Poslednja cigareta - lako je postati nepusac

Finale: Pomozite da se ovaj skandal okonča

Po mom mišljenju, pušenje je najveći skandal našeg društva, uz nuklearno oružije.

Sigurno je da je ljudski rod toliko napredovao zato što ima sposobnost komunikacije, prenošenja znanja i iskustva ne samo među pojedincima, nego i budućim generacijama. Čak i niže brste osećaju da je neophodno da upozore svoje mladunce o opasnosti i zamkama života.

Ako se nuklearno oružije ne upotrebi, nema problema. Ljudi koji podržavaju nuklearno naoružanje mogu lukavo da kažu: „To oružije čuva mir.“ Ali ako se upotrebi, rešiće i proble sa pušenjem i svaki drugi problem, a bonus političarima je to što neće biti nikog da im kaže: „Niste bili u pravu“. (Pitam se da li je to razlog zašto ga i podržavaju.)

Međutim, koliko god se ne slažem sa idejom nuklearnog naoružanja, barem su odluke o njegovom korišćenju donete u veri, iskrenoj veri da će to pomoći ljudskom rodu, dok je sa pušenjem drugačije, znaju se činjenice. Možda se za vreme poslednjeg rata zaista verovalo da cigarete daju snagu i pouzdanost. Danas se zna da je to sve iluzija. Pogledajte reklame za cigarete danas. Nema u njima tvrdnje da cigarete opuštaju ili da su zadovoljstvo. Tu su samo tvrdnje o kvalitetu duvana. Zašto bi nas zanimao kvalitet otrova?

Neverovatno je to licemerje. Kao društvu, jako nam smetaju duvanje lepka i zavisnici od heroina. Kad se to uporedi sa pušenjem cigareta, ovi problemi izgledaju sićišno. 60% ljudi je zavisno od nikotina, a većina njih potroši najviše novaca na cigarete. Desetinama hiljada ljudi je uništen život jer su navučeni. Pušenje je bez premca najveći ubica u društvu i investicija od koje je najviše zaradila Britanija. Ona zaradi 8.000.000.000 funti godišnje na muci zavisnika od nikotina, a duvanske industrije troše godišnje 120.000.000 funti na reklamiranje te prljavštine.

Kako pametno te kompanije koje prave duvan štampaju upozorenje na kutijama cigareta, a britanska vlada potroši jako malo para na TV kampanje, gde se priča o raku, lošem zadahu, odsečenim nogama, a onda se opravdaju u moralnom smislu i kažu „Mi smo vas upozorili na opasnost. To je vaš izbor.“ Pušač nema izbor, kao što ni zavisnik od heroina nema izbor. Pušač ne odluči da se navuče; on biva uvučen u zamku. Da pušači imaju izbor, jedini ljudi koji bi sutra ujutru i dalje pušili bili bi oni mladi koji veruju da mogu da prestanu kad god to požele.

Odakle ti dvostruki standardi? Zašto se na zavisnike od heroina gleda kao na kriminalce, a ipak oni mogu da se registruju kao zavisnici u Velikoj Britaniji i da dobiju besplatan heroin i terapiju koja će im pomoći da se izleče? A pokušajte da se registrujete kao nikotinski zavisnik. Ne možete dobiti cigarete po istoj ceni. Platićete tri puta više za njih.

Ako odete kod lekara za pomoć, ili će vam reći: „Prestanite to da radite, to vas ubija“, što već znate, ili će vam prepisati nikotin u nekom drugom obliku, što ćete platiti nešto malo a sadržaće istu onu drogu u sebi sa koje se pokušavate da skinete.

Kampanje koje zastrašuju ne pomažu pušačima da prestanu. One uplaše pušače, što čini da oni žele da još više puše. To čak ne sprečava ni tinejdžere da se navuku. Oni znaju da cigarete ubijaju, ali takođe znaju da ih jedna cigareta neće ubiti. Pošto je ta navika toliko učestala svuda, pre ili kasnije, tinejdžer će pod pritiskom društva ili iz radoznalosti zapaliti tu jednu cigaretu. I baš zato što će imati odvratan ukus, on će se navući.

Zašto mi dozvoljavamo da se ovaj skandal dešava? Zašto vlade država ne smisle odgovarajuće kampanje? Zašto nam ne kažu da je nikotin droga i otrov ubica, koji vas ne opušta niti vam daje samopouzdanje nego vam ubija nerve i samo sa jednom cigaretom se možete navući?

Sećam se kada sam čitao knjigu Vremenska mašina H.G. Velsa. Knjiga opisuje incident u dalekoj budućnosti gde čovek pada u reku. Njegovi drugovi samo sede pored obale, nemareći za njegove vapaje. Taj incident mi je bio nehuman i veoma me uznemirio. Mislim da je generalna apatija društva u vezi sa problemom pušenja veoma slična. Mi dozvoljavamo da se u doba dana kada najviše ljudi gleda televiziju – prenose turniri sa sportovima koje sponzorišu duvanske industrije. Vidimo igrače kako pale cigarete. Zamislite kad bi neki takav događaj bio sponzorisan od strane mafije a igrač je zavisnik od heroina, i da ga prikazuju kako bode sebe iglom!

Zašto dozvoljavamo društvu da mladi ljudi uništavaju sebi život, a život im je bio kompletan pre nego su počeli da puše, mentalno i psihički, da ceo život žive u prljavštini i bolesti?

Možete pomisliti da ja previše dramatizujem. Nije tako. Moj otac je umro u svojim ranim pedesetim jer je pušio. Bio je jak čovek i mogao je da poživi do danas.

Verujem da sam ja bio vrlo blizu smrti u svojim četrdesetim, iako bi moja smrt bila pripisana moždanom udaru a ne pušenju. Sada provodim svoj život u pomaganju ljudima koji su postali bogalji od neke bolsti ili su u zadnjim stadijumima bolesti. I ako razmislite – i vi ppoznajete dosta takvih ljudi.

Neke promene su se desile u društvu. Jedna grudva se odkotrljala i nadam se da će ova knjiga doprineti da to postane lavina.

I vi možete da pomognete i prenesete poruku.


FINALNO UPOZORENJE

Sada možete uživati u ostatku svog života kao nepušač. Da biste to osigurali, morate pratiti ove jednostavne instrukcije:
Čuvajte ovu knjigu na bezbednom mestu i tamo gde možete u svakom trenutku da dođete do nje. Nemojte je izgubiti, pozajmiti niti baciti.
Ako ikada počnete da zavidite drugom pušaču, shvatite da oni zavide vama. Niste vi ugroženi. Pušač je ugrožen.
zapamtite da niste uživali u tome što ste pušač. Zato ste prestali. Uživajte u tome što ste nepušač.
Zapamtite, „samo jedna cigareta“ ne postoji.
Nikada ne sumnjajte u svoju odluku. Vi znate da ste doneli pravu odluku.
Ako budete imali ikakvih poteškoća, kontaktirajte najbližu Alen Kar kliniku. Na sledeći mstranama ćete naći listu tih klinika.



Sada konačno možete reći
„JUPI! JA SAM NEPUŠAČ!“


Postigli ste nešto stvarno veličanstveno.
Svaki put kada čujem da je neki pušač napustio brod koji tone – osetim ogromno zadovoljstvo.


Bilo bi mi je veliko zadovoljstvo da čujem da ste se oslobodili nikotina. Molim vas da se potpišete i napišete svoje komentare, a zatim ih pošaljete na:


Allen Carr USA
1133 Broadway, Suite 706
New York, NY 10010
Tel: (212) 696-6768 ili besplatno na broj 1-866 NO NIC 99 (666-4299)
e-mail: feedback@allencarrusa.com

Izvor

Poglavlje 44 – Savet nepušačima

POMOZITE DA VAŠI PRIJATELJI ILI RODBINA KOJI PUŠE PROČITAJU OVU KNJIGU. Prvo prostudirajte sadržaj ove knjige i pokušajte da stavite sebe na mesto pušača.

Nemojte ga terati da čita ovu knjigu niti da prestane da puši tako što ćete mu pri tom reći da narušava svoje zdravlje ili traći novac. On to već zna bolje od vas. Pušači ne puše zato što u tome uživaju ili zato što to žele. Oni to samo govore jer su zavisni od cigareta, zato što misle da ih cigareta opušta i da im daje snagu, sigurnost i zato što misle da nikad više neće uživati u životu bez cigarete. Ako pokušate da naterate pušača da prestane da puši, on će se osećati kao životinja koja je upala u zamku i još više će želeti cigaretu. Tako može da postane pušač u potaji i u njegovom mozgu cigareta će postati još dragocenija. (Vidi poglavlje 26)

Umesto toga, pogledajte drugu stranu svega. Odvedite ga u društvo bivših pušača (ima ih 15 miliona samo u Britaniji). Neka mu oni kažu kako su i oni mislili da će biti navučeni celog života i koliko je život bolji kad ste nepušač.

Kad učinite da on u to poveruje, njegov um će početi da se otvara. Onda krenite da objašnjavate iluzije koje se stvaraju kada je u krizi. Ne samo da ga cigareta ne diže, nego upravo one uništavaju njegovo samopouzdanje i čine ga nervoznim i neopuštenim.

Tada bi trebalo da bude spreman da sam pročita knjigu. Očekivaće da naiđe na stranice teksta o raku pluća, srčanim bolestima, itd. Objasnite da je pristup potpuno drugačiji i da se jako malo priča o bolestima i da je to neznatan deo ove knjige.

POMOZITE DOK TRAJE ODVIKAVANJE. Bilo da bivši pušač pati ili ne, vi pretpostavite da je tako. Ne pokušavajte da umanjite njegovu patnju govoreći mu kako je lako prestati; on to može sam. Umesto toga recite mu kako ste ponosni, kako on bolje izgleda, kako lepše miriše, kako lakše diše. Veoma je važno d aovo radite. Kada pušač pokuša da prestane, euforija izazvana tom činjenicom i pažnja koju dobija od prijatelja i kolega može mnogo da pomogne. Međutim, brzo se zaboravlja, tako da ih stlano podsećajte na prednosti života kao nepušača.

Samo zato što on ne priča o pušenju, vi možete pomisliti da je on zaboravio na sve to a vi nećete želeti da ga podsećate. Upravo je suprotno kada se koristi metoda moći volje, jer bivši pušač postaje samo time opsednut. Zato ne bojte se da pomenete to, i nastavite da ga hvalite; on će vam sam reći ako ne želi da ga podsećate na pušenje.

Dajte sve od sebe da ga oslobodite pritiska dok je u fazi odvikavanja. Pokušajte da smislite načine da mu učinite život interesantnijim i lepšim.

Ovo takođe može biti period testiranja i za nepušače. Ako je neko vreme nervozan unutar jedne grupe ljudi, to može doprineti da svi postanu nervozni. Zato učestvujte u tome ako se bivši pušač oseti nervozno. On se može istresti na vama, ali ne uzvraćajte mu istom merom; to je upravo trenutak kada mu je najviše potrebna vaša pohvala i razumevanje. Ako ste i vi nervozni, pokušajte da to ne pokazujete.

Jedan od trikova koje sam ja koristio dok sam pokušavao da prestanem pomoću metode moći volje je da odjednom dobijem takav napad besa, nadajući se da će moja žena ili prijatelji reći: „Ne mogu da podnesem da te gledam kako se mučiš. Za ime Boga, zapali cigaretu.“ Tako pušač i dalje ima obraz, jer nije on „popustio“ – rekli su mu drugi da zapali. Ako bivši pušač koristi ovakav zaplet, ni u kom slučaju ga ne hrabrite da puši. Umesto toga, recite: „Ako cigarete čine da se tako osećaš, hvala nebesima što ćeš uskoro biti slobodan. Kako je divno da si tako snažan i razuman da želiš da prestaneš.“

Poglavlje 43 – Pomozite pušaču koji je ostao na brodu koji tone

Danas su pušači u panici. Osećaju da se u društvu dešavaju promene. Na pušenje se danas gleda kao na naviku koja nije društveno prihvatljiva, a to shvataju i sami pušači. Oni takođe osećaju da se približava skori kraj ere pušenja. Milioni pušača prestaju sa pušenjem, i svi pušači su svesni te činjenice.

Svaki put kada se neki pušač spase sa broda koji tone, oni koji su ostali na njemu se osećaju loše. Svaki pušač instiktivno zna da je van pameti davati toliki novac da bi udisao u svoja pluća kancerogene otrove iz osušenog lišća koje je zamotano u papir. Ako i dalje ne mislite da je to glupo, pokušajte da gurnete zapaljenu cigaretu u svoje uvo i zapitajte se u čemu je razlika? Samo jedna razlika postoji. Tako ne mozete uzeti nikotin. Ako možete da prestanete da gurate cigarete u svoja usta, neće vam biti potreban nikotin.

Pušači ne mogu da nađu razuman razlog za pušenje, ali ako neko drugi to radi, onda se i ne osećaju toliko glupo da i sami to rade.

Pušači tako providno lažu o svojoj navici, ne samo druge ljude nego i sebe. Moraju. Od suštinske je važnosti da mozak bude ispran, kako bi drugačije poštovali sebe? Oni osećaju potrebu da opravdaju svoju naviku, ne samo sebi, nego i nepušačima. Tako ustvari stalno reklamiraju iluzorne prednosti pušenja.

Ako pušač prestane putem metode moći volje, on se oseća ugroženo i teži da postane neko ko stalno kuka. To samo dokazuje drugim pušačima koliko su u pravu što puše.

Ako bivši pušač uspe da se reši navike, on je zahvalan što više ne mora da sebe guši niti da utroši novac na to. Ali on nema potrebu da opravda sebe; on ne govori kako je divno biti nepušač. To će uraditi samo ako ga neko pita, a pušači ga to nikad aneće pitati. Ne bi im se svideo odgovor. Zapamtite, strah ih tera da puše, i radije će zabadati glavu u pesak. Jedino će pitati kako je to biti nepušač onda kada vide da je vreme da prestanu.

Pomozite pušaču. Otklonite ove strahove. Recite mu kako je divno što ne morate da gušite sebe, kako je divno buditi se ujutru i osećati se fizički dobro i zdravo umesto da se budite i da vam iz pluća šišti i da kašljete, kako je divno osloboditi se ropstva, biti u stanju uživati u punoći života, nemati više crne senke u glavi. Ili, još bolje, dajte mu da pročita ovu knjigu.

Veoma je važno da ne zastrašujete pušača govoreći mu kako zagađuje atmosferu ili kako je na neki način nečist. Postoji verovanje da je bivši pušač najgori u tom slučaju. Mislim da to ima veze sa tim što on koristi metodu moći volje pri prestajanju. Bivši pušač, iako se rešio navike, još uvek ima ispran mozak, i deo njega i dalje veruje da se on žrtvuje. Osetljiv je, i njegov prirodni odbrambeni mehanizam je da napadne pušača. To može pomoći bivšem pušaču, ali ne pomaže pušaču. To ga samo vraća unazad, i čini da se oseća još gore i takođe čini da njegova želja za cigaretom postane još veća.

Iako su promene u društvu koje se tiču pogleda na pušenje glavni razlog zbog kog milioni pušača prestaju da puše, to im ne olakšava. U stvari, malo im i otežava. Većina pušača danas misli da oni prestaju zbog zdravstvenih razloga. To baš i nije tako. Iako je ogroman rizik po zdravlje glavni razlog da se prestane, pušači godinama ubijaju sebe i to ništa nije značilo. Glavni razlog zbog koga pušači prestaju da puše je zato što je društvo počelo da tretira pušenje onako kako treba: kao odvratnu zavisnost od droge. Uživanje je uvek bilo iluzija; ovakav stav otklanja iluziju, i tako pušač nema „slamku“ da se za nju uhvati.

Zabrana pušenja u Londonskom metrou je klasičan primer dileme pušača. Pušač ili zauzme stav „O.K., ako ne mogu da pušim u vozu, naći ću neki drugi prevoz“ – št oništa dobro ne donosi već samo guvitak za Londonski Transport, ili kaže „Dobro, to će mi pomoći da smanjim pušenje.“ Kao rezultat se dobija da umesto što bi popušio jednu ili dve cigarete u vozu, a ni u jednoj ne bi uživao, on se uzdržava čitav sat. Za vreme tog perioda uzdržavanja, ne samo da će se osećati psihički ugroženo i čekati svoju nagradu nego će njegovo telo žudeti za nikotinom. Kako je dragocena ta cigareta koju bi onda konačno zapalio!

Prinudne apstinencije ne pomažu da se smanji unos nikotina jer pušač samo više uživa u cigaretama onda kada mu se dozvoli da puši. To samo urezuje u njegov um da je cigareta dragocena i da je on zavistan od njih.

Mislim da je najgori uticaj ovakvog nametnutog uzdržavanja na trudnice. Mi dopuštamo da svakodnevno bombarduju tinejdžere masivnim reklamiranjem a to je ono što ih i navuče na pušenje. Onda kada su u najstresnijem dobu svog života, i kada im se pričinjava da im je potrebna cigareta, medicina ih ucenjuje da prestanu jer to škodi bebi. Mnogi ne uspeju da prestanu da puše i naterani su, ne svojom krivicom, da pate od osećaja krivice do kraja svog života. Mnogi i uspeju, i budu zadovoljni time, misleći: „Dobro, ja ću to učiniti za dobrobit bebe, a za 9 meseci ionako ću se izlečiti od toga.“ Onda dođe strah od porođaja i bol, sve praćeno najvećim doživljajem u njihovim životima – rođenjem njihove bebe. Straha i bola više nema, i prelepa beba je stigla – a stari okidač se ponovo aktivira. Još postoji ispranost mozga, i maltene pre nego što se iseče pupčana vrpca, devojčica već ima cigaretu u ustima. Ushićenost te prilike blokira u njenoj glavi odvratan ukus cigarete. Ona nema nameru da se ponovo navuče. „Samo jedna cigareta.“ Prekasno! Ona je već navučena. Nikotin je ponovo ušao u njeno telo. Stara žudnja se ponovo javlja, i ako uspe da se ne navuče odmah, post-natalna depresija će je sigurno dovesti do toga.

Čudno je to da iako zavisnici od heroina krše zakon, stav našeg društva je veoma opravdano sledeći: „Šta možemo učiniti da pomognemo jadnom čoveku?“ Hajde da zauzmemo isti stav prema jadnom pušaču. On ne puši zato što želi već zato što misli da mora i za razliku od zavisnika od heroina, obično prolazi kroz višegodišnje mentalne i fizičke muke. Uvek kažemo da je brza smrt bolja od spore, i zato – ne zavidite jadnom pušaču. On zaslužuje vaše sažaljenje.

„Moj život trenutno je jedno veliko čudo! Sve mi je novo i fenomenalno. Otvorili ste vrata kroz koja sam prošla, i beskrajno sam vam zahvalna!“ Debi S.

Poglavlje 42 – 12 godina povratnih reakcija

Prošlo je 12 godina otkako je objavljeno prvo izdanje ove knjige, i sada imam isto toliko godina povratnih reakcija, što se konsultacija koje sam držao, što od knjige. U početku je to bila borba. Moja metoda je u početku bila odbijana od strane tzv.stručnjaka. danas pušači dolaze iz svih krajeva sveta da bi prisustvovali mojim konsultacijama, i među njima je više pripadnika medicine nego bilo koje druge profesije. Knjigu u Velikoj Britaniji već smatraju najefektnijom pri prestajanju s pušenjem, a i širom sveta raste njen ugled.

Nisam ja neki dobrica. Vodim rat i naglašavam: on nije protiv pušača nego protiv nikotinske zamke, iz čisto sebičnih razloga, jer uživam u tome. Svaki put kad čujem da je neki pušač pobegao iz zatvora je osetim veliko zadovoljstvo, iako to nema veze sa mnom. ,ožete da zamislite koliko je zadovoljstvo u tome što sam ovih godina primio hiljade pisama zahvalnosti.

Bilo je tu i frustracija. One su najčešće izazvane dvema kategorijama pušača. U prvoj grupi su oni pušači koji su, uprkos upozorenju iz prethodnog poglavlja, prestali da puše ali su se ponovo navukli i misle da sledeći put neće uspeti. Ovo se ne odnosi samo na čitaoce ove knjige, nego i na ljude koji su bili na mojim konsultacijama.

Jedan čovek me je nazvao pre nekoliko godina. Bio je veoma uznemiren; u stvari plakao je. Rekao je: „Platiću vam 1.000 funti ako možete da mi pomognete da prestanem na nedelju dana. Znam da ako preživim nedelju dana, moći ću da prestanem zauvek.“ Rekao sam mu da već postoji određena cena koju naplaćujem i da je to sve što on treba da plati. Bio je na grupnoj seansi i, na njegovo veliko iznenađenje, bilo mu je lako da prestane. Poslao mi je veoma lepo pismo zahvalnosti.

Ono što kažem bivšim pušačima koji odlaze sa mojih seansi je: „Zapamtite, nikad više ne smete popušiti cigaretu.“ Ovaj čovek o kom pričam rekao je: „Ne bojte se Alene. Ako sam uspeo da prestanem, nikad više sigurno neću pušiti.“

Video sam da upozorenje nije baš delovalo. Uzvratio sam mu: „Znam da se sada tako osećate, ali kako ćete se osećati za šest meseci?“ rekao je: „Alene, nikada više neću pušiti.“

Godinu dana kasnije me je ponovo nazvao. „Alene, zapalio sam jednu cigaretu za Božić, a sada ponovo pušim 40 na dan.“ Pitao sam ga: „Da li se sećate kada ste me prvi put nazvali? Toliko ste mrzeli pušenje da ste bili spremni da mi platite 1.000 funti samo da pomognem da prestanete na nedelju dana.“

„Sećam se. Zar to nije glupo?“
„Da li se sećate da ste mi obećali da više nećete pušiti?“
„Znam. Ja sam budala.“
To je kao da nađete nekoga ko je do grla u živom blatu i propada dalje, i vi mu pomognete i izvučete ga. On vam bude zahvalan i onda, šest meseci kasnije, sam ponovo skoči u to živo blato.

Da ironija bude veća, kad aje taj čovek ponovo došao na seansu, rekao je: „Da li možete da poverujete – ponudio sam svom sinu 1.000 funti ako prestane da puši do svog dvadesetprvog rođendana. Platio sam mu. Sad ima dvadeset dve i puši više nego ikada. Ne mogu da verujem da može da bude toliko glup.“

Rekao sam: „Ne znam kako možete da kažete da je on glup. On bar nije upao u zamku 22 godine, i ne zna u kakvom je problemu. Vi ste dobro znali sve i izdržali ste samo godinu dana.“

Ako vam ne pomogne čitanje ove knjige, pročitajte „ONLYWAY to stop smoking“ ili posetite vama najbližu EASYWAY kliniku. Pušači kojima je lako da prestanu i koji ponovo propuše su poseban problem. Kada se vi oslobodite MOLIM VAS, NE PRAVITE ISTU GREŠKU. Pušači veruju da se ti ljudi ponovo navuku jer su i dalje navučeni i nedostaje im cigareta. Ustvari, njima bude toliko lako da prestanu da onda izgube strah od pušenja. Pomisle: „Mogu ponekad da zapalim. Čak i ako se ponovo navučem, biće mi lako da prestanem.“

Bojim se da to ne funkcioniše tako. Lako je prestati sa pušenjem, ali nemoguće je pokušati kontrolisati zavisnost. Na jedan jedini način ćete postati nepušač, a to ćete postići samo ako ne budete pušili.

U drugu kategoriju pušača spadaju oni pušači koji su suviše uplašeni da pokušaju da prestanu, ili, kada pokušaju, vide to kao veliku borbu. Glavne poteškoće su:

Strah od neuspeha. Nema sramote u neuspehu, ali ne pokušati znači biti glup. Posmatrajte to ovako – krijete se ni od čega. Najgore što može da se desi je da ne uspete, i tada vam neće biti ništa gore nego što vam je sada. Samo pomislite kako bi bilo divno uspeti. Ako ne pokušate, neuspeh vam je zagarantovan.

Strah od panike i strah da ćete se osećati jadno. Ne brinite. Samo pomislite: šta vam se strašno može desiti ako više nikada ne popušite nijednu cigaretu? Apsolutno ništa. Strašne stvari će vam se desiti ako nastavite da pušite. U svakom slučaju, panika je uzrokovala cigarete i to će ubrzo nestati. Najveća dobit je što ćete se osloboditi tog straha. Da li vi zaista verujete da su pušači spremni na to da im odseku noge i ruke samo da bi mogli da uživaju u pušenju? Ako paničite, duboko disanje će pomoći. Ako ste okruženi ljudima koji vas „spuštaju“, sklonite se od njih. Pobegnite u garažu ili praznu kancelariju ili bilo gde.
Ako vam se plače, neka vas ne bude sramota. Plakanje je prirodan način da se oslobodimo tenzije. Niko nikada nije plakao a da se posle toga nije bolje osetio. Jedna od užasnih stvari koju možemo da uradimo mladom dečaku je da ga naučimo da ne plače. Oni pokušavaju da se izbore sa suzama, ali im podrhtava vilica. Mi Britanci učimo sebe da ukrutimo gornju usnu, da ne pokazujemo osećanja. Ljudska bića treba da pokazuju osećanja, a ne da ih pakuju unutar sebe. Vrištitie ili vičite. Šutirajte kartonsku kutiju. Posmatrajte svoju borbu kao bokserski meč koji ne smete da izgubite.
Niko ne može da zaustavi vreme. Sa svakim trenutkom koji prolazi to malo čudovište u vama umire. Uživajte u svojoj neizbežnoj pobedi.

Ne prate se uputstva. Neverovatno, ali neki pušači mi kažu: „Vaš metod jednostavno samnom nije uspeo.“ Onda opišu kako ne samo da su ignorisali neke instrukcije, nego skoro sve.

Pogrešno shvatanje instrukcija. Glavni problemi su ovi:

x „Ne mogu da prestanem da mislim na pušenje.“ Naravno da ne možete, i ako pokušate, stvorićete fobiju i bićete nikakvi. To je kao kada noću želite da zaspite; što više pokušavate, sve vam je teže da zaspite. Ja razmišljam o pušenju 99% svog života. Ali važno je na koji način razmišljate. Ako mislite: „Oh, što bih voleo da zapalim“ ili „Kada ću se osloboditi nikotina“, osećaćete se jadno. Ako mislite: „JUHU! Slobodan sam“, bićete srećni.

x „Kada će umreti to malo čudovište u meni?“ nikotin napušta vaše telo ogromnom brzinom. Ali nemoguće je proceniti kad aće vaše telo prestati da pati od tog osećaja kada se odvikavate od nikotina. Taj prazan osećaj nesigurnosti je identičan osećaju gladi, depresije ili straha. A sve što cigareta radi je da doprinosi povećanju tih osećaja. To je razlog zbog kojeg oni koji pokušavaju putem metode moći volje nikada nisu sigurni da li su se rešili toga. Čak i kada telo prestane da pati od krize pri odvikavanju od nikotina, ako osete glad ili budu pod stresom, njihov mozak će govoriti: „To znači da ti treba cigareta.“ Suština je da vi ne treba da čekate da nestane žudnja za nikotinom; to je toliko blag osećaj da ga nismo ni svesni. Mi to samo prepoznajemo kao osećaj „želim cigaretu“. Kada odlazite od zubara, da li vi čekate da prestane da vas boli vilica? Naravno da ne. Nastavljate sa svojim životom. Iako vas vilica još uvek boli, vi se osećate dobro.

x Čekanje momenta otkrovenja. Ako ga čekate, samo stvarate još jednu fobiju. Ja sam jednom prestao na tri nedelje uz pomoć metode moći volje. Sreo sam tada svog starog prijatelja iz škole, bivšeg pušača. On me je upitao: „Kako ti ide?“ Rekao sam: „Preživeo sam tri nedelje.“ On je rekao: „Kako to misliš, preživeo sam tri nedelje?“ Kazao sam mu: „Preživeo sam tri nedelj bez cigarete.“ Odgovorio mi je: „I šta ćeš sad da radiš? Da preživljavaš do kraja života? Šta ti to čekaš? Uspeo si. Ti si nepušač.“ Mislio sam tada: „On je potpuno u pravu. Šta ja to čekam?“ Nažalost, tada nisam u potpunosti shvatao prirodu zamke, i ponovo sam propušio, ali to je poenta – vi postajete nepušač onog trenutka kad ugasite poslednju cigaretu. Važno je da se osećate kao srećan nepušač od samog starta.

x „Još uvek žudim za cigaretom“. Ako je tako, ponašate se veom glupo. Kako možete da tvrdite: „Želim da budem nepušač“, i onda kažete „želim cigaretu“. To je kontradiktorno. Ako kažete „želim cigaretu“, vi ustvari govorite „želim da budem pušač“. Nepušači ne žele da puše cigarete. Vi već znate da želite da budete, i zato prestanite da kažnjavate sebe.

x „Propuštam dobre stvari u životu“. Zašto? Sve što treba da uradite je da prestanete da kažnjavate sebe. Ne treba da prestanete da živite. Pazite, to je veoma lako. Sledećih nekoliko dana prolazićete kroz blagu traumu. Vaše telo će prolaziti kroz skoro neprimetnu krizu pri odvikavanju od nikotina. E sada, imajte ovo na umu: sad vam nije ništa gore nego što vam je bilo. Od takvog osećaja ste patili celog života, svaki put dok ste spavali, ili bili u crkvi, supermarketu ili biblioteci. To vam nije smetalo kad ste bili pušač, i ako ne prestanete, prolazićete kroz ovakve stvari celog života. Cigarete ne poboljšavaju obroke niti druženja; one ih uništavaju. Čak i dok vam telo još žudi za nikotinom, obroci i druženja su sjajni. Idite na neka druženja, čak i ako tamo ima 20 pušača. Zapamtite da vama ništa nije uskraćeno; njima jeste. Svako od njih bi voleo da je na vašem mestu. Uživajte što ste primadona i u centru pažnje. Prestajanje sa pušenjem je sjajna tema za razgovor, pogotovo kada pušači vide da ste srećni i veseli. Misliće da ste neverovatni. Važno je da od samog starta uživate u životu. Nema potrebe da im zavidite. Oni će zavideti vama.

x „Osećam se jadno i nervozan sam“. To je zbog toga što niste pratili neke od mojih instrukcija. Pronađite o kojoj je reč. Neki ljudi shvate i veruju u sve što kažem ali im na početku procesa sve izgleda kao da je propast sveta. Vi radite ne samo ono što vi želite da uradite, nego što bi svaki pušač na planeti hteo da uradi. Uz pomoć bilo koje metode, ono što bivši pušač pokušava jeste da izgradi jedan način razmišljanja, tako da kad god pomisli na pušenje kaže sebi: „JUHU! SLOBODAN SAM!“ Ako je to vaš cilj, zašto čekati? Krenite sa takvim načinom razmišljanja i nikada ne gubite to iz vida. Ostatak knjige je o tome da morate da shvatite da nema drugog načina.

LISTA
Ako budete pratili ova jednostavna uputstva, ne možete da ne uspete.

Čvrsto obećajte sebi da nikada više nećete pušiti, žvakati ili upotrebljavati bilo šta slično što sadrži nikotin, i držite se svog obećanja.

Neka vam bude jasno: apsolutno ničega se ne odričete. Time ne mislim samo to da će vam biti bolje kao nepušaču (to ste i sami znali ceo život); niti mislim da ste, iako nema razumnog razloga za pušenje, vi u tome uživali, inače to ne biste ni radili. Ono što mislim jeste da nema istinskog zadovoljstva u pušenju. To je samo iluzija, kao kada biste udarali glavom u zid samo da biste osetili zadovoljstvo kada to prestanete da radite.

Nema zakletih pušača. Vi ste samo jedan od milion ljudi koji su upali u tu zamku. Kao i milioni bivših pušača koji su nekada mislili da nikada neće pobeći, i vi ste pobegli.

ako biste morali da izvagate razloge za i protiv pušenja, zaključak bi uvek bio: „Prestani to da radiš. Ti si budala.“ To se nikada neće promeniti. Uvek je bilo tako, i uvek će biti. Kada to tako sagledate, naćete da ste doneli pravu odluku, i nemojte mučiti sebe sumnjajući u nju.

Nemojte pokušavati da ne mislite na pušenje ili da vas zabrine što o tome stalno mislite. Ali kad god vam se desi da pomislite – bilo daje to danas, sutra ili do kraja života, pomislite – „JUHU! JA SAM NEPUŠAČ!“

NE KORISTITE nikakve zamene.
NE ČUVAJTE paklu cigareta pri sebi.
NE IZBEGAVAJTE druge pušače.
NEMOJTE menjati svoj način života ni na koji način samo zato što ste prestali da pušite.
Ako budete pratili ova uputstva, uskoro ćete imati momenat otkrovenja. Ali:

Ne čekajte da taj momenat dođe. Nastavite da živite svoj život. Uživajte u dobrim trenutcima i borite se sa lošim. Videćete da će brzo taj momenat doći sam od sebe.

Poglavlje 41 – Poslednje upozorenje

Nijedan pušač sa znanjem koje ima sada, ne bi se vratio u vreme kada se navukao, da mu se pruži takva prilika. Mnogi pušači koji mi se obrate za pomoć su ubeđeni da ako im ja pomognem da prestanu da puše nikada više neće pušiti, pa ipak hiljade pušača uspešno prestanu, to potraje nekoliko godina, a onda se ponovo navuku.

Verujem da će vam ova knjiga pomoći da relativno lako prestanete da pušite. Ali pazite: pušačima kojima je lako da prestanu, lako je i da ponovo započnu.

NE UPADAJTE U TU ZAMKU.

Bez obzira koliko dugo već ne pušite, ili koliko ste sigurni da se nikada više nećete navući, neka vam postane pravilo u životu da ni zbog jednog razloga nećete pušiti. Odolite milionima funti koje duvanske kompanije potroše na reklamu, i zapamtite da oni prodržavaju ubistvenu drogu i otrov koji je ubica broj 1. ne biste bili u iskušenju da probate heroin; a cigarete ubiju stotine hiljada više ljudi nego heroin.

Zapamtite, prva cigareta koju biste zapalili ne bi imala neki značaj. Nemate krizu koju treba da smirite, i zato će vam ona imati odvratan ukus. Time ćete uneti nikotin u svoje telo, i mali glas u pozadini mozga će vam reći: „Želiš još jednu“. Tako ćete imati izbor da vam malo bude loše ili da ponovo započnete lanac prljavštine.

Poglavlje 40 – Poslednja cigareta

Ako ste odlučili kada ćete to uraditi, spremni ste za svoju poslednju cigaretu. Pre nego je popušite, zapitajte se o dve osnovne stvari:

Da li ste sigurni u uspeh?
Da li imate osećaj propasti sveta ili osećaj uzbuđenja jer ćete upravo postići nešto veličanstveno?

Ako imate nekih sumnji, najpre ponovo pročitajte knjigu. Ako još uvek budete imali nekih pitanja, neđite primerak knjige Jedini način da zauvek prestanete da pušite ili stupite u kontakt sa vama najbližom EASYWAY klinikom (detaljna lista na kraju).

Zapamtite da vi nikada niste doneli odluku da ćete upasti u zamku sa pušenjem. Ali zamka je tako napravljena da vas doživotno zarobi. Da biste pobegli potrebno je da donesete pozitrivnu odluku da ćete popušiti svoju poslednju cigaretu.

Zapamtite, jedini razlog zbog koga vi čitate ovu knjigu je zato što biste silno voleli da pobegnete. Zato donesite tu odluku sada. Čvrsto obećajte, da kada popušite poslednju cigaretu, bilo da vam to padne lako ili teško, nećete više nikad poušiti.

Možda se brinete što ste i ranije u životu ovo sebi obećavali ali ste i dalje pušili, ili da ćete proći kroz neku blagu traumu. Ne bojte se, najgora stvar koja može da vam se desi je da ne uspete, tako da nemate ništa da izgubite a možete mnogo da dobijete.

Ali nemojte uopšte da mislite o neuspehu. Prelepa je istina da je smešno lako da se prestane i možete čak u tom procesu i da uživate. Ovog puta koristićte EASYWAY metodu! Sve što treba je da pratite uputstva koja ću vam dati:

Obećajte sebi sada i pri tom to zaista mislite.
Popušite poslednju cigaretu svesno, udahnite prljavštinu duboko u svoja pluća i zapitajte se gde je tu uživanje.
Kada je ugasite, uradite to ne sa osećajem: nikad više ne smem da pušim, ili nije mi dozvoljeno da pušim, nego sa osećajem: zar to nije sjajno! Slobodan sam! Više ne moram da robujem nikotinu! Više nikad te prljave cigarete ne moram da trpam u svoja usta!
Budite svesni da će nekoliko dana nikotinski saboter biti prisutan u vašem stomaku. To ćete iskusiti kroz osećaj: „Želim cigaretu“. Ponekad sam o tom malom nikotinskom čudovištu pričao kao o blagoj fizičkoj potrebi za nikotinom. To je ustvari netačno, i važno je da shvatite zašto. Zato što je čudovištu potrebno oko tri nedelje da izumre, bivši pušači veruju da će malo čudovište nastaviti da traži cigaretu i pošto su ugasili poslednju cigaretu, i da će im onda biti potrebna moć volje da odole tom izazovu. To nije lako. Telo ne žudi za nikotinom. Samo mozak žudi za nikotinom. Ako budete imali taj osećaj „želim cigaretu“ u sledećih nekoliko dana, vaš mozak ima jednostavan izbor. Može to da shvati onako kako zaista jeste – da je to samo prazan nesiguran osećaj uzrokovan prvom cigaretom koju smo u životu zapalili i tako stvarali isti osećaj sa svakom sledećom koju smo zapalili, i vi možete reći: „JUHU! JA SAM NEPUŠAČ!“. Ili mozete početi žudeti za cigaretom i da od toga patite čitav život. Razmislite na trenutak. Zar to nebi bilo neviđeno glupo? Da kažete sebi: „Nikad više ne želim da pušim“, a onda provedete ostatak života govoreći: „Što bi mi prijala cigareta“. To rade pušači koji koriste metodu moći volje. Nije ni čudo što se osećaju tako jadno. Provode ostatak svog života očajnički kukajući za onim što nikako ne žele. Nije ni čudo što ih tako malo uspe a ono malo njih koji uspe nikada se ne oseća potpuno slobodno.
Samo sumnja i čekanje otežavaju prestanak. Dakle, nikada nemojte sumnjati u svoju odluku, vi znate da je to ispravna odluka. Ako počnete da u nju sumnjate, stavićete sebe u poziciju u kojoj nikako ne možete da dobijete. Osećaćete se jadno jer žudite za cigaretom a ne možete da zapalite. Još više ćete se osećati jadno ako zapalite. Kakav god sistem koristili, zapitajte se šta vi želite da postignete time što prestajete da pušite? Da više nikad ne pušite? Ne! Mnogo bivših pušača to uradi i ostatak života se oseća ugroženo. koja je prava razlika između pušača i nepušača? Nepušači ne osećaju potrebu da puše, ne žude za cigaretama i ne moraju da vežbaju moć volje da bi odagnali želju za pušenjem. To je ono što vi pokušavate da uradite i potpuno ste u stanju da to uradite. Ne morate da čekate da vas prođe zudnja za cigaretama niti morate da čekate da postanete nepušač. Vi ćete to postići čim ugasite poslednju cigaretu; prekinuli ste unos nikotina: VI STE SREĆAN NEPUŠAČ!

I ostaćete srećan nepušač ako:

Nikad ne posumnjate u svoju odluku.
Ne budete čekali da postanete nepušač. Ako budete čekali, čekaćete, a nište se neće desiti, što će stvoriti fobiju.
Nemojte pokušavati da ne mislite na pušenje ili čekati da dođe „trenutak otkrovenja“. Ovako ili onako – stvorićete fobiju.
Nemojte koristiti zamene.
Gledajte na pušače u pravom svetlu i sažaljevajte ih umesto da im zavidite.
bilo da imate loš dan ili dobar dan, ne manjajte svoj život samo zato što ste prestali da pušite. Ako ga budete menjali, žrtvovaćete se a nema potrebe za tim. Zapamtite, vi se ničega ne odričete. Naprotiv, izlečili ste sebe od odvratne bolesti i pobegli ste iz zatvora. Kako dani budu tekli, i vaše fizičko i mentalno zdravlje se bude popravljalo, dobri trenutci će vam biti još bolji a loši trenutci manje loši nego kad ste bili pušač.
Kad god pomislite na pušenje, bilo u narednih nekoliko dana ili ako budete mislili o tome do kraja života, uvek se setite: „JUHU, JA SAM NEPUŠAČ!“

Poglsvlje 39 – Trenutak otkrovenja

Trenutak otkrovenja se obično desi posle otprilike tri nedelje pošto pušač prestane da puši. Nebo postaje lepše, i to je trenutak kada nestaje ispranost mozga, i kada umesto da kažete sebi da vam nije potrebno da pušite – vi odjednom osećate da je i poslednja karika prekinuta i da vi možete da uživate u ostatku svog života i da vam nikada više neće biti potrebno da pušite. Uglavnom od tog trenutka počinjete da gledate na druge pušače sa sažaljenjem.

Oni koji pokušaju da prestanu uz pomoć metode volje ne dožive ovaj osećaj, jer iako im je drago što su bivši pušači, oni nastavljaju svoj život misleći da su napravili neku žrtvu.

Što ste u životu više pušili, to je više veličanstven ovaj osećaj, i on će trajati ceo život.

Ja smatram da sam bio veoma srećan u ovom životu, ali najlepši trenutak je bio trenutak otkrovenja. Što se tiče nekih drugih velikih dešavanja u mom životu, iako se sećam da ih je dosta bilo srećnih, nikad ne mogu jasno da se setim kako su ti trenutci izgledali. A nikada mi nije dosta radovanja nad činjenicom što više ne moram da pušim. Ako mi se danas desi da se osećam loše i da mi je potrebno da me nešto digne, samo pomislim kako je divno što više nisam navučen na tu odvratnu biljku. Polovina ljudi koji me zovu pošto prestanu kaže isto, da je to bio najveličanstveniji trenutak njihovog života. O! Kakvo vas zadovoljstvo čeka!

Posle 12 godina od izlaska knjige, i 12 godina kako se bavim konsultovanjem, naučio sam da u većini slučajeva momenat otkrovenja ne dođe posle tri nedelje, nego već posle nekoliko dana.

U mom slučaju desio se pre nego sam ugasio poslednju cigaretu, i mnogo puta, dok sam u početku držao konsultacije, za vreme nekih od seansi kad sam lice u lice sa čovekom, pre nego što stignem do kraja seanse pušač bi rekao tipa: „Ne morate više ni reč da kažete Alene. Sve mi je jasno i znam da više nikad neću pušiti.“ U grupnim seansama naučio sam da vidim kad taj trenutak dođe a d apušači sami ništa ne kažu. Iz pisama koje dobijam vidim da knjiga ima isti efekat.

Idealno bi bilo kad biste pratili sve instrukcije i potpuno shvatili psihologiju, i desilo bi vam se odmah.

Danas na svojim konsultacijama ja govorim pušačima da je potrebno pet dana da prođe da se fizički odviknu i oko tri nedelje da se bivši pušač skroz oslobodi. U neku ruku ja ne volim da dajem takva uputstva. Mogu d aizazovu dva problema. Prvo, ja na taj način namećem ljudima ideju da moraju daprođu kroz patnju koja će trajati od pet dana do tri nedelje. Drugo, bivši pušač će misliti: „Ako mogu da preživim pet dana ili tri nedelje, onda mi sledi super osećaj čim to vreme prođe.“ Međutim, njemu mogu tih pet dana ili tri nedelje biti prijatni, ali će uslediti jedan od loših dana, koji se dešavaju i pušačima i nepušačima, koji neće imati veze sa pušenjem nego će biti uzrokovan nekim drugim faktorom. I tako će, bivši pušač, čekajući momenat otkrovenja, doživeti ustvari depresiju. To može uništiti njegovo samopouzdanje.

Međutim, ako ne dam nikakvo uputstvo, buvši pušač bi mogao da provede ceo život čekajući da se desi nešto, a ništa se neće desiti. Mislim da je to ono što se događa većini pušača koji pokušavaju da prestanu zu pomoć metode moći volje.

U jednom trenutku bio sam izazvan da kažem da će se otkrovenje odmah desiti. Ali da sam tako rekao i da tako ne bude, bivši pušač bi izgubio samopouzdanje i mislio bi da se to nikad neće desiti.

Ljudi me često pitaju o značaju ovih pet dana i tri nedelje. Da li sam ja do tih brojki došao tek onako? Ne. To, kao što je očigledno, nisu utvrđeni datumi, ali posle godina rada do tih brojki se došlo. Posle otprilike pet dana po prestanku, bivšem pušaču pušenje više nije glavna preokupacija u glavi. Većina bivših pušača doživi otkrovenje baš u tom periodu. Ono što se uglavnom desi je da ste u nekoj stresnoj situaciji ili u nekom društvu, a nekada u takvim situacijama niste mogli bez cigarete. Odjednom shvatite da ne samo da uživate ili se uspešno borite sa stresom, nego vam pomisao da pušite uopšte nije pala na pamet. Od tog trenutka uglavnom sve ide glatko. Tada znate da ste slobodni. Primetio sam pri mojim ranijim pokušajima da prestanem uz pomoć metode volje, i iz priče drugih pušača – da je period od tri nedelje onaj u kom i najozbiljniji pokušaj da se prestane – ne uspe. Mislim da je ono što se desi činjenica da posle otprilike tri nedelje vi shvatite da više nemate želju da pušite. Onda imate potrebu da to sebi dokažete, i zapalite cigaretu. Ona bude čudnog ukusa. Dokazali ste sebi da vam to više ne treba. Ali ste takođe uneli svežu dozu nikotina u svoje telo, a nikotin je upravo ono za čim je vaše telo žudelo poslednje tri nedelje. Pojavljuje se mali glas koji vam govori: „Nisi prestao. Želiš još jednu.“ Ne zapalite odmah sledeću jer ne želite da se ponovo navučete. Puštate da prođe bezbedan period pauze između cigareta. Kada sledeći put budete izazvani moći ćete da kažete sebi: „Ali nisam se ponovo navukao, tako da nije problem ako zapalim još jednu.“ To je put ka neuspehu.

Suština problema nije u čekanju da dođe momenat okrovenja nego u shvatanju da onog trenutka kada ugasite poslednju cigaretu, vi ste sa tim završili. Već ste time uradili sve što treba da se uradi. Prestali ste da unosite nikotin. Nijedna sila na svetu vas ne može sprečiti da budete slobodni izuzev ako vi sami ne budete kukali ili čekali da se desi otkrovenje. Idite i uživajte u životu; snalazite se od samog početka. Na taj način će vam se desiti otkrovenje.

„...Nikako ne mogu rečima da objasnim koliko sam zahvalna što sam krenula putem koji me je doveo do toga da se oslobodim nikotina ... a osećaj slobode je neverovatan.“ Edna Dž.

„Shvatila sam po prvi put koliko je pušenje u stvari kontrolisalo moj život ...“ Dona B.

Poglavlje 38 – Da li treba da izbegavam situacije koje mogu da me izazovu?

Do sada sam bio kategoričan u svojim savetima i zamolio bih vas da ove savete shvatate kao uputstva a ne kao predloge. Ja jesam kategoričan jer prvo, postoje čvrsti, praktični razlozi za to i, drugo, zato što su ti razlozi opravdani hiljadama slučajeva.

Na pitanje da li ili ne da pokušavate da izbegnete situacije koje mogu da vas izazovu za vreme odvikavanja, žalim što ne mogu da budem kategoričan. Svaki pušač će morati sam o tome da odluči. Ja mogu, međutim, da dam ono što će, nadam se, biti savet od pomoći.

Ponavljam da je strah taj koji nas drži da pušimo celog života, i taj strah se sastoji od dve različite faze:
Kako da preživim bez cigarete?

Ovaj strah je panični osećaj koji pušači imaju kada izađu uveče u grad i polako ostaju bez cigareta. Strah nije uzrokovan krizom nego je to psihološki strah zavisnosti – ne možete da preživite bez cigarete. To dostiže vrhunac kad apušite poslednju cigaretu; tada su vam krize na najmanjem nivou.

To je strah od nepoznatog, vrsta straha kao kod ljudi koji uče da rone. Treba vam hrabrost da zaronite. Ubeđeni ste da ćete se zakucati na glavu. Uroniti je najteži deo. Ako budete hrabri da to uradite, ostalo je lako.

To objašnjava zašto mnogi šušači koji su jake volje ili nikada nisu pokušali da prestanu ili mogu da izdrže samo pra sati kad prestanu. Postoje pušači koji puše 20 na dan, koji kada odluče da prestanu – popuše cigaretu brže nego da nisu odlučili da prestanu. Ta odluka stvara paniku, koja je stresna. To je jedna od situacija u kojoj će mozak pokrenuti okidač: „Uzmi cigaretu“, ali vi sada to ne možete. I onda se osećate ugroženo, što stvara stres. Okidač se ponovo pokreće – polako fitilj dogoreva i vi zapalite cigaretu.

Ne brinite. Panika je samo psihološka. Vi ste zavisni od straha. Prelepa istina je da niste zavisni od straha, čak i dao ste zavisni od nikotina. Ne paničite. Samo mi verujte i pustite se.

Druga faza straha je na duže staze. Misli se na strah da u nekim situacijama u budućnosti nećete uživati bez cigarete i da nećete moći da se izborite sa tegobama bez cigarete. Ne brinite. Ako se pustite videćete da je ustvari obrnuto.

Izbegavanje situacija koje mogu da vas izazovu dele se na dve glavne kategorije:

„Držaću cigarete pri ruci, ali neću ih pušiti. Osećaću se sigurnije da znam da su mi tu negde.“
Mislim da je stopa neuspeha kod ljudi koji ovako misle mnogo veća nego kod ljudi koji ih se reše. Mislim da je to tako uglavnom zbog činjenice da ako imate loš trenutak za vreme odvikavanja, lako je zapaliti cigaretu koja vam je na dohvat ruke. Ako imate toliko ponosa i ne izađete da kupite paklu cigareta biće vam lakše da prevaziđete izazov, a ionako će vas kriza proći i pre nego stignete do radnje.

Međutim, milim da je glavni razlog za veći procenat neuspešnosti u ovakvim slučajevima to što pušač ne oseća potpunu predanost tome da želi da prestane da puši. Zapamtite dve suštinske stvari neophodne za uspeh:
Potpuno uverenje.
„Zar nije divno to što mi više nije potrebno da pušim?“
U bilo kom slučaju, zašto su vam zaboga potrebne cigarete? Ako i dalje osećate potrebu da držite cigarete negde u blizini, predlažem da prvo ponovo pročitate knjigu. To samo može da znači da nešto niste dobro shvatili.

„Da li da izbegavam situacije koje mogu da me izazovu dok se odvikavam?“
Moj savet je – da, pokušajte da izbegnete takve situacije. Nije baš razumno da podležete još većem pritisku. Kad je reč o nekim društvenim izlascima moj savet je obratan. Ne, ne izbegavajte takve situacije, izađite i zabavljajte se. Vama nisu potrebne cigarete čak i dok ste zavisni od nikotina. Idite na neku zabavu, i uživajte u činjenici da vam nije potrebno da pušite. To će vam brzo dokazati kako je život bolji bez cigareta, a samo pomislite koliko će lepši biti kad malo čudovište više ne bude u vašem telu, zajedno sa svim tim otrovom.

Poglavlje 37 – Zamene

Zamene podrazumevaju žvakaće gume, slatkiše, pepermint bombone, biljne cigarete i tablete. NE KORISTITE NIŠTA OD TOGA. One samo otežavaju, ne olakšavaju. Ako imate krizu i iskoristite neku zamenu, to će produžiti krizu i otežati. Ono što se u vama dešava je: „Moram da zapalim ili moram da popunim prazninu.“ To će samo doprineti tome da vam se iznova i iznova javljaju krizne i da se produžava mučenje. U bilo kojoj prilici, zamene ne otklanjaju krizu. Vi žudite za nikotinom, ne za hranom. Sve što će se desiti je da će vas korišćenje tih zamena naterati da razmišljate o pušenju. Zapamtite ovo:
Ne postoji zamena za nikotin.
Vama nije potreban nikotin. To nije hrana, to je otrov. Kada dođe kriza setite se da pušači pate od toga, nepušači ne. Gledajte na krizu kao na još jedno zlo te droge. Gledajte na krizu kao na smrt čudovišta.
Zapamtite: cigarete stvaraju prazninu; one je ne popunjavaju. Što brže nučite mozak da vam nije potrebno da pušite, ili radite bilo šta drugo u zamenu za to, to ćete pre biti slobodni.

Posebno izbegavajte bilo koji proizvod koji sadrži nikotin u sebi, bilo da su to žvake, flasteri, sprej za nos ili ono što je najnovije – inhalator koji liči na plastičnu cigaretu. Istina je da mali procenat pušača koji je pokušaju da prestanu koristeći zamene za nikotin uspe u tome, i to zahvaljujući upotrebi tih sredstava. Međutim, oni prestaju da puše upkos tome a ne zahvaljujući tome. Nažalost, mnogo lekara još uvek prepisuje terapije sa zamenom za nikotin (NRT – nicotine replacement therapy).

Ovo ne iznenađuje jer, ako u potpunosti shvatite nikotinsku zamku, NRT zvuči veoma logično. Zasnovana je (terapija) na verovanju da kada pokušate da prestanete da pušite imate dva moćna neprijatelja da porazite:
Da se rešite navike.
Da preživite užasne fizičke bolove pri odvikavanju od nikotina.

Ako imate dva moćna neprijatelja da porazite, logično je da nećete sa oba da se borite u isto vreme. Tako NRT teorija kaže da prvo prestanete da pušite ali da nastavite da uzimate zamenu za nikotin. Onda, kada se rešite navike, postepeno smanjujte unos nikotina, i tako se rešavate svakog neprijatelja pojedinačno.

Zvuči logično, ali je zasnovano na pogrešnim činjenicama. Pušenje nije navika nego nikotinska zavisnost i bol koji se oseća kada se odvikavate je neprimetan. Kada prestajete da pušite, vi pokušavate da ubijete i malo nikotinsko čudovište u svom telu i veliko čudovište u svom mozgu, i to što je brže moguće. NRT terapija produžava život malog čudovišta što zauzvrat produžava život velikog čudovišta.

Zapamtite da EASYWAY metoda čini da lako prestanete odmah. Možete ubiti veliko čudovište (ispranost mozga) i pre nego što popušite poslednju cigaretu. Malo čudovište će biti mrtvo, i čak i dok umire, ono neće biti veći problem nego što je to bilo dok ste bili pušač.

Samo pomislite – kako je moguće da lečite nekoga ko je zavistan od droge tako što ćete mu preporučiti istu tu drogu? Jedan veoma priznat i visoko cenjen lekar je čak na nacionalnoj televiziji izjavio da su neki pušači toliko zavisni od nikotina da kad bi prestali da puše – morali bi da koriste zamenu za nikotin do kraja života. Kako doktor može tako da greši i da veruje da je ljudsko telo ne samo što zavisi od hrane, vode i kiseonika – nego je zavisno od moćnog otrova?

Mi imamo pacijente – pušače na našim klinikama koji su prestali da puše ali su navučeni na žvaku od nikotina. Neki su navučeni na žvaku a i dalje puše. Nemojte da vas prevari činjenica da ta žvaka ima odvartan ukus – takav je isti ukus imala i prva cigareta.

Sve zamene imaju isti efekat kao i nikotinska žvaka. Ne pričam das o situacijama tipa: „ne mogu da zapalim cigaretu, pa ću uzeti jednu običnu žvaku, ili slatkiš, ili pepermint bombone da bih popunio prazninu“. Iako se ne može napraviti razlika između osećaja da želite cigaretu i gladi, jedno neće zadovoljiti drugo. U stvari, ako je nešto napravljeno da učini da vi poželite cigaretu – to su žvakaće gume i pepermint bombone.

Ali glavno zlo tih zamena je što one produžavaju pravi problem, a to je ispranost mozga. Kada kažete: „Treba mi nešto u zamneu za pušenje“, vi u stvari govorite: „Ja se žrtvujem“. Depresija koja je povezana sa korišćenjem metode moći volje je uzrokovana činjenicom da pušač veruje da se žrtvuje. Ono što ćete tako uraditi je da ćete zameniti jedan problem drugim. Nema užitka u tome da se tovite slatkišima. Samo ćete se udebljati i osećati se jadno, i veoma brzo ćete se vratiti duvanu.

Povremenim pušačima je teško da prestanu da veruju da im je oduzeta njihova mala nagrada: cigareta koja se zapali za vreme pauze u kancelariji ili među radnicima u fabrici kojima nije dozvoljeno da puše dok rade, ili profesori u zbornici između časova, ili ona koju lekari zapale na brzinu između primanja pacijenata. Neki od njih kažu: „Ja čak ne bih ni išao na pauzu kad ne bih pušio.“ To dokazuje poentu: često se na pauzu ide ne zato što je ona pušaču potrebna, nego što pušač ima očajničku želju da se počeše tamo gde ga svrbi. Zapamtite, te cigarete nikada nisu bile nikakva nagrada. To vam je isto kao da nosite uske cipele samo radi osećaja olakšanja kad ih skinete. Znači, ako osećate da vam je potrebna mala nagrada, neka vam to bude zamena – dok radite, nosite obuću koja je za broj manja od vašeg broja, i onda osetite taj divan osećaj olakšanja i zadovoljstva kada je skinete. Možda mislite da bi to bilo malčice glupo. Potpuno ste u pravu. To je teško da vidite na taj način – dok ste još u zamci, ali pušači to rade. Takođe je teško da shvatite da vam uskoro neće biti potrebna ta „mala nagrada“, i gledaćete na svoje prijatelje koji su još u zamci sa iskrenim žaljenjem i pitaćete se kako to da oni ne vide suštinu.

Međutim, ako nastavite da se zavaravate da je cigareta prava nagrada ili da vam je potrebna zamena za cigaretu, osećaćete se jadno i deprimirano, i postoji šansa da ponovo propušite. Ako vam je zaiste potrebna pauza dok ste na poslu – uskoro ćete mnogo više uživati u njoj jer više nećete morati da gušite sebe.

Zapamtite, nije vam potrebna zamena. Ta kriza je samo žudnja za otrovom i uskoro će nestati. Neka vam to bude glavna misao narednih dana. Uživajte što oslobađate svoje telo od otrova i svoj mozak od ropstva i zavisnosti.

Ako vam se poveća apetit i počnete malo više da jedete, pa u narednih par dana nabacite koji kilogram viška, ne brinite zbog toga. Kada budete doživeli „momenat otkrovenja“ koji ću opisati kasnije, imaćete samopouzdanja i videćete da ćete biti u stanju da rešite svaki problem pozitivnim razmišljanjem, uključujući i to kako se hranite. Ali ono što ne smete da radite je da nešto grickate između obroka. Ako budete to radili, ugojićete se i osećaćete se jadno. Tako se nećete rešiti problema.

„Ja nisam odustao od pušenja: ja sam postao nepušač. To je najveće dostignuće u mom životu i želim da me ceo svet čuje.“ Dejvid O.

Poglavlje 36 – Glavni razlozi za neuspeh

Postoje dva glavna razloga za neuspeh. Prvi je uticaj drugih pušača. U trenutku slabosti ili za vreme nekih dešavanja u društvu neko će zapaliti. Ja sam se nalazio u takvim situacijama i borio se sa njima. Iskoristite taj momenat da podsetite sebe da „jedna cigareta“ na postoji. Uživajte u činjenici da ste prekinuli lanac. Zapamtite da vam pušač zavidi, i neka vam ga bude žao. Verujte mi, njemu je potrebno vaše sažaljenje.

Drugi glavni razlog za neuspeh su trenutci kad imate loš dan. Neka vam bude jasno pre nego što počnete, bilo da ste pušač ili nepušač, imaćete i loših i dobrih dana. Život je takav, sve je relativno, i ne možete imati dobre trenutke bez loših.

Problem kada se koristi metoda moći volje pri prestajanju je što pušač, čim mu je loš dan, odmah kukati za cigaretom, i tako učiniti da loš dan bude još gori. Nepušač je bolje opremljen, ne samo fizički nego i mentalno, da se snađe sa stresom i teškim situacijama u životu.

Ako vam se desi da imate loš dan dok se odvikavate, zastanite i razmislite. Podsetite se da ste imali loše trenutke kada ste pušili (inače ne biste odlučili da hoćete da prestanete). Umesto da kukate, recite sebi nešto tipa: „O.K., danas i nije tako dobar dan, ali pušenje to neće srediti. Sutra će biti bolje, a ja barem imam jednu dobru stvar u životu ovog trenutka. Rešio sam se odvratne navike pušenja.“

Kada ste pušač vi morate da blokirate u svom mozgu činjenice o lošem uticaju pušenja po zdravlje. Pušači nikada nemaju „pušački kašalj“, to su samo stalne prehlade. Kada vam se automobil pokvari usred nedođije, vi zapalite cigaretu, ali da li onda budete sretni i veseli? Naravno da ne. Onda kada prestanete da pušite, postoji težnja da za sve loše što vam se desi u životu ili krene naopako okrivite to što ste prestali sa pušenjem. Ako vam se pokvari automobil pomislićete: „U ovakvim trenutcima bih zapalio cigaretu.“ To je tačno, ali zar ste zaboravili da cigareta nije rešavala problem, i da samo kažnjavate sebe time što kukate za nekakvim iluzornim osloncem. Stvarate nemoguću situaciju. Osećate se jadno jer ne možete da zapalite cigaretu, a osećaćete se još jadnije ako je zapalite. Vi znate da ste doneli pravu odluku, i zato nemojte mučiti sebe sumnjajući u tu odluku.

Zapamtite: pozitivan mentalni pristup je od suštinskog značaja, uvek u životu.

Poglavlje 35 – Da li će meni biti teže?

Kombinacije faktora koji određuju koliko je lako svakom pušaču ponaosob da prestane su beskonačne. Kao prvo, svi imamo različite karaktere, vrste posla, lične okolnosti, tajming ...

Neke profesije više otežavaju, ali ako se otkloni ispranost mozga to ne mora da bude tako. Nekoliko individualnih orimera će pomoći.

Posebno teško to pada ljudima iz medicine. Mi mislimo da će lakše biti doktorima jer su oni svesniji loših efekata po zdravlje i svakodnevno nailaze na činjenice koje to dokazuju. Iako su ovo jaki razlozi za prestajanje, oni ne olakšavaju sam proces:
Stalna svest o rizicima po zdravlje stvara strah, a strah opet stvara potrebu za nikotinom.
Posao lekara je ekstremno stresan, i dok radi, nije u stanju da otkloni stres koji stvara potrebu za nikotinom.
Dodatni stres zbog osećaja krivice. On je svestan da bi trebalo da drugima bude primer. To ga još više opterećuje i uvećava osećaj ugroženosti.

Za vreme svojih zasluženih pauza, kada je zapali, cigareta postaje veoma dragocena. To je vid povremenog pušenja i odnosi se na svaku situaciju kada je pušač primoran da se uzdržava u dugim vremenskim intervalima. Pri korišćenju metode moći volje pušač se oseća jadno jer se oseća ugroženo. on ne uživa u pauzi niti u šolji čaja ili kafe koju pije. Tako se osećaj gubitka značajno povećava, i zbog asocijacije ideja, cigareta preuzima zaslugu za celu situaciju. Međutim, ako prvo otklonite ispranost mozga i prestanete da kukate za cigaretom, pauza i šolja čaja će i dalje biti prijatni čak i dok vam telo žudi za nikotinom.

Još jedna teška situacija je dosada, posebno kada je iskombinovana sa periodima stresa. Tipični primeri za to su vozači ili domaćice sa malom decom. Posao je stresan, ali je većina posla koji se obavlja monoton. Pri pokušaju da se prestane uz pomoć metode moći volje, domaćica ima dosta vremena da kuka o svom „gubitku“, što povećava osećaj depresije.

Ovo se takođe može lako prevazići ako pravilno gledate na stvar. Nemojte brinuti što će vas nešto stalno podsećati da ste prestali da pušite. Iskoristite takve trenutke da uživate u činjenici da se rešavate zlog čudovišta. Ako gledate na stvari pozitivno, ovi trenutci odvikavanja mogu postati trenutci uživanja.

Zapamtite, svaki pušač, nevezano za godine, pol, inteligenciju ili zanimanje može lako da prestane pod uslovom da SLEDI SVA UPUTSTVA.

Poglavlje 34 – Samo jedan dim

Ovo je greška pušača koji koriste metodu moći volje. Proći će za 3 ili 4 dana pre nego zapale poneku cigaretu ili uzeti dim ili dva. Oni ne shvataju poražavajući efekat koji to ima na njihovo samopouzdanje.

Za većinu pušača prvi dim nema dobar ukus, i to njihovoj svesti daje podsticaj. Oni pomisle: „Dobro je. Nisam u tome uživao. Gubim želju za pušenjem.“ U stvari je obrnuto. Neka vam bude jasno: U CIGARETAMA NIKAD NISTE NI UŽIVALI. Uživanje nije razlog zbog koga ste pušili. Da pušači puše zato što u tome uživaju, nikada ne bi popušili više od jedne cigarete.

Jedini razlog zašto ste pušili jeste da biste nahranili to malo čudovište. Samo pomislite: izgladnjivali ste ga 4 dana. Koliko li je dragocena bila ta jedna cigareta ili jedan dim za njega. Vi niste toga svesni, ali fiks koji je vaše telo primilo otići će do vaše podsvesti i vaša ranije priprema biva oslabljena. Mali glas u pozadini vaše glave će reći: „Uprkos svoj logici, one su dragocene. Želim još jednu.“

Taj mali dim ima dva efekata koji su oštećujući.

On održava malo čudovište u životu.
Što je još gore, on drži veliko čudovište živo u vašem umu. Ako ste već uvukli jedan dim, biće još lakše uvući još jedan.

Zapamtite: uz „samo jednu cigaretu“ ljudi i počnu da puše.

Poglavlje 33 – Period odvikavanja

U periodu do tri nedelje posle poslednje cigarete koju ste popušili može da se desi da budete podložni onom osećaju kad ne unosite nikotin. U tome je sadržano dva faktora:
Osećaj nedostatka nikotina, taj prazan osećaj nesigurnosti, nalik gladi, koji pušači prepoznaju kao želju za nečim ili nešto što im zapošljava ruke.
Psihološki okidač u određenim situacijama, kao što je telefonski razgovor.

Nemogućnost da se shvati i napravi razlika između ova dva različita faktora je ono što otežava pušačima da uz pomoć metode volje prestanu da puše, i to je takođe razlog zašto mnogi pušači koji uspeju uz pomoć metode volje – ponovo upadnu u zamku.

Iako taj osećaj pri nedostatku nikotina u telu ne uzrokuje fizički bol, ne potcenjujte njegovu moć.

Postoji bol od gladi, koja nam se desi ako ceo dan budemo bez hrane; možemo osećati kako nam „krče creva“, ali nema fizičke boli. Pa ipak, glad je snažna sila, i možemo biti veoma iritirani ako budemo uskraćeni za hranu. Slično je kada naše telo žudi za nikotinom. Razlika je u tome što naše telo treba hranu ali ne treba otrov i ako pogledate stvari iz pravog ugla videćete da je osećaj koji imate kad ne unosite nikotin veoma lako prevazići i da on nestaje veoma brzo.

Ako pušači mogu da se uzdrže nekoliko dana uz pomoć metode moći volje, žudnja za nikotinom ubrzo nestaje. Jedan drugi faktor uzrokuje teškoću. Pušaču prelazi u naviku da puši u određenim trenutcima ili prilikama, što stvara povezanost ideja (npr. „Ne mogu da uživam u piću bez cigarete“). Bilo bi lakše da shvatite uz jedan primer.

Imate automobil nekoliko godina, i recimo komandna tabla je sa leve strane od volana. Na sledećem automobilu koji kupite ona je s desne strane. Sad vi znate da je ona sa desne strane, ali nekoliko nedelja vi greškom uključujete brisače svaki put kad hoćete da date žmigavac.

Kad prestanete da pušite to je slično. U početku odvikavanja, mehanizam koji radi kao okidač nekad će proraditi. Mislićete: „Ja želim cigaretu.“ Od suštinske je važnosti da uvidite da je to ispranost mozga, i ovi okidači će brzo nestati. Pri metodi moći volje, kad pušač veruje da se žrtvuje, kuka zbog toga i čeka da mu nestane želja za cigaretom, umesto da otkloni ove okidač-mehanizme, on ih povećava.

Uobičajen okidač je obrok, posebno kad je pušač u restoranu sa prijateljima. Bivši pušač se već oseća jadno jer mu je uskraćena cigareta. Njegovi prijatelji zapale i on se još više oseća loše. Sad on više ne uživa u jelu ili onome što bi trebalo da bude prijatan boravak u društvu ljudi. Zbog toga što postoji povezanost između obroka i cigarete i društvenog okupljanja on sad trostruko pati, i još više mu je ispran mozak. Ako je odlučan i može dovoljno dugo da izdrži, on na kraju prihvata svoju sudbinu i nastavlja svoj život. Međutim, deo ispranog mozga nastavlja da postoji, i mislim da je druga najpatetičnija stvar kod pušenja kad pušač prestane zbog zdravlja ili novca, a posle nekoliko godina i dalje žudi za cigaretom u nekim prilikama. On se drži iluzije koja postoji samo u njegovom umu i nepotrebno muči sebe.

Čak i uz pomoć moje metode – kad se reaguje na te okidače, to uzrokuje neuspeh. Bivši pušač gleda na cigaretu kao na „lek“ koji nema dejstvo. On misli: „Znam da mi cigareta ništa „ne radi“, ali dok ja mislim da mi radi, u nekim slučajevima će mi biti od pomoći.“

Takav „lek“, iako ne pomaže, može biti snažna psihološka podrška koja otklanja neke simptome i tako doprinosi boljitku. Cigarete, međutim, to nisu. One stvaraju simptom koji otklanjaju, a posle nekog vremena, prestaju i taj simptom da otklanjaju u potpunosti; ovakav „lek“ stvara bolest, i takođe je otrovni ubica broj 1 u društvu.

Biće vam lakše da shvatite efekte kad se pogledaju na primeru nepušača ili pušača koji je prestao pre nekoliko godina. Uzmite npr. slučaj žene koja ostaje bez svog muža. Uobičajeno je da u takvim trenutcima pušač kaže: „Uzmite cigaretu. Pomoći će vam da se smirite.“

Ako žena prihvati cigaretu, ona neće biti umirujuće jer ta ista žena nije zavisna od nikotina i ne postoji osećaj nedostatka nikotina koji mora da se nadoknadi. U najboljem slučaju to će je, u tom trenutku, u psihološkom smislu, podići. Ugasiće cigaretu, a tragedija koja se desila i dalje je „tu“. U stvari, sve će biti pojačano, jer će žena početi da oseća da joj nedostaje nikotin, i njen izbor će biti ili da to izdrži ili da to umiri tako što će popušiti još jednu cigaretu, i time započeti lanac bede. Sve što cigareta može da joj uradi je da je podigne, psihološki, u tom trenutku. Isti efekat je mogao biti postignut sa par utešnih reči ili pićem. Mnogi nepušači i bivši pušači su postali zavisni od biljke baš zahvaljujući ovakvim situacijama.

Veoma je važno da shvatite gde je ispranost mozga, od samog starta. Neka vam bude jasno: cigareta vam nije potrebna, i samo kažnjavate sebe jer i dalje nastavljate da na njih gledate kao na nešto što vas „diže“ ili je nekakav oslonac. Nema potrebe da se osećate jadno. Cigarete ne ulepšavaju obroke niti društveno okupljanje; one ih uništavaju. Takođe zapamtite da pušači za vreme obroka ne puše jer u tome uživaju. Puše zato što moraju. Oni su zavisni od droge. Ne mogu da uživaju u jelu niti u životu bez njih.

Izbacite iz glave koncept da je pušenje navika u kojoj se uživa kao takvoj. Mnogi pušači misle: „Samo kad bi postojala čista cigareta.“ Postoji. Svaki pušač koji proba biljne cigarete uskoro shvati da je to čisto gubljenje vremena. Neka vam bude jasno da ste vi pušili samo zato da biste uneli nikotin u telo. Kada se otarasite žudnje za nikotinom nećete imati potrebu da gurnete cigaretu u usta više nego što ćete imati potrebu da gurnete cigaretu u uvo.

Bilo da osećaj nedostatka nikotina dolazi zbog odvikavanja (prazan osećaj) ili je u pitanju neki okidač, prihvatite to. Fizički bol ne postoji, i ako pravilno gledate na stvari neće biti problema. Ne brinite o odvikavanju. Osećaj sam po sebi nije gadan. Samo je ta povezanost između toga što želite cigaretu a ona vam je uskraćena – problem.

Umesto da kukate, recite sebi: „Ja znam o čemu je reč. To je osećaj odvikavanja od nikotina. To je ono šd čega pušači pate ceo svoj život i to je ono što ih tera da puše. Nepušači ne pate od tog osećaja. To je samo još jedna loša strana ove droge. Zar to nije sjajno? Izbacujem to zlo iz svog tela!“

Drugim rečima, sledeće tri nedelje imaćete blagu traumu u svom telu, ali za to vreme, i do kraja svog života, nešto divno će se dešavati. Rešićete se odvratne bolsti. Ono što iz toga dobijate nadjačava to što ćete imati blagu traumu, i uživaćete u odvikavanju. To će biti momenti uživanja.

Gledajte na celu stvar kao na uzbudljivu igru. Gledajte na nikotinsko čudovište kao na nekog parazita unutar vašeg stomaka. Morate da ga izgladnite u naredne tri nedelje, a on će pokušati da vas natera da zapalite cigaretu da bi tako ostao u životu.

U nekim trenutcima će činiti da se osećate jadno. Nekad ćete biti opušteni. Neko će vas možda ponuditi cigaretom i vi ćete možda zaboraviti da ste prestali. Pa ćete se onda možda osećati ugroženo kad se setite svega. Budite spremni na ovakve zamke unapred. Kakav god izazov bio, shvatite da to vidite kao izazov samo zato što imate čudovište u telu, i svaki put kad odolite tom izazovu izborili ste se sa još jednom bitkom.

Šta god radili, ne pokušavajte da zaboravite na pušenje. To je jedna od stvari koja čini da pušači koji koriste moć volje budi depresivni. Trude se da prežive dan nadajući se da će u jednom trenutku samo zaboraviti na to.

To je kao kada ne možete da zaspite. Što više brinete, to vam je teže da zaspite.

U svakom slučaju nećete moći da na to zaboravite. Prvih dana „malo čudovište“ će vas podsećati, i to ne možete da izbegnete; dokle god ima pušača oko vas i promocija cigareta – nešto će vas stalno podsećati.

Suština je – da nema potrebe da zaboravite. Ništa loše se ne dešava. Nešto divno se dešava. Čak i da mislite o tome hiljadu puta na dan, UHVATITE SVAKI TRENUTAK, PODSETITE SEBE KAKO JE DIVNO BITI PONOVO SLOBODAN. PODSETITE SE OSEĆAJA ČISTE SREDINE JER VIŠE SEBE NEĆETE MORATI DA GUŠITE.

Kao što sam rekao, videćete da ćete uživati u momentima odvikavanja, i bićete iznenađeni koliko brzo ćete zaboraviti na pušenje.

Šta god radili – NE SUMNJAJTE U SVOJU ODLUKU. Kad jednom počnete da sumnjate, počećete da kukate, i to će se pogoršati. Umesto toga iskoristite taj trenutak kao nešto što će vas „podići“. Ako je razlog sumnji – depresija, podsetite se da su vas cigarete ustvari činile depresivnim. Ako vas prijatelj ponudi cigaretom, ponosno recite: „Srećan sam što mogu da kažem da mi one više ne trebaju.“ To će ga povrediti, ali kad vidi da vama to ne smeta, već će biti na pola puta da vam se pridruži.

Zapamtite da ste imali jake razloge da prestanete. Podsetite sebe koliko ćete novaca potrošiti na jednu cigaretu, i zapitajte se da li zaista želite da rizikujete sa tim zastrašujućim bolestima. I pre svega, setite se da je taj osećaj sumnjanja samo privremen i da ste svakog trenutka sve bliže svom cilju.

Neki pušači se plaše da će morati da ceo život provedu u obrtanju procesa „automatskih okidača“. Drugim rečima, oni misle da će morati da žive život zavaravajući sebe da im ustvari nije potrebna cigareta, korišćenjem psihologije. To nije tako. Zapamtite da optimista vidi da je flaša polupuna a pesimista da je poluprazna. U slučaju pušenja, flaša je prazna a pušač je vidi kao punu. Pušač je taj kome je ispran mozak. Kad počnete da govorite sebi da nije potrebno da pušite, za veoma kratko vreme više neće ni biti potrebe da to govorite, jer prelepa istina je ... da vama nije potrebno da pušite. To je poslednja stvar koja vam je potrebna; pazite samo da to bude i poslednja stvar koju ćete uraditi.

„Kako dani prolaze, sve mi je teže da zamislim kako to izgleda pušiti. Dešva mi se da u nekom dužem periodu zaboravim da sam ikada bio pušač.“ Daglas Džejms V.

Poglavlje 32 – Lak način da prestanete
Ovo poglavlje sadrži instrukcije kako da lako prestanete da pušite. Ako budete pratili uputstva, videćete kako se lagano prestaje a zatim se u procesu uživa. Ali ne zaboravite definiciju brinete: „devojka koja nije pročitala uputstvo sa bočice“.

Smešno je lako prestati sa pušenjem. Treba da uradite samo dve stvari:
Donesite odluku da više nikada nećete pušiti.
Nemojte zbog toga kukati. Budite srećni.

Verovatno se pitate: „Zašto onda postoji ostatak knjige? Zar niste to mogli da kažete na početku? Odgovor je da biste u isto vreme i kukali, i onda, zbog toga posle nekog vremena promenili odluku. To vam se verovatno mnogo puta desilo.

Kao što sam rekao, cela caka sa pušenjem leži u finoj, zloj zamci. Glavni problem kad želite da prestanete nije hemijska zavisnost nego ispranost mozga, i bilo je neophodno prvo razbiti te iluzije i porušiti mitove. Morate da upoznate svog neprijatelja. Upoznajte njegove taktike, i lako ćete ga poraziti.


Proveo sam većinu života pokušavajući da prestanem i prolazio sam često kroz mnoga stanja depresije. Kada sam konačno prestao prešao sam sa 100 cigareta dnevno na nijednu, i nijednog trenutka mi zbog toga nije bilo loše. Uživao sam čak i u trenutcima kad mi je „nedostajao“ nikotin, i nikada od tada nisam osetio tu potrebu. Naprotiv, prestanak pušenja je najlepša stvar koja mi se u životu desila.

Nije mi bilo jasno zašto mi je to bilo toliko lako, i trebalo mi je mnogo vremena da pronađem razlog tome. Znao sam zasigurno da više nikada neću pušiti. Kada sam ranije pokušavao, bez obzira na to koliko sam bio odlučan, ja sam ustvari samo pokušavao da prestanem, nadajući se da ako uspem dovoljno dugo da preživim bez cigarete – da će to uticati da želja za njom nestane. Naravno da želja nije nestala, jer ja sam čekao da se nešto desi, i što sam više kukao, više sam želeo cigaretu, i žudnja nikada nije bivala manja.

Moj poslednji pokušaj je bio drugačiji. Kao što i svi pušači danas rade, i ja sam ozbiljno porazmislio o svemu. Sve do konačnog uspeha, pri svakom neuspehu tešio sam sebe da će mi sledeći put biti lakše. Nikada mi nije palo na pamet da ću morati da pušim do kraja života. To me je pzbiljno prestravilo i nateralo da se veoma duboko upustim u razmišljanje na tu temu.

Umesto podsvesnog paljenja cigareta, počeo sam da analiziram ono što osećam dok pušim te cigarete. To je potvrdilo ono što sam već znao. Nisam u njim uživao, i bile su mi prljave i odvratne.

Počeo sam da posmatram nepušače. Do tada sam ih uvek gledao kao nedruštvene, nekarakterne, kao da su previše ispravni, da cepidlače. Međutim, kada sam ih sada analizirao, izgledali su mi, ako ništa drugo, jaki i opušteni. Oni su se snalazili sa stresom i mukama života, i uživali su u raznim društvenim prilikama mnogo više nego pušači. Bili su više živahni i imali više entuzijazma nego pušači.

Počeo sam da pričam sa bivšim pušačima. Do tog trenutka gledao sam na bivše pušače kao na ljude koji su naterani da prestanu iz zdravstvenih razloga, a koji su uvek potajno želeli da zapale. Neki od njih su rekli: „Imam trenutke kad mi ’nedostaje’ nikotin, ali to se tako retko dešava i uopšte nije zabrinjavajuće.“ Ali većina njih kaže: „Da li mi nedostaje? Mora da se šalite. Nikada se u životu nisam bolje osećao.“

Razgovor sa bivšim pušačima je srušio još jedan mit koji sam uvek imao u glavi. Mislio sam da u meni postoji neka nasledna slabost, i odjednom sam shvatio da svi pušači imaju tu noćnu moru. Rekao sam sebi: „Milioni ljudi prestaju da puše i žive savršeno srećne živote. Meni nisu bile potrebne cigarete dok nisam počeo, i sećam se da sam naporno radio da se naviknem na njih. Pa zašto su mi onda uopšte potrebne?“ Ni u jednoj prilici nisam uživao u pušenju. Mrzeo sam celi taj prljavi ritual i nisam želeo da provedem ostatak svog života robujući toj odvratnoj biljci.

Tada sam rekao sebi: „Aledene, SVIĐALO SE TO TEBI ILI NE, POPUŠIO SI SVOJU POSLEDNJU CIGARETU.“

Znao sam da od tog trenutka više nikada neću pušiti. Nisam očekivao da bude lako; u stvari, bilo je upravo obrnuto. Čvrsto sam bio ubeđen da mi sleduju meseci najgore depresije, i da ću celog života patiti. Umesto toga bilo je to apsolutno blaženstvo od samog početka.

Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim zašto je bilo toliko lako i zašto ovaj put nisam patio pri procesu prestanka. Razlog je što patnja ne postoji, bol od nedostatka nikotina – ne postoji. To su samo sumnja i nesigurnost koji stvaraju osećaj bola. Prelepa istina je: LAKO JE DA SE PRESTANE SA PUŠENJEM. Samo neodlučnost i kukanje mogu da učine teškim. Čak i dok su navučeni na nikotin, pušači mogu relativno dug period da izdrže bez cigareta i da im to uopšte ne smeta. Samo onda kada žele cigaretu a ne mogu da zapale – samo tada pate.

Da bi vem bilo lako da prestanete, morate biti sigurni da želite i da je to konačna odluka. Ne da se nadate nego da znate da ste se rešili toga, onda kad donesete odluku. Da nikad u tu odluku ne posumnjate. U stvari, upravo suprotno – uvek da se zbog toga radujete.

Ako ste od početka sigurni, biće lako. Ali kako ćete biti sigurni od početka ako ne znate da će biti lako? Zbog toga je neophodno da pročitate ostatak knjige. Ima nekoliko suštinskih stvari i neophodno je da to rasčistite sa sobom pre nego krenete:
Shvatite da vi to možete da ostvarite. Vi se ni po čemu ne razlikujete, a jedina osoba koja može da vas natera da zapalite cigaretu ste vi sami.
Apsolutno ničega se ne odričete. Naprotiv, samo u mnogome možete da dobijete. Ne mislim samo na to da ćete biti zdraviji i bogatiji. Mislim na to da ćete uživati u dobrim trenutcima više i manje se osećati loše – u nekim lošim trenutcima.
Neka vam bude kristalno jasno da samo jedna cigareta ne postoji. Pušenje je zavisnost od droge i lančana reakcija. Kukajući za povremenom cigaretom samo ćete sebe nepotrebno kažnjavati.
Ne gledajte na pušenje kao na društvenu naviku koja vam može škoditi, već kao na zavisnost od droge. Suočite se sa činjenicom, sviđalo se to vama ili ne, RAZBOLELI STE SE OD TE BOLESTI. Ona neće nestati ako vi zakopate glavu u pesak. Zapamtite: kao i sve bolesti koje vas čine bogaljem, ne samo što traje doživotno nego se sve više pogoršava. Najlakši način je da to izlečite sada.
Ne gledajte na bolest (tj. hemijsku zavisnost) iz ugla „ja sam pušač“ ili „nepušač“. Svi pušači, kada bi im se pružila prilika da se vrate u vreme pre nego su se navukli – zgrabili bi tu šansu da odmah prestanu. Vi imate tu šansu danas. Ni na tren ne razmišljajte o tome kao o „odricanju od pušenja“. Kada donesete tu konačnu odluku da ćete popušiti svoju poslednju cigaretu već ćete biti nepušač. Pušači su oni jadnici koji moraju da kroz život sebe uništavaju cigaretama. Nepušač je neko ko to ne radi. Kada donesete tu odluku, već ste postigli svoj cilj. Uživajte u toj činjenici. Nemojte sedeti i kukati čekajući da nestane hemijska zavisnost. Odmah krenite da uživate u životu. Život je divan čak i kada ste navučeni na nikotin, a svakim danom će biti sve divniji kad to više ne budete bili.

Da bi vam bilo lako da prestanete da pušite morate biti sigurni da ćete uspeti da se u potpunosti uzdržite za vreme odvikavanja (maksimalno tri nedelje). Ako pravilno gledate na stvari, videćete koliko je to smešno lako.

U ovoj fazi, ako ste proširili svoje vidike kao što sam tražio na početku, već ste odlučili da želite da prestanete. Sad već treba da se osećate uzbuđeno, i da osećate da jedva čekate da izbacite otrov iz svog sistema.

Ako se osećate kao da će propast sveta, to je zbog jednog od ovih razloga:
Neke kockice u vašem umu se nisu dobro sklopile. Pročitajte ponovo pet tačaka, gore napomenutih, i zapitajte se da li verujete da je to istina. Ako u bilo šta sumnjate, pročitajte ponovo određene delove knjige koje se toga tiču.
Vi se bojite neuspeha samog po sebi. Ne brinite. Samo čitajte dalje. Cela caka sa pušenjem je trik sa samopouzdanjem. Inteligentni ljudi padaju na taj trik, ali samo će budala, kad jednom sazna za trik, da nastavi da zavarava sebe.
Slažete se sa svim, ali i dalje se osećate jadno. Nemojte! Otvorite oči. Nešto divno se dešava. Spremite se da pobegnete iz zatvora.

Od suštinske je važnosti da se ubacite u pravi način razmišljanja: zar nije divno što sam nepušač!

Sve što je sada potrebno je da vas zadržimo u takvom razmišljanju dok traje period odvikavanja, i u sledećih nekoliko poglavlja se bavimo specifičnostima koje vam omogućavaju da ostanete u takvom načinu razmišljanja. Nakon tog perioda nećete više morati da tako razmišljate. Mislićete kako je sve bilo automatski, i jedina misterija u vašem životu biće: „Bilo je tako očigledno, kako nisam ranije sve uvideo?“ No, dva važna upozorenja:
Odložite plan da ugasite poslednju cigaretu – do završetka knjige.
pomenuo sam nekoliko puta da taj period odvikavanja traje do tri nedelje. To može prouzrokovati nesporazum. Prvo, podsvesno ćete možda osetiti kako sad treba da patite tri nedelje. Nije tako. Drugo, izbegnite zamku razmišljanja na ovaj način: „Samo da se nekako uzdržim tri nedelje i onda ću biti slobodan.“ Ništa se zapravo neće desiti posle tri nedelje. Nećete se odjednom osetiti kao nepušač. Nepušači se ne osećaju ništa drugačije od nepušača. Ako kukate o prestajanju sa pušenjem za vreme te tri nedelje, velika je verovatnoća da ćete kukati i kad prođu te tri nedelje. Ono što hoću da kažem je: ako odmah krenete u celu priču sa stavom: „Nikada neću pušiti. Zar to nije sjajno?“, posle tri nedelje sav izazov i želja će nestati. Ali ako kažete: „Samo kad bih mogao da preživim tri nedelje bez cigarete“ – umiraćete za cigaretom čim isteknu te tri nedelje.

„Pročitao sam knjigu ... sa osećajem ’Kako samo mogao da budem tako glup sve to vreme?’ Osećam da sam uradio nešto veoma dobro za svoju budućnost i budućnost moje troje dece.“ Džon D.

Poglavlje 31 – Izbegnite lažne postavke stvari

Mnogi pušači, dok pokušavaju da prestanu pomoću metode moći volje, pokušavaju da povećaju motivisanost time što naprave lažnu postavku stvari.

Postoji mnogo primera za to. Tipičan je: „Moja porodica i ja možemo da odemo na divan godišnji odmor sa parama koje ću uštedeti.“ Ovo deluje kao logičan i razuman pristup, ali je ustvari lažan, jer bi svaki pušač koji poštuje sebe radije pušio 52 nedelje godišnje nego da ide na odmor. U svakom slučaju u njegovom mozgu postoji sumnja jer ne samo da će morati da se uzdržava od pušenja 52 nedelje, nego se pita da li će uopšte moći da uživa u odmoru bez cigareta? Sve to dovodi do toga da pušač oseća da se on mnogo žrtvuje, i onda cigareta izgleda još dragocenije u njegovom umu. Umesto da se koncentriše na drugu stranu: „Šta ja time dobijam? Zašto ja moram da pušim?“

Drugi primer: „Mogao bih da kupim sebi bolji automobil.“ To je istina, i uz pomoć takvog razmišljanja ćete možda i uspeti da se uzdržavate, dok ne kupite auto, ali kad vas prođe taj osećaj da ste se nečim ponovili, osetićete se ugroženo, i pre ili kasnije ćete ponovo upasti u zamku.

Još jedan tipičan primer su situacije na poslu ili pritisak u porodici. Oni imaju tu prednost otklanjanja izazova u jednom delu dana. Ali, oni nikada ne uspeju iz sledećih razloga:
Lažna je postavka cele priče. Zašto biste vi želeli da prestanete samo zato što su i drugi prestali? Sve to dodatno stvara stres, što povećava osećaj žrtvovanja. Uredu je ako svi pušači žele da u jednom određenom trenutku prestanu. Međutim, ne možete pušače naterati da prestanu, i iako svi pušači potajno to žele, dok ne budu spremni ne treba vršiti pritisak, jer će to samo povećavati njihovu želju za pušenjem. Taj pritisak ih pretvara u pušače u potaji, što još više stvara osećaj zavisnosti.
Metoda „kiselo grožđe“, ili zavisnost jednog od drugog. Kada pokušava da prestane metodom moći volje, pušač prolazi kroz period kažnjavanja za vreme dok čeka da želja za pušenjem nestane. Ako popusti, imaće osećaj neuspeha. Upotrebom te metode neko će pre ili kasnije popustiti. Tako će drugi učesnici u procesu prestanka imati izgovor koji su tražili. Nije njihova krivica. Oni bi izdržali. Radi se o tome da ih je Fred izneverio. Istina je da su ustvari većina njih već varali.
„Deljenje zasluge“ je obrnut proces od ovog pod 2. U ovoj varjanti to što ste se obrukali jer niste uspeli da prestanete ne pada tako teško jer to podelite sa nekim. Fenomenalan je osećaj kada prestajete da pušite. Kada ste u tom procesu sami, ona podrška koju primite od kolega, prijatelja, rođaka može biti od neverovatne pomoći tih prvih dana. Kada svi prestaju da puše u isto vreme, deli se taj osećaj sa drugima i osećaj koji vi lično imate u znatnoj meri je umanjen.

Još jedan klasični primer lažne postavke stvari je pleme (npr.roditelj nudi detetu novac ako ne bude pušio ili dođe do opklade „Platiću ti 100 funti ako ne uspem“). Bio je primer na TV-u. Policajac koji pokušava da prestane da puši stavio je u svoju kutiju novčanicu od 20 dolara. Napravio je dogovor sa samim sobom. Može ponovo da puši, ali prvo mora da izvadi tu novčanicu od 20 dolara i da je zapali. I prestao je na par dana, ali na kraju je jednom prilikom ipak zapalio novčanicu.

Prestanite da se zavaravate. Ako ga ne spreče 50.000 funti koje u životu potroši na cigarete, ili rizik od dobijanja užasnih bolesti, ili doživotni loš zadah; ako ga ne spreče psihička i mentalna tortura i ropstvo ili to što ga preziru, ili što on prezire samog sebe, nekoliko lažnih postavki stvari neće ništa značiti. Takve postavke će samo učiniti da žrtvovanje izgleda samo još strašnije. Pogledajte stvari iz drugog ugla.

Šta pušenjem dobijam? APSOLUTNO NIŠTA.
Zašto mi je pušenje potrebno? NIJE VAM POTREBNO! SAMO KAŽNJAVATE SEBE.

Poglavlje 30 – Da li ću dobiti na kilaži?

Ovo je još jedan mit vezan za pušenje, koji je raširen među pušačima koji kada pokušavaju metodom moći volje da prestanu, koriste zamene tipa slatkiša, da bi otklonili bol od nedostatka nikotina. Taj osećaj pri nedostatku nikotina je veoma sličan gladi, i lako je to pomešati jedno sa drugim. Međutim, dok se glad može zadovoljiti hranom, glad za nikotinom nikada nije u potpunosti zadovoljena.

Kao i kod svake druge droge, posle nekog vremena telo postaje imuno na drogu i droga više ne zadovoljava našu potrebu u potpunosti. Čim ugasimo cigaretu, nikotin velikom brzinom počinje da napušta naše telo, i onaj ko je zavistan od nikotina je stalno gladan. Prirodno je da će se desiti da počnemo sve više da pušimo, lančano. Međutim, većina pušača biva sprečena da to uradi, iz dva razloga.

Zbog novca – ne mogu sebi da priušte više da puše.
zbog zdravlja – da bismo otklonili potrebu za nikotinom mi uzimamo taj otrov, što se ponaša kao automatsko proveravanje broja cigareta koje smemo da popušimo.

I pušač tako oseća konstantnu glad koju nikada ne može da zadovolji. Zato mnogi pušači počnu da se prežderavaju, da piju ili počnu da koriste teže droge da bi popunili tu prazninu (VEĆINA ALKOHOLIČARA SU TEŠKI PUŠAČI. PITAM SE DA LI JE U STVARI SAMO PUŠENJE NJIHOV PROBLEM?)

Za pušača je normalno da počne nikotin da zamenjuje hranom. Za vreme mojih noćnih mora ja sam došao u fazu kada uopšte nisam imao doručak ni ručak. Po ceo dan bih pušio jednu za drugom. U kasnijim godinama sam se radovao večerima, samo zato što tada mogu da prestanem da pušim. Međutim, celo veče bih nešto grickao. Ja sam mislio da je to zbog gladi, ali to je ustvari bilo jer mi je nedostajao nikotin. Drugim rečima, ja sam danju zamenjivao hranu nikotinom, a uveče zamenjivao nikotin hranom.

U tim danima bio sam mnogo kilograma teži nego sad, i nisam mogao ništa protiv toga. Kada to malo čudovište nestane iz vašeg tela, užasan osećaj nesigurnosti nestaje. Vraća vam se samopouzdanje, zajedno sa veličanstvenim osećajem samopoštovanja. Vraća vam se sigurnost da možete imati kontrolu nad svojim životom, ne samo kontrolu nad hranom uopšte. To su neke od prednosti kad se oslobodite biljke.

Kao što sam rekao, mit o dobijanju na kilaži je uzrokovan time što se koriste zamene za nikotin kad vam on treba u organizmu. U stvari one ne olakšavaju proces prestajanja. One otežavaju. Ovo je više objašnjeno u kasnijem poglavlju koje se tiče zamena.

Ako pratite uputstva, dobijanje na kilaži ne bi trebalo da bude problem za vas.

Poglavlje 29 - Da li će mi nedostajati cigarete

Ne! Kad to malo nikotinsko čudovište umre i vaše telo prestane da žudi za nikotinom, sva ispranost mozga koja preostane će nestati i vi ćete biti u stanju da se i fizički i mentalno bolje snađete ne samo u stresnim situacijama, nego ćete biti u stanju da u potpunosti uživate u dobrim trenutcima.

Postoji samo jedna opasnost, a to je uticaj osoba koje još uvek puše. Razmišljanje „tuđe slađe“ primenljivo je u svim aspektima našeg života i razumljivo je. Ali zašto kada je o pušenju reč, kada negativnih strana ima milion, bivši pušači zavide pušaču?

Koliko nam ispiraju mozak u detinjstvu nije ni čudo da upadnemo u zmaku. Zašto kada shvatimo da je to nešto što je samo za budale, i mnogi od nas uspeju da se reše toga, ponovo upadamo u istu zamku? Zbog uticaja pušača.

To se obično dešava kada ste u nekom društvu, pogotovu posle obroka. Pušač zapali i bivši pušač oseća žudnju. To jeste doduše zanimljiv poremećaj, pogotovo ako uzmete u obzir ovo istraživanje tržišta: ne samo da je svaki nepušač, nego svaki pušač na ovom svetu, čak i oni sa svojim ispranim mozgovima, navučeni, koji pate od iluzije da ih to opušta ili da u tome uživaju, žali što se navukao. Pa zašto onda bivši pušači zavide pušačima u ovakvim prilikama? Postoje dva razloga:

„Samo jedna cigareta“. Zapamtite: ne postoji takva cigareta. Nemojte samo razmišljati o tim nekim prilikama kad biste zapalili „samo jednu“, nego gledajte na to iz ugla pušača. Možda mu vi zavidite, ali on ne odobrava svoje ponašanje. On zavidi vama. Posmatrajte druge pušače. Oni mogu biti vaša najveća potpora pri prestanku. Primetite kako čim mu izgori cigareta – odmah pali drugu. Posebno obratite pažnju na to kako on nije svestan da je puši i čak i samo paljenje cigarete je automatsko. Zapamtite: on ne uživa u tome; reč je o tome da on ne može da uživa bez cigarete posebno zapamtite da kada ode iz vašeg društva on će morati da nastavi da puši. Sledećeg jutra, kad se probudi i kad mu u grudima bude odvratan osećaj, on će morati da nastavi da guši sebe. Sledeći put kada ga zaboli u grudima, sledeći put kad bude Svetski dan za borbu protiv pušenja, sledeći put kad namerno odbije da pročita upozorenje na paklici cigareta, sledeći put kad čuje da postoji rizik od dobijanja raka, sledeći put kad ode u crkvu, u metrou, u bolnici, biblioteci, kod zubara, lekara, u supermarketu ... sledeći put kad bude u društvu napušača, on će morati da nastav ovaj doživotni lanac samo da bi sebe uništavao fizički i psihički. Suočava se sa doživotnim flekama na zubima, lošim zadahom, doživotnim ropstvom, doživotnim uništavanjem samog sebe i doživotnim crnim senkama u pozadini svog mozga. I sve ovo da bi se postiglo – šta? Da bi pušač bio u iluziji da pušenjem postiže ono stanje u kome je i bio, pre nego se navukao.
Drugi razlog zašto je bivšim pušačima teško kada neko puši pored njih je taj što pušač ima nešto da radi, tj.da puši cigaretu, a nepušač ne radi ništa, i onda se oseća kao da mu je nešto oduzeto. Utuvite sebi u glavu pre nego počnete: nije nepušač taj kome je nešto oduzeto, i ko se oseća ugroženo. Jadnom pušaču nedostaju

x ZDRAVLJE
x ENERGIJA
x NOVAC
x SAMOPOUZDANJE
x SPOKOJ UMA
x HRABROST
x SMIRENOST
x SLOBODA
x SAMOPOŠTOVANJE

Prestanite da zavidite pušačima i počnite da ih doživljavate kao jadna, patetična bića jer to i jesu. Ja bar to znam: ja sam bio najgori. Zato vi čitate ovu knjigu, a oni koji za to nemaju hrabrosti, koji moraju da nastave da sebe zavaravaju su najpatetičniji od svih.

Ne biste zavideli zavisniku od heroina. Heroin u Velikoj Britaniji ubija oko 100 ljudi godišnje. Nikotin ubija preko 120.000 godišnje, a 2,5 miliona ljudi širom sveta. Već je ubio više ljudi nego svi ratovi ikada vođeni. Kao i kod svih drugih zavisnosti od droga, ni kod vas se neće poboljšati stanje. Svake godine će biti gore i gore. Ako ne uživate u tome što ste pušač-danas, još manje ćete uživati sutra. Ne zavidite drugim pušačima. Sažaljevajte ih. Verujte mi: NJIMA JE POTREBNO VAŠE SAŽALJENJE.

Poglavlje 28 - Pravo vreme

Pored toga što je očigledno da vam pušenje ničemu ne koristi i da je trenutak da prestanete, ja verujem da je tajming veoma važan. Naše društvo pušenje ne sagledava ozbiljno i na to gleda kao na blago neukusnu naviku koja može da vam ošteti zdravlje. Nije tako. To je zavisnost od droge, bolest koja je ubica broj jedan u društvu. Najgora stvar koja se desi u životu svakog pušača je što se navuče na tu odvratnu biljku. Ako ostanu navučeni, strašne stvari se dešavaju. Tajming je važan da biste sebe na pravi način izlečili.

Prvo, pronađite koje su to situacije ili trenutci u kojima vam je pušenje veoma važno. Ako ste biznismen i pušite jer vam se pričinjava da vam otklanja stres, odaberite neki period kada nemate puno posla; dobra ideja je da to bude vaš godišnji odmor. Ako pušite uglavnom kad vam je dosadno ili kada se opuštate, sada radite suprotno. U svakom slučaju shvatite stvar ozibljno i učinite da to bude najvažnija stvar u vašem životu.

Pogledajte unapred i razmislite šta bi to za tri nedelje moglo da dovede do neuspeha, koji događaj. Prilike poput svadbi ili Božića ne treba da vas plaše, nemojte se osećati ugroženo. U međuvremenu ne pokušavajte da smanjite, jer će to stvoriti iluziju da uživate u cigaretama. U stvari, to će doprineti da pušite u mnogo većoj meri. Dok pušite tu poslednju cigaretu budite svesni toga kako je lošeg ukusa i mirisa i pomislite kako će divno biti kada dozvolite sebi da prestanete to da radite.

ALI PAZITE DA NE UPADNETE U ZAMKU I KAŽETE SEBI: „NE SAD. KASNIJE ĆU.“ I DA TO ODSTRANITE IZ SVOG UMA. RAZRADITE SAD SVOJ RASPORED I RADUJTE SE TOME. Zapamtite da se ničega ne odričete. Naprotiv: samo ćete dobiti prelepe stvari.

Ja sam godinama govorio da ja znam više o misterijama pušenja nego bilo ko na ovoj planeti. Problem je u ovome: iako svaki pušač puši samo da bi otklonio hemijsku potrebu za nikotinom, nije nikotinska zavisnost ta koja navuče pušača nego ispranost mozga koja je rezultatte zavisnosti. Inteligentna osoba će „pasti“ na trik o tome kako cigareta daje samopouzdanje. Ali samo će budala nastaviti da pada na to kada shvati da je to trik. Na svu sreću, nisu svi pušači budale; oni samo misle da jesu. Svakom pušaču pojedinačno je na određeni način ispran mozak. Zato postoji tako širok spektar pušača, a to ide u prilog misteriji koja se oko toga pravi.

Zahvaljujući povratnim reakcijama koje sam dobijao godinama posle prvog izdanja ove knjige, i sa svešću da svakog dana naučim nešto novo o pušenju, bio sam veoma iznenađen da je moja filozofija iz prvog izdanja knjige još bila valjana. Znanje koje sam ja sticao tokom godina je poslužilo da to znanje prenesem svakom pušaču pojedinačno. Činjenica da – ja – znam da svaki pušač ne samo da može lako da prestane, nego može i da uživa u tom procesu pri tom, može biti bez poente i užasno frustrirajuća ako ja ne dovedem pušača do toga da sam to shvati.

Mnogo mi je ljudi reklo:“Vi kažete – Nastavite da pušite dok ne završite sa knjigom. To može da dovede pušača do toga da će mu trebati hiljadu godina dok pročita knjigu ili da je uopšte ne završi. I zato treba da promenite tu instrukciju.“ Ovo zvuči logično, ali ja znam da kada bi moja instrukcija bila „Odmah prestanite“, neki pušači ne bi ni počeli da čitaju knjigu.

Davno, jedan pušač je došao da se sa mnom konsultuje. Rekao je: „Zaista me nervira to što moram kod vas da dođem da zatražim pomoć. Ja znam da imam jaku volju. U svim drugim aspektima života ja držim stavi pod kontrolom. Kako to da svi ostali pušači prestaju da puše koristeći samo svoju moć volje, a ja moram da dođem kod vas? Ja mislim da ja to mogu sam da uradim, kad bih mogao da pušim za to vreme.“

Ovo može zazvučati kontradiktorno, ali ja znam na šta je on mislio. Mi gledamo na prestajanje kao na nešto što je vrlo teško uraditi. Šta nam je potrebno kada imamo nešto teško da uradimo? Treba nam naš mali prijatelj. Tako da je prestajanje s pušenjem duplo teže. Ne samo da imamo teži zadatak da ispunimo, što je dovoljno naporno, nego ono za čim inače poežemo u takvim prilikama nam više nije dostupno.

Još dugo posle susreta s tim čovekom nisam shvatao da je moja instrukcija da se puši dok se čita ova knjiga ustvari prava poslastica moje metode. Možete da nastavite da pušite dok ste u procesu prestajanja. Prvo se oslobodite svih strahova i sumnji, i kad ugasite tu poslednju cigaretu vi ste već nepušač i uživate u tome. Jedino poglavlje koje me je nateralo da ozbiljno preispitam savete koje sam davao je ovo poglavlje, i tiče se tajminga. Ja vas gore savetujem da – ako su situacije u kojima vam prija cigareta – na poslu, onda izaberite da vam godišnji odmor bude trenutak kada ćete prestati, i obrnuto. U stvari, to nije najlakši način da to uradite. Najlakši način je da izaberete vreme koje vi smatrate najtežim, bilo da se radi o stresnom periodu, nekom društvenom dešavanju, bilo da je vreme kada vam treba koncentracija ili vam je dosadno. Kad dokažete sebi da možete da se izborite sa najgorim trenutcima u životu, i u njima uživate, u svakoj drugoj situaciji će vam biti lako bez cigareta. Ali kad bih ja tako postavio stvari, da li biste vi uopšte pokušali da prestanete?

Da pojasnim. Moja žena i ja želimo da plivamo zajedno. Stižemo na bazen u isto vreme, ali retko plivamo zajedno. Razlog tome je što ona ubaci jedan prst i onda joj treba pola sata da uđe u vodu i počne da pliva. Ja ne mogu da podnesem tu turturu. Ja unapred znam da, ma koliko je voda prohladna, pre ili kasnije ću morati da uđem unutra. I ja sam tako naučio da to uradim na lakši način: ja odmah zaronim. E sad, kada bih ja bio u poziciji da insistiram na tome da ako se ona odmah ne zaroni – ne može uopšte ni da pliva, znam da ona ne bi ni plivala. Sad shvatate problem.

Znam da je mnogo pušača iskoristilo taj moj savet o tajmingu i odložilo ono za šta misle da je sudnji dan. Moja sledeća namera je bila da koristim taktiku iz poglavlja o prednostima pušenja, nešto kao „tajming je vrlo važan, a u sledećem poglavlju ću vas savetovati o tome kad je najbolji trenutak za vas da pokušate“. Vi onda okrenete stranicu i tamo ogromnim slovima piše SADA. To je ustvari, najbolji savet, ali da li biste ga prihvatili?

To je najsuptilniji aspekt ove zamke pušenja. Kada nam je život stresan, to nije vreme da prestanemo, a kada nema stresa, nemamo želju da prestanemo.

Zapitajte se sledeće.

Kada ste pušili te prve cigarete u životu, da li ste tada odlučili da ćete pušiti do kraja života, svaki dan, po ceo dan, i da nikada nećete biti u stanju da prestanete?

NARAVNO DA NISTE!

Da li ćete nastaviti da pušite do kraja svog života, svaki dan, po ceo dan, i nećete moći da prestanete?

NARAVNO DA NEĆETE!

Pa kad ćete prestati? Sutra? Sledeće godine? One tamo godine?

Zar to nisu pitanja koja sebi postavljate od kako ste se navukli? Da li se nadate da ćete se jednog jutra probuditi probuditi i da više nećete želeti da pušite? Prestanite da se zavaravate. Ja sam čekao 33 godine da se to meni desi. Kod zavisnosti od droga vi se sve više navlačite, a ne sve manje i manje. Mislite da će vam sutra biti lakše? Prestanite da se zavaravate. Ako možete to da uradite danas, zbog čega mislite da će vam biti lakše sutra? Hoćete da sačekate da stvarno zakačite neku od smrtnih bolesti? To bi bilo bez poente.

Prva zamka je verovanje da sad nije pravi trenutak – uvek će sutra biti lakše.

Mislimo da su nam životi koje živimo stresni. Ustvari nisu. Više nema većeg stresa u našim životima. Kad odete od kuće vi nemate strah da će vas napasti divlje životinje. Većina od nas ne mora da brine o hrani, ili o krovu nad glavom. Ali pogledajte životinje. Svaki put kad u svom životu zec izađe iz svoje rupe, to je za njega borba k’o u Vijetnamu. Ali zec može sa tim da se izbori. Ima adrenalin i ostale hormone – slično je i kod nas. Istina je da su najstresniji periodi u našim životima rano detinjstvo i pubertet. Ali prirodnom selekcijom nam je omogućeno još pre tri biliona godina da se borimo sa stresom. Ja sam imao pet godina kada je počeo rat. Prošli smo kroz bombardovanje i ja sam dve godine bio odvojen od roditelja. O meni su se strali ljudi koji se nisu lepo ponašali prema meni. To je bio neprijatan period mog života, ali ja sam bio u stanju da se sa tim izborim. Ne verujem da je to ostavilo neke trajne ožiljke; naprotiv, mislim da me je to učinilo jačom osobom. Kad pogledam unazad na svoj život samo je jedna stvar sa kojom nisam mogao da se izborim a to je ropstvo prokletoj biljci.

Pre nekoliko godina mislio sam da su me snašle sve muke sveta. Razmišljao sam o smrti – ne da ću skočiti s krova, već da će me pušenje uskoro ubiti ako nastavim. Moj argument je bio da ako je to moj život i cigarete su mi oslonac, život neće biti vredan življenja bez njih. Ono što nisam shvatao je da kada ste fizički i mentalno deprimirani, sve vas deprimira. Sada se ponovo osećam kao dečak. Samo jedna stvar je doprinela promeni u mom životu – izlazak iz rupe u kojoj sam se krio kao pušač.

Znam da je kliše reći: „Ako nemate zdravlje, nemate ništa“, ali to je apsolutno istinito. Ja sam mislio da su fitnes fanatici mnogo dosadni. Uvek sam govorio da ima nešto važnije u životu od toga da se osećate fizički dobro – to su piće i duvan. Kakva glupost. Kada se osećate fizički i mentalno jakim možete da uživate u onome dobrom što se dešava i da se snalazite sa onim lošim. Mi mešamo odgovornost sa stresom. Odgovornost postaje stresna samo kada osećate da niste dovoljno jaki da se sa njom izborite. Svi Ričardi Bartoni ovog sveta su fizički i mentalno jaki. Ono što ih uništava nije stres, niti posao koji rade, niti starost, nego tzv.zadovoljstva kojima se prepuštaju, koja su iluzorna. Nažalost, u njegovom slučaju i miliona ljudi poput njega, ta zadovoljstva ubijaju.

Posmatrajte to ovako. Već ste odlučili da nećete ostati zrobljeni u toj zamci večno. Stoga ćete u nekom trenutku u svom životu, bilo da mislite da je to težak trenutak ili ne, morati da prođete kroz proces oslobađanja. Pušenje nije navika niti zadovoljstvo. To je zavisnost od droge i bolest. Več smo ustanovili da će vam sve teže biti da prestanete „sutra“, umesto što mislite da će sutra biti lakše. Kad je reč o bolesti koja će progresivno da se pogoršava, vreme je da je se rešite SADA – ili čim pre možete. Samo pomislite kako brzo prolazi svaka nedelja u našem životu. To je sve što je potrebno. Samo pomislite kako će lepo biti da proživite ostatak života bez toga da vam senka koja se stalno povećava nadvija nad glavom. I ako pratite moje instrukcije, nećete morati da čekate ni pet dana. Ne samo da će vam biti lako kada ugasite poslednju cigaretu nego ĆETE UŽIVATI!

„Više puta sam pokušavala, ali nikada nisam u tome uspela jer sam se uvek osećala ugroženo bez cigareta. Sada se osećam divno.“ Šila M.

Poglavlje 27 - Društveno ponašanje
Glavni razlog zašto od 1960. u Velikoj Britaniji ima preko 15 miliona bivših pušača je u socijalnoj revoluciji koja se dešava.

Da, znam: zdravlje plus novac su glavni razlozi zašto bismo hteli da prestanemo, ali to su oduvek bili razlozi. Nama nije potrebno da nas neko plaši rakom pluća da bi nam tako ukazao kako cigarete oštećuju naš život. Ova naša tela su najprefinjenije stavri na ovoj planeti, i svaki pušač zna istog trenutka kad povuče prvi dim cigarete da su cigarete otrovne.

Jedini razlog zbog koga se upuštamo u sve to je pritisak od strane naših prijatelja u društvu. Jedini pravi "plus" koje je pušenej ikada imalo je taj što je jedno vreme bilo smatrano savršeno prihvatljivim društvenim ponašanjem.

Danas se generalno smatra društveno neprihvatljivim, čak i medju samim pušačima.

U prošlosti su pušili jaki ljudi. Ako niste bili pušač, smatrali su vas slabićem, i svi smo veoma naporno radili na tome da se navučemo. U svakom pabu ili klubu ili baru većina muškaraca bi ponosno udisala i izdisala duvanski dim. Stalno je bio prisutan oblak dima, i svi plafoni koji nisu redovno krečeni ubrzo bi postajali žuti ili brao.

Danas je situacija potpuno obrnuta. Danas - jak čovek nema razloga da puši. Današnji jak čovek nije zavistan od droge.

U korak sa socijalnim revolucijama, danas svi pušači ozbiljno razmišljaju da prestanu, i danas pušače smatraju slabim osobama.

Najznačajniji trend koji sam ja primetio, otkako sam napisao prvo izdanje ove knjige 1985. je stavljanje sve većeg akcenta na antisocijalne aspekte pušenja. Dani kada je cigareta smatrana ponosnim obeležjem prefinjene žene ili jakog muškarca su zauvek prošli. Danas svi znaju da je jedini razlog zbog kog ljudi i dalje puše - taj, što ili nisu uspeli da prestanu, ili su suviše uplašeni da uopšte pokušaju da prestanu.

Kako se svakog dana pušači sreću sa raznoraznim zabranama na poslu, zabranama na javnim mestima, napadima bivših pušača, tako se i njihovo ponašanje menja. Skoro sam video nešto što sam viđao kad sam bio mali, ali sam zaboravio, da pušač trese pepeo sebi u ruku ili džepove jer ga je previše sramota da traži pepeljaru.

Bio sam u jednom restoranu pre nekoliko godina. Bila je ponoć. Svi su prestali da jedu. U vreme kada je uobičajeno da se puši, nijedna osoba nije pušila. Rekao sam konobaru:"Da li je ovo sada restoran u kome se ne puši?" Odgovor je bio negativan. "To je baš čudno. Znam da mnogo ljudi pokušava da prestane, ali mora da postoji barem jedan pušač ovde." Na kraju je neko u ćošku restorana zapalio cigaretu, i onda su svi lančano počeli da pale. Svi ti ostali pušači su tako sedeli i razmišljali: "Naravno da ja ne mogu da zapalim i budem jedini koji ovde puši."

Mnogi pušači neće pušiti za vreme obroka ovih dana jer se sada osećaju samosvesno. Mnogi ne samo da se izvinjavaju ljudima za istim stolom nego i gledaju okolo da vide da li će ih neko mrko pogledati. Kako svakog dana sve više pušača napušta ovaj brod koji tone, tako oni koji ostaju na njemu sve više bivaju uplašeni mišlju da će oni biti poslednji koji će se spasiti.

NE DOZVOLITE DA TO BUDETE VI !

Poglavlje 26 - Pušenje u tajnosti
Tajnog pušača bi trebalo grupisati sa povremenim pušačima, ali efekti tajnog pušenja, koje je tako podlo, zaslužuje posebno poglavlje. To može dovesti do rušenja odnosa među ljudima.

U mom slučaju je skoro dovelo do razvoda.

Ušao sam u treću nedelju mog neuspelog pokušaja da prestanem. Pokušaj je pokrenulo to što je moja žena bila zabrinuta zbog mog šištanja i kašljanja. Rekao sam joj da je nisam zabrinut za svoje zdravlje. Ona je rekla: "Znam da ti nisi, ali kako bi se ti osećao da gledaš kako se neko koga voliš sistematski uništava?" Taj mi argument bio neodoljiv, i odatle pokušaj da prestanem sa tim. Pokušaj se završio tri nedelje kasnije, praćen žestokom raspravom sa jednim starim prijateljem. Posle mnogo godina sam shvatio da je moj pokvareni um namerno doveo do te rasprave. Opravdano sam se tada osećao rastrojeno, ali ne verujem da je to bila slučajnost, jer se nikada ranije sa tim prijateljem nisam svađao, niti smo se od tada svađali. Jasno mi je da je malo čudovište uzelo maha. Bilo kako bilo, ja sam imao opravdanje. Očajnički mi je bila potrebna cigareta i ponovo sam propušio.

Nisam mogao da podnesem pomisao na to koliko će to razočarenje biti za moju ženu, pa joj nisam rekao. Pušio sam samo kad sam bio sam. Onda sam postepeno došao do toga da pušim i u društvu prijatelja, dok se nije došlo do toga da svi znaju da ja ponovo pušim - izuzev moje žene. Sećam se da sam tada bio veoma zadovoljan zbog toga. Mislio sam: "Pa, barem tako smanjujem unos nikotina." Posle nekog vremena ona me je optužila da ponovo pušim. Nisam to shvatao, ali ona mi je rekla da bih nekada započeo svađu i onda izjurio iz kuće. U drugim situacijama bi mi bilo potrebno dva sata da kupim neke sitnice, a u situacijama kada bih je normalno pozvao da ide samnom, ja bih smišljao izgovore samo da bih išao sam.

Najgora stvar kod pušenja u tajnosti je što se tako podušire zabluda u glavi pušača, zabluda da je on ugrožen. U isto vreme, to doprinosi gubitku samopoštovanja u velikoj meri; neko ko je inače iskrena osoba može da natera sebe da vara svoje prijatelje i porodicu.

To vam se verovatno desilo ili vam se dešava u nekom obliku.

Meni se desilo više puta. Da li ste ikada gledali TV seriju "Kolumbo"? Tema svake epizode je slična. Negativac, a obično je bogat i cenjen biznismen, učini ono za šta on misli da je - savršen zločin, a njegova uverenost da će ono što je uraditi ostati neotkriveno je pojačana time što otkriva da na slučaju radi smotani i ne-baš-impresivnog-izgleda detektiv Kolumbo.

Kolumbo ima tu iritirajuću taktiku da zatvori vrata pošto je ispitao osumnjičenog, i time mu stavi do znanja da je završio sa njim, da je slobodan; ali pre nego se na licu osumnjičenog pojavi izraz zadovoljstva, Kolumbo se ponovo pojavi sa rečima: "Još samo jedna sitnica, gospodine, ali sigurnan sam da to možete da objasnite ..." Osumnjičeni počinje da muca, i od tog trenutka mi znamo i on zna da će ga Kolumbo na kraju imati u šakama.

Ma koliko je zločin bio užasan, od tog trenutka moje simpatije su bile na strani ubice. To je bilo kao da sam ja kriminalac, a upravo tko sam se i osećao zbog pušenja u tajnosti. Satima mi nije bilo dozvoljeno da pušim; iskradao bih se u garažu da na brzinu popušim jednu, pritom se deset minuta smrzavajući od hladnoće, i pitajući se u čemu je zadovoljstvo svega toga. Pa onda taj strah od toga da će me uhvatiti na delu. Da li je našla gde sam sakrio cigarete, upaljač i opuške? Osećaj olakšanja kad se vratim u kuću, a da nisam uhvaćen, ali odmah potom strah da ne oseti miris nikotina u mom zadahu ili na odeći. Što sam više i češće rizikovao, to sam sve više shvatao da će me pre ili kasnije otkriti. Kakva je to sramota bila kad se to konačno i dogodilo, a onda sam se odmah vratio lančanom pušenju.

AH, KAKVA JE RADOST BITI PUŠAČ!
"Život je definitivno nešto u čemu se mnogo više uživa bez cigareta. Zanimljivo je to što uopšte ne mogu da se setim kakav je to osećaj pušiti." Li V.

Poglavlje 25 - Povremeni pušači, tinejdžeri, nepušači
Običaj je da teški pušači zavide povremenim pušačima. Svi smo upoznali nekad nekog takvog: "O, ja mogu da izdržim celu nedelju bez cigarete, to mi uopšte ne smeta". Mi pomislimo: "Što ja nisam takav!" Znam da je u to teško poverovati, ali nijedan pušač ne uživa u tome što je pušač. Nikad ne zaboravite:

Nijedan pušač nikad ne odluči da postane pušač, težak ili neredovan, ili
Svi pušači sebe smatraju glupim, i zato:
Svi pušači moraju da lažu sebe i druge, u pokušaju punom taštine, da bi opravdali svoju glupost.
Ja sam nekad bio zaluđen golfom. Ali ja sam se hvalio koliko često ga igram i želeo sam da igram još više. Zašto se pušači hvale time koliko malo puše? Da je to kriterijum, onda bi se sigurno smatralo normalnim da se uopšte ni ne puši.

Da vam ja kažem: "Da li znate, ja mogu cele nedelje da preživim bez šargarepe i to mi ni najmanje ne smeta", vi biste pomislili da sam ja neki ludak. Ako ja uživam u šargarepama, zašto bih želeo da se trudim da izdržim cele nedelje bez njih? Da ne uživam u šargarepama, zašto bih dao takvu izjavu? Znači, kada pušač izjavi: "Ja mogu cele nedelje da izdržim bez cigareta, to mi uošte ne smeta", on pokušava da ubedi i sebe i vas da on nema nikakav problem. Ono što on ustvari govori jeste: "Uspeo sam da preživim celu nedelju bez cigarete." Kao i svaki pušač, on se verovatno nadao da će posle toga moći da preživi samo nedelju dana, i sada zamislite koliko je dragoceno izgledala ta cigareta koja mu je bila oduzeta cele jedne nedelje?

Ovo je razlog koga su povremeni pušači više navučeni od teških pušača. Ne samo da je iluzija zadovoljstva veća, nego su oni manje motivisani da prestanu da puše jer troše manje novca i manje su podložni rizicima po zdravlje.

Zapamtite, jedino zadovoljstvo koje pušači dobijaju iz pušenja je otklanjanje tog osećaja boli pri nedostatku nikotina, i kao što sam već objasnio, čak i to zadovoljstvo je iluzija. Zamislite to malo nikotinsko čudovište u svom stomaku kao stalan svrab koji je izražen u tako blagoj meri da ga većinu vremena nismo ni svesni.

Ako vas nešto stalno svrbi, prirodno ćete želeti da to počešete. Kako naša tela postaju sve više i više imuna na nikotin - mi ćemo početi lančano da pušimo.

Postoje tri glavna faktora koji sprečavaju pušače od lančanog pušenja:
NOVAC. Većina ne može sebi to da priušti.
ZDRAVLJE: Da bi otklonili osećaj nedostatka nikotina, moramo da unesemo otrov. Varira samo spremnost, od čoveka do čoveka, da se sa tim izbori. To može biti automatska zabrana (od strane organizma).
DISCIPLINA. Koja je nametnuta od strane društva, ili mesta na kom je pušač zaposlen, ili prijatelja i rodbine, ili od strane samog pušača - jer se u umu svakog pušača sešava vuča konopca, s jedne strane čovek, s druge srane nikotin.
Ja sam ranije mislio da je to što lančano pušim moja slabost. Nisam mogao da shvatim kako moji prijatelji mogu da doziraju 10 ili 20 cigareta na dan. Znao sam da sam osoba jake volje. Nikad ami nije sinulo da većina pušača nije u stanju da lančano puši: potrebno je da imate veoma jaka pluća da biste mogli tako. Neki od tih ljudi koji puše pet dnevno a kojima teški pušači zavide - tako rade jer im njihova fizička konstitucija ne dozvoljava da puše više, ili zato što ne mogu novčano da priušte sebi da toliko puše, ili zbog posla, društva, ili zbog toga što mrze sami sebe jer su navučeni pa im to ne dozvoljava da puše više.

Može biti važno da u ovom trenutku izvedemo dve definicije.

NEPUŠAČ. Neko ko nikada nije upao u zamku, ali ne treba da se opusti i ne zabrine. On je nepušač samo blagošću Boga. Svi pušači su bili ubeđeni da se nikada neće navući, a neki nepušači i dalje uzmu cigaretu povremeno.

POVREMENI PUŠAČ. Postoje dve osnovne definicje povremenih pušača:
Pušač koji je upao u zamku ali nije toga svestan. Ne zavidite takvim pušačima. I oni su u zamci i verovatno će uskoro postati teški pušači. Zapamtite, kao što svi alkoholičari počinju kao oni koji povremeno popiju, tako svi pušači počinju kao povremeni pušači.
Pušač koji je prethodno bio težak pušač i misli da ne može da prestane. Ovo su najpatetičniji pušači od svih. Oni spadaju u razne kategorije, i svaka zahteva poseban komentar.
PUŠAČ KOJI PUŠI PET DNEVNO. Ako uživa u cigareti, zašto puši pet dnevno? Ako može sa njima i bez njih, zašto onda uopšte puši? Zapamtite, ova "navika" ustvari čini da udarate glavom u zid da bi vam bilo lepo kad to prestanete da radite. Onaj ko puši pet dnevno otklanja osećaj potrebe za nikotinom u određenim trenutcima u toku dana. Ostatak dana, iako toga nije svestan, on udara glavom u zid i tako se ponaša većinu vremena u svom životu. On puši pet dnevno jer ili ne može sebi da priušti više ili je zabrinut za zdravlje. Lako je ubediti teškog pušača da on ne uživa u tome, ali pokušajte da ubedite povremenog pušača. Svako ko je pokuašo sa smanji znaće da je to najgore mučenje od svih i da će to učiniti da ostane navučen do kraja svog života.

PUŠAČ KOJI PUŠI SAMO UJUTRU ILI SAMO UVEČE. On kažnjava samog sebe jer pola dana pati - ne otklanjajući potrebu za nikotinom, samo da bi u drugoj polovini sana to mogao da uradi. Pitajte i njega - ako već uživate u cigareti, zašto onda ne puši ceo dan ili, ako ne uživa u cigareti, zašto onda uopšte puši.

PUŠAČ KOJI 6 MESECI PUŠI, A 6 NE. (Ili "Ja mogu da prestanem kad god to hoću. Uradio sam to već hiljadu puta.") Ako uživa u pušenju, zašto prestaje da to radi na 6 meseci? Ako ne uživa, zašto posle tog vremena ponovo propuši? Istina je da takav pušač i dalje navučen. Iako se reši fizičke zavisnosti, ostaje mu najveći problem - ispran mozak. On se nada svaki put da će zauvek prestati i tako upada ponovo u zamku. Mnogi pušači zavide ovima koji mogu da tako prestanu i ponovo nastave kad hoće. Oni misle u sebi: "Koja je to sreća da mogu to tako da kontrolišu, da puše kad žele i da prestanu kad žele." Ono što oni previde je činjenica da ti pušači to ne kontrolišu. Jer dok puše, oni razmišljaju kako bi voleli da su nepušači. Prolaze kroz muku prestajanja pušenja, onda se osete ugroženo, i ponovo padaju u zamku, želeći da to nije tako. Njima je od svih najgore. Kada su pušači - voleli bi da to nije tako; kada su nepušači - želeli bi da mogu da puše. Ako porazmislite, ovo se neprestano dešava u našem životu pušača. Kada nam je dozvoljeno da pušimo, mi to uzmemo ili zdravo za gotovo ili želimo da nismo pušači. Samo kad ne smemo da pušimo, cigarete nam izgledaju dragoceno. Ovo je užasna dileme za pušače. Nikad ne mogu da pobede jer kukaju za mitom, za iluzijom. Postoji jedan način na koji mogu da dobiju i to je ako prestanu da puše i prestanu da kukaju!

PUŠAČ ČIJI JE STIL "PUŠIM SAMO U SPECIJALNIM PRILIKAMA". Da, svi tako počnemo, ali zar nije fascinantno kako se broj situacija ubrzano povećava i pre nego što postanemo toga svesni mi pušimo u svim prilikama?

PUŠAČ ČIJI JE STIL "PRESTAO SAM, ALI POVREMENO ZAPALIM". Na neki način ovo je najpatetičniji primer od svih. Oni ili prolaze kroz život sa osećajem ugroženosti, ili, što je češći slučaj, jedna povremena cigareta se pretvara u dve. Oni ostaju na klizavom konopcu, a on samo vuče NA DOLE. Pre ili kasnije oni su ponovo teški pušači. Ponovo su upali u staru zamku.

Postoje još dve kategorije povremenih pušača. U prvu spadaju oni koji puše samo ponekad ili zapale cigaru u društvu. Ovi ljudi su ustvari nepušači. Oni ne uživaju u pušenju. Radi se samo o tome da se oni osećaju kao da nešto propuštaju. Žele da i oni budu u igri. Svi mi ovako počinjemo. Kada neko ponudi cigaretu, posmatrajte kako posle nekoliko trenutaka pušači uzimaju i pale te cigarete. Čak i teški pušači jedva čekaju kada će da završe sa njom. Radije bi pušili neku vrstu cigareta koju oni vole. Što je cigareta skuplja ili veća, to frustracija biva veća - ta prokleta stvar kao da može celu noć da gori.

U drugu kategoriju retko ko spada, zaista. U stvari, od hiljade ljudi koji su tražili moju pomoć, mogu da se setim samo desetak njih koji u nju spadaju. Najbolje ću objasniti o kojoj je kategoriji reč, na najsvežijem primeru.
Nazvala me je jedna žena i tražila privatnu seansu. Ona je advokat, pušila je oko 12 godina i nikada nije popušila ni više ni manje od dve cigarete dnevno, za čitavo to vreme. Ona je, ispostavilo se, bila žena jake volje. Objasnio sam joj da je stepen uspešnosti kod grupnih seansi isti kao i kod privatnih, i da sam mogao da radim samo sa jednom osobom kada je reč o poznatoj ličnosti čije bi prisustvo poremetilo rad grupe. Počela je da plače, i ja to nisam mogao da zanemarim.

Seansa je bila skupa; jeste, većina pušača će se pitati zašto je ona želela uopšte da prestane. Oni bi rado platili cenu koju sam ja njoj naplatio - kada bi mogli da puše samo dve cigarete dnevno. Oni greše misleći da su povremeni pušači srećniji i da imaju više samokontrole. Možda imaju samokontrole, ali srećniji nisu. U ovom slučaju, oba roditelja ove žene je umrlo od raka pluća pre nego što se ona navukla. Kao i ja, i ona je imala ogroman strah od pušenja pre nego što je popušila prvu cigaretu. Kao i ja, i ona je na kraju postala žrtva ogromnog pritiska i probala je tu prvu cigaretu. Kao i ja, i ona se seća kako je imal odvratan ukus. Ali ona se, za razliku od mene, koji sam kapitulirao i postao veoma brzo lančani pušač, oduprla takvom sledu događaja.

Sve u čemu ikada možete da uživate u cigareti je otklanjanje žudnje za njom, bilo da je to blaga fizička žudnja za nikotinom ili psihička tortura koja je uzrokovana time što ne možete da se počešete tamo gde vas svrbi. Same cigarete su prljavština i otrov. Zato vam se samo u periodu apstinencije pričinjava da uživate u njima. Kao kada ste gladni ili žedni, što se duže tako osećate, veće je zadovoljstvo kad ih utolite. Pušači prave grešku kada misle da je pušenje samo navika. Oni misle: "Kad bih samo mogao do određene granice da pušim ili samo u posebnim prilikama, moj mozak i teli bi to prihvatili. Tako bih mogao da se zadržim na nekom nivou ili da smanjim, ako bih to poželeo." Neka vam ovo bude jasno: "navika" ne postoji. Pušenje je zavisnost od droge. Prirodna je sklonost da tu potrebu za nikotinom zadovoljite, ne da je trpite. Čak i kada bi sve ostalo na nivou na kom je sada, morali biste da vežbate moć volje ili discipline do kraja svog života, jer kako vaše telo postaje imuno na drogu, ono želi sve više i više, ne manje i manje. Kako vas droga uništava fizički i psihički, kako vam postepeno uništava nervni sistem, vašu snagu i samopouzdanost, tako ste vi sve manje u stanju da smanjite interval između svake cigarete. Zbog toga, u ranijim danima, mi jesmo u stanju da pušimo ili ne. Ako se prehladimo, jednostavno prestanemo. To takođe objašnjava zašto neko poput mene, koji nikada nije ni bio u iluziji da uživa u cigaretama, lančano puši iako je svaka cigareta fizičko mučenje.

Nemojte zavideti toj ženi. Kada popušite cigaretu na svakih 12 sati, to stvara osećaj da je ona najdragocenija stvar na planeti. 12 godina se ta jadna žena borila. Nije bila u stanju da prestane da puši, a ipak se plašila da poveća unos nikotina da ne bi dobila rak pluća kao njeni roditelji. Ali 23 sata i 10 minuta svakog dana ona je morala da se bori sa tim izazovom. Trebalo je imati ogromnu snagu volje da se sa tim izbori, i kao što sam rekao, takvi slučajevi su retki. Ali ona je na kraju bila u suzama. Pogledajte to sa logične strane: ili postoji istinsko zadovoljstvo u pušenju ili ne. Da postoji, ko bi želeo da se uzdržava satima, danima, nedeljama? Zašto bi vam to zadovoljstvo bilo uskraćeno u međuvremenu? Ako nema stvarnog zadovoljstva zašto se onda trudite uopšte da pušite?

Sećam se još jednog slučaja, čoveka koji je pušio pet na dan. Započeo je razgovor preko telefona, hrapavim glasom: "Gospodine Kar, ja samo želim da prestanem da pušim pre nego što umrem." Ovako je taj čovek opisao svoj život.

"Imam 61 godinu. Dobio sam rak grla od pušenja. Sada moje telo može da izdrži samo pet cigareta na dan."

"Nekada sam čvrsto spavao tokom noći. Sada se budim na svakih sat vremena i sve o čemu mislim su cigarete. Čak i kada spavam, ja sanjam cigarete."

"Ne mogu da popušim prvu cigaretu do 10 sati ujutru. Ustajem u 5 ujutru i beskonačno kuvam čajeve. Moja žena ustaje u 8, i ne želi da me vidi u kući, jer sam tako loše volje. Ja onda siđem do kućice sa biljkama i pokušavam da sebe nečim zabavim, ali moj mozak je opsednut cigaretama. U 9 sati počinjem da rolam svoju prvu cigaretu i to činim dok sve ne bude savršeno. Nije što ja želim da to bude savršeno, nego se time zabavljam. Onda čekam do 10 sati. Kad dođe 10 sati ruke počnu nekontrolisano da mi drhte. Ne zapalim u tom trenutku. Kada bih zapalio, morao bih da čekam da prođe 3 sata dok ne zapalim sledeću. Naposletku zapalim jednu, uzmem jedan dim i odmah ugasim. Ovakvim procesom činim da cigareta traje jedan sat. Popušim je skoro do filtera i onda čekam vreme kad mogu da zapalim sledeću."

Uz sve druge muke, ovaj jadni čovek je imao opekotine po svojim usnama jer je pušio cigarete do filtera. Verovatno sad imate pred sobom sliku kompletnog imbecila. Nije tako. Ovaj čovek je bio strašno visok i bio je general u Marincima. Bio je sportista i nije želeo da postane pušač. Međutim, za vreme Drugog Svetskog rata društvo je verovalo da cigarete daju snagu, i ljudima u službi su bile davane besplatno. Ovom čoveku je virtuelno bilo naređeno da postane pušač. On je onda ispaštao ceo život zbog toga, i to ga je uništilo fizički i mentalno. Da je životinja, naše društvo bi ga rešilo muka, no naše društvo i dalje dozvoljava fizički i mentalno zdravim, mladim tinejdžerima da se navuku.

Možda mislite da je ova priča preterana. Ona je ekstremna ali nije jedna jedina. Postoji hiljade sličnih priča. Taj čovek mi se potpuno otvorio, ali budite sigurni da su mu neki od prijatelja ili poznanika zavideli na tome što je pušio pet dnevno. Ako mislite da ovo može i vama da se desi, PRESTANITE DA SE ZAVARAVATE.
TO VAM SE VEĆ DEŠAVA.

U svakoj prilici pušači su ozloglašeni lažovi, lažu sami sebe. Moraju tako. Većina povremenih pušača puši mnogo više cigareta, i u mnogo više prilika, nego što bi to hteli da priznaju. Imao sam mnogo razgovora sa pušačima koji naizgled puše pet na dan, koji su popušili više od pet cigareta dok sam ja bio prisutan. Posmatrajte povremene pušače u nekim društvenim prilikama kao na primer na svadbama ili zabavama. Pušiće lančano kao najveći pušači.

Nema potreba da zavidite povremenim pušačima. Vama nije potrebno da pušite. Život je beskrajno lepši i slađi bez cigareta.

Tinejdžere je generalno teže izlečiti, ne zato što je to njima teško, već zato što ili ne veruju da su navučeni ili su u početnoj fazi bolesti i pate od iluzije da će automatski prestati sa pušenjem pre nego dospeju u sledeću fazu.

Posebno bih želeo da upozorim roditelje koji se gade pušenja da nemaju lažan osećaj sigurnosti. Sva deca se gade ukusa duvana pre nego što se navuku. I vi ste se gadili jedno vreme. Takođe ne dozvolite da vas prevare kampanje od strane države koje zaplašuju. Zamka je ista kao što je oduvek bila. Deca znaju da cigarete ubijaju, ali ona takođe znaju da ih jedna cigareta neće ubiti. U nekom dobu mogu biti pod uticajem momka ili devojke, druga iz škole ili kolege na poslu. Vi možda mislite da je njima potrebno da probaju jednu, koja će imati užasan ukus i da će ih to uveriti da se oni neće nikad anavući.

Ja smatram da je to što društvo ne može da spreči da naša deca postanu navučena na nikotin jedna od stvari koje najviše uznemiravaju, pored drugih zavisnosti. Mnogo sam razmišljao o ovom problemu i napisao sam knjigu koja je specijalno posvećena tome kako sprečiti ovaj problem kod dece, i kako im pomoći da pobegnu iz svega toga ako su već navučena na nikotin. Činjenica je da je velika većina mladih koja se navuče na teže droge - upoznata sa idejom hemijske zavisnosti, jer oni prvo upadaju u zamku nikotina. Ako im pomognete da izbegnu nikotinsku zamku značajno ćete smanjiti rizik da postanu zavisni od težih droga. Ja vas preklinjem da ne zanemarite ovo. Neophodno je zaštititi mlade u najranijem dobu, i ako imate dete, ja vas zaista teram da pročitate ovu knjigu. Čak iako sumnjate da je vaše dete već navučeno na drogu, ova knjiga će vam poslužiti kao odličan vodič da biste pomogli svom detetu da se izvuče.
"Koža mi se pročistila! Nema više suve kože niti bubuljica koje iskaču! Samo čista, nežna koža! Ja zaista sijam! Ne mogu da verujem Obrazi su mi ponovo rozikasti!" Debi S.

Poglavlje 24 - Samo jedna cigareta
"Samo jedna cigareta" je mit koji morate da sebi izbacite iz glave.

Samo sa jednom cigaretom se i počinje s pušenjem.
Samo jedna cigareta je ta koja će nam pomoći da prebrodimo neki trenutan problem, ili koju ćemo zapaliti negde u društvu, i baš ona pokvari naše mnogobrojne pokušaje da prestanemo.

Samo jedna cigareta dovoljna je da ga, kad uspe da prelomi i reši se toga, vrati nazad u zamku. Ponekad se to dešava da bi ljudi dokazali sebi da im ona više nije potrebna, i jedna cigareta upravo to i uradi. Ona bude odvratnog ukusa i ubedi pušača da sse više nikada neće navući, ali on je već navučen.

Pomisao na tu specijalnu cigaretu je ono što mnoge pušače spreči da prestanu. Prva ujutru i ona posle obroka.

Neka vam bude apsolutno jasno da filozofija "samo jedna cigareta" ne postoji. To je lančani proces koji će trajati celog vašeg života osim ako ga ne prrekinete.

Upravo taj mit o gušt-cigareti čini da pušači kukaju za njom kad prestanu. Nek vam pređe u naviku da to više ne gledate tako - to je fantazija. Kad god pomislite na pušenje, zamislite ceo život u kom trošite malo bogatstvo na privilegiju da sebe uništavate fizički i mentalno, na životni vek ropstva, lošeg zadaha.

Šteta je što ne postoji nešto kao što je cigareta što bismo mogli da iskoristimo da nas ponekad digne ili da u tome uživamo. Ali nek vam bude jasno: cigareta to nije. Ona će vas samo združiti sa doživotnom bedom. Ne biste nikada u životu popili cijanid zato što vam se sviđa ukus lešnika, i zato prestanite da kažnjavate sebe sa mislima o povremenoj cigareti ili cigari.

Pitajte pušača: "Kada biste imali mogućnost da se vratite u vreme pre nego ste se navukli, da li biste postali pušač?" Neizbežan je odgovor: "Vi mora da se šalite ": Pa ipak, svaki pušač svakodnevno ima mogućnost takvog izbora. Zašto se ne upustiti u to? Zbog straha. Zbog straha da nećete moći da prestanete ili da život nikada neće biti isti bez cigarete.

Prestanite da se zavaravate. Vi to možete. Svako može. To je smešno lako.
Da bi vam bilo lako da prestanete postoje neke osnovne stvari koje morate da shvatite. Do sada smo se već sa nekim od tih stvari suočili:

Ničega se ne odričete. Samo na prelep način možete da dobijete.
Nikada ne razmišljajte o povremenoj, gušt-cigareti. Takva ne postoji.
Vi niste drugačiji od nekog drugog. Svaki pušač može lako da prestane.
Mnogi pušači misle da su zakleti pušači ili da imaju karakter zavisnika. Ja vam obećavam da tako nešto ne postoji. Niko nema potrebu da puši, pre nego što se navučete na nikotin. Droga vas navlači - a ne priroda vaše ličnosti. Takav je efekat ove droge, ona vas tera da mislite da imate karakter zavisnika. Od suštinske važnosti da prestanete u to da verujete, jer ako u to verujete, onda ćete i biti zavisni od nikotina, čak i kada umre to malo čudovište u vašem stomaku. Od suštinske je važnosti da vam više ne bude ispran mozak.

Poglavlje 23 - Pazite se smanjivanja
Većini pušača je smanjenje broja cigareta koje popuše osnova za prestanak ili pokušaj da kontrolišu malo čudovište, a i većina lekara i savetodavaca preporučuje smanjivanje kao pomoć.

Očigledno, što manje pušite to vam je bolje, ali kao osnova za prestajanje - taj način je fatalan. Baš ti naši pokušaji da smanjimo nas drže zarobljenim ceo život.

Obično kada smanjujemo broj popušenih cigareta, posle toga pokušamo da prestanemo i ne uspemo. Posle nekoliko sati ili dana uzdržavanja pušač će reći sebi nešto poput: "Ne mogu da se suočim sa činjenicom da ne pušim, zato ću od sada samo pušiti u trenutcima kad je neki povod ili ću smanjiti na deset cigareta dnevno. Ako mi pređe u naviku da pušim deset dnevno, mogu da ostanem na tome ili da još više smanjim."

Neke užasne stvari tada mogu da se dese:

Tada je pušaču najgore. Još uvek je navučen na nikotin i održava čudovište u životu, ne samo u svom telu nego i u mozgu.
Sad samo čeka kada će zapaliti sledeću cigaretu.
Pre nego je smanjio, kad god je hteo da zapali to bi uradio i bar delimično otklonio bol od nedostatka nikotina. A sada, u skladu sa stresom koje život nosi, on u stvari nameće sebi da pati od boli pri nedostatku nikotina većinu vremena. I time čini da se oseća jadno i da bude loše volje.
Dok je udovoljavao sebi, nije uživao u većini cigareta i nije bio ni svestan da ih puši. To je bilo automatski. Jedine cigarete u kojima je mislio da uživa bile su one posle perioda apstinencije, npr. prva jutarnja, posle jela ...
Sad pošto postoji veći razmak između cigareta, on "uživa" u svakoj koju zapali. Što duže čeka, svaka cigareta time deluje kao veći užitak jer užitak nije u samoj cigareti; užitak je u kraju muka, bilo da je to blaga fizička žudnja za cigaretom ili psihička, kad kuka. Što duže patite, to svaka cigareta izgleda kao veći "užitak".

Glavni problem pri prestanku pušenja nije hemijska zavisnost. To je lako. Pušači izdrže celu noć bez cigarete; želja za cigaretom ih ne budi. Mnogi pušači će izaći iz spavaće sobe pre nego što zapale. Mnogi će pre cigarete doručkovati. Neki će sačekati da stignu na posao pa će onda zapaliti prvu cigaretu.

Izdržaće 10 sati bez cigarete i to im ne smeta. A da u toku dana moraju 10 sati da budu bez cigarete, počupali bi sebi kosu s glave.

Mnogi pušači će kupiti nov auto i uzdržavati se od pušenja u njemu. Pušači će posećivati supermarkete, pozorišta, bolnice i zubare bez preterane neprijatnosti. Mnogi će se uzdržavati u društvu nepušača. Čak ni u metroima nije bilo pobuna. Pušačima je čak drago kad im neko kaže da ne smeju da puše. U stvari, za pušače je skriveno zadovoljstvo da izdrže dug period bez cigarete. To im daje nadu da možda jednog dana neće više želeti da puše.

Pravi problem kad aprestajete je ispranost mozga, iluzija da je cigareta neka vrsta oslonca ili nagrade i da život više neće biti isti bez nje. Daleko od toga da će vas smanjivanje udaljiti od ideje pušenja; sve što se tada dešava je da postajete nesigurni i jadni, ubeđeni da je najdragocenija stvar na svetu cigareta i da nema šanse da ćete ikada biti ponovo srećni bez nje.

Ništa nije patetičnije od pušača koji pokušava da smanji. On je u iluziji da što manje puši to će mu se manje pušiti. A ustvari je obrnuto. Što manje puši, duže pati od nedostatka nikotina; što češće uživa u cigareti ona sve više gubi ukus. Ali to ga neće sprečiti da puši. Ukus nikada nije imao veze sa svim tim. Da pušači puše zato što uživaju u ukusu, niko nikada ne bi popušio više od jedne cigarete. teško vam je da u to poverujete? O.K., hajde da popričamo o tome. Koja cigareta ima najgori ukus? Tako je, ona prva koju zapalite ujutru, ona od koje zimi kašljemo i pljujemo. A koja je, za većinu pušača, najdragocenija cigareta? Tako je, prva cigareta ujutru! Da li sada zaista verujete da vi pušite zato što uživate u ukusu i mirisu, ili mislite da je možda razumnije objašnjenje da to radite jer tako otklanjate bol od nedostatka nikotina u prethodnih 9 sati?

Od suštinske je važnosti da otklonimo iluzije o pušenju pre nego ugasite tu poslednju cigaretu. Ako ne otklonite iluzije da uživate u ukusu određenih cigareta pre nego ugasite poslednju cigaretu, nema šanse da ćete biti sigurni da se nećete ponovo navući. Dakle, ako ne pušite u ovom trenutku, zapalite jednu. Udahnite 6 puta duboko taj divni duvan i zapitajte se šta je to tako veličanstveno u tom ukusu. Možda vi verujete da su samo cigarete u određenim trenutcima dobrog ukusa, kao one posle obroka. Ako je tako, čemu onda pušenje svih ostalih cigareta? Zato što vam je to prešlo u naviku? Pa zašto bi neko dozvolio sebi da mu pređe u naviku da puši kad smatra da su cigarete lošeg ukusa? I žašto ista cigareta, iz iste pakle, ima različit ukus posle obroka, od one prve ujutru? Hrana ne manja ukus posle cigareta, pa zašto bi onda i cigareta imala drugačiji ukus posle hrane?

Nemojte se samo oslanjati na ono što ja govorim, proverite, zapalite povremeno cigaretu posle obroka da se uverite da nema drugačiji ukus. Razlog iz kog pušači veruju da ona posle jela ima bolji ukus ili kad smo u društvu pa pijemo alkohol, je u tome što su to trenutci kad asu i pušači i nepušači zaista srećni, ali zavisnik od nikotina nikad ne može biti zaista srećan ako malo čudovište ostane nezadovoljeno. Nije reč samo o tome što pušači uživaju u ukusu cigarete posle jela; na kraju krajeva, mi duvan ne jedemo, i kako se uopšte može pričati o ukusu? Stvar je u tome što bi se oni osećali jadno da u takvim trenutcima ne mogu da zapale. Znači, kada pušite srećni ste, kada ne pušite niste srećni.

Smanjivanje ne da ne pomaže nego je to najgori oblik mučenja. To ne može da uspe jer se pušač u startu nada da ako mu pređe u naviku da puši sve manje i manje, da će tako smanjiti želju za cigaretama. Pušenje nije navika. To je zavisnost, a priroda svake zavisnosti je da traži sve više i više, a ne sve manje i manje. Tako pušač ako želi da smanji mora da vežba moć volje i disciplinu do kraja svog života.

Glavni problem pri prestanku pušenja nije hemijska zavisnost od nikotina. Sa tim je lako izboriti se. Pogrešno je verovanje da cigareta pruža neku vrstu užitka. Takvo verovanje se u startu oformilo ispranošću mozga kojoj smo podvrgnuti pre nego što počnemo da pušimo, koja je onda pojačana sopstvenom zavisnošću. Sve do čega smanjivanje unošenja nikotina može da dovede je da poveća tu zabludu, do te mere da pušenje dominira životom pušača u potpunosti i da ga drži u uverenju da je najdragocenija stvar na svetu cigareta.

Kao što sam već rekao, smanjivanje nikad ne upali jer morate da vežbate moć volje i discipline do kraja života. Da nemate dovoljno volje da prestanete, onda sigurno nemate ni dovoljno volje da biste uspeli da smanjite. Prestanak je mnogo lakši i manje bolan.

Čuo sam za hiljade slučajeva gde smanjivanje nije uspelo. Mali procenat jeste postigao uspeh posle kratkog perioda smanjenja popušenih cigareta, ali ti pušači su zaista prestali, nevezano za to što su smanjili. Neuspeo pokušaj da smanji čini da se pušač oseti kao nervozna olupina, i još više ga ubedi da je navučen za ceo život. To je upravo onaj sled događaja koji će ga sigurno držati da puši još pet godina, pre sledećeg pokušaja.

Ipak, smanjivanje pomaže da se u potpunosti ilustruje beskorisnost pušenja jer jasno pokazuje da se u cigareti uživa samo posle perioda apstinencije.

Dakle, izbor je sledeći.

Doživotno smanjivanje broja popušenih cigareta. Ovo bi bila samonametnuta tortura, a ionako ne biste uspeli u tome.
Gušite sebe do kraja života u sve većoj meri. Koja je poenta?
Budite dobri prema sebi. Prestanite s tim.
Još jedna važna stvar kod smanjivanja jeste činjenica da ne postoji tako nešto kao što je povremena cigareta. Pušenje je lančani proces koji će trajati ceo život, osim ako se vi ne potrudite da prekinete taj lanac.
ZAPAMTITE: SMANJIVANJE ĆE VAS SAMO UVUĆI DUBLJE U PROBLEM.

"Sada mogu da plivam, vozim bicikl, surfujem i trčim a da ne moram da zastajem da bih uhvatio dah na svakih pola sata." Kevin M.

Poglavlje 22 - Prestanak pušenja uz pomoć volje
U našem društvu je prihvaćena činjenic da je teško prestati sa pušenjem. Čak i knjige koje vas savetuju da to uradite obično počinju sa tim da vam govore kako je to teško. Istina je da je to smešno lako. Da, shvatam zašto preispitujete tu izjavu, ali uzmite je u razmatranje.

Ako je vaš cilj da pretrčite kilometar za manje od četiri minuta, to je teško. Možda ćete morati da naporno trenirate godinama, i možda ćete i tada biti fizički nesposobni da to uradite. (Većina onoga što postignemo je u našem umu. Zar nije čudno koliko je to bilo teško dok Rodžer Banister to nije uradio, a dans je to uobičajeno?)

Bilo kako bilo, da biste prestali da pušite sve što treba da uradite je da više ne pušite. Niko vas ne tera da pušite (izuzev vas samih) i, za razliku od hrane i pića, to vam nije potrebno da biste preživeli. I zato ako želite da prestanete, zašto bi to bilo teško? U stvari, i nije. Pušači to otežavaju jer koriste metodu moći volje. Ja na to gledam kao na bilo koji drugi metod koji tera pušača da oseća kao da pravi neku vrstu žrtve. Hajde da malo razmotrimo metodu moći volje.

Mi ne odlučujemo da želimo da postanemo pušači. Mi prosto eksperimentišemo sa prvih nekoliko cigareta i zato što one imaju odvratan ukus mi smo ubeđeni da možemo da prestanemo kad god poželimo. Mi popušimo tih prvih nekoliko cigareta samo kad želimo, a to uglavnom bude u društvu pušača ili na nekom dešavanju.

Pre nego što toga postanemo svesni, ne samo da ih redovno kupujemo i da pušimo kad to poželimo, nego pušimo svaki dan. Pušenje postaje deo našeg života. Gledamo da uvek imamo cigarete pri sebi. Verujemo da nam je na nekom događaju i pri obrocima bolje sa njima i da nam otklanjaju stres. Ne pada nam uopšte na pamet da će ista cigareta iz te pakle imati isti ukus i posle obroka i ujutru kad ustanemo. Ustvari pušenje ne doprinosi užitku obroka niti nekih dešavanja, niti otklanja stres, stvar je u tome što pušači misle da oni ne mogu da uživaju u obroku ili da podnesu stres bez cigarete.

Obično nam treba mnogo vremena da shvatimo da smo navučeni jer smo u iluziji da pušimo zato što uživamo u cigareti, a ne da pušimo zato što nam je potrebna cigareta. I tako dok ne uživamo u cigaretama (što je uvek slučaj), patimo od iluzije da možemo da prestanemo kad god poželimo.

Obično se dogodi da shvatimo da postoji problem, sve do trenutka kad poželimo da prestanemo. Prvi pokušaji da prestanemo su sve češći i obično ih uzrokuju nedostatak novca (momak upozna devojku i oni štede za zajednički život i ne žele da troše na cigarete), ili zdravlje (tinejdžer je aktivan sportista i vidi da mu to smeta pri disanju). Šta god da je razlog, pušač uvel čeka stresnu situaciju, bilo da je to zdravlje ili novac. Čim prestane, malo čudovište traži da se nahrani. Pušač tada poželi cigaretu, i zato što ne sme da zapali on oseti da je još više pod stresom. Ono čime obično otklanja stres sada nije dostupno, i on preživljava trostruki udarac. Verovatni rezultat posle jednog perioda mučenja je "Smanjiću" ili "Izabrao sam pogrešno vreme" ili "Sačekaću dok mi ne prođe stres". Međutim, onog trenutka kad prođe stres, on više nema potrebu da prestane i ne odlučuje da to uradi do sledećeg stresnog trenutka. Naravno, nikad nije pravi trenutak zato što ljudima u životu ne postaju stvari manje stresne; naprotiv. Odlazimo od roditelja i ulazimo u svet građenja sopstvenog doma, preuzimanje hipoteka, rađanje dece, odgovornije poslove itd. Naravno da život pušača ne može nikada postati manje stresan jer cigareta stvara stres. Kako raste nivo unosa nikotina, to pušač postaje sve više anksiozan i sve je veća iluzija o njegovoj zavisnosti.

A u stvari je iluzija da život postaje sve više strsan, a pušenje, ili nešto slično tome, stvara tu iluziju. O ovome će biti više reči u poglavlju 28.

Posle prvih neuspeha pušač se obično oslanja na to da će se jednog dana probuditi i da više neće osećati potrebu da puši. Ovo je obično potkrepljeno pričama koje je čuo od drugih bivših pušača. (Npr. "Imao sam grip i posle toga više nisam imao potrebu da pušim".)

Ne zavaravajte se. Ispitao sam ove glasine, i to nikad nije tako jednostavno kao što izgleda. U takvim slučajevima pušač se već spremao da prestane i grip je samo poslužio kao pokretač. Ja sam proveo 30-tak godina čekajući da se probudim jedno jutro sa željom da više nikada ne poželim da zapalim. Kad god sam bio gadno prehlađen jedva sam čekao da to prođe jer me je to ometalo u pušenju. Veoma često ljudi koji su prestali "samo odjednom" - pretrpe šok. Možda neki blizak rođek umre od bolesti koja je povezana sa pušenjem i oni se uplaše. Mnog oje lakše reći: "Samo sam odlučio da jednog dana prestanem. Takav sam ti ja." Ne zavaravajte se! To se neće desiti ako se vi ne potrudite da se desi.

Hajde da uz pomoć više detalja razmotrimo zašto je metoda moći volje tako teška. Većinu života mi praktikujemo metodu držanja glave u pesku i govorimo: "Prestaću sutra."

U nekim trenutcima nešt će pokrenuti pokušaj da prestanemo. To može biti zabrinutost za zdravlje, novac, društvenu neprihvatljivost ili to što prolazimo kroz period kada baš mnogo pušimo i to nam uopšte ne prija.

Šta god bio razlog, izvlačimo glavu iz peska i počnemo da razmatramo razloge za i protiv. Onda shvatimo ono što smo znali celog života: na osnovu zdrave procene, zaključak je: PRESTANI DA PUŠIŠ.

Ako bi trebalo da ocenite prednosti prestanka pušenja od 1 do 10 i uradite isto - samo sa prednostima pušenja, zbir prednosti za prestanak bi premašio prednosti pušenja.

MEđutim, iako pušač zna da će mu biti bolje kao nepušaču, on veruje da se on žrtvuje. Iako je to iluzija, to je moćna iluzija. Pušač ne zna zašto ali on veruje da za dobre trenutke i loše trenutke u životu cigareta pomaže.

Pre nego pokuša da prestane, ometa ga ispranost mozga ovog društva, potpomognuta sa sopstvenom ispranošću mozga. Ovome se mora dodati još moćnija ispranost mozga tipa "koliko je teško prestati".

On je čuo priče o pušačima koji već mesecima ne puše, i još uvek žude za cigaretom. To su nezadovoljni ljudi koji prestanu i onda celog života kukaju nad činjenicom da bi voleli da zapale. Čuo je za pušače koji već godinama ne puše, i kao žive srećne živote, ali čim popuše jednu cigaretu ponovo se navuku. Takođe zna za nekolicinu pušača koji su u naprednim fazama bolesti koji vidno uništavaju sebe i jasno je da ne uživaju u cigaretama, ali ipak nastavljaju da puše. On je verovatno, u skladu sa ovim, verovatno i sam doživeo neko slično iskustvo.

Dakle, umesto da se počne sa osećajem: "Divota! Jeste li čuli novost? Ja više nemam potrebu da pušim!", on počinje osećajem propasti, kao da pokušava da se popne na Mont Everest, i čvrsto veruje da kad se malo čudovište zakači za vas, navučeni ste za ceo život. Mnogi pušači čak kreću u proces izvinjavajući se svojim prijateljima i rođacima: "Vidi, pokušavam da ostavim cigarete. Verovatno će biti nepodnošljiv tokom narednih nekoliko nedelja. Pokušaj da izdržiš samnom." Mnogi pokušaji su osuđeni na propast pre nego što počnu.

Da pretpostavimo da pušač preživi nekoliko dana bez cigarete. Sastav duvana brzo nestaje iz njegovih pluća. Niije kupovao cigarete i zbog toga ima više novca u novčaniku. Zato razlozi za njegov prestanak pušenja polako počinju da nestaju iz njegove glave. To je kao da vidite užasnu nesreću na putu dok vozite. to će vas malo usporiti, ali kada sledeći put budete kasnili na sastanak vi ćete na to zaboraviti i vozićete kao ludi.

Na drugoj strani konopca, malo čudovište vuče jer nije dobilo svoj fiks. Nema fizičkog bola; ako ste nekad osećali isto to jer ste bili prehlađeni, niste prestali da radite ili postali depresivni. Smejali biste se tome. Sve što pušač zna je da mu treba cigareta. Zašto mu je to toliko važno on ne zna. Malo čudovište u stomaku sada oslobađa veliko čudovište u glavi, i osoba koja je do pre nekoliko sati nabrajala razloge za prestajanje - sada očajnički traži svaki izgovor da ponovo propuši. Sada kaže:

Život je suviše krata. Može negde i da me raznese bomba ili da me zgazi autobus. Uobilajeno je da se danas govori da sve stvari izazivaju rak.
Izabrao sam pogrešan trenutak. Trebalo je da sačekam da prođe Božić/ da prođe moj godišnji odmor / posle određenog sresa u životu.
Ne mogu da se skoncentrišem. Nervozan sam i loše volje. Ne mogu valjano da radim svoj posao. Prijatelji i porodica me neće voleti. Bolje da se suočim sa činjenicama - za svačije je dobro da ja ponovo propušim. Ja sam potvrđeni pušač i nema šanse da ću ikada biti srećan bez cigarete (ovo je mene držalo 33 godine)
U toj fazi pušač se obično preda. Zapali cigaretu i ludilo se povećava. U isto vreme ima neviđen osećaj otklanjanja žudnje sa cigaretom, i malo čudovište ipak na kraju dobija svoj fiks; sa druge strane ako je prošao duži period bez cigarete - ona ima užasan ukus i pušač ne može da shvati zašto on uopšte puši. To je razlog zbog koga pušač misli da nema volje. U stvari, nije reč o nedostatku volje; on je samo promenio način razmišljanja i doneo savršeno razumnu odluku u svetlu najnovije informacije. Kakva je korist da budete zdravi ako se osećate jadno? Koja je poenta da budete bogati ako se osećate jadno? Nikakva. Bolje je da živim kraće, ali da uživam, nego da živim duže i budem jadan.

Srećom, ovo nije tačno - upravo je obrnuto. Život nepušača je beskrajno lepši i u njemu se više uživa, ali ova zabluda je mene držala 33 godine i moram da priznam, da je ovo istina, ja bih još uvek bio pušač (ispravka - ne bih bio živ).

Muka kroz koju pušač prolazi nema veze sa otklanjanjem bola pri nedostatku nikotina. Tačno je, ti trenutci su okidač za osećaj jada, ali prava agonija je u mozgu i uzrokovana je sumnjom i nesigurnošću. Pušač kreće u proces misleći da se žrtvuje - i onda počinje da se oseća kao da će mu nešto biti oduzeto - a to je vid stresa. U jednom trenutku kada mu mozak kaže "Uzmi cigaretu!" to je već momenat stresa. Tako da čim prestane, on želi cigaretu. Ali sada ne može da zapali jer je prestao da puši. To ga čini još više depresivnim, i to je onda ponovo okidač.

Još jedna stvar koja sve otežava je čekanje da se nešto desi. Ako vam je cilj da položite vozački ispit, čim ga položite vi ste sigurni da ste stigli do cilja. Kod metode moć volje vi kažete "Ako mogu da izdržim bez cigarete, potreba za njom će u jednom trenutku nestati."

Kako znate kad ste uspeli? Odgovor je da nikada ne znate jer čekate da se nešto desi a ništa se više neće desiti. Vi ste prestali onda kada ste popušili tu poslednju cigaretu, a ono što sada radite je da čekate koliko će to da potraje pre nego popustite.

Kao što sam gore rekao, agonija kroz koju pušač prolazi je psihička, uzrokovana nesigurnošću. Iako nema fizičkog bola, to je ipak moćan uticaj. Pušač se oseća jadno i nesigurno. Daleko od toga da je zaboravio na pušenje; on postaje opsednut pušenjem.

Može se desiti da depresija traje danima ili nedeljama. Njegov um je opsednut sumnjama i strahovima.
"Koliko dugo će trajati želja?"
"Da li ću ikada više biti srećan?"
"Da li ću ikada više imati potrebu da ustanem iz kreveta?"
"Da li ću ikada više uživati u obroku?"
"Kako ću se ubuduće boriti sa stresom?"
Pušač čeka da se stvari poboljšaju, ali zato što i dalje kuka, cigareta postaje dragocenija.

U stvari, desi se nešto, ali pušač nije svestan toga. Ako može da preživi tri nedelje a da uopšte ne udahne nikotin, fizička potreba za njim će nestati. Međutim, kao što sam ranije naveo, bolovi od nedostatka nikotina su tako blagi da ih pušač nije ni svestan. Ali posle 3 nedelje većina pušača oseti da se rešila muke. Onda zapale cigaretu da bi se u to uverili, i ona to upravo uradi. Ima užasan ukus, ali bivši pušač je sada ubacio svežu dozu nikotina u telo i čim ugasi cigaretu nikotin će početi da napušta telo. Sada će mali glas u pozadini mozga početi da govori: "Želiš još jednu." U stvari, on se jeste bio rešio muke ali se sad ponovo navukao.

Pušač obično neće odmah upaliti cigaretu. On misli "Ne želim da se ponovo navučem." I tako dozvoljava da prođe siguran period. To mogu biti sati, dani, čak nedelje. Bivši pušač sada kaže: "Pa nisam se navukao, tako da mogu bez brige da popušim još jednu." Upao je u istu zamku kao i nekada kada je prvi put počeo da puši i ponovo je na klizavom konopcu.

Pušači koji uspeju uz pomoć metode snage volje smatraju da je ta metoda teška i da treba dosta vremena za nju, jer je glavni problem ispran mozak, i dugo posle prestanka fizičke navučenosti pušač i dalje kuka za cigaretom.

Mnogi pušači uspeju koristeći ovu metodu, ali to je težak način i zahteva mnogo truda, i pre će se na taj način doći do neuspeha nego uspeha. Čak i oni koji uspeju, idu kroz život osećajući se ranjivo. Ostane u njima procenat ispranog mozga i verovanja da u nekim lošim ili dobrim trenutcima cigareta može da vas podigne (Većina nepušača takođe pati od te iluzije. Oni su takođe podlegli ispranosti mozga ali ili shvate da ne mogu da uživaju u pušenju ili ne žele da puše zbog posledica). To objašnjava zašto mnogi pušači koji prestanu - ponovo propuše posle mnogo vremena.

Mnogi bivši pušači će ponekad zapaliti cigaretu kao "poseban gušt" ili da bi ubedili sebe kako su odvratne. To se i desi, ali čim je ugase nikotin počne da napušta telo i mali glas u pozadini mozga kaže: "Želiš još jednu." Ako zapale još jednu, ona je odvratnog ukusa i oni kažu: "Divno. Sve dok ne uživam u njima neću se navući. Posle Božića/godišnjih/trauma/prestaću."

Prekasno. Već su navučeni. Ponovo su upali u istu zamku.

Kao što stalno ponavljam, uživanje nema veze sa tim. Nikada nije imalo veze! Da pušimo zato što u tome uživamo, niko nikad ne bi popušio više od jedne cigarete. Mi pretpostavljamo da uživamo u njima jer ne možemo da verujemo da bismo mogli da budemo toliko glupi da pušimo a da ne uživamo. To je taj deo u podsvesti koji se odnosi na pušenje. Kad biste mogli da budete svesni otrova koji ulaze u vaša pluća i da morate da kažete sebi: "Ovo ćete koštati 50.000 funti, i ova cigareta možda jeste ona koja će uzrokovati rak." Čak bi i iluzija uživanja nestala. Kada pokušavamo da ignorišemo negativne efekte pušenja, osećamo se glupim. Kada bismo morali da se suočimo sa tim, to bi bilo nepodnošljivo! Ako posmatrate pušače, posebno na društvenim funkcijama, videćete da su oni srećni samo kada nisu svesni da puše. Kad postanu svesni toga, počne da im bude nelagodno i počnu da se izvinjavaju. Mi pušimo da bi smo nahranili to malo čudovište... i kad izbacite to malo čudovište iz svog tela i veliko čudovište iz svog mozga, nećete imati ni želju ni potrebu da pušite.

Poglavlje 21 - Prednosti pušača