerzalne sile koja je nastala iz kosmičkog “mesta koje je tamo negde”.

Jang je potekao iz Sunca i zvezda i predstavlja se kao dominantno, dobro, pozitivno i muško. Kao njemu suprotstavljena sila, jin je potekao iz zemlje i Meseca i predstavljen je kao zlo, negativno i žensko.

Prema ovom teorijskom sistemu, večna potraga za mirom, zdravljem i srećom, kako za pojedinca, tako i za svemir, predstavlja ravnotežu ove dve suprotstavljene sile.

Neobični meridijani


Na površini tela je ova energetska sila ‘či’ navodno organizovana u 24 kanala ili meridijana koji se protežu po dužini tela, od glave do prsta na nozi. Ovi meridijani odgovaraju unutrašnjim organima opšte poznate anatomije (pluća, stomak, srce, itd.). Međutim, postoji nekoliko prilično neobičnih celina kao što su “trostruki grejač” i “cirkulacija”, koji se ne uklapaju ni u jedan poznati anatomski deo tela!


Duž tzv. meridijana postoje tačke “niskog otpora”, a to su zapravo akupunkturna mesta. Ona se stimulišu tupim pritiskom, pomeranjem mehaničkih igli, električnom strujom i paljenjem delova lišća ili mešavine lekovitih trava.

Broj akupunkturnih tačaka podložan subjektivnosti

Tradicionalno postoji više od 800 akupunkturnih tačaka, mada savremeni terapeuti “otkrivaju” i nove. Izgleda da broj tačaka koje su potrebne za anesteziju prilično varira. Standardna torakotomija, koja otvara grudni koš putem zasecanja dugačkog 15-20 cm i uklanjanja rebra, obično zahteva 18 mesta. Međutim, u skorije vreme neke hirurške klinike sada koriste samo jedno. U nekim slučajevima se igle uopšte ni ne koriste za totalnu anesteziju. Ovakvo ogromno variranje u tehnici svakako da povlači pitanje subjektivnosti i prilično se ne uklapa sa fiziologijom.

Prema kineskom učenju, čak i spoljašnje uho predstavlja čitavo telo u “mikrokosmosu” i može se koristiti za dijagnozu i lečenje. Tvrdi se da se meridijanske linije uklapaju u anatomske i fiziološke principe; međutim, nisu izneti ozbiljni dokazi koji bi dokumentovali ovu pretpostavku.

Akupunktura i hipnoza

Uprkos ovim slabostima i nedostatku racionalnog fiziološkog objašnjenja, akupunktura ipak „funkcioniše“ u nekim slučajevima. Izvestan procenat ljudi koji dobijaju ovakav tretman će imati dovoljno anestezije za hirurški zahvat. Pacijenti koji su prilično stoički i pasivni biće mnogo prilagodljiviji na ovaj oblik terapije nego oni koji su nezavisniji i agresivniji. Iz ovog razloga je malo verovatno da će anestezija uz pomoć akupunkture ikada preći u širu upotrebu u hirurškim procedurama u zapadnom društvu, čak i ako se možda prihvata kao “rekreativna medicina” ili kao oblik društvene terapije.

Dr Džon de Romane (John de Romanett) u svojoj knjizi Akupunktura, mesmerizam i hipnoza (Acupuncture, Mesmerism and Hypnotism) iznosi jake tvrdnje da postoji odnos između akupunkture i hipnoze. Njegova teza se zasniva na konceptu jednoličnih, ponavljajućih stimulacija putem igala, električne struje ili zvuka. On ukazuje na to da se čak i životinje mogu hipnotisati i dovesti pod anesteziju putem ovih metoda.Njegova zapažanja povrđuje Dr Vilijem Krejper (William Kraper), a objavljene su u časopisu Journal of the American Medical Association od 15. maja 1972.

Akupunktura protivna fiziologiji, logici i Bogu


Izgleda čudno to što religiozne ljude privlače tehnike sa malo ili nimalo veze sa fiziologijom, stvorene u spiritističkoj kulturi, a kojima se u velikoj meri bave oni koji veruju i promovišu anti-biblijsku filozofiju. Ali zaista je tako! I mnogi ljudi se otvaraju za laži istočnjačke filozofije zasnovane na pokušaju da se u ravnotežu dovedu suprotnosti, kao što su dobro i zlo. Biblijska religija je, nasuprot tome, zasnovano na biblijskoj istini o trijumfu dobrog nad zlim, tu nema mesta za dualističke filozofske koncepte.


Često mislioci, koji sebe nazivaju religioznim, predlažu da se prihvati akupunktura kao praksa. Na primer, Džon Veldon i Vilson Kliford u knjizi Okultni šok i phiho-sile (Occult Shock and Psychic Forces) kažu:

“Na prvom mestu, mi predlažemo da se ulazak u carstvo drevne kineske medicine obavi iz samo jednog specifičnog razloga: lečenja hroničnog bola uz pomoć terapije kontra-stimulacijom, kao što su igle ili električna stimulacija, kada su ostali metodi neuspešni ili samo delimično uspešni… Mi smatramo da je važno da terapeut razmišlja u terminima mehanizama u nervnom sistemu, a ne u terminima meridijana i životne energije.”

Nažalost, ovaj način rezonovanja je sličan onom kojim se poslužio izraelski car Saul kada je opravdavao odlazak kod veštice u En-Doru. Doduše, Saul zaista pre toga “beše istrebio iz zemlje one koji zazivaju mrtve i proriču budućnost”. Ali je sada Samuilo bio mrtav, a David je bio pomazan za kralja kao nedvosmisleni naslednik trona. “Gledajući vojsku Filistejsku, Saula obuze strah i srce mu jako uzdrhta. Saul upita Gospoda, ali mu Gospod ne odgovori ni u snu, ni preko Urima, ni preko proroka. I Saul reče slugama svojim: Tražite mi koju ženu koja zaziva mrtve, da otidem k njoj i upitam je.”

Prividan nedostatak alternativa nije dobar razlog da pribegnemo metodama koje su nesumnjivo za osudu i koje bi mogle da dovedu do našeg večnog uništenja. Koliko god da to zvuči surovo, možda je bolje izdržati hroničan bol nego se prepustiti iscelitelju ili tehnici koja je nedvosmisleno protivna fiziologiji, logici i Bogu.

Refleksologija – zapadnjačka varijanta „balansiranja energije“


Refleksologija je bliski rođak akupunkture. Iako se smatra prihvatljivijom zapadnjačkom varijantom tehnike „balansiranja energije“, njeni koreni su duboko u spiritističkom tlu. U stvari, iste meridijanske linije u akupunkturi se primenjuju i u refleksologiji.


Ova tehnika se zasniva na ideji da na površinama dlanova i tabana postoje centri energije koji su povezani sa telesnim organima. Nožni palac u refleksološkoj praksi ima značajnu važnost. U mističkoj zoroastrijanskoj tradiciji, nožni palac je takođe važan kao veza sa umom i navodno može da donese sklad telu.

Opet se navodi ideja “zakrečenja ili debalansa energije” kao uzrok bolesti. Masaža stopala ili ruke će, prema refleksologu, locirati male “kristale zakrečene energije”. Ovakvo zakrečeno mesto je obično meko na dodir i nestaje pravilnom masažom. Uprkos mikroskopskoj analizi kože i nervnog sistema ruke i stopala, ljudi koji su pažljivo proučavali ljudsku anatomiju nikada nisu uspeli da pronađu ove tačke energetskog zakrečenja.

Ako refleksolog oseća nešto što ne postoji i manipuliše energijom koja se ne može pokazati, koji je onda razlog njegovog uspeha? Do “uspeha” zaista dolazi, a ponekad je i dijagnoza tačna. Postoje li okultističke osobine ove naizgled efikasne tehnike, koje su slične čitanju aure ili korišćenju rašlji? Za nas je ovo neugodno pitanje, jer mnogi “dobri” religiozni ljudi imaju veze sa refleksologijom, i kao terapeuti i kao pacijenti. U rasuđivanju ovog problema, važno je ostaviti po strani osećanja, ponos i predrasude, i pažljivo analizirati ne samo neposredne rezultate, nego i večne posledice.

Bog veoma jasno daje usmerenja putem Biblije, a ne putem nekakvog prilično nejasnog utiska na koji u velikoj meri mogu uticati lična osećanja i iskustva povezana sa delovanjem demona. Religiozni ljudi bi trebalo da bude u stanju da lako prepoznaju ovu tehniku kao opasnu, zbog njene veze sa “balansiranjem energije”, jer nam Biblija jasno kaže da se držimo podalje od “vračanja”, odnosno povezivanja sa demonskom silom (ili bavljenja okultizmom).

Na osnovu knjige Vorena Pitersa, „Mistična medicina“, priredio Nikola Vujošević