Treci svetski rat - poslednja vremena

Kontrola umova!!!

UTICAJ 1- MONITORI, TELEVIZORI, FILMSKO PLATNO, ZVUK
I PODSVESNE PORUKE

Ljudskom mozgu su potrebne 24 sličice (frejma) u sekundi, da bi smenjivanje slika doživeo kao pokret, tj. film.

Naša "budna svest" sve preko toga ili brže od toga ne opaža, ali podsvest to opaža i pamti, što je omogućilo manipulaciju sa ukupnom svešću čoveka, koji gleda medij.

Šta se nalazi skriveno u slici, kada je to počelo i koliko je takva tehnologija odmakla?

Prvu ozbiljnu zloupotrebu 1957. g. izveo je James Vicary, istraživač tržišta, koji je osnovao firmu Subliminal Projection Company, gde je tokom 6 nedelja, tokom filma u bioskopu, u deliću od 1/3000 delova sekunde, na svakih 5 sekundi, prikazivao poruku
"pij kokakolu" i "jedi kokice".
Tokom testova u New Jersey prodaja tih proizvoda je porasla za 57.5 % u odnosu na standardnu.

Ubrzo zatim tvrdio je da Vlade država i okultne grupe koriste ovu tehnologiju.
Usledila je zvanična zabrana u Velikoj Britaniji, Australiji, pa u Americi 1958.godine.

Tadašnje istraživanje je pokazalo da preko 60% medija (i radijskih) koristi tehnologiju podsvesnih poruka. U audio tehnologiji to je neuro-lingvističko programiranje.

Stranke, vojska, policija, korporacije i sekte, imale su vremena od 1957. do danas da usavrše tehnologiju nasilnih podsvesnih poruka.

Danas u USA postoji 1115 ( hiljadu sto petnaest ) zakona koji regulišu ovu oblast.

Moskovski sveruski institut za TV i radio, oduzeo je 2000.g. licencu ATN tv stanici jer su dokazali "negativan podsvesni uticaj na ljude."

VNIITR zamenik direktora Svetlana Nemtsova, 2002. godine je najavila da grade specijalizovan kompijuter koji motri na sve TV kanale, obradom nalazi takve poruke i snima ih kao dokaze...

Računar, vaš voljeni PC, naravno, ne razlikuje se po pitanju skrivenih poruka od TV-a. Programi i internet obavljaju takav posao.

Da svatili ste, Vlade pokušavaju da kontrolišu medije, a mediji vlade, ili kako ono beše...haha, kadija te tuži, kadija ti sudi, a ljudi? Da i ono tamo su samo ljudi.

UTICAJ 2 - TV I ISPIRANJE MOZGA

Činjenica da je TV izvor na koji se ne može aktivno ili kritički uticati je postala dramatično evidentna 1960-te godine kada je eksperimentom iz sveta politike i advertajzinga (marketinga) napravljena strategija o tome kako će se televizija kao medijum koristiti.
Rezultat eksperimenta još uvek odjekuje kroz industriju i politiku dugo pošto su primitivne metode kontrole usavršene.

Novembra 1969. godine, istraživač Herbert Krugman (koji je kasnije postao menadžer ispitivanja mišljenja javnosti u štabu General Electric-a) odlučio je da ispita šta se događa u fiziologiji mozga osobe koja gleda TV.
On je na glavu svoje 22-godišnje sekretarice postavio elektrode.
Elektrode su žicama bile povezane na detektor laži Grass Model 7 Polygraph i dalje na računar Honeywell 7600 i računar CAT 400B. Dok je TV program trajao, Krugman je nadgledao moždane talase subjekta. Ono što je otkrio kroz ponovljene pokušaje je da u roku od 30 sekundi, moždani talasi prelaze iz predominantnih beta koji su oprez i svesna pažnja u alfa talase koji su nefokusiranost, nedostatak pažnje, maštarenje i fantaziranje, budno sanjanje ispod praga svesnog.

Kada je subjekat zamoljen da čita časopis talasi su se vratili u svesno, kritičko stanje!

Ono što je iznenadilo Krugmana, koji je testirao neke McLuhanesque-ove hipoteze o prirodi TV gledanja, je kako se brzo ulazi u alfa stanje.

Daljna istraživanja su ukazala da leva hemisfera mozga, koja obrađuje informacije logički i analitički, se isključuje kada osoba gleda televiziju. To isključivanje dozvoljava desnoj hemisferi mozga, koja informacije obrađuje emocionalno i nekritički da radi pojačano.

"Proizilazi da" pisao je Krugman, u izveštaju svog otkrića, "da je režim rada mozga pod televizijom manje više konstantan i drugačiji od onog pri čitanju štampe.
Osnovni odgovor mozga je jasno izložen medijumu (televiziji), a ne kritičkom sadržaju.
Televizija je komunikacioni medijum koji naporno prenosi ogromne količine informacija ne misleći na vreme izloženosti."

Uskoro su stotine agencija pokrenule svoja istraživanja i razvijale tehnike kontrole uma.

Kao što je Herbert Krugman primetio u istraživanjima koja su promenila industriju, mi nesvesno i neracionalno primamo materijale iz TV-a, u svoje nesvesne dubine za vreme emitovanja. Kasnije, kada recimo vidimo proizvode na policama u prodavnici, između onog proizvoda koga ne poznajemo i onog sa televizije, okida asocijativni centar i kupujemo proivod sa TV-a.
Funcija reklamnog postera u prodavnici i na ulici je da ponovo poziva to iskustvo.
Ne tražiš ti proizvod, nego proizvod tebe!

Žene se posebno obučavaju od medija da sebe vide kao nedovoljne.
Uče se da druge žene, preko odeće, kozmetike i drugih predmeta, su više ženstvene i poželjnije od njih. Njene potrebe da se stalno potvrđuje kupovinom postaju preokupacija, profitabilna za industriju, ali pogubna za pojedinca.
Ostale ciljne grupe su deca, tinejdžeri, usamljenici, porodica...Niko nije pošteđen.

Skorašnja afera je nastala kada je profesionalac za medije otkrio da njegovo dete preko TV-a, u CRTANOM FILMU ZA DECU mentalno "pije" BUD pivo.
Tokom crtanog filma pojavila se sabliminalna poruka, sa napisom "Bud" i logom firme. Naime, subliminalna, u ovom slučaju znači da se poruka pojavila tako brzo i nestala da je budna svest nije ni primetila, ali podsvest jeste.
Poruka je ostala trajno u mozgu deteta do trenutka okidanja...
Gledajući crtaće, dete će imati sliku Bud piva i za koju godinu kupovaće samo to pivo...

Studija je pokazala da su još 70-tih godina radio i tv mediji u USA koristili subliminalne poruke u svojim programima. Iako je asocijacija od preko 90% nezavisnih medija tada potpisala konvenciju da više neće koristiti podsvesne poruke, mali procenat najvećih medija je odbio da prestane sa kontrolom uma, a oni su držali najveći deo držišta.

Iskustvo iz realnog života, zamenjeno je medijativnim iskustvom televizijskog gledanja.

Političarima i korporacijama je postalo lako da okidaju po mozgu masa.
TV svet je postao samoispunjujuće proročanstvo: masovno oblikovanje svesti, a njegovi učesnici deluju u skladu sa TV impulsima i veruju da sve dolazi iz njihovih sopstvenih želja i potreba.
U takvoj situaciji, ko kontroliše ekrane, kontroliše budućnost, prošlost i sadašnjost.

Autor ovih redova je odbio da gleda TV program od 2000.godine.

"Nisam ostao uskraćen niti za jednu bitnu informaciju, jer su mi je prenosili ljudi i namenske mail-ing liste.
Pročitao sam više knjiga nego ikada i to kvalitetnijih nego ijedan tv program.
Suočio sam se sa sopstvenim životom i nedostatkom lažnog sa TV-a.
Shvatio sam da je realnost mnogo, mnogo dublja, lepša i zdravija po um i telo.
Svakim danom srećem ljude koji kreću istim putem."

NEPOKRETNA VIŠESLOJNA SLIKA

Vaš omiljeni bilbord ili reklama u časopisu možda nose drugačiju poruku?

Obe slike sadrže subliminalnu poruku koju sam ubacio za par minuta na najvidljivije mesto, i postepeno je pojačavao, da vam se otkrije...

VIDIŠ LI PODSVESNU PORUKU NA GORNJOJ SLICI?
NE?
PODVEST JE VIDI!

VEROVATNO VIDIŠ BROJEVE, KOJE JE IMALA I PRVA SLIKA.

Oni to neće uraditi, jer se klanjaju novcu, a poruke su "kupi", "ne misli", "povinuj se", "glasaj za...", a fotografija je primamljiva (ne poput ove) da bi je što duže gledao.
Ako pomisliš da možda preterujemo, pomisli kako bi na mestu nekoga ko želi samo novac ili moć, ti postupio.

PC grafički formati koji zvanično ne bi trebalo da poseduju informaciju o slojevima, takođe imaju slojeve!
Slučajno sam aktivirao program koji se grafički kretao između slojeva navodno 2D slike drugog programa.
Ne radi se o grešci, već o tome da su tu tehnologiju savladale i manje komercijalne firme, i da nije bilo predviđeno da će neko aktivirati isvremeno oba programa koji će se demaskirati međusobno, prožimanjem.
Po zvaničnoj teoriji i specifikaciji neki formati nemaju slojeve, ali eksperimentom sam pokazao prijateljima da imaju slojeve.

Objekti su se kretali ispred, pa iza drugih objekata, kao u 3D svetu, bez grešaka.
To znači da su objekti bili definisani u ravnima, tj. u više njih, a zvanična specifikacija o nekim digitalnim grafičkim formatima je lažna.

Potražite stari SF film "Oni žive -They Live" i možda svet pogledate drugačijim očima...Naravno nema mistifikacije, jer film je simbolika, a nažalost dovoljni smo sami sebi za uništenje.

FILM

VIDEO IGRE - EFEKTI NA PSIHU

1. Nastaje gubitak osećaja za vreme i prostor
Efekat dobro poznat svim igračima i nažalost onima koji žive uz njih.
Igrač odbija odmor, hranu, san, fiziološke potrebe...

2. Video igre su pune sabliminalnih poruka koje ulaze u podsvest.
Komercijalne i dr. poruke su skrivene u:

a) bljesku, tj. specijalnom efektu

b) u perifernom vidnom polju, dok je svest vezana za centralni deo ekrana(recimo put kojim vozite, poruke brzo promiču na obodima ekrana).

c) u ravnima, jer se slika sastoji iz više različito providnih ravni, što daje utisak dubine. Ravni su poluprovidne, a ako je ravan previše providna, svest je ne vidi, ali podsvest je opaža i pamti.

3.Video igre krše i najjače moralne kočnice.
"Testirali smo navodno zanimljivu simulaciju letenja vojnim helikopterom.
Simulaciju je proizvela vojna firma i možemo se samo zapitati zašto vojska proizvodi video igre za tinejdžere!
Scenario je sledeći, letite nad predivnim pejzažom i uživate, detalji su verni kao u realnosti(talasi, vetar, njihanje...). Opustite se i ispod sebe vidite jahtu sa turistima.
Iz palube iskače terorista sa ručnim bacačem i pogađa vas. Ekslozija je zaista stresna, jer slika seva, a zvuk grmi, vrtoglavo padate.
To se ponavljalo više puta. Igrao sam igru samo 3 sata i leteći iznad mora opazio sam jahtu sa turistima koji igraju i pevaju po palubi.
Raketirao sam jahtu bez ikakvog razloga!
Svesnost o činu i šok sam doživeo tek kada sam video lica i grimase bola civila koji gore u plamenu...ali igra se nastavljala. Nikakvu kaznu nisam dobio za zločin...
Igrali su i drugi posle mene, očio sam od njih želeći da budem "bolji".
Pitao sam "Kako ti to uspeva", drug mi je rekao "Isključi emocije..."
Isključio sam ih uz reči "Ovo je samo igra, niko zaista ne strada..."
Turnir se završio, zaspao sam i imao neke od najjačih noćnih mora o ratu.
Da, ovo nije bila samo igra, jer je ipak neko stradao...ja.
Takvo ponašanje ima ime, naziv nekog rata+sindrom."

4. Deo si nečijeg eksperimenta - vrtiš točak u kavezu - gledaju te.
Odnedavno se i korporacije hvale da napredni software(programi) testiraju ljudsku inteligenciju i uče. Takođe i vojne firme razvijaju civilne igre!?
Ako budeš dovoljno dobar, igra će želeti da se proslede podaci o tebi i "efikasnost" svom tvorcu na internetu. Pitanje je igraš li logičku ili borbenu igru?
Vatreni zidovi (firewall) programi za zaštitu stopiraju slanje informacija ka tvorcima igara.
To ne čini i firewall Microsofta, jer smatraju da je dovoljno stopirati ulazak u računar, a izlazak informacija smatraju poželjnim...
Razmisli ko testira vojne simulacije i zašta se koriste rezultati civilnog igranja!
Dobro došao u "Partnerstvo za rat"...

5.Video igre aktivno pospešuju nasilje.
Skoro da ne postoji igrač koji nije igrao ubijanje iz prvog lica.
Na ekranu vidite cev, nišan svog oružija i pucate po ljudima i cveću.
Nekada je sve to bilo nerealno, dok danas to izgleda zaista zastrašujuće i realno koliko i akcioni film. Možete igrati umreženi sa prijateljhima i ubijati se međusobno.
Pitajte bilo kog Counter Strike igrača da li je sve ljude gledao kroz nišan kada izađe na ulicu posle višečasovnog igranja. Potvrdiće da je imao te probleme...

Bil Gejts - VAKCINAMA SMANJITI SVETSKU POPULACIJU

pripremio:Vanja J. Vučenović

Vlasnik kompanije Majkrosoft Bil Gejts je na nedavno održanoj TED konferenciji posvećenoj novim tehnologijama i razvoju izjavio, da je potrebno da vakcine budu upotrebljene sa svrhom smanjenja svetske populacije, a sve u cilju "rešavanja problema“ globalnog zagrevanja i smanjenja emisija karbon dioksida (CO2) u atmosferi.

Ističući da se svetska populacija bliži broju od 9 milijardi, Gejts je rekao da „ukoliko uradimo zaista dobar posao sa vakcinama, sistemima zaštite zdravlja i zdravstvenih službi koji brinu o reprodukciji (pitanjima abortusa), mogli bismo smanjiti taj broj za 10 ili čak čitavih 15 procenata.

Ipak, nejasna je njegova tvrdnja da napredak u sistemu zaštite zdravlja i vakcine (koje navodno spašavaju živote) mogu da vode smanjenju svetske populacije, osim ako Gejts ne poziva na vakcinisanje radi sterilizacije populacije, što je, podsećanja radi, potpuno isti metod koji je svojevremeno preporučivao nekadašnji naučni savetnik u Beloj kući Džon Holdren u svojoj knjizi iz 1977. godine, prizivajući tada „planetarni režim“ da sprovede sve potrebne drakonske mere i načine u cilju smanjenja globalne populacije, uključujući tu i sterilizaciju.

Nakon predstavljanja statistike i trenutnog odnosa broja ljudi na planeti i količine karbon dioksida (CO2) u atmosferi, vlasnik Majkrosofta je istakao da „ će se verovatno jedan od tih brojeva (koji se odnosi na broj ljudi ili količinu CO2) vremenom smanjivati i sići blizu nule.“

Nešto kasnije u svojoj multimedijalnoj prezentaciji, Gejts je ponovo istakao da je upotreba vakcina „nešto što on voli“, te naglasio da će vakcinisanje ljudi uticati na smanjenje globalne štetne emisije CO2.



Ali i smanjenja broja ljudi?

I gde su sada "naši" epidemiolozi?



A rekao je:

Srž laži Bila Gejtsa leži u priči o globalnom zagrevanju
koja govori da je CO2 koju emituju ljudska bića glavni krivac
za neželjeno zagrevanje planete.

I pošto ovaj ljudski faktor zagrevanja navodno preti da uništi
celu planetu, zagovornici dogme Globalnog Zagrevanja stoga
tvrde da ljudska emisija CO2 mora biti smanjena.
Bil Gejts smatra da je jedan od načina da se ostvari cilj -
DA SE SMANJI POPULACIJA !!!

On smatra VAKCINE poželjnim sredstvom za ostvarenje cilja.
Takodje kaže kako promoviše ZDRAVSTVO i
REPRODUKTIVNO - ZDRAVSTVENE USLUGE za postizanje istog cilja.

Gejts potvrdjuje svoju "duboku naklonost" prema vakcinama.

Preko 26 milijardi tona CO2 godišnje,na svakog Amerikanca to je oko 20 tona,
za ljude iz siromašnih zemalja to je manje od 1 tone,
imamo prosek od oko 5 tona za svakog stanovnika planete.

Mi moramo napraviti promene koje će ovaj broj svesti na nulu.
Taj broj kontinuirano raste, tako da moramo ići od rapidnog
rasta sve do same nule.

4 stvari su ključne kod oslobadjanja CO2...
sa leve strane imamo CO2 koji zelimo do nule, a taj broj se zasniva
na broju ljudi, prosečnim sredstvima koje koristi svaki pojedinac,
na energiji koju ta sredstva troše i na količini CO2 koju ta
energija oslobadja.

Sada pogledajmo ove stavke da vidimo kako da ovaj broj svedemo na 0...
...verovatno će jedna od ovih stavki morati da se snizi veoma blizu nule
pogledajmo..prvo imamo populaciju...U svetu danas ima 6,8 milijardi ljudi,
taj broj će porasti na 9 milijardi.

Sada, ako mi zaista uradimo dobar posao sa novim VAKCINAMA, zdravstvom reproduktivno-zdravstvenom negom, mogli bismo da snizimo taj broj na 10
do 15%...ovde vidimo porast ya 1.3

Drugi faktor su sredstva koja koristimo. To obuhvata sve - hranu koju jedemo,
odeću,televiziju - to su veoma dobre stvari...rešiti se siromaštva znači obezbediti sredstva skoro svima na planeti i to je odlična stvar da bi ovaj broj porastao. bogatih, na primer, najbogatija milijarda ljudi... mi bismo mogli da smanjimo broj i da
koristimo manje sredstava, ali svake godine ovaj broj ce u proseku rasti...

U sledećem insertu ćete čuti Gejtsa kako objašnjava šta je za njega najvažnija
stvar koju bi on izabrao da postane realnost u vremenskom rasponu
od narednih 50 godina.

Dakle ovo je želja...konkretna želja da uvedemo ovu tehnologiju. Kada biste 1 želju za narednih 50 godina..da mogu da izaberem ko bi bio predsednik, da izaberem VAKCINE, a to je nešto što volim ?!? ....ili bih mogao da izaberem stvari koja košta duplo manje,
nova tehnologija ya smanjenje CO2.

To je želja koju bih izabrao..to je želja sa najvećim uticajem...ako ne ostvarimo razlika izmedju ljudi koji misle kratkoročno i dugoročno bila bi stršna, izmedju bogatih zemalja takodje...i iznad svega, životi "onih" 2 milijarde ljudi bili bi mnogo gori.

BEDNI "RIALITI" UMESTO REALNOSTI BEDE

Branko Radun

Moderna civilizacija je odavno iz realnosti iskoračila u različite sfere virtuelne realnosti. Masovna kultura nameće i osvaja milijarde ljudi svojim (post)modernim mitovima i legendama. Moderno društvo je u širem smislu „rialiti” u kome se gotovo svi mi nalazimo, svesni toga ili ne.

Smenjivanje moda i modela virtuelne realnosti koje nam se nude i nameću kao „prava realnost”, preko primamljive formule „bekstvo od loše realnosti”, se dešava kao u nekom kaleidoskopu, jedna slika i konstrukcija zamenjuje drugu. Tako je i u popularnoj muzici, s vremena na vreme, dolazilo do smene pravaca i stilova, sve sa namerom da se stekne utisak o navodnoj velikoj i korenitoj promeni koja se dešava. Mase gladne novog i neobičnog su tražile novo i u onom što je zapravo reciklirano iz istorijskog đubrišta moderne kulture.

Kao klinci smo pratili kako je posustali rok, koji je otišao u dekadentnu rokoko fazu, bio zamenjen svedenim i svesno prostačkim pankom. Pank nije, naravno, bio samo performans prostaštva i grubijanstva, on je oslobađao i zapretenu i potisnutu socijalnu energiju, tako da se ona zarad održavanja sistema izduva u što jalovijem pravcu. No, ono što je bilo zanimljivo u panku, osim mračne i destruktivne ikonografije, je i skoro odmah proglašavanje kraja istog kroz grafite na kojima je pisalo „Punk`s not dead”. Pank je kontrolisao socijalnu frustraciju i agresiju mladih Britanaca, a zatim i drugih modernih društava, na način koji ne ugrožava sistem. Kao fenomen, pank je promovisao, ne neki konstruktivni otpor nepravednom sistemu, već besmisleno nasilje i socijalni nihilizam. U njemu je bilo mesta za različite sadržaje, pod uslovom da su u skladu sa njegovim agresivnim i nihilističkim životnim stilom.

Međutim, nije nam tema toliko pank, koliko jedno njegovo kultno medijsko čedo. Verovatno se sećate serije „Maks Hedrom”, koja se na našoj televiziji prikazivala krajem osamdesetih? Izvedena iz jednog „sajberpank” filma, ova serija je domaćoj publici, sasvim nespremnoj na sve što će uslediti na ovim prostorima, ipak prikazala, kao na dlanu, borbeno polje na kome će se odvijati teške zloupotrebe moderne tehnologije, sposobne da kreira „virtuelnu” stvarnost i „virtuelne” ličnosti.

Koliko god bili konfuzni i film i serija, ipak, najavljuju sve bitne koordinate u kojima se počela kretati kultura u praskozorje digitalne ere: sniženje kamatnih stopa (u engleskom jeziku se za ovo koristi žargon Maximal Hedroom), tehnologija uticanja na podsvest publike putem medija, korupcija, pohlepa, korporativni kapitalizam u advertajzingu, preuzimanje kompanija, kloniranje, trgovina organima, terorističke akcije, sklonost ka anarhizmu, „nju ejdž” religioznost, medijska cenzura, veštački razvoj inteligencije, neženjeni efekti informatičkog razvoja.

Glavni junak serije je „mreža”, tj. advertajzing korporacija koja je postala sajber ličnost, razvijena na osnovu nekad stvarne fizičke ličnosti. Opkoljeni „mrežom”, junaci serije bauljaju po njenom „informatičkom” ili „sajber” prostoru koji je uglavnom virtuelni. Dakle, mi imamo posla ne više sa ljudima, već sa «mrežom» ili «sistemom» koji želi sve da zna i kontroliše. Stoga taj Sistem nije personalan, već je on u suštini bez-ličan i anoniman, a ljudi su tek šrafovi u tom gigantskom mehanizmu ili «mreži».

Maks Hedrom je postmodernistički izlomio i vreme i prostor, sve je tu pomešano i često nelogično. A, ipak je ovakva, na momente apsurdna, tv serija bila globalni tv hit. Ovim je, konačno, i u pop kulturi došlo do obračuna i sa ličnošću i sa moralom i sa vremensko-prostornim kontinuom. Junak može biti izlomljene, višestruke i šizoidne ličnosti, sam protiv sebe okrenut i slično tome. U „sajberpank” ostvarenju je nihilizmom napadnut sam etos, a što dramaturški do tada nije bilo moguće u pop umetnosti. Osim toga, „Maks Hedrom” je narušio i tok vremena u umetničkom delu. Na taj način su „abgrejdovani” pankeri preokrenuli „flešbekove” na naličje. Tada je to izgledalo paradoksalno, a publici je i danas nerazumljivo. To što je nerazumljivo, ne znači samo po sebi da ima neki duboki smisao. Naprotiv. Sve ovo se desilo u doba kada je Frensis Fukujama objavio „Kraj istorije”, a Art of noise objavili nosiocima ukusa proizvedenog u „Fabrikama snova” kako virtuelni likovi stalno sanjaju, ali ne spavaju (vidi spot Art of Nosie: Paranomia). Mi smo doživeli krvavi kraj jedne države-sistema-ideologije, a ceo svet ne prestaje da doživljava «kraj istorije».

Iako je „sajberpank” serija „Maks Hedrom” bila daleko ispred svog vremena, zaboravljena je kao tehno-kič tadašnje tv produkcije, i u evroatlantskom svetu nije doživela druga izdanja osim u VHS formatu. Iako su ga tek pre nekoliko godina Japanci „ripovali” i prilagodili DVD formatu, za gledanje „Maks Hedroma” nedostaje elementarno interesovanje u «sajber zajednici» čije je proročansko ostvarenje. Kao u „Imenu ruže” Umberta Eka, „civilizacija” se zatvorila u „digitalni format”, zadržavajući u nedostupnoj kuli zastarelih formata sadržaje koji je demistifikuju. Tako je otprilke bilo i sa Maks Hedromom.

Nešto paralelno se desilo i u svetu pop-muzike. Naglašavanje ličnosti izvođača postalo je prevaziđeno. Došlo je do poplave interpretatora, «puštača» muzike (di-džejeva). „Prsonaliti” je zamena za personalno, on je samo medijska maska koju neko nosi, a može da je nosi bilo ko. Prepariran u vremenu, kult Džegera i Madone je usrdno, ali samo formalno poštovan poput (post)paganskog kulta „nepobedivog sunca” u kasnoantičkom Rimu, postao je apstraktni korporativni brend. Nešto što svi znaju i čije svetkovine okupljaju, ali bez religijskih uverenja i posvećenosti. To je kao atraktiva utakmica koju posmatraju svi, ali gotovo niko aktivno ne učestvuje. Predstava za mase, izduvni ventil za mlade i agresivne u civilizaciji spektakla.

Sada kad smo preplavljeni hiperrealističkim filmovima i serijama, poludokmentarnim i rialiti programima, i dalje se oseća glad za realnošću. Rialiti programi su zamena za realnost, a zapravo još više uvlačenje gledaoca u medijsku virtuelnu «realnost». Rialiti programi nas zavode pseudorealizmom, nastoje da „realost” učine zanimljivijom, da otkriju prljavi veš putem nadzora nad privatnim životom (Veliki Brat), pa najzad i da razotkriju intimu (Trenutak istine), bez obzira koliko je šta «usmeravano» i «nameštano». Postala je važna izluzija „realnosti”, a sasvim je postalo nebitno „gde je tu realnost”. Realnost je bedna i surova i zato nam se nude rialitiji.

Tako je i u Srbiji danas - vladajuća ekipa je došla na vlast tako što je ponudila medijsku obmanu «politički rialiti» u vidu gotovo opipljivih 1000 evra svakom, preko «performansa» ugovora o strateškoj investiciji Fijata u «srcu Šumadije» do otvaranja prostora za «200.000 novih radnih mesta». Ovde nije bila toliko reč o prostom obećanju koliko o kreiranju jedne slike virtuelne budućnosti u kojoj će Srbija biti bogatija i srećnija. Vladajući establišment je imao medijsku dominaciju, gurao je svoju «obećanu budućnost», a sa druge strane, ostali politički i medijski akteri, nisu imali adekvatan odgovor i da razobliče ovu obmanu. Potcenili su značaj medijskog kreiranja stvarnosti i moć «rialitija» u realno očajnoj, ojađenoj i siromašnoj Srbiji.

KOLIKO JE OPASAN ORVELOVSKI "RIJALITI SVET" ?

pripremio Vanja J. Vučenović

O tome koliko je, u stvari, poguban uticaj televizije kao i svojevrsne poplave postmodernih rijaliti programa pokazao je i dokumentarac francuskih autora, u okviru koga se prikazuje kako takmičari probnog rijalitija "La zone extreme" bez problema pristaju da muče jedni druge elektro-šokovima, pa čak i ubijaju. Manipulativne metode i tehnike kontrole uma, emocija i ponašanja koje se danas gotovo neskriveno sprovode nad "zamorčićima" savremenih rijalitija, bude opravdanu zapitanost prosečnog čoveka, kakva je to sudbina rezervisana za njega u nadolazećem kontrolisanom svetu Orvelove 1984. Sa punim pravom se pitamo da li je ljudska sloboda postala prevaziđena kategorija i da li mi svi igramo već neku svoju unapred određenu ulogu u globalnom rijalitiju koji nam se svakodnevno odvija pred očima.

"Godinama se na televiziji prikazuju sve ekstremniji programi u kojima se takmičari ponižavaju i muče. Hoćemo li uskoro videti i ubistvo u udarnom terminu?", pitao se glas u pomenutoj dokumentarnoj emisiji "Le Jeu de la Mort" ("Igra smrti)".

Kreatori programa okupili su takmičare i ubedili ih da prisustvuju snimanju novog rijaliti programa "La zone extreme" u kojem je jedno od glavnim pravila da se pogrešni odgovori kažnjavaju mučenjem, tj. elektro-šokovima. Takmičarima je prećutano da su ustvari deo eksperimenta i da će "žrtve" biti glumci koji će se pretvarati da trpe bol usled elektro-šokova.

Iako su poverovali da stvarno muče "žrtve" i čuli ih kako zapomažu i mole za milost, takmičari su nastavljali sa zadavanjem elektrošokova. Čak i kada su mislili da će elektrošokovi bili fatalni po takmičara, većina učesnika nije otkazala poslušnost i odbila da pritisne dugme.

Lažni rijaliti imao je i hostese i publiku, koja je "navijala" za "mučitelje"Navodeći podatak da je osamdeset odsto učesnika pristalo da zada elektro-šok od 460 volti iako je znalo da će to usmrtiti "žrtvu", autori su pokušali da alarmiraju javnost i ukažu koliko može biti opasan uticaj rijaliti programa, koji učesnicima "ispiraju mozak". U takvim uslovima učesnici su spremni i da ubiju, poruka je autora.

"Dokumentarac pokazuje koliko su učesnici ovakvih programa spremni da idu protiv svojih moralnih principa kada im bude naređeno da urede nešto ovako ekstremno", kažu autori, prenosi BBC.

"Kada smo krenuli da snimamo, nismo ni sanjali da će rezultati biti ovako porazni. Jedna učesnica je pristala da muči druge iako su joj baba i deda bili žrtve holokausta. Jedan takmičar nam je rekao da je to radio jer se plašio da ne pokvari emisiju", dodao je jedan od autora, inače poznat po šokantnim dokumentarcima.

Samo 16 učesnika je odbilo da muči druge takmičare i otišlo sa snimanja, prenose francuski mediji.

Kritičari i novinari su, međutim, dočekali ovaj program na nož, i istakli da su u njemu korištene iste manipulativne tehnike kao i u rijaliti programima na čiji poguban uticaj žele da ukažu.
Kritike su došle i od strane socijalnih psihologa koji naglašavaju da televizija ne predstavlja nikakav specijalan "teren" na kojem se učesnici ne mogu odupreti autoritetu (što su autori hteli da pokažu), već da ona predstavlja samo jedan "kontekst" u kojem je takvo ponašanje vidljivo.

Ovaj dokumentarac napravljen je po ugledu na poznati eksperiment američkog socijalnog psihologa Stenlija Milgrama 1963. godine. On je, u pokušaju da shvati ponašanje nacista koji su slepo izvršavali naređenja i vršili masovna ubistva u logorima, izveo eksperiment sa volonterima. Oni su bili "izloženi" autoritetu koji im je izdavao naređenja da zadaju elektro-šokove u slučaju da "žrtve" pogrešno odgovore na neko pitanje. Dve trećine volontera nisu mogli da se suprotstave autoritetu i bili su spremni da ubiju.

DEMONI U BELIM MANTILIMA

AKO JE OVO HUMANOST ...

Gde je god Svetska zdravstvena organizacija sprovela program vakcinacije protiv malih boginja - pojavila se SIDA. Ko, kako i zašto je stvorio ovaj smrtonosni virus i koja čuvena imena politike i nauke imaju svoje prste u ovom zločinu ?

Smrtonosne zarazne bolesti haraju danas kao nikad do sad. Još se nismo ni smirili od svinjskog gripa, a već se najavljuje kozji grip i ko zna šta nas još sve čeka. Kad se tome dodaju od ranije - kravlje ludilo, ptičiji grip i sida, onda mnoga pitanja naviru na površinu. Gde su bili ovi virusi pre sto godina, kako baš sada da nastaju 'prirodno' svi odjedared? Jedino što je sigurno, to je da određene farmaceutske industrije cvetaju...

Izazivač side je virus humane imunodeficijencije - HIV, koji pripada porodici retrovirusa. Ovo praktično znači da virus postaje deo čovekovog genetskog materijala, zauvek ugrađen u hromozome. Bolest je smrtonosna jer direktno napada imunološki sistem, a leka još nema. Barem ne za običan narod!

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 25 miliona ljudi u svetu inficirano je opakim virusom, preko osam miliona je obolelo, a gotovo šest miliona je umrlo! Više od tri petine inficiranih registrovano je u Africi (najveći eksperimentalni poligon na svetu), a jedna petina u Aziji. Ostatak otpada na Evropu i Ameriku.

Tokom jednog dana, oko 8.000 ljudi širom sveta inficira se HIV virusom. Od toga 1.000 dece mlađe od 15 godina. Ovde treba dodati i procenu Svetske zdravstvene organizacije da će vrlo brzo biti 40 miliona inficiranih ljudi u svetu!

NEĆE DA PRIZNAJU

Uprkos neprestanom poricanju zvaničnika američkog Ministarstva odbrane, svet uzbuđuju tvrdnje pojedinih naučnika da sidu izaziva virus stvoren genetskim inženjeringom, namerno pušten iz laboratorije da zbriše homoseksualce i sve druge rase osim belaca u SAD i smanji gladnu populaciju u zemljama Trećeg sveta.

Posredni dokazi nagoveštavaju da je epidemija započela otpreilike u isto vreme kada i zvanični programi vakcinacija SAD i Svetske zdravstvene organizacije i verovatnom kontaminacijom banaka krvi.

Dr. D.M.Mekartur, tada zamenik direktora za istraživanje i tehnologiju pri Ministarstvu odbrane SAD, pojavio se 6. juna 1969. na saslušanju pred kongresnim podkomitetom, zahtevajući od Kongresa da finansira projekat stvaranja sintetičkog biološkog agensa protiv kojeg ljudi još nisu razvili prirodni imunitet. U Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu javnosti je dostupan kompletan tekst zahteva ovog 'doktora dobročinitelja'. U obrazloženju svog zahteva, Makartur kaže: 'Molekularna biologija je oblast koja se razvija izuzetno brzo i eminentni biolozi veruju da će za pet do deset godina biti moguće da se stvori sintetički biološki agens, agens koji ne postoji prirodno i protiv kojeg čovek nije razvio prirodni imunitet - novi infektivni mikroorganizam koji se može u određenim važnim aspektima razlikovati od bilo kog drugog poznatog organizma - izazivača bolesti. Najvažnije je da će takav virus biti otporan na imunološke i terapijske procese od kojih zavisimo i na kojima zasnivamo svoju relativnu slobodu od infektivnih bolesti. Istraživački program koji će se pozabaviti mogućnošću kreiranja takvog mikroorganizma može biti završen za približno pet do deset godina. Za kompletno istraživanje potrebno je 10 miliona dolara'.

Novčana sredstva su odobrena, a AIDS se prvi put pojavio deset godina kasnije, sa baš onakvim karakteristikama kakve su spomenute u zahtevu.

Svetska zdravstvena organizacija je 1972. godine u svom Biltenu pod brojem 47. iznela sličan predlog, gde se kaže: 'Treba pokušati da se utvrdi mogu li virusi zapravo da selektivnim efektima deluju na imunološke funkcije organizma uticajem na funkcije T ćelija kao suprotnost funkcijama B ćelija. Treba tragati i za mogućnošću da imunološki odgovor na virus po sebi može biti oslabljen ukoliko infektivni virus napadne, manje ili više selektivno, ćelije koje reaguju na viralne antigene'. Ovo je klinički opis funkcije virusa AIDS.

Opseg AIDs infekcije u Africi poklapa se u potpunosti sa lokacijama na kojima je Svetska zdravstvena organizacija sprovela program vakcinacije protiv malih boginja sredinom 70-tih godina. Oko 14.000 Haićana takođe je vakcinisano tokom te kampanje - obzirom i na skori katastrofalni zemljotres na Haitiju, izgleda da su i oni, pored Afrike, omiljeni eksperimentalni poligon svetskih zlotvora.

AIDS se pre svega razlikuje po svom etno-selektivnom virusu. Procenat infekcije je dva puta veći među crncima, latinoamerikancima i američkim domorocima, nego među belcima, sa smrtnošću koja dolazi dva-tri puta brže. Preko 80 odsto dece sa AIDS-om i 90 odsto novorođenčadi pripada toj manjini.

'Etničko oružje' koje će direktno pogađati određene rasne grupacije bilo je dugoročni cilj programa biološkog oružja armije SAD - tvrdili su još 1982. godine Robert Haris i Džeremi Paksmen, autori knjige 'Viša forma ubistva: tajna priča o hemijskom i biološkom oružju'. Prema nekim izvorima, troškovi današnje američke administracije za istraživanje biološkog oružja, uvećani su za nenormalnih 500 odsto, prvenstveno u oblasti genetskog inženjeringa mikroorganizama - izazivača novih bolesti.

PO SVAKU CENU DO APSOLUTNO ČISTE RASE

'Otkriće' visrusa AIDS-a najavio je 1984. godine dr Robert Galo sa Nacionalnog instituta za rak u Fort Detriku, u Merilendu, centru vojnih istraživanja i proizvodnje biološkog oružja. Dr Robert Galo je pokupio sva priznanja za otkriće virusa AIDS, tvrdeći da on najverovatnije potiče od sličnog virusa otkrivenog kod afričkih majmuna koji je spontano mutirao i prirodno preskočio vrste !!!??

Prema jednoj treoriji, virus AIDS izgleda da i deluje kao hibrid virusa goveđe leukemije i virusa koji kod ovaca izaziva truljenje mozga, razmoženih u kulturi ljudskih ćelija. Da je bilo moguće da se takav monstruozni virus pojavi prirodno, to bi se dogodilo vekovima ranije i desetkovalo bi čovečanstvo još u dalekoj prošlosti.

Studija o vakcini protiv hepatitisa B iz 1978. izgleda da je bila inicijalno sredstvo za ubacivanje infekcije u Njujork. Test protokol je zahtevao samo vakcinaciju samo poligamnih muškaraca. Homoseksualci su dobili jednu vrstu vakcina, a heteroseksualci drugu. Najmanje 25-50 odsto prvih prijavljenih slučajeva AIDS-a u Njujorku 1981. godine primilo je test vakcinu protiv hepatitisa B 1978. Do 1984. godine, kod 64 odsto muškaraca koji su primili ovu vakcinu pojavili su se semptomi side.

Prema zvaničnim podacima, epidemiološki 'dokazi' ukazuju da se HTLV-3 virus (slika desno), lokalizovan u centralnoj Africi, proširio na Haitiju krajem 70-tih. Početkom 80-tih godina virus je stigao u SAD i Evropu. Zvanično, Centar za kontrolu bolesti u Atalanti identifikovao je prvi slučaj side 1981. godine.

Međutim, epidemija je bukvalno eksplodirala u tri američka grada poznata po 'organizovanim homoseksualnim komunama', pre nego što je bolest prijavljena bilo gde drugde, uključujući Haiti i Afriku, tako da je epidemiološki nemoguće za bilo koju od ovih zemalja da bude mesto postanka i polazna tačka širenja infekcija u Americi.

Pre nego što se u potpunosti odbaci mogućnost da bi proizvodni pogoni američke armije bili uključeni u genocid, treba imati na umu da je stotine nacističkih naučnika prebačeno u SAD i dobilo ključne pozicije u vojnoj istraživačkoj službi i etablišmentu posle Drugog svetskog rata (operacija 'PAPERCLIP' - SPAJALICA), kada su SAD odlučile da komunizam bace na kolena po bilo koju cenu i ojačale vojnu kontrolu nad ekonomskom i spoljnom politikom. Nema dokaza da su se nacisti odrekli svojih genocidnim ciljeva o čistoj rasi samo zato što su promenili domovinu. S obzirom na njihov 'mentalni sklop', svoje genocidne ciljeve nikada nisu napuštali.

STROGO ZABRANJENA ISTINA

Prva javna optužba da je sida biološko oružje objavljena je u indijskom časopisu 'Patriot', 4. jula 1984. Pitanje je kada bi se završila istraga ovog lista i kojim pravcem bi krenula, da se nisu dogodile dve velike katastrofe koje su pažnju javnosti usmerile na sasvim drugu stranu: ubistvo Indire Gandi 31. oktobra i eksplozija u Bopalu, 'slučajni' incident u kojem je 3.decembra poginulo nekoliko hiljada i ranjeno preko 200.000 ljudi.

Ovo je inače jedna od omiljenih 'operacija' svih vrsta vlasti bilo gde u svetu - kada neko počne da vas pritiska za po vas neugodne stvari i cela javnost gleda u vas, jednostavno 'slučajno' dođe do nekog događaja koji će potpuno okrenuti pogled javnosti na tu drugu stranu !

Sovjetska štampa prenela je priču iz 'Patriota' u oktobru 1985, olakšavajući autoritetima Ministarstva odbrane SAD da odbace optužbe kao 'sovjetsku propagandu'. Varijacija na teoriju o AIDS-u kao biološkom oružju popularna je i u krajnje desničarskim publikacijama, ali oni tvrde da su AIDS razvili sovjetski naučnici kao sredstvo borbe protiv Amerikanaca. Očigledan problem ove teorije je činjenica da bi žrtve sovjetskog biološkog napada bili antikomunisti, a ne manjine i homoseksualci koji su obično, levičarski orijentisani.

Očigledno, homoseksualci su bili inicijalna meta u SAD, ne samo zato što su njihove seksualne navike pomogle brzom širenju bolesti, već i zbog toga što se pravilno pretpostavljalo da će mali broj heteroseksualaca posvetiti pažnju tom problemu. Takođe, žig i ljaga o 'bolesti homoseksualaca' sukobiće se i umešati u racionalne diskusije o poreklu AIDS-a.

Intrigantan je i način sintetizovanja virusa AIDS-a, masovne proizvodnje, širenja i ubacivanja u program vakcinacije. Međutim, poznata je činjenica da su još početkom 60-tih godina američki naučnici započeli obiman projekat u Indiji, čiji je krajnji cilj bio stvaranje genetske mape naroda. Mape, po kojoj bi veoma lako bilo ustanoviti genetske sličnosti i razlike etničkih grupa.

Zanimljiva je činjenica da je knjigu 'Zbog čega nikada nećemo dobiti rat protiv AIDS-a' od autora Brajana Elisona i Pitera Dusberga - zabranio Federalni sud. Zašto bi to uradio? Jednostavno zato, što ova knjiga otkriva istinu koja se krije iza čitavog niza prevara vezanih za HIV virus i epidemiju AIDS-a i ogromne industrije koja je izrasla oko toga. (Pogledajte temu: SVINJSKA GRIPA I NJENA STRAVIČNA VAKCINA).

Krajem 1986. godine, Evropom, a naročito Nemačkom, kružile su uznemiravajuće priče da je AIDS virus rezultat kombinacije višna virusa (slika levo) koji izaziva fatalnu bolest ovaca ali ne utiče na ljude, i HTVL-1 virusa, virusa ljudske leukemije koja inficira ljudske ćelije ali retko sa fatalnim ishodom. Profesor Jakob Segal (slika dole desno), autor ove teorije koja je objavljena 1987. godine u knjizi 'AIDS, virus iz genetske laboratorije', strukturalnom analizom, uz korišćenje genetskih mapa, dokazuje da je HIV sličniji višna virusu nego ostalim retrovirusima.

Po njemu: 'Ova sličnost ne može se objasniti prirodnim procesom mutacije i evolucije. To jedino može biti rezultat kombinacije dva virusa'. On i napominje da su sumptomi AIDS-a konzistentni komplementarnih efektima druga dva virusa. Kod pacijenata sa AIDS-om koji ne umru od posledica imunodificijencije, javljaju se istovetna oštećenja mozga, pluća, creva i bubrega kao i kod ovce zaražene višna virusom. Kombinovanje višna virusa i HTLV-1 dozvolilo bi novom virusu da uđe ne samo u makrofage (krupne ćelije koje mogu da gutaju čestice) unutrašnjih organa čoveka, već i u T4 limfocite i tako izazove slabljenje imuniteta - što se tačno manifestuje prilikom AIDS infekcije.

Teoriju o poreklu virusa iz Afrike odbacio je veći deo istraživača. Čak i da je takav razvoj prirodne mutacije bio moguć, to ne objašnjava iznenadnu epidemiju početkom 80-tih, s obzirom na činjenicu da majmuni i ljudi žive zajedno u Africi, takoreći od početka civilizacije.Kako kaže profesor Jakob Segal: 'Ne postoje čvrsti dokazi o postojanju AIDS-a u Africi pre 1983. godine, a najraniji slučaj bolesti zabeležen je u Njujorku 1979. godine'. Naravno, njegovu teoriju naučni časopisi odbili su da objave.

Profesor Segal, takođe, tvrdi da je virus bilo moguće stvoriti još 1977. zahvaljujući tadašnjoj tehnologiji genetske manipulacije, iako je to bio dugotrajan proces koji je trajao šest meseci. Kako je višna virus bio već poznat, problem se sastojao u pronalaženju ljudskog retrovirusa koji će biti osposobljen da inficira ljude. Dr Robert Galo je, po Segalu, uspeo da izoluje takav virus (HTLV-1) do 1975. godine.

Te iste godine, odeljenje za viruse u Fort Detriku u Merilendu preimenovano je u Istraživački centar za rak Frederik i stavljeno pod superviziju Nacionalnog instituta za rak - poslodavca dr Roberta Gala. U laboratoriji P4 Fort Detrika, stvoren je virus AIDS-a između jeseni 1977. i proleća 1978. godine. Šest meseci je upravo period neophodan da se od višna virusa i HTLV-1, sa tadašnjom tehnikom i tehnologijom, stvori novi virus.

Novi virus je zatim testiran na osuđenicima-dobrovoljcima, kojima je posle eksperimenta obećano ikidanje zatvorske kazne. Kako se posle šest meseci nisu ispoljili simptomi, zatvorenici su pušteni na slobodu. Neki od njih bili su homoseksualni, koji su otišli u Njujork, gde je bolest prvi put otkrivena 1979. godine.

Međutim, istraživači nisu računali da će stvoriti bolest sa tako dugim periodom inkubacije. Da su svoje zamorce zadržali na posmatranju malo duže, otkrili bi bolest i bili u stanju da je drže pod kontrolom. Drugim rečima, profesor Segal tvrdi da je do epidemije u Njujorku došlo slučajno i da je AIDS rezultat istraživanja biološkog programa koji je izmakao kontroli.

U intervjuu nemačkim novinama, 18. aprila 1987. dr Galo opisuje Segalovu teoriju kao propagandu KGB-a. Segal, koji je inače ruskog porekla - litvanski Jevrejin, tada je bio penzionisani profesor biologije na Hambolt univerzitetu u Istočnom Berlinu, gde je predavao od 1953. godine. Imao je 78 godina i sasvim izvesno bio suviše star da bi se bavio propagandom.

Dr Jakov Segal je 190. godine napisao novu knjigu, u kojoj mnogo detaljnije razvija svoju teoriju, a naslo knjig sve govori - 'Trag vodi u Pentagon'.

Dr Leonard Horovic (slika desno) sa univerziteta Harvard tvrdi da je HIV virus 'rezultat biološkog ratnog programa koji su stvorili naučnici Nacionalnog centra za istraživanje raka pod maskom specijalnog kancer virus programa - SCVP, koji finansira federalna vlada. Dr Horovic, međunarodno poznati stručnjak za biheviorističku nauku i predsednik neprofitabilne obrazovne korporacije, autor deset knjiga i više od 80 naučnih radova, iznosi provokativne dokaze da je širenje side rezultat upravo ovog programa. Knjiga koju je napisao predstavlja prvo dublje istraživanje porekla HIV virusa i ebole. Tvrdnje da su ovi virusi 'koji su se tek pojavili' prirodno evoluirali i tada napali vrste od majmuna do čoveka, zvuče uglavnom neosnovano u svetlu dokaza prikupljenih u ovom izuzetnom tekstu. Pritom se veoma ubedljivo razmatra mogućnost da je reč o laboratorijskim kreacijama, slučajno ili namerno proširenim putem zaraznog hepatitisa i vakcine protiv malih boginja u SAD i Africi - kako su brojni autoriteti i ranije tvrdili.

Horovic je pronašao dokaze o postojanju brojnih istraživačkih studija koje su se bavile proučavanjem viralne vakcinacije, sprovođene istovremeno u Njujorku i centralnoj Africi od strane uskog kruga virusologa koji su radili za velikog vojno-medicinskog kontraktora pod pokroviteljstvom Nacionalnog instituta za rak i Svetske zdravstvene organizacije. U čitav projekat direktno je bio uključen i dr Robert Galo, koji je 1987. 'otkrio' virus AIDS-a.

Zastrašujući podaci dokazuju da su tokom 60-tih i 70-tih godina američki naučnici sa Nacionalnog instituta za istraživanje raka, u okviru programa 'biološkog rasnog oružja' razvili brojne viruse za pustošenje ljudskog imunološkog sistema i eksperimentisali da asortimanom antidot vakcina tobože za 'odbranu' od raka i njegovu prevenciju.

Horovic tvrdi da je CIA aktivirala, a američka spoljna politika inicirala i sprovela inicijativu širenja AIDS virusa stvorenog genetskim inženjeringom u centralnoj Africi, kao odgovor na navodne pretnje od komunizma, crnog nacionalizma i brzo rastuće populacije Trećeg sveta.

Značajne uloge u ovoj horor priči pripale su savetniku za nacionalnu bezbednost Henriju Kisindžeru, sekretarima Ministarstva zdravlja i obrazovanja Frenku Karlučiju Junioru o Džozefu Kalifanu, predsednicima Ričardu Niksonu i Džeraldu Fordu i ekonomskim uglednicima Nelsonu i Lorensu Rokfeleru.

Potraga za poreklom side otkriva šokantne činjenice o vojnoindustrijskom genocidnom biološkom ratnom programu CIA i američke vlade. Henri Kisindžer (slika desno), tada 23-godišnji oficir američke obaveštajne službe, 1948. godine regrutovao je nacističke prebege, koji su zatim dobili vrhunske pozicije u američkoj vojci, vazduhoplovnoj industriji, biološkoj nauci i medicini. Trebali su samo da nastave svoja istraživanja i projekte koje su započeli u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata.

Dvadeset godina kasnije, Kisindžer napušta mesto na prestižnom Harvard univerzitetu i daje ostavku na unosnu poziciju atašea za spoljnu politiku Nelsona Rokfelera, da bi postao najbliži savetnik predsednika Niksona i deirektor Odbora za nacionalnu sigurnost. Tragajući za alternativama taktičkom nuklearnom oružju, paranoidni i egomanijakalni Kisindžer naredio je vojnom rukovodstvu da traži od Kongresa 10 miliona dolara za razvoj i testiranje virusa sličnih AIDS-u. Za tačno deset godina, epidemije AIDS-a i EBOLE (slika levo - virus ebole) su eksplodirale, i to 'sasvim slučajno' u regionu centralne Afrike, koja je bila opustošena i rastrgana tajnim operacijama CIA-e koje je takođe naredio Kisindžer.

Šokantni dokazi svedoče da je lično dr Robert Galo rukovodio tajnim projektom 'MKNAOMI' za potrebe CIA i bio debelo plaćen da stvori i testira viruse slične AIDS-u još 1970. godine. Dr Leonard Horovic prati inkriminišuću liniju koja povezuje Kisindžera, dr Gala, čitavu mrežu naučnika i najveće farmaceutske kompanije sa rukovodstvima CIA, NATO i OTRAG - zapadnonemačke kompanije iz Zaira koja tesno sarađuje sa preživelim nacistima. Ta linija ide sve do Liton industrije - vodećeg vojnog kontraktora u SAD, a razultira pravim genocidom nad ljudima širom sveta, a posebno prema cenim Afrikancima, američkim homoseksualcima i latinoamerikancima.

Epidemiju svinjskog gripa smo preživeli, ili bolje reći, preživeli smo pokušaj vakcinacije koji su nam pokušali nametnuti njihovim lažima. Šta se sprema u budućnosti, preostaje nam da čekamo, ali i da budemo totalno obazrivi kada su u pitanju humanitarne akcije Svetske zdravstvene organizacije.

PROJEKAT HAARP

High Frequency Active Auroral Research

HAOS IZ DALJINE ...

Program HAARP čini mnoštvo nizova radiotransmitera ogromne snage i odgovarajućih instrumenata za detekciju.Tačnije sadrži se od preko 180 antena smeštenih na nekoliko hektara.HAARP je smešten blizu Gekone, jedne zabačene lokacije na Aljasci.Ovi moćni transmiteri svakodnevno, u kontinuitetu, odašilju preko 3.000.000 vati koristeći 6 generatora jačine 3,6 hiljada konjskih snaga..To je 100 puta snažniji odašiljač od onih kakve na primer, u Evropi koristi TV BBC.Ipak, pulsna energija koju odašilje HAARP može biti i više desetina hiljada puta jače.Tvorac ovog demonskog čuda je dr Bertran Istlund sa Kolumbija univerziteta, a prvi izgrađen grejač na Aljasci isproban je još 1996. i to vrlo uspešno, na snazi od oko 20 milijardi vati.Američki Senat svake godine odobrava u proseku 20 milijardi dolara za usavršavanje sistema HAARP.

Ovaj sistem ima višestruke funkcije i mnogo jr više od izučavanja fenomena polarne svetlosti i radio komunikacija, kako tvrde zvaničnici istraživačkog 'Geofizičkog instituta na Aljasci' i njihovi finansijeri - Ratna mornarica i Ratno vazduhoplovstvo SAD-a. Armija SAD-a je sa HAARP-om postavila sledeće ciljeve:

•komuniciranje sa podmornicama u velikim dubinama okeana, pomoću radijacija ekstremno niste frekcvencije (ELF)
•prodiranje na isti način u zemljino tlo, radi pretraživanja skrivenih tunela, ili podzemnih skrovišta od vojnog interesa
•zaštita teritorije Amerike od neprijateljskih aviona i interkontinentalnih balističkih projektila
•uništavanje neprijateljskih satelita
•raspoznavanje vrsta projektila koji se približavaju američkoj teritoriji
•ometanje i apsolutno onemogućavanje komunikacija na određenim područjima
•menjanje hemijske strukture viših slojeva atmosfere, odnosno programiranje klime na željenom delu planete (nema više nikoga ko se ne pita; 'Šta se to dešava sa klimom? Sada znate odgovor. )
•izazivanje zemljotresa
•kontrola mentalnih funkcija i reakcija miliona ljudi
•upravljanje zdravljem ljudi i biološkim procesima na Zemlji !!!

Zadnje četiri tačke su ono na čemu se najviše radi u projektu HAARP i ono šta veliki moćnici najviše negiraju.

Ovaj signal detektovan je u višim slojevima atmosfere na visini između 100 km i 350 km, gde ga potom apsorbuje jonosfera. To je i uzrok blagog zagrevanja oblasti na velikim visinama, koje se protežu desetinama kilometara.

Po ovome se može zaključiti da je HAARP ogromna i poprilično skupa grejalica za spoljnu upotrebu. Ali, zagrevanje jonosfere na severnim širinama ima veoma čudan efekat.

Za razliku od nižih geografskih širina, u oblastima na velikim visinama postoji prirodan protok električne struje kroz jonosferu, koji se povezuje sa pojavom spektakularne polarne svetlosti - aurore borealis. Zagrevanjem se menja provodljivost jonosfere i utiče na njene prirodne električne struje, a to je ključna stvar u postojanju programa HAARP.Na taj način HAARP pruža svojim gazdama mogućnost da se dočepaju prekidača atmosferskog elektriciteta i da ga uključuju i isključuju kao da je obična sijalica.Omogućava im, takođe, da menjaju i moduliraju prirodni obrazac niskofrekventnih radio talasa koje emituje jonosfera. Zagrejani deo jonosfere tako postiže džinovski, ekstraniskofrekventni (ELF) radio transmiter. Američka vojska je itekako zainteresovana za ovakvu vrstu odašiljača, pa je HAARP izgrađen zajedničkim snagama Istraživačke laboratorije ratnog vazduhoplovstva i odeljenja za pomorska istraživanja SAD.

ELF talasi imaju takvo svojstvo da mogu prodreti bukvalno kroz svaku materiju.Normalni radio talasi na mogu prodreti duboko kroz vodu, ali ELF talasi mogu.ELF radio će uskoro postati jedino sredstvo komunikacije u nuklearnim podmornicama koje krstare morskim dnom, tako da HAARP nudi daleko moćnija sredstva prenosa poruka od konvencionalnih radio odašiljača i prijemnika.To ukazuje na interese i umešanost Ratne mornarice SAD u projekat HAARP, i njegova primena u komunikaciji je već dokumentovana ali se detalji čuvaju pod oznakom vojna tajna.

ELF talasi takođe prodiru daleko dublje u tlo i stenje nego radio talasi.Geo radar za istraživanje tla je prilično ograničen dubinom, ali sistemi koji koriste ELF talase mogu bez problema da zavire duboko, duboko ispod površine zemljine kore i bez izuzetka da lociraju i identifikuju sve podzemne bunkere i skrovišta.Ovo je oblast koju već godinama temeljno proučava američko vazduhoplovstvo.Javnosti su naravno nedostupne informacije o rezultatima tih istraživanja.Američka vlada je izjavila da je njegov zadatak pored komunikacije sa podmornicama i saniranje ozonskog omotača, što on stvarno i može da uradi, ali tamo gde to amerikanci odrede, zatim uklanjanje zagađenja ugljen-dioksidom i ugljen-monoksidom.Amerikanci povremeno sa HAARP-om čiste nebo i zagađenja nad Amerikom.Vrlo je zanimljiv nepobitan podatak da jedino u Americi opada stepen aero-zagađenja, mada njeni stanovnici i dalje nesmanjeno zagađuju atmosferu.

Naučnici kojima je stalo do zdrave planete, smatraju i upozoravaju da bi HAARP s obzirom na njegove mogućnosti, trebalo koristiti sa mnogo više opreza. Jedan od razloga za zabrinutost je činjenica da se zagrevanje vrši u obliku ispaljivanja kontrolisanih mlazova elektrona na metu brzinom supersoničnog aviona (mehanizam još neobjašnjen normalnom svetu). Elektrone apsorbuju niži slojevi atmosfere, ali na velikim visinama mlaznica se rasprostire stotinama kilometara u krug i u stanju je lako oboriti balistički projektil. To je i jedan od razloga za spekulacije o umešanosti HAARP-a u eventualnom namernom ili slučajnom rušenju spejs šatla Kolumbija, u februaru 2003.godine. Ovakvim korišćenjem HAARP bi dejstvovao kao štit protiv napada svih vrsta dirigovanih prjektila iz vazduha.Upravo zahvaljujući HAARP-u, Reganov projekat Rat Zvezda je ušao u završnu fazu.Da je tako, pokazuje samo ponašanje Amerike.Bombardovanje Srbije i Iraka, a slična sudbina čeka i Iran, Siriju i Severnu Koreju.Vladu SAD odavno ne interesuje mišljenje Ujedinjenih Nacija sa sa partnerima iz NATO pakta se konsultuju samo reda radi.

HAARP se može koristiti i za manipulaciju klimatskim uslovima.Efekat zagrevanja se koristi da bi se krajnje suptilno izmenile vazdušne struje i stvorili masivni, kumulativni meteorološki efekti iznad određenog područja, koji mogu tako trajati danima i nedeljama.

DYNCORP - PRIVATNA KOMPANIJA ZA DRŽAVNE RATOVE, ZA DRŽAVNE TAJNE I TAJNE DRŽAVNE UDARE?

Piše: Ivona Živković

Strateški partneri američke privatne preduzetničke kompanije DynCorp su američko Ministarstvo za nacionalnu bezbednost (DHS) i američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), kao i Centralna obaveštajna agencija CIA, ali i Pentagon. Tako DynCorp obučava američke špijune i profesionalne vojnike koje onda zapošljavaju CIA, NSA i američko Ministarstvo odbrane. Glavni izvor prihoda ove privatne kompanije (preko 96 odsto) je novac iz državnog budžeta Sjedinjenih Država, a to znači da je plaćaju sami građani. Ova privatna kompanija vrši obradu najvažnijih državnih obaveštajnih podataka, a od nedavno se stara i o ispravnosti aviona Air Force One kojim putuju američki predsednik i njegova porodice, kao i najviši državni službenici. Kompanija je i u posedu najvećeg broja patenata takozvanih "tehnologija budućnosti".

Kada bi ova kompanija bila moja, čitava Amerika bi radila za mene, američki predsednik bi morao da mi ljubi ruku svaki put kad uđe u avion. Ali, nije moja, a ne zna se ni čija je.

Za kompaniju DynCorp se zvanično kaže da je privatni vojni preduzimač. To praktično znači da se bavi obukom vojnika i civila za specijalne operacije širom sveta. Nije više nikakva tajna da su upravo preko ove privatne kompanije NSA i CIA izvodile i razne prikrivene i državne udare, "plišane revolucije" i izazivale političke krize. Pored toga ona se bavi obradom obaveštajnih podataka američkih vojnih i civilnih "tajnih službi" i to preko softvera koji je ova kompanija i napravila.

Ako znamo da su NSA i CIA službe koje pod budnim okom drže upravo civilno stanovništvo (jer se navodno u civile mogu preobući teroristi Al Kaide), onda je jasno da američki građani preko poreza plaćaju sopstveno prisluškivanje, aerodromsko skeniranje (zračenje) i svaku drugu vrstu praćenja. U ovu apsurdnu situaciju ih već decenijama dovode posrednim glasovima izabrani kongresmeni i predsednik SAD (koji se biraju elektronskim glasanjem preko elektora i specijalnog softvera koji je za to napravio DynCorp) i koji onda donose takve zakone da privatna kompanija Dyncorp praktično barata svim državnim podacima, i tajnim i javnim. Najzanimljivije je ipak to što je ista kompanija vlasnik i najvećeg broja patenata za moćne "tehnologije budućnosti", za koje većina ljudi na planeti i ne zna da već postoje, a mnoge su još "državna tajna".

Ako vam se čini da je ovo apsurd, to je samo zato što ste naučeni preko medija i u falš školama da su Sjedinjene Američke Države demokratska država slobodnih ljudi, a njena globalna imperijalistička politika, puna osvajačkih ratova, odbrana nacionalnog interesa. Samo, kakav je to nacionalni interes držati preskupe vojne baze širom sveta, dok su američki građani do guše u kreditima i u paničnom strahu da ne ostanu bez posla? To ne može biti "nacionalni interes" i to danas sve više shvataju i mnogi upravo neslobodni građani SAD.

Ali, ono što niste učili u školi je to da postoje vekovima stari interesi transnacionalnog korporativnog biznisa. Njime upravljaju elitističke trgovačke porodice koje možemo nazvati globalnom oligarhijom. Oni su nizom orkestriranih građanskih revolucija u 19. i 20. veku zamenili autentične feudalne vlasteline. Dakle, svetom danas upravlja "novoustoličena" oligarhija kojom se rukovodi iz tajne političke centrale smeštene duboko u institucionalnim okvirima Rimokatoličke crkve. Ni većina u ovoj crkvi ne zna njihovo postojanje. "Opus dei" je samo jedna od nekoliko njenih tajnih organizacija. Obe Amerike su jednom papskim dekretom iz 15.veka koji je potpisao zloglasni papa Aleksandar VI (Bordžija), i po crkvenom pravu u vlasništvu ove crkve, date Španiji koja joj je tada bila glavna vojna sila za ratne pohode širom sveta. A crkveno pravo je starije od građanskog, tako da američki obični građani nikada nisu postali stvarni vlasnici ove zemlje. Ali i crkva da bi živela mora da ima svoj biznis, a ona ga obavlja preko svojih tajkuna i bankara.


OTIMANJE BLAGA

Dakle, zamislite da ste Rokfeler i da ste investirali milijarde dolara u naftne izvore u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Iraku, Indoneziji i u Kapsijskom regionu, a glavno tržište vam je u Americi. Da biste ovu sirovinu bušili po tuđoj zemlji, a onda prenosili desetinama hiljada kilometara do najisplativijeg tržišta, morali biste da imate ne samo vojsku koja bi vam transport fizički štitila već i mrežu špijuna i inženjera koji bi vam tajno otkrivali naftu, mrežu inženjera i raznoraznih kompanija koje bi za vas radile, mrežu plaćenih agenata koji bi korumpirali vlasteline i političare na posedu gde je nafta, a narodu medijskim prevarama odvlačili pažnju od toga da im svojim "direktnim stranim investicijama" zapravo pljačkate crno i žuto zlato i ostala prirodna bogatstva.
Ovaj ogroman posao uzimanja ili jeftinog otkupa tuđih sirovina i robe i njihov transport i prodaja uz ogroman profit, hiljadama kilometara daleko, odavno je uhodan, još u srednjem veku, kada su se kao najveštiji pokazali poznati mletački trgovci. Ova ekipa se tako dobro povezala i organizovala da je praktično već tada imala pod kontrolom trgovinu u čitavom svetu i kontrolu nad ogromnim bogatstvom. Trgovina robljem i njihov transport u "Novi svet" im je takođe bio unosan posao. Najefektniji su ipak bili u strategiji izazivanja ratova među vlastelinima u Evropi i Africi, pa su se tako služili načelom - zavadi pa vladaj. Gde god su im prolazili trgovački putevi, tu su orkestrirali ratove i obe zaraćene strane finansirali i naoružavali, a onda ih držali na dužničkoj uzdi stotinama godina.

Sedište Dyncorp-a je u Virdžiniji, državi koloniji koja je bila (i neformalno ostala) u vlasništvu privatne kompanije Virdžinija, koju su početkom 17. veka osnovali mletački trgovci preko svog akcionarskog društva sa sedištem u Londonu. Grb države Virdžinija kao i poslovni grb engleskog akcionarskog drustva ispisani su latinskim jezikom. Venecijanski lav kao grb mletačkih trgovaca jasno se uočava.


Otkriće nafte u Persiji, kao i u kaspijskom regionu navelo ih je da orkestriraju i dva velika svetska rata. Pomoću nemačke nacističke ratne mašinerije koju su organizovali i vodili Nemci katolici, srušena je carska Nemačka i razoreno protestantsko krilo. Ubačeni i prethodno u Americi i Londonu obučeni, komunisti su razorili rusku carevinu, a bombama je uništen Japan (gde je počela da se razvija ortodoksna hrišćanska crkva). Persija je izdeljena na manje države, a kao vojna baza koja treba da ih drži pod kontrolom formiran je Izrael. Kako je u jednom svom istraživanju razotkrio Lindon la Ruš, potomci mletačkih trgovaca su u periodu od oko 300 godina polako migrirali ka Londonu, odakle i danas vladaju svetskim tržištem. Na tron Velike Britanije su postavili nemačku dinastiju Sakse - Koburg. Njihova najveća i najmoćnija kolonijalna sila za ratne operacije nakon Drugog svetskog rata postale su SAD. Trista miliona (ne)slobodnih Amerikanaca tako puni državni budžet, a privatna Dyncorp ih podučava i obučava kako (i protiv koga) da ratuju i špijuniraju za interese ovog transnacionalnog biznisa.

Postoji oglas u kome kompanija traži zainteresovane Amerikance za policijske poslove u Iraku. Odlazak u "humanitarne misije" širom sveta veoma brzo postaće i u Srbiji jedini isplativ posao koji će mladi ljudi moći da rade. Ili mislite da Amerikanci idu na ratišta zato što im se to dopada? Troškove sahrane i brige o onima koji ostanu bez ruku i nogu u ovim "humanitarnim misijama" će najverovatnije snositi država. Samo je pitanje vremena kada će Skupštima Srbije takav zakon izglasati.

Tako su i glavna sredstva za finansiranje nacističke mašine godinama ulagana preko američkih bankara u Nemačku, gde je na vlast doveden u Londonu obučavani agent koji je umeo da drži zapaljive govore masama i kome je osmišljen vizuelni imidž sa karakterističnim kratkim brkovima kakve niko pre ni posle njega nije nosio. Napravljena mu je i podobna biografija, i napisana knjiga "Majn kampf" (što je odradio jedan jezuitski sveštenik). Da fotografišu ovu marionetu sa brčićima mogli su samo za to zaduženi agenti. I niko više.

Fotosi iz pažljivo režiranog filma "Trijumf volje", Leni Rifenštal i čuveni trijumfalistički pozdrav starih Rimljana sa ispuženom rukom. Šta mislite čija volja je sve ovo režirala? Volja nemačkog naroda ili...?

Novac iz SAD najviše je kanalisan preko hemijskog koncerna IG Farben, a stručnjak za ovo i finansijsko kanalisanje bio je Preskot Buš, otac Džordža Buša starijeg. A glavni bankar u Sjedinjenim Državama za finansiranje je bio Rokfeler sa svojom bankarskom ekipom.
Za stvaranje atmosfere straha i kanalisanje poverljivih informacija, kao i novca, ali i šikaniranje nemačkih i poljskih Jevreja koje je po planu trebalo nakon rata naterati u Izrael, bio je zadužen i Gestapo. Ova policija je bila iznad svih zakona i radila je isključivo u interesu globalne trgovačke elite. I naziv "Jevrejin" izvedena je iz engleske transkripcije -Jew. Kakve veze ima jedan "drevni biblijski narod" sa Englezima, nije tema ovog teksta.

Nacistička ratna mašinerija angažovala je i najveće nemačke naučnike za poslove stvaranja do tada potpuno novih tehnologija. Nakon što je engleski agent sa brčićima (čije mrtvo telo nikada nije otkriveno ) "izgubio" rat, svi podobni nacistički mozgovi, naučnici i špijuni, prebačeni su tajno u SAD. Oni koji nisu bili podobni su ubijeni. Sa njima su u SAD stigli i tehnološki projekti, čiji je razvoj nastavljen i što je vodilo pravljenju atomske bombe (projekat Menhetn) i interkontinentalnim raketama (projekat Apolo - Saturn). Deo ove tehnologije je takođe tajnim kanalima, da Amerikanci ne znaju, prebačen u SSSR gde su u tajnim naučnim centrima takođe razvijani za potrebe iste trgovačke oligarhije.

SVE OSTAJE U FAMILIJI

Za Gestapo je radio i general Rajnhart Gelen, koji je nakon rata 1945. prebačen tajno sa porodicom u SAD gde je dobio novi identitet. To znači i drugo prezime. Koje? Da li je možda dobio nadimak Woolsey, što bi na engleskom moglo da znači "ovca" koja je nakon "šišanja" (čitaj suđenja naci oficirima) uspela da zadrži svoje "runo" (gestapovsku ekipu). Izvesni insajder "dr Ott" tvrdi da je Gelen imao sina koji je rođen u Nemačkoj 1941. Ali u Gelenovoj američkoj biografiji se porodica ne pominje. Ipak, pominje se da je nastavio da radi svoj posao, ali za CIA, koristeći svoje proverene gestapovske ljude u Nemačkoj i Sovjetskom Savezu, tada okupljene u novu "Gelen organizaciju".
Ovi Gelenovi ljudi su tako osnovali istočnonemački Štazi (1950), a kasnije i BND u Zapadnoj Nemačkoj.

I sadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel je bila (i ostala) član Štazija, iako su zvanični mediji plasirali priču za lakoverne kako je ona samo bila u više navrata vrbovana da radi za njih. Ali da jedna obična Nemica bez ikakvih rodbinskih veza sa moćnim nacističkim krugovima, odrasla u Hitlerovom Hamburgu, u potpuno izolovanoj Istočnoj Nemačkoj, može preko noći postati kancelar velike Nemačke i "najmoćnija žena sveta", to je van svake logike.

NAZI CORP

Dyncorp je osnovana 1946. kao deo tajnog sporazuma nazvanog Treaty of Fort Hunt između CIA i tadašnjeg OSS (kasnije NSA). Za direktora je postavljen do tada rukovodilac OSS Vilijam Donovan. U početku je kompanija radila poslove kargo prevoza sa kompanijom Eastern Air Freight Co. Ali, američki FBI je u ovome odmah video nešto sumnjivo, pa su ih godinama držali pod nadzorom i onda 1950. sproveli istragu. "Dr Ott" tvrdi da je tako FBI napravio dosije na preko 700 stranica sa dokumentacijom iz koje se videlo da je čitava ekipa, uključujući i tadašnjeg direktora CIA Alana Dalsa, bila povezana sa ekipom nacističkih naučnika, ali i profi špijuna i ubica koji su radili za Rajnharta Gelena. Veliki broj ovi ljudi je vremenom postajao deo američke obaveštajne strukture. Vrhunski nemački mozgovi koji su radili za IG Farben polako su zauzimali značajne pozicije u farmaceutskoj industriji SAD. Tako je Gelen sa nadimkom Woolsey neformalno radio kao šef CIA. Sa porodicom je tada živeo u Oklahomi. A onda je stigla nova generacija.
Da li Dyncorp znači Dynasty Corporation?

R. James Woolsey (rođen 1941. u Oklahomi ) bio je član Upravnog odbora Dyncorp Intl (1988-89. godine), a među brojnim strateški važnim pozicijama na kojima se nalazio je i šef CIA za vreme Klintonove administracije. Da li je ovaj R. Woolsey Gelenov sin? Fizička sličnost je frapantna, kao i istaknuto slovo R koje zvanično znači Robert (ali može biti i Rajnhart, za upućene). Njegovi roditelji se u zvaničnoj biografiji ne pominju, ali oni ne mogu biti beznačajni jer je Woolsey diplomirao na Stanfordu, Jelu i Oksfordui bio stipendista fondacije Sesila Rodesa koju dobijaju samo odabrani kadrovici u službi elitističkih porodica. Dakle, on je očito čovek iz Familije. Woolsey je takođe član (zajedno sa Madlen Olbrajt) privatnog cionističkog trusta mozgova PNAC (Project for the New American Century) koji je tražio od predsednika Klintona da interveniše na Kosovu navodeći Slobodana Miloševića kao problem. Tražili su od Buša i da se skloni Sadam Husein, pa je izmišljena priča o "tajnom oružju za masovno uništavanje ljudi" što nikada nije dokazano. Epilog ove vojne intervencije je preko miliona ubijenih iračkih civila i oko 10.000 američkih vojnika.

R.Džejms Vulsi je očito čovek od poverenja za strateški važne poslove kako državnog tako i privatnog korporativnog biznisa. Ovo je samo deo njegovih funkcija.

KLIJENTI DYNCORP KOMPANIJE SU NAJMOĆNIJE DRŽAVNE INSTITUCIJE

DynCorp kao privatna kompanija ne obavlja samo obradu obaveštajnih podataka za Pentagon i CIA. Njihovi klijenti su još: Centar za kontrolu bolesti, Ministarstvo odbrane, Biro za popis stanovništva, Ministarstvo obrazovanja, Ministarstvo za energiju, Ministarstvo za zdravlje, Federalni biro za istrage (FBI), Američke vazduhoplovne snage (USAF), Američka mornarica i Američke poštanske službe.

Dakle Dyncorp ima uvid u SVE PODATKE SVIH federalnih strateških institucija. Kako NSA ima svoj superkompjuter na liniji u Fort Mijdu, u Merilendu, koji može da nadgleda telekomunikacioni saobraćaj u čitavom svetu (preko satelita), a podatke im obrađuje Dyncorp, onda je jasno kakva je moć ove kompanije, te da je ona iznad Amerike kao države.
Dyncorp obučava i kadrove za industrijsku i međudržavnu špijunažu, a obezbeđuje i treninge i obuku za policijske i vojne snage širom sveta, kao i "privatne bezbednosne snage" u Iraku, i u Kolumbiji za borbu "protiv" narko-kartela. Takođe snabdeva obaveštajnim podacima "mirovnjake" i CIA operativce u Avganistanu (odakle se sirovim makom snabdeva svetska farmaceutska industrija). Dyncorp je imao i svoje obučene ljude u Nju Orleansu nakon evakuacije (čitaj deportacije) crnačkog stanovništva nakon uragana Katrina. Ova poplava je u stvari izazvana sabotažom na velikoj zaštitnoj brani.

Obučavali su i organizovali "mirovne" misije UN u Bosni (od 1992), kada je otkriveno da su se, u stvari, bavili trgovinom robljem i seks-trafikingom.
Dyncorp je krajem 2009. kupio firmu Phoenix Consalting Group (za 280 miliona dolara), o čemu američka javnost uglavnom nije obaveštena. Na taj način su preuzeli u narednih deset godina poslove izvođenja nadzora nad tehničkim održavanjem aviona kojima se prevoze američki predsednik, potpredsednik, članovi njihovih porodica, članovi vlade i ostali visoki državni službenici kao i obukom pilota i članova posede koji rade na ovim poslovima. Prosto rečeno - imaju ih sve u šaci.
DYNCORP JE VLASNIK MNOIGIH TEHNOLOGIJA BUDUĆNOSTI

Nanotehnologija danas ostvaruje novi epohalan naučni pomak. "Nano" je veličina koja označava jedan milijarditi deo metra. To znači da se kompjuterski čip sa integralnim kolima u njemu može svesti na veličinu manju od jednog zrnca šećera u prahu. I to je u skladu sa principom Univerzuma u kome vlada isti princip u svim veličinama, samo mi kao ljudi neke veličine ne možemo da opažamo. Cilj nano istraživača je sada da se napravi kombinacija najnovijih saznanja iz biotehnologije, informacione tehnologije i kognitivne (nervne) nauke, kao i atomske tehnologije pri nano-veličinama.

U svetu nano veličina, merna jedinica u kompjuterima za protok informacija je Bit, a u fizici se manipuliše sastavnim delovima Atoma. Istraživanje ljudske svesti bavi se načinom rada Neurona, a biološke informacije su sadržane u Genima čime se bave bioinženjeri. Kada se objedine sva ova naučna istraživanja i tehnološka rešenja iz ovih oblasti, dobija se objedinjena tehnologija nazvana akronimom B.A.N.G. Sa ovom tehnologijom SAD sada planiraju novu tehnološku revoluciju.

Ovo bi bio tehnološki pomak daleko veći nego sa kompjuterima. Od 2003. američka vlada troši mlijarde dolara (poreskih obveznika) za razvoj B.A.N.G. A privatna kompanija Dyncorp u svom vlasništvu ima najveći broja patenata upravo iz tehnologija sadržanih u B.A.N.G.
Dyncorp poseduje i patente za proizvodnju raznih virusa koji se uzgajaju na bubrezima afričkog zelenog majmuna. Šta će im virusi? Zato što su upravo to delovi genske informacije ljudskih i životinjskih DNK, a ne patogene čestice koje šire bolesti kako se namerno plasira za učenje u medicinskim školama.

Dakle, svi proizvođači vakcina moraju od Dyncorpa da dobiju virusnu matricu da bi napravili vakcinu. Tako vlasnik tehnologije za izradu nano čipa i vlasnik virusne matrice za pravljenje vakcine (npr. H1N1) u vakcinu protiv gripa može da ubaci svoj nano čip. On se tako nađe u prašku koji jwe deo vakcine. Treba ga samo promućkati i ubrizgati iglom u žrtvu i ispitivanje delovanja biočipa može da počne.
Po naredbi srpskog ministra odbrane (koga savetuju NATO stručnjaci), svi vojnici su morali da budu vakcinisani protiv gripa H1N1. Šta mislite zašto?

NANOČIPOVI U MOZGU?

Tako se nano čip nađe u krvi vakcinisane žrtve, a on je napravljen da može da prođe i krvno-moždanu barijeru i tako završi negde u neuronima mozga.
Ovi nanočipovi imaju ogroman kapacitet ROM-a od čak 128 bita (kao mnogi laptop kompjuteri) i pohranjuju informaciju od čak 38 cifara. Svaki čip ima broj koji je stvaljen u bazu podataka master kompjutera. Preko satelita on može da komunicira sa ovim super kompjuterom i tako da izvrši očitavanje jedinstvene strukture DNK u neuronima mozga u kome se nađe. Na ekranu master kompjutera koji se nalazi negde... ispisuje se onda kriva (sa šiljcima) koja pokazuje neurološki potencijal moždane matrice u njegovim elektromagnetnim poljima. Ova kriva sa šiljcima se uobličava u zavisnosti električnog neurološkog potencijala, jer se sva audio i vizuelna opažanja u mozgu registruju kao električni potencijal. Tako se na superkompjuteru onda vrši dekodiranje svih ovih neuroloških potencijala i dobijaju se glasovi, šumovi, slike, koje čipovana žrtva registruje. Oči "čipovanog" postaju kamera, a uši mikrofoni. I sve deluje kao naučna fantastika i uobrazilja "paranoičnih teoretičara zavere" , samo što se za ova istraživanja zaista troše milijarde dolara.
Kako svaki čip ima svoj broj, a istovremeno svaki mozak ima jedinstvenu bioelektričnu rezonancu na određenoj frekvenciji, on može primati instrukcije od svog mastera, pa se tako može upravljati ponašanjem svakog pojedinca ili desetinama hiljada i milionima ljudi.

Možemo zamisliti kako izgleda kada, na primer, deset hiljada ljudi u nekoj zajednici odjednom dobije napad panike i kada se stvori ogromna energetska tenzija koja obuhvati i ljude u njihovoj okolini. Masovna panika je faktor koji može potpuno da orkestrira jednom humanom zajednicom na način da se, umesto razuma, žrtve navedu na ponašanje krda koje razara sve pred sobom.
Još lakše je da zamislite kakav napad besa može da dobije ovako vakcinisan kućni ljubimac, recimo pas koji iznenada kao zver nasrne na svoga gazdu ili na dete.

NEMA SKRIVANJA

Mnogo jednostavnije će biti ubaciti nano čip u svaki displej (na kompjuteru, telefonu, veš-mašini) i čitava ljudska populacija će na ovaj ili onaj način biti stalno praćena. Ako neko misli da će uspeti da se od ovoga odbrani tako što će pokrivati sve displeje u stanu, napraviće sebi ogroman posao i izgubiti mnogo živaca. A izbaciti sve električne uređaje iz kuće (jer na svakom ima lampica) gotovo je nemoguće, ako želite urban život. Zato su se masteri dosetili da vas na život pod nadzorom nauče i da ga čak i zavolite. Ova psihološka operacija je zato spakovana u popularne televizijske rijaliti-šou emisije. Dakle, naučite da uživate u tome da budete posmatrani i da vas posmatraju bilo šta da radite. Čk i u bračnom krevetu. Nema više privatnog života. Sve je javno i zato je to sada u modi.

VELIKI TAJNI PROJEKAT U JUTI

U mestu nazvanom Kamp Vilijams, 30 milja južno do Solt Lejk Sitija, u državi Juta, NSA upravo pravi ogroman "centar za prikupljanje podataka" koji će se prostirati na 8.000 ari i na njemu će biti građevine za smeštaj superkompjutera od čak milion kvadratnih stopa. Ovaj superkompjuter će trošiti 36 megavata električne struje, koliko troše svi potrošači u Solt Lejk Sitiju, i koristiće nanotehnologiju. Sve će koštati najmanje 2 milijarde dolara što će biti plaćeno iz državnog budžeta. Sve tajne državne podatke će procesuirati strateški partner NSA - privatna kompanija Dyncorp.

KAKO ZAGUBITI TRI TRILIONA DOLARA

Dyncorp i Lockheed su razvili i softver HUDCAPS za praćenje finansijskog poslovanja Ministarstva odbrane SAD i Ministarstva za stanovanje i urbani razvoj. Korišćeni su IBM komputeri i... Nešto se sa softverom desilo, pa je 2002. otkriveno da u finansijskoj evidenciji korisnika ovih softvera nedostaje čak 3 triliona dolara koje im je Kongres odobrio iz državne blagajne. Tako je otkriveno da je softver imao neke "nedostatke", a gde je nestao novac još nije otkriveno.


SLUČAJ BOLJKOVAC

Protiv DynCorpa je sudski spor povela i izvesna Katrin Boljkovac sa prebivalištem u Holandiji, koja je kao službenik UN poslata da istraži trgovinu ženama iz Istočne Evrope i Bosne. I otkrila je da su tu najviše uključeni upravo oficiri UN iz "mirovnih snaga" uključujući i Britance, koje je obučio i doveo Dyncorp. Bila je šokirana verujući da su ovi "mirovnjaci" u Bosnu došli da pomognu gladnom i napaćenom narodu koji je ostao bez osnovnih sredstava za život i bez hrane, a oni su ih ucenjivali hranom i novcem, zatim odvodili u noćne klubove i ubacivali u lanac prostitucije i prodavali kao roblje. Boljkovčeva je o tome izvestila nadležne ljude u UN, ali oni su se pravili da ništa ne shvataju. Kada im je 2000. Boljkovčeva podnela pisani izveštaj o svom otkriću, poslodavci iz UN su je prvo degradirali u službi, a nakon šest meseci i otpustili. Ona je za to optužila Dyncorp otkrivajući da su upravo oni vršili pritisak na UN kako bi zataškali učešće svojih ljudi u seks-trafikingu. Od 1998. godine osam otkrivenih oficira, koje je obučio i u misiju ubacio Dyncorp, povučeno je iz "mirovne" misije, ali nijedan nije završio na sudu. Procenjuje se da je u Bosni u tom periodu postojalo čak 900 bordela. Čitav biznis sa seks-trafikingom je i počeo u Bosni 1992, dolaskom "mirovnjaka" iz čak 40 zemalja, koji su uglavnom bili policajci. Sve ih je doveo Dyncorp.

METODA LEČENJA OD NARKOMANIJE KOJA JE BILA NEPOŽELJNA

Kako je jedan jednostavan, jeftin i efektan ortomolekularni tretman u lečenju narkomana koji je razvijen pre trideset godina u SAD namerno ignorisan i “zaboravljen”?

Priredila:Ivona Živković

Kaže se da je narkomanija jedan od najvećih problema sa kojim se danas suočavaju mnoge države. Sami narkomani, kao i njihovi roditelji, ali i njihova deca suočevaju se sa paklenim mukama - jer ko se jednom „navuče“ na drogu do kraja života ostaje njen zavisnik. I to je mnogima dobro poznata činjenica. Za sada jedini način da se organizam „skine“ (kako to žargonski kažu narkomani) sa ovakvih opijata uključuje medicinski tretman koji je često i gore iskušenje nego nastavak konzumiranja narkotika (koji postepeno razaraju čitav organizam). Razlog je jednostavan- za „skidanje“ se najčešće koristi takođe narkotik, ali jedan poseban koji ortodoksna (ili konvencionalna) medicina koristi da bi „zavarala“ ovisnike od npr. heroina i prevela ih na medicinski narkotik - metadon. I tako se umesto da zavisi od heriona, narkoman navede da zavisi od metadona. A metadon je u legalnoj prodaji i takođe predstavlja jedan sintetički opioid (dimetilamino- difenilheptan) . Ali, „skidanje“ sa metadona je takođe teško i zapravo nemoguće.
Tako problem narkomana ostaje, ali , kako to vole da kažu stručnjaci – narkoman je pod medicinskom kontrolom. O tome kako na ovoj kontrolisanoj medatonskoj narkomaniji zarađuje farmaceutska industrija, koja tako dobija svog doživotnog konzumenta, ne treba mnogo govoriti. Farmakobiznis i ovako opstaje samo zahvaljujući bolestima, a narkomanija samo još jedna veoma profitabilna bolest. Ukinuti je, ili narkomane trajno izlečiti od zavisnosti predstavljalo bi poslovnu katastrofu.
Zato je mnogim narkomanima i lekarima i danas nepoznato da je ortmolekularna medicina u SAD još sredinom sedamdsetih godina ponudila efikasan i trajni način izlečenja od skoro svih bolesti zavisnosti. Tretman je od strane visokih državnih medicinskih autoriteta odmah odbačen kao nedokazan i pre nego što su rađena bilo kakva klinička ispitivanja na nekoj od državnih klinika. Iako je fekat lečenja na maloj privatnoj klinici koja je odvaj tretman prva sprovela bio praktično 100 posto efikasan. Vremenom je ovaj jednostavan, jeftin i efektan ortomolekularni tretman namerno ignorisan i “zaboravljen” – zbog profita.
Šta je ortomolekularna medicina?

Za razliku od konvencionalne (ili alopatske) medicine koja za sve bolesti koristi patentirana farmaceutska jedinjenja (koja se u prirodi ne sjedinjavaju već samo u laboratorijama), ortomolekularna medicina se oslanja isključivo na jedinjenja koja su po prirodi sastavni deo organizma i imaju molekule iz kojih su ćelije i tkiva organizma sačinjeni. Molekuli ovakvih jedinjenja se unose (zapravo morali bi stalno da se unose) -ishranom. Naravno, pod uslovom da se čovek hrani onako kako mu nalaže život u “rajskom vrtu” gde mu je stanište. U svakom slučaju uvek se moraju unositi dovoljne količine svih minerala koje metabolizam kao proces održavanja života zahteva i vitamina kao specifičnih jedinjenja bez kojih se transporta minerala ne odvija. Tako se kao lekovi za skoro sve bolesti koriste isključivo vitamini i minerali. A oni se ne mogu patentirati i prodavati, jer ih ima u izobilju u prirodi.

Zato je ortomolekularna medicina od početka svog utemeljenja veoma omražena u očima moćnog farmaceutskog establišmenta, koji danas kotroliše ne samo najveći broj medicinskih fakulteta, Svetsku zdravstvenu orhanizaciju i medije stručne i popularne, već i bibliografiju. Tako se “Žurnal ortomolekularne medicine” koji u SAD izlazi već 38 godina uopšte ne nalazi na spisku medicinskih publikacija u američkoj Nacionalnoj biblioteci (MEDLINE). Jednostavno, za američku vladu (koju drži pod kontrolom privatni kapital ) on - ne postoji. Očito se namerno ignorišu i metode lečenja koje zagovara i sprovodi ova škola. To što iza mnogih tretmana ortomolekularne medicine stoje edukovani lekari kao i brojni izlečeni pacijenti – za državne i međunarodne medicinske autoriteta nema nikakvog značaja. Ovakav vid lečenja farmaceutskim kompanijama ne donosi veliki profit. Na žalost, iznad mnogih vlada u svetu stoji upravo ovaj moćni farmaceutski kartel.

Radi se o terapiji velikim dozama natrijum askorbata (sodijum askorbata) koji vrši potpunu detoksifikaciju organizma od raznih vrsta narkotika, kao i metadona. Askorbat je so C vitamina. O tome šta su zaista vitamini, govorićemo u jednom od narednih tekstova.

RECEPTORI OPIJATA ILI RECEPTORI ASKORBATA?

Terapiju na velikim dozma natrijum askorbata su, nezavisno jedan od drugog, razvila dva američka lekara Dr Irvin Stoun, koji je teoretski sagledao problem i dr Alfred Libi koji je praktično ovu metodu prvi počeo uspešno i da primenjuje na privatnoj klinici Santa Ana u Kaliforniji. O tome postoji i njihov rad : “Hipoaskorbemija- kvašiorkor pristup u terapiji nad uživaocima droge: Pilot studija” (Stone and Libby: "Hypoascorbemia— Kwashiorkor Approach to Drug Addiction Therapy: A Pilot Study"). Kvašiorkor je reč uzeta iz jezika plemena Kva koje živi na obalama Gane , a označava ozbiljnu neuhranjenost kod dece pre svega zbog nedostatka C vitamina (zapravo natrijum askorbata). A isti ovaj problem, kako su otkrili dr Stoun i dr Libi, imaju i narkomani.

Da bi smo shvatili kako se pomoću molekula C vitamina vrši detoksifikacija pogledajmo prvo kako se narkomanija manifestuje na ćelijskom nivou.

Još 1977. godine izneta je teorija po kojoj u mozgu postoje mesta receptori za prijem molekula suspstanci koji imaju funkciju neurotransmitera. Za njih se vezuju i molekuli opijata tj. opioida (što je širi pojam i odnosi se na sve narkotike) pa se nazivaju opioidnim receptorima.

Naime, otkriveno je da se najveći broj ovakvih vezivanja događa duboko u mozgu u ćelijama koje grade i veoma primitivne limbičke sisteme, a nalaze se i u osnovi složenijih sistema. Tako vrlo primitivne zmijolike ribe “hagfish”, kao i ajkule, imaju onoliko mesta za vezivanje opioida kao i najsavršeniji sisari - majmuni i čovek. Izgleda da su svojstva ovih opioidnih receptivnih mesta i kod primitivnih i kod složenijih kičmenjaka ista, što za evolucioniste znači da se malo promenilo za 400 miliona godina. Naravno, pod uslovom da je takve duge evolucije uopšte i bilo. Endosimbiotska teorija , upućuje nas da je zapravo količina energije koju je koncentrisala jedna kolonija bakterija mitohondrija odlučujući faktor u formiranju primitivnih ili složenih organizama. Dakle, vreme nije odlučujući faktor, jer zašto onda nisu evoluirali svi primitivni organizmi i prešli u složenije sisteme?

Ova receptivna mesta u mozgu za vezivanje opijata kod ranih vrsta kičmenjaka (po evolucionistima) su razvijena da bi se koncentrisali i lokalozovali elektronski labilni molekuli natrijum askorbata, koji su pomagali u neurotransmisiji elektrona ondnosno nervnog impulsa. Činjenica da ova mesta vezuju opijate je verovatno čista slučajnost, zbog moguće sličnosti oblika molekula natrijum askorbata i pojedinih opiopda. Natrijum askorbat je tako molekul koji se izgleda malo promenio za 400 miliona godina evolucije i što bi značilo da je bio prisutan na evolutivnoj sceni mnogo pre nego što su se ribe pojavile. “Ukoliko je ova hipoteza evolucionista tačna , onda bi ovi receptori morali da promene ime i da se u medicinskoj literaturi nazovu receptori askorbata, a ne receptori opioida”, smatrao je dr Stoun. Ukoliko primenite endosimbiotsku teoriju očito je održavanje istog principa koji funkcioniše i kod primitivnih i kod složenih bakterijskih organizacija.
Molekuli endorfina (prirodnih enzima koji nastaju u hipotalamusu) veoma su slični sa morfinom koji se dobija iz opijuma. Svaka molekularna struktura identična ovoj, ukoliko se sintetiše u laboratorijama, lako će se smestiti u ovim receptorima u mozgu. I to je metoda koja se primenjuje i kod izrade raznih bojnih otrova. Jednostavna molekularna kamuflaža. Treba samo naći zamorce za eksperimnete.

U svakom slučaju, ovi receptori u mozgu su po prirodi “zainteresovani” za primanje nekog molekula neurotransmitera koji treba tu da se ugradi (kao lego kockica). Kada na ovakvo mesto, zbog moguće sličnosti molekula, uleti molekul narkotika (koje je neko napravo možda baš tako da liče), nastaje njihovo opijatsko dejstvo. U hrononičnom nedostatku askorbata, opioidi se ugrađuju u funkciju neurotransmitera. Naime molekuli natrijum askorbata i molekuli opijoida kao da se takmiče koji će se pre smestiti na ova receptivna mesta u mozgu, ali efekat je takav da u prisustvu velikog broja molekula natrijum askorbata, opioidi nemaju šansu. Problem nastane ukoliko molekula natrijum askorbata nema u dovoljnim količinama i ostaju upražnjena ova receptivna mesta, a to se događa kod avitaminoze poznate kao skorbut. A ova avitaminoza je, kako ćemo kasnije videti, uvek prisutna kod narkomana, ali i kod obolelih od kancera. Najzanimljivije je kada se molekuli opioida već smeste na ova receptorska mesta u mozgu, nalet velikog broja molekula natrijum askorbata ih prosto izbacuje odatle , jer ćelije organizma ipak daju prednost molekulima askorbata.

I to je bio teorijski ključ za rešenje narkomanskog problema koji su ponudili u svojoj terapiji dr Stoun i dr Libi.

ZAŠTO ORGANIZAM TRAŽI BAŠ ASKORBAT?

Dakle, ostalo je samo naći odgovore na pitanja: zašto ostaju upražnjena ova mesta nazvana opioidni receptori i kako to da je kod skoro svih ljudi prisutan deficit askorbata pa su oni podložni vezivanju neadekvatnih molekula?

Teorija kaže sledeće: “Svi ljudi nose jedan oštećen gen za sintezu jednog specifičnog jetrenog enzima L- gulonolakton oksidaze (GLO), zbog čega nastaje fatalna urođena greška u metabolizmu ugljenih hidrata. To je enzim jetre koji konvertuje krvnu glikozu u askorbat, što znači da naše telo nije u stanju da proizvodi askorbat. Ovaj urođeni nedostatak sprečava kod sisara normalnu jetrenu sintezu metabolita askorbata koji funkcioniše i kao antistresor. Nemogućnost sinteze askorbata proizvodi ogromne nenormalne fiziološke reakcije kod ljudi. Dugoročno, nedostatak askorbata prouzrokuje rastvaranje kostiju i ispadanje zuba – drugim rečima nastaje sub klinički skorbut (bez izraženih simptoma ) i tendencija ka razvoju kancera.

Inače, askorbinska kiselina je greškom nazvana Vitamin C , a to je zapravo samo jedan metabolit jetre, ali ne vitamin C (vitalni sastojak C). Ovaj metabolit jetre (askorbinska kiselina) se proizvodi u velikim količinama kod skoro svih životinja - na primer 6 grama dnevno kod koza ili do 100 grma dnevno ukoliko je koza pod stresom. Ali, nije askorbinska kiselina to što naš organizam traži, već so askorbinske kisline – a to je natrijum askorbat (sodijum askorbat). A to je pravi vitamin C.

Natrijum askorbat je bitan za hidroksilaciju amino kiseline prolin koja formira hidroksiprolin – glavnu komponentu kolagena. Kolagen je esencijalni strukturalni protein u telu računajući na skoro četvrtinu svih proteina u našem telu i neophodan za strukturalni integritet tela. Dr Irvin Stoun je 1980. napisao i rad: “Skorbut, najneshvatljivija epidemijska bolest u 20. veku medicine”. Njegova knjiga: “Faktor izlečenja – vitamin C protiv bolesti ( "The Healing Factor - Vitamin C Against Disease") više se nigde ne može naći.

Tako je stalna dnevna dopuna natrijum askorbatom jednostavan put da se prebrodi ovaj genetski deficit

Dvostruki nobelovac Lajnus Poling koji je istraživao vezu C vitamina i kardiovaskularnih bolesti rekao je: “ Najverovatnije je da bi najveći broj ljudi u svetu ako bi samo redovno primao 1do 2 procenta natrijum askorbata bio u najboljem zdravlju.”
“Zbog slabog i neadekvatnog korigovanja ljudskog defektnog gena GLO (premalo dnevnog unosa askorbata) svaka žrtva kancera je rođena sa skorbutom. Ova slaba korekcija zbog nedovoljnog unos askorbata nastavlja se tokom života izlažući žrtvu stalno škodljivim fiziološkim napadima hroničnog subkliničkog skorbuta (CSS sindrom). Ovo je značajan faktor kod razvoja kancera. Poznato je da nikotin uništava Vitamin C, pa je odatle verovatno i prioisteklo verovanje o štetonosti duvana. Ali, očito nisu svi pušači dobili kancer, ali mnogi nepušači jesu. Stepen deficitarnosti C vitaminom je tu očito zanemaren.

“Tako svaka žrtva kancera koju tretiraju ortodoksini onkolozi zračenjem i hemoterapijom u stvari pati od teškog oblika CSS sindroma”, tvrdi dr Stoun. Kod njih je uvek prisutan skorbut. Da li treba reći da hemoterapija ovakvo stanje još više pogoršava?

“Pored hipoaskorbemije, uživaoci droge pate od ozbiljne hipoamino-acidurije, i uopšte neuhranjenosti, tako da dugotrajni korisnici narkotika razvijaju patološki sindrom tipa hipoaskorbemija-kvašiorkor (H-K Sindrom).

Ideja da sa natrijum askorbat koristi za detokisifikaciju narkomana nastala je slučajno. Počelo je sa time što su neki ortomolekularni lekari tretirali pacijente u završnom stanju kancera sa velikim dozama sodijum askorbata. Kako su ovi pacijenti već dobijali velike doze analgetika i opijata, primetili su da mnogima analgetici više i nisu bili potrebni. Velike doze sodijuma skorbata imaju analgetska svojstva kako su pokazala različita i nezavisna istraživanja iz 1973, 1976. a oni čak nisu osećali ni krizu nakon što su prestali da dobijaju morfin. Tako se došlo na ideju da bi ovakva terapija sa natrijum askorbatom možda bila delotvorna i u lečenju narkomana.

Doktori Stoun i Libi nisu prvi došli na ovu ideju, ali su verovatno prvi koji su metodu primenili i dobili zadovoljavajuće rezulztate. O efektima davanja velikih doza natrijum askorbata već je bilo napisano nekoliko stručnih radova.

“Ubrizgan miševima askorbat u razmeri od 100 miligrama na jedan kilogram telesne težine umanjio i ukinuo narkotičke probleme morfina”, pominje se u jednom radu još iz 1958.

NATRIJUM ASKORBAT KAO PRIRODNI ANTIDOT I ANALGETIK

Detoksikacija natrijum askorbatom proučavana je i na raznim organskim i neorganskim otrovima i postoji rad iz 1974. dr Frederika R. Klenera na uspešnom tretmanu nakon trovanja barbituratima, ujedima od zmija ili pauka “crna udovica”. Dr Klener je primetio da natrujum askorbat deluje kao antidot za mnoge vrste narkotika, mada njemu način rada nije bio poznat.

Velike doze askorbata onemogućavaju spavanje. U jednom izveštaju sa Tajlanda iz 1976 trvdi se da ogromne doze askorbata skraćuju vreme spavanja, te da zečevi koji su primili čak 1000 mg askorbata (po kilogramu telesne mase) uopšte nisu mogli da spavaju. U istom radu se navode doze koje treba dati narkomanima u cilju detoksifikacije.
Jedan rad iz 1974. prikazan na North American Congress on Alcohol and Drug Problems, nazvan je: “Ogromne doze vitamina C kao dodatak u tretmanu metadonom i detoksifikaciji”.

Ovo su samo neki od radova gde su lekari u praksi odavno uvideli efektan način delovanja natrijum askorbata u velikim dozama. Pored njih, mnogi lekari koji su radili sa narkomanima, uočili su da je skorbut veliki deo problema kod preterane upotrebe svih sintetičkih lekova. Ali, oni su videli natrijum askorbat samo kao sredstvo za eliminaciju nekih sporednih poremećaja prilikom uzimanja terapije sa metadonom, na primer kostipacija ili gubitak libida (životne nergije) Za to su prvo koristili oko 5 grama askorbinske kiseline dnevno. Onda su postepeno prelazili sa kiseline na askorbat prekoračujući doze i deset puta i ispalo je da su potpuno eliminisali bolesti koje nastaju korišćenjem metadona - iako im to uopšte nije bio cilj. Tako se mega doziranjem natrujum askorbata pokazalo da on rešava, ne samo problem sa negativnim efektima koje izaziva metadon, već potpuno čisti organizam narkomana bez obzira koju je drogu koristio.

I to je suština ovog ortomolekularnog tretmana sa natrijum askorbatom. On je ne samo efikasan, već je jednostavan i netoksičan. U tretmanu dr Stouna i dr Libija natrijum askorbat se može uzimati oralno kod kuće i ne zahteva ležanje u bolnici. Troškovi lečenja su praktično minimalni. Natrijum askorbat se uzima 25 do 75 ili više grama dnevno (što je izuzetno visoka doza) i to obavezno u kombinaciji sa velikim dozama drugih vitamina, esencijalnih minerala i amin kislina.
Nakon nekoliko dana ovakvog tertmana vraća se apetit, kao i kvalitetan san. Nakon 6 dana doza natrijum askorbata se postepeno smanjuje i zadržava na nivou od 10 grama dnevno. Ovako detoksifikovan narkoman ( bivši narkoman) je tada spreman za psihoterapijski program odvikavanja.
Ovaj tretman deluje zaista idealno. On potpuno isključuje metadon koji je skup i koji je takođe narkotik koji izaziva zavinsot, ali i mnoge bolesti.

Čak i kod predoziranja mešavinom narkotika sodijum askorbat je efektivan, brzo deluje i tako spasava život narkomanima. Ovo je najčešće i uzrok smrti zbog toga što narkomani koji kupuju drogu na ulici mešaju (zbog niže cene) različite narkotike. Ukoliko je žrtva predoziranja u komatoznom stanju odmah se lagano ubrizgava 30 do 50 ili više grama sodijum askorbata intravenozno. Ukoliko je narkoman pri svesti i može da guta daje se 50 grama askorbata raszblaženog u čaši mleka. Ova procedura nije specifična i deluje i na drugim drogama, a ne samo na heroinu i morfinu, tako da nije potrebno trošiti vreme na identifikaciju narkotika koji je izazvao predoziranje.
Ali… Iako se ovaj jednostavan i jeftin tretman narkomana pokazao uspešnim, medicinski autoriteti u SAD nisu bili zainteresovani da ga ispitaju. Dr Stoun je deset godina uzalud pokušavao da dobije sredstva i podršku države za dalja istraživanbja sa ovakvom metodom lečenja, ali uzalud.

Shativši da je vrhovni medicinski autoritet u SAD pod uticajem privatnog farmaceutskog korporativnog binisa, kome se lečenje narkomanije nije isplatilo, pokušao je da nađe zainteresovane lekare u Australiji. Ali, ni australijske zdravstvene vlasti nisu pokazale sluha da ispitaju metod lečenja sa natrijum askorbatom. Odgovor je bio da “nema dokaza da je korišćenje velikih količina C vitamina korisno kod bilo kog poremaćaja, osim kod skorbuta”. Ovo je potpuno netačno, jer su upravo istraživanja dvostrukog nobelovca Lajnusa Polinga otkrila da je vitamin C (natrijum askorbat) lek za najveći broj kardiovaskularnih poremećaja. Ali, to se ne dopada unosnom biznisu koji se zove- kardiohirurgija.

MEDICINSKE VLASTI HOĆE METADON

Ali u SAD i u Australiji državne bolnice i danas preferiraju metadon, koji je takođe teška sintetička droga, samo za razliku od heroina ona je legalni opijat. On je kao opioid dizajniran u nacističkoj Nemačkoj 1938. koja se spremala za rat (možete pretpostaviti sa kojom namenom), a kasnije je prebačen u SAD za potrebe CIA. Metadonom se i danas “leče” narkomani u mnogim zemljama sveta, kao i u Srbiji. U Rusiji su ga nedavno zabranili. Tako se pomoću ove legalne droge prekida zavisnost od heriona, ali pacijent ostaje zavistan od metadona. Što je još gore, poznato je da metadon izaziva teža oštećenja organizma nego heroin.

Dr Densen Gerner iz Australije koja je radila sa narkomanima opisala je nastojanje vlasti u državi Viktorija da “leče” ovisnike od droge metadonom “monstruoznim i zastrašujućim”. “ Počela sam istraživanje 1965. u zamenjivanju hemoterapija sa supstancama kao što je metadon. Ko god duže radi sa tim shvata da je to kao zamena dobrog škotskog viskija sa voma jeftinim vinom”, napisla je dr Gerner.

Dr Libi je 1978. napiso da bi više voleo da radi sa pacijenetom koji je ovisnik od heroina, nego sa “lečenim” ovisnikom od metadona. Metadon je, po njemu, sa metaboličkog gledišta daleko gori po organizam, nego herion. Sa metadonom nastaje nesanica, teška konstipacija, nedostatak životne energije, nedostatak apetita, uopšte nesposobnost normalnog funkcionisanja i najgore od svega ukoliko pacijenti ne dobiju svoje dnevno sledovanje metadona, oni zbog bolova u leđima ne mogu uopšte da hodaju. “Krajnje je nesavesno staviti nekoga na metadon, a da pri tom nemate način da ga od toga odviknete”, tvrdio je dr Libi.

Profesor Jan Vebster iz medicinske škole na univerzitetu Novi Južni Vels u Australiji kaže: “Zdravlje uživaoca nakrokotika koji se tretiraju metadonom se ozbiljno narušava. Oni pate od fizičkih, psiholoških i nervnih poremećaja i svi se moraju uzeti u obzir u njihovom tretmanu i rehabilitaciji. Javljaju se bolesti jetre, posebno hepatitis, respiratorni problemi i konstipacija. Pacijenti su gubili su na težini, pili više alkohola, imali više problema sa zubima, i osećali teške krize prilikom skidanja sa narkotika”.

Tako nakon završene terapije metadonom koja traje 21 dan narkomani su i dalje narkomani i dalje imaju potrebu za bilo kakvim “fiksom”. Detoksifikacija metadonom je čista laž kojom alopatska medicina jednostavno obmanjuje bolesnike, tvrdio je dr Libi.
Ali , zdravstvenim vlastima to ni danas ne smeta, jer za njih je narkoman uvek narkoman, pa ih oni samo prevode sa “ilegalnih “ narkotika na “legalne”. Ali, , ukoliko bi se heroin legalizovao, veliki narkobosovi i “perači” narko dolara bi preko noći propali, a legalno bi se kupovao daleko čistiji heroin koji izaziva manja razaranja u ćelijama organizma pošto se on u ilegalnoj prodaju uglavnom meša sa supstnacama koje su mnogo otrovnije od samog heroina (kako bi se dobilo na masi).
A narko dolari su glavni izvor finansiranja za tajne operacije mnogih tajnih službi (posebno CIA). Narko dolarima se finasiraju prikriveni državni udari, terorizam, ali i “plišane revolucije”. Novac za ove namene zato ne može biti u legalnim finansijskim tokovima. Postojanje narkomana i ovako stvorenog monoploskog tržišta je zato neophodno.

Ipak, dr Libi se ograničava samo na medicinski aspekt narkomanije, pa najveći problem u lečenju narkomana zapravo vidi, ne u narkomanu, već u samim lekarima koji prihvataju da sprovode ovakva falš lečenja metadonom.

“Ja bih radije nešto veliko učinio, i propao, umesto da ne pokušam ništa i da uspem…”, stav je dr Libija.

Na žalost ovo nije mišljenje većine lekara. Tako je za mnoge licencirane lekare najvažnija uspešna karijera i novac, a to se postiže primenom medikamenata moćne farmaceutske industrije. Bez obzira koliko iza takvog “lečanja” ostane otrovanih, osakaćenih i mrtvih pacijenata.

Zbog toga su dr Libi i i Dr Stoun sa skoromim sredstvima počeli sami privatno da tretiraju narkomane koji su kod njih dolazili na lečenje. Oko 30 tretiranih narkomana u to vreme je potpuno izlečeno što je bio efekat 100 posto. Nakon toga su izašli u javnost sa svojim tvrdnjama i svojim naučnim radom.

PRIMENA NATRIJUM ASKORBATA KOD ANESTEZIJE, ŠIZOFRENIJE I LEUKEMIJE

Čist natrijum askorbat danas se može nabaviti isključivo preko Interneta od privatnih dilera koji prodaju preparate za dopunsku ishranu - upravo ono što farmaceutski biznis ne može da smisli i zbog čega Ujedinjene nacije već godinama nastoje da sprovedu takozvani Codex Alimentarius, međunarodni pravilnik o neophodnoj količini hranjivih materija u ishrani. Tako će propisane doze minerala i vitamina za prehrambenu industriju biti daleko ispod minimuma neophodnog za zdrav život. I to se radi upravo pod uticajem farmakobiznisa.

Natrijum askorbat se proizvodi kao čist kristalni prah i kao tablete od 1 grama. Ovaj prah je bez ukusa i jedna kafena kašičica ima oko tri grama. On se lako rastvara u vodi i mleku, kao i u kuvanoj hrani. Za razliku od askorbinske kiseline koja ima kiseo ukus ne može se dati u velikim količinama u svakoj hrani, rastor natrijuma askorbata ima skoro idealnu pH vradnost , nešto iznad 7, dok je pH askorbinske kiseline 3. Unos velikih količina C vitamina je zato moguć samo sa askorbatom. Da napomenemo i da velike količine natrijum askorbata izazivaju dijareju koja može trajati i dvanaest dana , u zavisnosti koliko dugo se sprovodi terapija.

Dr Libi i dr Stoun su napravili i posebnu kombinaciju za kućno lečenje narkomana kao DRUG REHABILITATION KIT. Ovaj komplet sadrži: pola kilograma natrijum askorbata, multivitamine (koji obavezno idu uz askorbat), brošuru jednostavnih instrukcija za primenu i kopiju naučnog rada drLibija i Stona objavljenog u “Journal of Orthomolecular Psychiatry”, uz napomenu da se novac vraća 100 posto ukoliko tretman ne uspe. Farmakobiznis je ovaj njihov komplet proglasio šarlatanskom medicinom. Ali, narkomani koji su se na ovaj način tertirali tako ne misle.

Natrijum askorbat se može primenjivati i za brzi izlazak pacijenta iz anestezije umesto da se čeka da se anestetik sam razgradi pri čemu je neophodan višečeasovni intenzivni nadzor. Sa velikim dozama od 30 do 50 grama datim intravenozno anestezirani pacijent se može probuditi dok je još operacionoj sali. Ovde treba imati u vidu i da natrium askorbat deluje kao analgetik u velikim dozama. Sa druge strane, ne sme se davati pre anestezije, jer i u tom slučaju bile neophodne velike količine anestetika.

Može se koristiti i u tretmanu šizofrenije gde se i inače koriste megavitaminske doze, ukoliko se daju daju velike količine natrijum askorbata i nijacina. Kkao navode dr Stoun i Dr Libi kod ovakvih pacijenata “receptivna mesta u mozgu mogu biti zasićena sa endogeno stvorenim halucinogenima ili šizomimetičkim metabolitima, tako da
natrijum askorbat može delovati tako da zameni (istisne) ove halucinogene molekule sa ovih receptivnih mesta. Ali, za ovu namenu se moraju davatiti samo velike doze, kao i kod narkomana. Uobičajeno kliničko davanje od nekoliko grama natrijum askorbata zajedno sa kompleksom megavitamina nije dovoljno za ovu namenu, pa će i pravi odgovor izostati.

Dr Stoun je hipoaskorbemiju video i kod osoba obolelih od leukemije, što ga je navelo na zaključak da se velikim dozama Vitamina C i ova bolest može tretirati.

“Leukemija nije jedna bolest već kombinacija neoplastične bolesti krvi i teškog biohemijskog skorbuta. Skorbut se može ispraviti samo velčikim dnevnim dozama askorbinske kiseline ili natrijum askorbata. Tajna je da se upotrebi 25 do 100 grama (25 000 do 100 000 miligrama) ili više askorbata dnevno koji se podele u četiri ili pet doza i daje oralno ili intravenozno ili u kombinaciji”.

“Olakšanje od skorbutnog tereta daće pacijentu šansu da se organizam bori sa neoplastičnim procesom. Može se reće da bez teškog biohemijskog skorbuta, leukemija može biti lrelativno benigna bolest”, zapisao je dr Irvin Stoun još 1966. U svom nastojanju da zainteresuje neku od vodećih američkih onkoloških bolnica ili državne autoritete da klinički ispitaju njegovu Megaskorbičnu terapiju protiv leukemije poslao je svoje naučne radove na adrese tri medicinske revije koje su se bavile publikovanjem radova o lečenju kancera. Dva urednika su odbila da Stounov rad objave bez ikakvog objašnjanja, a urednik trećeg žurnala je odgovorio da iz samog naslova rada gde se pominje reč “askorbat” zna da taj tretman ne funkcioniše. Na osnovu čega je ovaj urednik to znao kada klinička ispitivanja ovakvog metoda lečenja nikada nisu vršena? Jednostavno zato što je iza svih ovih revija stajao farmakobiznis. Oni su očito znali da im askorbat može “oteti” profitabilne pacijente.

DA LI JE EVROPSKA UNIJA DO SADA NAJSLOŽENIJI PROJEKAT RIMOKATOLIČKE CRKVE?

Piše: Ivona Živković

Ratifikacijom Lisabonskog sporazuma od svih 27 zemalja članica EU stvorena je do sada najveća evropska superdržava.

Po tvrdnjama nekih analitičara, EU bi se sada mogla zvati Sjedinjene Evropske Države (USE). Ali za razliku od stvaranja USA, čemu je prethodio težak genocid i potpuno istrebljivanje starosedelaca u mnogim krajevima obe Amerike, stvaranje USE je bilo mnogo kompleksnije, pošto su mnogi vlastelini, kraljevi i feudalci pružali vekovima žestok otpor.

Iako danas komesari EU nastoje da državama članicama nametnu što više "demokratije", pomenuti Lisabonski sporazum je zapravo na zaobilazan način izbegao referendumsko izjašnjavanje građana. Tamo gde je i bilo nekog referenduma, videlo se da narod uopšte nije oduševljen ovakvom nadnacionalnom političkom konstrukcijom. A kad narod nešto ne želi, onda mu se to mora lukavo upakovati u ono što on može da prihvati. I to je bio mukotrpan zadatak EU kreatora.

Zato ni prvi predsednik EU nije izabran na referendumu, već na tajnom sastanku Saveta EU. Čovek koji je izabran čak nije ni poznat političkim krugovima van Belgije.
Njegovo ime je Herman van Rompuj (Rompjui ili Rompij) ili nešto slično tome. Njegovo prezime se teško izgovara čak i u multikulturalnoj EU. Čovek neupadljivog lika i još manje primetnog dela.
I zemlja iz koje potiče, Belgija, ne može se pohvaliti istorijskim značajem. Bar ne za njene stanovnike. Ali, za divno čudo, baš u njoj je sedište EU i NATO-a, najmoćnije vojske sveta.

Zašto u Belgiji, u Briselu?

NACIONALNA ALHEMIJA

Belgija je nastala 1830. jednostavnim odvajanjem južnog dela teritorije od države koju znamo kao Holandija ili Nizozemska. Ime Nizozemska (Netherland) označava da se radi o velikoj ravnici, dobrim delom i ispod nivoa mora, dok je Holandija naziv koji su ovoj zemlji dali Rimljani kada je bila njihova provincija. U Holandiji živi germanski narod koji sebe naziva Dači (što je najverovatnije oblik reči Dojč), a na starom nemačkom znači - ljudi. Dojčland je zemlja germanskih ljudi. Staro srpsko ime Dojčin je verovatno označavalo germansko poreklo.

U Belgiji danas živi šest miliona Dača (koji govore svoj jezik) i oni žive u severnom delu zemlje nekada nazvanom Flandrija. Svi oni koji tu žive nazvani su tako Flamancima. U južnom delu Belgije, nazvanom Valonija, živi četiri miliona Francuza, koji i dalje govore svoj francuski jezik, ali se ne zovu Francuzi već Valonci. (Ovo je analogno stvaranju Crnogoraca, Vojvođana, Bošnjaka, Hrvata i Makedonaca. Analogija nije slučajna, jer su tvorci i jednog i drugog nacionalnog i etničkog parcelisanja isti.)

Dakle, Flamanci i Valonci nisu nikakvi novi narodi, već nova konstrukcija napravljena od Dača (Dojča) i Francuza. Ono što je karakteristika jednog naroda jeste jezik, i ne postoje dva naroda koji imaju isti jezik, niti jedan narod sa dva jezika. Ali, ako teritoriju na kojoj jedan narod živi podelite državnom granicom - dobijate nacije. Reč "nacija" potiče od latinske reči "natio" i označava rođenje (mesto rođenja). Onda namerno kroz istoriju, preko knjiga i masovnih medija, napravite zbrku ova dva pojma i ljudi više ne razlikuju narod od nacije. Tako veštački oblikovane nacije postaju narodi, ali bez svog izvornog jezika i kulture. Njihov dotadašnji jezik se nazove novim imenom i izmene neke reči i... I dobijete, npr., crnogorski, hrvatski, bošnjački itd. - jezik.

U suštini on je i dalje onaj stari kojim su se sporazumevali i pre. Za pravljenje prikladnih rečnika i stvaranje novih jezičkih konstrukcija zadužena je učena masonerija. Za potrebe jedne takve tvorevine nazvane Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije preimenovane u Jugoslavija, masoni Dositej Obradović i Vuk Karadžić napravili su i srpsko-hrvatski jezik. Na njemu je ispisan i ovaj tekst.

Ovakve veštačke deobe, preseljavanja, pokrštavanja, menjanja imena narodima, ali i lična imena stanovnika određenih područja - deo su evropske istorije, ali i Indije i Amerike i Afrike. Tako je Rimokatolička crkva veštom "alhemijom" vekovima zatirala izvorni nacionalizam i osećanje pripadnosti određenom narodu ili feudu.
Naravno feud koji je kontrolisao vladar odan katoličkoj veri bio je bolji što je u njemu nacionalizam bio izgrađeniji. Ali, ako vladar nije bio spreman da se potčini ovoj crkvi, morao je biti detroniran, a narod pokršten, denacionalizovan ili pobijen.

PODELI I ZAVADI, PA VLADAJ!

Evropska unija sastavljena od 27 država članica upravo počiva na ovako prekrojenim, pokrštenim i podeljenim narodima i katoličanstvu odanoj vlasteli, kojoj je vrhovno sveštenstvo odobrilo krunu. Bombardovanje Jugoslavije 1999, čime je proslavljeno 50 godina NATO saveza, savršeno je pokazalo sklad ove mašinerije. Iako je sve pokrenuto na fabrikovanim informacijama, nijedan evropski vladar niti visoki državnik u EU nije se bunio i suprotstavio. Državna suverenost je očito još tada bila samo mislena imenica, pa je ratifikacija Lisabonskog sporazuma praktično samo formalizovanje onoga što je i pre deset godina funkcionisalo. To se zove demokratski centralizam i pluralizam - svi imaju pravo da misle isto ili slično. Ali smernice za odluke stižu iz jednog mesta i moraju se sprovoditi bez obzira na sopstveno mišljenje. Da li je i Titova SFRJ bila samo mali probni sistem za EU?

Ali, formiranje superdržave sa demokratskim centralizmom uopšte nije bio jednostavan poduhvat i potrebni su bili vekovi da bi se podobne društvene zajednice i nacioni napravili. I to je, naravno, mogla da radi samo institucija koja je u stanju da opstane vekovima i koja funkcioniše u formi veoma učenog bratstva. Braća umiru telesno, ali Sveti duh i (Božji) zadaci se prenose na nove naraštaje.

Stvaranje EU je tako epilog hiljadu godina duge borbe za prevlast između sveštenika (odavno ustanovljene društvene elite za upravljanje ljudskim dušama) i feudalaca koji imaju posed, radnu snagu i vojsku i materijalna dobra. Duhovnjaci ta materijalna dobra moraju na neki način uzeti od njih (možete to nazvati i reketiranjem vlastele), a sa druge strane često gramziva i nesposobna vlastela može računati da će mu narod mentalno obrađen verom, biti miran i pokoran. Crkva je upravo ekspert za takve poslove. A to mora debelo da se plati i to uglavom zlatom i dijamantima. Papirni novac služi samo običnom narodu.

Ova simbioza duhovnog i materijalnog funkcioniše uspešno već hiljadama godina. Ali, krajnji cilj sveštenstva je jedno telo sa glavom. To znači da Sveti duh koji upravlja bude i vlasnik svih materijalnih dobara. Neki to nazivaju "Hristovim carstvom", a neki Novim svetskim poretkom. Učenje Isusa Hrista sa ovim "hrišćanstvom" nema nikakve veze.
Zato je odnos katoličkog sveštenstva i vladara kroz vekove bio nategnut, a sami vladari uvođeni su u teške ratove. Strategija duhovnih mudraca je bila u načelu: Divide et impera!

ZA OSVAJANJE JE NAJVAŽNIJE IMATI MOĆNU VOJSKU

Pošto sveštenstvo nema svoju vojsku, ono je razradilo veštinu ubeđivanja kako bi za svoje krstaške ratove koristilo nacionalne vojske.Tako su Španci nakon osvajanja Amerika bili puni zlata i u 16. veku su postali svetska vojna supersila.Njihova borbenost i nemilosrdnost bile su posledica 760 godina duge tiranije koju su doživeli od Mavra, a onda teške crkvene inkvizicije.
Nakon teške inkvizicije, Spanjardi su "U ime Boga" krenuli u veliku pljačku Novog Sveta. Upravo zahvaljujući ovakvim krstaškim pohodima savremeni "Zapad" je postao "razvijen", "napredan" i bogat. Kada se danas neko na zaostalom i siromašnom Balkanu otvoreno divi "svetlostima Zapada" on očito ne poznaje pravu evropsku istoriju. Ugledne vojvodske i lordovske titule često samo pokazuju stepen umeća u pljačkanju i zločinima za račun vlastelina ili sveštenika.

Za pokoravanje protestantske Engleske, Spanjardima je bilo neophodno da se njihova takozvana "nepobediva armada" iskrca na britanska ostrva, a idealna pozicija za to bila je obala tada Ujedinjenog Holandskog Kraljevstva. Ali, holandske vojvode se nisu dale pokoriti i pružen je žestok otpor ovoj moćnoj armadi u papskoj službi.

Tako je, u tada holandski Brisel (1567.), poslat Vojvoda od Alve, koji je Holanđane šest godina teško terorisao. Osnovao je i preki sud za sve koji su se bunili.
Prvog juna 1568. u Briselu je pogubljeno 12 plemića, a nedelju dana kasnije i grofovi od Egmonda i Horne. Imenovano je "Krvavo veće Albinog Tribunala, koje je i optuživalo i presuđivalo. (Današnji Haški tribunal je samo naslednik ove stare inkvizicije.)

Španski vladar Filip II, koji je Vojvodu od Alve i poslao u Holandiju, februara 1568. je čak naredio da se pobiju svi stanovnici Holandije, njih oko tri miliona. Papskoj inkviziciji su posebno smetali nepokorni, a uspešni holandski feudalci, trgovci i učeni bogati ljudi.

Tako je 1573. oko 30.000 španskih vojnika napravilo opsadu oko holandskog grada Haarlema, gde se zatvorilo isto toliko stanovnika koji su pružali otpor sedam meseci. Grad je bio opasan kanalima i bedemima, a iznutra su ga branile i žene. Ali, kada im je ponestalo hrane, morali su da se predaju. Tada je španska armada napravila pravi masakr ubijajući sve pred sobom.

Gnev Spanjarda u službi katoličke inkvizicije vukao je korene odavno.
Tako je ezuita u civilu, Baltazer Žerar, 1584. ubio holandskog princa Vilijama Oranskog, koji im se tako žestoko odupirao sa svojom vojskom da je bogata Španija zbog tog rata doživela bankrot. Istoričari kažu da je to prvi atentat na nekog monarha izvršen vatrenim oružijem.

DINASTIČKA VEZA HOLANDIJE I ENGLESKE JE BILA NAJVEĆA PREPREKA

Veliki problem "nepobedivoj armadi" je predstavljao savez Engleske i Holandije nastao zbog bliskih rodbinskih veza protestantske dinastije Stjuarta sa holandskom Oranskom dinastijom.

Ovaj moćni savez je 1639. upravo vojno porazio "nepobedivu armadu" na južnoj obali Engleske, kada su Španci planirali da svrgnu kraljicu Elizabetu I. Ideja je bila da se španska armada, koju je predvodio Medina Sidonija, na južnoj engleskoj obali sjedini sa snagama vojvode od Parme i tako zajedno uđu u Englesku. Ali, nisu uspeli.

Tada je katoličkim vojnim stratezima postalo jasno da za svoje krstaške ratove (koje će kasnije pokreniti i u pohodu na Indiju) moraju imati bolju vojsku upravo sa mornaricom kakvu je imala Engleska. Trebalo je nekako pridobiti Englesku za krstaške ratove.

Ali, engleski kralj Čarls I ne samo što je bio zagriženi protestant već nije dozvoljavao da mu razni savetnici i parlamentarci nameću političke odluke. A ti savetnici su često bili podmetnuti agenti Vatikana, koji su nastojali da iznutra oslabe njegovu vlast.
Sa druge strane kanala moćni holandski trgovci su se bogatili i sve više otiskivali preko
Atlantskog okeana u Novi svet. Tamo su gradili svoje kolonije i širili biznis. Tako su 1625. na reci Hadson osnovali i grad nazvan Novi Amsterdam (današnji Njujork).

Zato se iz Vatikana krenulo u smišljanje paklenog plana da se Engleska, kao holandski najveći saveznik, pokuša razoriti iznutra. Zadatak da detronira Čarlsa I i Englesku vrati pod patronat Rimokatoličke crkve dobio je Oliver Kromvel.

Čim se dočepao vlasti Kromvel je naredio da se Čarlsu I odrubi glava, što je učinjeno javno 1649.
Novi režim u Engleskoj je onda potpuno promenio svoju politiku prema Holandiji, nastojeći da od saveznika napravi neprijatelja. Parlament kojim je Kromvel lako manipulisao (jer demokratija zato i služi da bi se običnim ljudima perfidno manipulisalo) doneo je Navigacioni zakon, koji je nalagao da sav uvoz u Englesku mora ići engleskim brodovima ili brodovima koji su vlasništvo proizvođača robe. To je očito bilo usmereno protiv holandskih trgovaca i brodovlasnika.

Naravno Španija je prva priznala Kromvelov režim. I on je ubrzo objavio i rat Holandiji.
Tako je Vatikan konačno imao pod svojom kontrolom englesku mornaricu pa je ona vremenom postala nova evropska i svetska imperija. Englezi su počeli da ratuju na zapadu i istoku, kao i u Africi, ne znajući da zapravo vrše kolonizaciju za račun Rimokatoličke crkve, dok je narod upadao u dugove i plaćao ova ratovanja.

Za razliku od engleskog kralja Džejmsa II, koji je imao titulu vojvoda od Jorka i bio spreman da Englesku drži u službi Katoličke crkve, unuk holandskog vladara Vilijama Oranskog nije bio takvog stava. Tako je Vilijam III Oranski 1688. svrgnuo Džejmsa II sa vlasti, pa su Holanđani ovim činom Engleze zadržali u protestantskoj veri. Vojvoda od Jorka je inače poznat i po tome što je od Holanđana preoteo Novi Amsterdam i preimenovao ga u Nju Jork.
To ime najbolje pokazuje ko vlada njime i danas. Ako ovome dodate i rimski stil gradnje kojim obiluje Kapitol Hil u Vašingtonu, još vam je lakše da zaključite ko vlada čitavom federalnom upravom u USA. Zato nije ni čudno što je USA zdušno radila na stvaranju UE tj. USE.

Spajanje USA i USE je možda samo pitanje vremena.

OD HOLANDIJE DO BELGIJE

Tako su iste moćne duhovne snage koje znaju da upravljaju ljudskim uverenjima naterale 1830. Dače (Dojče) i Francuze, iz Flandrije i Valone, da postanu Belgijanci. Učinjeno je to orkestriranjem građanske revolucije u Ujedinjenom Kraljevstvu Nižih Zemalja. Odvojen je južni deo zemlje (baš kao i nedavno Kosmet od Srbije). Odvajanje je tražilo većinsko katoličko stanovništvo, koje je živelo u ovom delu Holandskog kraljevstva. Otcepljeni deo nazvan je Belgija po staroj rimskoj provinciji Gallia Belgica. Londonska konferencija na kojoj su učestvovale glavne evropske sile priznala je nezavisnost Belgije i na presto je 1831. doveden Leopold I (od Sakse Koburga), kralj svih Belgijanaca, odan katoličanstvu. Da princeza Šarlota od Velsa (jedina ćerka engleskog kralja Džordža IV) nije umrla prilikom porođaja 1817. (pošto su joj "doktori" ispuštali krv i izgladnjivali je pre porođaja i totalno je oslabili), ona i njen muž Leopold od Sakse Koburga nasledi bi britanski tron, gde se danas nalaze potomci princa Alberta iz iste germanske dinastije Sakse Koburg (a koji su promenili prezime u Vindzor). I pokojna princeza Dajana imala je istu titulu princeze od Velsa (i potiče iz dinastije Stjuarta koji su bili odani protestantizmu). Nova supruga princa Čarlsa je Kamila Parker, katolkinja po svom prvom mužu.

Belgijski kralj Leopold III je 1940. napravio dogovor sa Hitlerom (takođe katolikom) i ostao je tokom rata u Belgiji, koja je odmah i kapitulirala. Neposredno pre savezničke invazije Himler (katolik) je tajno preveo kralja Leopolda u Nemačku. Nakon rata Leopold je pokušao da se vrati u Belgiju, ali mu je pretilo suđenje zbog izdaje i on je otišao u Švajcarsku (danas finansijsku centralu EU). Ostao je u izbeglištvu sve do 1951.

BEZ PATRIOTIZMA, MORALA I DEMOKRATIJE

U svojoj knjizi "U odsustvu većine" (De Afwezige Meerderheid) pokojni flamanski filozof Lode Kles (1913-1997) upravo je napisao da bez identiteta i istinskog osećanja za pripadnost domovini ne može biti ni demokratije ni morala. Da li je baš ovo razlog što se kao prvi predsednik EU našao neupadljivi Herman van Rompuj? Koliko je on u svojoj političkoj karijeri bio fleksibilan, opisao je u više navrata belgijski politički analitičar Pol Belin, koji je i autor zanimljive knjige o EU "Tron u Briselu".

Tako Belin otkriva da je upravo Rompuj (koga je lično upoznao) kao mlad bio pod uticajem razmišljanja dr Klesa. Rompuj (1947) je konzervativni katolik i bio je politički aktivista omladinske sekcije Flamanske partije hrišćanskih demokrata. Pisao je knjige i članke o značaju tradicionalnih vrednosti u društvu. U održavanju ovih vrednosti on je video najvažniju ulogu religije. Rompuj je posebno bio pristalica ideje da se zabrani abortus, jer predstavlja ubijanje živog stvorenja.

Herman van Rompuj je u jednom trenutku čak nameravao da napusti politiku i uđe u žurnalistiku. Tada mu je, kao talentovanom piscu i vrsnom intelektualcu, upravo Kles, koji je bio pred penzijom, ponudio mesto direktora belgijskog uticajnog magazina Trends, koji se bavi finansijama i ekonomskim temama. Ali Rompuj je ipak ostao u politici. Šta je razlog da se predomislio nije poznato, pa se pominje da je možda u pitanju svota koja se ne odbija ili neka služba iz koje se nikada ne izlazi. Tako je 1988. Rompuj postao lider tada vladajuće Stranke hrišćanskih demokrata.

Kada je belgijski parlament 1990. izglasao veoma liberalan zakon o abortusu, tadašnji belgijski kraj Boduen, koji je umro tri godine kasnije i koji nije mogao da ima dece sa svojom ženom, a bio je odani katolik, navodno je izjavio da nikada neće potpisati takav zakon i "da će radije abdicirati". Ali, uticajni belgijski političari nekako su bili "ubeđeni" da kralj samo blefira, pa su primedbe kralja (koji kao da je bio samo figura neke mnogo jače sile) ostale zataškane.
Kralj Boduen je tako zaista abdicirao aprila 1990. upravo zbog ovoga. Zakon je onda potpisao kolegijum ministara u skladu sa belgijskim ustavom, koji tako predviđa ukoliko nema kralja.
Onda su ponovo izglasali da je kralj na tronu.

Kao vođa tada najjače partije u parlamentu ovaj najliberalniji zakon o abortusu je praktično omogućio Rompuj, uprkos svojim čvrstim religijskim ubeđenjima.
Belin je o ovom skandalu (zapravo sprdnji sa monarhijom i demokratijom) pisao za Wall Street Journal i bio zbog toga oštro ukoren i suspendovan. Istina tada NEKOME nije odgovarala.
Belin dalje kaže da je nakon ovoga Hermanu van Rompuju bilo veoma neprijatno i prilikom jednog susreta sa Belinom čak je izbegao i da ga pogleda u oči. Ali, njegova politička karijera je uspešno nastavljena. Postao je ministar finansija, spiker predstavničkog doma i, konačno - premijer.

Belin kaže da je Rompuj i dalje nastavio da objavljuje svoje knjige, koje su odavale intelektualnog i veoma inteligentnog autora, ali više nije branio koncept dobrog, već koncept manjeg zla. I počeo je da piše haiku.

Ali, politička nedoslednost Hermana van Rompuja je postala njegova glavna politička osobina.
"Demokratija" je u Belgiji veoma komplikovana, pa narodu ništa i ne znači. Zato su Belgijanci na "demokratiju" naterani zakonom.

PREDIZBORNO OBEĆANJE ZA LAKOVERNE

Belgija se tako 2007. suočila s najdubljom političkom krizom kada je Vrhovni sud doneo odluku da je postojanje jednog dvojezičnog izbornog distrikta u Briselu (Brisel- Hale-Filvord) neustavno. Molbu da se utvrdi njegova ustavnost podneo je još 2003. stanovnik flamanskog dela distrikta Herman van Rompuj.

Hrišćanskim demokratama, koji tada nisu bili u vladajućoj partiji, očito je odgovaralo da se ovaj distrikt podeli na dva dela (briselski, gde se govori francuski i gde žive Valonci, i Hale-Filvord, gde se govori holandski i gde žive tzv. Flamanci.
Uputivši žalbu sudu Rompuj je imao nameru da njome izazove političke probleme belgijskoj vladi Liberala, koji su odbijali da se ovaj distrikt podeli .

Rompujevi flamanski hrišćanski demokrati su tako 2007. izašli na izbore sa čvrstim obećanjem da će kad uđu u vladu ovaj briselski distrikt podeliti. Čitavu predizbornu kampanju Rompuj je vodio sa ovim obećanjem.

Kada je Rompujeva stranka dobila većinu na ovim izborima i postala najjača flamanska stranka, nastao je problem jer nisu mogli da sastave vladu od dovoljnog broja poslanika Flamanaca i Valonaca upravo zbog spora oko podele distrikta. Vrhovni sud je nalagao da se o tome izjasni parlament i da se glasa, a Valonci su to odbijali. Da ne bi izgubio mogućnost da kako-tako formira vladu, Rompuj je kao spiker parlamenta naprasno počeo da odugovlači sa stavljanjem ove tačke na dnevni red. Birao je razne načine da takvu skupštinu sazove, pa je pribegavao raznim trikovima, od zaključavanja vrata sale za sednice do nepojavljivanja u kancelariji čitave nedelje kako formalno ne bi primio pisani zahtev da sazove takvo glasanje. Kriza oko formiranja vlade je trajala mesecima, da bi onda Rompuj pristao da se formira vlada sa Valoncima i bez podele distrikta. Svoje glavno predizborno obećanje je jednostavno "zaboravio". Još gore, tako formirana vlada dobila je veći broj valonskih nego flamanskih ministara, iako su Flamanci većinski deo stanovništva u Belgiji i njih je oko 60 odsto. Da podsetimo - Rompuj je Flamanac.

I kada je 2008. godine, nakon jednog finansijskog skandala, premijer Verhofštat, flamanski liberal, morao da podnese ostavku i na njegovo mesto došao Van Rompuj, dobio je kabinet sa većinom ministara Valonaca. Ali njemu to nije smetalo. I dalje je nastojao da odloži glasanje o podeli briselskog distrikta, ne uvažavajući tako presudu Vrhovnog suda koju je baš on i inicirao.
Zakoni i demokratija su tako za političare EU od karijere potrebni samo onda kada se od njih može napraviti politička dobit.

Da li je ovakva politička fleksibilnost baš bila preporuka prilikom izbora prvog predsednika EU, znaju samo oni koji su Rompuja tu postavili. A to nisu građani EU.
U svakom slučaju logo EU ima i dalje samo dvanaest zvezdica kao dvanaest andjela koji okružuju logo jezuita. Šta će dalje biti u središtu ovog kruga tek treba da vidimo. Radovi su još u toku.

ВЕЛИКИ БРАТ НА СРПСКИ НАЧИН

Мирослав Лазански

Дакле, уопште не сумњам да и у Србији има оних који поседују приватне електронске центре за прислушкивање

Хоће ли нас тајне службе убудуће прислушкивати са или без судског налога? Колико је могућношћу да тајне службе и без посебних налога прате, снимају и анализирају телефонске и електронске комуникације угрожена приватност грађана Србије? И како се на то гледа у неком демократском систему?

Да не би било забуне, све оно што су радиле, или још раде, или ће тек да раде српске тајне службе одавно већ раде тајне службе САД и Велике Британије. Из две базе у Енглеској, Гринем Комон и Лејкенхит, и из једне базе на Кипру могуће је прислушкивати целокупан телефонски и електронски саобраћај у Европи. Све што се сними иде директно у седиште америчке службе НСА у Форт Миду, Мериленд, и у Штаб за комуникације, прислушкивање и криптографију британске владе у Челтенаму. Тако да можемо мирно да спавамо, у иностранству нас слушају годинама и без судског налога.

Осим тога, мобилна телефонија је толико отворена за прислушкивање да је то данас већ смешно. Ако имате обичан транзистор „сони ИЦФ-7600”, са којим можете, на пример, да слушате радио Пјонгјанг на енглеском у два сата ноћу, можете тим транзистором да прислушкујете и таксисте и саобраћајну полицију у Београду. А та технологија „сони ИЦФ-7600” је из 1981. године... У делу Токија, који се зове Аки Хабара, можете без ограничења да купите најмодернију електронску опрему за прислушкивање.Гледао сам дипломате како купују ту јапанску опрему на килограм и трпају у своје дипломатске кофере. Нема никаквих ограничења да се то купи.

Дакле, уопште не сумњам да и у Србији има оних који поседују приватне електронске центре за прислушкивање. Из повремених „цурења” одређених информација то се може наслутити. Ако је у Србији дошло до правог бума разних „секјурити” фирми, онда је то вероватно праћено и системима за електронско прислушкивање. Ако имате фирму која легално послује у Србији и која може да вам легално прода било какве аналитичке процене политичке, економске, па и војне ситуације, онда се такве процене сасвим сигурно не раде само на основу писања штампе, личних контаката и кафанских прича. Значи, нема разлога да се узбуђујемо, „покривени” смо одавно. Како се то одражава на наш систем демократије, то је већ друга прича. Заправо, људска права, а ту је и право на приватност, требало би да буду морални хоризонт нашег времена. У пракси многе државе се углавном оглушују о њих или их једноставно крше и ту и лежи део контрадикције и хипокризије модерног света.

Компјутеризовани свет, дакле, ствара проблеме демократији, јер је држава прикључена на информационе и комуникационе мреже, па изгледа да је пуна демократија надохват руке: чиста демократија, плебисцитарна демократија, директна демократија, сајбер демократија... У Србији демократија мора да трчи кроз праву шуму изазова.

Дакле, „Велики брат” на српски начин суочава се с целим низом изазова: структурама мафијашког типа, корупцијом, привредним и финансијским криминалом, илегалним утицајем на политику, бившим припадницима тајних служби преобраћеним у успешне бизнисмене, групацијама из сиве зоне друштва, фиктивним, „реално постојећим”, и „параван” фирмама, „успаваним капиталом”, квазитржишном привредом, монополима... И све то на најмање три паралелна колосека.

Као прво, настанак моћних криминалних групација које су водиле илегалне послове, као друго оснивање дубиозних привредних и финансијских групација које су делом биле уплетене у криминалне делатности, али су се делом приказивале и као легални привредници. Само што њихова привредна делатност није била усмерена на производњу већ на полутајну приватизацију државних фирми од стране непривредног пословног руководства, и трећи колосек јесте утицај на политику. Преко својих лобија у политици и у државној администрацији новонастала привредна и финансијска елита се побринула за протекционизам, а као последицу имамо корупцију.

У Бугарској је 1997. године тадашњи премијер Иван Костов дословно изјавио: „Око 40 одсто државе налази се под контролом државне власти, а оних 60 одсто контролишу моћне групације и криминалне структуре”.

Да ли је онда „Велики брат” на српски начин последица потребе да се нама не догоди бугарски случај, да се све то контролише и спречи?

AUTO NA VODU NEĆETE VOZITI

Izgleda da automobil na vodu nije nikakvo čudo već tehnologija koja je još pre 20 godina mogla da se primeni. Ali, isprečili su se sebični interesi gramzivog naftnog kartela koji je zarad profita od "crnog zlata" lošim i zastarelim tehnološkim rešenjima već zatrovao čitavu planetu.

Piše: Ivona Živković

Vodonik je element broj jedan. Sačinjen od jednog elektrona i jednog protona. Veruje se da devedeset odsto svih atoma u Univerzumu pripada vodoniku. Ako se nešto može nazvati Stvoriteljem sveta ili božjom česticom - onda je to vodonik. On stvara sve. Drevni Grci su mu dali ime onaj koji stvara vodu.

Kada gori sa kiseonikom - oslobađa ogromnu energiju, kada hladi - duboko smrzava. Pri velikim pritiscima (preko 2,8 megabara) on se pretvara u metal. Snaga hidrogenske bombe (termonuklearne) je tako velika da su se čak i manijaci koji su je prvi testirali, najpre u SAD, pa u SSSR-u pedesetih godina, i te kako uplašili.

Naelektrisani atomi vodonika (joni) u određenoj koncentraciji (pH) stvaraju tečno tkivo - krv. U ovakvom tkivu nastaje život koji mi živimo i koji se održava pomoću kiseonika.

Samo u SAD se godišnje proizvede tri milijarde kubnih stopa vodonika i koristi za razne potrebe. Iako se praktično sagorevanjem nafte (tečnog ugljovodonika) u automobilima koristi energija vodonika, spaljivanjem u vazduhu ostaju toksična ugljenikova jedinjenja sa kiseonikom.

Zato je nastojanje da se za pogon u automobilima koristi već izdvojen vodonik kao gas, privuklo odavno mnoge istraživače.

Ideje su bile razne, napravljeni su mnogi projekti, kao i neki veoma uspešni prototipovi vozila. Ali, nijedan projekat još nije ušao u komercijalnu upotrebu.


Problem je, kao što možete pretpostaviti, profit koji ostvaruje naftni i bankarski kartel. Trgovina naftom održava vrednost dolara, a pomoću vrednog dolara mogu se kupovati mnoge druge strateške sirovine, ali i usluge i radna snaga. U suštini dolar je samo papir.

Oni koji danas kontrolišu naftna nalazišta i poseduju tehnologiju za njeno kopanje i preradu, na taj način kontrolišu i čitavo svetsko bankarsko tržište kao i berze.

Logično je što nisu voljni da se odreknu ovog unosnog biznisa.

Ipak, ogromna količina emitovanog novca (papira) stvara problem gde ga investirati. Zato bi možda ovom naftno-bankarskom kartelu koristila jedna nova tehnološka revolucija u SAD - stavljanje na tržište novih hibridnih automobila, koji bi kao pogonsko gorivo koristili vodonik gas. Naravno, pod uslovom da tehnologija proizvodnje ovakvog vodonika, njegova distribucija, kao i distribucija automobila, bude opet pod kontrolom istih transnacionalnih korporacija i njihovih investicionih fondova.

Da se sprema promena tehnologije u autoindustriji, ali i drugim industrijama, odavno postoje naznake.

MEDIJSKA PREDIGRA

Naime, već nekoliko godina traju intenzivne psihološke pripreme građana širom sveta istaknutom medijskom pričom o globalnom zagrevanju Planete zbog prevelikog emitovanja štetnih gasova u atmosferu, posebno ugljen-monoksida i ugljen-dioksida.

Konvertovanje toksičnog ugljen monoksida u manje tokičan ugljen dioksid putem katalitzatora u automobilima nije pravo rešenje jer se CO2 koji ide u atmosferu pojavljuje kao uzročnik stavarnja staklene bašte pa se Zemljina atmosfera, navodno, tako pregrejava, tope se polarne ledene kapa, raste nivo mora i sl.

Na stranu to što ugljen dioksid zbog svoje težine ostaje u vidu smoga sasvim nisko pri tlu i što je fekat staklene bašte nophodan da bi se održala tempretura na Planeti pogodna za postojeće životne forme, zagađenost životne sredine (posebno u gradovima ) je ipak evidentna.

Poslednji incident sa istakanjem nafte u Meksičkom zalivu, koji predstavlja katasrtofu bez presedana, najubedljiviji je pokazatelj milionima Amerikanaca da se tu ipak nešto mora menjati. A uvođenje ove nove tehnologije mogao bi za SAD da znači i izlazak iz ekonomske krize. Da se pređe na korišćenje vodonika kao pogonskog goriva u automobilima pozvao je još 2003. Džordž Buš, koji je i sam član naftaškog klana. Njegova želja kao Teksašanina, (južnjaci su veći nacionalisti nego svernjaci “jenkiji”) pobuđena je čisto “patriotskim” razlozima (ako ste naivni nećete posumnjati) da se Amerikanci oslobode zavisnosti od arapske nafte. (Tajna je da SAD imaju još više nafte nego arapske zemlje, ali se ona još ne koristi…)

Tako se poslednjih godina na udarnim medijima u SAD vode opsežne diskusije o tome kako uvesti u igru nove hibridne automobile koji će imati gorivnu ćeliju na vodonik gas.

U promovisanje ovog koncepta uključio se i CNN, globalna televizija pod kontrolom naftno-bankarskog kartela i njegova zvezda Lari King. Od naftnih kompanija Shell se već pojavljuje sa svojim konceptom pumpnih stanica koje će distribuirati vodonik za automobile. Napravljena su i prototip vozila koja se tankiraju vodonikom. I Fox televizija promoviše ove ideje.

Ali pravo pitanje je: odakle će se dobijati vodonik koji će Shell točiti na svojim pumpama? Dobijaće se uglavnom iz zemnog gasa, iz jednog procesa koji je nazvan reformisanje hidrogena.

U tom procesu ugljovodonična goriva, a to su pored zemnog gasa i ugalj i nafta, reformiraju se tako što se iz njih najpre izvuče vodonik (sagorevanjem u fabrici ugljovodonika), a onda se on distribuira Shellovim stanicama gde se toči u automobile kao gorivo. U gorivnoj ćeliji automobila se vrši sagorevanje vodonika i kiseonika.

I tu je poenta ideje. Ugljovodonik iz nafte neće više biti sagorevan u karburatoru motora ostavljajući za sobom jedinjenja sa kiseonikom (npr.CO2) svuda gde se auto kreće, već samo u posebnim fabrikama. A da taj CO2, koji navodno sada završava visoko u atmosferi, ne bi išao tamo jer bi se sagorevanje ugljovodonika vršilo pod zemljom. Ugljen-dioksid bi onda bio kanalisan u specijalno izgrađena podzemna skladišta (kao što se radi sa nuklearnim otpadom) gde bi se čuvao stotinama godina.

Fabrike za sagorevanje ugljovodonika i skladištenje CO2 možete putem direktnih stranih investicija smestiti u sirotinjske zemlje koje se stručnim elaboratima pokažu kao geografski najprikladnije. I one će zbog ovakvih ulaganja u njihovu infrastrukturu biti srećne.

Daj šta daš, kad su ljudi gladni i bez posla, spremni su i da čuvaju belosvetske otpade. Sada vam je jasno zašto je agent bankarske oligarhije Džordž Soroš posvećen političkoj edukaciji srpskih mladih lidera, kao što je, na primer,edukovao na specijalnom kursu sadašnjeg ministra za zaštitu životne sredine Olivera Dulića. Ovaj ministar zato obilato promoviše Srbiju kao "ekološku" državu (čitaj spremnu da primi evropsko đubre i investicije koje idu uz njega) koja će u preradi nafte koristiti najnovije tehnologije i evropske standarde ( a koji su i te kako toksični). Dakle, sve je pitanje nečije paklene igre sa nečijom (ne)inteligencijom i neznanjem.

U stvari, 96 odsto hidrogena koji se danas proizvodi nastaje iz ovakvog reformirajućeg procesa, i to od prirodnog gasa (48 odsto), zatim sagorevanjem nafte (30 odsto) i uglja (18 odsto). Samo 4 odsto proizvedenog vodonika se dobija od elektrolize, odnosno procesa kojim se vodonik i kiseonik mogu dobiti razlaganjem vode pomoću električne struje.

Hidroksi gas (HHO) koji tako nastaje, poznat je zbog svog velikog sagorevajućeg potencijala i već je odavno komercijalizovan kao gas za zavarivanje, kuvanje, ali i kao pogonsko gorivo. Pitanje je samo kako ga dobiti u što većoj količini, uz što manji utrošak energije i što manje zagađenje vazduha.

Ali, problem je, kažu stručnjaci, što je potrebna velika količina električne energije da bi se elektrolizom dobila dovoljna količina ovog gasa, nazvanog još i Braunov gas. E, upravo taj problem je rešio još pre dvadeset godina jedan Amerikanac po imenu Stenli Majer. Praktično, on je konstruisao motor za automobil na - običnu vodu.

Nažalost, njegov izum je izazvao paničan strah kod naftaša, pa je učinjeno sve da se na to zaboravi. Zato za ime Stenlija Mejera, koji je rođen u Ohaju 1940, verovatno niste čuli. Ali, mnogi su u međuvremenu uspeli da shvate šta je on konstruisao.

Pogledajmo malo šta je to smislio Mejer i na čemu je praktično sam radio punih 30 godina. Iako nije bio formalno edukovan (zapravo ispranog mozga), bio je klikeraš i inovator.

MOĆNA REZONANTNA ELEKTROLIZA?

Mejer je praktično razradio način da u jednom procesu veoma kontrolisane elektrolize, iz vode izvlači vodonik tako što je veoma precizno kontrolisao protok elektrona, puštao ih i zaustavljao, stvarajući pri tome njihov jak naboj.

Svojim izumom on je praktično uspeo da iz ovakvog procesa dobije više energije od količine energije koju je bilo potrebno uneti za razdvajanje vodonika i kiseonika iz vode klasičnom elektrolizom. Proces elektrolize je zamislio tako da više koristi snagu napona, a ne količinu elektrona. A i one elektrone koji su proticali uspevao je da kontroliše i usmeri tako da mu se ne rasipaju.

Da objasnimo ovo malo više za laike kako bi to moglo da radi.

Napon je jedna od tri poznate sile, pored gravitacije i magnetizma. Napon nastaje usled razlike u količini elektrona na dve različite lokacije. Što je veća razlika u broju elektrona u jednoj lokaciji u odnosu na drugu, veći je napon. Da podsetimo da se u svakom atomu nalaze elektroni i protoni. Elektroni su čestice koncentrisane u orbiti oko jezgra, a protoni su u jezgru. Elektroni su negativno naelektrisane čestice, a protoni pozitivno. Atom vodonika ima jedan elektron i jedan proton, a atom kiseonika ima osam protona i osam elektrona. Kada se spoje dva atoma kiseonika i jedan vodonika, zbog nejednakog rasporeda elektrona u orbitama atoma molekul vode je bipolaran, tj. ima pozitivno i negativno naelektrisanu stranu.

Kada se ovakav molekul stavi u polje pod naponom, on se okreće na pozitivnu ili negativnu stranu. Klasičnom elektrolizom se u vodenu soluciju konstantno uvode elektroni koji svojom snagom postepeno kidaju energetsku (hemijsku) vezu u molekulu vode i on se na kraju pocepa na atom kiseonika i dva atoma vodonika. I to se naziva hidroksi gas (HHO).

U elektrolizi koju je razradio Mejer protok elektrona koji su pod velikim nabojem je sprečen, pa je molekul vode podvrgnut mnogo većem stresu tako da mu hemijske veze molekula slabe, ali se ne raskidaju sve dotle dok se to procesom ne naloži. Dakle, radio se o oslobađanju hidroksi gasa iz vode na zahtev.

Mejer je znao: ako se napon u elektrostatičkom polju podigne do izvesnog nivoa, elektroni bi bili strgnuti sa molekula vode. Zato je hemijske veze u molekulu slabio postepeno pomoću specifičnog pulsiranja na određenoj frekvenciji, ali tako da se atomske veze ne pokidaju već samo oslabe. Ako bi se pokidali, elektroni bi izleteli sa orbita i rasuli se nekontrolisano.

Tako je Mejer drmusao molekul vode pulsevima na određenoj frekvenciji, a što je postizao podešavanjem razmaka između elektroda i održavao atome u hemijskoj vezi, koja je postepeno slabila. Ovo postepeno pulsno naelektrisanje jonizuje vodonik i kiseonik pozitivno. Čestice onda počinju da se sudaraju pri konstantnoj brzini, a koja se može i povećati i tada nastaje efekat razdvajanja. Vodonik i kiseonik tada izlaze kao gas. Tako se umesto difuznog rasipanja elektrona kod klasične elektrolize (koja je zato energetski neisplativa), u ovom procesu koristila energetska snaga samog atomskog polja u orbiti elektrona. I to je smanjilo energiju neophodnu za dobijanje ovog efekta, a na kraju procesa oslobodilo energiju iz polja elektrona.

ENERGIJA VAKUUMA

Razmišljanja Stenlija Mejera u to vreme bila su nešto potpuno novo i većina edukovanih naučnika koji su se slepo držali Prvog i Drugog zakona termodinamike i učili da je međugalaktički prostor u svemiru prazan prostor (vakuum) to nije mogla da prihvati. A Prvi zakon termodinamike kaže da se energija može prenositi, ali se ne može stvarati i uništiti.

Ubaciti u proces elektrolize manje energije a dobiti više bilo je nezamislivo. Odakle je onda Mejer stvorio više energije nego što je uneo? Pa iz polja elektrona.

Ali i Majer je shvatio ono što je i Tesla davno pre njega shvatio: da ono što se nazivalo vakuumom zapravo nije bio prazan prostor već prostor napunjen slobodnim česticama, koji sadrži značajnu količinu energije, kako je to objavio još 1873. i priznati naučnik Džejms Klark Maksvel u svom poznatom radu "Rasprava o elektricitetu i magnetizmu" ( Treatise on Electricity and Magnetism).

Kasniji naučni radovi su ovaj prostor konačno definisali kao "univerzalnu energiju", "energiju nulte tačke", "haos", "energiju gravitacionog polja" ili "plazmu". Dakle, čitav međugalatički prostor je plazma ispunjena slobodnim česticama. U svemiru izgleda nema praznog prostora.

Kada se u takvom prostoru stvori i najmanji naboj, čestice se uznemire i pošto je prostor potpuno ispunjen, one nemaju gde da se pomere a da ne udare u druge čestice i nastaje sveopšte premeštanje u kome nastaje naelektrisanje i jonizacija i stvara se efekat stalnog - Stvaranja. I ne stvaraju se samo atomi i molekuli već se izgleda stvara i energija.

Da uzme naelektrisanje čestice nečega (da li upravo vodonika) iz ove plazme (jonosfere), Nikola Tesla je smislio još pedeset godina pre Mejera kada je konstruisao svoju prijemnu opremu i motor za automobil. Svoj izum, motor na kosmičku energiju, testirao je na jednom Pierce Arrow modelu 1931. Po svedočenju njegovog rođaka Sava, veoma uspešno. A onda je čitavu skalameriju sa odašiljačem frekvencija, prijemnikom i nekakvim šipkama razmontirao i sklonio. Da li su te šipke bile slične onima koje se nalaze u Mejerovoj gorivnoj ćeliji? Razlika je možda bila samo u tome što je Tesla elektrone uveo u igru bežičnim putem.

Tek nedavno, 2005, japanski naučnik Naohiro Shimuzu je naučno potvrdio da korišćenje ultrakratkih pulseva može stvoriti novi oblik elektrolize, "sa mnogo boljom efikasnošću, ali i dalje inferiorno prema Faradejevim ograničenjima".

U jednom drugom radu se kaže: "Pronađeno je da korišćenjem ultrakratkog pulsa sa širinom od 300 nanosekundi, elektroliza se odigrava sa mehanizmom kojim dominira transfer elektrona koji je različit od konvencionalnog limitirajućeg difuznog procesa u DC elektrolizi".

Dakle, i edukovani naučnici su shvatili.

AUTO NA VODU IDE

Ali, kao ni Tesla, ni Mejer nije bio edukovani i titulirani teoretičar koji je radio sa formulama i razvijao velike teorije uz pomoć donacija i uhlebljenja na državnom ili privatnom univerzitetu, već pasionirani eksperimentator. Tako je vredno radio sam u svojoj kući u Grouv Sitiju u Ohaju, da bi početkom devedesetih godina sklopio svoju pogonsku sklameriju sa gorivnom ćelijom na vodu. Skalameriju je onda ubacio u prototip automobila koji je nazvao "Dune Buggy". I počeo da ga vozi. Na vodu.

U demonstraciji koju je izveo pred elitnim naučnim imenima iz Velike Britanije koji su došli da vide čudo tehnike - auto na vodu, a to su bili Michael Laughton, dekan za inženjering na Queen Mary College u Londonu, admiral ser Anthony Griffin, nekadašnji kontrolor u britanskoj mornarici, i dr Keneth Hindley, hemičar istraživač, Mejerova ćelija je na njihove oči proizvela daleko više mešavine vodonika-kiseonika nego što se može proizvesti običnom elektrolizom.

Prema svedočenju ovih ljudi najviše ih je zapanjilo to što je Majerova ćelija ostala hladna, čak i nakon više sati proizvodnje hidroksi gasa iz vode.

Napon iz generatora električne polarizacije cepao je molekul H2O veoma ekonomično sa utroškom izuzetno male energije. I to je izgleda suština te nove tehnologije i procesa pulsirajuće elektrolize - postepeno dovođenje molekula vode iz stanja tečnog u stanje gasne jonizacije kada zauzvrat otpočinje i proces lomljenja samog vodonika (njegovih atoma) i kada se destabilizuju i sami gasni atomi kako bi oslobodili svoju atomsku energiju.

Dakle, ispada da se neki atomi vodonika cepaju, a neki ne. Iz pocepanih izlazi atomska energija.

U Mejerovoj skalameriji postoji i pojačivač strujnog napona koji sada neki sledbenici Mejerove ideje nastoje još da dorade tako da se pomoću njega može koristiti još manja energija za navedeni cilj. Proizvodnja gasa se tako kontroliše povećanjem i smanjenjem napona. Najmanji napon neophodan za ovaj proces je oko 1.500 V.

Ali, tamo gde je normalna elektroliza vode zahtevala protok struje koji se meri amperima, Majerova ćelija je postigla miliamperima.

Klasična elektroliza zahteva i dodavanje elektrolita u vodu, kao što je sumporna kiselina, kako bi se potpomogla provodljivost elektrona. Majerova ćelija je potpuno bila funkcionalna sa čistom vodom.

Majerov auto je išao bešumno, nije se zagrevao. Nije mu bio potreban rezervoar za hidrogen, nisu bile potrebne Shell hidrogen pumpne stanice, nije mu bio potreban zemni gas i nafta. Majer je procenio da bi sa 83 litra vode (jedan bojler) mogao da putuje od Los Anđelesa do Njujorka. Tvrdio je i da je zamenio klasične svećice sa "ubrizgivačima" koji uvode mešavinu vodonik-kiseonik u cilindre motora. Nakon što bi voda bila podvrgnuta specifičnoj električnoj rezonanci koja bi je postepenim pulsiranjem razbila u njene atomske sastojke, oslobođeni gasovi, vodonik i kiseonik, nakon sagorevanja ponovo bi se vratili u vodenu paru.

Tvrdio je da svaki auto u SAD može za 1.500 dolara da pretvori u auto na vodu.

Mejer je kao pronalazač dobio i seriju registrovanih patenata. Svoje pronalaske je tako i registrovao po delovima. Oni koji su ga poznavali kažu da je bio veoma oprezan i gotovo "paranoičan", baš kao i Tesla, u nastojanju da sakrije detalje svojih istraživanja. A razni radoznalci i stručnjaci su ga i te kako obilazili, čak mu zamerajući da sakriva detalje jer je običan prevarant.

U dokumentarnom filmu Previše blizu Sunca, 1994, BBC mu je, na preporuku već pomenutih britanskih stručnjaka, dao prostor da prikaže ovaj svoj automobil. I šira javnost je tada čula za ovo otkriće.

Američka vojska i te kako je bila zainteresovana da se dočepa ovog pronalaska, baš kao i naftni biznis. Vojska je htela da koristi ovakve motore samo za sebe, a naftaši (navodno iz Arabije) su mu nudili milijardu dolara za otkup svih prava, s tim da na svoj izum zaboravi i da za njega niko više ne sazna. Mejeru se to nije dopalo i on je nastojao da sam dođe do nekog finansijera za dalja istraživanja koja bi vodila komercijalizaciji automobila. I to se moćnima nije dopalo.

Tako je Majer 1996. na osnovu "stručnih" procena izgubio jedan višegodišnji sudski spor u kome je od jednog "potencijalnog finansijera" optužen da je težak prevarant (jer nije pristao da finansijeru otkrije sve detalje svog rada) i naloženo mu je da plati obeštećenje od čak 50.000 dolara. "Stručnjaci" su na sudu potvrdili da je njegov izum nemoguć jer je njime prekršen Prvi i Drugi zakon termodinamike.

ZLOČIN BEZ KAZNE

Dvadeset prvog marta 1998. Mejer je sa porodicom otišao na ručak u jedan restoran u gradu u kome je živeo (Grouv Sitiju) u Ohaju. Nakon ručka je u jednom trenutku naglo istrčao iz restorana i povikao da je otrovan. Umro je nekoliko trenutaka kasnije, na parkingu.

Zvanična dijagnoza je bila cerebralna aneurizma. Po svedočenju njegovog brata, nekoliko dana nakon smrti u njegovu kuću su došli državni agenti i odneli njegov auto na vodu Dune Buggy i pokupili svu skalameriju iz njegove radionice. Na svu sreću, jedan Stenov prijatelj je pre njih uspeo da skloni njegove crteže i beleške koje je vodio tokom eksperimenata. I čuvao ih je sve do svoje smrti, kada ih je njegova žena konačno preko interneta publikovala u celosti.

Danas mnogi pokušavaju da rekonstruišu Mejerov motor na osnovu njegovih skica i beležaka.

I Herman Anderson (1918-2004) koji je decenijama radio kao konsultant pri NASA kao i u američkim vazduhoplovnim pogonima, smislio je sličnu konstrukciju motora sa pogonom na čistu vodu. Motor je ugradio u svoj chevrolet cavalier još 1972. Vlast Tenesija mu je dozvolila da svoj auto na vodu vozi, ali mu je zabranila da svoj izum komercijalno koristi.

Da li je Poljska "slučajno" zavijena u crno !

PROČITAJ PAŽLJIVO I STAVI SEBI PRST NA ČELO . . . .

Je li smrt poljskoga predsednika i cele delegacije u Rusiji bila slučajna
nesreća? Predsjednik Lech Kaczynski bio je glasnogovornik većih sloboda
država unutar Evropske unije. Dok mnoge druge evropske države imaju
marionetsku vlast koja se klanja diktatu Evropske unije, poljski je narod
izglasao vlast koja je glasno oponirala redukcijama državne, ekonomske i
nacionalne slobode. Bio je euroskeptik i dugo odbijao potpisati Lisabonski
ugovor, sve dok ga Irska pod prisilom (u drugom pokušaju) nije potpisala.
Nije hteo da zameni nacionalnu valutu eurom i smatrao je da je
najoptimističniji rok za uvođenje evra u Poljsku 2015 godina.

Novinar Damian Thompson u engleskom "Daly Telegraphu" piše da se iza
ubistva predsednika Lecha Kaczynskog i cele delegacije nalaze bankari. Tako
navode da je Poljska jedina zemlja u EU koja nije osetila krizu. Naprotiv,
beleži rast proizvodnje i tako ruši mit novog svetskog poretka da sve
nacionalne ekonomije moraju pasti na kolena, kako bi se novi poredak
uspostavio.

29.03.2010. Poljska je odbila uzeti zajam koji joj je ponudio MMF u iznosu
od 21,8 milijarde dolara. ".Ne samo da ta država nije postala žrtvom
međunarodnog bankarskog gangsteraja koji se odvija kroz gusarske pozajmice,
nego je Poljska Međunarodnom monetarnom fondu ponudila pozajmicu kako bi
taj fond mogao pomoći drugim državama da prevladaju nadošlu globalnu
krizu.", o čemu je izveštavao AFP 29.03.2010.

Poljska je bila jedina od 27 članova Unije koja je postigla privredni rast
u 2009. godini, a Međunarodni monetarni fond (MMF) je predviđao da će taj
rast doseći 2,75 posto sve do 3,25 posto u 2011. godini.", izveštava 14.
aprila irska web stranica "Infowars Ireland ". Poljska Nacionalna Banka i
Vlada 09.04.2010. saglasno odlučuju o devalvaciji zlota, što će pogodovati
poljskim izvoznicima, ali na štetu njihovih trgovinskih partnera, najviše
onih u EU. Sledećeg dana nakon ove odluke o devalvaciji zlota, gine
predsednik, čitav vojni vrh, guverner nacionalne banke, i još desetine
vojnih i političkih službenika!!??

Štaviše, u nastavku teksta u "Daly Telegraphu" spominje se kako je
predstavnik Češke Središnje banke Mojmir Hampl početkom aprila izjavio da
je Međunarodni monetarni fond namerno razbuktao ekonomsku krizu u Evropi
tako da su manje regionalne države bile prisiljene tražiti pozajmicu od
zelenaškog MMF-a. Znači li to da je Poljska kao primer za druge države,
počela ometati zelenaške planove velikih međunarodnih bankara?

Svemu ovome treba dodati i činjenicu da će sada Poljsku preuzeti britanski
čovek, osoba školovana u Britaniji, koja čak ima englesko ime i prezime: ".
Sada se vođstvo u Poljskoj menja i izgleda kao da će proevropski lider
zameniti Kaczynskog. Proevropska Stranka Građanske Platforme DONALDA TUSKA
najverovatnije će, nakon predsedničkih izbora u junu, zgrabiti vlast." To
je čovek kome je Kaczynski oponirao kada je trebalo zlot zameniti za evro i
takođe s češkim predsednikom Vaclavom Klausom bio je među poslednjima koji
su se opirali gubitku državne nezavisnosti što je donosi potpisivanje
Lisabonskog ugovora.

Kao uspešna država, Poljska je sve manje zavisila od EU i odlazak
Kaczynskog u Rusiju nije značio samo odlazak u Katynsku šumu, gdje bi se
Putin i Medvedev izvinili Poljskoj, za pokolj njenih oficira i podoficira,
već je taj odlazak trebalo da bude početak menjanja strane u interesnim
sferama: Rusija više nije komunistička i kao ravnopravan partner davala je
Poljskoj veće mogućnosti za razvoj ekonomske i nacionalne slobode. Poljska
je u sukobu velikih interesnih sfera, nastojala promeniti stranu. Britanija
i Amerika su shvatile problem i stoga je Kaczynski morao umreti zajedno s
celom delegacijom. Nastojao je sačuvati Poljsku slobodnom i u tu svrhu
odlučio je potražiti potporu Putina.

Osim navedenog, treba dodati i sledeće:

1. Poljska nije priznala Kosovo
2. Poljska ministarka zdravlja, takođe poginula u ovoj nesreći, je jedina
od svih ministara na SVETU odbila državnu kupovinu vakcina protiv H1N1
3. Poljski ministar poljoprivrede, takođe poginuo u ovoj nesreći, je
evropska perjanica suprotstavljanju uvođenja CODEX ALEMENTARISA, odnosno
uvođenja GMO hrane u ljudsku i životinjsku ishranu (Kod nas je ovaj zakon
uveden krajem prošle godine. Posledice su, osim direktno po zdravlje ljudi,
i nestanak prirodnog semena za proizvodnju hrane i favorizovanje američkih
proizvođača GMO semena).
4. Poljaci imaju tradiciju čuvanja novca u slamaricama, a ne u bankama.
Takođe, nikada ne kupuju stvari na kredit, već samo u cash-u.
5. U poslednjem intervjuu, datom dan pre pogibije, Lech je objavio da su u
Poljskoj potvrđene velika nalazišta gasnih škriljaca, što bi je
potencijalno učinilo energetski nezavisnom, mozda čak i izvoznikom gasa.
6. Na snimku sa youtube-a, napravljenom neposredno posle nesreće, se vidi
da nigde nema magle, što je izgovor za pad aviona. Takođe, po malo se čuju
i pucnji iz pištolja.

NOVI TERORIZAM

PRIKRIVENI TERORISTIČKI AKT U OBLIKU EKOLOŠKE KATASTROFE ?

Piše: Ivona Živković

Naftna “mrlja“ u Meksičkom zalivu je od 20. aprila do 31. maja, nakon eksplozije naftne platforme Deepwater Horizon, dostigla širinu od 2500 kvadratnih milja. Za mesec dana izlilo se između 19 do 29 miliona galona nafte. To je 11 puta više nego što je proliveno na Aljasci 1989 u udesu tankera Exxon Valdez (kompanija Exxon je u vlasništvu Rokfelera).

U Meksičkom zalivu se sada nalazi najveća količina nafte koja se ikada našla u moru. Dakle, to nije „mrlja“, već ekološka katastrofa bez presedana. Ali, stiče se utisak da je „najmoćnija sila na svetu“ nemoćna da bilo šta uradi kako bi se zaštitila od širenja ove izlivene nafte jer ona i dalje kulja iz oštećene bušotine duboko pod morem.
Zašto?

BESKONAČNO STVARANJE NAFTE

Teorijski iz ultra duboke bušotine se može izliti toliko nafte da ona prekrije sve okeane i sva mora povezana sa njima. Jer, količina nafte u Zemljinoj utrobi je neograničena pošto se ona stalno stvara. Nafta nastaje duboko u sloju Zemlje koji se naziva plašt i koji obuhvata sloj od 2900 kilometara ispod zemljine kore. Tu se nalaze ugljenik i vodonik pod visokim pritiskom koji formiraju uglljovodonična jedinjenja - kameno ulje. Pod pritiskom ovo ulje teži ka Zemljinoj kori. Kada u njoj naiđe na pukotine u sedimentnim stenama ona se tu zadržava kao i nekom rezervoaru i tu ostaje zarobljena. I to su danas poznata nalazišta nafte. Dakle, nafta nije nastala u jednom geološkom trenutku taloženjem fosilnih ostataka već se stvara stalno. U ovoj dubokoj vrelini u utrobi planete žive i bakterije (jer čestice života su svuda) koje se hrane ugljovodonikom. (Da li možemo da zaključimo da ono što slobađa energiju u nafti su zapravo energetske čestice koje stvaraju sve oblike života?)

Kada se vremenom iz ovih poznatih rezervoara vadi nafta, pritisak nafte u njima se blago smanjuje, pa to omogućava da se nove količine kamenog ulja ponovo podignu iz plašta i smeste u ove rezervoare. Praktično, nafte ima je svuda ispod Zemljine kore ukoliko bi se kopalo jako duboko do plašta. Tehnologija kojom se danas vadi nafta sve više se usavršava sa ciljem da se prave ultra duboke bušotine. Za sada se ide do dubine od 13 000 metara.

Još 2003. godine Leri Ketles hemijski geolog sa Kornel univerziteta izjavio da se nafta u regionu oko Luizijane podiže duboko ispod sedimentnih stena i taloži u velikom rezervoaru na prostoru od oko 9600 kvadratnih milja izvan obala Luizijane. Duboko ispod kamenih stena pod morem stvoreno je tako, po njegovoj proceni, 184 milijardi tona nafte i gasa što je ekvivalent za 1.000 milijardi barela nafte. “To je 30 posto više nego što su ljudi uopšte do sada u naftnoj eri potrošili”, izjavio je Ketles 2003.

Naftna platforma “Deepwater Horizon”, koju je izgradio Hyundai, nalazila se sa svojom sestrom platformom, Nautilus, na oko 42 milje od obala Luizijane. Biila je jedna od najmodernijih platformi koja se održavala na vodi preko satelitske navigacije i nije bila usidrena.

ZAGONETNO NAPUŠTANJE PLATFORME RADNIKA KOMPANIJE SCHLUMBERGER

Naftu može da kopa samo onaj ko ima veliki novac da investira (za jednu običnu bušotinu potrebno je investirati najmanje milijardu dolara) i ko ima tu skupu tehnologiju i novac i mogućnost da je razvija.
British Petrolium je u vlasništvu privatnog bankarskog i trgovačkog kartela koji ima sedište u Londonu i koji predvodi porodica Rotšild, koja je bila i ostala glavni bankar rimokatoličke crkve. Ovaj kartel kontroliše i američku Centralnu banku (FED), američku vladu i najuticajnije medije.

Kartel se neformalno naziva “Kruna”. Biznis ovog katela prikriven je mrežom stotina transnacionalnih i nacionalnih kompanija koje su povezane raznim ugovornim poslovima.
Geopolitički analitičar Ralph Schoeman procenio je da ovaj privatni korporativni kartel kontroliše 95 posto svetskog bogatsva, i da svaki njegov član drži oko 14 velikih korporativnih direktorskih pozicija.
Povezane ove korporacije čine jednu ili nekoliko megakorporacija, koje su u krajnjoj liniji u vlasništvu pod direktnom ili indirektnom kontrolom ovog kartela.

Vlasnik potopljene naftne platforme Deepwater Horizon je kompanija Transocean, dok je kompanija Halliburton (čiji je izvršni direktor nekada bio bivši potpredsednik SAD, Dik Čejni i koji je deo poslovnog klana porodice Buš, a koja je u rodbinskim vezama sa britanskom kraljevskom porodicom) , između ostalog je bio angažovan na cementiranju zidova bušotine. Postoje indicije da su se upravo ovi zidovi obrušili.

Ali, tek nakon mesec dana od havarije obelodanjeno je da je i poznata kompanija Šlumberger (SCHLUMBERGER) imala na ovoj platformi svoje radnika i da su oni napustili platformu samo 11 sati pre eksplozije. Ova moćna inženjering kompanija godišnje obrće kapital preko 22 milijarde dolara, ima 80 000 zaposlenih i posluje praktično po čitavom svetu (gde god ima nafte).

Šlumberger je obavljao poslove postavljanja kablova i osetljivih mernih instrumenata u bušotinu duboku 10 500 metara , 1500 metara pod vodom. Usluge ove kompanije su izuzetno skupe (što je logično) , a njeni stručnjaci imaju i ovlašćenje da odmah nalože zatvaranje svake bušotine koja iz nekog razloga nije bezbedna i što njihovi instrumenti treba i da detektuju. Na Horizonu je trebalo da izvrše testiranje CEMENT BOND LOG , praktično da ispitaju integritet materijala u zidovima bušotine koji je radio Halliburton.

Tako su radnici Šlumbergera, kako je zvanično potvrđeno, bili angažovani tokom marta i sve do 15. aprila, kada su svoj posao završili, ali su ostali na platformi sve do 20 aprila “u slučaju da još nešto zatreba”. Onda su u 11 sati pre podne, 20. aprila helikopterom sopstvene kompanije iznenada napustili platformu Horizon. Uveče u 10 sati došlo je do eksplozije i velikog požara, a dva dana kasnije je čitava platforma potonula.
Kako niko od zaposlenih ne sme da daje izjave za medije, zna se samo ovo. Ali, su nagađanja brojna.

Akcije svih ovih kompanija su sada srušene na berzi. Halibartonu su pale 22 procenta, a Cameron international Corp, koja je konstruktor skalamerije – čepa od 450 tona (koja je trebala automastki za zatvori bušotinu u slučaju eksplozije, a što je navodno bilo neuspešno), pale su 23 posto. Šlumberger ima pad od oko 8 posto. Dakle, svi oni koji su kupovali na berzi akcije ovih moćnih kompanija su ostali na gubitku. Na svu sreću jedna moćna banka, članica kartela nazvanog “KRUNA” i deoničar američke Centralne banke, a to je Goldman Sač, kao da je bila je “vidovita” pa je dve nedelje pre havarije prodala blizu 44 posto svojih akcija u BP.

TABELA

Akcije BP 31. marta 2010. koje je prodala banka Goldman Sachs. I ova banka je je deo bankarske mreže Vatikana.
Goldman Sachs koju još zovu Government Sachs je povlačenjem ogromne količine novca prošle godine, čitav svet uvela u ono što mediji nazivaju "svetskom ekonomskom krizom".
Ali, zato Berza i služi i zato su je bankari i izmislili. Vi ubacujte pare i tipujte, ali mi možemo da stvaramo događaje koji dižu i spuštaju cenu...
Istovremeno kompanija Halliburton je vodila pregovore o kupovini najveće svetske kompanije za čišćenje naftnih mrlja "Boots and Coots" i odlučila da je pazari (kako je preneo Reuters, 9.aprila 2010.) . Kao da su i oni bili vidoviti...

TABELA

Da li je i u slučaju ove ekološke katastrofe na delu jedan smišljeni i prikriveni ekološki teror? Postoji mnogo indicija da je i ovde čitav incident na neki način insceniran. Zanimljivo je da niko nije ni pomenuo mogući teroristički akt famoznog Bin Ladena i Alkaide.

Simbolično je što je naftna platforma potonula na Dan Planete Zemlje, 22. aprila.
A "moćna" Amerika je "nemoćna".

TEHNOLOGIJA KOJU IMAJU SAMO NAFTAŠI

Predsednik fabrikovane biografije, Barak Obama propustio je da proglasi vanredno stanje u pogođenim državama, , iako im je oduzeo ranije pravo da raspolažu sopstvenim nacionalnim gardama. Takođe, nije angažovao državni vojni i civilni tehnički potencijal, već je čišćenje okeana i nastojanje da se izlivanje nafte zaustavi prepustio privatnoj transnacionalnoj korporaciji British Petrolium koja je vlasnik bušotine. I oni već mesec dana neuspešno primenjuju neke svoje metode, ili bar tako tvrde.

Prve reakcije njegovih imenovanih i postavljenih funkcionera su bile da svu krivicu prebace na BP i da im nalože da plate štetu (!). Kao da se uništen eko sistem koji je stvorila Priroda (i u stanju je da stvara samo Priroda ) može povratiti novcem. Na žalost, satanistička filozofija misli da Čovek može da stvara isto kao i Bog. Tako američki predsednik, koga fabrikovana biografija predstavlja kao čoveka izuzetnih organizacionih sposobnosti, osim lepe priče narodu i obećanja da “će učiniti sve”, ništa već mesec dana nije preduzeo. Da, osim što je obišao ugroženo područije i “sagledao” situaciju iz vazduha. Iako je glavni problem duboko ispod vode i pod zemljom.
„Najmoćnija vojska na svetu“, koju gnevni američki građani i kongresmeni pozivaju da preuzme kontrolu nad bušotinom i zaustavi izlivanje nafte otvoreno je priznala da je neomćna.

Admiral Majk Mjulen, šef vrhovnog štaba združenih pomorskih snaga zvanično je izjavio da američka vojska nema ni tehnologiju i podvodna plovila i opremu da bi mogla da zaustavi dalje isticanje nafte. „Činjenica je da najbolja tehnologija na svetu za te potrebe, postoji samo u naftnoj industriji“, izjavio je 31. maja 2010. admiral Mjulen.
I mnnoge druge federalne službe i agencije koje imaju zadatak da se bave zaštotom životne sredine i građana, potpuno su podbacile, baš kao što je to bio slučaj prilkom delovanja ugarana Katrina u Nju Orleansu, a kako se kasnije ispostavilo bila je u pitanju čista sabotaža i demonstracija državne sile nad nemoćnim stanovnicima koji su jednostavno deportovani sa atraktivnog građevinskog zemljišta. Dakle, direktna manifestacija državnog terora koji se još naziva fašizam.

HAVARIJA KOJU VIDE SAMO ROBOTI I KAMERE

Naime bušotina iz koje kulja nafta se nalazi veoma duboko, 1500 metara ispod nivoa mora, i ronioci tu nisu u stanju da se spuste osim u specijalnim malim podmornicama. Sve što se radi na bušotini radi se pomoću specijalnih vozila -robota kojima se upravlja pomoću daljinskih komandi izuzetno sofisticiranom tehnologijom. Kao na drugoj planeti. Sama bušotina je duboka 10 500 metara i spada u ultra duboke bušotine. U nju se ubacuju veoma osetljivi merni instrumenti u izvode građevinski radovi na cementiranju bušotine. Dakle, možemo samo da zamislimo kojom tehnologijom rada raspolažu ove moćne naftne i inženjering kompanije.

Razvijanje ovakvih tehnologija je inače izuzetno skupo, pa bi mnogo logičnije i isplativije bilo da njihov razvoj plati država, na primer, preko nekog skupog državnog programa kakav ima NASA i koji se bavi istraživanjem svemira .
Recimo, zna se da su državni naučnici napravili mnoga robotizovana vozila koja su “bila “ na Mesecu ili ići na Mars. Pitanje je samo ako američka vojska nema ovu tehnologiju (kako kaže admiral Mjulen), ako NASA nije bila na Mesecu, gde su svi ti razvijeni projekti, koji su koštali desetine milijardi dolara, završili? Možda u privatnim naftnim kompanijama? Dobar štos, zar ne? Još ako otkrijete da je glavna ugovorna kompanija NASA, Lockheed Martin, pod kontrolom jezuita, kako je to otkrio Avro Menhetn, lako složite sve kockice.

Rad ovih robota na 1500 metara dubine se nadzire samo podvodnim kamerama kompanije. Dakle, sve što znamo o tome kako izgleda mesto havarije znamo samo iz šematskih prikaza i video snimaka koje je dala kompanija BP vlasnik bušotine. Da vide svojim očima šta se dole nalazi videće možda samo dva ruska stručnjaka ako se spuste sa ruskom mini podmornicom "Mir" (koja može da se spusti na dubinu i do 6000 metara ) uz dozvolu BP.
Na površini vode u blizini mesta bušotine neki novinari su već doživeli neprijatnosti od privatnog obezbeđenja kompanije BP jer nisu mogli da priđu drugim dvema naftnim platformama i tankeru i ostalim plovilima koja operišu iznad oštećene bušotine, pošto sada buše još dve u blizini kako bi smanjili pritisak. Čitav ovaj deo okeana se čuva kao da je u pitanju privatan posed naftne kompanije BP (zapravo su obe Amerike posed Vatikana i to po crkvenom pravu koje je starije od građanskog).

Radnici kompanije koji su bili na naftnoj platformi u vreme kada je eksplodirala i preživeli (jedanaest je poginulo) navodno su ugovorima i velikim honorarima naterani da o svemu ćute i da u svojim izjavama pred istražnim organima daju samo podatke koje im kompanija odobri. Mnogi su dobili pozamašne svote kao nadoknadu za sve što su pretrpeli.
Sistem organizacije rada u velikim korporacijama kao što je BP je takav da samo najviši nivo rukovodilaca, koji su i najveći akcionari, ima uvid u to šta kompanija zaista radi. Izvršni rukovodioci su praktično stavljeni u nivo "transportnog zupčanika" koji radi u "mraku" i ima zadatak da pokreće i održava rad samo svog sektora. Tako onaj ko bi znao šta treba da se uradi da bi se zapušila rupa, nema ovlašćenje da to uradi, a onaj koji je zadužen da organizuje radnike nema takva znanja. Ljudi su tako pretvoreni u šrafove bez integriteta koje ćute, rade samo ono što im se kaže i "navijaju se " novcem. "Treba li šefu da kažemo gde mu je glava", pita se radnik sa karikature. "Ne još, moramo prvo da vidimo kako da zatvorimo rupu". "Ali, samo menadžment u samom vrhu poznaje tu tehniku".

PUKOTINA OD 11 KILMETARA?

Na navodni pritisak američke javnosti kompanija BP je ipak “pristala” da preko CNN (televizije koju kontroliše isti bankarsko - naftni kartel) pusti u TV program direktni snimak sa kamere koja pokazuje bušotinu iz koje kulja nafta. Ali, neki posmatrači širom otvorenih očiju koji gledaju po ćoškovima, otkrili su da je u pitanju beskonačna traka (loop) od nekoliko minuta koja stalno vrti isto – šiklja nafta iz jedne cevi, šiklja nafta iz jedne cevi, šiklja nafta iz jedne cevi…

Razlog za ovo je što je u prvobitno datom pravom snimku sa kamere uhvaćen trenutak kada je izgleda došlo do urušavanja unutar zidova bušotine pri čemu je došlo do pucanja okeanskog dna i još jačeg kuljanja nafte na još nekoliko mesta, i što se sada sve više nagadja, da je u piitanju ogromna pukotina u okenskom ležištu od možda 11 kilometara koju je nemoguće zatvoriti. Zato neki "upućeni" stručnjaci predlažu da se deluje malom nuklearnom bombom, ali je nju potrebno postaviti negde duboko u pukotinu. Naravno, efekat će biti veliki zemljotres i cunami talas koji će pogoditi priobalje. I o ovome građani neće biti unapred obavešteni, jer možete zamisliti kako bi reagovali...Druga opcija je da se pusti da sva nafta iz ogromnog ležišta isteče u okean što može trajati decenijama i potpuno zagaditi sva mora, a Atlantski okean bi bio potpuno uništen.

Sada se, bar kako je javnosti predočeno, samo kopaju dve nove bušotine u blizini oštećene, a što će potrajati još nekoliko meseci, kako bi se smanjio pritisak iz oštećene i kako bi se onda konačno stavio težak čelični poklopac koji bi naftu kanalisao na površinu do tankera. A to će trajati još nekoliko meseci, možda i godina. Nad čitavim svetom nadvija se velika ekološka katastrofa. Ali kartelu nazvanom "Kruna" to savršeno odgovara posebno njihovom petrohemijskom-farmaceutskom-biotehnološkom konzorcijumu koji profitira od bolesti, smrti i elementarnih nepogoda. Ovaj kartel zato neki i nazivaju Prekim savezom (Unholy alliance)
Dakle, ukoliko na ovom područiju uskoro dođe do jakog zemljotresa, znaćemo razlog. Imajte u vidu da isti klan preko svojih ljudi kontroliše i medjunarodni Crveni krst koji odmah stupa u akciju prikupljanja novca i gde se uvek nadju veliki "humanitarci" (krvavih ruku) poput Bernara Kušnera, Bila Klintona itd.
Wait and see!

UMESTO DA POKUPI NAFTU BP JE UNIŠTAVA I GURA U DUBINU MORA

Umesto da BP koristi svoje tankere kako bi sakupljao ogromnu količinu izlivene nafte koja pluta i koja je savim upotrebljiva i velike tržišne vrednosti (kao što su to činili u ranije prilikom jednog prolivanja u Saudi Arabiji kada su sakupili čak 85 posto), ovog puta su rešili da im sva ta nafta nije potrebna (pa što su je onda vadili iz zemlje?) i odlučili da je razgrade posebnim hemikalijama.- dispersantima. Odličan posao za ekipu iz kartela koja proizvodi i prodaje hemikalije. Problem za obične ljude je što su hemikalije – dispersanti još tokisčniji od same nafte.

BP je tako izlio u more više od 600 000 galona Corexita 9500 (pretpostavlja se) na površini i 55 000 galona na dno mora. Za Corexit 9500 je poznato da je veoma tokisčan, da ubija 25 posto svih živih organizama sa kojim dođe u kontakt. Korišćen je i u eko katastrofi koju je napravio Exxon Valdez.
Iako je republikanac Edvard J. Merki tražio da Američka U.S. Environmental Protection Agency naredi BP da koristi manje tokisčne dispersante (ako već mora i ako im nije stalo do nafte), ova državna agencija pokazala se kao najveći ćutolog u čitavoj katastrofi. Čak mesed dana su se uzdržavali od bilo kakve akcije.

Merki je u svom pismu naveo daje Coerxit 9500 zabranjen u Velikoj Brirtaniji još pre deset godina zbog toga što se pokazao kao veoma tokisčan za život u moru. Zbog toga što se ova hemikalija prvi put koristi na dubini od 1500 metara gde je voda mnnogo hladnija i pritisak veći , on je zapitao da li su uopšte poznati efekti njegovog akumuliranja u takvim uslovima u dužem periodu i da li se to može odraziti na kvalitet hrane koju ljudi konzumiraju? Sva ta pitanja je postavio upravo Američkoj agenciji za zaštitu prirodne sredine (EPA).
Evo kakav je efekat rada američke Federalne agencije za zaštitu životne sredine. Jednostavno - sredina je uništena, a državni funkcioneri su na svojim mestima. Kako izgleda umiranje u nafti možete videti ovde.

LINK

”Merenja o toksičnosti koja su rađena pokazuju njegovu toksičnost samo za 96 sati koliko bi bile izložene životinje, ali ne i šta se događa u dužem periodu. Izbacivanje ogromnih količina u okean stotina hiljada galona je nešto bez presedana i niko ne zna kakve to posledice može imati”

Ali BP je sipao ovu toksičnu hemikaliju u more, a američka vlada je to dozvolila. Zapravo se nije ni pitala.
Na pritiske javnosti i mnogih stručnjaka da prestane sa stavljanjem hemijskih dispersanata u more BP se jednostavno oglušio. Sve je u SAD privatno , pa čak i more.

Neki su ovo rastumačili nastojanjem BP da prikrije stvarnu količinu izlivene nafte u moru jer dispersanti formiraju teže gromulje nafte i tako se ona spušta u dubinu pa se više ne vidi na površini.

Tako su plivajuće barikade koje su ribari postavili 42 milje duž obala Luizijane da bi zaustavili da plutajuća nafta stigne na obalu - na ovaj način obezvređene . Teža nafta je jednostavno prošla ispod njih i napravila pustoš na obali.

VEĆ UNIŠTENA LUIZIJANA

Guverner Luizijane, Bobi Jindal je izjavio da je više od 100 milja (od ukupno četiristotine koliko ima Luizijana) već zagađeno.
„24 milje Luizijane je uništeno. Sve je mrtvo“. Više od 150 morskih kornjača je već mrtvo nađeno na obali.
Građani u neverici protestuju. BP i vlasti su im nedeljama govorile da će sprečiti da nafta stigne do obale, ali ništa nisu učinili. Mnogi žive od ribarstva i turizma i tražili su da se napravi barijera od 80 milja, ali...
Američka država je reagovala isto onako kako je to bilo u slučaju uragana Katrina. Traljavo i mlako. I to ne može biti slučajno. Posebno kada se zna da je Meksički zaliv izuzetno osetljiv, složen i bogat eko istem od koga žive milioni ljudi. Da li je „Katrina“ bila samo jedna generalna proba za neke poduhvate većeg obima?
U slučaju daljeg izlivanja nafte biće uništen čitav eko sistem regiona, a što može teško pogoditi Venecuelu, Kubu, Meksiko, Nikaragvu, itd...

SUKOB NAUČNIKA I BP

Jedno nezavisno naučno ispitivanje je otkrilo da su se pod vodom formirali ogromni stubovi nafte koji se protežu u dubinu od preko 30 stopa i širinu oko 26 milja.
To predstavlja problem i za skriveni eko sistem duboko u moru . Naučnici kažu da bi sićušne životinjce mogle da apsorbuju naftu i tako je unesu u lanac ishrane mnogih riba koje su popularne i kod sportskih ribolovaca kao što je red snapper (vrsta zubatca).

Nafta se može uhvatiti i na podvodne koralne formacije i prekriti male životinjice koja proizvode svako parče koje formira koral. Njih to ubija jer ih sprečava da se hrane tvrdi profesor Džejms H. Kouen sa državnog univerziteta u Luizijani. Oni će praktično umreti od gladi.
Državni univerzitet na Floridi nema opremu kojom bi ispitao ima li nafte na morskom dnu ili ne pa se razvila i polemika sa stručnjacima iz BP koji kažu da sva nafta gravitira ka površini.
Dakle, američka država kao ni građani ni naučnici nemaju pojma šta se zaista događa na velikim dubinama. To zna samo privatna korporacija BP.
TEROR BEZ PRESEDANA

Šta može biti razlog ovakvog osionog ponašanja privatne naftne kompanije i federelne vlasti koju ne zanima sopstveni nacionalni interes? Nema drugog odgovora za ovakve postupke osim da se radi o prikrivenom eko terorizmu.

Pored trovanja živog sveta u okeanu zatrovani su i građani koji su prihvatili dobro plaćen posao čišćenja nafte pomešane sa dispersantima koje jako isparavaju.
Sirova nafta je sačinjena od polinuklearnih isparljivih hidrokarbona, kisilena, hidrogen sulfida, benzena, toluena, etilbenzena, trimetilbenzena i od različitih kombinacija tih hemikalija. Ovo su izuzetno opasne supstance i mogu izazvati trovanja kod ljudi koji dugo udišu ova isparenja. Od isparavanja su ugroženi praktično svi stanovnici Luizijane, Floride, Teksasa, Džordžije, Alabame, Misisipija.

Problem je što se približava i sezona uragana i mogu nastati i obilne kisele kiše.
Do sada su simptome trovanja doživeli uglavnom ribari koji su ostali bez posla i koje je BP angažovao da čiste naftu za 3000 dolara po danu. Nadnica za trovanje. Ali, šta je novac za ovaj bankarsko naftni kartel koji kontroliše i američku centralnu banku FED? Ništa, do običan papir koji emituju i štampaju po svojim željama.
Kisele padavine već su oštetile brojne kulture na poljoprivrednim dobrima u okolnim državama.
Građani SAD su jednostavno žrtve teškog ekološkog terora smišljenog u bolesnim gavama kreatora satanističke filozofije (koji je obukao pre hiljadu godina hrišćansku odoru) i koja smatra da je danas Sila na Zemlji i da sila Boga ne mora da moli.

Eto, zato je važno imati kao predsednika SAD marionetu koja lepo priča i pozira za šarene medije.
Potomak robova iz Kenije bez ikakvih vladarskih gena i iskustva postavljen je na mesto predsednika najveće kolonije na svetu (u vlasništvu Vatikana) kako bi se stotine miliona crnih i belih robova (koji su formalno slobodni ljudi) zamajavali verujući da neko u vrhu države SAD radi u njihovom interesu. A, zapravo sve što radi Barak Obama je da čita sa "kamere idiota" i ubedjuje otmenim svešteničkim manirima narod da će spas stići- samo što nije. Za njegov medijski imidž (koji uključuje i njegovu lepu ženu) zadužen je član Kartela koji kontroliše medije - Rupert Mardok. Zato je veliki deo informacija u vezi poslovne igre kartela iza ove ekološke katastrofe bez presedana ostao prikriven za građane SAD. Važno je kako su se zavoleli i da li se još vole (ili se varaju) Barak i Mišel Obama.

HOLIVUD DA POMOGNE

Predstava za narod koju pravi američki predsednik Obama kako bi zamajavao javnost uključuje i formiranje posebne državne komisije koja treba da ispita šta se tačno dogodilo (tipičnio komunističko kolektivno zaklanjanje od odgovornosti).

Jedini problem je što niko van naftnog biznisa, kako je to obelodanio admiral Mjulen ne poznaje tako dobro ovu tehnologiju da bi mogao da rastumači gde je i kod koga nastala "greška".
Koliko je sprdnja sa narodom velika pokazuje i “važna”vest koju su objavili mnogi udarni mediji da je vlada SAD pozvala u pomoć poznatog reditelja filma “Titanik” da im izloži svoju ideju kako da zapuše naftnu bušotinu. Jer ovaj reditelj kažu ima iskustva sa spuštanjem u specijalnoj podmornici na veliku dubinu kada je snimao potopljenu olupinu Titanika.

Drugi "stručnjak " koji je pozvan da izloži svoj plan je glumac Kevin Kostner koji je "pametno" investirao milione holivudskih dolara u mašinu koja razdvaja naftu i vodu. Kao da je znao da će to kad tad zatrebati i da će od toga napraviti biznis. I globalni mediji , kao i američki Kongres su mu dali prostor da izloži svoj biznis. Da li znate ko kontroliše Holivud? Ako mislite da je to isti naftno bankarski kartel - pogodili ste. Ne moža svako biti super star preko čijeg imena i bankovnog računa se transferišu milionske sume dolara na ime glumačkog honorara. U stvari, oni koji nisu deo klana ( cionističke masonerije u službi Vatikana) i ne mogu biti "veliki" sportisti niti glumci i reditelji. To je "mala tajna" holivudske slave i milionskih holivudskih honorara. Zašto bi ste glumcima i rediteljima davali milione , kad su mnogi spremni da rade to isto za daleko manje honorare, čak i mnogo bolje. Ali... U bankarskom svetu sve mora biti biznis. Zato nemojte da se čudite kada i neka naša poznata rediteljska, sportska i glumačka imena ulaze u razne uspešne poslovne dilove ili moraju da promovišu homoseksualnost i angažuju se kao"humanitarci". To je cana slave i uspeha u kontrolisanom društvu.

Sa druge strane, ono što ovi udarni mediji ne objavljuju to je da se ideje stvarnih stručnjaka za naftu, potpuno ignorišu.

Jedno od tehnoloških rešenja ponudio je i izvesni Branko R. Babić , državljanin Velike Britanije, koji je još 1991. prilikom paljenja naftnih izvorišta u Kuvajtu predstavio svoje razrađeno tehnološko rešenje kako bi se zapaljene naftne bušotine zatvore za samo 8 sati.. I to rešenje su Kuvajćani usvojili, ali ne i privatne naftne kompanije. Babić je uveren da bi to uspešno moglo da se izvede i pod vodom, i on je ovih dana je uporno pokušavao da stupi u kontakt sa nekim iz kompanije BP ili iz američke vlade, ali nikoga to nije zanimalo. Sorry, Mr Babić.

Takođe su ignorisli jednu savim prirodnu i netoksičnu metodu razgradnje nafte pomoću mikroba koji jedu hidrokarbone i razgrađuju ih na ugljendioksid i vodu. Sa ovom metodom nafta bi se razgradila za šest nedelja. Ove bakterije onda pojedu ribe koje ih vare savim uspešno i bez toksičnih produkata.
Predočena je i metoda čišćenja nafte pomoću sena koja je korišćena veoma uspešno 1969, prilikom izlivanja nafte u Santa Barbari. Ali, ovi ljudi nisu deo poslovno povezanog klana. Sorry folks.

Meteorološke ratne igre

Piše prof. dr Svetozar Radišić

Efekti poplava, zemljotresa i vatrenih stihija sve češće izjednačavaju se sa gubicima u ratu. Neobuzdan industrijski razvoj, nepromišljenost prilikom istraživanja novih vrsta energija i nerazumevanje zakona prirode remete izvore i uslove ljudskog postojanja. U „igrama s prirodom“ zagađuju se čovek i njegova planeta

Moskva „gori“ na 37,2 stepena Celzijusa u isto vreme kada je u Berlinu 18, a u Varšavi 25 stepeni. U Podmoskovlju je buknulo više od hiljadu šumskih požara, a gorelo je u Tverskom i Ivanovskom regionu. Množe se priče i komentari o uzrocima požara u uvek (pro)hladnoj Moskvi. Ruski vojni meteorolog Nikolaj Karavajev je pomenuo američko „klimatsko oružje“. Pominje se vojno-vazduhoplovna studija „Vremenske prilike kao umnožavač sile“. Sredstva javnog informisanja širom sveta objavila su vest da su Amerikanci poslali u svemir bespilotni avion X-37B. Ta letilica je, navodno, naoružana laserima koji mogu da izazovu klimatske promene.

RAT PROTIV PLANETE
Kada se zna na šta su sve kabalisti spremni, jasno je da rat protiv Planete koji vode megafinansijeri nije nimalo naivan. U tom ratu nestaju iz dana u dan uslovi za život Zemljana. Poznato je da predstoji borba za opstanak stanovništva i planete zbog oštećenog ozonskog omotača i nestajnja životinja i biljaka, uslovljenog raznim vrstama zagađenja. Samo u Velikoj Britaniji trenutno izumire 317 vrsta biljaka. Njihov opstanak zavisan je od pesticida i herbicida, a oni truju ljude. Naime, stručnjaci s univerziteta u Mastrihtu (Holandija) ustanovili su da je povećan rizik od mentalnih oboljenja kod baštovana i farmera, zbog kontakata sa pesticidima.
U studiji Saveznog hidrometeorološkog zavoda o temi „Stanje i perspektive razvoja geofizičkih aspekata savremenog ratovanja” napisano je: „Već posle Drugog svetskog rata počelo se sa razmišljanjem o geofizičkom oružju… Vlada SAD-a je preko ministarstava odbrane stimulisala realizaciju projekta ’Cirus’… Generalna meteorološka služba SAD-a je 1948. godine u saradnji sa Nacionalnim savetodavnim komitetom za aeronautiku, mornaricu i ratno vazduhoplovstvo, osnovala laboratoriju za fiziku oblaka, a eksperimenti su izvođeni u državama Ohajo i Kalifornija“.
Munjenosni oblaci uspešno su eksperimentalno stvarani u Rusiji i Sjedinjenim Državama. U te svrhe koristi se rasejavanje oblaka pogodnim materijalima aerosolnog karaktera. Metodom rasejavanja srebrojodidom postiže se smanjenje pojave munja između oblaka i tla za više od 30 odsto. Ranije su se u te svrhe u donji deo oblaka ubacivale metalne iglice (najlonske igle presvučene aluminijumom). Pokazalo se da ugljena prašina može da apsorpcijom sunčevog zračenja prikupi više energije nego bilo koja druga vrsta materije, izuzev nuklearne energije. Takođe je ustanovljeno da se na taj način efikasno utiče na lokalne nepogode.
Pored toga, naučnici su uspeli da zračenjem jonosferskog sloja utiču na ljude. Elektromagnetni talasi formirani između jonosfere i zemljine površine, podešeni na frekvenciju moždanih talasa, menjaju ponašanje ljudskih populacija za duži period. Na taj način omogućeno je da se u ratu deluje na neprijateljsku živu silu i njegove telekomunikacije. U stvari, interferencijom talasa dolazi do rezonantnih efekata, koji nepovoljno utiču na psihu čoveka. Posledice takvog dejstva su glavobolje, umor, nesanica, crvenilo kože, uznemirenost, agresivnost i „zujanje u glavi” praćeno visokim tonskim zavijanjem. Dakle, atmosfera se može koristiti u tzv. geofizičkom ratu.
Stoga je logično što najznačajnije ekološke organizacije i najugledniji klimatolozi i seizmolozi, smatraju da su sve češći zemljotresi, poplave i nesnosne vrućine posledice neobuzdanog industrijskog razvoja, koji je toliko upropastio prirodu da planeta sada posrće od fizičke iscrpljenosti i bljuje zbog zatrovanosti. Galus Kadono, šef švajcarske ekološke fondacije „Greina“ je za „Fajnenšel tajms“ izjavio da je licemerno da se plod ljudskih nedela i sakaćenje prirodnih izvora egzistencije i dalje naziva „prirodnim nepogodama“.

Dok u Rusiji bukte požari, u Pakistanu u isto vreme vodena stihija odnosi žrtve, koje su brojnije nego u ratu

NEOBJAVLJENI METEO RAT


Informacije o zagađenosti tla i atmosfere uglavnom se kriju. Taj problem u Srbiji najbolje razumeju građani Pančeva i Bora. Na primer, vest da je Pečora postala novi Černobilj, posle zagađenja ruskog Arktika izlivenom naftom, stigla je do Moskve iz američke štampe. Svetske humaniste i nemačke „zelene“ nisu zabrinule posledice Nato bombardovanja na području opštine Derventa. Prema nalazima ekologa bombardovanje je uzrokovalo: degeneričnu stoku, najezdu glodara, čudnih insekata i zmija, visoku zagađenost hlorofenolinom i pojačano zračenje na mestima gde su padale bombe. Slično je prošla srpska pokrajina Kosovo i Metohija.
Raketno bombardovanje objekata na teritoriji, za vreme agresije na SRJ u proleće 1999, uticalo je na niže slojeve troposfere. Za oko 32.000 aviopoletanja iskorišćeno je više od 130.000 tona visokooktanskog avionskog goriva. Ne obazirući se na zabranu primene geofizičkog oružja i na zabranu da se prirodna sredina izabere za vojni cilj, u toku vojnog konflikta u Jugoslaviji, po svemu sudeći, ispoljeno je aktivno dejstvo po „prljavim kumulusima“, koji su se formirali kao rezultat požara u objektima za hemijsku i naftno-prerađivačku proizvodnju.
Osnovni cilj geofizičkih delovanja i dejstava prilikom agresije na SRJ bio je, prema podacima koje su ruski vojni eksperti dostavili Ujedinjenim nacijama, izazivanje kiselih kiša iznad poljoprivrednih regiona. U većini slučajeva, jedan do dva sata posle intenzivnog bombardovanja nastajale su veštačke provale oblaka. Kisele kiše tamnobraon boje padale su po površini koja je obuhvatala više stotina kvadratnih kilometara. Neprirodne promene vremena, koje je osetio i uočio svaki građanin Srbije, zahvatile su i susedne regione i države. Osim pograničnih oblasti SRJ provale oblaka i pojave grada povećanog intenziteta i trajanja izazvane su i iznad Rumunije i Bugarske. Slične pojave izazvane su u prvom meteorološkom ratu, koji su vodile Sjedinjene Države protiv zemalja Indokine.
Avijacija NATO-a koristila je više od 23.000 tona bombi s osiromašenim uranijumom. Iskustva nakon primene navedene municije pokazuju da unošenje čestica uranijumske prašine kroz disajne organe u organizam uzrokuje duga i ozbiljna oštećenja unutrašnjih organa. Osim toga, mogu se pojaviti: slabljenje imunološkog sistema, rast zloćudnih tvorevina (kancerogeno delovanje) i nastajanje ozbiljnih mutagenih promena, što značajno uvećava broj slučajeva rađanja novorođenčadi s urođenim manama. Uz to, kod građana koji žive na prostorima gde su upotrebljene „grafitne” bombe sve češće se pojavljuju slučajevi radiofobije. „Sandej tajms“ je objavio tekst u kojem piše da će 12 britanskih vojnika tužiti Ministarstvo odbrane u Londonu „zbog zdravstvenih problema izazvanih izlaganjem osiromašenom uranijumu“, koji je NATO upotrebljavao u napadima na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Od tih 12 vojnika, 11 se nalazio na Kosovu i Metohiji.
Prema B.N. Aleksejevu, ekspertu za ekološku bezbednost, u zemljištu i zemljišnim vodama na teritoriji Jugoslavije pronađeni su teški metali, dioksin, grafitna prašina, pirilen (mineralno ulje koje se koristi u sistemima za rashlađivanje)… Bombardovanje je dovelo, prema jednom od njegovih izveštaja, do značajnog zagađenja atmosfere, rezervoara, zemljišta i podzemnih voda visokotoksičnim i štetnim materijama. U oblacima koji su se obrazovali, nađeni su proizvodi sagorevanja monomera vinil-hlorida, amonijaka, hlora, azota i njihovih oksida i različitih ugljovodoničnih jedinjenja.
Boja atmosferskih padavina u vidu kiselih kiša iznad rejona bombardovanih naftno-hemijskih preduzeća podsećala je na vensku krv. Problem je što mirotvorci iz koalicije okupljene oko NATO-a nisu znali, ili nisu hteli da znaju, da su na taj način oslobođene supstance postale svojina čitavog sveta. Pogoršanje ekoloških uslova u prolećno-letnjem periodu 1999. godine dovelo je do poremećaja sezonskih migracionih procesa lovnih vrsta riba, ptica i divljih životinja. Svojim „neznanjem“ i slepilom doprineli su bržem (p)ostvarenju jezuitsko-vavilonskog sna.

„Eksplozije mina, torpeda, haubica i pušaka razvijaju reaktivne sile u odnosu na Zemlju... Ako se takvi poremećaji planiraju, njihova kombinovana aktivnost može da prouzrokuje tektonska pomeranja u bilo kom delu Zemlje“: Nikola Tesla

S(A)VEST ČOVEČANSTVA
Šef radne grupe programa UN za zaštitu životne sredine na Balkanu, Peka Havisto zatražio je, prema pisanju „Gardijana“, „preispitivanje pravila rata“ – koja su dovela do toga da su stanovnici Srbije i Kosova, posle intervencije NATO-a, „suočeni sa smrtonosnim zagađenjem“. Zahtev je podneo na Simpozijumu o zagađenju Dunava, održanom u Budimpešti krajem oktobra 1999. godine. Prema drugom učesniku istog skupa, Filipu Veleru (iz Svetskog fonda za prirodu) NATO je, bombardujući rafinerije i hemijska postrojenja, „proveo krajnje opasan eksperiment, s nepoznatim i potencijalno katastrofalnim posledicama“.
Kada je reč o „osetljivosti Planete“ Nikola Tesla je napisao da se na Zemlji mogu izazvati poremećaji mehaničkim efektima proizvedenim u modernom ratovanju: „Eksplozije mina, torpeda, haubica i pušaka razvijaju reaktivne sile u odnosu na Zemlju, koje se mere u stotinama pa i hiljadama tona i mogu se osetiti širom Zemaljske kugle… Ako se takvi poremećaji planiraju, njihova kombinovana aktivnost može da prouzrokuje tektonska pomeranja u bilo kom delu Zemlje”.
Oružja i ratove, pa i meteorološke, projektuju, proizvode i nadziru službenici i sluge mega-kapitalista. Maskirani u globaliste nestrpljivo žele odmah sve. Četiri stotine najbogatijih ljudi sveta nalaze se u Sjedinjenim Državama. Članice Saveta bezbednosti proizvode preko 80 odsto oružja kojim raspolažu Zemljani. Na samitu Ujedinjenih nacija o planeti Zemlji, održanom 27. juna 1997. Sjedinjene Države proglašene su za najvećeg zagađivača na planeti. Osim SAD na listi najvećih krivaca za 60 odsto svih zagađenja su: Nemačka, Rusija, Japan, Brazil, Južnoafrička unija, Indija, Indonezija i Kina.
Posle svega što su do sada (u)činili njihovi vladari i ratoborni sugrađani, američki naučnici trebalo bi da istraže posledice ubojnim sredstvima izazvanih vibracija na Kosovu i Metohiji, u Iraku i Avganistanu. Isto tako, trebalo bi da objave rezultate istraživanja o tome šta su izazvale hemijske supstance koje su (is)pustili u zemlju i atmosferu tokom brojnih bombardovanja i raketiranja. Ne bi bilo loše da objave i rezultate istraživanja humanog genoma i efekata sistema kakvi su HAARP na Aljasci i SIGINT u Merilendu.
Ne treba zaboraviti da je priroda živa i da je u njoj sve povezano i dok se ne prouče ćudi etersko-teorzionog, gravitacionog, kulonovog, Meterikovog, leptonskog, magnetnog, skalarnog i drugih polja, svaki uticaj na prirodu ostaće mističan.
Neko bi se reklo da priroda uzvraća udarac. Istina je da priroda tako funkcioniše i da se svaki poremećaj njene harmonije baš tako manifestuje – na vibracije i izazvane rezonanse priroda reaguje zemljotresima a na hemijske, laserske, radiofrekventne i druge vibracione promene: provalama „prljavih“ oblaka (poplavama), zemljotresima, vulkanima i tropskim vrućinama. Te i takve reakcije postoje od postanja. Veza čoveka s prirodom je takva da na njihovu „harmoničnu“ spregu neprestano utiču hemijski, fizički, energetski, umni, biološki i možda još neki neistraženi procesi. Tu vezu samo čovek može da (sa)čuva.
Na pitanje da li su ljudi saučesnici u klimatskom samouništenju Zemlje i sopstvenom svedimenzionom samouništenju, uz nesporne kosmičke cikluse, odgovor je, svakako – da. Da to nije tako, zar partneri iz „Partnerstva za mir“ ne bi, svi zajedno svom raspoloživom tehnikom, spasavali Moskvu. Nisu samo Srbi ti koji „žele da komšiji crkne krava“. Zluradi posmatrači su svi moćnici, od Amerikanaca, preko Britanaca, Izraelaca i Francuza, do Nemaca.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Sekte u sluzbi Novog svetskog poretka

Problem ekspanzije verskih sekti karakteristican je za vecinu
istocnoevropskuh zemalja, bivsih clanica Varsavskog pakta. Uzroke toj
pojavi mozemo traziti u cinjenici da su padom vladajuce, komunisticke
ideologije stvoreni povoljni uslovi za rivalstvo izmedju zagovornika
"ideologije po sebi" i protagonista Novog svetskog poretka. Nagli prelaz iz
drzavnog ateizma i relativno stabilnih socijalnih sistema u sistem "
duhovnog kolonijalnog ropstva" i naglasene socijalne napetosti, podstakao je
kod jednog broja ljudi nevidjenu glad za "izbaviteljima" svih vrsta. Ne
samo vera u Boga, vec i praznoverje, okultizam i ezoterija postali su
supstituti nekadasnje drzavne idologije. Da li se time zbio, kako neki
tvrde, logican povratak "zabludelog stada" religijskim korenima - pitanje
je. Jer, cinjenica je da nacionalnim crkvama vernike sve vise preotimaju
"uvezene" verske sekte. Nimalo slucajno.

U duhovnoj praznini, koja vlada u bivsim socijalistickim zemljama "lov na
ljudske duse" deo je do sada najsuptilnijeg oblika ratovanja, koji neki
autori kod nas i u svetu nazivaju "psihotronskim". Inace, sam termin
"psihotronika" prvi put je upotrebio francuski parapsiholog Fernan Kler,
umesto termina "parapsihologija". Pod "parasihologijom" se podrazumevala
"grana psihologije koja apostrofira" vidovitost, predosecanje, predvidjanje,
psihokinezu, telepatiju i sl." u odnosu na do tada vazece, egzaktne metode.
Kler je, pak, zeleci da oznaci moc napora volje da se, u jednom
eksperimentu, skrene kap vode sa ostrice noza levo ili desno, upotrebio novi
termin "psihotronika". Ali on ce svoje potpunije znacenje dobiti tek na
Kongresu parapsihologa u Moskvi 1968. godine, oznacavajuci nauku buducnosti
"koja ce staviti tacku na dualisticko poimanje coveka i svemira, nudeci
trijadno shvatanje koje brise razliku izmedju duha i materije uvodjenjem
novog clana trijadne jednacine - psihotronske energije." U tom kontekstu
"psihotronski rat" vodi se na individualnom i kolektivnom nivou uz voljno
usmeravanje psihotronske energije ka lociranim ciljevima i sa izvesnoscu
ostvarivanja zeljenih (projektovanih) promena. U poslednje vreme u nasim
naucnim krugovima sve vise se umesto pojma "specijalni rat" koristi pojam
"neokortickog ratovanja" (spoljnim uticajem na mozdanu koru coveka). Ali,
ocigledno je po sredi uzi pojam od psihotronskog ratovanja, jer se u
savremenoj psihologiji, pogotovo u SAD, veruje da je psihotronska energija
prisutna u zivoj i nezivoj materiji, pa je polje voljne manipulacije tom
energijom, prakticno neograniceno, tj. zavisi samo od psihickog treninga i
moci savremenih ratnika.

Ipak, u ovako iznete tvrdnje, na sadasnjem nivou naucnog saznanja, pogotovo
u nasoj zemlji, tesko je poverovati. Ali, ako nam se i cini da je taj tip
savremenog ratovanja deo bliske buducnosti, neosporno je da su verske sekte
ves sada sasvim u funkciji rata koga smo do skoro oznacavali pojmom
"specijalni rat". U prilog tome govori i ruski teoreticar Vladimir Osipov,
u "Krstaskom pohodu na pravoslavlje", tvrdeci da su SAD planirale osnivanje
200 000 protestantskih parohija u Rusiji, koje bi, u dogledno vreme, lako
apsorbovale 10 000 pravoslavnih parohija u Rusiji ! O slicnom procesu
duhovne okupacije Sibira pise i Aleksandar Dugin, isticuci u prvi plan
potrebu stvaranja odbrambenog saveza pravoslavnih zemalja, sto se na Zapadu
tumaci kao pokusaj stvaranja neoimperijalne zone caristicke Rusije...

Izgleda da se iza kulisa posthladnoratovske ere, razbuktava novi "krstaski
rat" Zapada protiv Istoka. U tom kontekstu, zanimljiva je opaska Dusana
Pajina da su u visevekovnim krstaskim ratovima koji su kulminirali u XVII
veku, hriscani vise stradali od ruku samih hriscana, nego od muslimana. Da
li ce se na pocetku XXI veka istorija u tom pogledu, ponoviti ? Radi kojih
ciljeva i sa kojim sredstvima ? Cilj bi mogao biti planetarna vladavina
jedne religije - Religije Novog doba, cijoj dominaciji ce se,
najverovatnije, najostrije suprotstaviti postojece velike svetske religije.
I sredstva te borbe ce se sigurno razlikovati. Jer, ako su se
tridesetogodisnji verski ratovi u Francuskoj (1562-1598) i Nemackoj
(1618-1648) vodili "ognjem i macem", za nove se moze koristiti satelitska i
kablovska oprema i sredstva masovnih komunikacija. Propaganda verskih
programa vrsi se, ves sada, direktno putem placenih oglasa u novinama, u TV
emisijama, na javnim tribinama ili indirektno - nudjenjem
besplatneliterature, putovanja u inostranstvo, uz obilazak pojedinih
"svetilista", radi pohadjanja verskih seminara i sl.

Ali, posle brojnih zlocina i masovnih suicida pripadnika pojedinih verskih
seki s razlogom se postavlja pitanje - gde pocinje zloupotreba ljudskih
prava ? Mozda bas tamo gde se bezobzirnom kampanjom i drugim oblicima
mentalnog pritiska coveku (potencijalnom verniku ili ateisti) namece izbor
veroispovesti i to nezavisno od njegove kulture, tradicije ili individualnih
afiniteta. SAD idu u korak dalje u vodjenju te kampanje u svetskim
ramerama. Jer "NSP trazi i novu religiju univerzalnog tipa", koja se
manifestuje kao - pokusaj negacije i relavitizacije svih tzv. velikih,
klasicnih religija, a u prvom redu hriscanstva, islama i judeizma. Pouzdano
se moze ustvrditi da je potragu za "tajnim Teslinim oruzjem" tzv. PSI -
oruzjem, zapocela CIA jos 1952. godine, bas u vreme kada se diplomatskim
kanalima proneo glas da ce ondasnji predsednik SFRJ, Josip Broz Tito,
predati kopije "Teslinog poklona srpskom narodu" predsedniku SSSR-a Nikiti
Hruscovu, u znak izmirenja SKJ i KPSS. Dokumenta su sadrzala ne samo
projekat za tzv. Rat zvezda, vec i rezultate Teslinih istrazivanja u
Koloradu, za koje je CIA, kao sto je poznato, pokazivala veliko
interesovanje. Od tada pocinje dvostruka trka dve super-sile - u osvajanju
kosmosa i ljudskih dusa. Pocetkom sezdesetih, u SAD je strategija "lova na
ljudske duse" bila u iskljucivoj nadleznosti CIA. Medjutim, prema podacima
sluzbenog glasila americke vojske "Vojne revije" iz 1980. godine, u taj
projekat vodjenja spec. rata ukljucuje se i Pentagon 1972. godine. Tacnije
vrsi se podela poslova u skladu a doktrinom Novog svetskog poretka, na
osnovu koje CIA produkuje mirovnjacke pokrete sezdesetih (Hipi), a
sedamdesetih organizuje rasprave na univerzitetima o problemu ljudskih prava
i reformacije spoljne politike. Posledica tih aktivnosti CIA bila je
stvaranje razlicitih pokreta i organizacija za zastitu ljudskih prava ,
pocevsi od Medjunarodnog udruzenja za amnestije do Drustva sveta buducnosti.
Za to vreme, Pentagon testira mogucnosti mentalnog uticaja na daljinu, a
nakon kurseva preuzima formulisanje koncepta " psihotronskog vodjenja
ratova" i organizaciju ekstremno militaristickih i ekstremno pacifistickih
verskih sekti. Godine 1990. "procurele" su informacije iz americkog
Kongresa o raspravi koja je vodjena povodom tajnih izvestaja iz 1975.
godine. Javnost je bila zapanjena saznanjem " da se zvanicno odustalo od
nekih namera da te godine izbije treci svetski rat 'pucnjem' iz "psihickog
oruzja". Do rata ipak nije doslo, jer se na Zapadu procenilo da je SSSR
dalje odmakao u eksperimentima sa psihotronskim oruzjima.

Odmah nako cernobiljske katastrofe, tvrdilo se da je sovjetska armija
formirala poseban tim eksperata i ekstraseansa koji su u stanju da mozdanim
talasima usmeravaju elekromagnetna zracenja, kontrolisu klimatske uslove i
izazivaju iznenadne oluje i tektonske poremecaje. Tada je takva tvrdnja,
potkrepljena i primerima potapanja jednog broda sa decom iz Cernobila na
Volgi, zemljotresa u Jermeniji i orkanskih nepogoda i zemljotresa u SAD,
delovala naucnofantasticno. Ali, Amerikanci uskoro to potvrdjuju i
konstatuju da su "rusi mnogo vise odmakli u psihotronskim istrazivanjima".
Medjutim, da ni SAD nisu sedele "skrstenih ruku" svedoci potpukovnik
americke vojske I. B. Aleksander. On je u obimnom clanku, objavljenom 1980.
u "Vojnoj reviji", precizirao da su istrazivanja parapsiholoskih fenomena u
vojne svrhe daleko odmakla i da su PSI - oruzja vec isprobana. "Zbog
preciznijih objasnjenja treba reci da ofanzivni sistemi operisu na osnovu
snage uma, ciji su ratni kapaciteti vec deo bliske buducnosti", istakao je
potpukovnik Aleksander, dodajuci da su rezultai tog eksperimenta vec
uocljivi u Istocnoj Evropi, nakon sto su u posebnim emisijama radio stanice
"Evropa I" emitovale sublimirane poruke i direktne mentalne sugestije
ekstraseansa.

Nasuprot SAD, u SSSR-u se vec pocetkom sedamdesetih godina, izvode prvi
testovi tzv. sublimiranog pustanja i programiranja masa putem radio signala
niske frekvencije. Dokaz za te tvrdnje je incident koji se zbio 1976.
godine, uz pomoc radio stanice Gomel, u neposrednoj blizini Minska, kada su
emitovani signali 20 puta brze od uobicajene frekvencije. Za matricu
signala posluzio je zvuk detlica koji marljivo kucka po drvetu, trazeci
hranu. Efekat je bio zapanjujuci. Taj signal je probio nekoliko
frekvencija na ultrakratkim talasima i cak uspeo da omete neke telefonske
razgovore. U ponovljenom eksperimentu, na nekoliko minuta im je poslo za
rukom da paralisu telekomunikacione sisteme, lokalne i drzavne radio
stanice, pa se nekoliko vlada zalilo Kremlju, odakle je stiglo izvinjenje da
se radi o " naucnom eksperimentu". Zapadne obavestajne sluzbe posumnjale su
da se radi o novom sredstvu za ometanje magnetnih talasa, koje moze, pre
svega, da se koristi za ometanje radara, sto nije bilo daleko od istine.
Ali, prema misljenju Andrije Puharica i Draga Puaca, tada su na
najopipljiviji nacin testirane Tesline zamisli : " Koristili su svoje
predajnike za emitovanje signala kroz zemljinu koru, a taj signal je morao
biti rezonantan sa atmosferskim Zemljinim zracenjem. Signal je emitovan na
frekvenciji izuzetno niskog opsega, ucestalost od cetiri do petnaest puta u
sekundi i nosio je posebne sugestivne poruke direktno do ljudske podsvesti.
Opseg je bio takav da je morao da obuhvati sve ljudske jedinke na teritoriji
precnika od vise hiljada kilometara". Ovaj nacin kolektivnog
"programiranja" ljudi koji se jos zove i sublimirana poruka, kao sto smo
istakli, bice kasnije koriscen na Zapadu.

Odmah posle tog sovjetskog eksperimenta, Amerikanac Robert Monro postavio je
osnove za razvoj psiholoskog, ili tzv. PSI - oruzja. On je objasnio metod
"samoprogramiranja" utiskivanjem zeljenih "kodova" (reci, poruka, vizija) u
mozak pacijenta na nivou mozdanih frekvencija od 7 do 14 cikla u sekundi ilu
u tzv. alfa stanju. Nesto kasnije u Jugoslaviji ce se pojaviti grupe
psihotronicara, Centri TM-a (za transcedentalnu meditaciju) i Silva metod,
koji se, u osnovi, oslanjaju na Monroovu doktrinu "kontrole uma". Taj metod
"programiranja" ljudi veoma je uspesno primenjivan i u praksi nekih verskih
sekti, poput Hare Krisne, Munove "Unifikacione crkve" i kod gotovo svih
satanistickih sekti. Ponekad je kombinovan i sa hipnozom, stimulacijom
narkoticima, muzikom ili tantrom kako bi se vernik doveo u stanje delimicne
budnosti (alfa nivo) ili potpune nebudnosti (teta nivo). Tada se,
potvrdjeno je naucnim eksperimentima, leva hemisfera mozga odmara, a desna
aktivira. S obzirom na to da je leva hemisfera mozga zaduzena za logicni i
racionalno rasudjivanje, ona ne reaguje na poruke iracionalne prirode koje
ne moze da "dekodira" i razume. Ali, te poruke "shvata" desna hemisfera
mozga, koja je zaduzena za podsvest i za koju se veruje da je sediste
umetnickih i religijskih sklonosti, te intuicije kod ljudi. "Poruka" moze
biti budisticka mantra, kabalisticka formula, unatrag otpevana sugestija
nekog rok sastava, tipa "Ubij ! " itd. Zavisno od sekte, razliciti su i
metode "programiranja", a samim tim i "deprogramiranja", tj. identifikacije
usadjenog koda i njegovog brisanja iz desne hemisfere mozga.

Krajnji cilj svih sekti je gospodarenje ljudskim umovima! Pri tom, ne treba
da nas zavara razlicitost proklamovanih ciljeva savremenih verskih sekti,
jer su sve one u funkciji uspostavljanja "New Age" iliti Religije Novog
doba.

Moze se tvrditi da je prethodna Jugoslavija (SFRJ) u mnogo cemu posluzila
kao "eksperiment" za tzv. sukobe niskog inteziteta koji su kasnije
primenjivani na teritoriji SSSR-a. Tu, pre svega, spadaju : slanje
sublimiranih poruka mrznje prema JNA i srbskom narodu, preko hrvatske
televizije, u vreme poslednjeg rata ( Ubiti! Unistiti! Zaklati!) ;
formiranje spec. jedinica za likvidaciju Srba u Vukovaru, Gospicu i
Hercegovini od clanova satanistickih sekti, na celu Satanom Panonskim
Ivica Culjak iz Zagreba koji je osnovao, pre rata, Satansku crkvu u
Osijeku) ; formiranje identicnih sastava za likvidaciju muslimana u
Hercegovini itd. Gradjani Jugoslavije (SRJ), a posebno pripadnici vojske i
dalje su na meti napada verskih sekti u sluzbi NSP. Programiranim
incidentima poput masovnih ubistava u Vranju i Sapcu, koje su pocinili
vojnici madjarske nacionalnosti, pripadnici satanistickih sekti, nastojalo
se da se poljulja ugled vojske u narodu i izazove bojkot sluzenja vojnog
roka, narocito od strane Srba. U krajnjoj liniji, racunalo se i sa
mogucnoscu podsticaja medjunarodnih tenzija u SRJ, a u cilju izazivanja
gradjanskog rata na teritoriji Jugoslavije. Ali im to nije poslo za rukom.
U osnovi, radi se o konceptu koji se idealno uklapa u praksu sukoba niskog
inteziteta, koji podrazumeva ne samo mere ekonomske blokade, politickih
pritisaka i duhovne i nacionalne dezintegracije, vec i izazivanje,
potpirivanje, kontrolu i gasenje tzv. mirovnim akcijama - lokalnih oruzanih
sukoba.

U tako projektovanim konfliktima unutar postojecih drzava u buducnosti ce
sve veci znacaj imati upravo verske sekte, odn. istrumentalizacija verskih
fanatika u vojne svrhe. Takva "armija" zahteva minimalna ulaganja, a daje
maksimalni efekat. Ona treba da prokrci put za vladavinu Arhitekte sveta i
dominaciju Religije Novog doba, slabljenjem uticaja postojecih, narodnih i
univerzalnih religija XX veka. U tom smislu, mozda je najbolje objasnjenje
strategije planetarnog porobljavanja dala Amerikanka, Pet Robinson u svojoj
knjizi "Stari vladari NSP", tvrdeci : "Ono sto se nekada smatralo
nezamislivim, danas se vratolomnom brzinom ostvaruje. Evropljani se odricu
sebe zarad ujedinjenja. Komunizam se rusi. Pronadjena je formula za veoma
popularan rat za koji se necete osecati krivi kao intervenCIONISTA (Rat u
Zalivu i u Bosni). Ujedinjene nacije od poruge spasavaju mediji kojima je
prethodno tako ovladao da javnost kontinuirano drze u telecoj osamucenosti
neistine. Hriscansrvo je zauvek ocrnjeno u javnosti, a programi skola i na
Istoku i na Zapadu se gotovo iskljucivo sastoje od imperitiva religije Novog
poretka. Finansijski kolaps vecine zemalja u svetu ubrzava pomicanje ka
svetskom monetarnom sistemu. SAD ne mogu sebi priustiti odbranu nametnutih
im ciljeva, pa izrucuju svoje odbrambene potrebe, zajedno sa svojim
suverenitetom, Ujedinjenim nacijama (UN). U citavom svetu se uspostavlja
novi oblik koncetrisane tiranije i neokolonijalnog ropstva. U slavu poretka
novca bira se Predsednik Sveta (Antihrist) sa neogranicenom vlascu, koji je
u potpunosti posvecen kloniranju covekolikih bica u slavu nove religije
covecanstva".

Albert Edwards: Svijet čeka krvava depresija

Centralno pitanje, koje je ovih dana podijelilo ekonomiste, je treba li da
zapadne države troše više novca kako bi suzbile moguću drugu recesiju ili da
ograniče dugovanja kako bi povratile povjerenje ulagača. Albert Edvards,
investicioni strateg francuske banke Societe Generale u Londonu, smatra,
međutim, tu raspravu “čistim gubitkom vremena”.

Kako je juče prenio regionalni veb portal “Seebiz” Edvards predviđa “krvavu i
duboku depresiju”, koja će uzrokovati pad tržišta akcija od barem 60 odsto,
čemu će “uslijediti godine inflacije od 20 do 30 odsto, jer će centralne banke
u očajničkim pokušajima spasa štampati više novca”.

U mnogim finansijskim krugovima postalo je pomodno slušati pesimiste, posebno
sada, uz i dalje prisutne sumnje u pogledu održivosti Eurozone, zabrinutost da
bi se SAD lako mogle ponovo sunovratiti u recesiju, te da bi čak i kineski rast
mogao biti zaustavljen.
Edvards ima reputaciju najpoznatijeg vječnog pesimiste poslovnog Londona,
“vrste koja je dugo cvjetala na spoljnim rubovima finansijske industrije, ali
rijetko unutar samih banaka”.

- To više nije tako. Budući da je šokantna finansijska kriza 2008. još
poprilično svježe sjećanje, čak i prema dugogodišnjim pesimistima poput
Edvardsa, koji od 1997. predviđa pad berze u SAD sličan onom japanskom, svi se
odnose s novom dozom poštovanja. Međutim, neke ljude popularizacija tih
ekstremno sumornih predviđanja navodi na zaključak da se klatno zanjihalo
predaleko – navodi se u tekstu portala “Seebiz”

Bob Janjuah, jedini strateg u Londonu čije se prognoze smatraju još sumornijim
od Edvardsovih (“čak i mene deprimira ono što on piše”, primijetio je Edvards),
kaže da mu je ovog ljeta “posao ponudilo oko pet investicionih banaka, te je
napokon odlučio napustiti posao u Royal Bank of Scotlandu i pridružiti se
Nomuri”.

- Klijenti su pristupačniji za razmatranje ekstremnih polariteta pojedinih
ulaganja – kaže Janjuah i dodaje da sljedećih pet godina očekuje rast vodećih
razvijenih zemalja u prosjeku tek nešto viši od jedan odsto godišnje.

Pesimisti sve više na cijeni

Rapul Pal, bivši menadžer hedž fondova i stručnjak za finansijske derivate pri
kompaniji Goldman Saks, privlači sve više sljedbenika svojim mjesečnim
izveštajima, a u najnovijem je predvidio depresiju SAD sličnu onoj iz
tridesetih godina prošlog vijeka i konačno bankrot Velike Britanije.

- Pal kaže da u posljednje vrijeme raste potražnja za njegovom skupljom
godišnjom pretplatom. Prema njegovim riječima, 30 odsto klijenata mu čine
bogate porodice s imovinom vrijednom više od 200 miliona dolara. Oni su
najpesimističniji od svih mojih pretplatnika jer ulažu dugoročno, a dugoročno
vide veću nesigurnost nego ikada ranije – kaže Pal.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Izlazak iz krize se ne nazire: Svijetu prijeti globalna recesija

Ekonomisti upozoravaju na opasnot od druge globalne recesije, imajući u vidu
drastičan pad prodaje na američkom tržištu nekretnina kao i akcija na berzama
širom sveta. Dugoročno gledano, svetu predstoji „japanizacija“ sa veoma sporim
privrednim rastom i niskim kamatnim stopama.

Džulian Džezop (Julian Jessop), glavni ekonomista u „Kapital Ikonomiks“
(Capital Economics) kaže za britanski „Dejli Telegraf“ (Daily Telegraph) da
globalni rast posrće i da su izgledi za najveće ekonomije sveta nimalo
optimistični.

U Velikoj Britaniji, prinosi od obveznica na dugoročne vladine dugove pali su
na rekordnih 2.87 procenta, jer investitori traže sigurnija utočišta nakon što
su ključni ljudi u Centralnoj banci upozorili da postoji veliki rizik od još
jedne recesije kao i da smanjeni broj kredita ukazuje da su prihodi
domaćinstava pod velikim pritiskom.

Britanska bankarska asocijacija je objavila da je kreditni rejting oslabljen
jer je broj novih kredita pao sa 34.575 u junu na 33.698 u julu. Zbog ovih
nepovoljnih podataka funta je pala za jedan cent u odnosu na dolar.

Cene roba i deonice znatno su pali u utorak jer trgovci procenjuju da će
profitabilnost preduzeća i tražnja za robom padati u narednim mesecima.
Strah od nove recesije dodatno su podstakli nepovoljni podaci o padu prodaje
nekretnina u SAD od 27.2 odsto – što je najniža stopa u poslednjih 15 godina.

Fil Džordan (Phil Jordan) iz „Monujument Sekjuritis“ (Monument Securities),
koji se bavi prometom hartija od vrednosti, ističe da su ovi podaci
„zastrašujući“.

Tomi Long (Tommy Leung), šef odeljenja švajcarske banke UBS za evropsku
kredintu strategiju da slabiji od očekivanih podaci o ekonomskom stanju u SAD u
poslednjih nekoliko sedmica dodatno opterećuju svetska tržišta. Investitori sve
više strahuju da SAD i Zapadnoj Evropi preti japanski scenario sa niskim rastom
i kamatama i sve starijom populacijom.

Nakon ekonomskog buma 1980-ih, Japan je upao 90-ih u dugogodišnju krizu u kojoj
su se preplitali recesija i stagnacija, od kojih i dan danas trpi posledice.

Američki dolar je pao na najniži nivo u odnosu na japanski jen u poslednjih 15
godina. Džulian Džezop upozorava da SAD preti rizik od deflacije i naginje
protekcionizmu, tako što bi najpre ograničio uvoz iz Kine.

Pojedini stručnjaci tvrde da restriktivne mere kao što je planirano smanjenje
potrošnje u Britaniji, izaziva dodatni strah od usporavanja privrede.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Посмртна пророчанства Светог Нила Мироточивог – Атонског
Кратко обавештење о светом Нилу
Био је родом из Мореје. Као јеромонах дошао са својим стрицем у Свету Гору. Подвизавао се као отшелник (усамљеник) у пустом месту званом Свети Камени. Када се упокојио, из њега је потекло миро у таквом обиљу, да се са врха горе сливало у море. То чудотворно миро привлачило је болесне људе са свих страна. Ученик светог Нила осети досаду од множине посетилаца, те се у молитви пожали на свога духовног оца, светог Нила. И мироточење се на једном пресече. Свети Нил подвизавао се у пуном смислу као древни светитељи. Упокојио се у 17. столећу (Епископ Николај, Охридски пролог, 12. новембар).
После преласка у вечни живот, свети Нил јављао се више пута атонском подвижнику Теофану од 1813. па до 1817. године. Приликом тих јављања, нарочито последњег, које је трајало пуних 18 часова, светитељ му је открио многе духовне истине и збивања, која ће се догодити у будућности, и наредио му да све то запише ради поуке људима и монасима. Речи светог Нила толико су се дубоко и јасно урезале у памћењу Теофановом, као на магнетофонску траку. Пошто је био слабо писмен, он их је диктирао своме другу Герасиму, а овај их је записивао. Спис је настао на грчком 1819. године, а на руски је преведен 1910. годние.
Карактеристика људи пред крај света
.. . Зато вам говорим ... Кад прође 7.400 година од створења света, онда ће између чевртог и петог столећа, а то ће рећи у току садашњег XX века, настати велики грабеж, отимање, блуд, прељуба, родоскрнављење, разврат. Како ће људи ниско пасти у скрнављењу блудом! Настаће велике револуције и борбе партија, које ће се непрестано препирати између себе без краја. Потом ће се скупити осми сабор, да би расправио спор и учинио добро — добрим, а зло — злим ... Земљорадник одваја пшеницу од плеве. Пшеница — за људе, а плева за стоку. Говорим, биће одлучени и одвојени добри од злих, то јест правоверни од јеретика, и за неко време људи ће уживати мир. Али потом људи ће променити своје добро расположење и обратити у зло, тако да се неће разликовати ни брат ни сестра, ни отац ни мајка, ни мајка ни син, ни муж ни жена. Биће општи пад и општа погибија, као у Содому и Гомору, то јест неће се наћи ни пет праведника... Брат ће имати сестру за жену, мајка ће имати сина за мужа, син ће убити оца и блудно живети са мајком. И мноштво других зала ући ће у обичај. Уколико се зло буде више лепило за људе, утолико ће на њих наилазити све веће несреће.
Садашњи златник спашће на једну пару. Што више несрећа буде наилазило на људе, ови ће све више зла чинити; то јест, уместо да се кају, све ће се више озлојеђивати на Бога. Зла која ће људи чинити превазићи ће зла људи пре потопа. Сви ће разговарати само о злу, намере ће бити само зле, воља зла, другарство само зло, дела свих само зла. Настаће свеопште отимање и пљачкање, свеопште насиље и угњетавање, свеопште издвајање и усамљивање, свеопште зло разједињавања. При том и онај који чини зло мислиће да се спасава.
Тада ће људи имати ризнице блага, то јест капитала, а жалиће се да немају ништа. Даваће новац под интерес, а просиће милостињу, да би се прехранили; плакаће да немају шта јести, само да би дошли до капитала и стекли што више. А уколико се више буде увећавало користољубље, утолико ће се више умножавати несреће у свету. Тада ће варалице ићи наги, да би дошли до новца и давали га под интерес.
Кад свет духовно осиромаши и настане општа анархија у свету, родиће се Антихрист и зацарити над светом
Антихрист ће се родити од нечисте девојке блуднице. Она ће бити оваплоћење сваке нечистоће, блуда и разврата, свакога зла на свету. Када свет осиромаши од благодати Светога Духа, тада ће се у овој најпокваренијој девојци зачети од тајног противприроднога блуда плод, који ће бити станиште свакога зла, насупрот Христу, који је био савршенство свих врлина, а пречиста Мајка Његова—била најсавршенија међу девојкама. Овај зли плод родиће се кад свет осиромаши у врлинама.
Сиромаштво света пројавиће се у много облика. На првом месту, свет ће осиромашити у љубави, слави, челности. На другом месту, осиромашиће свако насеље и град у органима власти. Лица која су се налазила на челу села, града и округа напустиће своје функције, тако да ће и градови и села и окрузи остати без поглавара. Исто тако ће и Црква осиромашити у погледу духовне власти.
После овог осиромашења, „охладнеће љубав многих" (Матеј 24, 12), а „кад се уклони онај који сад задржава" (II Солуњанима 2, 7) — родиће се нечисти из утробе нечисте. Тај рођени нечисти чиниће знаке и чудеса помоћу демонском.
Свет ће уображавати да је овај Антихрист кротак и смирен срцем, а у самој ствари он ће срцем бити сличан лисици, а душом — вуку. Његова храна биће побуна и погибија људи.
Међу људима настаће: осуђивање, завист, злопамћење, мржња, непријатељство, отимање, насиље, отпад од вере, прељуба, разметање блудом. Сва ова зла биће храна Антихристу. Док се Христова храна састојала у испуњавању воље Оца Његовог небеског (Јован 4,31—34), дотле ће храна Антихристова бити у испуњавању воље оца његовог — ђавола. Тиме ће се Антихрист хранити.
И Антихрист ће прогласити себе за поглавара над градовима, селима и окрузима. Тада ће се он докопати власти над светом, па ће поред политичке власти завладати и осећањима људи, који су већ постали станишта и слуге ђавола. Они ће, на своју погибију, слепо веровати речима Антихриста и примити га за светског цара — самодршца. А у ствари он ће бити оруђе ђавола у његовом последњем покушају да истреби хришћанство са лица земље. Налазећи се у погибељи, људи ће за њега мислити да је он — Христос Спаситељ, који је дошао ради њиховог спасења. Тада ће Еванђеље црквено бити занемарено.
После тога на свет ће доћи велике невоље и страшна знамења. Наступиће страшна глад и завладаће ненаситост: људи ће јести седам пута више, и неће се заситити. Настаће општа невоља. Тада ће богаташи отворити своје житнице, то јест капитализам ће се уништити, имовина ће се поравнати на начелима социјализма. Тада злато неће имати већу вредност од ђубрета на путу . . .
Дух Христов и дух Антихристов
Тада ће се зачети и родити зло света у нечистој утроби покварене девојке, која ће дати тело Антихристу. Тада ће због безаконих дела света одступити благодат Светога Духа, која је дотле одржавала свет, и тада ће се навршити мера безакоња света . .. Тада ће се оваплотити дух Антихристов, који сад делује у свету, то јест родиће се човек, који ће још у утроби матере своје постати најпокорнији сасуд ђавола; родиће се од блуднице, тобож девојке. Уњеговој особи оваплотиће се свеколико зло што постоји на земљи . ..
Најглавнија брига човекова састоји се у старању о своме спасењу. А спасење је у љубави, кротости, чедности, сиромаштву, праведности, милосрђу, милостињи, која је оно „уље" људског спасења у еванђељској причи о мудрим и лудим девојкама (Матеј 25,1—13). Милостиња може бити двојака: материјална и духовна. Ко нема могућности да чини материјалну милостињу (да гладнога нахрани, голог одене и тако даље), нека чини духовну: теши ожалошћене и страдалнике. И за једну утешну реч удостојиће се утехе од праведног Судије на његовом суду: „Приђите благословени Оца Мога; примите царство које вам је припремљено од постанка света" (Матеј 25, 34). А који не буду тешили унесрећене, и сами ће од праведног Судије чути неутешне речи: „Идите од мене проклети у огањ вечни, припремљен за ђавола и анђеле његове" (стих 41). Јер милостива љубав ослобађа човека од гнева Божјега.
Љубав чини да човек буде кротак и смирен срцем. А омраза чини човека лудим. Љубав увек трпи и никад не чини што не ваља; а злопамћење је увек нетрпељиво и никад не да мира срцу човекову.
Печат Антихристов којим од сад запечаћује зле и којим ће печатити пошто се зацари
Злопамћење је печат Антихристов и срце злопамтивога запечаћено је овим печатом Антихристовим. И кад Антихрист (то јест дух Антихристов који делује у свету) стави на човека овај печат, онда од овога печата злопамћења обамире срце човека, то јест постаје као мртво, неспособно да тугује због греха, губи духовно осећање и страх Божји. Тако обамире човек, кад срце његово бива запечаћено мржњом. Ово проклето злопамћење чини човека толико безосећајним, да људи сами себе убијају на разне начине. Оно једнога учини отпадником од вере; другога — самољубивим; некога примора да иде на нож; некога учини издајником; некога — хулитељем; некога — туробним; никако не да мира срцу човекову. Несрећни људи не примећују да све то проистиче од злопамћења .. . од гордог осуђивања недостатака наших ближњих, непоштовања родитеља, старешина и власти државних и црквених . ..
И тако, кад Антихрист буде стављао свој печат на људе, срце њихово постаће као мртво.
Тада, кад настану несреће о којима је напред било говора, Антихрист ће почети да ставља свој печат на људе, тобож ради тога да их спасе од невоље, јер само онима који имају печат, према Откровењу Јовановом (13, 17), продаваће се хлеб. Многи ће умирати на путевима и улицама". Људи ће постати слични грабљивим птицама које слећу на леш, па ће јести тела умрлих. Али то неће чинити хришћани, иако им се, као незапечаћеним, неће продавати хлеб, него ће то чинити они са печатом, којима је хлеб доступан. Јер код запечаћених срце постаје безосећајно, и пошто нису у стању да трпе глад, они ће наваљивати на лешеве и ждерати их, па ће, најзад, и они умирати. На печату ће бити написано: „Ја сам твој". — „Да, ти си мој". — „Добровољно долазим, а не присилно". — „И ја те добровољно примам, а не присилно". — Ове четири речи биће урезане у средини тога проклетог печата.
Невоље које ће постићи свет после зацарења Антихристовог: усахнуће море, угинуће животиње и ускориће време
О, несрећан је онај који је запечаћен тим проклетим печатом! Тај проклети печат навешће велике невоље на свет. Свет ће онда бити тако угњетаван, да ће се људи селити с места на место. Домороци ће, кад виде дошљаке, говорити: О, несрећни људи, како сте се одлучили да напустите своје благодатно место и дођете у ово проклето место к нама, у којима није остало никаквог људског осећања?! Тако ће говорити на сваком месту, куда се људи буду пресељавали из својих места . . . Тада ће Бог, видевши пометњу људи, од које они тешко страдају селећи се из својих места, заповедити мору да пројави своју ранију топлоту, коју је пре имало, да се људи не би више пресељавали из својих места на друга. И кад Антихрист заседне на свој престо, тада ће море узаврети тако, као што ври вода у котлу. А кад вода дуго ври, она сва испари. Тако ће се догодити и са морем. Приликом кључања оно ће испарити и ишчезнути, као дим са земље. На земљи ће се осушити биљке и дрвета шумска, од морске топлоте све ће се осушити, извори водени пресахнути: животиње, птице и гмизавци — све ће уганути. Време ће убрзати свој ход: дан ће пролетети као сат, недеља — као дан, месец — као недеља, и година — као месец. Јер је зло људско учинило то, да су се и стихије промениле и почеле да журе, да би се што пре завршио Богом проречени број свршетка седме хиљаде и почетка осме хиљаде година по створењу света.
Проповед Еноха и Илије да не примају печат Антихристов
Енох и Илија убеђиваће људе да не примају печат Антихристов, јер ко остане чврст и не прими печат, тај ће се спасти, и Бог ће га примити у рај. Зато да се сваки хришћанин осењава знаком крста, јер овај знак ослобађа човека од паклених мука, док печат Антихристов одводи човека у муке пакла. Ако сте гладни и потребна вам је храна, стрпите се мало, и Бог, видећи ваше трпљење, послаће вам помоћ озго. А ако не отрпите и примите печат овог нечистог цара, кајаћете се после... Онај ко прими печат Антихристов постаје демон; иако тврди да тобож не осећа ни глад ни жеђ, он седам пута јаче од вас осећа и глад и жеђ. Потрпите мало. Зар не видите да је онај ко прими печат Антихристов мртав: умро је духом и чека га вечна мука? Зар и ви желите да са печатом погинете у вечној муки заједно са запечаћенима — где је плач и шкргут зуба?...
И многим другим речима саветоваће и упозораваће људе пророци Енох и Илија.
Убиство ових праведника
Чуће Антихрист шта проповедају ова два човека и како га називају лажовом, врачаром, обмањивачем и лукавим ђаволом. Чувши то, разгневиће се и заповедиће да их ухвате и доведу пред њега. Кад се они појаве пред њим, обратиће им се ласкаво: „Какве сте ви то залутале овце, те нисте запечаћене царским печатом?"
Енох и Илија одговориће му: „Лаживи варалицо и демоне! Твојом кривицом толике су душе погинуле у паклу! Проклет ти и печат твој! Тај твој проклети печат и лажна слава сурвали су свет у понор идовели до погибије! Дошао је крај и теби и свету!"
Чувши овакве речи, Антихрист ће се разбеснети и дрекнути на њих: „Како смете тако да говорите преда мном, царем?"
Илија ће му одговорити: „Царство твоје презиремо и славу твоју проклињемо, заједно са твојим печатом!"
Овакав одговор пророка још више ће да разбесни Антихриста и он ће, као бесан пас, јурнути на њих и убити их својим рукама.
По убиству Еноха и Илије Антихрист ће да скине са себе маску моралности и вршиће злочине. Смрт Антихриста

По убиству Еноха иИлије, Антихрист ће да пусти на вољу најгорој деци својој, то јест даће слободу злим духовима које је дотле задржавао. А та његова деца или духови зла јесу: прељуба, блуд, мужелоштво, убиство, отимање, крађа, неправда, лаж, мучење, продаја и куповина људи, куповање деце и девојчица ради блуда са њима, слично псима на улицама. Антихрист ће заповедити злим духовима, њему послушним, да наведу људе да чине зло десет пута више него раније. Његова зла деца извршиће заповеђено им и устремиће се на уништење људске природе разноврсним безакоњима. Као резултат њиховог злог напора биће уништена чулна и духовна природа у људима . . . Људи ће постати толико лукави у души, да ће им се и тело смањити на пет педи (око сто сентиметара). А својим злим делима људи ће превазићи демоне и биће — један дух са демонима.
Кад Антихрист увиди да је људска природа постала лукавија и злурадија од његове деце, веома ће се обрадовати, што се зло у људском роду тако умножило и што су људи постали лукавији од демона ...
А тада, кад се Антихрист буде радовао гледајући умножење зла у људима, изненада ће се озго појавити „мач оштар с обе стране", којим ће он бити побеђен, и ишчупаће се његов нечисти дух из прљавог тела његовог, Смрт Антихриста биће крај убијања међу људима. Каин је започео убиство, а на Антихристу оно ће се завршити.
Ко су „јарци" а ко „овце"?
Кад се смрћу Антихриста заврше убиства на земљи, тада ће настати поремећај небеских и земаљских закона који су управљали Свемиром, то јест нарушиће се светска тежа — гравитација...
Шта ће после бити — једини Бог зна.
Ми знамо само једно, да ће се људи подвргнути одговорности за сва дела учињена у овом животу: блуд, прељубу, мужелоштво, рукоблудије, разврат, хуле (псовке), празнословље, осуђивање ближњих, зломишљење, завист, мржњу, злопамћење, непријатељство, злурадост, гордост, славољубље, среброљубље, грамзивост, раскош, прождрљивост у јелу и пићу, непокорност Цркви и многа друга безакоња, учињена у овом животу — све ће се испитати, да би се добра дела одвојила од злих, као што се одвајају овце од јараца.
Овце су: љубав, мир, слога, једнодушност, чедност, кротост, сиромаштво, праведност, испуњавање закона Божјег, послушност, смирење, уздржање, пост, добра реч, старање о спасењу, благодарност Богу, послушност Цркви, исправан духовни живот, очувана чистота крштења — неукаљана грехом, уредно похађање богослужења у цркви и држање правила у монашком животу.
То су добра дела спасења.




Preuzeto sa sajta:BORBA ZA VERU - БОРБА ЗА ВЕРУ

VOLT DIZNI (WALT DISNEY)






ISTINA O VOLTU DIZNIJU
Ovaj poznati americki mason stvorio je jedan poseban metod deformacije svesti deteta, prenoseci akcenat njegove paznje sa tradicionalnih hriscanskih vrednosti i predstava na beznacajne zivotne detalje i propagandu bezdecnosti, izrugivanja nad verom, cak i homoseksualnosti, pornografije i sl. Ovim se deca lisavaju osnove za ukorenjivanjem hriscanskih vrednosti u svest - dobrote, savesnosti, negramzivosti. Glavni elementi njegovih scenarija su novac i borba za vlast!

Americka asocijacija za zastitu porodice je 1996. godine pozvala hriscane SAD da bojkotuju kompaniju "Volt Dizni". Asocijacija je tada javnosti dostavila spisak "dostignuca" ove kompanije: propaganda homoseksualizma 12 puta; ismevanje vere 4 puta; pornografija 3 puta i ostala "dostignuca" - narkomanija, pedofilija, izgovaranje bestidnih reci i sl. Predsedniku kompanije, masonu Ajzneru bile su tada poslate stotine hiljada dopisnica sa objavom bojkota (Alpha and Omega Information services, 24. juna 1996).

Volt Dizni je bio osvedočeni pedofil i satanista. Obožavao je Alistera Kroulija, a svojevremeno je inspirisao i samog Antona Šandora La Veja, osnivača satanističke sekte u Sjedinjenim državama. O Diznijevom rasizmu govori jednostavna analiza likova u njegovim crtanim filmovima:
Hromi Daba - crnac.
Buldozi - latino-amerikanci.
Porodica Patak - belci.
Vuk crn, prasci beli, samo vredan i radan prasac sa kućom od cigala pobeđuje.
Patuljci rudari su dobri, ostali su neradnici.
Siromašna Pepeljuga je dobra jer trpi zulum svojih zlih sestara, ako se slučajno pobuni postaje zla veštica. Niži slojevi trebaju da trpe nepravdu jer su, po principima neoliberalnog darvinizma, zaslužili da se uguše u pepelu.
Kralj lavova ima svetlije krzno od svog neprijatelja.
Veštica koja napada Malu sirenu je debela tamnoputa kretenka.
Prinčevi imaju plave oči i kosu.