Danas-Nekad..dogodilo se na današnji dan..

22. decembar

604. - Saraceni su zauzeli Aleksandriju, dve godine nakon početka invazije na Egipat.

1639. - Rođen je francuski pesnik i dramski pisac Žan Rasin (Jean Racine), istaknuti predstavnik klasicizma,
koji je do savršenstva doveo francusku tragediju. Od 1667. bio je dvorski istoriograf Luja DžIV (Luis) ("Andromaha", "Fedra", "Britanikus", "Berenisa", "Mitridat", "Atalija").

1666. - Umro je italijanski slikar Gverčino (Guercino), pripadnik bolonjske slikarske škole, vodeći barokni majstor. Posebno je poznat po kompoziciji "Aurora" u rimskoj palati Kasino Ludovizi.

1790. - Ruske trupe pod komandom Aleksandra Suvorova preuzele su od Turaka grad Ismail, važnu luku u delti Dunava.

1858. - Rođen je Đakomo Pučini (Giacomo), uz Verdija, najznačajniji italijanski operski kompozitor. Operom "Boemi" stvorio je prototip italijanske opere lirsko-sentimentalnog, građanskog karaktera s kraja DžIDž veka ("Toska", "Madam Baterflaj", "Turnadot", "Manon Lesko").

1880. - Umrla je engleska književnica Meri En Evans (Mary Ann) poznata kao Džordž Eliot (George), jedan od utemeljivača engleskog psihološko-socijalnog romana ("Sajlas Marner", "Mlin na Flosi").

1894. - Francuski artiljerijski kapetan Alfred Drajfus (Dreyfus) osuđen je na doživotnu robiju na osnovu lažne optužbe da je Nemcima prodavao vojne tajne i poslat u zatvor na Đavolska ostrva u Francuskoj Gijani. Pod pritiskom javnog mnjenja u koje je bio uključen i književnik Emil Zola (Emile) rehabilitovan je 1906.

1917. - U Brest-Litovsku su u Prvom svetskom ratu otpočeli mirovni pregovori sila Osovine i nove ruske vlade uspostavljene Oktobarskom revolucijom. Sile Antante nisu prihvatile poziv Rusije da učestvuju u tim pregovorima, koji su završeni u martu 1918. potpisivanjem veoma nepovoljnog mirovnog ugovora za Rusiju.

1941. - U mestu Rudo u Bosni u Drugom svetskom ratu osnovana je Prva proleterska brigada Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Posle rata taj datum je slavljen kao Dan Jugoslovenske narodne armije.

1942. - Američki bombarderi napali su glavni grad Burme Rangun, koji su u Drugom svetskom ratu okupirali Japanci.

1956. - Poslednji britanski i francuski vojnici napustili su egipatski lučki grad Port Said nakon završetka Sueckog rata.

1968. - Severna Koreja je, nakon 11 meseci zarobljeništva, oslobodila 82 člana posade američkog špijunskog broda "Pueblo".

1969. - Umro je američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg (Josef von Sternberg), poznat po filmu "Plavi anđeo" u kojem je svetsku slavu stekla glumica Marlen Ditrih (Marlene Dietrić) ("Maroko", "Šangaj ekspres", "Makao").

1975. - Nakon 20 časovne opsade sedišta OPEC u Beču, palestinski teroristi su sa taocima odleteli avionom koji im je ustupila austrijska vlada u pravcu Bliskog Istoka.

1979. - Umro je američki filmski producent Deril Frensis Zanuk (Darryl Francis Zanuck), osnivač filmske kompanije "Tventi senčeri foks" (1933) i producent niza značajnih filmova kao što su "Plodovi gneva", "Sve o Evi", "Viva Zapata!", "Najduži dan", "Koreni neba", "Mladi gospodin Linkoln".

1988. - Južna Afrika, Kuba i Angola potpisale su u UN sporazum kojim je Namibija, poslednja kolonija u Africi dobila nezavisnost. Ta bivša nemačka kolonija, od Prvog svetskog rata bila je pod upravom Južne Afrike.

1989. - Umro je irski pisac Semjuel Beket (Samuel Beckett), uz Joneska (Ionesco) i Ženea (Genet) najznačajniji predstavnik "teatra apsurda". Njegove drame, sinteza pesimizma, apsurda i nihilizma, izvršile su ogroman uticaj na razvoj modernog evropskog pozorišnog izraza. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost
1969. ("Čekajući Godoa", "Kraj igre", "Srećni dani").

1989. - U strahu od pobunjenog naroda predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku (Nicolae Ceausescu) pobegao je sa suprugom Elenom helikopterom iz Bukurešta, čime je okončana njegova 24-godišnja diktatorska vladavina. Uhvaćeni su i tri dana kasnije streljani u mestu Trgovište.

1990. - Lider sindikalnog pokreta "Solidarnost" Leh Valensa (Lech Walesa) preuzeo je, posle izborne pobede, dužnost predsednika Poljske.

1990. - Sabor Hrvatske usvojio je novi Ustav kojim je Republika Hrvatska proglašena "nacionalnom državom hrvatskog naroda".

1993. - Južnoafrički parlament sastavljen od belaca okončao je eru aparthejda, izglasavši većinom od 237 prema 45 prelazni ustav zemlje, što je omogućilo održavanje prvih sverasnih izbora u Južnoj Africi.

1993. - Alina Fernandes Revuelta (Fernandez), ćerka kubanskog predsednika Fidela Kastra (Castro), napustila je Kubu i dobila politički azil u SAD.

1993. - Umro je jugoslovenski pisac i likovni kritičar Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću "Nolit" i uređivao književno-politički časopis "Nova literatura". (roman "Doviđenja u oktobru", eseji i umetnička kritika "Osvajanje neba", "Graditelji moderne misli", "Prodori moderne umetnosti").

1994. - Italijanski premijer Silvio Berluskoni (Berlusconi) je, zbog optužbi za korupciju, podneo ostavku sedam meseci nakon što je došao na čelo koalicione konzervativne vlade, 53. od Drugog svetskog rata.

1996. - Gerilci peruanskog levičarskog pokreta "Tupak Amaru" su "božićnjim gestom", kako su ga nazvali, oslobodili 225 talaca u japanskoj ambasadi u Limi, a zadržali još 140.

2000. - Svetska zdravstvena organizacija upozorla je na mogućnost širenja bolesti "ludih krava" izvan Evrope. Bolest, koja se smatra verovatnim uzrokom nove varijante smrtonosne Krojcfelt-Jakobove bolesti mozga kod ljudi, otkrivena je 1986. u Velikoj Britaniji.

2002. - 2002 - Umro je Džo Stramer (Joe Strummer), frontmen britanske pank grupe "Kleš", čiji je najpoznatiji singl iz 1979. godine "London Calling".

2002. - Umro je Dezmond Hojt (Desmond Hoyte), bivši predsednik Gvajane, koji je na čelu države bio od 1985 do 1992. i sproveo tranziciju u zemlji.

[You must be registered and logged in to see this link.][left]

23. decembar

1588. - Tokom zasedanja Skupštine staleža u dvorcu Bloa, po nalogu francuskog kralja Anrija III (Henry), ubijene su vođe katoličke Lige vojvoda od Gize (Guise), njegov brat Luj (Luis) i kardinal od Gize. Kardinal Burbonski uhapšen je i do kraja života bio je u zatočeništvu.

1732. - Rođen je engleski pronalazač i industrijalac Ričard Arkrajt (Richard Arkwright), koji je usavršio i prvi u proizvodnji primenio mehaničku predilicu, što je imalo presudan uticaj na procvat pamučne industrije u Engleskoj u 19. veku.

1777. - Rođen je ruski car Aleksandar I Romanov, koji je tokom vladavine od 1801. sproveo liberalne reforme i teritorijalno proširio Rusiju pripojivši Finsku, velike delove Poljske i Besarabiju. Nakon Napoleonovog neuspešnog pohoda na Rusiju 1812, uništio je njegovu vojsku u povlačenju, a 1814. trijumfalno je ušao u Pariz gde su vođeni mirovni pregovori posle Napoleonove kapitulacije.

1790. - Rođen je francuski egiptolog Žan Fransoa Šampolion (Jean Fransois Champollion), osnivač egiptologije. Dešifrovao je 1822. hijeroglife s ploče pronađene 1799. u egipatskom mestu Rešid i utvrdio da oni nisu samo simboličko nego i fonetsko pismo.

1810. - Rođen je nemački egiptolog Karl Ričard Lepsijus (Richard Lepsius), koji se smatra osnivačem moderne arheologije. Njegove "Egipatske hronologije" utemeljile su naučno izučavanje rane egipatske istorije.

1832. - Francuska je zauzela Antverpen i prisilila Holandiju da prizna nezavisnost Belgije.

1861. - Turska je prihvatila ujedinjenje Vlaške i Moldavije, Dunavskih kneževina pod njenim suverenitetom, u jednu državu pod nazivom Rumunija.

1864. - Rodjena je crnogorska princeza Ljubica Petrović-Njegoš, poznatija kao Knjeginja Zorka. Bila je najstarija ćerka crnogorskog kralja Nikole Prvog i kraljice Milene (Vukotić). Ona je udala za srpskog princa Petra Karadjordjevića, koji je postao Kralj Srba Hrvata i Slovenaca 1904. godine, mnogo posle njene smrti. Umrla je 1890. godine.

1888. - Čuveni holandski slikar Vinsent van Gog (Vincent van Gogh) je odsekao donji deo svog levog uva, odneo ga u bordel i dao prostitutki imenom Rahel.

1920. - Francuska i Velika Britanija su odobrile konvenciju kojom su utvrđene granice Sirije i Palestine.

1933. - Rođen je japanski car Akihito, koji je na presto stupio 1990, posle smrti oca, cara Hirohita.

1943. - Vrhovna komanda savezničkih snaga za Sredozemlje i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije postigli su u Drugom svetskom ratu sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica i njihovom prebacivanju u severnu Afriku.

1947. - U američkoj firmi Bel laboratorije (Bell Laboratories) prvi put je pokazann novi aktivna elektronska komponenta pod nazivom tranzistor, koja će napraviti revoluciju u svetu elektronike, podstaci minijaturizaciju, smanjiti cene i potisnuti iz upotrebe do tada uobičajene vakuumske cevi.

1948. - U Tokiju su pogubljeni bivši japanski premijer Hidekija Tođo (Tojo) i još šestorica bivših visokih funkcionera, koje je Međunarodni vojni sud osudio na smrt zbog zločina protiv čovečnosti u Drugom svetskom ratu.

1953. - Streljan je bivši šef zloglasne sovjetske političke policije NKVD i potpredsednik sovjetske vlade Lavrentije Berija, ključna ličnost u Staljinovim "velikim čistkama". Osuđen je na smrt pod optužbom da je kovao zaveru s ciljem da nasledi Staljina.

1954. - Izvršena je prva uspešna transplantacija ljudskog bubrega, koju je izveo američki hirurg, Dr. Džozef E. Marej (Joseph E. Murray) u bolnici u Bostonu, savezna država Masačusets, u SAD.

1963. - Na grčkom putničkom brodu "Lakonija", zahvaćenom požarom posle eksplozije u severnom Atlantiku, poginulo je 128 ljudi, a 908 je spašeno pre potonuća broda 29. decembra.

1964. - Veoma snažan ciklon na Cejlonu (Šri Lanka) prouzrokovao je smrt najmanje 2.000 ljudi.

1972. - U zemljotresu koji je pogodio glavni grad Nikaragve Managvu poginulo je 7.000 ljudi.

1972. - Umro je sovjetski konstruktor aviona Andrej Nikolajevič Tupoljev, koji je rukovodio izradom više od sto tipova aviona, uključujući bombardere i džinovski ANT-20 "Maksim Gorki". Posle Drugog svetskog rata konstruisao je putničke avione, među kojima i "TU-144", prvi supersonični avion u svetu.

1986. - Američki avion 'Vojadžer' (Voyager) je prvi put obleteo celu zemaljsku kuglu bez dopunjavanja goriva.

1989. - SAD su ojačale svoje trupe od 24.000 vojnika u Panami sa još 2.000 da bi savladale neočekivano jak otpor pristalica bivšeg panamskog premijera generala Manuela Antonija Norijege (Antonio Noriega).

1990. - Slovenci su se na plebiscitu izjasnili za izdvajanje iz SFR Jugoslavije.

1994. - Republika Srpska i bosanska vlada u Sarajevu, uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera (Jimmy Carter), potpisale su četvoromesečno primirje koje će stupiti na snagu 1. januara 1995.

1995. - U indijskom gradu Dabali, severno od Nju Delhija, u požaru koji je izbio u svečanoj sali za vreme školske zabave život je izgubilo 538 ljudi, među kojima najveći broj dece između pet i 14 godina.

1997. - Umro je japanski glumac Toširo Mifune (Toshiro), koji je svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima režisera Akire Kurosave ("Rašomon", "Sedam samuraja", "Legenda o Musašiju", "Šogun", "Krvavi presto").

2000. - Na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji nakon odlaska sa vlasti Slobodana Miloševića početkom oktobra, ubedljivu pobedu odnela je Demokratska opozicija Srbije.

2001. - Nigerijski državni tužilac, Bola Ige, ubijen je u svojoj kući u mestu Ibadan u jugozapadnoj Nigeriji.

2003. - U eksploziji prirodnog gasa, na jugozapadu Kine, poginulo je najmanje 198 osoba, a oko 16.000 ljudi je evakuisano.

2003. - U Americi je, u državi Vašington, otkriven prvi slučaj smrtonosnog kravljeg ludila.
StatCounter - Free Web Tracker and Counter

[You must be registered and logged in to see this link.]

24. decembar

1167. - Rodjen je engleski kralj Džon (John), koji je potpisao čuveni istorijski dokument Magna karta, latinski 'Magna Carta Libertatum', u prevodu 'Velika karta sloboda', kojim se uvode gradjanska prava, prethodnik svih današnjih gradjanskih ustava u demokratskim zemljama sveta.

1491. - Rođen je španski sveštenik Injasio de Lojola, osnivač "Družbe Isusove" (jezuiti) 1534. Nakon što ga je Inkvizicija oslobodila od optužbi da je jeretik, dobio je 1540. od pape Pavla III potvrdu novog rimokatoličkog reda i izabran za prvog starešinu (generala). Izradio je ustav jezuita i priručnik "Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom".

1524. - Umro je portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco da Gama), koji je 1498. pronašao pomorski put u Indiju ploveći oko Afrike. Prilikom drugog putovanja u Indiju 1502. uspostavio je portugalsku kolonijalnu vlast, a tokom trećeg umro je u Indiji.

1798. - Rođen je poljski pisac Adam Mickijevič, najizrazitiji predstavnik poljskog romantizma. Njegov idilični ep "Pan Tadeuš" u kojem je dao viziju stare Poljske u nestajanju, smatra se najvećim delom poljskog romantizma.

1814. - SAD i Velika Britanija potpisale su mir u Gentu u Belgiji, okončavši rat započet 1812.

1818. - Rođen je engleski fizičar Džejms Preskot Džul (James Prescott Joules). Odredio je toplotni ekvivalent eletrične struje (1843) i mehanički ekvivalent topline (1850) i time dao jedan od dokaza zakona o očuvanju energije. Po njemu je merna jedinica za energiju, rad i količinu toplote nazvana "džul" (J).

1838. - Pod pritiskom Rusije, Porte, i političkih protivnika u Srbiji knez Miloš Obrenović prihvatio je tzv. Turski ustav kojim je ograničena apsolutna kneževa vlast.

1863. - U Kalkuti je umro engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, jedan od najznačajnijih satiričara 19. veka, poznat po romanu "Vašar taštine".

1863. - Rođen je Ljuba Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije. S Jašom Prodanovićem osnovao je 1901. Samostalnu radikalnu stranku, a od 1912. bio je na čelu te stranke. Bio je ministar prosvete u vladi Nikole Pašića i jedna je od tvoraca Krfske deklaracije. Od 1919. predsednik je novoformirane Demokratske stranke. Dva puta je bio premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. i 1924.

1865. - U mestu Pulaski u američkoj državi Tenesi osnovana je rasistička organizacija belaca Kju-Kluks-Klan.

1871. - Premijera Verdijeve opere "Aida" održana je u Kairu, mestu gde se i odigrava radnja drame.

1905. - Rodjen je Hauard Hjuz (Howard Hughes), američi bogataš, biznismen, filmski režiser, pilot i avio inženjer, osnivač Hjuz korporacije.

1914. - Nemački avion bacio je jednu bombu na Dover u Prvom svetskom ratu, što je bio prvi napad iz vazduha u istoriji Velike Britanije.

1942. - Na nemačkom eksperimentalnom poligonu u mestu Peneminde izvršena je uspešna proba nove rakete zemlja-zemlja "FZG76", kasnije poznate kao raketa "Fau 1" (V-1).

1943. - Američki general Dvajt Ajzenhauer imenovan je u Drugom svetskom ratu za komandanta Vrhovnog štaba savezničkih ekspedicionih snaga za invaziju na okupiranu Francusku.

1944. - U Novom Sadu je izašao prvi broj dnevnog lista na mađarskom jeziku "Sabad Vajdašag", koji je u septembru 1945. promenio naziv u "Mađar so".

1951. - Proglašeno je Ujedinjeno kraljevstvo Libija s emirom el-Idrizom kao suverenom. U septembru 1969. kralj Idriz je svrgnut u vojnom udaru pod vođstvom Moamera Gadafija, koji je potom proglasio republiku.

1982. - Umro je francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle kongresa revolucionarnih pisaca u Harkovu, priklanja se socrealizmu i objavljuje "Traktat za socijalistički realizam". U Drugom svetskom ratu je, uz Elijara, najistaknutiji pesnik Pokreta otpora.

1989. - Svrgnuti premijer Paname general Antonio Norijega, sklonio se pred američkim okupacionim trupama u diplomatsko predstavništvo Vatikana u Panama Sitiju i zatražio politički azil.

1994. - Islamski teroristi su prilikom otmice francuskog putničkog aviona u Alžiru ubili dvoje ljudi i uzeli za taoce 239 ljudi.

1995. - Na parlamentarnim izborima u Turskoj najviše glasova osvojila je islamistička Partija prosperiteta, što je bila prva izborna pobeda islamista u 72-godišnjoj istoriji sekularne Turske.

1996. - Tokom građanskog protesta u Srbiji zbog falsifikovanja rezultata lokalnih izbora, jake policijske snage intervenisale su u centru Beograda da bi razdvojile dva skupa - pristalica predsednika Srbije Slobodana Miloševića i opozicione koalicije "Zajedno". Pred početak mitinga iz pištolja je teško ranjen Ivica Lazović, član Srpskog pokreta obnove.

1997. - Muslimanski fundamentalisti su u dva masakra ubili 59 civila u Alžiru.

1999. - "Mali princ", delo Antoana d Sent-Egziperija proglašeno je za knjigu veka u Francuskoj.

2000. - Tokom četvorodnevne pobune u zatvorima u Turskoj ubijeno je 28 ljudi.
StatCounter - Free Web Tracker and Counter


[You must be registered and logged in to see this link.]

25. decembar

350. - Римски цар Констанције II у Наису (данашњем Нишу) натерао узурпатора Ветраниона да се одрекне царског положаја и затим га конфинирао на имање у Прусу у Малој Азији.

800. - Папа Лав III у Риму крунисао франачког владара Карла Великог за светог римског цара, што ће бити титула немачких и аустријских монарха до времена Наполеона I.

1000. - Крунисан први мађарски хришћански краљ Стефан.

1066. - У Вестминстерској катедрали у Лондону нормански војвода Вилијам I, освајач крунисан за краља Енглеске пошто је код Хестингса потукао војску Харолда II, последњег саксонског краља. Од 1070, када је Вилијам освојио целу земљу, Нормани почели да се стапају с покореним Англосасима у енглеску нацију.

1642. - Rodjen je Isak Njutn (Isacc Newton) engleski naučnik, poznat po svojoj formulaciji zakona mehanike (Njutnovi zakoni kretanja). Njegova teorija gravitacije smatra se jednim od najvećih dostignuća ljudskog uma. Značajna su i njegova otkrića na području matematike, optike, mehanike i astronomije. Epohalnim delom smatra se njegov rad "Matematički principi filozofije prirode".

1716. - Rođen je engleski pisac Tomas Grej, autor pesme "Elegija napisana na seoskom groblju" koja se smatra jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom jeziku.

1741. - Шведски физичар Андерс Целзијус објавио скалу од 100 степени за мерење температуре.

1745. - У Дрездену потписан мировни уговор којим је окончан Шлески рат Аустрије и Пруске.

1805. - Francuska i Austrija potpisale su u Požunu mirovni ugovor, posle Napoleonove pobede u bici kod Austerlica, kojim je Francuska dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i učvrstila svoju poziciju u Evropi. Odredbe sporazuma poništene su 1814. na Bečkom kongresu.

1825. - U Sankt Peterburgu, na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I izbila je pobuna dekabrista, protivnika carizma u Rusiji.

1883. - Rođen je Moris Utrilo (Maurice Utrillo), samouki slikar pariskih veduta i motiva iz francuskih provincijskih gradova, koji je mimo svih slikarskih pravaca i strujanja izgradio sopstveni doživljaj ambijenta i likovni izraz.

1890. - Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Tirint, utrošivši na arheološka iskopavanja ceo imetak stečen u mladosti trgovinom.

1893. - Rođen je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti 1976. bio njen neprikosnoveni lider. Njegove misli i ideje objavljene su u čuvenoj "Crvenoj knjižici". Godine 1966. pokrenuo je "Veliku proletersku kulturnu revoluciju" tokom koje je smenjen veliki broj partijskih funkcionera, mađu kojima i njegovi najbliži saradnici.

1898. - Pjer i Marija Kiri otkrili su prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum.

1899. - Rodjen je Hamfri Bogart (Humphrey Bogart), američki filmski glumac. Najpoznatije uloge ostavario u filmovima Malteški soko, Kazablanka, Imati-nemati, Blago Sijera Madre i Afrička kraljica, za koji je i dobio Oskara. 1999. godine, proglašen je za najboljeg filmskog glumca, muškarca, svih vremena.

1908. - Amerikanac Džek Džonson je pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.

1914. - У Првом светском рату на Западном фронту ступило на снагу незванично "божићно примирје" када су британски и немачки војници обуставили паљбу, изашли из ровова и срели се на "ничијој земљи".

1922. - Vođa Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin završio je prvi deo svog "Pisma kongresu", kasnije poznatog kao "Lenjinov testament", u kojem je pozvao komuniste da sačuvaju jedinstvo partije i predložio reforme. U drugom delu "testamenta", koji je napisao 4. januara 1923. Lenjin je sugerisao da Staljin bude smenjen sa mesta generalnog sekretara Komunističke partije.

1926. - Јапански регент, принц Хирохито, наследио престо Јапана после смрти оца цара Јошихита. Хирохито умро 1989.

1932. - Британски краљ Џорџ В упутио први пут божићну поруку нацији преко радио таласа.

1941. - Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur proglasio je filipinsku prestonicu "otvorenim gradom". Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih su porušeni mnogi delovi grada.

1942. - Немци у Београду стрељали српског композитора, диригента и музиколога Војислава Вучковића, професора музичке школе "Станковић" и диригента Београдске филхармоније, сарадника многих листова и часописа, једног од покретача и главних уредника "Недељних информативних новина".

1943. - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila "Šarnhorst", poslednji veliki nemački bojni brod.

1968. - U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo.

1971. - U znak protesta zbog američkog angažovanja u Vijetnamu, 16 američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci.

1972. - Umro je Hari Truman, predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta. Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat.

1973. - Највећи дневни тираж новина "Политика"

1974. - Циклон готово уништио аустралијски град Дарвин.

1975. - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.

1977. - Umro je poznati glumac nemih filmova, režiser i producent, Čarli Čaplin (Charles Chaplin) u 88 godini, u svojoj kući u Švajcarskoj.

1979. - Совјетске трупе ушле у Авганистан, у првој војној интервенцији СССР ван Варшавског пакта, да би подржале владу Бабрака Кармала. У рату, из којег се повукао после 10 година, СССР изгубио 27.000 војника.

1989. - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua.

1990. - Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu.

1991. - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962.

1991. - Михаил Горбачов поднео оставку на место председника СССР-а и предао дужност Борису Јељцину.

1994. - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.

1997. - На Куби, први пут после три деценије, јавно прослављен Божић. Председник Фидел Кастро прогласио тај дан празником у част папе, који је у јануару 1998. посетио Кубу.

1998. - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan i Nuon Čea predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.

1998. - Srpske snage bezbednosti na Kosovu počele su napad na području mesta Podujevo, nakon što je u selu Obrandže ubijen jedan Srbin.

2000. - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.

2001. - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije.

2003. - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 50.000 ljudi.

2003. - У атентату на пакистанског председника Первеза Мушарафа у Равалпиндију најмање 14 пролазника погинуло, а 46 повређено.

2004. - U naletu plimnog talasa cunamija izazvanog zemljotresom jačine 9 stepeni Rihterove skale nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatre, stradalo je preko 300.000 ljudi u zemljama regiona: Malezija, Indija, Bangladeš, Šri Lanka, Tajland, Indonezija, Maldivi, Somalija, Tanzanija, Sajšeli, Mjanmar, Kenija i Madagaskar.

Рођења

1642. - Исак Њутн, енглески математичар, физичар и астроном, оснивач модерне физике.
1870. - Роза Луксембург, немачка револуционарка.
1876. - Мохамед Али Џина, пакистански државник, оснивач и први председник Пакистана.
1883. - Морис Утрило, француски сликар. († 1955.)
1899. - Хемфри Богарт, амерички глумац. († 1957.)
1916. - Ахмед Бен Бела, алжирски политичар и државник
1918. - Анвар ел Садат, египатски државник. († 1981.)
1924. - Род Серлинг, амерички телевизијски аутор, креатор серијала "Зона сумрака". († 1975.)
1949. - Сиси Спејсек, америчка глумица.
1954. - Ени Ленокс, шкотска поп-рок певачица, чланица групе Јуритмикс.
1955. - Алана Мајлс, канадска поп-рок певачица.

Смрти

820. - Лав V Јерменин, византијски цар.
1938. - Карел Чапек, чешки писац.
1977. - Чарли Чаплин, енглески филмски глумац, сценариста, режисер и продуцент.
1989. - Николае Чаушеску, румунски диктатор. (* 1918.)
1989. - Елена Чаушеску, супруга румунског диктатора, Николаја Чаушескуа. (* 1916.)
1995. - Дин Мартин, амерички глумац и певач (* 1917.)
2006. - Џејмс Браун, амерички певач, плесач и продуцент. (* 1933.)

Празници и дани сећања

Хришћани који се придржавају грегоријанског календара славе Божић.

[You must be registered and logged in to see this link.]

26. децембар (26.12.) је 360. дан године по грегоријанском календару (361. у преступној години). До краја године има још 5 дана.

1805. - Француска и Аустрија потписале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу.

1825. - У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији.

1874.- Феликс де Блохаузен постао премијер Луксембурга.

1891. - Rodjen je Henri Miler, američki književnik; (Jarčeva obratnica, roman)

1893. - Rodjen Mao Ce-tung, kineski komunistički vodja, osnovao kinesku komunističku partiju 1921. godine.

1898. - Pjer i Marija Kiri, rodjena Sklodowska, (Pierre & Marie Curie) otkrili su radioaktivni element Radium (Ra).

1906. - Prvi igrani film napravljen u Australiji.

1908. - Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији.

1922. - Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог "Писма конгресу", касније познатог као "Лењинов тестамент", у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу "тестамента", који је написао 4. јануара 1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије.

1941. - Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу "отвореним градом". Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града.

1943. - Британска морнарица је у Другом светском рату потопила "Шарнхорст", последњи велики немачки бојни брод.

1968. - У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово.

1971. - У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветарана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци.

1972. - Umro je Hari Truman (Harry), predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta (Franklin Roosevelt). Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat.

1975. - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.

1989. - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom (Ion Iliescu) na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua (Nicolae Ceausescu).

1990. - Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu.

1991. - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962.

1994. - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.

1998. - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan (Khieu Samphan) i Nuon Čea (Chea) predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.

1998. - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan (Khieu Samphan) i Nuon Čea (Ćea) predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.

2000. - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.

2001. - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije.

2003. - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 50.000 ljudi.

2004. - U naletu plimnog talasa cunamija izazvanog zemljotresom jačine 9 stepeni Rihterove skale nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatre, stradalo je preko 300.000 ljudi u zemljama regiona: Malezija, Indija, Bangladeš, Šri Lanka, Tajland, Indonezija, Maldivi, Somalija, Tanzanija, Sajšeli, Mjanmar, Kenija i Madagaskar.
StatCounter - Free Web Tracker and Counter


Рођења

1716. - Томас Греј, енглески писац.
1791. - Чарлс Бебиџ, енглески математичар, отац рачунарства
1883. - Морис Утрило, енглески сликар.
1893. - Мао Цедунг, кинески револуционар и државник.
1991. - Ivan Djonlic,srpski drzavljanin

Смрти

1530. - Бабур, први цар Могулског царства
1890. - Хајнрих Шлиман, немачки археолог. (*1822.)
1972. - Хари Труман, председник САД. (*1884.)


[You must be registered and logged in to see this link.]

27. децембар (27.12.) је 361. дан године по грегоријанском календару (362. у преступној години). До краја године има још 4 дана.

1571. - Rodjen je Johan Kepler (Johannes Kepler), nemački astronom koji je prvi ustanovio da planete kruže oko Sunca.

1831. - Jedrenjak 'Bigl' (HMS Beagle), je ispovio iz luke na put oko sveta. U posadi je bio i Čarls Darvin (Charles Darwin) engleski prirodnjak koji će na tom putu postaviti osnove svojoj teoriji o evoluciji biljnih i životinjskih vrsta u prirodi.

1882 - Указом краља Милана Обреновића о одобрењу Трговинског споразума и Конзуларне конвенције са САД, успостављени дипломатски односи Србије и САД.

1901. - Rodjena je nemačka glumica Marlen Ditrih (Marlene Dietrich).

1927. - Leon Trocki je izbačen iz Sovetske komunističke partije.

1945. - Osnovan je Medjunarodni monetarni fond - MMF (The International Monetary Fund)

1945 - Кореја подељена на две државе - Северну и Јужну Кореју.

1948 - Власти Мађарске ухапсиле римокатоличког кардинала Јожефа Миндсентија због антикомунистичког деловања.

1949 - Холандска краљица Јулијана потписала документ којим је Индонезија добила суверенитет после више од три века холандске колонијалне управе.

1956 - Флота УН почела чишћење Суецког канала који су Египћани онеспособили током Суецког рата, потопивши у њему већи број бродова.

1968. - U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo.

1969 - Либија, Судан и Уједињена Арапска Република, унија Египта и Сирије, постигли договор о стварању војног, политичког и економског савеза.

1971. - U znak protesta zbog američkog angažovanja u Vijetnamu, 16 američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci.

1972. - Umro je Hari Truman (Harry), predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta (Franklin Roosevelt). Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat.

1975. - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.

1979. - Ruska vojska je ušla u Avganistan.

1985 - У истовременим нападима палестинских терориста на путнике испред шалтера израелске авикомпаније „Ел Ал“ на аеродромима у Риму и Бечу убијено 16 људи, међу њима и један нападач, а повређено више од 100.

1989. - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom (Ion Iliescu) na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua (Nicolae Ceausescu).

1990. - Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu.

1991. - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962.

1994. - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.

1995 - Француска извршила пету у серији нуклеарних проба у Јужном Пацифику, што је изазвало осуде широм света.

1996 - У Руанди почело прво суђење за геноцид учесницима масакра над 800.000 припадника племена Тутси 1994.

1996 - Бивши премијер Шпаније Фелипе Гонсалес саопштио да је Комисија ОЕБС-а утврдила да је коалиција „Заједно“ победила на локалним изборима у 13 градова у Србији и у девет београдских општина. Потести грађана у Србији, који су тражили признавање изборних резултата, настављени упркос интервенцији полиције.

1998. - Srpske snage bezbednosti na Kosovu počele su napad na području mesta Podujevo, nakon što je u selu Obrandže ubijen jedan Srbin.

1998. - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan (Khieu Samphan) i Nuon Čea (Ćea) predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.

2000. - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.

2001. - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije.

2003. - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 50.000 ljudi.

2004. - U naletu plimnog talasa, cunamija, izazvanog zemljotresom jačine 9 stepeni Rihterove skale nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatre, stradalo je preko 300.000 ljudi u zemljama regiona: Malezija, Indija, Bangladeš, Šri Lanka, Tajland, Indonezija, Maldivi, Somalija, Tanzanija, Sajšeli, Mijanmar, Kenija i Madagaskar.
StatCounter - Free Web Tracker and Counter

2007 — Бивша пакистанска премијерка Беназир Буто убијена је у терористичком нападу у Равалпиндију, Пакистан.

Рођења

1571. - Јохан Кеплер, немачки астроном, математичар и физичар.
1822. - Луј Пастер, француски хемичар и биолог.
1896. - Луис Бромфилд, амерички књижевник (†1956.)
1901. - Марлен Дитрих, немачка глумица и певачица. (†1992).
1925. - Мишел Пиколи, француски глумац
1948. - Жерар Депардје, француски глумац.
1952. - Дејвид Нофлер (David Knopfler), британски музичар, вођа групе Дајер Стрејтс (Dire Straits).
1968. - Дубравка Мијатовић, српска глумица

Смрти

1844. - Јован Мићић, рујански сердар.
1923. - Гистав Ајфел, француски инжењер и архитекта (*1832).
1972. - Лестер Боулс Пирсон, канадски државник, Нобелова награда за мир 1957 (*1897.)
1978. - Хуари Бумедијен, алжирски државник (*1932.)
1979. - Хафизула Амин, авганистански председник.




[You must be registered and logged in to see this link.]

28. decembar

28. децембар (28.12.) је 362. дан године по грегоријанском календару (363. у преступној години). До краја године има још 3 дана.

1836. - Španija je priznala nezavisnost Meksika, kojeg su španski konkvistadori osvojili 1526, razorivši državu Asteka.

1856. - Rođen je američki državnik Vudro Vilson (Woodronj Njilson), predsednik SAD od 1912. do 1920. Nakon bezuspešnih pokušaja da sondira teren za sklapanje mira između Antante i Centralnih sila i podmorničkog rata u kojem su Nemci potapali i američke brodove, pristupio je 1917. Antanti i uveo SAD u Prvi svetski rat. Na osnovu njegovog plana od "14 tačaka" Nemci su 11. novembra 1918. potpisali primirje. Na njegovu inicijativu osnovana je Liga naroda, ali nije uspeo da ubedi Kongres da SAD pristupe toj međunarodnoj organizaciji. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1920.

1869. - Vilijem Sempl (William Semple) iz Ohaja prvi je patentirao žvakaću gumu.

1879. - U udesu putničkog voza na liniji Edinburg-Dandi u Škotskoj, koji se survao u reku kada je popustio most preko kojeg je prelazio, poginulo je 90 ljudi.

1895. - U pariskom restoranu "Gran kafe" braća Luj i Ogist Limijer (Louis, Auguste Lumiere) organizovali su prvu filmsku projekciju. Prikazani su kratki filmovi o izlasku radnika iz fabrike, železničkoj stanici s putnicima i vozom koji juri. Ovaj datum uzima se kao dan rođenja kinematografije.

1908. - U zemljotresu koji je razorio Mesinu, drugi po veličini grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo je više od 82.000 ljudi.

1923. - Umro je francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel (Alexandre Gustave Eiffel), graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i među prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.

1925. - Ruski pesnik Sergej Jesenjin izvršio je samoubistvo. Bio je jedan od najpopularnijih pesnika 20. veka čije su pesničko delo, a posebno stil života ("jesenjština") imali značajan uticaj na rusku i evropsku omladinu ("Kafanska Moskva", "Povratak u zavičaj", "Ispovest mangupa", "Sovjetska Rusija).

1937. - Umro je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel (Joseph Maurice), koji je zajedno sa Foreom (Faure) i Debisijem (Debussy) znatno doprineo preporodu francuske muzike i utemeljenju novije francuske škole na prelazu u DžDž vek. Inspirisao se španskom muzikom i džezom ("Bolero", "Dafne i Kloe", "Sat Španije").

1942. - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali indijski grad Kalkutu.

1945. - Rođen je kralj Nepala Birendra koji je nakon smrti oca Mahendre 1972. nasledio presto. Vladao je do 1990, kada ga je narodni pokret primorao da prihvati parlamentari sistem i legalizuje političke partije. Zajedno sa članovima porodice ubijen je 1. juna 2001. u kraljevskoj palati u Katmanduu. Masakr nad kraljevskom porodicom izvršio je prestolonaslednik Dipendra, koji je potom pucao u sebe.

1945. - Umro je američki pisac Teodor Drajzer (Theodore Dreiser), autor obimnih romana u kojima daje sumornu sliku savremene Amerike. Iako mu književni kritičari zameraju na stilu, mnogi ga smatraju jednim od najvećih američkih pisaca 20. veka ("Američka tragedija", "Dženi Gerhard", "Finansijer", "Titan", "Genije").

1947. - U Egiptu je umro bivši italijanski kralj Vitorio Emanuele III (Vittorio Emmanuel), poslednji monarh Italije (1900-46). Podržao je 1922. Musolinijevu (Mussolini) fašističku vladu, 1936. se proglasio carem Etiopije, a 1939. kraljem Albanije. Abdicirao je posle pobede republikanaca na izborima 1946.

1948. - Tokom višemesečnih socijalnih nemira i nasilja u Egiptu je ubijen premijer Nokraši Paša (Nokrashy Pasha).

1950. - U Korejskom ratu, kineske trupe prešle su 38. paralelu.

1959. - U Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji.

1962. - U Mozambiku, portugalskoj koloniji u Africi, osnovan je Front za oslobođenje Mozambika (Frelimo), pod čijim je vođstvom zemlja posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975. Nakon sticanja nezavisnosti izbio je građanski rat između Frelima i rivalskog pokreta Renamo koji je trajao gotovo dve decenije.
1966. - Kina je izvršila petu nuklearnu probu.

1968. - U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi su uništili 13 arapskih aviona.

1974. - U zemljotresu koji je razorio sela u pakistanskoj planiskoj oblasti Karakom, poginulo je oko 5.200 ljudi.

1989. - Bivši prvi sekretar Komunističke partije Aleksandar Dubček (Alexander Dubcek) izabran je za predsednika parlamenta Čehoslovačke, vrativši se nakon dve decenije na političku scenu. Glavni inspirator i vođa "Praškog proleća" smenjen je nakon intervencije Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968.

1989. - Litvanija je postala prva država Sovjetskog Saveza u kojoj je uveden višepartijski politički sistem.

1992. - Inflacija u SR Jugoslaviji postigla je svetski rekord - 19.810,2 odsto za 1992. godinu.

1995. - Na beogradski aerodrom Surčin sletela su tri transportera NATO sa trupama iz sastava mirovnih snaga UN za Bosnu i Hercegovinu.

2000. - Crnogorska vlada usvojila je Platformu za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore na osnovu koje bi te dve federalne jedinice SR Jugoslavije trebalo da postanu suverene i nezavisne države.

2001. - Evropska unija je objavila listu organizacija koje se smatraju terorističkim, posebno navodeći radikalne baskijske separatiste, kao i grupe u Severnoj Irskoj i Srednjem Istoku.

2002. - Na godišnjem kongresu Islamske reformske partije u Sani (Jemen) ubijen je istaknuti član vodeće opozicione partije u zemlji, Socijalističke partije, Džaralah Omar (Jarallah Omar). Ubio ga je Alija Džaralah (Jaralah), član islamske opozicione partije Islah.

2005. - Umro je istaknuti dramski umetnik Stevo Žigon (80), koji je najznačajnija glumačka ostvarenja postigao na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, kao i u brojnim ulogama na filmu, radiju i televiziji.

Рођења

1856. - Вудро Вилсон, председник САД од 1912. до 1920.
1903. - Џон фон Нојман, мађарски математичар
1945. - Бирендра, краљ Непала.
1934. - Меги Смит, енглеска глумица
1958. - Дензел Вошингтон, афроамерички филмски глумац, редитељ и продуцент.

Смрти

1694. - Мери II од Енглеске, енглеска краљица
1919. - Јоханес Ридберг, шведски физичар. (*1854.)
1923. - Александар Гистав Ајфел, француски инжењер, градитељ куле.
1925. - Сергеј Јесењин, руски песник.
1937. - Жозеф Морис Равел, француски композитор.
1945. - Теодор Драјзер, амерички писац.
1947. - Виторио Емануеле III, италијански краљ.
2005. - Стево Жигон, српски глумац и режисер


[You must be registered and logged in to see this link.]

29. decembar

29. децембар (29.12.) је 363. дан године по грегоријанском календару (364. у преступној години). До краја године има још 2 дана.

1170. - Nadbiskup Tomas Beket (Thomas Becket) ubijen je po nalogu engleskog kralja Henrija (Henry) II pred oltarom Kenterberijske katedrale. Ranije blizak kraljev prijatelj i kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast i odbio da položi zakletvu na kraljeva "Klarendonska pravila" o odnosima crkve i države. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem.

1691. - Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl (Boyle),koji je prvi uočio razliku između hemijskih elemenata i spojeva i postavio zakon o odnosu pritiska i zapremine. Izolovao je metil alkohol i aceton.

1721. - Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968.

1800. - Rođen je američki pronalazač Čarls Gudjer (Charles Goodyear), koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka. Njegov izum dorineo je brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.

1809. - Rođen je Vilijam Juart Gledston (William Enjart Gladstone), četiri puta premijer Velike Britanije između 1868. i 1894. Poznat po političkim i socijalnim reformama, smatra se jednim od najvećih britanskih državnika. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.

1825. - Umro je francuski slikar Žak Luj David (Jac Lues Louis),osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I ("Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje").

1835. - Umro je Filip Višnjić, slepi pesnik-guslar, Srbin iz Bosne, koji je opevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka. Vuk Karadžić je 1815. zapisao mnoge njegove pesme, među kojima su najpoznatije "Početak bune na dahije" i "Boj na Mišaru".

1865. - U Bombaju je rođen engleski pisac Rađard Kipling (Rudyard), majstor kratkih priča u kojima je prikazao život u Indiji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1907. ("Knjiga o džungli", "Hrabri kapetan", "Kim", "Priče za decu"...).

1868. - Umro je norveški državnik Trigve Li (Trygve Lie), prvi generalni sekretar UN, od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.

1876. - Rođen je katalonski violončelista i dirigent Pablo Kazals (Casals), koji je otvorio novu epohu u sviranju violončela. Napustio je Španiju kada je Franko došao na vlast i do smrti 1973. živeo je u Francuskoj i Porto Riku.

1890. - Američki vojnici su kod "Ranjenog kolena" u Južnoj Dakoti masakrirali više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među kojima je bio veliki broj žena i dece.

1911. - Revolucionarna privremena skupština je za prvog predsednika Kine izabrala Sun Jat Sena (Yat), čime je posle više od tri milenujuma ukinuta monarhija.

1914. - Počela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu ukojoj je, mnogo slabija ruska vojska, nanela težak poraz turskoj armiji. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

1921. - Rođen je srpski pisac Dobrosav (Dobrica) Ćosić, prvipredsednik Savezne Republike Jugoslavije od juna 1992. Smenjen je u junu 1993, na inicijativu Srpske radikalne stranke. Bio je istaknuti član Saveza komunista Srbije do maja 1968, kada je dosao u sukob sa politkom SKJ po nacionalnom pitanju. Pobornik ideje o ugroženosti Srba u jugoslovenskoj federaciji, krajem 80-ih dao je podsticaj nacionalističkoj politici srpskog lidera Slobodana Miloševića. Smatra se jednim od najvećih srpskih pisaca druge polovine 20. veka ("Deobe", "Koreni, "Vreme smrti", "Otpadnik, "Vernik", "Stvarno i moguće".

1922. - Zvanično je osnovan SSSR (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika), stvaranjem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije.

1933. - Pripadnik rumunske organizacije "Gvozdena garda" ubio je premijera Jona Duku (Ion Duca). Na mesto premijera došao je profašista George Tartaresku (Tartarescu), koji je potom Rumuniju približio silama Osovine.

1938. - Jon Voight, Actor; 'Midnight Cowboy' & 'The Champ'

1940. - Nemačko vazduhoplovstvo izvelo je najteže bombardovanjeLondona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveća razaranja od "velikog požara" 1666. kada su uništene četiri petine grada.

1944. - Umro je francuski pisac i muzikolog Romen Rolan (Romain Rolland), kosmopolit, pacifista, često nazivan francuskim Tolstojem i savešću svoga vremena. Njegov književni opus sadrži 75 knjiga iz različitih oblasti, a najpoznatiji su romani "Žan Kristof", "Kola Brenjan" i romansirane biografije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1915.

1944. - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Budimpeštu.

1981. - Umro je hrvatski književnik Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame i eseje ("Hrvatski bog Mars", "Povratak Filipa Latinovića", Gospoda Glembajevi", "U agoniji").

1989. - Parlament Čehoslovačke izabrao je za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao "državni neprijatelj" proveo pet godina u zatvoru. Havel je nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.

1992. - Savezna skupština izglasala je nepoverenje prvoj vladi SR Jugoslavije i smenila sa mesta premijera srpskog biznismena iz SAD Milana Panića. Za vršioca dužnosti premijera imenovan je potpredsednik vlade Radoje Kontić. Smenjivanje Panića usledilo je nakon njegovih sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem oko sprovođenja mirovne politike prema bivšim jugoslovenskim republikama.

1993. - Izrael i Vatikan su, posle dva milenijuma uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa.

1996. - Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta su potpisali sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan poslednji i najduži građanski rat u Centralnoj Americi.

1999. - U nevremenu koje je zahvatilo više evropskih zemaljaživot je izgubilo oko 130 ljudi.

2000. - Ruski ministar odbrane Igor Sergejev potpisao je dokumentkojim se dozvoljava obuka iranskih oficira u Rusiji.

2000. - General Omar el-Bašir izabran je po drugi put za predsednika Sudana i obećao da će nastaviti napore za uspostavljenje mira u zemlji u kojoj je oko dva miliona ljudi poginulo u sukobima u građanskom ratu ili umrlo od gladi. El-Bašir je došao na vlast državnim udarom 1989, a pobedio je na izborima 1995. godine.

2001. - U Kabulu su po prvi put patrolirale avganistanske ibritanske trupe, što je bila proba za mirovne operacije.

2001. - Oko 300 ljudi je poginulo, a najmanje 120 je povređeno u požaru koji je izbio od varnica vatrometa u trgovinskom centru u Limi, glavnom gradu Perua.

2002. - Predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću istekao je mandat. Funkciju vršioca dužnosti predsednika Srbije preuzela je predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić.

2003. - Bivši predsedik Kambodže i lider Crvenih kmera Kije Sampan, jedan od glavnih pristalica Pola Pota, priznao je da su tokom njihove vladavine (1975-1979) u Kambodži počinjeni zločini i masakri. Za vreme tog režima poginulo je oko 1.700.000 građana Kambodže, od kojih su mnogi pogubljeni, a veliki broj njih umro je od gladi i bolesti.

2004. - U požaru u diskoteci u Buenos Ajresu (Argentina) poginuloje 175 osoba, a 619 je povređeno.
StatCounter - Free Web Tracker and Counter

Рођења

1800. - Чарлс Гудјер, амерички проналазач.
1809. - Вилијам Јуарт Гледстон, политичар Велике Британије
1876. - Пабло Казалс, каталонски виолончелиста и диригент .
1921. - Добрица Ћосић, српски писац, први председник Савезне Републике Југославије

Смрти

1825. - Жак Луј Давид, француски сликар.
1835. - Филип Вишњић, слепи песник-гуслар, Србин из Босне.
1926. - Рајнер Мариа Рилке, аустријски песник (*1875.)
1981. - Мирослав Крлежа, хрватски књижевник. (*1893.)
1984. - Гвидо Тартаља, српски писац. (*1899.)
1916. - Григориј Распућин, самозвани руски монах који је, као саветник руског цара Николаја другог и царице Александре, знатно допринео паду последње руске царске династије. (*1869)
2010. - Владан Батић, посланик Народне скупштине Србије и председник Демохришћанске странке Србије. (*1949.)


[You must be registered and logged in to see this link.]

30. decembar

30. децембар (30.12.) је 364. дан године по грегоријанском календару (365. у преступној години). До краја године има још 1 дан.

691. - Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl. On je prvi uočio razliku između hemijskih elemenata i spojeva i postavio zakon o odnosu pritiska i zapremine. Izolovao je metil-alkohol i aceton.

1803. - Bivša francuska kolonija Luizijana, koju je ranije iste godine francuski car Napoleon I prodao Amerikancima, ušla u sastav SAD i tako skoro udvostručila teritoriju SAD.

1864. - Rođen je srpski slikar Marko Murat, jedan od osnivača umetničkog društva Lada 1904. u Beogradu. Najuspešnijim njegovim delima smatraju se pejsaži u kojima prikazuje autentičnu atmosferu Dalmacije.

1865. - U Bombaju je rođen engleski pisac Radjard Kipling, majstor kratkih priča u kojima je prikazao život u Indiji. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. ('Knjiga o džungli')

1886. - Nemačka i Portugalija su potpisale sporazum kojim su odredile granice između Angole i nemačke Jugozapadne Afrike, kasnije Namibije.

1903. - U požaru u čikaškom pozorištu Irikvoi poginulo 588 ljudi.

1906. - Rođen Kerol Rid, uz Dejvida Lina vodeći britanski filmski režiser posle Drugog svetskog rata. Dobitnik Oskara za mjuzikl "Oliver".

1915. - Nemačka podmornica je kod ostrva Krita, u Prvom svetskom ratu, torpedovala britanski putnički brod Persija. Poginulo je 330 od 501 putnika i člana posade.

1916. - U Petrogradu, Rusije, je ubijen i u reku Nevu bačen kaluđer-mistik Grigorij Jefimovič Raspućin, veoma uticajna ličnost na dvoru ruskog cara Nikolaja II Romanova i miljenik carice Aleksandre. Ubistvo je izvršila grupa oficira koja je želela da spase ugled monarhije.

1922. - Zvanično je osnovan Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, SSSR, stvaranjem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije.

1928. - Rodjen je Bo Didli (Didley), američki pevač i autor, popularan u 50 godinama 20. veka.

1933. - Pripadnik rumunske organizacije Gvozdena garda je ubio premijera Jona Duku. Na mesto premijera došao je profašista George Tartaresku, koji je potom Rumuniju približio silama Osovine.

1944. - Umro je francuski pisac i muzikolog Romen Rolan, kosmopolit, pacifista, često nazivan francuskim Tolstojem i savešću vremena. Njegov književni opus sadrži 75 knjiga iz različitih oblasti. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1915.

1947. - Rumunski kralj Mihal I je abdicirao pod pritiskom komunista, koji su potom proglasili Narodnu Republiku Rumuniju.

1961. - Rodjen je Ben Džonson (Johnson), kanadski atletičar, sprinter.

1968. - Umro je norveški državnik Trigve Li, prvi generalni sekretar Ujedinjenih nacija, od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.

1988. - Premijer SFRJ Branko Mikulić i njegova vlada su podneli ostavke zbog brojnih kritika da Vlada nije u stanju da reši ekonomsku krizu u zemlji.

1990. - Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael.

1991. - Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država, nastale po raspada SSSR-a, nisu uspeli da se dogovore o zajedničkoj vojsci, pa je svim bivšim sovjetskim republikama prepušteno da formiraju sopstvene oružane snage.

1993. - Izrael i Vatikan, posle dva milenijuma uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa.

1997. - Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998.

2000. - General Omar el Bašir je po drugi put izabran za predsednika Sudana i obećao da će nastaviti napore za uspostavljenje mira u zemlji u kojoj je oko dva miliona ljudi poginulo u sukobima u građanskom ratu ili umrlo od gladi. El Bašir došao je na vlast državnim udarom 1989., a pobedio na izborima 1995.

2002. - Predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću je istekao mandat. Funkciju vršioca dužnosti predsednika Srbije preuzela je predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić.

2006. - Обешен бивши ирачки председник Садам Хусеин.

Рођења

1864. - Марко Мурат, српски сликар.
1865. - Радјард Киплинг, енглески писац.
1906. - Керол Рид, британски филмски режисер.
1942. - Јанко Прунк, словеначки историчар и политичар
1977. - Саша Илић, српски фудбалер.
1977. - Александар Ћирић, српски ватерполиста.

Смрти

1847. - Сима Милутиновић Сарајлија, српски песник. (*1791.)
1691. - Роберт Бојл, енглески хемичар и физичар. (*1627.)
1944. - Ромен Ролан, француски књижевник (*1866.)
2006. - Садам Хусеин, ирачки преседник (*1937.)


[You must be registered and logged in to see this link.]

31. decembar

31. децембар (31.12) је 365. дан године по грегоријанском календару (366. у преступној години). Ово је последњи дан у години.

1494. - U Rim ušle snage francuskog kralja Šarla VIII. U nameri da osvoji Italiju i pripremi krstaški rat protiv Turske, francuski kralj prodro do Napulja, ali prisiljen da se povuče pred vojnim savezom pape, Španije, Mletaka i milanskog vojvode.

1600. - Engleska kraljica Elizabeta I izdala povelju o osnivanju Istočnoindijske kompanije za trgovinu, koja je krajem XVII veka imala znatna suverena prava, kao što su pravo na vođenje rata i sklapanje mira, kovanje novca. 1757. kompanija postala najjača vlast u Indiji. Velika Britanija 1858. preuzela sve upravne funkcije kompanije.

1617. - Rođen španski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo. Stvorio tip Madone po modelu crnokose španske žene. Pored religioznih tema, slikao prizore sa ulice.

1719. - Umro engleski astronom Džon Flemstid, prvi kraljevski astronom, osnivač nacionalne opservatorije u Griniču.

1845. - Rođen srpski državnik Nikola Pašić, jedan od najznačajnijih političara u istoriji Srbije i Jugoslavije, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke. Prvi put bio predsednik Vlade Srbije 1891, a od 1903. sastavio 22 vlade u vreme kraljeva Aleksandra Obrenovića, Petra i Aleksandra Karađorđevića. Šef jugoslovenske delegacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919. i 1920.

1877. - U Švajcarskoj umro francuski slikar Gistav Kurbe, osnivač realističke škole i jedan od prvih umetnika koji je radio u prirodi. Učesnik Pariske komune 1871. Osuđivan i progonjen zbog demokratske političke delatnosti emigrirao u Švajcarsku 1873.

1879. - Američki izumitelj Tomas Alva Edison prvi put javno demonstrirao, u Menlo Parku, u Nju Džersiju, električnu sijalicu.

1880. - Rođen američki general Džordž Maršal, načelnik Generalštaba kopnene vojske SAD. Kao državni sekretar SAD sačinio plan za obnovu posleratne Evrope, Maršalov plan, prihvaćen na konferenciji 16 zemalja 1947. u Parizu. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953.

1911. - Marija Sklodovska Kiri dobila drugu Nobelovu nagradu za hemiju za istraživanje radioaktivnih elemenata. Prvu, 1903, podelila sa suprugom Pjerom i Bekerelom.

1937. - Rodjen je Entoni Hopkins (Anthony Hopkins), američki filmski i televizijski glumac ('Kad jaganjci utihnu'-'Silence of the Lambs')

1938. - U Indijanapolisu, SAD, prvi put zvanično uveden test na alkohol za vozače.

1943. - Rodjen je Ben Kingsli (Kingsley), televizijski, filmski i pozirišni glumac ('Gandi').

1943. - Rodjen je Džon Denver (John Denver), američki kantri muzičar, kompozitor, tekstopisac i filmski glumac.

1945. - U saobraćaj pušten treći put obnovljen Železnički most preko Save u Beogradu.

1946. - Predsednik SAD Hari Truman formalno proglasio kraj II svetskog rata.

1964. - Vozač brzih automobila i čamaca, Donald Kembel (Donald Campbell), postavio je novi rekord u brzini na vodi.

1968. - Sovjetski putnički avion TU-144 obavio prvi supersonični let, nekoliko meseci pre britansko-francuske supersonične letelice konkord.

1971. - Austrijski političar i diplomata Kurt Valdhajm preuzeo dužnost generalnog sekretara Ujedinjenih nacija pošto se sa tog mesta povukao burmanski političar U Tant.

1981. - U vojnom udaru koji je predvodio poručnik vazduhoplovstva Džeri Rolings, u Gani oborena civilna vlada Hile Limana.

1983. - U vojnom udaru u Nigeriji svrgnut predsednik Šehu Šagari, koji je na vlast došao 1979. na izborima na kojima je okončana 13 godina duga vojna vladavina. Predsednik postao šef vojne hunte, general Mohamed Buhari.

1988. - Vlade Indije i Pakistana sklopile sporazum kojim su se obavezale da neće napadati nuklearna postrojenja u Pakistanu i Indiji.

1991. - Završen je gradjanski rat u centralnoameričkoj državi El Salvador.

1995. - Inženjerci SAD završili pontonski most preko Save, tenkovi SAD i trupe iz sastava snaga UN za održanje mira ušli u Bosnu.

1996. - Širom Srbije na stotine hiljada gradjana, koji su gotovo dva meseca svakodnevno protestovali tražeći priznavanje rezultata lokalnih izbora na kojima je pobedila opozicija, okupili se na centralnim gradskim trgovima da dočekaju Novu godinu.

1998. - Ministri finansija Evropske unije saopštili kurseve prema kojima će nacionalne valute 11 zemalja EU biti menjane u evro kada jedinstvena evropska valuta 1. januara 1999. bude zvanično puštena u promet.

1999. - Predsednik Paname Mireja Moskoso od SAD formalno vratio kontrolu zemlje nad Panamskih kanalom.

1999. - Predsednik Rusije Boris Jeljcin podneo ostavku i za vršioca dužnosti šefa države imenovao premijera Vladimira Putina.

2000. - Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein, Katar, Oman i Ujedinjeni Arapski Emirati potpisali pakt o zajedničkoj odbrani, po kom se napad na jednu od članica smatra napadom na svih šest zemalja.

2001. - Vlasti Pakistana uhapsile više od 20 članova jedne od dve muslimanske militantne grupe, Laškar e Taiba, koju je Indija optužila za napad na Parlament, kada je ubijeno 14 osoba.

2004. - U Tajvanu otvorena najviša zgrada na svetu, Tajpeh 101, visoka 508 metara.

Рођења

1617. - Бартоломео Естебан Муриљо, шпански сликар.
1845. - Никола Пашић, српски државник, један од најзначајнијих политичара у историји Србије и Југославије.
1880. - Џорџ Маршал, амерички генерал.
1913. - Исидор Папо, лекар, генерал
1943. - Бен Кингсли, британски филмски глумац.

Смрти

1719. - Џон Флемстид, енглески астроном.
1877. - Гистав Курбе, француски сликар
1948. - Малком Кембел, енглески возач брзих аутомобила и чамаца (*1885.)
1950. - Карл Ренер, аустријски политичар и први канцелар те земље.


[You must be registered and logged in to see this link.]

1. јануар

1. јануар је први дан календарске године и у јулијанском и у Грегоријанском календару. Овде се календарска година односи на редослед којим су месеци приказани, од јануара до децембра. Први дан средњевековне јулијанске године је био обично неки други дан, а не 1. јануар. Овај дан је усвојен као први дан јулијанске године од стране свих западноевропских земаља изузев Енглеске између 1450. и 1600. године. Грегоријански календар објављен 1582. године није одређивао да 1. јануар буде Новогодишњи дан, нити први дан своје бројане године. Иако је Енглеска почињала своју бројану годину 25. марта (Дан даме или Дан објављивања), између 13. века и 1752, 1. јануар се називао Новогодишњи дан, и био је, са Божићем и повремено Дванаестом ноћи, празник када су се размењивали поклони. Остаје још 364 дана у години (365 у преступним).

45. п. н. е. - Уводи се Јулијански календар.

404. - Последње познато такмичење гладијатора се одржава у Риму.

439.- Објављен Теодосијев законик (Codex Theodosianus), највећа збирка римског права дотада.

990. - Кијевска Русија усваја Јулијански календар.

1438. - Алберт II Хабзбург је крунисан као краљ Угарске.

1502. - Португалски морепловци упловили су у залив Гуанабара и назвали то место Рио де Жанеиро (Јануарска река).

1526. - Хрватско племство је на сабору у граду Цетину изабрало за краља Фердинанда Хабзбурга.

1600. - Шкотска почиње са употребом Јулијанског календара.

1651. - Чарлс II крунисан као краљ Шкотске

1673. - Почиње стална достава поште између Њујорка и Бостона.

1700. - Русија почиње да користи Јулијански календар.

1707. - Џон V је крунисан као краљ Португала

1738. - Буве острво открива француски истраживач Жан-Батист Шарл Буве де Лозије.

1788. - Објављује се прво издање новина Тајмс из Лондона, претходно The Daily Universal Register.

1797. - Олбани замењује Њујорк као главни град државе Њујорк.

1801. - Законодавни акт Краљевства Велике Британије и Ирског Краљевства ступа на снагу да би се оформило Уједињено Краљевство.

1801. - Први познати астероид 1 Церес открива Ђузепе Пиаци.

1803. - Данска је забранила увоз робова у данску Западну Индију и постала прва земља која је забранила ропство.

1804. - Француска власт над Хаитијем се окончава.

1808. - Увоз робова у Сједињене Државе се забрањује

1818. - Први пут објављен роман Мери Шели Франкенштајн, или модерни Прометеј.

1826. - Наукалпан постаје општина Мексика.

1833. - Велика Британија је прогласила суверенитет над Фокландским острвима у Атлантику, која су пре тога била под шпанском колонијалном влашћу.

1861. - Порфирио Диаз осваја град Мексико.

1863. - Амерички грађански рат: Прокламација о еманципацији (ослобођење већег дела робова у Сједињеним Државама) ступила на снагу.

1863. - Прву тврдњу под Актом о хомстедима прави Данијел Фримен за фарму у Небраски.

1869. - Сигма Ни братство се званично оснива на Војном институту у Вирџинији

1877. - британска краљица Викторија I проглашена је царицом Индије.

1880. - у Србији су уведене обавезне метричке мере, мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља.

1880. - Фердинанд де Лесепс почиње француску конструкцију Панамског канала.

1892. - Елис острво се отвара да прима имигранте из Сједињених Држава.

1893. - Јапан почиње да користи Грегоријански календар.

1898. - Њујорк анексира земљу околних округа, чинећи тиме Град Већег Њујорка. Четирма почетним областима, Менхетну, Бруклину, Квинсу и Бронксу, се прикључује 25. јануара Стејтен Ајленд како би се створио модерни град од 5 области.

1899. - Шпанска власт над Кубом се завршава.

1901. -
*Нигерија постаје британски протекторат.
*државе Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Западна Аустралија и Тасманија су основале аустралијску заједницу с Едмундом Бартоном као првим премијером, која је те године у статусу доминиона постала члан Британског Комонвелта.
*Одржана прва званична парада немих глумаца.

1902. - Прва Роуз боул утакмица се одиграва у Пасадени, Калифорнија.

1908. - По први пут, лопта је бачена на Њујоршки Тајмс Сквер да означи почетак Нове Године.

1911. - Северна Територија се одваја од Јужне Аустралије и пребацује се под управу Комонвелта.

1912. - Успоставља се Република Кина.

1925. - назив главног града Норвешке Кристијанија (од 1674), промењен је у Осло.

1934. - Алкатраз острво постаје амерички федерални затвор.

1934. - Нацистичка Немачка доноси „Закон за превенцију генетички оболелог потомства“.

1935. - Бакнел Универзитет осваја прву Наранџасту куглу 26-0 над Универзитетом Мајамија.

1937. -
*Анастазио Самоза постаје председник Никарагве.
*Прва Котон боул утакмица се одржава у Даласу, Тексас.

1939. - Бечки новогодишњи концерт се први пут одржава.

1942. - Декларацију Уједињених нација потписује 26 нација.

1945. - Бахавалбур држава издаје своје прве маркице.

1948. -
*Британске железнице се назионализују да би се створила Британска Железница.
*Енрико де Никола формално постаје председник италијанске републике, али одбија да буде кандидат за прве уставне изборе наредног маја.

1956. - Република Судан постиже независност од Египатске републике и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.

1958. - ступио је на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице, познате као Заједничко тржиште, који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија.

1959. - после двогодишњег герилског рата, на Куби је преузео власт вођа револуционарног покрета „26. јул“ Фидел Кастро, а диктатор Фулхенсио Батиста је побегао у Доминиканску Републику.

1960. - Република Камерун постиже независност од Републике Француске и and the Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.

1962. - Западна Самоа постиже независност од Новог Зеланда; име јој се мења у Независна држава Западне Самое.

1964. - Федерација Родезије и Њасаланда се дели на независне републике Замбију и Малави, и на Родезију којом управља Велика Британија.

1965. - под вођством лидера покрета „Ал фатах“ Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација.

1969. - Мариен Нгуаби званично постаје Председник Републике Конго.

1970. - Јуникс епоха почиње у 00:00:00 UTC.

1971. - Рекламе за цигарете постају забрањене на америчким телевизијама.

1973. - Краљевина Данска, Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске и Република Ирска су примљене у Еворпску економску заједницу.

1976. - НБЦ уводи свој нови лого: апстрактно N.

1978. - Ер Индија Лет 855 Боинг 747 експлодирао и пао у море у близини обале Бомбаја, усмртивши 213 особа.

1979. - Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и Сједињених Америчких Држава, 30 година након оснивања Народне Републике Кине.

1981. -
*Република Грчка је примљена у Еворпску економску заједницу.
*република Палау достиже самоуправу; и даље није независна од САД-а.

1983. - ARPANET званично прелази да користи Интернет Протокол, правећи Интернет.

1984. -
*AT&T се дели на 22 независне јединице.
*Краљевина Шпанија и Република Португал су примљене у Европску економску заједницу.
*Султанат Брунеј постаје независан од Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.

1985. -
*Направљен Интернетов Систем обласних имена (DNS - Domain Name System).
*Први Британски мобилни телефонски разговор је успоставио Ерни Вајз ка Водафону.

1986. - Аруба постаје независна од Курасаа, мада остаје у слободној асоцијацији са Краљевином Холандијом.

1987. - Град у Фробишеровом заливу, у канадским Северозападним Територијама, мења своје име у Икалуит.

1988. - Настаје Евангелистичка Лутеранска Црква Америке, чиме се прави највећа лутеранска деноминација у САД-у.

1992. - Џорџ Х. В. Буш постаје први Председник Сједињених Америчких Држава који се обратио Аустралијском парламенту.

1993. -
*Плишани развод: Чехословачка, основана 1918. године, дели се на Словачку Републику и Чешку Републику.
*Уведено јединствено тржиште у оквиру Еворпске економске заједнице.
*Радио телевизија Србије отпустила је више од 1.500 радника у Београду, међу којима је највише било новинара који су се супротстављали ратној пропагандној политици радија и ТВ, „говору мржње“, непоштовању професионалног кодекса и кршењу професионалних критеријума уређивачке политике.

1994. -
*у СР Југославији раст цена достигао је фантастичну цифру од 315.563.558%, цене су се у просеку повећавале 62% дневно, 2% на сат и 0,029% у минути.
*Северноамерички уговор о слободној трговини ступа на снагу.
* Запатиста војска националног ослобођења започиње дванаест дана оружаног конфликта у Држави Чијапас.

1995. -
*У Босни је ступио на снагу четворомесечни прекид непријатељстава постигнут уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.
*Светска трговинска организација ступа на снагу.
*Краљевина Шведска и републике Аустрија и Финска су примљене у Европску унију.

1996. - Курасао добија ограничену самоуправу, мада остаје у оквиру слободне асоцијације са Краљевином Холандијом.

1997. - Република Заир званично приступа Светској трговинској организацији, као Заир.

1998. -
*Пушење постаје забрањено у свим баровима и ресторанима у савезној држави Калифорнија.
*Исламски фундаменталисти су на западу Алжира масакрирали више од 400 људи, укључујући жене и децу, у најгорем насиљу током шестогодишњег терора оружаних исламистичких група.

1999. - званично је пуштена у промет јединствена европска валута евро и око 300 милиона људи у 11 од 15 земаља Европске уније добило је исту валуту први пут од времена Римског царства. Грчка се, као 12. чланица, придружила 2001, а замена националних валута у евро почела је 2002. године

2000. - Велика Британија је званично укинула старе империјалне мере, као што су фунта (453,59 грама) и унца (28,35 грама) и увела европски мерни систем.

2001. - Први дан трећег миленијума.

2002. -
*евро је постао званична валута у 12 земаља Европске уније. Велика Британија, Шведска и Данска су једине чланице ЕУ које су задржале своје националне валуте.
*Република Кина званично приступа Светској трговинској организацији као Кинески Тајпеј.
*Заједнички уговор о надгледању под отвореним небом, првобитно потписан 1992. године, званично ступа на снагу.

2003. -
*полицијске снаге ЕУ замениле су у Босни и Херцеговини међународне полицијске снаге УН, чиме је почела прва заједничка одбрамбена и безбедносна акција свих 15 земаља-чланица ЕУ.
*Луис Инасио Лила да Силва постаје председник Федералне Републике Бразил.
*Формирана Државна Заједница Србија и Црна гора
2004. - Первез Мушараф прима глас поверења да настави да буде Председник Исламске Републике Пакистана од Парламента и провинцијалних скупштина.

2007. - Бугарска и Румунија постале чланице Европске уније, а бугарски, румунски и ирски језик, постали званични језици Европске уније, уз 20 већ постојећих.


Рођења

766. - Али ар-Рида, Шиа Имам († 818.)
1431. - Папа Александар VI, папа од 1492 - 1503, прво име Родриго Борџија († 1503.)
1449. - Лоренцо де Медичи, италијански државник († 1492.)
1484. - Хулдрих Цвингли, швајцарски протестантски лидер († 1531.)
1516. - Маргарета Лејонхуфвуд, шведска краљица († 1551.)
1618. - Бартоломео Естебан Муриљо, шпански сликар († 1682.)
1638. - Цар Го-Сај јапански († 1685.)
1648. - Елкана Сетл, енглеска списатељица († 1724.)
1655. - Кристиан Томасиус, немачки правник († 1728.)
1735. - Пол Ревер, амерички патриота и стручњак за сребро († 1818.)
1750. - Фредерик Муленберг, први говорник Америчке куће представника († 1801.)
1752. - Бетси Рос, америчка кројачица († 1836.)
1823. - Шандор Петефи, мађарски песник и револуционар († 1849.)
1839. - Уида, енглеска списатељица († 1908.)
1841. - Јован Авакумовић, српски политичар и правник († 1928.)
1860. - Џорџ Вашингтон Карвер, амерички учитељ, проналазач, ботаничар († 1943.)
1863. - Пјер де Кубертен, француски иницијатор модерних Олимпијских игара († 1937.)
1864. - Алфред Стајглиц, амерички фотограф († 1946.)
1874. - Густав Вајтхед, немачки-амерички проналазач († 1927.)
1876. - Харијет Брукс, канадска физичарка († 1933.)
1879. - Е. М. Форстер, енглески романописац († 1970.)
1887. - Вилхелм Канарис, немачки адмирал († 1945.)
1890. - Антон Мелик, словеначки географ († 1966.)
1892. - Артур Родзински, хрватски диригент († 1958.)
1894. - Сатјендра Нат Босе, индијски математичар († 1974.)
1895. - Џ. Едгар Хувер, амерички управник ФБИ-ја († 1972.)
1896. - Вукић Мићовић, српски хемичар, ректор Београдског универизитета и академик САНУ
1900. - Хавијер Кугат, каталонски-кубански музичар, фронтмен († 1990.)
1904. - Фазал Илахи Чаудри, пакистански политичар († 1982.)
1906. - Ђовани Д'Анци, италијански текстописац († 1974.)
1909. - Бери Голдвотер, амерички сенатор из Аризоне и председнички кандидат († 1998.)
1909. - Дејна Ендруз, амерички глумац († 1992.)
1911. - Хенк Гринберг, бејзбол играч († 1986.)
1912. - Ким Филби, британски шпијун († 1988.)
1915. - Бранко Ћопић, српски писац
1917. - Џул Грегори Чарни, метеоролог († 1981.)
1917. - Алберт Мол, холандски глумац († 2004.)
1919. - Џ. Д. Селинџер, амерички романописац
1920. - Вирђилио Савона, италијански певач и текстописац (Квартето Четра)
1921. - Исма'ил Раџи' ал-Фаруки, палестински-амерички муслимански мислилац, филозоф и компаративни религијски сколастичар († 1986.)
1922. - Роки Грацијано, амерички боксер († 1990.)
1925. - Стајми Бирд, глумац († 1981.)
1927. - Доук Вокер, америчка звезда америчког фудбала († 1998.)
1928. - Ернест Тајдимен, амерички писац († 1984.)
1931. - Чун Доо Хван, Председник Јужне Кореје
1933. - Фредерик Лоуи, канадски медицински учитељ, етичар и председник универзитета
1933. - Џо Ортон, енглески писац († 1967.)
1936. - Вили Вајт, америчка атлетичарка († 2007.)
1940. - Хелмут Јан, немачки архитекта
1940. - Френк Лангела, амерички глумац
1941. - Ева Рас, српска глумица, сликарка
1942. - Мартин Фрост, амерички политичар
1942. - Кантри Џо МекДоналд, амерички музичар, (Кантри Џо и Рибе)
1942. - Генади Сарафанов, космонаут
1942. - Корнелије Ковач, српски композитор и музичар
1943. - Дон Новело, амерички глумац, комичар и писац
1945. - Џеки Икс, белгијски возач тркачких аутомобила
1961. - Марк Вингет, британска глумица
1962. - Никола Брајант, британска глумица
1964. - Диди Фајфер, америчка глумица
1966. - Алисон Дуди, ирска глумица
1966. - Мајкл Империоли, амерички глумац
1966. - Ембет Давиц, америчка глумица
1968. - Давор Шукер, хрватски фудбалер
1968. - Грандмастер Флеш, певач из Барбадоса
1969. - Верн Тројер - амерички глумац
1970. - Пол Томас Андерсон, амерички филмски режисер, писац и продуцент
1970. - Габријел Џарет, амерички глумац
1972. - Нив МекИнтош, глумица
1975. - Џо Кенон, амерички фудбалер
1977. - Хасан Салихамиџић, босански фудбалер
1979. - Коичи Домото, јапански уметник
1980. - Елин Нордегрен, шведски фото модел
1981. - Солт Баумгартнер, мађарски возач тркачких аутомобила
1982. - Давид Налбандијан, аргентински тенисер
1985. - Маргарита Левијева, америчка глумица.

Смрти

379. - Свети Базил из Цезареје (* 330.)
404. - Свети Телемах
874. - Хасан ал-Аскари, једанаести Шиа Имам (* 846.)
898. - Одо Париски, француски краљ (* 860.)
1515. - Краљ Луј XII француски (* 1462.)
1559. - Кристијан III дански и норвешки (* 1503.)
1560. - Жоаким Ди Белај, француски песник (р. око 1522)
1679. - Јан Стен, холандски сликар
1716. - Вилијам Вичерли, енглески драматург
1730. - Семјуел Севал, енглески судија (* 1652.)
1766. - Џејмс Френсис Едвард Стјуарт, „Стари претварач“ (* 1688.)
1782. - Јохан Кристијан Бах, немачки композитор (* 1735.)
1817. - Мартин Хајнрих Клапрот, немачки хемичар (* 1743.)
1892. - Розвел Б. Мејсон, мајор Чикага (* 1805.)
1894. - Хајнрих Рудолф Херц, немачки физичар (* 1857.)
1933. - Херијет Брукс, канадска физичарка (* 1876.)
1944. - Чарлс Тарнер, аустралијски играч крикета (* 1862.)
1953. - Хенк Вилијамс, амерички певач (* 1923.)
1958. - Едвард Вестон, амерички фотограф (* 1886.)
1960. - Маргарет Салаван, америчка глумица (* 1911.)
1972. - Морис Шевалије, француски певач и глумац. (* 1888.)
1981. - Беула Бонди, америчка глумица (* 1888.)
1986. - Алфредо Бинда, италијанкски бициклиста (* 1902.)
1992. - Грејс Хопер, амерички рачунарски пионир (* 1906.)
1994. - Цезар Ромеро, амерички глумац (* 1907.)
*Лорд Артур Еспи Порит, британски атлетичак и лекар (* 1900.)
1995. - Еуген Вигнер, маћарски физичар, лауреат Нобелове награде (* 1902.)
*Еуген Вербер, књижевник, преводилац, глумац
*Фред Вест, британски серијски убица (самоубиство) (* 1941.)
1996. - Арли Берк, амерички адмирал (* 1901.)
1997. - Таунс Вам Зант, амерички музичар (* 1944.)
1998. - Хелен Вилис Муди, америчка тенисерка (* 1905.)
2001. - Реј Волстон, амерички глумац (* 1914.)
*Фабијан Шоваговић, један од највећих глумаца Хрватске и бивше Југославије (* 1933.)
2003. - Џо Фос, амерички политилар и борбени пилот (* 1915.)
2005. - Ширли Чисхолм, америчка политичарка, прва тамнопута америчка представница Конгреса (* 1924.)
*Хју Џон Фредерик Лосон, 6. Барон Бернхам, британски новинар и политичар (* 1931.)
*Боб Мацуи, амерички конгресмен (* 1941.)




[You must be registered and logged in to see this link.]

2. јануар је други дан у години у Грегоријанском календару. 363 дана (364 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.


366. - Аламани прелазе залеђену Рајну у великим количинама, вршећи инвазију Римског царства.

533. - Меркурије постаје папа Јован II, први папа који усваја ново име при уздизању.

1492. - Реконквиста: Гранада, последње маварско упориште у Шпанији, се предаје пред краљем Фердинандом Арагонским.

1757. - Уједињено Краљевство заузима Калкуту у Индији.

1788. - Џорџија постаје четврта држава да ратификује Устав Сједињених Држава.

1793. - Русија и Пруска деле међу собом Пољску.

1799. - Трупе француског генерала Наполеона Бонапарте ушле у Сирију.

1815. - Лорд Бајрон се оженио Аном Изабелом Милбанк у Сихаму.

1818. - Основана британска Институција цивилних инжињера

1839. - Луј Дагер, француски проналазач и зачетник фотографије0, снимио прву фотографију Месеца.

1859. - Ерастус Бидл издаје књигу The Dime Book of Practical Etiquette.

1860. - Објављено откриће планете Вулкан на састанку Академије наука з Паризу.

1870. - Почиње прављење Бруклинског моста.

1871. - Амадеус I постаје краљ Шпаније.

1872. - Бригам Јонг ухапшен због бигамије (25 жена).

1882. - Џон Д. Рокфелер уједињује своје нафтне фирме у Standard Oil фондацију.

1890. - Алис Сенгер постаје прва жена у особљу Беле Куће.

1900. - Џон Хеј објављује Политику отворених врата да промовише трговину са Кином.

1900. - Отвара се Чикаго канал.

1905. - Руско-јапански рат: Русија принуђена да Јапану преда лучки град Порт Артур. Јапанци су заробили руску флоту у луци тако што су потопили трговачке бродове и затворили улаз у луку.

1915. - Окончана петодневна битка код Сарикамиша у Првом светском рату, током које је руска војска нанела тежак пораз војсци Енвер Паше. Турци су изгубили 77.000 од 95.000 војника.

1917. - Краљевска банка Канаде преузима Банку Квебека.

1921. - Први религиозни радио пренос (KDKA AM у Питсбургу, Пенсилванија).

1921. - Отвара се ДеЈонг музеј у Голден Гејт парку у Сан Франциску.

1923. - Министар унутрашњих послова Сједињених Држава Алберт Фол даје оставку због Типот Доум скандала.

1929. - Канада и Сједињене Државе склапају план да сачувају Нијагарине водопаде.

1935. - Бруно Хауптман одлази на суђење због убиства Чарлса Линдберга млађег, сина авијатичара Чарлса Линдберга.

1941. -
*Други светски рат: Немачко бомбардовање знатно оштетило Ландаф катедралу, саграђену 1290. на обали реке Таф у Кардифу, Велс.

*Америчка влада објавила Liberty ship, програм са циљем да се направи 200 товарних бродова. До краја рата, биће саграђено преко 2.700 бродова.

1942. -
*Други светски рат: Јапанске снаге заузимају Манилу.
*Америка морнарица отвара базу за дирижабле у Лејкхерсту, Њу Џерзи.

1943. - Одступајући пред совјетском Црвеном армијом, Немци у Другом светском рату почели повлачење с Кавказа.

1946. - У немогућности да настави своју владу над Албанијом после Другог светског рата, Краљ Зог је абдицирао, али је задржаво своје право на трон.

1949. - Луис Муњос Марин постао први демократски изабран Гувернер Порторика.

1955. - У Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти мање од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон.

1957. - Сан Франциско и Лос Анђелес берзе се спајају.

1959. -
*CBS Radio укида 4 сапунице: Backstage Wife Our Gal Sunday, Road of Life и This is Nora Drake.

*лансиран први васионски брод ка Месецу, совјетска „Луна I“ без људске посаде.

1967. - Др. Кристијан Барнард изводи другу успешну трансплантацију срца.

1971. - На фудбалском стадиону „Ајброкс парк“ у Глазгову погинуло 66 навијача када се, током утакмице Селтика и Ренџерса, срушио део трибине.

1974. - Ричард Никсон потписује акт по коме се смањује максимална брзина у САД-у на 55 миља на час како би се сачувао бензин током ОПЕЦ ембарга

1979. - Сид Вишес одлази на суђење за убиство Ненси Спанџен.

1980. - у Великој Британији почео штрајк радника у челичанама, први од 1926. Штрајк је прекинут 2. априла.

1981. - Питер Сатклиф, јоркширски трбосек, ухапшен.

1983. - Мјузикл Ени се изводи последњи пут после 2.377 представа на Бродвеју.

1991. - Шерон Прат Диксон се заклиње као мајор Вашингтон ДЦ-а, постајући први Афричка америчка жена да води град те величине и важности.

1992. -
*Председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН; војни команданти у Хрватској прихватили су прекид ватре ради распоређивања 10.000 припадника мировних снага УН.

*Парагвај постаје чланица Конвенције у Берну, уговору о ауторским правима.

1993. - Лидери три ратне фракције у Босни се састају да дискутују о мировним плановима.

1994. - Више од 70 људи погинуло и најмање 670 рањено, током дводневних борби сукобљених исламских фракција у главном граду Авганистана Кабулу.

1998. -
*Власти Нигера ухапсиле бившег премијера Хаму Амадуа, под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен шеф државе Ибрахим Баре Маинасара.

*Русија почиње са циркулацијом нових рубљи како би се обуздала инфлација и промовисала самоувереност.

1999. - Брутална снежна олуја захвата Средњи запад САД-а, изазивајући 359mm снега у Милвокију и 487mm у Чикагу. У Чикагу, температуре достижу -25°C, а пријављено је 68 смрти.

2002. -
*Леви Мванаваса постаје трећи председник Замбије.

*Перониста Едуардо Дуалде постао нови председник Аргентине преузевши тежак задатак да извуче земљу из највеће економске и финансијске кризе у историји земље. То је био пети избор председника државе у периоду од две недеље.

2003. - Комитет за заштиту новинара, објавио да је у претходној години у свету убијено 19 новинара, што је најмањи број од 1985. године, од када се бележе њихова страдања.

2004. - Стардаст летелица успешно прошла поред комете Wild 2, узимајући узорак који ће да се врати на Земљу две године касније.



Рођења
1642. - Мехмед IV, отомански султан († 1693.)
1727. - Џејмс Вулф, британски генерал у Француском и индијском рату († 1759.)
1777. - Кристијан Данијел Раух, немачки вајар († 1857.)
1816. - Бенџамин Хобсон, медицински мисионар у Кини
1822. - Рудолф Клаусијус, немачки физичар, допринео термодинамици († 1888.)
1836. - Менделе Мојхер Сфорим, јеврејски писац († 1917.)
1837. - Милиј Балакирјев, руски композитор, пијаниста и диригент († 1910.)
1859. - Ана Захер, аустријски хотелијер († 1930.)
1870. - Ернст Барлах, немачки вајар, графичар и песник († 1938.)
1877. - Слава Рашкај, хрватска сликарка (у. 1906)
1886. - Флоренс Лоренс, канадска глумица († 1938.)
1896. - Дзига Вертов, руски режисер († 1954.)
1897. - Љубинка Бобић, српска глумица († 1978.)
1904. - Сели Ренд, америчка играчица († 1979.)
1905. - Мајкл Типет, енглески композитор († 1998.)
1912. - Ренато Гутузо, италијански сликар († 1987.)
1913. - Ана Ли, енглеска глумица († 2004.)
1917. - Вера Зорина, играчица, глумица († 2003.)
1920. - Ајзак Асимов, амерички писац научне фантастике († 1992.)
1930. - Јулијус ЛаРоса, певач
1936. - Роџер Милер, амерички певач кантри музике († 1992.)
1938. - Иан Брејди, британски серијски убица
1938. - Ханс Хербјорнсруд, норвешки аутор
1939. - Џим Бакер, амерички телеванђелиста
1939. - Констанце Вернон, играч
1942. - Хју Шелтон, амерички председник заједничких шефова особља
1944. - Принц Нородом Ранарид, камбоџански политичар
1947. - Џек Хана, амерички зоолог
1949. - Кристофер Дуранг, амерички писац представа
1954. - Хенри Бонила, амерички политичар
1954. - Дон Силва, певачица (The Brides of Funkenstein, P-Funk)
1955. - Текс Брашир, амерички глумац
1959. - Кирти Азад, индијски играч крикета
1961. - Габријел Картерис, америчка глумица
1961. - Тод Хејнс, амерички филмски режисер
1963. - Дејвид Коун, амерички играч бејзбола
1964. - Пернел Витакер, амерички боксер
1967. - Тија Карере, америчка глумица
1968. - Куба Гудинг Јуниор, амерички глумац
1969. - Кристи Тарлингтон, амерички модел
1969. - Томи Морисон, амерички боксер
1972. - Теј Дигс, амерички глумац
1974. - Триша Хелфер, канадска глумица и модел
1975. - Даг Роб, амерички певач (Хубастенк)
1976. - Паз Вега, шпанска глумица
1983. - Кејт Бозворт, америчка глумица
1987. - Нађа Хигл, српска реперезентативка

Смрти

1694. - Хенри Бут, енглески политичар (* 1651.)
1726. - Доменико Зиполи, италијански композитор (* 1688.)
1893. - Џон Обадаја Вествуд, британски ентомолог (* 1805.)
1904. - Џејмс Лонгстрит, амерички генерал Конфедерације (* 1821.)
1913. - Леон Тесеранк д Борт, француски метеоролог (* 1855.)
1917. - Едвард Барнет Тејлор, енглески антрополог (* 1832.)
1918. - Едмон Ростан, француски писац
1924. - Сабин Беринг-Голд, енглески композитор и романописац (* 1834.)
1939. - Роман Дмовски, пољски политичар (* 1864.)
1960. - Фаусто Копи, италијански бициклиста (* 1919.)
1963. - Дик Пауел, амерички глумац (* 1904.)
1963. - Џек Карсон, амерички глумац (* 1910.)
1974. - Текс Ритер, амерички глумац и певач (* 1905.)
1977. - Ерол Гарнер, амерички џез музичар (* 1921.)
1986. - Уна Меркел, америчка глумица (* 1903.)
1986. - Бил Вик, бејзбол менаџер (* 1914.)
1990. - Алан Хејл Јуниор, амерички глумац (* 1918.)
1995. - Мохамед Сијад Баре, бивши председник Сомалије
1996. - Карл Тарговник, психијатар и преживео Холокауст (* 1915.)
2000. - Патрик О'Брајан, романописац (* 1914.)
2000. - Елмо Р. Замволт Јуниор, амерички адмирал (* 1920.)
2000. - Нет Едерли, амерички музичар и композитор (* 1931.)
2005. - Х. Дејвид Далквист, проналазач посуђа за кување (р. 1918?)
2005 - Сирил Флечер, британски комичар (* 1913.)
2005 - Френк Кели Фрис, амерички уметнил (* 1922.)
2005 - Роналд 'Бо' Гин, амерички конгресмен из Џорџије (* 1934.)
2005 - Меклин МекКарти, амерички генетичар (* 1911.)
2005 - Едо Муртић, хрватски сликар (* 1921.)


[You must be registered and logged in to see this link.]

3. januar

-106. - p.n.e. Rođen rimski pisac, filozof, političar i govornik Marko Tulije Ciceron. Zaslužan za prenošenje i popularizaciju grčke kulture i najznačajniji predstavnik eklekticizma u filozofiji poslednjeg veka n.e. Ubijen 43. po nalogu Marka Antonija, kog je oštro napao u besedama "filipikama".

1795. - Umro je Džosaja Vedžvud (Josiah Wedgwood), poznati engleski keramičar.

1795. - Posle poraza ustanka Tadeuša Košćuškog Pruska, Austrija i Rusija sklopile tajni ugovor o trećoj podeli Poljske.

1815. - Austrija, Velika Britanija i Francuska stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.

1868. - U Japanu ukinuta institucija šoguna i počela prosvetiteljska era dinastije Meidži. Car Mucuhito uspostavio centralnu carsku vlast, sproveo reforme po evropskom uzoru i otvorio put brzom razvoju Japana.

1875. - Umro francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanaz Larus, izdavač "Velikog svetskog rečnika XIX veka" u 17 tomova. Izdavačka kuća "Larus" kasnije postala jedna od najpoznatijih u svetu.

1892. - Rodjen je J.R Tolkin (Tolkien), engleski pisac, autor ciklusa romana 'Gospodar prstenova' ('Lord Of The Rings').

1924. - Egiptolog Hauard Karter (Howard Carter) je otkrio u Dolini kraljeva, blizu Luksora, u Egiptu, sarkofag egipatskog faraona Tutankamona.

1926. - Umro češki pisac Jaroslav Hašek, koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom "Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu". Roman preveden na mnoge jezike, po njemu snimljeno više filmova, adaptiran i za pozornicu.

1931. - Umro francuski maršal Žozef Žak Sezer Žofr, tvorac ratnog plana Francuske u I svetskom ratu i pobednik bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen sa položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.

1959. - Aljaska je postala 49. savezna država SAD, kupovinom od Rusije.

1961. - SAD prekinule diplomatske odnose s Kubom.

1967. - Džek Rubi, koji je ubio Lija Harvija Osvalda pre no što je Osvald stigao na sud zbog ubistva predsednika SAD Džona Kenedija, umro u bolnici.

1970. - U Brazavilu usvojen ustav kojim je Kongo-Brazavil proglašen Narodnom Republikom Kongo.

1977. - Međunarodni monetarni fond odobrio Velikoj Britaniji oko četiri milijarde dolara zajma za podršku britanskoj valuti. Najveći zajam u tridesetogodišnjoj istoriji MMF-a.

1980. - Predsednik SFRJ Josip Broz Tito primljen Klinički centar u Ljubljani. Pošto operacija na krvnim sudovima nije uspela, 3. februara mu amputirana noga.

1985. - Izraelska vlada je 'vazdušnim mostom' prebacio 12,000 jevreja iz Etiopije u Izrael.

1990. - Panamski general Manuel Antonio Norijega predao se trupama SAD posle 10 dana u vatikanskoj ambasadi. Norijega potom deportovan na Floridu, gde mu je suđeno.

1990. - U železničkoj nesreći na jugu Pakistana poginulo 307 ljudi kada je ekspresni voz udario u teretni.

1992. - Objavljeno 15. primirje u ratu u Jugoslaviji

1993. - Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisali sporazum o smanjenju nuklearnog oružja za dve trećine, SALT II.

1994. - U Sibiru se srušio ruski putnički avion tupoljev-154. Poginulo svih 124 putnika i članova posade.

1996. - Predstavnici međunarodnih mirovnih snaga u Bosni saopštili da je u toj zemlji, po završetku rata, ostalo četiri do pet miliona mina i da će ćišćenje minskih polja trajati oko 30 godina.

1997. - Širom Srbije nastavljeni masovni građanski i studentski protesti, uprkos jakim policijskim snagama koje su od 26. decembra 1996. počele da sprečavaju protestne šetnje. Protesti počeli u novembru 1996. zbog falsifikovanja rezultata na lokalnim izborima na kojima je pobedila opoziciona koalicija Zajedno.

2000. - Na prvim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj posle smrti predsednika Franje Tuđmana ubedljivo pobedila koalicija opozicionih stranaka, a odziv birača bio je 80 odsto, najveći od 1990, kada su održani prvi višestranački izbori.

2001. - Letonski supermaratonac Georg Jermolajev postavio svetski rekord u trčanju na duge staze, pretrčavši 5.000 kilometara za 888 časova i 42 minuta. Prvi svetski rekord u novom milenijumu.

2002. - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan odobrio osnivanje suda za ratne zločine tokom desetogodišnjeg rata u Sijera Leoneu.

2003. - U intervenciji policije na smirivanju uličnih protesta u Karakasu, Venecuela, između grupe simpatizera i protivnika predsednika Uga Čaveza, poginule najmanje dve osobe, a 78 povređeno.

2004. - Egipatski avion boing 737 srušio se u Crveno more. Poginulo svih 148 putnika i članova posade, uglavnom Francuza koji su letovali u Egiptu.

Рођења
106. п. н. е. - Марко Тулије Цицерон, римски писац, филозоф, политичар и говорник
1892. - Џ. Р. Р. Толкин, енглески писац (Хобит, Господар прстенова) (†1973.).
1929. - Серђо Леоне, италијански режисер (†1989.).
1946. - Викторија Принсипал, америчка глумица, позната и по својој линији модних и козметичких производа.
1956. - Мел Гибсон, амерички глумац
1957. - Бојан Крижај, словеначки скијаш.
1969. - Михаел Шумахер, немачки возач Формуле 1.
1986. - Никола Пековић, црногорски кошаркаш.

Смрти
1322. - Филип V Високи, француски краљ (*1293.)
1875. - Пјер Атаназ Ларус, француски лексикограф и енциклопедиста (* 1817.)
1923. - Јарослав Хашек, чешки писац (* 1883.)
1931. - Жозеф Жак Сезар Жофр, француски маршал. (*1852.)
1967. - Џек Руби, убица Кенедијевог атенатора




[You must be registered and logged in to see this link.]

4. januar

1494. - Štamparija u Cetinju štampala prvu knjigu na srpskom jeziku, "Oktoih prvoglasnik" Đurđa Crnojevića i štampara Makarija, jednu od najviše korišćenih bogoslužnih knjiga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

1717. - Engleska, Francuska i Holandija formirale Trojnu alijansu da bi se suprotstavile ambicijama Španije u južnoj Evropi.

1785. - Rođen nemački pisac Jakob Grim, osnivač savremene germanistike. S bratom Vilhelmom sakupio i objavio priče i bajke za decu. Počeo rad na velikom "Nemačkom rečniku", prevodio srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.

1797. - Francuski general Napoleon Bonaparta pobedio Austrijance kod Rivolija u Italiji.

1809. - Rodjen je Luj Braj (Louis Braille), koji je izmislio 'Brajevo pismo' za slepe, sistem predstavljanja slova pomoću ispupčenja na površini.

1842. - U dvorani Teatra na Đumruku vojni kapelmajstor Josif Šlezinger, kapelnik kneza Miloša Obrenovića, priredio prvi javni muzički koncert u Beogradu.

1890. - Rođen srpski političar, slikar i novinar Moša Pijade, član Komunističke partije od 1920. i državni i partijski funkcioner posle Drugog svetskog rata. U novembru 1943. u Jajcu organizovao Telegrafsku agenciju nove Jugoslavije, Tanjug, a posle rata bio predsednik Skupštine FNRJ.

1892. - Rođen srpski pisac i književni kritičar Milan Bogdanović. Bio urednik Srpskog književnog glasnika, časopisa Danas, s Krležom, i Književnih novina, upravnik pozorišta u Novom Sadu i Beogradu, član Srpske akademije nauka.

1932. - Vlada Indije proglasila ilegalnim Indijski nacionalni kongres i uhapsila vođu Mahatmu Gandija, što je izazvalo talas štrajkova u zemlji.

1936. - U SAD prvi put objavljena lista najpopularnije muzike, 'top-lista'.

1943. - Rodjen je Džon Meklahlin, (John McLaughlin), džez gitarista.

1944. - U Drugom svetskom ratu, britanci su počeli napad na Monte Kasino (Cassino), u Italiji.

1944. - Savezničke snage u Drugom svetskom ratu počele napad na nemačke položaje na Monte Kasinu, duž najvišeg dela Apeninskog poluostrva. U žestokim borbama razoren gradić Kasino i najstariji benediktinski manastir, koji je 529. podigao osnivač tog reda Sveti Benedikt od Nursije.

1948. - Velika Britanija priznala Burmu kao nezavisnu republiku s prvim premijerom Takinom Nuom.

1951. - Kineske i severno-korejske trupe su zauzele Seul, glavni grad Južne Koreje.

1958. - Sovjetski Sputnjik I, prvi veštački satelit, lansiran u oktobru 1957, raspao se i pao na Zemlju.

1959. - Sovjetska vasionska letelica Luna 1 je po prvi put nadvladala zemljinu gravitaciju.

1960. - U saobraćajnoj nesreći poginuo francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegova dela zasnovana na ideji o apsurdnosti ljudske sudbine.

1965. - Umro engleski pisac američkog porekla Tomas Sterns Eliot, jedan od najpoznatijih evropskih pesnika XX veka, dobitnik mnogih nagrada, među njima Nobelove 1948. i Geteove 1954. Nosilac 16 počasnih doktorata.

1967. - Poginuo engleski vozač brzih automobila i čamaca Donald Malkolm Kempbel. Svetski rekord u vožnji automobilom, 648,7 kilometara na čas, postavio 1964. Poginuo vozeći čamac s mlaznim motorom Plava ptica na jezeru Koniston.

1973. - Pokraden Muzej umetnosti u Montrealu. Odnete slike vredne dva miliona dolara, među njima i jedna Rembrantova, vredna milion dolara.

1978. - Predstavnik Palestinskog oslobodilackog pokreta PLO je ubijen u Londonu.

1989. - Tokom blokade libijskih luka, američki avioni su oborili dva libijska vojna mlazna aviona iznad Mediterana.

1993. - Bosanski Srbi i muslimani odbili, na konferenciji u Ženevi, Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu. Pregovori supendovani, rat u Bosni nastavljen još većom žestinom.

1994. - Gradu Foča u Bosni posle 500 godina, po odluci Skupštine Republike Srpske, promenjen naziv u Srbinje.

1995. - Domaća i svetska javnost oštro protestovale zbog državnog preuzimanja lista Borba i pritiska vlasti na ostale nezavisne medije. Borba privatizovana početkom 90-ih, u vreme reformske vlade Ante Markovića u SFRJ.

1998. - Šef izraelske diplomatije David Levi podneo ostavku rekavši da više ne želi da se jedini brine o pitanjima mira i socijalnim problemima u zemlji.

2002. - Nekoliko ljudi izgubilo život u snežnim olujama koje su zahvatile Grčku, Bugarsku i Tursku. Grčke i bugarske vlasti u najugroženijim regionima uvele vanredno stanje.

2003. - Islamska militantna grupa iz zasede napala vojni konvoj u severoistočnom Alžiru i ubila 43 i ranila 19 vojnika.

2004. - Avganistan usvojio novi Ustav, stvorena mogućnost održavanja prvih slobodnih izbora posle skoro 25 godina rata u toj zemlji.


Рођења

1412 - Јованка Орлеанка, војсковођа и светац († 1431)
1643 - Исак Њутн, британски научник († 1727)
1710 - Ђовани Батиста Перголези, италијански композитор (†1736)
1785 - Јакоб Грим, немачки писац († 1863.)
1809 - Луј Брај, француски учитељ († 1852.)
1881 - Николај Велимировић, српски владика и светац (†1956.)
1890 - Моша Пијаде, српски политичар († 1957.)
1892 - Милан Богдановић, српски писац и критичар
1957 - Весна Змијанац је српска фолк певачица.
1960 - Бранимир Брстина, српски глумац
1984 - Жарко Ракочевић, црногорски кошаркаш
1984 - Др Здравко Брковић, српски лекар
1965 - Јулија Ормонд, глумица
1969 - Марла Рањан, америчка атлетичарка, национална шампионка



Смрти

1942. — Јордан Николов, македонски и југословенски комунист, учесник НОР-а и народни херој. (*1916.)
1960. — Албер Ками, француски књижевник (* 1913.)
1961. — Ервин Средингер, аустријски физичар. (*1887).
1965. — Томас Стернс Елиот, енглески писац (* 1888.)
1967. — Доналд Малком Кембел, енглески возач брзих аутомобила (* 1921.)
1967. — Борис Крајгер, словеначки и југословенски политичар и народни херој (*1914.)


[You must be registered and logged in to see this link.]

5.januar

1066. - Umro je Eduard Ispovednik, anglosaksonski kralj od 1042., po kojem su nazvani anglosaksonski pravni običaji, kodifikovani posle njegove smrti - "Leges Edwardi confessoris".

1589. - Umrla je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči , ćerka gospodara Firence Lorenca II, koja je posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja. Uz podršku pape Grgura XIII organizovala je 1572. pokolj hugenota (protestanata) poznat kao Vartolomejska noć.

1592. - Rođen je Šah Džehan poznat i kao princ Haram mogulski car od 1628. do 1658., kad ga je zbacio sin Aurangzeb. Sagradio je čuveni mauzolej Tadž Mahal za caricu Mumtaz Mahal u kojem je i on sahranjen 1666. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi.

1834. - U Kragujevcu su izašle "Novine serbske", prvi srpski informativni list štampan u zemlji, službeno glasilo kneževine Srbije. Prvi urednik bio je Dimitrije Davidović, osnivač "Novina serbskih" u Beču (1813-21).

1896. - Vilhelm Rentgen, (Wilhelm Roentgen) nemački fizičar, je prvi put demonstrirao novo pronadjeno zračenje, koje je zbog nepoznavanja uzroka, nauka nazvala X-zraci, a zatim 'Rentgensko zračenje'.

1916. - Pred Medovskim zalivom u Albaniji potonuo je italijanski brod "Brindizi" s južnoslovenskim iseljenicima, dobrovoljcima iz Kanade i SAD koji su krenuli da pomognu Srbiji i Crnoj Gori u Prvom svetskom ratu. Poginulo je 390 ljudi, a 102 su spašena.

1919. - U Berlinu je počeo ustanak predvođen komunističkom organizacijom "Savez Spartaka" s Rozom Luksemburg i Karlom Libknehtom na čelu.

1919. - Osnovana je Nemačka radnička partija, koja je kasnije nazvana Nacional-socijalistička. Na vlast je došla 1933, a njen lider Adolf Hitler postao je kancelar Nemačke.

1925. - Guverner američke savezne države Vajoming je postala Neli Tejlor Ros, prva žena guverner u istoriji SAD.

1928. - Rođen je Zulfikar Ali Buto , predsednik Pakistana (1971-73). Od avgusta 1973. bio je predsednik vlade koja je priznala nezavisnost Bangladeša. U julu 1977. vojnim pučem ga je zbacio s vlasti general Mohamed Zija ul Hak, u martu 1978. osuđen je na smrt pod optužbom da je naredio ubistva političkih protivnika. Obešen je u aprilu 1979.

1938. - Rođen je španski kralj Huan Karlos I , koji je posle smrti diktatora Fransiska Franka 1975. imao presudnu ulogu u uspostavljanju demokratskog poretka u Španiji.

1942. - Na osnovu sporazuma s nacističkom Nemačkom, Prvi korpus bugarske fašističke vojske započeo je u Drugom svetskom ratu okupaciju jugoistoka Srbije.

1946. - Rodjena je Dajana Kiton (Dianne Keaton), američka filmska glumica.

1949. - Na sastanku u Moskvi vlade SSSR, Bugarske, Čehoslovačke, Mađarske, Poljske i Rumunije donele su odluku o stvaranju Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV) radi organizacije i usklađivanja dugoročnog razvoja zemalja članica. Iste godine SEV-u je pristupila Albanija, a 1950. Istočna Nemačka. Savet je rasformiran 1991.

1964. - Tokom posete Svetoj zemlji papa Pavle VI sastao se u Jerusalimu s patrijarhom Atinagorom I. To je bio prvi susret poglavara dve crkve od 15. veka i prva poseta rimokatoličkog poglavara Svetoj zemlji.

1968. - Aleksandar Dubček postao predsednik vlade Čehoslovačke.

1969. - SSSR je lansirao vasionski brod "Veneru 5" u pravcu Venere, a pet dana potom i "Veneru 6", koji su do te planete stigli 16, odnosno 17. maja.

1972. - Američka svemirska agencija NASA najavila planove za novu vrstu svemirske letelice za višestruku upotrebu, Spejs Šatl (Space shuttle).

1976. - U Kambodži u vreme režima Crvenih Kmera proglašen je novi ustav kojim je naziv zemlje promenjen u Demokratska Kampućija.

1976. - Novim zakonom, francuski je postao jedini dozvoljeni jezik na kojem se mogu objavljivati oglasi u Francuskoj.

1991. - Umro je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom ("Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Od zlata jabuka", "Urnebesnik").

1992. - Tanker koji je prevozio naftu 'Braer' se nasukao na Šetlandskim Ostrvima izlivši ogromne količine sirove nafte u okean i na obale ostrva. Pričinjena je ogromna ekološka šteta kako u vodi tako i na kopnu.

1996. - U Gazi je ubijen palestinski terorista Jahja Ajaš, zvani "inženjer", osumnjičen kao organizator talasa samoubilačkih terorističkih napada u Izraelu u kojima je poginulo desetine jevrejskih civila. Poginuo je pošto je u njegovim rukama eksplodirao mobilni telefon.

1997. - Rusija je povukla poslednje jedinice Ministarstva odbrane iz Čečenije, privremeno okončavši vojnu kampanju protiv islamskih terorista u toj republici.

1999. - SAD su produžile ekonomske sankcije protiv SR Jugoslavije uvedene u junu 1998. zbog eskalacije kosovske krize; beogradski Fond za humanitarno pravo objavio je podatke prema kojima je 2.000 ljudi nasilno izgubilo život tokom 1998. na Kosovu.

2001. - Neurohirurg iz Njujorka, optužen da je u dva slučaja izvršio operacije mozga sa pogrešne strane, oslobođen je optužbi i vraćena mu je dozvola za rad.

2003. - U 85 godini umro je Masimo Điroti , jedan od najpopularnijih filmskih umetnika u posleratnoj italijanskoj kinematografiji, poznat po ulogama u filmovima Lukina Viskontija "Opsesija", "Smisao" i "Veštice".

2003. - U istovremenim samoubilačkim napadima dvojice Palestinaca u Tel Avivu, poginule su 22 osobe, a više od 100 je povređeno.

2004. - Vlasti u Kini su naredile da se oko 10.000 civetki (životinje slične mački) na buvljim pijacama u južnoj provinciji Gvandong ubiju nakon što su genetički testovi pokazali da su one mogući prenosioci smrtonosnog virusa SARS.


Рођења

1592. — Шах Џехан, могулски цар († 1666.)
1863. — Константин Сергејевич Станиславски, руски позоришни глумац, театролог и редитељ (у 1938)
1876. — Конрад Аденауер, немачки политичар († 1967.)
1881. — Николај Велимировић, српски православни теолог и беседник († 1956.)
1928. — Зулфикар Али Буто, председник Пакистана († 1979.)
1931. — Роберт Дувал, амерички глумац и режисер.
1932. — Умберто Еко, италијански писац
1938. — Хуан Карлос I, шпански краљ
1942. — Звонко Богдан, певач народних песама из Војводине
1964. — Јовица Бегић Омољски, савремени српски писац
1982. — Јаница Костелић, хрватска скијашица

Смрти

1066. — Едуард Исповедник, англосаксонски краљ (* 1004.)
1589. — Катарина де Медичи, француска краљица (* 1519.)
1818. — Марчело Бакијарели, италијански барокни сликар. († 1731.)
1970. — Макс Борн, немачки физичар. (*1882.)
1973. — Александар Арну, француски писац (*1884.)
1981. — Харолд Клејтон Јури, амерички хемичар, Нобелова награда за хемију 1934, (*1893.)
1991. — Васко Попа, српски писац (* 1922.)
2003. — Масимо Ђироти, италијански филмски уметник (* 1918.)

[You must be registered and logged in to see this link.]

6. januar

1066. - Krunisan je Harold II, poslednji engleski anglo-saksonski kralj. Poginuo je iste godine kod Hestingsa u bici protiv pretendenta na engleski presto normanskog vojvode Vilijama Osvajača (William).

1322. - U manastiru Žiča krunisan je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine do 1331. pobedio je vojsku bosanskih feudalaca, Bugare kod Velbužda (1330) i osigurao prevlast nad Makedonijom. Zbacio ga je s prestola sin Dušan. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima u zatočeništvu u Zvečanu. Podigao je manastir Visoki Dečani.

1492. - Kralj Ferdinand i kraljica Izabela (Isabella) pobedonosno su ušli u Granadu, nakon što je njihova vojska porazila Boabdila, poslednjeg emira Granade. Time je okončana rekonkvista - ponovno osvajanje Pirinejskog poluostrva koje je od 711. bilo pod arapskom vlašću.

1540. - Engleski kralj Henry VIII oženio četvrtu ženu, Anne of Cleeves.

1745. - Rođen je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje (Jacques Etienne Montgolfier), koji je s bratom Žozefom Mišelom (Joseph Michel) 1783. konstruisao prvi balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1810. - Mirom u Konstantinopolju Turska je predala Rusiji poluostrvo Krim i oblast Kuban.

1822. - Rođen je nemački arheolog Hajnrih Šliman (Heinrich Schlimann), koji je svoje celokupno bogatstvo stečeno u mladosti trgovinom potrošio na arheološka istraživanja. Otkrio je 1868. Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja", a potom i Mikenu, Orhomen i Itaku.

1829. - Umro je češki slavista Jozef Dobrovski (Josef Dobrovsky), otac slavistike, tvorac češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika, glavna ličnost češkog narodnog preporoda ("Istorija češkog jezika i književnosti", "Gramatika češkog jezika", "Gramatika staroslovenskog jezika").

1838. - Samuel Morse prvi put je prikazao kako radi električni telegraf.

1884. - Umro je češki sveštenik, biolog i botaničar Gregor Mendel, koji je prvi došao do jasnih i preciznih formulacija o prenošenju naslednih osobina i time postavio temelje modernoj genetici. Rezultate, koji su potvrđeni 1900, izložio je 1865. u delu "Eksperimenti s biljnim hibridima".

1916. - Počela je Mojkovačka bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj su Crnogorci pod komandom serdara Janka Vukotića odbili ofanzivu znatno jačih austrougarskih snaga i time omogućili srpskoj vojsci odstupnicu prema Jadranu.

1919. - Umro je Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt), predsednik SAD (1901-09), čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Dužnost šefa države preuzeo je kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija (William McKinley) 1901. Sproveo je plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

1929. - Jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević ukinuo je Vidovdanski ustav, raspustio Narodnu skupštinu i zaveo ličnu vlast u državi.

1941. - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt (Franklin Roosevelt) je u govoru u Kongresu definisao američki cilj o "četiri slobode" - slobodu govora, slobodu religije, slobodu od straha i slobodu od siromaštva.

1949. - Umro je američki filmski režiser Viktor Fleming (Victor), koji je svetsku slavu stekao filmom "Prohujalo sa vihorom".

1957. - Rodjen Rowan Atkinson, engleski glumac i komičar (Mr. Bean, Ljuta guja, Johnny English, i drugi).

1963. - Iranski šah Reza Pahlavi počeo je "belu revoluciju" uvođenjem agrarne reforme i prava glasa za žene.

1978. - Kruna Svetog Stefana, prvog hrišćanskog mađarskog kralja, koju su odneli Amerikanci posle Drugog svetskog rata, vraćena je u Mađarsku.

1991. - Božić je po prvi put javno proslavljen u SSSR-u posle Boljševičke revolucije 1917. godine

1993. - Umro je američki trubač, pevač i kompozitor Džon Birks "Dizi" Gilespi (John, Dizzy Gillespie), jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike.

1993. - Umro je ruski baletski igrač Rudolf Hametovič Nurejev, zvezda svetske baletske scene. Jedan od najvećih igrača 20. veka zatražio je politički azil u Parizu 1961, posle čega je počela njegova svetska karijera.

1995. - U provinciji Šansi na severu Kine poginulo je najmanje sto ljudi u eksploziji posle sudara dva teretna voza natovarena tonama trinitrotoluola.

2000. - Jake policijske snage razdvajale su dva skupa na Cetinju u Crnoj Gori gde su Srpska pravoslavna crkva i samoproklamovana Crnogorska pravoslavna crkva održavale centralno božićno slavlje na Badnji dan.

2002. - Petnaestogodišnji Čarls Bišop poginuo je kada se u avionu "cesna-172" obrušio na zgradu Banke Amerike u centru grada Tampa na Floridi. U poruci koja je potom pronađena izrazio je simpatije prema Osami bin Ladenu i podržao terorističke napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.

2003. - Mirovni pregovori Tamilskih tigrova i vlade Šri Lanke označili su mali pomak u pomirenju nakon 19 godina dugog građanskog rata.

2004. - Iran je pristao da, posle 25 godina prekida, obnovi odnose sa Egiptom.


Рођења

1367. — Ричард II, енглески краљ († 1400.)
1412. — Јованка Орлеанка, светица из Орлеана († 1431)
1822. — Хајнрих Шлиман, немачки археолог († 1890.)
1847. — Милован Глишић, српски књижевник и преводилац († 1908.)
1849. — Христо Ботев, бугарски песник, револуционар и публицист († 1876.)
1872. — Александар Николајевич Скрјабин руски копозитор и пијанист († 1915.)
1913. — Лорета Јанг, америчка глумица. († 2000.)
1927. — Александар Деспић, српски хемичар и технолог. († 2005.)


Смрти
1275. — свети Рејмонд из Пенафорта, доминикански каноничар. (* 1175.)
1829. — Јозеф Добровски, чешки слависта. (* 1753.)
1852. — Луј Брај, француски учитељ творац писма за слепе. (* 1809.)
1884. — Грегор Мендел, чешки свештеник, биолог и ботаничар. (* 1822.)
1919. -
Теодор Рузвелт, председник САД. (* 1858.)
Жак Ваше, француски дадаиста. (* 1895.)
1949. — Виктор Флеминг, амерички филмски режисер. (* 1883.)
1993. —
Џон Беркс „Дизи“ Гилеспи, амерички трубач, певач и композитор. (* 1917.)
Рудолф Хаметович Нурејев, руски балетски играч и кореограф.(* 1938.)


Празници и дани сећања

Српска православна црква слави:
-Бадњи дан
-Преподобну мученицу Евгенију
-Преподобног Николу војводу
-Светог мученика Кастула
-Свете мученике Сосија и Теоклија
-Свету мученицу Василу
-Свештеномученика Филипа
-Свете мученике Прота и Јакинта
-Светог мученика Ахаика
-Светог мученика Антиоха Афродисија
-Преподобног Витимиона
-Светог мученика Ахмеда
-Свештеномученика Сергеја Мечева

Римокатоличка црква слави
-Богојављење
-Света Три Краља

[You must be registered and logged in to see this link.]

7. januar

1536. - Umrla engleska kraljica španskog porekla Katarina Aragonska, prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII. Njihov razvod bez dozvole pape je izazvao englesku crkvenu reformaciju i raskid s Vatikanom.

1598. - Na ruski presto je stupio Boris Godunov, posle smrti Fjodora I, poslednjeg cara iz dinastije Rjurikovič.

1610. - Italijanski astronom i matematičar Galileo Galilej otkrio je Jupiterove mesece Io, Evropu, Ganimed i Kalisto.

1785. - Džon Džefris i Žan Pjer Blanšar prvi su preleteli kanal Lamanš balonom napunjenim zagrejanim vazduhom. 1789. Na prvim predsedničkim izborima u SAD pobedio je vođa iz Rata za nezavisnost Džordž Vašington. Ponovo je izabran 1792, a 1796. je odbio da se kandiduje.

1785. - Džon Džefris i Žan Pjer Blanšar prvi su preleteli kanal Lamanš balonom napunjenim zagrejanim vazduhom. 1789. Na prvim predsedničkim izborima u SAD pobedio je vođa iz Rata za nezavisnost Džordž Vašington. Ponovo je izabran 1792, a 1796. je odbio da se kandiduje.

1803. - Rodjen je Hektor Berlioz (Hector Berlioz), francuski kompozitor

1807. - Velika Britanija je proglasila blokadu Francuske i zemalja saveznica francuskog cara Napoleona I Bonaparte.

1844. - Rođena je Francuskinja Mari Bernar Subiru, Sveta Bernadet iz Lurda, koja je objavila da joj se prikazala Devica Marija. Od 1858. Lurd je postao jedno od glavnih hodočasničkih mesta u Evropi.

1847. - Rođen je srpski pisac, satiričar Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Bio je aktivan učesnik u socijalističkom pokretu Svetozara Markovića i saradnik prvih socijalističkih novina u Srbiji, a u svojim pripovetkama je, uz prizore iz seoskog života opisao ekonomsko propadanje sela krajem 19. ("Glava šećera", "Šilo za ognjilo", "Prva brazda").

1872. - Izašao je prvi srpski pozorišni list "Pozorište", koji je pokrenulo Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. List je izlazio do 1908.

1873. - Rodjen je Adolf Cukor (Adolph Zukor), američki filmski producent.

1927. - Uspostavljena je telefonska veza izmedju Londona u Engleskoj i Njujorka u SAD.

1932. - Umro je francuski političar Andre Mažino. Kao ministar rata (1922-24. i 1929-32) pokrenuo je izgradnju odbrambene linije utvrđenja duž francusko-nemačke granice, koja je po njemu dobila naziv "Mažino linija". Veliki odbrambeni sistem pokazao se nekorisnim u Drugom svetskom raru, kada su Nemci 1940. napali Francusku iz Belgije, zaobišavši "Mažino liniju",

1943. - U Njujorku je umro Nikola Tesla, naučnik i pronalazač na polju elektrotehnike i radio-tehnike. Od 1884. do smrti živeo je u SAD, gde je patentirao oko 700 pronalazaka, od kojih nekoliko desetina ima široku primenu. Među njima je i serija izuma (1896-1914), koji čine temelj savremene radio-tehnike.

1946. - Zapadne sile su priznale Austriju u granicama iz 1937.

1949. - Sijam (Siam) je promenio ime u Tajland (Thailand)

1953. - Američki predsednik Hari Truman je objavio da je u SAD izrađena hidrogenska bomba.

1979. - Kambodžanski pobunjenici su, uz pomoć vijetnamskih snaga nakon dvonedeljne opsade, zauzeli Pnom Pen i srušili vladu Crvenih Kmera Pola Pota. Smatra se da je za vreme režima Crvenih Kmera od aprila 1975. u Kambodži ubijeno ili umrlo od gladi i iscrpljenosti između milion i dva miliona ljudi.

1986. - Američki predsednik Regan prekinuo je sve ekonomske odnose sa Libijom.

1988. - U Sovjetskom Savezu je umro Kim Filbi (Kim Philby), ruski spijun rodjen u Engleskoj.

1989. - Umro je japanski car Hirohito. Njegova vladavina od 1926. obeležena je agresivnom militarističkom politikom Japana (napad na Kinu, Mandžuriju 1931. i 1937, pakt s Hitlerom 1940). Napadom na SAD (Perl Harbur 1941) ušao je u Drugi svetski rat, u avgustu 1945. objavio je bezuslovnu kapitulaciju Japana, a 1946. se odrekao "božanskog porekla". Međunarodni sud oslobodio ga je 1948. optužbe za ratne zločine.

1990. - Krivi toranj u Pizi je prvi put posle 800 godina svog postojanja zatvoren za turiste radi restauracije.

1992. - Avion Jugoslovenske narodne armije oborio je kod Novog Marofa u Hrvatskoj helikopter s posmatračima Evropske zajednice. Poginulo je svih pet ljudi u helikopteru.

1995. - Zemljotres jačine 6.9 stepeni pogodio je severni Japan i prouzrokovao velika oštećenja na zggradama.

1997. - U Alžiru je, u eksploziji bombe koju su u autobus podmetnuli islamski ekstremisti, poginulo najmanje 13 i ranjeno oko sto ljudi.

1998. - Oslobodilačka vojska Kosova, koja se proglasila odgovornom za seriju napada na policijske stanice na Kosovu, preuzela je odgovornost i za terorističke akcije u Makedoniji, iako je makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo povezanost OVK s bombaškim napadima u Makedoniji.

1999. - Američki Senat počeo je suđenje u postupku opoziva predsedniku SAD Bilu Klintonu,
prvo posle više od 130 godina protiv aktuelnog šefa države. Klinton je bio optužen za krivokletstvo i opstrukciju pravde u aferi sa bivšom pripravnicom u Beloj kući Monikom Luinski (Monica Lewinski).

2002. - Prilikom loženja božičnog badnjaka u gradskom parku u Beranama, u Crnoj Gori jake policijske snage sprečile su sukob pristalica Srpske pravoslavne crkve i nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve i uhapsile više lica.

2002. - Francuski legendarni modni kreator Iv Sen Loran povukao se iz sveta visoke mode. Modnu kuću osnovao je 1962, a proslavio se 1966. kolekcijom prvih smokinga za žene koji su postali modni hit.

2003. - Pripadnici anti-terorističke policije su izjavili da su u Londonu otkrili malu količinu ricina, smrtonosnog otrova, i da je s tim u vezu uhapšeno sedam Afrikanaca.

2004. - Zvaničnici zoo vrta u Buenos Airesu u Argentini su saopštili da je rođeno šest retkih bengalskih belih tigrova, čime je njihova populacija uvećana na 210.


Рођења

1844. — Бернадет Субиру, француска светица. († 1879.)
1847. — Милован Глишић, српски писац и сатиричар. († 1908.)
1916. —
Јордан Николов, македонски народни херој. († 1942.)
Паул Керес, естонски шаховски велемајстор († 1975.)
1938. — Митрополит Амфилохије Радовић, митрополит СПЦ.
1964. — Николас Кејџ, амерички глумац и редитељ.
1990. — Грегор Шлирензауер, аустријски ски-скакач.

Смрти

1536. — Катарина Арагонска, прва од шест жена енглеског краља Хенрија VIII (* 1485.)
1932. — Андре Мажино, француски политичар (* 1877.)
1943. — Никола Тесла, српски научник и проналазач на пољу електротехнике и радио-технике (* 1856.)
1984. — Исмет Мујезиновић, југословенски и босанскохерцеговачки сликар. (* 1907.)
1988. — Венко Марковски, македонски писац. (* 1915.)
1989. — Хирохито, јапански цар (* 1901.)
1998. — Владимир Прелог, босанско, хрватско, швајцарски хемичар Нобелова награда за хемију 1975 (*1906.)
2007. — Невенка Урбанова је била српска глумица.


Празници и дани сећања

Српска Православна црква:
(1. године) по Грегоријанском календару (25. децембар по Јулијанском календару), по хришћанском предању, рођен је Исус Христос. Овај празник је у ранијој, индоевропској традицији слављен као „дан рађања новог бога/сунца“, а у вези је са зимском краткодневицом. Због разлике у календарима, 7. јануара га славе верници Српске православне цркве и још неких православних цркава (руска и јерусалимска патријаршија, Света гора), док већина осталих хришћана Божић слави 25. децембра.


[You must be registered and logged in to see this link.]