Lecenje gladovanjem

Covek bez hrane moze izdrzati i citavih stotinu dana. Izgleda neverovatno, ali bilo je takvih slucajeva koji su ostali zabelezeni. Lecenje gladovanjem poznato je od prastarih vremena i ne postoji efikasnije stedstvo protiv bolesti! Sve sto se godinama i decenijama nezdravo talozilo u telu, glad “pojede” u procesu gladovanja. Sve suvisne naslage masti vremenom nestaju. Organi se, takoreci, dovode u prvobitno stanje dok jos nisu bili izobliceni, pa i osteceni unosenjem svakakve hrane, neprikladne ljudskom organizmu. Dakle, organi se regenerisu.

Post je jedan od starih nacina gladovanja, odnosno redukcije unosenja hrane u organizam, koji ima i duhovnu dimenziju. Gladovanje se danas vrsi po pravilima koja je propisala prirodna nauka o ishrani. Treba reci da je svako gladovanje korisno po organizam i nije potrebno da traje maksimalnih 60 dana. Cak i dan-dva gladovanja u mesec dana donosi organizmu boljitak, jer na taj nacin izbaci (bar delimicno) natalozene otrove koji truju krv.

Da li je gladovanje opasno po zdravlje i po ljudski zivot?

Sva iskustva govore da je sasvim bezopasno. Jedina stvar na koju treba obratiti paznju, i to ozbiljnu, jeste da po zavrsetku procesa gladovanja ne smemo odmah koristiti hranu u cvrstom obliku, vec, iskljucivo u tecnom! Nagli prelazak na cvrstu hranu (pa bila ona i presna) organizam ne moze da podnese. Zato se u pocetku koriste sveze cedjeni sokovi od povrca i voca, u malim kolicinama koje se postepeno povecavaju, a zatim kase i konacno se, postupno prelazi na cvrstu hranu. Pravilo je da proces prekida gladovanja traje isto onoliko dana, koliko je trajalo i gladovanje.

Ukoliko se drzimo ovih pravila, mozemo gladovati i bez nadzora strucnih lica, odnosno lekara. U svetu postoje brojni sanatorijumi u kojima se odvija lekovito gladovanje uz stalni nadzor lekara. Medjutim, to je vise stvar biznisa nego sto je zaista neophodno. Uspesnom radu takvih objekata doprinosi neobavestenost onih koji zele da se podvrgnu gladovanju u svrhu poboljsanja zdravstvenog stanja, kao i strah od nepoznatog koji je, sam po sebi, prepreka za ostvarenje bilo cega znacajnog.

Obicaj je da se u posetu bolesniku gotovo uvek ide sa vocem u torbi, kao sto su banane, narandze, jabuke i slicno, sto samo po sebi govori koja hrana coveku najbolje odgovara. Cudno je to, da kada je zdrav ( ili relativno zdrav) covek takvu hranu veoma malo koristi.

Bolesni organizam reaguje odbrambeno i ne zeli nikakvu hranu. To je spontana i prirodna reakcija koja vodi izlecenju. Takodje su nepotrebni i hemijski lekovi od kojih je vise stete nego koristi. Otrovano telo neprirodnom hranom, alkoholom, duvanom, kafom i neprirodnim (nesportskim) zivotom, dodatno trovati medikamentima, stvar je nerazumna. Hemijskim lekovima ne leci se organizam, vec se bolest privremeno primiruje, ali se produzuje i ne nestaje. Ukratko, hemijski lekovi su coveku vesto natureni dugogodisnjom upornom i istrajnom reklamom iz poznatih i neslavnih razloga profita. Hemijska, i njeno cedo, farmaceutska industrija, zla su kob covecanstva! Da ovo nije preterana tvrdnja, svi smo se uverili nedavno kada je izbila svetska afera, kolokvijalno zvana “svinjski grip”. To je, moze se reci, prelomni trenutak posle kojeg nista vise nije isto u zvanicnoj medicini. I obican, neobrazovan covek, shvatio je o cemu se tu, zapravo, radi.

Licno, imam izrazitu averziju spram hemijskih lekova, oduvek, prosto uzasavam ih se. Danas je nemali broj ljudi koji su podlegli agresivnoj reklami, pre svega sa tv-a i radija, i postali pravi medikomani (tabletomani) kojima je zivot sveden na gutanje sarenih pilula. Tragicnija covekova sudbina jedva da se moze i zamisliti!

Lekovitim gladovanjem, sto je posebno zanimljivo, mogu se izbeci cak i hirurske intervencije na covekovim organima! Dokazano je u praksi, da je puno efikasnije podvrgnuti se gladovanju, nego hirurski odstraniti neki deo tela u propadanju iz poznatih razloga. A svaki hirurski zahvat i boravak na hirurskom stolu, stvar je neizvesna po sam ljudski zivot. Cak i kod, kako se smatra “banalne” operacije slepog creva, koja se takodje , sa gledista prirodne medicine ne preporucuje.

Postoji vise, oprobanih nacina lekovitrog gladovanja. Totalno gladovanje sa obicnom vodom kao i gladovanje sa sokovima od povrca i povrtnom vodom. Umesto povrtne vode moze se koristiti i voda od mekinja.

Za mnoge gladovanje je tesko ostvariva zamisao i nemoguca misija. Odreci se svih “blagodeti” koje donosi danasnja prehrambena industrija, tesko se moze i zamisliti.

Za one koji nisu u stanju da primene “pravo gladovanje” preporucuje se delimicno gladovanje koje takodje ima veoma korisne efekte po organizam. Na primer, tri dana gladovanja pa dva dana prekida gladovanja, koji nikako ne znace “krkanluk” jer je tada vise stete nego koristi. Prekid gladovanja izvodi se, kako je receno, po strogim pravilima, da bi organizam normalno funkcionisao.

Gladovanjem, dokazano je na hiljadama primera, mogu se leciti i najteze, i za oficijelnu medicinu, prakticno neizlecive bolesti poput kancera i leukemije. Ovo je dokazao slavni austrijski narodni lekar Rudolf Brojs koji je pomocu sokova od organski proizvedenog povrca (cvekla, sargarepa, celer, rotkva i krompir) i cajeva, terapijom od 42 dana gladovanja, izlecio na desetine hiljada onih onih koji su bolovali od najtezih bolesti i od kojih je zvanicna medicina digla ruke. To je cinjenica koju oficijelna medicina, jos uvek, pokusava da ospori pa i negira.

Prirodna nauka o ishrani preporucuje, iz preventivnih razloga, i zdravim ili prividno zdravim, osobama, da jednom godisnje (najbolje uvek u isto vreme) gladuju sedam do petnaest dana. Takvo gladovanje ima ulogu posta i deluje na coveka ne samo fizicki, vec i duhovno. Ovo se narocito preporucuje onima sa izrazitim viskom kilograma (“bucama” i “buckama”) da bi svoju tezinu sveli na prihvatljivu i normalnu. Uzgred receno, prirodna tezina svake osobe jeste njena visina minus 100. Sve preko toga jeste neprirodno i nezdravo, ali i neestetski.