Danas-Nekad..dogodilo se na današnji dan..

Dogodilo se na današnji dan - 14. januar

- Danas je prvi dan Nove godine prema Julijanskom kalendaru, kojeg se pridržavaju Srpska, Ruska, Gruzinska crkva i nekoliko malih pravoslavnih crkava, četiri stare patrijaršije (Vaseljenska, Jerusalimska, Antiohijska i Aleksandrijska) i svi svetogorski manastiri. Posle Drugog svetskog rata, kod nas je pod komunističkim režimom Josipa Broza proslava Pravoslavne nove godine (ili Srpske nove godine, kako se u narodu češće kaže) dugo bila praktično zabranjena i proslavljana je samo krišom. Kafane su obično zatvarane 13. januara u 23.00 časa, katkad i uz intervenciju milicije, a prvi put posle rata Srpska nova godina javno je proslavljana 1992. U noći između 13. i 14. januara prema Gregorijanskom kalendaru, kod Srba je običaj da se u krugu porodice i prijatelja dočekuje Nova godina i na trpezu iznese od Božića sačuvana glava pečenice i plećka, pola česnice, božićnja sveća i slama.

- Danas je Sveti Vasilije Veliki. Sveti Vasilije, arhieiskop kesarijski, rođen je u vreme cara Konstantina. Još dok je bio nekršten, školovao se u Atini i bio je vrlo obrazovan jer je petnaest godina učio filozofiju, retoriku, astrologiju i ostale nauke toga vremena. Školski drugovi bili su mu Grigorije Bogoslov i Julijan - kasnije car odstupnik. U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Postavši čvrst pobornik pravoslavlja, luča moralne čistote i verske revnosti, ovaj umni bogoslov s pravom se naziva Veliki. Živeo je samo pedeset godina, ali je bio čvrsti stub Crkve i njen revnosni strojitelj. Deset godina je služio kao episkop Kesarije kapadokijske, a nazivan je i pčelom crkve Hristove. Sačuvana su mnogobrojna dela ovog oca Crkve, bogoslovska, kanonska, apologetska, kao i služba nazvana po njegovom imenu. Ta služba služi se deset puta u godini, i to uoči Božića, 14. januara (1. januara po starom kalendaru), uoči Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta, osim Cvetne, na Veliki četvrtak i na Veliku subotu. Sveti Vasilije mirno se upokojio i preselio u carstvo Hristovo 14. januara (1. januara po starom kalendaru) 379. godine.

1840. - U kneževini Srbiji za školsku slavu proglašen je Savindan, praznik u spomen na velikog srpskog prosvetitelja i zaštitnika školstva Svetog Savu, oca srpske državotvornosti, prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača srpske diplomatije, književnosti, zakonodavstva, zdravstva. Prva proslava Svetog Save kao školskog patrona održana je 1812. u Zemunu, odakle se brzo proširila u sve delove srpstva, a himna Svetom Savi prvi put je izvedena 1839. u Segedinu.

1842. - U Irigu je srpski pisac i iguman manastira Krušedol Dimitrije Krestić otvorio prvu srpsku čitaonicu s bibliotekom, koju je i osnovao. Čitaonica je čitav vek primala svu važniju srpsku i jugoslovensku štampu i strane časopise, ali su tu dragocenu zbirku 1944. u Drugom svetskom ratu uništile ustaše miniranjem zgrade biblioteke.

1875. - Rođen je Albert Švajcer, lekar, filozof i teolog, književnik, muzički istoričar i muzičar (organist). Dela: "Kultura i etika", "Između vode i prašume", "Autobiografija", "Afričke priče" i dr. Dobio je Nobelovu nagradu za mir 1952. godine, a umro je 1965. godine.

1890. - Rođen je srpski slikar Petar Dobrović, majstor intenzivnog kolorita i jasnog ekspresivnog crteža. Slike ovog umetnika s naglašenom ulogom svetlosti i podvučenim odnosom prema elementarnom volumenu svedoče o snažnom temperamentu i impulsivnom doživljaju realnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju je 1918. učestvovao u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Mađarske vlasti su ga u odustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjsko-srpsko-mađarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim je u Beogradu bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.

1892. - Rođen je srpski klasični filolog Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa "Živa antika", jedan od najvećih svetskih helenista 20. veka. Objavio je više od 200 radova iz klasične književnosti i filozofije. Umnogome je izgradio srpsku terminologiju za odgovarajuće grčke mitološke i filozofske pojmove. Neprevaziđeni su njegovi prevodi Eshila, Sofokla, Platona, Aristotela, Plutarha i Homerovih epova "Ilijada" i "Odiseja", ali i savremenika, Alfreda Adlera, Karla Gustava Junga, Vila Duranta, Rabindranta Tagore. Dela: "Vidovdanska etika", "Filosofija panhumanizma", "Racionalizam u savremenoj nemačkoj filosofiji", "Problemi filosofije kulture", "Istorija helenske etike", "Ogledi iz grčke filosofije umetnosti", "Aristotelovo etičko učenje", "Iz helenskih riznica", "Platonova akademija i njen politički rad", "Sofisti i njihov istorijski značaj", "Istorija helenske književnosti".

1897. - Rođen je srpski istoričar Vasa Čubrilović, najmlađi učesnik atentata na austrugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kao đak je pristupio nacionalno-revolucionarnoj organizaciji "Mlada Bosna", a zbog učešća u Sarajevskom atentatu osuđen je na 16 godina robije i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. U Drugom svetskom ratu je zatvoren u logor na Banjici. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. U periodu između dva svetska rata pripadao je progresivnom krilu Zemljoradničke stranke, a posle oslobođenja zemlje, bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi Jugoslavije. Bio je istoričar s izrazitim darom za sintezu, što je osnovna odlika njegovih 70-tak knjiga i studija. Dela: "Bosanski ustanak 1875-1878", "Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini", "Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi", "Politička prošlost Hrvata", "Istorija političke misli u Srbiji XIX veka", "Odabrani istorijski radovi".

1900. - Pučinijeva opera "Toska" premijerno je izvedena u Rimu.

1912. - Rođen je srpski pisac Milorad Panić-Surep, čiju poeziju odlikuje snažan lirski naboj, muzikalnost i kompoziciona koherentnost. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i između dva svetska rata bio je novinar, a u Narodnooslobodilačku borbu stupio je 1941. Posle Drugog svetskog rata; bio je i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, Narodne biblioteke i Muzeja revolucije Jugoslavije. Dela: zbirke pesama "Vetar zviždi", "Prosto", "Ti dolaziš", "Ada", "Žito", "Svetlost zemaljska", "Jasika", "Od sene i opomene", poema "Mesec i pruće", letopis "Kad su živi zavideli mrtvima", studija "Filip Višnjić - pesnik bune".

1922. - Umro je srpski general lužičkosrpskog porekla Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, veoma zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U srpsku vojsku je primljen 1876. kao dobrovoljac sa činom poručnika i već u srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma je uspešno komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu je 1914. kao komandant Treće armije primio prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom komandovao je i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.

1929. - Rođen je srpski istoričar umetnosti i likovni kritičar Lazar Trifunović, jedan od najznačajnijih evropskih estetičara 20. veka, direktor Narodnog muzeja u Beogradu. Pod njegovim rukovodstvom urađena je nova postavka Narodnog muzeja, otvorena 1966, organizovao je više izuzetno uspešnih izložbi, uključujući izložbu slika Vinsenta van Goga, jednu od najuspešnijih svetskih prezentacija dela holandskog majstora. Dela: "Konstruktivizam u srpskom modernom slikarstvu", "Savremena srpska skulptura", "Neke pojave u savremenom srpskom slikarstvu", "V. Kandinski", "Srpska likovna kritika", "Srpsko slikarstvo XX veka" (doktorska teza), "Teorijski problemi jugoslovenske skulpture", "Pol Gogen", "Petar Lubarda", "Leonardo da Vinči", "Galerija evropskih majstora", "Teorijski problemi strukture slike", "Slikarski pravci XX veka".

1953. - Josip Broz Tito izabran je za prvog predsednika Jugoslavije.

1965. - Radivoj Korać je u utakmici protiv švedskog Alvika postigao za OKK 99 poena, čime je postao, a i do danas ostao, rekorder po broju koševa na utakmici Kupa evropskih šampiona.

1991. - Umro je srpski filolog Mihailo Stevanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je više od 600 radova, uključujući monumentalno gramatičko delo "Savremeni srpskohrvatski jezik". Uređivao je "Srpski dijalektološki zbornik, "Južnoslovenski filolog", "Naš jezik", "Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU", "Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske", "Rečnik jezika Petra Petrovića Njegoša". Ostala dela: "Istočnocrnogorski dijalekat", "Đakovački govor", "Funkcije i značenja glagolskih vremena", "Gramatika srpskohrvatskog jezika".

[You must be registered and logged in to see this link.]

Na dananji dan .....

1804. - Počela je seča srpskih knezova i viđenijih ljudi u Beogradskom pašaluku, posle žalbe knezova turskom sultanu Selimu III na zulum dahija. Dahije su uz pomoć jednog trgovca iz Zemuna saznale imena knezova koji su potpisali žalbu i za samo tri sedmice pogubili su oko 150 ljudi u Srbiji, uključujući Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina, Hadži-Ruvima, Marka Čarapića, Janka Gagića i Hadži-Đeru, pogubljenog šest dana pred početak seče knezova. Dahije su time pokušale da uguše otpor i spreče oslobodilački pokret srpskog naroda, ali je seča samo podstakla srpske prvake da ubrzaju dizanje Prvog srpskog ustanka i izbor Đorđa Petrovića Karađorđa u Orašcu 14. februara 1804. za ustaničkog vođu.

na današnji dan...
1901. - Umro je srpski kralj Milan Obrenović. Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje kao nezavisna država i ponovo je postala kraljevstvo. Postao je knez 1868. posle ubistva kneza Mihaila Obrenovića. Pod pritiskom javnog mnjenja objavio je 1876. rat Turskoj, koji je 1877. neuspešno okončan. Iste godine je pod uticajem Rusije ponovo zaratio s Turskom, ovog puta uspešno, pa je Srbiji 1878. na Berlinskom kongresu priznata puna suverenost, kao i oslobođenje Vranjskog, Niškog, Pirotskog i Topličkog okruga. Zbog ruske podrške Bugarskoj i Sanstefanskog ugovora na štetu Srbije, što je poništeno Berlinskim kongresom, oslonio se na Austro-Ugarsku, s kojom je 1881. zaključio "Tajnu konvenciju". Beč je zauzvrat garantovao pomoć za širenje Srbije ka jugu. Ispostavilo se da je sporazum sa Austrijom, iako veoma nepopularan, omogućio Srbiji više decenija sveukupnog napretka i stabilnosti. Uzdigao je 1882. Srbiju na rang kraljevstva. Ugušio je 1883. Timočku bunu koju su podigli neodgovorni ultralevičarski elementi, protiveći se reformi Vojske, a upravo vojno ustrojstvo koje je uspostavio kralj Milan dalo je sjajne rezultate tokom ratova 1912-18 (po mišljenju Slobodana Jovanovića). Neuspešno je ratovao protiv Bugarske 1885. pošto je Bugarska pripajanjem Istočne Rumelije narušila Berlinski ugovor. Godine 1889. abdicirao je u korist maloletnog sina Aleksandra, zbog neslaganja sa ustavom iz 1888. Bio je mecena u oblasti umetnosti i u periodu njegove vladavine izgrađeno je mnogo i uspostavljene su institucije od ogromnog značaja za srpsku kulturu, poput Srpske kraljevske akademije. Umro je u Beču 1901. i sahranjen je u manastiru Krušedol.

Сретење Господње

Код Хришћана, Сретење Господње се слави 40. дан од Божића. Свето Писмо каже како четрдесети дан после Рођења Христовог донесе Пресвета Дјева свог Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно, ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја.

У то време у храму је служио првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..." Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк. 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, рекоше то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но, у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир (Египат), по упутству анђела Божјег.

Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.

Српска Православна Црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по григоријанском календару.



* На Сретење, 1804. године подигнут је Први српски устанак.
* На Сретење, 1835. године донет Сретењски устав, први демократски устав Србије, па је слављен и као Дан уставности.
* Од 2006. Сретење је Дан државности Републике Србије.
* Од 2006. Сретење је и Дан војске Војске Србије.

[You must be registered and logged in to see this link.]

..u narodu se prenosi verovanje da, kog prvog sretneš ujutru na dan Sretenja, takav ćeš biti cele godine..... ja sretoh nekog čoveka iz susedne zgrade, pitaj Boga kakav li je, će vidmo, kakva ću da budem ove godine..

Danas se navršava jedanaest godina od prvog bombardovana i početka rata ...
Da li se rat završio ili pritajeni neprijatelj tek sada počinje da dejstvuje.....
.... koliko nervoze, koliko ubistava, koliko samoubistava,koliko nervno obolelih ,naročito ratnika sa ratišta, koliko razorenih porodica koje nikad neće moći da se očitave, koliko nestalih i poginulih u bespotrebno ratu..

Dogodilo se na današnji dan - 12. maj

- Danas je praznik Sveti Vasilije Ostroški. Sveti Vasilije Ostroški rođen je u Popovom selu u Hercegovini od prostih i blagorodnih roditelja. Od malena je bio ispunjen ljubavlju prema veri i Crkvi a, kada je odrastao, otišao je u trebinjski manastir Uspenije Bogorodice i tu se zamonašio. Kao monah, ubrzo se pročuo zbog ozbiljnog i strogog podvižničkog života, a docnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog. Kao arhijerej je živeo u manastiru Tvrdošu i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike čuvajući ih od turskih svireposti i latinskog lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio svoj život. Umro je u 16. veku, a njegove čudotvorne i celebne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana. U njihovu moć isceljenja i utehe veruju i pritiču im i hrišćani i muslimani. U Ostrogu se svake godine na Trojice održava veliki narodni sabor.

Видовдан је непокретни верски празник кога празнују Српска православна црква и Бугарска православна црква 28. јуна и један од највећих српских празника. Спада у непокретне празнике, а по старом календару је 15. јуна. Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара Видовден или Видов ден.

Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара (1371-1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка XX века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученик
О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења словенског паганског божанства Световида, који је био бог обиља и рата и који је можда био српски врховни бог. По другој интерпретацији су поштовање светог Вида (лат. Sanctus Vitus) донели са собом немачки католички рудари Саси, а њихов светац је прилагођен локалном становништву. Међутим треба имати у виду да су у Полабљу где је такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена црквама посвећеним светом Виту. По трећој интерпретацији, и могуће највероватнијој, у питању је остатак Западног хришћанства из времена док је међу Србима био јачи утицај Рима него Цариграда. Видовдан је фиксни празник који Римокатоличка црква обележава 15. јуна и посвећен је св. Виду, а сам култ св. Вида је био врло јак међу јужнословенским римокатолицима. На то упућује истоветност у датуму (28. јун је 15. јун по старом календару) и одсуство култа овог ранохришћанског светитеља у православном хришћанству. И данас по католичком Јадранском приморју постоји обиље топонима и храмова који носе име св. Вида, а св. Вид је и заштитник града Ријеке која Видовдан (15. јун) обележава као дан града (потребно је скренути пажњу да званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, само што тај 15. јун због разлике у календару пада на 28. грегоријански јун, као што и Српска Нова Година чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер се СПЦ придржава јулијанског, а не грегоријанског календара).
Ово су неки од догађаја који су се збили на Видовдан:

* 1389, Битка на Косову, сукоб српске војске под вођством кнеза Лазара и турске војске под вођством султана Мурата,
* 1881, Потписана Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије. Тим документом Србија је постала зависна од Аустрије, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина. Касније је овај уговор проширен ставком да ће Монархија бранити интересе династије Обреновић.
* 1914, атентат на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву, што је покренуло Први светски рат,
* 1915, српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.
* 1919, потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први светски рат,
* 1921, српски краљ Александар I Карађорђевић донео Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,
* 1948, на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока,
* 1989, обележено 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану,
* 1990, усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској,
* 1991, случај наводног убиства тројице војника Југословенске народне армије, познатији као случај Холмец,
* 1992, пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске,
* 1995, снаге босанских Срба спречиле покушај АБиХ и ХВО Деблокаде Сарајева,
* 2000, У Великом Ропотову организоване прве Видовданске игре,
* 2001, -
o Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу,
o Видовданска трка у Брчком постала међународног карактера и прерасла у највећи спортски догађај у Републици Српској и БиХ,
* 2006, Црна Гора примљена у Уједињене нације као 192 земља чланица.

Док се неки од ових догађаја само датумски поклапају са 28. јуном (углавном међународни догађаји), неки су смишњено заказани за Видовдан, користећи симболику тог празника (нпр Милошевићев говор на Газиместану).


[You must be registered and logged in to see this link.]
..............................................................

[You must be registered and logged in to see this link.]

Преображење Господње


''Једнога дана, треће године Своје проповеди на земљи, Исус поведе апостоле Петра, Јакова и Јована и изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег. Тако се Он преобрази пред њима и показа део Своје божанске славе. Поред Христа указаше се Мојсије и Илија и разговараху с Њим о смрти која Га чека у Јерусалиму.

Затим се спусти један сјајан облак и заклони их, "и гле, глас из облака говораше: ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи; њега слушајте." (Мт. 17;5)

Кад апостоли чуше глас Божји, уплашише се и падоше лицем на земљу. Исус им приђе, додирну их и рече:"устаните и не бојте се!" (Мт. 17;7) Кад подигоше очи, облака више није било. Видеше самога Исуса који је опет имао Свој обичан изглед. И сиђоше с горе.

На гори Тавору, као и на реци Јордану три године раније, Бог Отац потврђује да је Исус Син Божји. Такође појављивање двојице старозаветних пророка, Мојсија и Илије, као Исусових слугу, разбија јеврејску заблуду да је Исус неки од пророка (Илија, Јеремија,...), већ се Он овим представља као Цар над пророцима. Овим је Господ хтео да ојача веру својих ученика како у наступјућим данима Његовог страдања не би отпали од Њега.

Он није повео све апостоле, већ само тројицу најљубљенијих, зато што је знао да ће Га Јуда издати, те зато није био достојан да види Божанску славу Христову, а опет није хтео да га остави самог под гором да не би касније тиме правдао своје издајство.

Преображење се у Православљу убраја у 12 великих Христових празника. Слави се на Истоку од VII века. Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године, и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда. Наиме, Јанош Хуњади, код нас звани Сибињанин Јанко, мађарски великаш, заједно са фрањевцем Иваном Капистраном спречио је са војском продор Турака на север. Обојица су кратко након победе умрли, први у Земуну, а други у Илоку.

Преображење пада увек у време Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза увек посна, обогаћена рибом и вином. Данас се на крају Свете Литургије служи обред свештања грожђа. У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају.
На икони Преображења представљен је Господ Исус Христос на гори, окружен светлошћу, са саговорницима Илијом и Мојсијем, док тројица апостола, Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи.

Има бројних храмова посвећених овом празнику, у Панчеву, Загребу, Сокобањи, Смедеревској Паланци и други, као и манастира, као што је Преображење у Овчару. Један од најупечатљивијих описа празновања налазимо код Јакова Игњатовића, који дочарава прославу у славној Сент Андреји. И данас се Срби у Мађарској на овај празник масовно окупљају. Негде се на данашњи дан одржавају сабори, као у манастиру Миљкову код Свилајнца, Ораховици у Славонији и другде.

Тропар, глас 7:

Преобразио се јеси на Гори, Христе Боже, показавши ученицима Твојим славу Твоју, колико могаху. Нека обасја и нас грешне вечна светлост Твоја, молитвама Богородице, Светлодавче, слава Теби.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Kralj Aleksandar Prvi (Cetinje 16. decembar 1888. - Marselj 9. oktobar 1934.), takođe nazivan viteški kralj Aleksandar Ujedinitelj, je bio prvi kralj Kraljevine Jugoslavije (1929-1934), a pre toga je bio kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kralj Aleksandar je bio drugi sin kralja Petra I i kneginje Zorke.

Posle ubistva u Narodnoj skupštini, zaveo je tzv. šestojanuarsku diktaturu 1929. godine, a 1931. godine je doneo oktroisani ustav. Grupa zaverenika ga je ubila u Marselju, 1934. godine.

Aleksandar je rođen na Cetinju 16. decembra 1888, njegov deda po majci bio je crnogorski kralj Nikola I Petrović, a baba kraljica Milena. Kum na krštenju bio mu je, preko izaslanika, ruski car Nikolaj II Romanov. Detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, a osnovnu školu završio u Ženevi. Dalje školovanje nastavio je u vojnoj školi u Petrogradu, a potom u Beogradu, po dolasku kralja Petra I na srpski presto 1903. godine.

Sudbinski preokret u životu mladog princa Aleksandra nastupio je 1909, kada se njegov stariji brat, princ Đorđe odrekao prava nasledstva prestola. Kao prestolonaslednik, princ Aleksandar je pristupio reorganizaciji vojske, pripremajući je za konačan obračun sa Turskom.
U Prvom balkanskom ratu 1912, prestolonaslednik Aleksandar je kao zapovednik Prve armije vodio pobedonosne bitke na Kumanovu i Bitolju, a potom 1913. u Drugom balkanskom ratu bitku na Bregalnici. U Prvom svetskom ratu bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u bitkama na Ceru i Kolubari 1914, kad je srpska vojska potpuno razbila vojsku Austrougarske Monarhije. Ponovo napadnuta 1915. od Nemačke i Bugarske, Srbija je podlegla u neravnopravnoj borbi. Sa mnogim gubicima srpska vojska se, zajedno sa starim kraljem Petrom I i prestolonaslednikom Aleksandrom povukla preko Albanije na ostrvo Krf, gde je reorganizovana. Kada se kralj Petar I zbog bolesti povukao od vladarskih poslova (24. juna 1914. po novom kalendaru), prestolonaslednik Aleksandar je postao regent. Posle oporavka i popune srpska vojska je iste godine odnela veliku pobedu na Solunskom frontu, na Kajmakčalanu. Završne operacije proboja Solunskog fronta u jesen 1918, srpska vojska je izvršila pod vrhovnom komandom regenta Aleksandra, sa odličnim komandnim kadrom u koji spadaju vojvode Živojin Mišić, Stepa Stepanović i Petar Bojović.Posle vojničkih došli su i državnički uspesi. Narodno veće u Zagrebu je 24. novembra 1918. godine proglasilo ujedinjenje. Odluci o ujedinjenju prethodio je ultimatum dalmatinske vlade od 16. novembra 1918., po kojem je iz Splita imalo da se proglasi neposredno ujedinjenje sa Srbijom ako se u roku od pet dana to ne učini iz Zagreba. Delagacija Narodnog veća, od trideset članova, stigla je u Beograd ujutro 28. novembra 1918. Za utvrđivanje načina kako da se proglasi ujedinjenje, obrazovan je odbor od šestorice. U njega su ušli Ante Pavelić, Svetozar Pribićević i Josip Smodlaka kao predstavnici narodnog veća, i Stojan Protić, Ljubomir Jovanović i Momčilo Ninčić, kao predstavnici Vlade Kraljevine Srbije. U odboru šestorice odlučeno je da se ujedinjenje izvrši tako što bi delegacija Narodnog veća uputila adresu regentu Aleksandru Karađorđeviću, koja bi sadržala zaključak i naputke "uputstva" od 24. novembra. Dvočanski akt ujedinjenja izvršen je u 8 sati uveče, 1. decembra 1918. godine, u salonu kuće Krsmanovića na Terazijama u kojoj je regent Aleksandar privremeno stanovao nakon oslobođenja prestonice. Članovi delegacije Narodnog veća, stojeći u polukrugu, čekali su dolazak regenta. Regent Aleksandra se zatim pojavio u pratnji Protića, Jovanovića, Ninčića i vojvode Živojina Mišića. Potom je istupio Ante Pavelić i pročitao adresu. Regent Aleksandar je u odgovoru na Adresu izrazio zadovoljstvo odlukom zagrebačkog Narodnog veća od 24. novembra i proglasio ujedinjenje. Regent Aleksandar je odbio da za prvog predsednika Vlade postavi Nikolu Pašića, već je na to mesto ukazom postavio Stojana Protića. Na listi ministra prve Vlade Kraljevine SHS bilo je 9 Srba, 5 Hrvata, 3 Slovenca i 1 musliman. Vlada pod Protićevim predsedništvom nosila je jugoslovensko obeležje. Krajem decembra Vlada je notifikovala stvaranje nove Kraljevine, a do sredine 1919. godine usledila su međunarodna priznanja. Posle smrti kralja Petra I (16. avgusta 1921), Regent Aleksandar je postao Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. 1922. godine oženio se princezom Marijom od Rumunije. U tom braku rođena su tri sina — Petar, Tomislav i Andrej.Posle Prvog svetskog rata, agrarnu reformu, kojom bi se ukinuli feudalni i polufeudalni odnosi u poljoprivredi i pravednije raspodelila zemlja, najavio je regent Aleksandar u proklamaciji od 6. januara 1919. godine: „Ja želim da se odmah pristupi pravednom rešenju agrarnog pitanja i da se ukinu kmetstva i veliki zemljišni posedi. U oba slučaja zemlja će se podeliti među siromašne zemljoradnike, sa pravičnom naknadom dosadašnjim vlasnicima njenim“. Sa regentovom proklamacijom Vlada Kraljevine SHS je 27. februara 1919. godine objavila prethodne odredbe za pripremu agrarne reforme kojima su raskinuti kmetovske — čivčijski odnosi u Bosni, Hercegovini, Staroj Srbiji i Makedoniji, a u Dalmaciji kolonatski odnosi. Pored ukidanja feudalnog poseda, propisana je eksproporijacija velikih poseda od preko 57,5 hektara. Predviđeno je da se ti posedi podele državnjanima Kraljevine SHS koji se bave obrađivanjem zemlje, a zemlje uopšte nemaju, ili je nemaju u dovoljnoj meri. Agrarnom reformom se želelo ujednačiti poljoporivredni sklop novoujedinjenih pokrajna sa pretkumanovskom Srbijom, koje jedina nije imala feudalne posede na svojoj teritoriji. Agrarnu reformu pratila je kolonizacija, tj naseljavanje dobrovoljaca i siromašnih građana i zanatlija koji nisu imali svoje zemlje. Kolonizacijom srpskog stanovništva ojačavao se granični pojas u Banatu, Bačkoj, Staroj Srbiji i Makedoniji. Kolonisti su dobijali 5 hektara obradive zemlje, koja je pripadala starešini porodice. Kolonisti su bili oslobođeni plaćana poreza na tri godine, kao i plaćana građe iz državnih šuma i plaćanja provoza državnom železnicom. Domorodac je imao ista prava kao i kolonista tj. naseljenik, s tim što im je odbijano ono što već imaju.

Na planu unutrašnje politike, u Kraljevini SHS došlo je do ozbiljne državne krize izazvane zaoštrenim partijskim i međunacionalnim odnosima. Neprestana polemika između vladinih radikala i poslanika opozicije predvođenih HSS-om je dovela do toga da godine 1928. radikalski poslanik Puniša Račić ubije Pavla Radića i Đuru Basaričeka i teško ranio Stjepana Radića, koji je kasnije podlegao povredama. Novi vođa HSS je postao Vladko Maček.

Kralj Aleksandar je, koristeći nerede izazvane atentatom kao povod, zaveo diktaturu 6. januara 1929. godine (poznata kao šestojanuarska diktatura) i ukinuo ustav. Deo poslanika Hrvatske stranke prava (Ante Pavelić) odlazi u inostranstvo i stvara ustašku organizaciju. U Makedoniji jačaju probugarski elementi. Kralj je 3. oktobra preimenovao državu u Kraljevina Jugoslavija. Umesto nasleđenih istorijskih pokrajina, reorganizuje državnu upravu stvarajući devet banovina i grad Beograd. Pošto je Kralj procenio da su se političke prilike u zemlji smirile, proglasio je 1931. novi Ustav (tzv. Oktroisani ustav). Uveren da će se državna kriza trajno rešiti tek stvaranjem jugoslovenske nacije, kralj Aleksandar I je pokušao da taj cilj ostvari sprovođenjem politike tzv. „integralnog jugoslovenstva“, koja se pokazala kao neuspešna.

U spoljnoj politici, intenzivno je radio na sklapanju međudržavnih odbrambenih saveza usmerenih protiv sila koje su težile reviziji Versajskog sistema mirovnih ugovora. Njegovom zaslugom stvorena je 1921. Mala Antanta (Kraljevina SHS, Rumunija i Čehoslovačka). Savez sa Francuskom sklopljen je 1927, a 1934. obrazovan je Balkanski savez između Jugoslavije, Rumunije, Turske i Grčke.

Prilikom posete Francuskoj, u koju je otputovao da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Nemačke, kralj Aleksandar I ubijen je u Marseju, 9. oktobra 1934. godine od strane hrvatskih ustaša i makedonske VMRO, a pod zaštitom Italije, Nemačke i Mađarske. Zajedno sa njim tada je ubijen i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu. Atentator je bio pripadnik VMRO-a Vlado Černozemski. Njegova smrt duboko je potresla čitavu Jugoslaviju, a njegovo telo ispraćeno je od stotina hiljada ljudi čitavim putem do Oplenca, gde je sahranjen je u Zadužbini kralja Petra I. Narodna skupština i Senat Kraljevine Jugoslavije dali su mu naziv Viteški kralj Aleksandar I Ujedinitelj.




[You must be registered and logged in to see this link.]

Ovo je mlao sećanje na deo naše istorije:


Друго заседање АВНОЈ-а је одржано 29. новембра 1943. у Јајцу. На заседању је АВНОЈ конституисан у законодоавно и извршно представничко тело Југославије, успостављен је Национални комитет ослобођења Југославије, а избегличкој влади и краљу Петру II Карађорђевићу је забрањен повратак у земљу до завршетка рата.

Промена ратних успеха на савезничким фронтовима, а по највише капитулација Италије 9. септембра 1943, савезничко освајање афричког континента, контраофанзива Црвене армије на Источном Фронту су утицали да КПЈ започне са изградњом чврстих темеља будуће Југословенске државе, уверена у коначну победу антифашистичке коалиције у рату.

Институционирање револуције (преко војних, војнопозадинских органа, органа власти и друштвено-политичких организација) било је у Југославији углавном завршено. Међународни разлози онемогућавали су да систем народне власти закључи свој карактер формирањем центрланог Југословенског органа (Владе).

Зато је на првом заседању Антифашистичког Већа Народног Ослобођења Југославије (АВНОЈ) у Бихаћу 1942. било све створено, само не политичко представничко тело-које је заправо вршило функцију савезног народноослободилачког одбора. Коначно, утемељење државе је требало да се уоквири на другом заседању АВНОЈ-а крајем 1943. године.

Јајце је стари босански средњовековни град који лежи у долини реке Врбас. У средњем веку је био престоница босанских краљева. За време Другог светског рата, град је неколико пута мењао власнике. Прво су га партизани освојили 1942. године, па су га Немци повратили крајем исте године, да би га партизани поново заузели 17. августа 1943. године.

У граду су се налазили Врховни штаб НОВ и ПОЈ, ЦК КПЈ и остала војно-политичка руководства. У граду се одвијао свакодневни живот. У центру града се налазило велико склониште у које су се склањали мештани у случају ваздушне опасности. Позив делегатима за друго заседање АВНОЈ-а је упутио ЦК КПЈ и Врховни штаб одмах након капитулације Италије. Пошто је град држан скоро 3 месеца, одлучено је да се заседање одржи баш у њему. Због опасности од евентуалног ваздушног напада, одлучено је да заседање траје само једну ноћ. Град је на у ноћи заседања био замрачен, а једино је горело пригушено светло у Дому Културе где је заседање било и одржано.

Друго заседање АВНОЈ-а је одржано у згради бившег друштва "Сокола". По освајању града, партизани су уништили ову дворану која је била немачка војна касарна, да би је за непуне три недеље обновили и припремили за заседање. Новом објекту су дали назив "Дом Културе". Ту је радило позориште народног ослобођења и изводило Гогољевог "Ревизора" сваке вечери. Дворана је била удешена за заседање АВНОЈ-а. Подијум је био искићен заставама Југославије (са црвеном звездом у средини), Америке, Енглеске и Совјетског Савеза. У дну стола за Председништво налазила се прва скица новог грба Југославије. Сликар Ђорђе Андрејевић Кун је декорисао Дом Културе јарким бојама и исликао портрете Стаљина, Рузвелта и Черчила.

Само мањи број делегата из разних крајева налазио се у граду. Већина делегата је задржавана по околним селима због могућности ваздушног напада на град.

Крајем новембра 1943. године у Јајцу су стизале делегације представника народа из свих крајева Југославије. Из Словеније су стигли др Иван Рибар (председник АВНОЈ-а), Борис Кидрич и др Јосип Видмар. Највише тешкоћа су имали делегати из Црне Горе који су под оружјем и сталном опасношћу морали пешачити 300 km. Делегацију из Хрватске је водио др Владимир Бакарић, а у стопу ју је пратила мања јединица из састава Тринаесте пролетерске бригаде.

Међу делегатима осим КПЈ, било је и делегата Хрватске сељачке странке (мачековци и радићевци), Српске земљорадничке странке, Странке самосталних демократа, Муслиманске заједнице (спахиновци), неколицина радикала, двојица Хрвата из Југословенског одбора основаног још 1915. године у Лондону, Странка хришћанских социјалиста и других грађанских партија. Већина делегата били су припадници Народноослобоилачке војске Југославије као проверени борци и револуционари.

Дан уочи заседања у Јајцу, председника АВНОЈ-а, предратног председника скупштине Краљевине СХС др Ивана Рибара (сведок атентата у народној скупштини који је починио Пуниша Рачић), снашла је тешка судбина. 28. новембра 1943. године на Гламоч пољу је страдао његов син Иво Лола Рибар, члан Врховног штаба и председник организације СКОЈ-а. Само неколико недеља раније код Колашина у борби са четницима погинуо му је и други син Јурица Рибар. Ове тужне вести му је пренео новоизабрани маршал Југославије Јосип Броз Тито одмах по завршетку заседања које је др Рибар водио у својству председавајућег.

Укупно је 142 делегата било присутно у Дому Културе на другом заседању АВНОЈ-а. Друго заседање Антифашистичког Већа Народног Ослобођења Југославије почело је новембра 1943. тачно у 19 часова. Врата Дома Културе су била широм отворена за све радознале грађане, с тим што су сви осим делегата на улазу темељно претресани због могућности постављања диверзије.

Недалеко око града су постављени тешки противавионски митраљези у случају ваздушних напада. Град је замрачен тачно у 19.15 после чега су се врата Дома културе затворила. Прозори Дома су били прикривени ролетнама и у унутрашњости је пламтело благо светло које није могло да буде добар оријентир евентуалног ваздушног напада на град. Дом Културе су обезбеђивале јаке партизанске јединице, водећи рачуна да се неко не прикраде и постави паклену направу.

Рад делегата започет је химном "Хеј Словени" у извођењу позоришног хора народног ослобођења око 19.20, да би се завршио у 5 часа ујутру козарачким колом. Радним делом заседања руководило је Председништво у саставу: др Војислав Кецмановић, др Иван Милутиновић, др Сретен Жујовић, др Јосип Видмар, др Павле Грегорић, др Златан Сремец, др Сулејман Филиповић и православни свештеник из Крупња Влада Зечевић.

Председник АВНОЈ-а изабран на прошлом заседању у Бихаћу 1942. др Иван Рибар је отворио заседање својим уводним рефератом "О раду АВНОЈ-а између два заседања". Након паузе од пола сата после Рибаровог реферата, око 21 час за говорницом се појавио Јосип Броз Тито. Свој реферат почео је речима:

"Стварање Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије јесте једна од највећих тековина наше народноослободилачке борбе до тог времена. Положени су темељи на којима се гради једно ново, праведније уређење у земљама Југославије, положени су темељи једне праве истински демократске, народне владавине"...

Често прекидан одобравањем, аплаузима и поклицима, Тито је завршио реферат:

"Борба наших народа и сјајни успјеси које су они постигли на бојном пољу помоћу своје славне НОВ и ПОЈ створили су нам пред читавим напредним свијетом велике симпатије, створили су све увјете да наши народи остваре своје тежње-слободу, истинску демократску федеративну Југославију".

Након Титовог једночасовног реферата, почела је дискусија за време паузе. Након паузе за говорницом се појавио Борис Кидрич. Говорили су затим: Перо Крстајић, судија Марко Вујачић, књижевник и др Сулејман Филиповић, већник из Босне Новак Мастиловић, херцеговачки првоборац Лука Стевић, представник носилаца Крађорђеве звезде из Првог светског рата, Франц Франц Љубеј, учитељ, Вице Буљан, Родољуб Чолаковић као секретар АВНОЈ-а и многи други. Укупно је 44 делегата говорило.

Око пола 12 дошло је до краће паузе, да би тачно у 23.45 др Иван Рибар пред већницима прочитао одлуке са Другог заседања АВНОЈ-а. Били су то последњи минути 29. новембра, али пошто је читање почело пре поноћи, то је као датум историјских одлука узет 29. новембар 1943. године.

Као главне одлуке које су донели већници на другом заседању АВНОЈ-а истичу се:

* Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије се конституише у законодавно и извршно представничко тело Југославије, као врховни представник народа и успоставља се Национални комитет ослобођења Југославије(НКОЈ), са свим обележјима народне владе, преко кога ће АВНОЈ остваривати своју извршну функцију.

* Забрањује се југословенској избегличкој влади повратак у земљу и одузимају се сва права законите владе Југославије, а такође се забрањује и повратак у земљу краља Петра II Карађорђевића до завршетка рата када ће народ одлучити хоће ли републику или монархију.

* Обавезе које су у иностранству у име Југославије склопиле избегличке "владе" а у циљу њиховог поништења или поновног склапања односно одобрења и да се не признају међународни уговори и обавезе које би у будуће у иностранству евентуално склпоила избегличка такозвана "влада".

* Југославија се има изградити на демократском принципу као државна заједница равноправних народа.

* Закључци донети се имају одмах формирати посебним одлукама АВНОЈ-а.

Као посебна одлука АВНОЈ-а, у одлуци бр. 7, Јосипу Брозу Титу је додељен назив "МАРШАЛ ЈУГОСЛАВИЈЕ" на основу предлога који је поставила словеначка делегација на челу са др Јосипом Видмаром. Председништво АВНОЈ-а је на својој прој седници 30. новембра 1943. године једногласно прихватило предлог словеначке делегације да се Титу додели назив "МАРШАЛ ЈУГОСЛАВИЈЕ".

У одлуци АВНОЈ-а, Национални комитет је највиши извршни наредбодавни орган народне власти у Југославији, преко кога АВНОЈ остварује извршну функцију. Тело које има сва обележја народне власти. На предлог Моше Пијаде именовани су чланови првог састава Националног комитета ослобођења Југославије:

* Председник и повереник за народну одбрану - маршал Јосип Броз Тито
* Први потпредседник НКОЈ-а - Едвард Кардељ
* Други потпредседник НКОЈ-а - Владислав Рибникар
* Трећи потпредседник - Божидар Маговац
* Повереник за спољне послове - др Јосип Смодлака
* Повереник за унутрашње послове - Влада Зечевић
* Повереник за просвету - Едвард Коцбек
* Повереник за народну привреду - др Иван Милутиновић
* Повереник за финансије - Душан Сернец
* Повереник за саобраћај - Сретен Жујовић
* Повереник за народно здравље - др Миливој Јамбришак
* Повереник за социјалну политику - др Антон Кржишник
* Повереник за судство - Фране Фрол
* Повереник за исхрану - Миле Перуничић
* Повереник за грађевине - др Раде Прибићевић
* Повереник за шуме и руде - др Сулејман Филиповић

*

Председништво АВНОЈ-а

Чланови Председништва АВНОЈ-а изабрани на другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу:

* Председник: др Иван Рибар

* Потпредседници: Антун Аугустинчић, Димитар Влахов, Марко Вујачић, Моша Пијаде и Јосип Рус

* Секретари: Родољуб Чолаковић и Радоња Голубовић

* Чланови: Јакоб Раде Авшич, Методије Андонов Ченто, Михаило Апостолски, Спасенија Цана Бабовић, др Владимир Бакарић, Франце Бевк, Милан Беловуковић, Јосип Броз Тито, др Васо Бутозан, Јосип Видмар, Сретен Вукосављевић, Анте Вркљан, др Павле Грегорић, Маца Гржетић, Никола Груловић, Милован Ђилас, Сретен Жујовић, Влада Зечевић, Јосип Јерас, Осман Карабеговић, Јевстатије Карамантијевић, Едвард Кардељ, др Војислав Кецмановић, Борис Кидрич, Иван Стево Крајачић, Вицко Крстуловић, Павао Крце, Хуснија Курт, Филип Лакуш, Воја Лековић, др Љубо Леонтић, Франц Лескошек, Божидар Маговац, др Анте Мандић, Мома Марковић, др Метод Микуж, др Нико Миљанић, Владимир Назор, др Благоје Нешковић, Станко Опачић Ћаница, Никола Петровић, Владо Поп-Томов, Коча Поповић, Александар Прека, др Раде Прибићевић, Ђуро Пуцар Стари, Александар Ранковић, Владислав Рибникар, др Јосип Смодлака, др Златан Сремец, Петар Стамболић, Лука Стевић, Мехмед Суџук, Тоне Фајфар, Фране Фрол и Андрија Хебранг.

Друго заседање АВНОЈ-а се одржавало баш у тренутку заседања конференције Велике Тројице у Техерану. Све привремене одлуке које су донете на Првом заседању у Бихаћу су уоквирене на Другом заседању у Јајцу.

Једнодушно је одбачена могућност поновног успостављања Монархије и одређен је курс новог друштва које се полако изграђивало кроз народни устанак. На другом заседању АВНОЈ-а донесене су одлуке којима је у основама завршено стварање државне организације нове Југославије, која је добила свој парламент и владу. Усвајањем декларације и одлука обезбеђене су тековине народноослободилачког рата и онемогућен је повратак на предратно стање.

Након рата, народи Југославије су датум 29. новембар славили као државни празник, а на новом грбу Југославије стајало је урезано 29. новембар 1943. Одлукама АВНОЈ-а се у први мах супроставио енглески премијер Винстон Черчил јер се одлука о забрани повратка краља тицала искључиво њега. Што се тиче Совјетског Савеза, Југославија је одбила да обавести Совјетски Савез о предстојећем заседању, као и о томе шта се њиме жели учинити. Радиограм је послат одмах после завршетка заседања и тако је Стаљин стављен пред свршени чин.

Нарочито је била компликована ситуација јер се баш у истом тренутку одржавала и Техеренска конференција између Рузвелта, Стаљина и Черчила у Ирану. Овакво благовремено необавештавање Совјетског Савеза и рад Југословенског ЦК на своју руку, представници Информбироа су касније искористили да свале на терет Југословенима.

Међутим, важним одлукама са Техеранске конференције, међу којима је најзначајнија она да се призна и помогне НОП Југославије практично је почело грађење нове Југославије. Неки демократи су на западу проценили да су одлуке АВНОЈ-а биле узурпација државних тековина и државни удар КПЈ која се одвојила, створила своју партиску војску и почела да руши старо друштво.

Као прва реакција у земљи на Друго заседање АВНОЈ-а, половином 1944. представници ЈВуО (Равногорског покрета) одржали су свој конгрес у селу Ба (Светосавски конгрес) који је усвојио резолуцију потпуно супротну декларацији коју је формулисао АВНОЈ. Велике силе су већ пресудиле на Техеранској конференцији, тако да је победа народноослободилачког блока постало само питање времена.

Треће заседање АВНОЈ-а (последње) одржано је у ослобођеном Београду половином августа 1945. године.


[You must be registered and logged in to see this link.]

Dogodilo se na današnji dan - 6. decembar

1240. - Predvođeni Batu Kanom, Mongoli su osvojili i uništili Kijev.

1732. - U Njujorku je izvedena prva predstava u kojoj su glumili profesionalni glumci.

1768. - Izašlo je prvo izdanje enciklopedije "Britanika".

1833. - Rođen je srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, član Srpske kraljevske akademije, liričar bogate invencije, prema oceni književne kritike - "pesnički izraz duhovnog i duševnog života srpskog naroda" u drugoj polovini 19. veka. Osnovnu školu učio je u rodnom Novom Sadu, gimnaziju u Halašu i Požunu (Bratislava), a maturirao je u Slovačkoj Trnavi. Pre medicine, koju je završio u Pešti, studirao je prava u Pešti, Pragu i Beču. Radio je kao lekar u Novom Sadu, Pančevu, Sremskim Karlovcima, Futogu, Beogradu, Zagrebu i Beču, a u Beogradu je od 1890. do 1898. bio dramaturg Narodnog pozorišta. Kao pesnik se razvijao pod uticajem srpske narodne poezije i lirike Branka Radičevića. Ispevao je zbirke ljubavnih pesama "Đulići" i "Đulići uveoci" - potresne, elegične ispovesti posle smrti supruge i četvoro dece. Napisao je veliki broj rodoljubivih i izuzetno vrednih političko-satiričnih pesama, a kao dečji pesnik dosegao je vrlo visok nivo u srpskoj književnosti. Osnovao je i uređivao književni list "Javor", satirične listove "Zmaj", "Žiža", "Starmali" i dečji list "Neven". Prevodio je s ruskog, nemačkog, mađarskog i engleskog. Ostala dela: knjiga pesama "Pevanija", pesnička legenda "Vidosava Branković", šaljivi komad "Šaran".

1876. - u SAD-u je počeo sa radom prvi krematorijum.

1926. - Umro je Klod Mone, francuski slikar, jedan od glavnih osnivača impresionizma. Po njegovoj slici "Impresija", izloženoj 1874. u Parizu, dato je ime celom slikarskom pravcu čiji je Mone bio, veruju mnogi istoričari umetnosti, najdosledniji i najuticajniji predstavnik. Počeo je kao realist pod uticajem G. Kurbea, a docnije je prešao na slikanje predela, uzimajući motive iz Pariza i okoline, pri čemu su ga najviše interesovali efekti svetlosti na vodi. Uopšte, svetlost i pokret bile su dve velike teme po kojima se impresionizam bitno odvojio od realističkog slikarstva. U želji da što vernije na platno prenese kolorističke preobražaje do kojih dolazi usled promene osvetljenja, Mone je morao da reaguje, tj. slika, izuzetno brzo. Stoga je njegov potez neretko bio žustar i iskidan, jer mu je daleko važnije bilo da što autentičnije zabeleži svoje zapažanje i doživljaj nego da podrobno opiše predmet. Slikao je iste motive u različita doba dana, od jutra do večeri, nastojeći pre svega da prikaže kako se usled treperenja svetlosti iz časa u čas menjaju lokalni ton oblika i njegova struktura i stvarajući tako nadasve originalne serije ili cikluse, kakvi su "Plastovi", "Stanica Sen Lazar", "Lokvanji" i najpoznatiji među njima - "Ruanska katedrala", ciklus u kom je u dematerijalizaciji oblika slikar otišao najdalje. Izvršio je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo. Umro je 1926. godine.

1929. - U Turskoj su žene dobile pravo glasa.

1942. - Na prvoj zemaljskoj konferenciji u Bosanskom Petrovcu, osnovan je Antifašistički front žena (AFŽ).

1959. - Umro je srpski pisac Jovan Palavestra, koji je pisao pripovetke i drame, pozorišnu i književnu kritiku. Dela: drame "Savesti na vetru", "Čovjek koji se snašao", "Veliki skandal", zbirke pripovedaka "Sivi vidici", "Na belom hlebu".

1978. - Španija je usvojila svoj ustav.


EDIT : Broj Jedan

Dogodilo se na današnji dan - 8. decembar

1638. - Umro je srpski pisac iz Dubrovnika Ivan Gundulić, čija je poezija prožeta strasnim pozivima slobodi i borbi Slovena protiv Turaka. U najznačajnijem delu, epu "Osman", opevao je Hoćimsku bitku i Osmanovu smrt 1621, videći u tome predznak propasti Otomanskog carstva i oslobođenja Južnih Slovena. U mladosti je pisao melodrame, pastorale i lirske pesme, koje su najvećim delom izgubljene. Ostala dela: pastorala "Dubravka", spev "Suze sina razmetnoga", "Arijadna".

1813. - Premijerno je izvedena Betovenova VII simfonija.

1824. - Rođen je srpski pisac Jakov Ignjatović, začetnik realizma u srpskoj književnosti. Posle završenog prava, radio je u rodnoj Sent Andreji kao advokat, a u toku revolucije 1848. bio je poslanik Majske skupštine u Sremskim Karlovcima i član Glavnog odbora Vojvodine. Napisao je devet romana, 17 pripovedaka, knjigu memoara i veliki broj publicističkih i političkih članaka. U romanima je opisivao život vojvođanskih Srba i uspeo da obuhvati panoramu epohe, sjajno zapažajući unutrašnje suprotnosti društva. Dela: romani "Trpen-spasen", "Milan Narandžić", "Čudan svet", "Vasa Rešpekt", "Večiti mladoženja", "Stari i novi majstori", "Patnica".

1865. - Rođen je Jan Sibelijus, finski kompozitor, u osnovi romantičar. Njegov originalni stil veoma je blizak finskom muzičkom folkloru, a veliki broj njegovih dela inspirisan je "Kalevalom". Dela: simfonijska poema za orkestar "Finlandija", orkestarske legende "Labud iz Tuonela" i "Povratak Lemikainena", uvertira "Karelija", violinski koncert...

1931. - Patentiran je koaksijalni kabl.

1954. - Srpski i hrvatski pisci i lingvisti postigli su Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku koji je potpisalo 25 uglednih stručnjaka za jezik, sa srpskim piscem Ivom Andrićem na čelu. Zaključeno je da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, da su oba pisma - ćirilica i latinica - ravnopravna i da jezik ima zajednički pravopis.

1961. - Lari Kostelo (Larry Costello) postavio je rekord u NBA ligi, postigavši 32 uzastopna poena bez ijednog promašaja.

1980. - Mark Dejvid Čepman je u Njujorku izvršio atentat na Džona Lenona.

1995. - U Londonu je počela dvodnevna konferencija na kojoj je, umesto ženevske Mirovne konferencije za prethodnu Jugoslaviju, osnovan Savet za ostvarenje mira sa 40 zemalja, uključujući Saveznu Republiku Jugoslaviju. Za visokog predstavnika međunarodne zajednice u prethodnoj Jugoslaviji izabran je švedski diplomata Karl Bilt.



EDIT: Broj Jedan

Dogodilo se na današnji dan - 9. decembar

- Danas je praznik Sveti Alimpije Stolpnik. Rođen je u Andrijanapolju i od malena je bio predan na službu Bogu. Kao đakon, služio je u crkvi u Andrijanapolju kod episkopa Teodora. Sveti Alimpije želeo je da se posveti Bogu i živi u molitvi i usamljeništvu, pa se povukao na jedno jelinsko groblje od kojeg su ljudi bežali zbog demonskih priviđenja. Tu je postavio krst i sagradio hram u čast svete Efimije koja mu se javila u snu. Pokraj hrama podigao je stub, popeo se na njega i tu, u postu i molitvi, proveo 53 godine. Ni podsmeh ljudi, ni zla demonska nisu ga mogla odatle pomeriti. Od svega se ograđivao krsnim znamenjem i imenom Hristovim. Najzad, ljudi su počeli da ga poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceljenja. Oko njegovog stuba podignuta su dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su svetiteljeva majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju. Sveti Alimpije poživeo je sto godina i upokojio se 640. godine, u vreme cara Iraklija. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru na Svetoj gori.

1608. - Rođen je Džon Milton, engleski pesnik, jedan od najvećih u svetskoj književnosti. Posle pogubljenja Čarlsa I, postao je 1649. latinski sekretar Državnog saveta i ostao tu sve do obnove monarhije 1660, kada je bio zatvoren. Miltonov književni rad može se podeliti na tri perioda: u prvom je objavio nekoliko soneta, "Himnu u jutro Hristovog rođenja", maskeratu "Komus", elegiju "Lisidas"... Sva ova dela odlikuju se savršenstvom stiha, bogatstvom slika, lepotom pesničke misli i visokim moralnim idealom. U drugom periodu je ostavio poeziju i aktivno učestvovao u političkom životu zemlje. Sem nekoliko soneta, pisao je prozu kontroverznog karaktera, povodom raznih političkih i verskih problema. Najznačajnija dela iz ovog perioda su "Aeropagitika", pisana u odbranu slobode štampe, "Odbrana engleskog naroda"... U trećem periodu vratio se poeziji. Slep, siromašan i razočaran, spevao je svoja najveća pesnička dela: "Izgubljeni raj", "Vraćeni raj", "Samson Agonistes"...

1887. - Rođen je srpski revolucionar i pisac Dragojlo Dudić, organizator ustanka u Drugom svetskom ratu u zapadnoj Srbiji 1941. protiv okupatorske vojske nacističke Nemačke. Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1920, posle čega je često hapšen. Između Prvog i Drugog svetskog rata sarađivao je u više listova i časopisa, uključujući "Radničke novine", "Rad", "Narodnu pravdu" i zbornik seljaka pisaca "Za plugom". U julu 1941. formirao je Kolubarsku partizansku četu, potom je postao komandant Valjevskog odreda, u novembru 1941. izabran je za predsednika Glavnog Narodnooslobodilačkog odbora Srbije, a istog meseca je poginuo u borbi s Nemcima. Njegov "Dnevnik", važno svedočanstvo o prvim mesecima ustanka u Srbiji, objavljen je 1945.

1905. - Premijerno je izvedena opera "Saloma" Riharda Štrausa u Drezdenu.

1910. - Umro je srpski pisac Laza Kostić, snažna i originalna pesnička priroda, koji je u poeziju uneo nove i smele oblike (jamb) i obogatio srpski književni jezik novim izrazima. Eksperimentator i krčilac novih puteva, bio je začetnik srpske avangardne lirike i napisao je nekoliko pesama koje predstavljaju najviša ostvarenja srpskog romantizma. Istakao se i prevođenjem Vilijama Šekspira i zaslužan je za popularizovanje dela tog velikog engleskog dramatičara kod nas. Dela: lirske pesme i balade, poetične tragedije "Maksim Crnojević", "Pera Segedinac", rasprave "Kritički uvod u opštu filozofiju", "O Jovanu Jovanoviću Zmaju, njegovu pevanju, mišljenju i pisanju".

1916. - Rođen je Kirk Daglas (pravo ime Issur Danielovitch Demszky), američki filmski glumac rusko-jevrejskog porekla. Dao je izvanredne kreacije nervoznih, ambicioznih i grubih tipova. Filmovi: "Mladić sa trubom", Šampion", "Staklena menažerija", "Grad iluzija", "Žeđ za životom"...

1967. - Nikolaj Čaušesku postao je predsednik Rumunije.

1978. - Odigrana je prva utakmica ženske profesionalne košarkaške lige (WBL). Igrala je ekipa Chicago Hustle protiv Milwaukee Does-a.

1989. - Umro je srpski stručnjak za ustavno pravo, teoriju države i sociologiju, Jovan Đorđević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Od 1945. je učestvovao u pisanju jugoslovenskih ustava i zakona i bio jedan od glavnih urednika "Arhiva za pravne i društvene nauke". Dela: "Državno uređenje FNRJ", "Narodni odbori", "Ustavno pravo SFRJ", "Osnovna pitanja federalne države", "Novo ustavno pravo".

1992. - Svetska fudbalska federacija priklonila se sankcijama protiv Savezne Republike Jugoslavije i obavestila Fudbalski savez Jugoslavije da reprezentacija Jugoslavije neće moći da učestvuje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u SAD 1994.


EDIT: Broj Jedan

Dogodilo se na današnji dan - 10. decembar

1582. - U Francuskoj je počeo da se koristi Gregorijanski kalendar.

1878. - Rođen je srpski socijalista Radovan Dragović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji, jedan od osnivača Srpske socijaldemokratske stranke 1903, čiji je bio sekretar a potom i predsednik do smrti 1906. Obnovio je 1901. "Beogradsko radničko društvo", osnovano 1896 prvu socijaldemokratsku organizaciju u Srbiji, a od 1900. do 1903. uređivao je listove "Napred", "Radnički list", "Stari radnički list" i "Radničke novine". Osnovao je i socijaldemokratski Centralni odbor, koji je objedinio sve radničke organizacije u Srbiji, što je omogućilo stvaranje Srpske socijaldemokratske stranke. S Dimitrijem Tucovićem doprineo je uspostavljanju jedinstva sindikata i radničke političke partije.

1898. - Rođen je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Minhenu, Budimpešti, Zagrebu i Parizu. Pripadao je grupama "Zemlja", "Dvanaestorica" i "Šestorica". Dobio je Gran pri za slikarstvo na međunarodnoj izložbi u Parizu 1937. i Zlatnu medalju na međunarodnoj izložbi keramike u Pragu 1962.

1895. - Osnovano je Društvo za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje, što se smatra začetkom turizma u Srbiji. Na to su uticali i česti boravci kneza Miloša i kneza Mihaila Obrenovića koji su tu dolazili na odmor. Sokobanja se kao lečilište pominje još u starom Rimu i ranoj Romeji (Vizantija).

1901. - Dodeljene su prve Nobelove nagrade. Dobitnici su bili Jean Henri Dunant i Frederic Passy.

1909. - Prestala je da izlazi "Šabačka čivija", jedan od najboljih humorističko-satiričnih listova u Srbiji. Prvi broj pojavio se u septembru 1906.

1926. - Umro je srpski državnik Nikola Pašić, jedan od osnivača Radikalne stranke 1881. i njen vođa, tvorac Vidovdanskog ustava 1921, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao student Ciriškog politehnikuma u Švajcarskoj, prišao je socijalistima i prihvatio ideje Svetozara Markovića i njegovog pokreta protiv apsolutističke vladavine dinastije Obrenović. Po povratku u Srbiju, uređivao je socijalistički list "Oslobođenje", a 1878. je izabran u parlament, u kojem se kao opozicioni vođa borio protiv autoritarnog monarhističkog režima Milana Obrenovića, zalažući se za uspostavljanje parlamentarne demokratije. Posle gušenja Timočke bune 1883, koju su u zaječarskom kraju podstakli radikali, emigrirao i u odsustvu je osuđen na smrt. Posle pomirenja kralja Milana s radikalima 1888, odlučujuće je doprineo da Srbija dobije veoma liberalan ustav. Ubrzo po abdikaciji kralja Milana u korist sina Aleksandra Obrenovića 1889, postao je predsednik parlamenta, a 1891. premijer. Dominantnu političku poziciju u Srbiji učvrstio je posle dolaska na vlast kralja Petra I Karađorđevića 1903. Premijer je ponovo postao 1904. i potom je još tri puta formirao srpsku vladu, a posle Prvog svetskog rata triput je bio i predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i uticao je na ključne istorijske događaje. Odlučno se odupro pokušajima Austro-Ugarske da potčini Srbiju, učestvovao je u stvaranju Balkanskog saveza uperenog protiv Otomanskog carstva i bio odan pristalica carske Rusije. Kao premijer i šef diplomatije, predvodio je Srbiju u pobedonosnim balkanskim ratovima 1912. i 1913. i u Prvom Svetskom ratu od 1914. do 1918. Igrao je istaknutu ulogu u stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koju je posle rata zastupao 1919. na Versajskoj mirovnoj konferenciji.

1936. - Engleski kralj Edvard VIII abdicirao je da bi mogao da se oženi gospođom Volis Simpson.

1984. - Otkrivena je prva "planeta" izvan našeg sunčevog sistema.


EDIT: Broj Jedan

Pre godinu dana nastao ovaj forum

Dogodilo se na današnji dan - 12. decembar

1800. - Vašington je postao prestonica SAD-a.

1863. - Rođen je Edvard Munk, slikar i graver, jedan od vođa norveških modernih slikara i glavnih predstavnika ekspresionizma. Slikarstvo je studirao u Oslu, a često je putovao u Pariz, gde je više puta bio u kontaktu sa Van Gogom, Gogenom i Tuluzom Lotrekom. Radio je kompozicije, portrete i pejzaže. Njegovi ekspresivni oblici sa oblom uprošćenom konturom spajaju arhaični lik nordijske usamljenosti sa modernim alegorijskim izrazom psihičke patnje, arhetipske predstave sa košmarnim prikazima. Slike mu pre svega odišu melanholijom: one predočavaju sumorno razmišljanje o misteriji života i ljudskoj egzistenciji, usamljenost, strah od smrti i duboku patnju. Izlažući u Nemačkoj, presudno je uticao na razvoj nemačkog ekspresionizma. Najzačajnije delo - "Vrisak".

1873. - U Srbiji je uveden dinar kao novčana jedinica. Srbija je pristupila Novčanoj konvenciji koju su u Parizu 1865. potpisale Francuska, Belgija, Italija i Švajcarska. Donesen je zakon o kovanju novca - 20 i 10 dinara u zlatu i srebrnjaka od pet, dva, jedan i pola dinara. Time je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca - dukata, forinti, talira. Dinar je uzet za novčanu jedinicu jer je taj naziv postojao na Balkanu još u vreme starog Rima.

1896. - Srpsko učiteljsko društvo osnovalo je u Beogradu Školski muzej, kasnije Pedagoški muzej.

1806. - U Prvom srpskom ustanku oslobođena je Beogradska varoš i Turci su potisnuti u Kalemegdansku tvrđavu, za šta je izuzetno zaslužan buljubaša Konda, rodom iz okoline Janjine u Grčkoj, prebeglica iz tabora turskog komandanta grada Alije Gušanca. Konda, Uzun-Mirko Apostolović i još petorica dobrovoljaca pred zoru su se neopaženo prebacili preko bedema, pobili turske stražare kod Sava-kapije i ustanicima otvorili kapiju, što je bilo odlučujuće za ishod bitke. U višečasovnoj bici za varoš poginulo je oko 300 Turaka i 54 srpska ustanika. Uvidevši da je odbrana tvrđave beznadežna, Gušanac je pobegao niz Dunav 29. decembra, a 8. januara 1807. predale su se snage novog turskog komandanta, Sulejman-paše, pa je Beograd, posle 380 godina, ponovo postao centar srpske države.

1913. - U školama u Palestini uveden je hebrejski kao obavezan jezik.

1918. - Pobednička srpska vojska umarširala je po završetku Prvog svetskog rata u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habsburške monarhije srpskim krajevima severno od Save i Dunava.

1940. - Jugoslavija je u Drugom svetskom ratu potpisala s Mađarskom ugovor o "večnom prijateljstvu", koji je Budimpešta pogazila posle manje od pola godine, okupiravši Bačku ubrzo po agresiji nacističke Nemačke na Jugoslaviju u aprilu 1941.

1951. - Legendarni bejzbol igrač Džo di Mađio povukao se iz sveta sporta.

1958. - Umro je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, naučnik svetskog ugleda. Građevinsku tehniku studirao je u Beču, gde je i doktorirao. Bio je profesor teorijske fizike, a bavio se i kosmičkom fizikom i geofizikom. U prvom delu objavljenom na francuskom jeziku, "Matematička teorija termičkih pojava izazvanih Sunčevom radijacijom" (Theorie mathematique des phenomenes thermiques produits par la radiation solaire), izložio je novu teoriju rasporeda Sunčevih radijacija na površini planeta i toka klimatskih promena u geološkoj prošlosti Zemlje. Njegova reforma Julijanskog kalendara prihvaćena je na Svepravoslavnom kongresu crkava u Carigradu 1923. Tvorac je i teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, udžbenika i popularnih dela. Ostala dela: "Kanon der Erdbestrahlung", "Nebeska mehanika", "Osnovi nebeske mehanike", "Sekularna pomeranja Zemljinih polova", "Istorija astronomske nauke".

1958. - Umro je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Pod komunističkom vladavinom Josipa Broza anatemisan je i prećutkivan je njegov rad. U Londonu je u Drugom svetskom ratu 1942. i 1943. bio predsednik emigrantske jugoslovenske vlade, a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina robije na procesu Draži Mihailoviću i umro je u emigraciji u Velikoj Britaniji. U svetu je bio izuzetno cenjen i smatran jednim od najvećih svetskih autoriteta u teoriji ustavnog prava, što ilustruje i podatak da mu je francuski predsednik Šarl de Gol poslao Nacrt ustava Pete republike, zamolivši ga da ga prouči i oceni. Napisao je mnoštvo studija i rasprava. Dela: "O suverenosti", "O državi" (Osnovi jedne pravne teorije o državi), "Ustavobranitelji i njihova vlada", "Svetozar Marković", "Makijaveli", "Druga vlada Miloša i Mihaila", "Vlada Milana Obrenovića", "Ustavno pravo Kraljevine Srbije", "Ustavno pravo Kraljevine SHS", "Vođe Francuske revolucije".

1965. - Održan je poslednji veliki koncert Bitlsa u Velikoj Britaniji.

EDIT: Broj Jedan

Dogodilo se na današnji dan - 13. decembar

- Danas je praznik Sveti apostol Andrej Prvozvani. Rođen je u Vitsaidi, bio je ribar, kao i njegov brat - apostol Petar. Najpre je bio učenik Jovana Krstitelja, ali kada je video Gospoda Isusa Hrista, pošao je za Njim kao prvi apostol i priveo veri i svoga brata Petra. Po silasku Svetog duha, prvom apostolu, Andreji, palo je u delo da propoveda Jevanđelje u Vizantiji i Trakiji, zatim u Podunavlju i Rusiji oko Crnog mora i, najzad, u Epiru, Grčkoj i na Peloponezu, gde je i postradao. U Vizantiji je postavio prvog episkopa - svetog Stahija; u Kijevu je poboo krst na visinu i prorekao sjajnu hrišćansku budućnost ruskom narodu; po Trakiji, Epiru, Grčkoj i Peloponezu preveo je mnogo naroda u veru i postavio im sveštenike i episkope. U gradu Patrasu pridobio je mnoge za veru Hristovu, a među njima su bili i brat i žena carskog namesnika Egeata. Namesnik je zbog toga naredio da se sveti Andrej razapne na krst. Dokle god je bio živ, sa krsta je govorio okupljenim hrišćanima mnoge korisne pouke i usrdno se molio Bogu. Predao je svoju dušu Gospodu 62. godine, a njegove mošti su prenesene u Carigrad. Svetiteljeva glava sada se nalazi u Rimu, a jedna ruka u Moskvi.

1759. - U Filadelfiji je otvorena prva muzička prodavnica.

1797. - Rođen je Hajnrih Hajne, nemački revolucionarni pesnik, jedan od najvećih liričara 19. veka. Oduševljen julskom revolucijom, 1831. odlazi u Pariz, gde će ostati do smrti. Po dolasku Karla Marksa u Pariz, sklapa sa njim prijateljstvo i genijalna politička satira, "Nemačka, jedna zimska bajka", nastaje pod Marksovim uticajem. Kao osećajan, smeo, borben i pravdoljubiv pesnik, raskida sa romantikom. Polazeći od narodne lirike, prelazi put do realističke satire, a nenadmašan je u ljubavnoj lirici. Njegov uticaj na dalji razvoj nemačke literature (Mlada Nemačka) je ogroman, a daleko prevazilazi i granice Nemačke. Najvažnija dela: "Pesme", "Putne slike", "Knjiga pesama", koja sarži i čuveni "Lirski intermeco", "Romantična škola", "Romansero", "Put na Harc"...

1816. - Rođen je Verner Simens, nemački pronalazač i industrijalac. Njegovi izumi - telegraf sa kazaljkom (1846), prva telegrafska linija Berlin - Frankfurt na Majni, dinamo mašina (1866), električni tramvaj (1879), električni pirometar i dr, kao i izumi njegove braće Vilhelma i Fridriha - doprineli su snažnom razvitku nemačke industrije. Umro je 1892. godine.

1877. - Srpski kralj Milan Obrenović odazvao se pozivu Rusije koja je zaratila s Otomanskim carstvom, i Srbija je objavila drugi rat islamskoj carevini, iako se još nije oporavila od poraza u prvom. Srpska vojska je ubrzo potukla Turke i oslobodila južne srpske gradove - Niš, Belu Palanku, Pirot, Kuršumliju, Prokuplje i Vranje. Krajem januara 1878. rat je završen mirom Rusije i Otomanskog carstva u San Stefanu na štetu Srbije, ali su odredbe tog mira izmenjene na Berlinskom kongresu kasnije iste godine. Srbija i Crna Gora priznate su kao nezavisne države, a Srbiji je priznato teritorijalno proširenje.

1903. - Italo Marcioni je u Nju Džersiju patentirao kornet za sladoled.

1913. - "Mona Liza" je vraćena u Luvr nakon što je ukradena još avgusta 1911. godine.

1920. - Liga naroda osnovala je Međunarodni sud pravde u Hagu.

1928. - U Njujorku je premijerno izvedena smfonijska poema Džordža Geršvina "Amerikanac u Parizu".

1928. - Dizajnirana je prva igla za mašnu.

1943. - Sovjetska vlada je u Drugom svetskom ratu, povodom odluka Drugog zasedanja Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, saopštila da odluke AVNOJ-a "pomažu daljoj uspešnoj borbi naroda Jugoslavije protiv hitlerovske Nemačke".

1950. - Džejms Din otpočeo je svoju karijeru pojavljivanjem u reklami za "Pepsi".

[You must be registered and logged in to see this link.]

NA DANAŠNJI DAN


14. decembar

1503. - Rođen je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige "Proročanstva" (1555). Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX i dvorski astrolog Katarine Mediči.
1799. - Umro je Džordž Vašington (George Washington), prvi predsednik SAD (1789-97), koji je u ratu za nezavisnost od Engleske (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Odbivši da se treći put kandiduje za predsednika uputio je Amerikacima "Oproštajnu besedu" (Farewell address).
1822. - U Veroni je završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno da se interveniše protiv građanske revolucije u Španiji, dok pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Turske nije prihvaćena.
1900. - Nemački fizičar Maks Plank objavio je "kvantnu teoriju", prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.
1911. - Norveški istraživač Rual Amundsen postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog polarnog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912.
1916. - Danci su glasali da se Danska Zapadna Indija proda SAD za 25 miliona dolara.
1918. - U Velikoj Britaniji su prvi put na izborima glasale žene i dobile su pravo da se kandiduju za parlament. Prva žena koja je izabrana bila je grofica Markiević, irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.
1927. - Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka i podržala prijem te zemlje u Ligu naroda.
1935. - Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik (od 1918) podneo je ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran je dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.
1937. - Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.
1939. - Liga naroda je isključila SSSR zbog agresije na Finsku.
1959. - Arhiepiskop Makarios III postao je prvi predsednik Kipra.
1960. - Potpisana je Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Konvencija je stupila na snagu u septembru 1961.
1962. - Kenet Kaunda formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
1962. - Kenet Kaunda formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
1981. - Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.
1989. - Opozicioni lider Patrisio Ajlvin je izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabrani šef države socijalista Salvador Aljende ubijen je u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Avgusto Pinoče.
1989. - Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1975.
1994. - Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera da posreduje u postizanju mira u Bosni i Hercegovini.
1995. - U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Potpise na sporazum stavili su predsednici bivših jugoslovenskih republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine Franjo Tuđman i Alija Izetbegović i predsednik Srbije Slobodan Milošević. Tim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno je NATO snagama.
1998. - U oružanom napadu maskiranih lica na kafić u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica mladića srpske nacionalnosti.
1998. - U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo je 36 Albanaca, a šestorica su ranjeni.
2000. - Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) obeležio je 50 godina postojanja. Osnovan 1950. sa 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komeserijat je imao zadatak da zbrine dva miliona izbeglica posle Drugog svetskog rata. Pola veka kasnije za UNHCR radi 5.000 ljudi u 120 zemalja koji brinu o 22 miliona raseljenih lica, a godišnji budžet iznosi oko milijardu dolara.
2001. - Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu objavilo je optužnicu protiv generala Vojske Republike Srpske Vinka Pandurevića. General Pandurević je optužen za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995.
2001. - Pisac nemačkog porekla, britanski akademik Vinfrif Georg "Maks" Sebald (57), poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Poznat je po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim događajima proteklih 200 godina.
2004. - Srpski biznismen Bogoljub Karić izabran je za predsednika stranke Pokreta snaga Srbije (PSS), koju je osnovao 27. maja.
2004. - Francuski predsednik Žak Širak otvorio je najviši most na svetu - Milo viadukt, visok 343 metra i dugačak 2,5 kilometara.
2005. - Nemac Kristijan Švarc-Šiling imenovan je za novog visokog pedstavnika međunarodne zajednice (OHR) u Bosni i Hercegovini.
StatCounter - Free Web Tracker and Counter

[You must be registered and logged in to see this link.]

15. decembar

37. - Rođen je rimski car Neron, čija se umerena vladavina od 54. pretvorila kasnije u nečuveni teror koji je kulminirao požarom Rima (64). Rimljani su za podmetanje požara optužili Nerona, a on hrišćane i naredio njihove krvave progone. Pripisuje mu se i niz zločina - ubistvo majke Agripine, žene Oktavije, najbližih saradnika i uglednih Rimljana. Izvršio je samoubistvo 68. nakon što ga je Senat proglasio neprijateljem rimskog naroda i osudio na smrt.
1640. - Grof od Braganza krunisan je kao Huan IV, prvi portugalski kralj posle 60-godišnje španske vladavine i prvi iz dinastije Braganza koja je vladala Portugalom do 1910.
1675. - Umro je holanski slikar Jan Vermer (Vermeer), jedan od najvećih holandskih majstora 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan je među najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegove slike dostigle su astronomske cene ("Pogled na Delft", "Žena s pismom", "Devojka s đerdanom").
1711. - U Kopenhagenu je izbila epidemija kuge, od koje je umrlo više hiljada ljudi.
1801. - Odmetnuti janičari, koje su predvodili četvorica beogradskih dahija Aganlija, Kučuk Alija, Fočić Mehmed-aga i Mula Jusuf ubili su beogradskog valiju Hadži Mustafa pašu i zaveli teror u Beogradskom pašaluku. Nasilje je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka 1804.
1806. - Francuske trupe pod komandom Napoleona Bonaparte ušle su u Varšavu.
1832. - Rodjen je Aleksaned Gistav Ajfel (Alexandre Gustave Eiffel), francuski inženjer koji je bio glavni konstruktor metalnog tornja u Parizu, koja po njemu nosi naziv 'Ajfelova kula'.
1840. - Kovčeg s posmrtnim ostacima francuskog cara Napoleona I položen je u "Dom invalida" u Parizu, 19 godina posle njegove smrti u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena.
1890. - Policija je u američkoj državi Južna Dakota, ubila legendarnog poglavicu indijanskog plemena Siuks, Bika koji sedi (Tatanka Iyotake), koji se opirao nezakonitom hapšenju.On je predvodio indijanska plemena u bici kod Litl Big Horna 1876. protiv američke Sedme konjičke divizije pod komandom Džordža Kastera.
1914. - Oslobađanjem Beograda u Prvom svetskom ratu završena je Kolubarska bitka. Pobeda za koju izuzetne zasluge pripadaju komandantu Prve armije generalu Živojinu Mišiću, podigla je ugled Srbije među saveznicima i učvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.
1938. - Isprobavajući nov tip lovačkog aviona, poginuo je ruski pilot Valerij Čkalov, koji se proslavio mnogim poduhvatima. Godine 1937. preleteo je Severni pol bez spuštanja od Moskve do Vankuvera, 12.000 kilometara za 64 časa i 25 minuta, što je priznato kao svetski rekord leta na daljinu.
1945. - Američki general Daglas Mekartur (Douglas MacArthur), zapovednik okupacionih snaga u Japanu, je naredio da se 'šinto' ukine kao državna religija u Japanu.
1961. - Bivši nacistički funkcioner Adolf Ajhman (Adolph Eichmann), organizator i izvršilac genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, osuđen je na smrt u Jerusalimu (Izrael), a potom obešen. Posle rata živeo je pod lažnim imenom u Argentini do 1960, kada su ga otkrili i uhapsili pripadnici izraelske tajne službe.
1961. - Generalna skupština UN odbacila je sovjetski predlog o prijemu Kine u svetsku organizaciju.
1964. - Kanadski parlament je zvanično usvojio javorov list kao simbol na službenoj zastavi Kanade.
1965. - Američki svemirski brodovi "Džemini 6" i "Džemini 7" ostvarili su prvi kosmički susret i napravili dve kružne putanje leteći jedan pored drugog.
1966. - Umro je Volt Dizni (Walt Disney), američki autor stripova, filmski animator, režiser i producent, tvorac modernog crtanog filma, dobitnik 29 Oskara. Put ka slavi otvorio mu je krajem dvadesetih godina 20. veka lik Miki Mausa. Iz Diznijevig studija kasnije su izašli crtani filmovi poznati širom sveta - "Snežana i sedam patuljaka", "Pepeljuga", "Petar Pan", "Bambi", "Pinokio", "Alisa u zemlji čuda".
1970. - U Beogradu je umro srpski slikar Leonid Šejka. Bio je član grupe "Mediala", bavio se i likovnom eseistikom.
1970. - Sovjetski vasionski brod "Venera 7" spustio se na planetu Veneru i počeo da šalje signale.
1982. - Na stari hrast u Šervudskoj šumi (Sherwood Forest) u Engleskoj, koji je poznat kao 'Veliki hrast' i po legendi se vezuje za junaka-odmetnika Robina Huda, instaliran je alarm protiv požara, da bi ga sačuvali od vatre.
1991. - Oko 500 ljudi je izgubilo život kada je feribot "Salem Ekspres" udario ispred egipatske luke Safaga u koralni greben i potonuo.
1994. - Prva zvanična verzija programa za pregledavanje sadržaja na Internetu, veb brauzera (web browser), pod imenom Netscape Navigator 1.0, je ponudjena korisnicima svetske računarske mreže. Bio je to značajan korak ka širenju pristupa ogromnoj riznici ljudskog znanja koje je sačuvano na računarima širom sveta.
1996. - Pod snažnim pritiskom svakodnevnih protesta građana zbog falsifikovanja izbornih rezultata, opštinski sud u Nišu potvrdio je pobedu opozicione koalicije "Zajedno" u drugom krugu izbora za lokalne organe uprave održanom 17. novembra 1996.
1999. - Šef UNMIK-a Bernar Kušner potpisao je u Prištini sporazum s predstavnicima kosovskih Albanaca o formiranju Prelaznog administrativnog veća Kosova (prelazna vlada). Srbi sa Kosova su odbili da potpišu sporazum, ali su kasnije delegirali svog predstavnika u to telo.
2000. - Zatvorena je nuklearna centrala u Černobilju u Ukrajini u kojoj je krajem aprila 1986. eksplodirao jedan blok centrale izazvavši najtežu nuklearnu katastrofu od kako je počela upotreba nuklearnih centrala.
2001. - Krivi toranj u Pizi (Italija) ponovo je otvoren za posetioce, nakon 12 godina pauze, koliko je trajala njegova sanacija.
2002. - Posmatrači UN su zvanično okončali svoju misiju na Prevlaci, započetu u martu 1992. i predali hrvatskim vlastima kontrolu nad tim poluostrvom.


[You must be registered and logged in to see this link.]

16. decembar

1485. - Rodjena je Katarina od Aragona, (Catherine of Aragon), prva žena engleskog kralja Henrija (Henry) VIII.
1653. - Vođa engleskih parlamentarista u građanskom ratu protiv monarhista Oliver Kromvel (Cromwell) proglašen je doživotnim lordom zaštitnikom ('Lord Protector') Engleske, Škotske i Irske .
1773. - Nezadovoljna visokim uvoznim carinama i britanskom kolonijalnom vlašću, grupa američkih kolonista, maskirana u Indijance, pobacala je u bostonskoj luci u more sanduke čaja s britanskog broda 'Sinovi slobode' (Sons of Liberty). Tovar je bio vredan 18.000 tadašnjih dolara. Taj događaj, kasnije nazvan "bostonska čajanka", nagovestio je američki rat za nezavisnost započet 1775.
1775. - Rođena je engleska književnica Džejn Ostin (Jane Austen), čije je delo početkom XX veka svrstano među pisce "velike tradicije". Smatra se najčitanijim romanopiscem među autorima koji su stvarali pre viktorijanskog perioda ("Razbor i osećanje", "Gordost i predrasuda", "Mensfildski park", "Ema", "Nortagentska opatija", "Nagovaranje").
1809. - Razveden je brak izmedju francuskog imperatora Napoleona Bonaparte i njegove žene Džozefine, posle trinaest godina.
1835. - U velikom požaru koji je zahvatio Njujork uništeno je 600 građevina.
1838. - Buri su se, tokom Velike seobe, bežeći od britanske kolonijalne vlasti, sukobili sa plemenom Zulu i u bici na Krvavoj Reci pobili 3.000 pripadnika tog južnoafričkog plemena.
1859. - Umro je nemački filolog Vilhelm Grim (Wilhelm Grimm), koji je sa bratom Jakobom sakupio i objavio čuvene priče i bajke za decu. S bratom je radio i na istraživanju nemačkog jezika, folklora i kulture, a sam se bavio izučavanjem spomenika starog nemačkog jezika.
1885. - U Sarajevu je počeo da izlazi srpski književni list "Bosanska vila", koji je bio veoma cenjen u bosanskim književnim krugovima. Pokrenut kao časopis koji će se baviti srpskom kulturnom baštinom, vremenom je prerastao u ugledni list u kojem su sarađivali istaknuti pisci svih nacionalnosti, kao i književnici izvan bosanskohercegovačkog kruga. Do 1887. ga je uređivao Nikola Šumonja, a potom do zabrane 15. juna 1914. Nikola Kašiković.
1916. - Ubijen je ruski monah i pustolov Grigorij Raspućin, koji je, kao tobožnji vidovnjak i čudotvorac uspeo da se nametne za osobu od poverenja poslednjem ruskom caru Nikoli II i njegovoj ženi carici Aleksandri. Ubila ga je grupa oficira da bi spasili ugled monarhije.
1917. - Rođen je engleski pisac Artur Čarls Klark (Arthur Ćarles Clarke), popularizator astronautike i autor čuvenih naučno-fantastičnih romana, među kojima su najpoznatiji "2001: odiseja u svemiru", "3001: konačna odiseja", "Kraj detinjstva".
1920. - U jednom od najtežih zemljotresa u svetu, u kineskoj provinciji Gansu poginulo je oko 180.000 ljudi.
1921. - Umro je francuski kompozitor Kamij Sen Sans (Camille Saint Saens), klavirski virtuoz i dirigent, jedan od osnivača društva za negovanje i unapređenje francuske muzike (Societe Nationale de Musique). Njegov ogromni opus obuhvata muzička dela svih vrsta među kojima su najpoznatije opera "Samson i Dalila" i kompozicija za kamerni sastav "Karneval životinja".
1931. - Umro je srpski istoričar i sveštenik Dimitrije Ruvarac, profesor i rektor Karlovačke bogoslovije, od 1882. arhimandrit manastira Grgetega. Ustanovio je kritičku školu u srpskoj istoriografiji, uvodeći filološki metod u analizu istorijskih izvora. Autor je brojnih rasprava i studija ("Pregled domaćih izvora stare srpske povesnice").
1934. - Pušten je u saobraćaj prvi beogradski drumski most preko Save, nazvan "Zemunski most kralja Aleksandra". Dignut je u vazduh u aprilu 1941, a na mestu visećeg mosta podignut je 1957, most nezvanično nazvan "Brankov most".
1944. - U avionskoj nesreći iznad Lamanša poginuo je američki džez-muzičar Glen Miler (Glenn Miller).
1944. - Nemci su u Drugom svetskom ratu probili u Ardenima savezničke linije odbrane, iznenadivši američke snage i počeli kontraofanzivu na zapadnom frontu, U borbama okončanim nemačkim porazom, saveznici su izgubili 77.000 vojnika a Nemci 130.000.
1949. - Vođa borbe za nezavisnost Ahmed Sukarno izabran je za prvog predsednika Indonezije posle sticanja nezavisnosti zemlje od Holandije.
1965. - Umro je u Nici, u Francuskoj, engleski književnik Somerset Mom (Somerset Maugham), u 91. godini života.
1966. - Savet bezbednosti UN je na predlog Velike Britanije jednoglasno izglasao ekonomske sankcije protiv režima bele manjine u Rodeziji.
1971. - Pakistanske trupe predale su se indijskoj vojsci i Oslobodilačkoj armiji Istočnog Bengala. Time je okončan indijsko-pakistanski sukob i sačuvana nezavisnost novostvorene države Bangladeš koja je proklamovana u martu 1971.
1993. - Šest zemalja članica Evropske unije (Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija i Danska), uprkos protivljenju Grčke, priznalo je Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju.
1995. - Savet bezbednosti UN dao je NATO snagama ovlašćenje da preuzmu nadležnost nad mirovnim operacijama u Bosni. Time je okončana misija UNPROFOR-a i stvoreni pravni uslovi da NATO počne misiju nadgledanja sprovođenja mira u Bosni (IFOR).
1997. - Petnaest kosovskih Albanaca optuženih za terorizam i pripadnost ilegalnoj organizaciji "Oslobodilačka vojska Kosova" osuđeni su u Prištini na kazne zatvora od četiri do 20 godina.
2001. - Prvi američki brod od 1962, kada su SAD uvele embargo protiv Kube, stigao je u luku u Havani, noseći oko 500 tona smrznute hrane.
2002. - Pred Tribunalom u Hagu počela je trodnevna rasprava o presudi bivšoj predsednici RS Biljani Plavšić, koja je priznala krivicu za zločine protiv čovečnosti tokom rata u BiH. Osuđena je 27. februara 2003. na 11 godina zatvora i upućena na izdržavanje kazne u švedski zatvor Hinseberji.
2003. - Švajcarski parlament prihvatio je rezoluciju kojom se ubijanje Jermena u otomanskom carstvu tokom I svetskog rata izjednačava sa genocidom.

17. decembar

1531. - Po naređenju pape Klementa VII ustanovljena je inkvizicija u portugalskoj prestonici Lisabonu.
1538. - Papa Pavle III isključio je iz rimokatoličke crkve engleskog kralja Henrija VIII, koji je prethodno sebe proglasio poglavarom anglikanske crkve.
1770. - Rodjen je Ludvig van Betoven (Ludwig van Beethoven), veliki nemački operski i simfonijski kompozitor.
1778. - Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi, izumitelj rudarske sigurnosne lampe (1816). Otkrio je anestetičko delovanje rajskog gasa, a pomoću eletrolize prvi je izdvojio natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku.
1830. - Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike od Španije, "El Libertador", nije uspeo da ostvari svoje težnje da ujedini južnoameričke zemlje u jaku i nezavisnu državu. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i bio je predsednik Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Optužen da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.
1888. - Rođen je Aleksandar Karađorđević, mlađi sin srpskog kralja Petra i crnogorske kneginje Zorke, regent od 1914. kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1921. U novoj državi zaveo je lični režim u januaru 1929, a u septembru 1931. nametnuo je Oktroisani ustav. Ubijen je u atentatu u Marseju 9. oktobra 1934.
1903. - Braća Vilbur i Orvil Rajt izvela su prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica "Flajer I" je nad peščanim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, SAD, uzletela četiri puta, zadržavši se pritom u vazduhu najduže 59 sekundi.
1908. - Nakon pobede mladoturske revolucije, održana je prva sednica parlamenta Otomanskog carstva.
1909. - Umro je belgijski kralj Leopold II, koji je 1885. formirao Slobodnu državu Kongo, a 1908. je anektirao kao Belgijski Kongo. Nasledio ga je nećak Albert I.
1939. - U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo je nemački bojni brod "Admiral Graf fon Špe", koji je prethodno bio oštećen u bici s britanskim krstaricama. Kapetan broda Hans Langsdorf je potom izvršio samoubistvo.
1948. - U pokušaju da ponovo uspostavi vlast u Indoneziji, koja je 1945. proglasila nezavisnost, Holandija je napala Indoneziju, njene trupe su upale u glavni grad Džakartu i uhapsile predsednika Sukarna u druge indonežanske lidere. Sporazumom u Hagu 1949. Holandija je priznala suverenitet Indonezije.
1973. - Arapski ekstremisti ubili su 32 osobe na aerodromu u Rimu kada su bacili bombu na avion kompanije "Pan Ameriken" i iz mitraljeza izrešetali zgradu terminala.
1983. - U diskoteci u Madridu u požaru su izgubile život 83 osobe.
1985. - Vojna vlada Ugande i pripadnici gerilaca potpisali su mirovnu ugovor kojim su podelili vlast i okončali gotovo petogodišnji građanski rat.
1989. - Prva epizoda crtane serije Simpsoni (The Simpsons) je emitovana na američkoj TV mreži FOX.
1989. - U Rumuniji su izbile masovne demonstracije protiv diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua u kojima je poginulo oko 1.000 ljudi. Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu zahvatili su potom Bukurešt i proširili se na celu zemlju. Čaušesku i njegova žena Elena uhvaćeni su u begu 22. decembra, osuđeni na smrt i streljani.
1990. - Na prvim demokratskim izborima u Haitiju za predsednika je izabran populistički sveštenik Žan Bertran Aristid (Jean Bertrand Aristide).
1991. - Savet ministara EU usvajanjem nove Deklaracije o Jugoslaviji odlučio je da prizna nezavisnost svim jugoslovenskim republikama koje prihvate kriterijume za priznavanje novih država u istočnoj Evropi i SSSR-u.
1992. - Skupština Republike Srpske na Palama izabrala je Radovana Karadžića za prvog predsednika Republike.
1995. - Vođa delegacije bosanskih Srba na mirovnim pregovorima u Dejtonu Slobodan Milošević odbio je da poslanicima Skupštine Republike Srpske podnese izveštaj o mirovnim pregovorima na kojim je postignut sporazum o okončanju bosanskog rata.
1996. - Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta "Tupak Amaru" zauzeli su japansku ambasadu u Limi, zapretivši da će pobiti 490 talaca ukoliko vlasti Perua ne oslobode iz zatvora 300 pripadnika njihovog pokreta.
1997. - Minski centar UN objavio je da u Bosni i Hercegovini ima još 750.000 do milion nagaznih mina i da je tokom 1996. i 1997. od eksplozija mina povređeno oko 1.000 ljudi, među kojima je veliki broj dece.
1999. - Nemački, američki i istočnoevropski zvaničnici zaključili su istorijski sporazum o nadoknadi za prinudni rad za vreme nacističke Nemačke, 54 godine posle Drugog svetskog rata.
1999. - Umro je Grover Washington, Jr., američki saksofonista (rodjen 1943.)
2000. - U Ženevi je održana konferencija o novom programu zaštite prava glumaca i njihovog rada u filmskoj i TV industriji, muzičkim spotovima i na Internetu, kojoj su prisustvovali delegati iz oko 90 zemalja.
2001. - Naoružani komandosi upali su u Nacionalnu palatu na Haitiju, u mestu Port-o-Princ, ubivši dva policajca i dva prolaznika pre nego što je policija uspela da zauzme zgradu.
2002. - Skupština SR Jugoslavije ratifikovala je Dejtonski sporazum, potpisan 1995. kojim je okončan rat u Bosni.
2003. - Francuska je zabranila isticanje religijskih obeležja (nošenje feredža, jevrejskih kapica, hrišćanskih krstova) u državnim školama.
2005. - Evropska unija odobrila je Makedoniji status kandidata za članstvo u EU. [url

18. decembar

1398. - Tatarski vojskovođa Timur Lenk zauzeo je indijski grad Delhi.
1737. - Umro je Antonio Stradivari, talijanski graditelj gudačkih instrumenatana, nenadmašnog kvaliteta. Zvuk njegove violine postao je u XIX veku klasično merilo vrednosti. Smatra se da je napravio 1.100 instrumenata, od kojih je sačuvano 500 violina, 12 viola i 50 violončela.
1803. - Umro je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je svojim delom značajno uticao na nemački romantizam, posebno na mladog Getea i književni pokret "Šturm und drang". U zbirku "Glasovi naroda u pesmama" uvrstio je i četiri srpske narodne pesme među kojima je "Hasanaginica" u Geteovom prevodu.
1856. - Rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu (1915-20), profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je elektron (1897), atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.
1865. - Ratifikacijom 13. ustavnog amandmana u SAD je ukinuto ropostvo.
1879. - Rođen je švajcarski slikar Paul Kle, koji je prvi u ekspresionističko slikarstvo uneo irealni svet i predstave iz podsvesti i sna, anticipirajući time nadrealizam. Pripadao je grupi "Plavi jahač" koju su vodili Valerij Kandinski i Franc Mark.
1903. - Američko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala je stavljena pod kontrolu SAD uz godišnju rentu.
1913. - Rođen je nemački državnik Vili Brant, popularni gradonačelnik Berlina (1957-66), kancelar Zapadne Nemačke (1969-74), lider Socijaldemokratske stranke. Njegova "istočna politika sporazumevanja" sa SSSR i drugim istočnoevropskim zemljama doprinela je stabilizaciji prilika u Evropi, za šta je dobio Nobelovu nagradu za mir 1971. Svetsko javno mnjenje zadivio je 1970. kada je kleknuo pred spomenikom žrtvama nacizma u Varšavi i zamolio za oproštaj u ime nemačkog naroda. Zbog špijunske afere u kojoj je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun, podneo je 1974. ostavku na mesto saveznog kancelara.
1916. - Pobedom Francuza završena je desetomesečna bitka kod Verdena u Prvom svetskom ratu, u kojoj su obe strane imale ogromne gubitke - poginulo je 543.000 Francuza i 434.000 Nemaca.
1935. - Edvard Beneš je izabran za predsednika Čehoslovačke, četiri dana posle ostavke prvog šefa te države Tomaša Masarika.
1940. - Vođa nacističke Nemačke Adolf Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu generalštabu nemačke armije da pripremi invaziju na Rusiju prema tajnom planu pod šifrom "Operacija Barbarosa".
1967. - Kim Filbi (Kim Philby), britanski izdajnik, a ruski špijun, je u Moskvi proglašen za 'Heroja Sovjetskog Saveza'.
1969. - U Velikoj Britaniji je u pravnom sistemu ukinuta mogućnost smrtne kazne.
1970. - U Italiji je stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju rimokatoličke crkve.
1972. - SAD su u Vijetnamskom ratu počele masovno bombardovanje glavnog grada Hanoja koje je trajalo neprekidno 12 dana i noći.
1979. - Stenli Beret (Stanley Barrett) je 'probio zvučni zid' na zemlji, vozeći automobil na raketni pogon brzinom većom od 1000 km/h (739.6mp/h) na pisti u Kaliforniji.
1980. - Umro je ruski državnik i visoki komunistički funkcioner Aleksej Kosigin, sovjetski premijer od 1964. do 1980.
1999. - Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga povređena je u eksploziji bombe u kojoj je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi. Vlasti u Kolombu optužile tamilske separatiste za podmetanje bombe.
2000. - U Briselu su obnovljeni pregovori o sukcesiji bivše SFR Jugoslavije, nakon što su nove jugoslovenske vlasti odustale od stava da je SR Jugoslavija jedini naslednik bivše države, koji je tvrdo zastupao bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević. Pregovori su uspešno završeni u maju 2001.
2001. - U Parizu je u 75. godini umro Žilber Beko, jedan od najuspešnijih francuskih pevača u drugoj polovini 20. veka.
2003. - Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Dragana Nikolića, zvanog Jenki, na 23 godine zatvora. On je priznao krivicu za ratne zločine počinjene nad muslimanskim zarobljenicima u logoru Sušica kod Vlasenice, čiji je komandant bio u leto 1992.
2003. - Skupština Kosova usvojila je u načelu Zakon o saradnji sa Tribunalom u Hagu.
StatCounter - Free Web Tracker and Counter

[You must be registered and logged in to see this link.]

19. decembar

1154. - Na engleski presto je došao Henri II, prvi vladar dinastije Plantagenet. Učvrstio je kraljevsku vlast i ograničio vlasti barona i sudsku vlast crkve, zbog čega je došao u sukob sa kanterberijskim nadbiskupom Tomasom Beketom, koji je po njegovom nalogu ubijen 1170. Započeo je osvajanje Irske 1171.
1741. - Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na dotad nepoznatom ostrvu koje je kasnije dobilo njegovo ime. Iste godine u avgustu Bering je otkrio poluostrvo Aljasku. Po njemu je severni deo Tihog okeana nazvan Beringovo more, kao i prolaz koji spaja Severno more s Tihim okeanom.
1790. - Rodjen je Vilijem Edvard Peri (William Edward Parry), britanski istraživač Arktika.
1793. - General Napoleon Bonaparta dobio je prvu značajnu bitku kada je od Engleza preuzeo Tulon.
1842. - SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali američki uticaj ostao je dominantan. Havajska ostrva su anektirana 1898, a 31. avgusta 1959. postala su 50. država SAD.
1848. - Umrla je književnica Emili Bronte (Emily Bronte), od tuberkuloze, u 30. godini života.
1851. - Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner (Joseph Turner), jedan od najvećih pejzažista u istoriji slikarstva. Tarnerov slikarski postupak oslobođen akademizma i njegovo otkriće pune svetlosti i čiste boje značajno su uticali na francuske impresioniste i poentiliste.
1863. - Engleski pronalazač Frederik Volton patentirao je u Londonu podni prekrivač - linoleum.
1902. - Rođen je glumac Ralf Ričardson, jedna od najznačajnijih ličnosti engleskog pozorišta. S jednako velikim uspehom tumačio je uloge u Šekspirovim i modernim dramama, u komedijama i tagedijama, a proslavio se i na filmu ("Ričard III", "Naš čovek u Havani", "Dr Živago", "Kartum", "Ana Karenjina").
1905. - Usvojen je prvi ustav Crne Gore, "Nikoljdanski ustav", kojim je država konstituisana kao ustavna monarhija.
1906. - Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1960, a nakon smenjivanja Nikite Hruščova 1964. generalni sekretar Komunističke partije SSSR i glavni protagonist sovjetske unutrašnje i spoljne politike do smrti 1982.
1915. - Rodjena je u Parizu, popularna francuska pevačica i filmska glumica, Edit Pjaf (Edith Piaf) pod pravim imenom Édith Giovanna Gassion. Francuska publika ju je obožavala, pretvorivši je u jedan od francuskih simbola. Zbog svog glasa i visine, zvali su je 'mali vrabac' (francuski: 'piaf').
1941. - Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom ratu, Adolf Hitler je smenio komandanta nemačkih kopnenih trupa feldmaršala Valtera fon Brauhiča (Walter von Brauchitsch) i lično preuzeo komandu nad armijom.
1946. - U Indokini je izbio rat između vojske pod vođstvom Ho Ši Mina i francuskih kolonijalnih trupa.
1950. - Savet NATO-a imenovao je američkog generala Dvajta Ajzenhauera vrhovnim komandantom snaga NATO u Evropi. Ajzenhauer je bio jedan od najznačajnijih savezničkih komandanata u Drugom svetskom ratu i predsednik SAD 1952. i 1956.
1957. - Uvedena je putnička avionska linija London-Moskva.
1958. - Predsednik SAD Ajzenhauer uputio je, prvi put u svetu, božične čestitke preko satelita.
1965. - Sa 54,5 procenata glasova birača Šarl de Gol je pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj Fransoa Miterana.
1972. - Kapsula vasionskog broda "Apolo 17" spustila se u Tihi okean. Time je okončan američki program "Apolo" letova na Mesec sa ljudskom posadom.
1972. - Južnokorejski tanker "Južna zvezda" ispustio je više od sto hiljada tona nafte pored Omana.
1984. - Britanski i kineski premijeri Margaret Tačer i Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 1. jula 1997, posle 99 godina britanske uprave, prelazi pod suverenitet Kine.
1987. - U Sevilji, u Španiji, ruski šahovksi velemajstor Gari Kasparov je odbranio titulu svetskog šampiona u šahu, pobedivši izazivača, Anatolija Karpova.
1991. - Republika Srpska Krajina proglasila je Knin za glavni grad, a Milan Babić, dotadašnji predsednik vlade, preuzeo je funkciju predsednika Republike. Time su ujedinjene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba - Krajina i Srpska oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. RSK je prestala da postoji u avgustu 1995, kada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko 250.000 Srba izbeglo je u Bosnu i SR Jugoslaviju.
1995. - Prvi vojnici iz Rusije stigli su u Bosnu gde će se uključiti u misiju očuvanja mira (IFOR), koja je po odluci Saveta bezbednosti UN poverena snagama NATO.
1996. - Umro je Marčelo Mastrojani (Marcello Mastroianni), zvezda italijanske kinematografije ("Devojke sa Španskog trga", "Sladak život", "Osam i po", "Privatan život", Leo poslednji").
1997. - Singapurski putnički avion "Boing 737-300" srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare. Nesreću nije preživeo niko od 104 putnika i članova posade.
2001. - U socijalnim nemirima koji su zahvatili Argentinu na hiljade ljudi širom zemlje opljačkalo je oko 100 samoposluga. Protesti u kojima je poginulo više od 20, a ranjeno preko 100 ljudi, izbili su kada je vlada najavila da će uvesti strožije ekonomske mere kako bi otplatila strani dug od 132 milijarde dolara.
2002. - Hrvatska vlada usvojila je Rezoluciju o pristupanju EU.
2002. - Slovenija je dobila novu vladu čiji je premijer Anton Rop.
2003. - U Zagrebu je umro profesor Ekonomskog fakulteta i poznati hrvatski ekonomista Branko Horvat (76).
2003. - Predsednik Libije Moamer Gadafi prihvatio je da njegova zemlja odustane od programa za razvoj oružja za masovne uništenje i pristao na poštovanje Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.
2004. - Umrla je slavna italijanska operska pevačica Renata Tebaldi (83)

[You must be registered and logged in to see this link.]

20. decembar (20.12.) je 354. dan godine po gregorijanskom kalendaru (355. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 11 dana.

Događaji:

* 1483 - štampana prva knjiga u Švedskoj, pod nazivom Dyalogus creaturarum moralizatus

* 1582 - U Francuskoj prihvaćen Gregorijanski kalendar.

* 1712 - Bitka kod Gadebuscha, Švedska pobjeđuje Dansku

* 1902. Marie Curie-Sklodowska prvi puta izdvojila radij-klorid iz uranova oksida.

* 1907 - poginulo 91 rudara od eksplozije u rudniku Yolande, Alabama

* 1917 - osnovana prva sovjetska tajna policija, pod nazivom Tjekan

* 1912 - U Londonu počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobede balkanskih saveznika i osvajanja gotovo svih turskih poseda u Evropi. Konferencija završena potpisivanjem Londonskog mirovnog ugovora 30. maja 1913, kojim se Turska odrekla evropskih provincija do linije Enos-Midija, ali su sukobi balkanskih saveznika oko razgraničenja vodili u novi rat.

* 1924 - Adolf Hitler pušten na slobodu nakon što je odležao jednu godinu zatvora (osuđen na pet godina)

* 1945 - Karl Rener izabran za prvog predsednika austrijske Druge republike.

* 1960 - Osnovan Front nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, komunističko političko krilo antiameričkih gerilskih snaga Vijetkong.

* 1970. - Poljski šef KP Wladislaw Gomulka odstupio je s dužnosti nakon krvavih nemira. Usljedile su daljnje promjene u partijskom i državnom vrhu.

* 1971 - Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan podneo ostavku posle poraza pakistanskih trupa u ratu sa Indijom u Istočnom Pakistanu i predao vlast Zulfikaru Ali Butuu. *1973 - ubijen španski premier Louis Carrero Blanco u Madridu

* 1973. u Madridu ubijen španjolski premijer Louis Carrero Blanco.

* 1986 - U najvećim demonstracijama od početka Kulturne revolucije u Kini, preko 30.000 studenata protestovalo u Šangaju tražeći demokratske slobode.

* 1987 - U najtežoj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar filipinskog feribota "Dona Paz" i jednog tankera preživelo 11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. "Dona Paz" bio registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.

* 1989 - USA šalje trupe na Panamu da bi srušili režim Manuel Noriega

* 1990 - Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševarnadze, ključna ličnost sovjetskih reformi koje su dovele do okončanja "hladnog rata", podneo ostavku upozorivši Parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.

* 1991 - Predsednik reformske vlade SFRJ Ante Marković podneo ostavku zbog opstrukcije reformskog programa Savezne vlade koju su sprovodili republički politički lideri. Marković nije hteo da prihvati savezni budžet koji je nazvao ratnim budžetom. Posle njegove ostavke reforme zaustavljene, a Jugoslavija se ubrzo raspala.

* 1992 - U Jugoslaviji održani prevremeni savezni, republički i lokalni izbori. Na izborima za predsednika Srbije Slobodan Milošević u prvom krugu pobedio Milana Panića. Predstavnici opozicije ukazali na brojne nepravilnosti i manipulacije tokom izbora.

* 1995 - Američki avion "boing 757" sa 164 putnika i člana posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije. Nesreću preživelo četvoro ljudi i jedan pas.

* 1996 - U Beograd doputovala Komisija OEBS na čelu s bivšim premijerom Španije Felipeom Gonsalesom kako bi ispitala regularnost lokalnih izbora u Srbiji pošto je, pod pritiskom inostrane javnosti i svakodnevnih protesta širom Srbije, predsednik Slobodan Milošević bio prisiljen da prihvati arbitražu OEBS.

* 1997 - Ylva Nowén po prvi put osvaja zlatnu medalju na svjetskom prvenstvu u slalomu

* 1998 - Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu rodila osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla sedam dana kasnije.

* 1999 - Viši sud u Vermontu donosi presudu, koja ujedno znači da homoseksualni parovi imaju ista prava kao i heteroseksualni vjenčani parovi

* 2001 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o slanju Međunarodnih bezbednosnih snaga za pomoć Avganistanu pod komandom Velike Britanije, kao podršku privremenoj antitalibanskoj vladi.

* 2002 - U Nemačkoj, na osnovu poternice Interpola, uhapšena vlasnica propale piramidalne "Dafiment banke" Dafina Milanović i izručena Beogradu, gde je optužena za proneveru oko 19 miliona maraka.



Rođenja:

* 1537 - Johan III, švedski kralj 1568-1592.
* 1792 - Nicolas Charlet, francuski umjetnik
* 1795 - Leopold fon Ranke, nemački istoričar

* 1893 - Charlotte Bühler, austrijski psiholog
* 1894 - Sir Robert Menzies, australijski političar i državnik
* 1898 - Irene Dunne, američka glumica
* 1901 - Robert Van de Graaff, američki fizičar i izumitelj
* 1902 - Princ George, vojvoda od Kenta, član britanske kraljevske porodice
* 1917 - Eric Campbell, američki glumac
* 1926 - Otto Graf Lambsdorff, njemački političar
* 1930 - Margareta Meyerson, švedska glumica i pjevačica
* 1932 - Christina Lundquist, švedska glumica
* 1935 - Anna Schönberg, švedska glumica
* 1938 - Jayawantiben Mehta, indijski političar
* 1946 - Uri Geller, izrealiski iluzionist
* 1947 - Gigliola Cinquetti, talijanska pjevačica
* 1976 - Hamdija Lipovača, bosanskohercegovački političar

Smrti:

* 217 - Zephyrinus, papa 198-217
* 1954 - James Hilton, britanski pisac
* 1355 - Dušan Stefan Nemanjić, srpski car, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331.
* 1552 - Katharina von Bora, njemački reformator i žena Martina Luthera

* 1875. - Vjekoslav Babukić, preporoditelj i jezikoslovac.
* 1937 - Erih Ludendorf, nemački general
* 1968 - Džon Štajnbek, američki pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962.
* 1974 - Risto Stijović, srpski vajar.
* 1972. - Günter Eich, njemački pisac
* 1973 - Luis Karero Blanko, premijer španije
* 1982. - Arthur Rubinstein, američki pijanist poljskog porijekla (r. 1887.)
* 1982 - Arthur Rubinstein, poljski / američki pianist
* 1994 - Dean Rusk, američki ministar vanjskih poslova 1961u.1969
* 1996 - Carl Sagan, američki astronom i pisac
* 2001 - Leopold Sedar Sengor, predsednik Senegala.
* 2009 - Brittany Murphy, američka glumica (r. 1977. )

[You must be registered and logged in to see this link.]

21. decembar - 21. prosinca

21.12. je 355. dan godine po gregorijanskom kalendaru (356. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 10 dana.

Događaji

* 1124 - Lamberto Scannabecchi postaje papa pod imenom Honorije II.

* 1781 - Austrijski car Josif II Ediktom o toleranciji priznao slobodu veroispovesti i oduzeo katoličkoj crkvi položaj državne crkve.

* 1881 - U Beogradu osnovano Društvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu tada izlazila 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva bio srpski pisac Laza Kostić, tada urednik "Srpske nezavisnosti".

* 1898 - Marie Curie i Pierre Curie pronalaze radijum.

* 1913 - izdana prva križaljka

* 1937 - U Holivudu održana premijera filma Volta Diznija "Snežana i sedam patuljaka", prvog celovečernjeg crtanog filma u filmskoj istoriji.

* 1941 - U mjesto Rudo u Bosni i Hercegovini osnovana Prva proleterska brigada kao prva "redovna" jedinica partizanske vojske. Do 1948. se taj dan slavio kao Dan Armije.

* 1948 - U Irskoj potpisan zakon o konstituisanju Irske Republike. Irska 1949. proglasila punu nezavisnost od Velike Britanije i istupila iz Komonvelta.

* 1958 - General Charles de Gaulle izabran za predsjednika Francuske

* 1967 - Luj Vaškanski, prvi čovek kojem je presađeno srce, umro u južnoafričkom gradu Kejptaunu 18 dana posle operacije.

* 1968 - lansirana letjelica Apollo 8

* 1972 - Istočna i Zapadna Nemačka potpisale ugovor o dobrosusedskim odnosima i uspostavile diplomatske veze, formalno okončavši neprijateljstvo koje je trajalo više od dve decenije. Time otvoren put i za međunarodno priznanje Istočne Nemačke.

* 1973 - U Ženevi otvorena prva mirovna konferencija posvećena Izraelu i njegovim arapskim susedima. U radu konferencije učestovali Jordan, Izrael, Egipat, SAD, SSSR i Ujedinjene nacije.

* 1979 - U Velikoj Britaniji potpisan mirovni ugovor kojim su okončani sedmogodišnji gerilski rat u Rodeziji i 15-godišnja pobuna protiv britanske krune.

* 1988 - Avion američke kompanije "Pan Am" na liniji London-Njujork eksplodirao iznad škotskog mesta Lokerbi. U nesreći poginulo svih 259 ljudi u "boingu 747" i 11 na zemlji. Libija kasnije optužena da je odgovorna za taj teroristički akt.

* 1990 - Vlada Albanije naredila uklanjanje svih Staljinovih statua i svih simbola koji nose njegovo ime.

* 1993 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio Ministarstvo bezbednosti, bivši KGB, jer ga nije blagovremeno upozorilo na opasan razvoj događaja u zemlji i rekao da instituciju koja je decenijama zastrašivala građane nije moguće reformisati.

* 1997 - U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, na koje je izašlo 50,98 odsto birača, pobedio, s 59,23 odsto glasova, Milan Milutinović, kandidat koalicije Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije. Njegov rival Vojislav Šešelj dobio 37,57 odsto glasova.

* 2001 - Predsednik Argentine Fernando de la Rua podneo ostavku posle žestokih sukoba demonstranata i policije u najvećim socijalnim nemirima u istoriji Argentine i pošto je peronistička opozicija odbila da mu da podršku.


Rođenja

* 1118 - Tomas Beket, kanterberijski nadbiskup.
* 1804 - Benjamin Disraeli, britanski političar i pisac
* 1815 - Thomas Couture, francuski umjetnik
* 1873. - Blagoje Bersa, hrvatski skladatelj i glazbeni pedagog (u. 1934.)
* 1878 - Jan Lukasiewicz, filozof i matematičar
* 1879 - Josif Visarionovič Džugašvili Staljin, sovjetski diktator.(u. 1953.)
* 1892 - Sisili Izabel Ferfild, Britanska književnica.
* 1892 - Walter Hagen, američki sportista
* 1912 - Brita Appelgren, švedska glumica
* 1914 - Gunnar Lundén-Welden, švedski kompozitor
* 1914. - Ivan Generalić, hrvatski slikar naive (u. 1992.)
* 1917 - Hajnrih Teodor Bel, nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972.
* 1918 - Kurt Waldheim, austrijski političar, predsjednik Austrije 1986 -1992, generalni sekretar UN 1972-1981
* 1919 - Ove Sprogøe, danski glumac
* 1921 - Britta Holmberg, švedska glumica
* 1926 - Erik Bergman, švedski kompozitor i tekstopisac
* 1930 - Kalevi Sorsa, finski političar
* 1935 - John G. Avildsen, američki režiser i producent
* 1937 - Jane Fonda, američka glumica
* 1940 - Frank Zappa, američki kompozitor, muzičar i pjevač
* 1941 - Ingrid Dahlberg, švedski režiser i producent
* 1942 - Hu Jintao, predsjednik Kine 2003-
* 1943 - Lena Bergman, švedska glumica
* 1943 - Jack Nance, američki glumac
* 1946 - Carl Wilson, američki muzičar, član The Beach Boysa
* 1947 - Paco de Lucia, španski gitarista
* 1948 - Samuel L. Jackson, američki glumac
* 1948 - Anneli Martini, švedska glumica
* 1954 - Chris Evert, američki teniser
* 1963 - Govinda, indijski glumac i političar
* 1969 - Julie Delpy, francuska glumica
* 1970 - Stefan Löfgren, švedski rukometaš

Smrti

* 1375. - Giovanni Boccaccio, talijanski književnik (r. 1313.)
* 1610 - Katarina Gustavsdotter Vasa, švedska princeza
* 1807 - John Newton, britanski moreplovac i pisac
* 1907 - Klara Hitler, majka Adolfa Hitlera
* 1935 - Kurt Tucholsky, njemački novinar i satiričar
* 1937 - Frank Kellogg, američki ministar vanjskih poslova 1925-1929, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1929
* 1940 - F. Scott Fitzgerald, američki pisac
* 1945 - George S. Patton, američki general
* 1955. - Milan Marjanović, hrvatski književnik, političar, filmski djelatnik (r. 1879.)
* 1964. - Carl Van Vechten, američki fotograf
* 1968 - Vittorio Pozzo, italijanski nogometni trener
* 1976 - Karin Ekelund, švedska glumica, pjevačica i režiser
* 1977 - Elsa Ebbesen, švedska glumica
* 1986. - Ivo Vitić, hrvatski arhitekt (r. 1917.)
* 2002 - Per Appelberg, švedski glumac
* 2002 - Kjell Larsson, švedski političar
* 2004 - Lennart Bernadotte, grof od Wisborga

[You must be registered and logged in to see this link.]