Treci svetski rat - poslednja vremena

prorocanstva sv Nila i Pouke vladike Averkija

Lakomislenost - Ili…?


Strazite, dakle, jer ne znate u koji ce
cas doci Gospod vas…
Budite spremni, jer u koji cas ne mislite
Doci ce Sin Coveciji…
Ako li taj rdjavi sluga rece u srcu svome:
Nece moj gospodar jos zadugo doci…
Doci ce gospodar toga sluge u dan kada se
Ne nada I u cas kada ne misli I raseci ce
Ga napola I dace mu udeo sa licemerima.
Onde ce biti plac I skrgut zuba.
(Mt. 24, 42-51)


Odavno vec poznata je knjiga koja je 1912. godine izdata na Atosu I
koja je naslovljena "Posmrtna zavestanja prepodobnog Nila Mirotocivog
Atonskog". Ona sadrzi, osim duhovnih pouka I opomena monastvu,
prorocanstva ovog velikog podviznika o poslednjim vremenima, o
svetskom zacarenju Antihrista I o nevoljama koje ce zatim postici
svet. Sada smo dobili ruski prevod predskazanja svetogorskog
otselnika, koja se prevashodno odnose na XX vek, a koja do danas nisu
bila prevedena sa grckog I stoga su nam nepoznata. To su porazna
prorocanstva koja zapravo samo dopunjuju I razvijaju ono sto smo I
ranije znali. Ovo je njihov doslovni tekst:

"Od oko 1900. godine, pa do sredine XX stoleca, ljudi toga doba
postace takvi da ce se jedva moci prepoznati. Kada se priblizi vreme
Antihristova dolaska, razum ljudi pomracice se od plotskih strasti I
samo ce se bescasce I bezakonje razrasti. Svet ce biti
neprepoznatljiv, izmenice se izgled ljudski, zahvaljujucu bestidnosti
u odevanju I cesljanju nece moci jasno da se razlikuju muskarci od
zena. Ti ce ljudi biti divlji I zverski surovi zbog sablazni
Antihristovih. Nece biti postovanja prema roditeljima I starijima,
ljubav ce nestati. A pastiri hriscanski, episkopi I svestenici,
postace ljudi sujetni koji savrseno ne razlikuju desni put od levoga.
Tada ce se hriscanski moral I predanje izmeniti. Medju ljudima ce
nestati skromnosti I celomudrija, a zacarice se blud I raspustenost.
Laz I srebroljubje prevazici ce svaku meru, a tesko onima koji
gomilaju blago. Drustvom ce zagospodariti blud, preljuba, muzelostvo,
tajna dela, kradje I ubistva.

I u to buduce vreme, zahvaljujuci sili ogromnoga zlocinstva I
raspusnosti, ljudi ce se lisiti blagodati Svetog Duha koju su dobili
na Svetom Krstenju, a ujedno ce izgubiti I grizu savesti.

Crkve Bozije ostace bez bogobojazljivih I blagocestivih pastira I
tesko tada onima hriscanima koji ostaju u svetu I koji ce savrseno
izgubiti veru, posto ce biti liseni mogucnosti da ma od koga vide
svetlost poznanja. Tada ce se oni udaljavati od sveta, trazeci u
svestenim pribezistima olaksanje od dusevnih stradanja, ali svugde ce
nailaziti na prepreke I tegobe. I sve ce to biti posledica toga sto
ce Antihrist uspeti da gospodari svima I da postane vladar cele
vasceljene I sto ce tvoriti cudesa I neverovatna znamenja. On ce uz
to dati porocnu mudrost nesrecnom coveku, tako da ce ovaj naciniti
takva otkrica da moze jedan covek sa drugim da razgovara sa jednog
kraja zemlje na drugi. Tada ce ljudi leteti po vazduhu kao ptice I
prosecace morske dubine kao ribe. I kada sve to dostignu, bedni ljudi
ce u udobnosti provoditi zivot, ne znajuci, nesrecnici, da je to -
obmana Antihristova. A on ce, zlikovac, zahvaljujuci covekovoj sujeti
tako usavrsavati nauku, da ce to ljude skrenuti sa puta I privesti
neverovanju u postojanje Troipostasnoga Boga.

Tada ce Sveblagi Bog, videci pogibao ljudskoga roda, skratiti dane
radi onih malobrojnih koji se spasavaju, jer ce Antihrist hteti da
sablazni, ako je moguce, I izabrane… Tada ce se iznenada pojaviti mac
kazne I ubice opsenara I sluge njegove."

Moze li jos kome da ne bude jasno da je u ovom porazno prorocanstvu
pred nama jasna slika svega sto se danas dogadja u svetu?

Neki potpuno uzaludno I neosnovano nastoje da nas uvere kako je "uvek
tako bilo" I da "niceg novog sada nema". Svakako, greha I bezakonja
svagda je bilo, ali nikada jos u istoriji hriscanskog covecanstva sve
to nije poprimalo tako uistinu cudovisne razmere kao u nase vreme -
ljudi su oduvek gresili, ali nikada jos tako bezocno, tako javno I
drsko, bez ma kakvog nagovestaja pokajanja, kao danas.

Vredno je pomena I to da je sve o cemu se govori u ovome
prorocanstvu poprimilo jos vece razmere u poslednjih pola veka -
otkako se survala nasa pravoslavna Rusija sa "onim koji zadrzava" kao
njenom glavom I koji je, po recima nasih duhonosnih svetilnika,
episkopa Teofana Zatvornika I svetoga Jovana Kronstatskog, "zadrzavao
bezboznicko smucivanje I mrsko ucenje", ne dajuci Antihristu da se
pojavi.

Nema vise nikoga ko bi se njegovom pojavljivanju mogao
suprotstaviti I zato je sasvim prirodno ocekivati njegov dolazak I
zacarenje u svetu koji je sasvim pogruzen u svakovrsne grehe I
bezakonja. I ne samo da ga sada niko ne sprecava da dodje, nego
naprotiv - mnogi su se posveceno ukljucili u posao oko pripreme
njegovog skorog zacarenja, ukljucujuci - strasno je reci - cak I neke
hriscanske svestenosluzitelje, pa I najvise crkvane jerarhe, koji su
satrudnici bezboznika I javnih I tajnih neprijatelja naseg Gospoda I
Spasitelja. Oni sa njima pregovaraju, sklapaju razlicite kompromise
I saglasavaju se I u ovome sto se neretko granici sa izdajom nase
svete vere I Crkve.

"Apostasija" ili "otpadnistvo", o cemu je proricalo Slovo Bozije
u licnosti Svetog Apostola Pavla (2. Sol. 2. glava), sada je u punom
zamahu I tesko onome ko to ne vidi ili, sto je verovatnije, ne zeli
da vidi, ko iz neoprostive lakomislenosti zatvara oci na sve sto se
dogadja u svetu I umiruje sebe I druge kako "nicega posebnog sada
nema", kako je "sve prirodno". No je li to tek lakomislenost? Ne
krije li se iza toga jos nesto, misao o cemu se sama namece kada se
slusaju takva naivna uveravanja? Antihrist I njegove sluge niposto
nisu zainteresovani za to da se o njegovom dolasku I zacarenju
previse govori I razglasava: on ce doci kao veliki dobrocinitelj
covecanstva I cak pokrovitelj vere I Crkve, ocekujuci sveopste
priznanje I svenarodno poklonjenje. A iz svetootackih propostva mi
znamo da ce Antihrista da prime I da mu se poklone ne samo sasvim
neverujuci, nego I oni koje on obmane kao navodno verujuce, pa cak I
hriscanski svestenoslizitelji, ukljucujuci tu I nosioce I najvisih
crkvenih cinova.

Je li vreme pojave Antihrista vec doslo?
Mi ti ne tvrdimo.
Samo kazemo da se duh antihristov u svetu vec jasno oseca, ako da
je njegovo javljanje vec blizu, pred vratima, po recima Hrista
Spasitelja Koji nam je dao mnostvo znakova blizine kraja.

A osim toga, sto je najvaznije, mi zelimo da sve upozorimo na
obmanu tim duhom antihristovim. On vec I sada, u liku svojih slugu
koje pripremaju njegov dolazak, veoma lukavo I vesto vrbuje svoje
pristalice I sledbenike, mameci ih razlicitim privlacnim parolama I
sablaznjivim obecanjima. I mnogi se vec hvataju na njegovu udicu I u
njegove vesto razapete mreze…

Odbacivati misli o dolasku Antihristovom - u njegovom je interesu I
veoma je opasno. Onaj ko to cini vec je napola u njegovim rukama I
jasno je da ce mu se pokloniti kad dodje, pribrojavsi se njegovim
vernim slugama.

A sta ce biti sa predskazanjima o navodnom predstojecem
vaskrsenju Rusije I trijumfu Pravoslavlja u njoj I u celom svetu?

Svi bismo mi, razume se, veoma zeleli da vidimo nasu nesrecnu
Otadzbinu Rusiju gde vaskrsava u novi zivot I da ucestvujemo u
trijumfu nase svete vere - cemu reci! Ali takvu neiskazivu milost
Bozju valja zasluziti. Inace, tek tako, toga biti nece I nadati mu
se, bez ikakvog osnova - uzalud je.

Uz to, neophodno je znati da su sva predskazanja uvek relativna I
da uopste nisu bezuslovna. I sam prorok Jona, po dopustenju Bozijem,
predskazivao je pogibao I propast velikog grada Ninive, no to se
prorocanstvo nije ispunilo. Niniva nije bila razrusena - Bog ju je
postedeo zbog svenarodnog pokajanja njenih zitelja, pocev od samog
cara.

Tako I mi treba da gledamo na savremena zbivanja u svetu: mac
kazne vec visi nad svetom, no blaga desnica Bozja jos ga moze
ukloniti, ukoliko u svetu bude tog "sveopstega moralnog ociscenja,
svenarodnog dubokog pokajanja I dviga od neznabozackih nastrojanja ka
hriscanskim", na sta je - avaj!- zalud svojevremeno pozivao ruski
narod nas divni pastir-cudovtorac, sveti pravedni Jovan Kronstatski.

"Bez pokajanja nema spasenja" - to je sveta istina znana svakom
pravom hriscaninu I stoga je vise nego naivno nadati se da ce do
spasenja I preporoda Rusije I celoga sveta doci bez pokajanja.

U svojim besedama is 1906 I 1907. godine sveto pravedni Jovan
Kronstatski je govorio doslovno ovako: "Kako se vidi, ubrzo ce doci
dan Drugog Dolaska Hristova - jer nastupilo je u Svetom Pismu
predskazano odstupnistvo od vere… Sta da se dalje ocekuje, ukoliko se
produzi ovakvo bezverje, ovakva moralna iskvarenost, ovakvo
bezvlasce? Treba li Hristos ponovo da dodje na zemlju, da se ponovo
raspne I umre za nas? Ne! To bi bilo ruganje Bogu I gazenje Njegovih
Svetih Zakona. On ce ubrzo doci, ali da sudi svetu I da svakome da po
delima…Moze biti da cemo ubrzo zacuti strasnu vest: 'Evo, Zenik
dolazi u ponoc I blazen je koga nadje gde bdi'… Ako u ruskom narodu
ne bude pokajanja, kraj sveta je bolizu".

Eto zasto svi mi treba sada da mislimo pre svega na pokajanje,
odlozivsi daleko na stranu sve drugo - sve sujetne brige, planove I
ideje.

Ima li pak u savremenom svetu takvog pokajanja, takvog sveopsteg
obracanja Bogu, koje je jedino kadro da ukloni karajucu desnicu
Boziju od u bezdan moralnoga pada sve dublje poguzenog sveta?

Nema.
U okolnostima u kojima danas zivimo pomenuto prorocanstvo
prepodobnog Nila Mirotocivog nije nista manje aktuelno. Za sve nas
jednako su obavezujuca upozorenja I opomene Hristove o Njegovom
Drugom dolasku I o bezuslovnoj neophodnosti nasega stalnog
pripremanja za to.

Bdite! - zapovedi nam je Hristos Spasitelj - jer u cas u koji ne
mislite doci ce Sin Coveciji (Mt. 24, 44).

Upravo tako nastrojenje jeste nas zakon, ukoliko smo istinski
hriscani I ako se nismo prodali slugama dolazeceg Antihrista.

iz knjige SVETA REVNOST- VLADIKA AVERKIJE

[You must be registered and logged in to see this link.]

Sveti Jefrem Sirin – O dolasku Antihrista, o njegovoj vladavini i o Strasnom Drugom Dolasku Gospodnjem

Zloba klete Zmije

Spletke Stare Zmije

Licina i pravo lice Svepoganoga

Carobnicke vestine

Strahote Antihristove vladavine




Zloba klete Zmije


Ja, najmanji, gresni, ispunjen prestupima, Jefrem, hocu li biti kadar da iskazem ono sto je iznad mojih snaga? No kako je Spasitelj, po blagosti Svojoj, i neuke naucio premudrosti, a preko njih svuda prosvetio verne, tako ce On i moj jezik uciniti jasnim, bez mane, na korist i (pouku) kako meni samome, koji govorim, tako i svim slusateljima.

Ali, s bolom poceh besedu, i sa uzdisanjem cu govoriti o kraju ovoga sveta, i o onoj najbestidnijoj i uzasnoj Zmiji, koja ce uzbuniti svekoliko podnebesje, i u srca covecija uliti strah, malodusnost i strasno neverje i csiti cudesa, znamenja i zastrasivanja „da bi, ako je moguce, prevarili i izabrane“ (Mat. 24-24), i sve obmanuti laznim znamenjima i prividnim cudesima koja ce uciniti.

Jer, po dopustenju Svetoga Boga, ona: ce dobiti vlast da vara svet, zbog toga sto se svet ispunio bezbozjem i na sve strane se cine uzasi svake vrste. Zato je Precisti Vladika, zbog bezbozja ljudskog. dopustio da svet bude iskusan duhom lazi, jer se tako ljudima prohtelo – da odstupe od Boga i zavole Lukavoga.

Veliki podvig, braco, ceka u ta vremena narocito verne, kada sama Zmija, sa velikom vlascu, bude csnla znamenja i cudesa, kada se u strasnim Prizracima (prividjenjima) bude prikazivapa slicna Bogu, i letela bude kroz vazduh, i kada se svi demoni, slicno Angelima, budu uzneli pred muciteljem. Jer ce se silno oglasiti menjajuci (svoj lik) i beskrajno zastrasujuci sve ljude.

Ko ce se tada, braco, pokazati kao onaj ko je ogradjen nepokolebivom verom, kao onaj ko ima u dusi verni znamen – sveti Dolazak Jedinorodnog Sina, Boga nasega, kada sagleda ovu neizrecivu muku odasvud nadolazecu na svaku dusu!?

Jer za tu muku nece biti uopste ni otkuda, ni sa zemlje ni sa mora, ikakve utehe, ni odmora. Uskoro, kada bude video da je citav svet u metezu, da svako bezi da se skrije u planinama, i dok jedni umiru od gladi, da se drugi tope kao vosak od zedji, i da nema nikog da se smiluje, kada video bude da svako lice proliva suze i sa silnom zeljom pita „ima li negde na zemlji reci Bozije“, i cuo odgovor „nigde“, koji ce covek podneti ove dane, ko istrpeti nepodnosivu muku?!

Uskoro, kada bude video pomesane narode, koji ce od krajeva zemlje ici da vide Mucitelja, i pri cemu ce se mnogi pokloniti Mucitelju, u drhatu klicuci: „Ti si nas spasitelj“?!

More se komesa, zemlja sahne, nebesa ne daju kise, rastinje vene, i svi sto zive na istoku zemlje od velikog straha na zapad beze, a oni sto zive na zapadu u drhatu beze na isgok. Bestidni ce, primivsi tada vlast, pospati demone u sve krajeve da smelo propovedaju: „Veliki car javio se u slavi, idite i vidite ga“. U koga ce biti kao dijamant tvrda i otporna dusa, da muzanstveno (hrabro) podnese sve te sablazni? Gde je, kako rekoh, takav covek, koga bi proslavljali svi Angeli?

A mene, hristoljubiva i savrsena braco, obuzima uzas pri samom secanju na Zmiju, dok premisljam u sebi o patnji koja ce postici ljude u ta vremena i pomnsljam na to koliko ce se surovom prema ljudskom rodu pokazati ta gnusobnica. i koliko ce vise jos te zlobe imati prema Svetima (pravoslavnim Hriscanima, nap.prir.) koji ce moci da odolevaju njenim prividnim cudesima. Jer ce se tad naci mnogo ljudi blagougodnih Bogu, kojima ce u brdima i pustim mestima biti moguce da se spasu mnogim molitvama i placem srca.

Jer Sveti Bog, videci njihove neiskazive suze c iskrenu veru, smilovace im se kao nezni Otac i sacuvace ih tamo gde se budu krili, sve dok svepogana Zmija ne prestane da trazi Svete po zemlji i po moru, smatrajuci da se vec zacarila na zemlji i da su joj svi potcinjeni. I ne shvatajuci svoju nemoc i onu gordost zbog koje je pao, namislice Necastivi da se usprotivi Gospodu u onaj strasni cas kada Gospod dodje s nebesa.

Ipak, dovesce zemlju u smutnju, i sve preplasiti laznim carobnickim znacima. U vreme, kada Zmija dodje, nece biti mira na zemlji, bice velika muka, metez, nered, smrt i glad u svim krajevima. Jer je Sam Gospod nas Bozanstvenim ustima izrekao da takve nevolje „nije bilo od pocetka Bogom stvorenog sveta“ (Marko 13-19).

Kako onda mi gresni da predstavimo tako preveliku, cak neizrecivu nevolju, kada ju je tako nazvao Bog? Neka svako sa paznjom zaustavi svoj um na onim svetim recima Gospoda i Spasitelja, naseg koja kazu da On, po blagosti Svojoj, zbog prevelike muke i nuzde, zeli da skrati dane nevolje opominjuci nas i govoreci: „Molite se Bogu da bezanje vase ne bude u zimu il u subotu!“! (Mat. 24-20); i jos: „Bdite jednako“ i neprestano „molite se Bogu da budete kadri uteci od svega ovoga sto ce se zbiti, i, stati pred Boga“ (Luka 21-36); jer je vreme blizu.

I svi smo mi podvrgnuti ovoj nevolji, ali cemo neprestano, sa suzama n molitvama, dan i noc pripadati k Bogu, da bi smo se gresni spasli. Ko ima skrusenja i suza, taj u molitvama nek moli Gospoda da ga izbavi velike nevolje koja ce doci na zemlju, i da uopste ne vidi samu Zver, a takodje ni da ne cuje kakve ce na raznim mestima bivati strahote, zemljotresi, glad, i razlicite smrti na zemlji.

Neophodna je zato dusa muzanstvena, sposobna, da tako kazem, da kormilari svojim zivotom usred ovih sablazni. Ko se pak, pokaze, makar i najmanje, kao lenjivac, njega ce lako savladati i obuzeti znamenja lukave i pokvarene Zmije, a takav ce se na Sudu pokazati neopravdan, jer je sam, dobrovoljno, poverovao Mucitelju. Mnogo nam je molitava i suza potrebno, ljubljeni, da bnsmo postojano stajali u iskusenjima. Mnogo ce obmana prirediti Zver, jer ce on. bogoborni, pozeleti sve da pogubi.



Spletke Stare Zmije


Poslusajte, hrnstoljubiva braco moja, sta je on ucinio u pustinji, sa Izrailjom izasavsim iz Epsta, kako se lukavo on, Kleti i Svepogani, i podmuklo dovzo da ih sve uvuce u najtezi greh.

Ubacio je misao Valaamu da pruzi najzlobniji savet Valaku, caru mediamskom, da gradske zene uvede u kolibe i ulovi njima Izrailjce, okrenuvsi nh bludu i idolskom zrtvoprinosenju, da bi ih na kraju satro Bog, kao bezboznike, kad svi budu bludnicili s ovim zenama kao beslovesni. I postavi car zene javno pred narodom i trpeze pred vratima s levanicama i zrtvama, sve uvlaceci u smrt, da bi oni koji hoce da cine blud s ovim necistim zenama prvo zrtvovali levanice (idolima, nap.prir.), a potom usli u kolibe, jer zene nisu nista drugo trazile od Izrailaca, nego su svakoga ko im dolazi prinudjavale da prinese zrtvu.

I knezevima car ponudi kceri knezevske, i bogatima kceri bogataske, a svom ostalom narodu mnostvo zena iz prostog naroda, da bi ih sve zajedno ulovio u smrt, i da se bogatas ne zgadi siromasne, a knez neke kceri prostog coveka. Vidis li delo nepravde, spletku lukavu! Kako svima iskopa jamu pogibelji za smrt! Vide li ko od vas kada tako bestidno delo – blud naoruzan dvoseklim macem? Jer su dvostruko strasnom smrcu unistavale zene one, koji im ulazahu, nagoneci ih da prinose zrtve (idolima, nap.prir.) i bludnice.

Ovom ce istom nacinu pribeci Mucitelj, da bi postigao da svi ponesu na sebi pecat Zveri, kad u svoje vreme, pri hraju sveta, dodje on da svakog obmane znacima, da jedino na takav nacin mognu da kupe sebi hranu n sve sto im je potrebno. Radi ostvarenja ovoga postavice u narodu staresine. Obratite paznju, braco, na izuzetno opaku zamku Zveri, na podmuklost njenoga lukavstva: pocinje od stomaka, da bi covek, doveden do granice izdrzivosti nedostatkom hrane bio prinudjen da primi njen pecat.

A svoj pecat gnusni stavljace ne na bilo koji deo tela, nego na desnu ruku covekovu. A takodje, stavljace svoj necastivi znak i na celo, da covek ne bude u mogucnosti da se desnom rukom osenjuje znamenjem Hrista Spasitelja nasega, a takodje i da ne bi mogao da stavi sebi na celo, bez sumnje, strasno i sveto Ime Gospodnje i slavni i stgrasni Krst Spasiteljev.

Jer zna ovaj nesrecnik da ce Krst Gospodnji, ako bude na onome na kome upisan, razrusiti njegovu silu. I zbog toga ce postavljati pecat na desnoj ruci coveka, jer ona zapecacuje Krstom sve udove nase, a na slican nacin n celo na svom vrhu nosi Spasiteljea znak, kao sto svecnjak nosi izvor svetlosti. I tako, braco moja, svim vernim i snaznim hristoljubivim ljudima predstoji tezak podvig, da ni jednom ne pokleknu do smrtnoga casa, i ne iznemognu, kada Zmija bude upisivala svoj pecat umesto Krsta.

Jer ce se na sve nacine starati da Ime Gospoda i Spasitelja – ovo Svesveto i Precisto Ime – uopste ne bude spominjano u vremenu Zmije. A cinice ovo u nemoci, bojeci se i drhcuci rd Svete Sile Spasiteljevog Imena. Jer, ko se ne zapecati, njenim pecatom, nece biti plen njene obmane – od takvoga nece odstupiti Gospod, vec ce prosvetljavati njegovo srce i privuci ga k Sebi.

Buduci ubrojani medju Svete, hristoljubnvi i verni, sa suzama vas preklinjem i savetujem ja zalosni, ne dajmo se lako uloviti od strane Neprijatelja, bolje reci bivajmo neuhvatljivi Silom Krsnom. Neizbezni podvig vec je pred vratima. Svi uzmimo na sebe stit vere sa ljubavlju pocrpimo sa Bozanstvenoga Istocnika (Izvora) spasonosna za duse nase nadanja.

Mislim, ljubljena braco, na Nestvorenu Jednosustnu Trojkcu, ovaj Istocnik, Koji je izvor zivota. Ako je dusa nasa ogradjena takvim oruzjem, onda je Zmija pobedjena. Pri svemu tome, duzni smo moliti se da „ne padnemo u napast“, i „beg nas da ne bude u zimu“. I tako, budite spremni, kao verne sluge, koje vole svoga Gospodara i ne prihvataju drugoga. Jer ce ovaj zlocestivi i uzasni lopov doci iznenada, u svoje vreme, s namerom da ukrade, pokolje i pogubi izabrano stado istinitog Pastira.

On ce uzeti na sebe spoljasnji vid istinitoga Pastira, kako bi obmanuo ovce od stada. No oni koji dobro poznaju Sveti Glas istinitog Pastira, istog casa ce prepoznati obmanjivaca, zbog toga sto glas zlocestivoga ni malo ne lici na glas istinitog Pastira, i ispunjen je zlobom – to je pritvorni glas lopova, pa ubrzo postaje jasno kakav je on. Pobrinimo se sada da saznamo, kao drugo, u kakvom ce liku doci na zemlju bestidna zmija.

Spasitelj, zeleci da spase ljudski rod, rodio se od Djeve, kao covek, pobedio djavola svetom Silom Svoga Bozanstva, i bio krotak i smeran (smiren) na zemlji, da bi nas uzveo sa zemlje na nebo. Ovaj isti Bog, Koji je stvarno i istinski bio zacet, vaplotio i rodio se po telu nasem od Svete Djeve, krsnim Svojim stradanjem spasavsi sve, i dao je Zapovesti. On ce opet doci u poslednji dan, da sudi zivima i mrtvima, i svim pravednima i bezboznima dace po delima njihovim, kao pravedni Sudija.



Licina i pravo lice Svepoganoga


Znajuci ovo – da ce Gospod opet doci sa neba u Slavi Bozanstva – zamislio je Neprijatelj da sam uzme privid Njegovog dolaska i tako obmane sve. Ali nas Gospod na lucezarnim ce oblacima doci na zemlju poput strasne munje. Nece tako, nece na svetlim oblacima, doci na zemlju Neprijatelj, jer je on prestupnik.

Uistinu, njegovo orudje ce se roditi od neciste zene, i nece se on sam (djavo) vaplotiti, nego ce kao njegova slika doci Svepogani (Antihrist), kao lopov, da bi sve obmanuo: doci ce pritvorno kao pobozan, gradeci se smiren i krotak, kao neko ko mrzi – kako ce govoriti o sebi – nepravdu, gnusa se idola, postuje poboznost, dobar, skroman, izuzetno pristojan i lepog izgleda, veoma postojan, prema svima ljubazan, uvazavajuci narocito narod judejski, jer ce Judeji ocekivati njegov dolazak.

Pri svemu tome, imace veliku moc da cini cudesa, znake i zastrasivanja, koristeci se lukavstvima kako bi svima ugodio, i da bi ga sto pre zavoleo prost narod. Nece primati poklone, ni govoriti gnevno, niti izgledati mracan i ljut, nego ce uvek biti umiljat. Prema tome, blagim izgledom ce zavaravati svet, dok se ne zacari. Jer kad mnogi narodi i sgalezi uvide takve vrline, savrsenstva i moci. sve ce u isti mah obuzeti ista misao, i sa najvecom radoscu ce ga postaviti za Cara, govoreci jedan drugome: „Gde cemo jos naci coveka tako dobrog, pravednog?“

Vise od svih proslavice ga i obradovati se njegovom carevanju narod bogoubica – Judeji. Zbog toga ce i on, starajuci se o njima, kao da ih pretpostavlja drugima, podici ponovo njihov Hram.

Tokom carevanja na zemlji ove Zmije, narodi ce od sveg srca postati njegovi saveznici. Edom, Moav, a takodje i Amorejci, s radoscu ce mu se pokloniti, kao zakonitom caru, i bice medju prvim njegovim pobornicima.

Ubrzo potom, ucvrstice se njegovo carstvo, i s gnevom ce poraziti trojicu velikih careva.


Carobnicke vestine


Zatim ce se ova Zmija pogorditi u srcu preko svake mere i izrigati svoju gorcinu: bljujuci smrtonosni otrov sa Siona, izazvace pometnju u vaseljeni, podici ce njene krajeve, sve ce pritisnuti, oskvrnivsi mnoge duse, postupajuci vec ne kao covek dobronameran, brizan, ljubazan, vec u svakoj prilici surov, zestok, gnevljiv, razdrazljiv, nagao, divalj, strasan, odvratan, mrzitelj, mrzak, ljut, lukav, pogubak, bestidan, u svom svirepom bezumlju pokusavajuci da citav rod smrtnika sunovrati u okean bezbozja, proizvodeci velike znake i mnogobrojne pretnje, prikazujuci sve ovo lazno, a ne istinski.

Na taj nacin Mucitelj ce premestati brda, u laznom prizraku (prividjenju), a ne stvarno. U prisustvu mnogobrojne gomile, sastavljene od raznih naroda i staleza, koja ce ga slaviti zbog nezamislivih cudesa, silovito ce se oglasiti od cega ce se potresti mesto na kome je sabran narod pred njim, i drsko ce kazati: „Poznajte svi narodi veliku moc moje vlasti.

Evo, pred svima vama naredjujem ovoj velikoj planini, koja stoji pred nama, da, na moju rec, sa mora dodje ovamo k nama”. I reci ce Necisti „Naredjujem ti, dodji sada ovamo kroz more“. I na oci gledalaca, brdo ce poci, u stvari nimalo se ne pomjerajuci iz svojih osnova. Jer, sto je u pocetku stvaranja utemeljio i postavio Svevisnji Bog, nece biti pod vlascu ovog najgnusnijeg, vec ce on poceti da obmanjuje svet magijskim carolijama.

Takodje, drugom brdu, koje lezi u dubini velikog mora, u vidu veoma velikog ostrva, naredice da sidje sa svoga mesta i na zadovoljstvo gledalaca izadje na kopno, na lepu obalu. Iako se ostrvo uopste nece pomaci iz mora, opet ce se cnniti da je ono brdo, koje stoje na kopno. I jos ce ova Zmija rasiriti ruke i dozvati mnostvo gmnzavaca i ptica.

Na slican nacin stupice na nebo i poci po njemu kao po zemlji, a sve to bice samo prividjenje. I mnogi ce poverovati i proslaviti ga, kao silnog Boga.

Ali onome ko ima Boga u sebi bice bistre oci srca, i iskrenom verom jasno ce videti i prepoznati ga. Svako, ko nosi u sebi strah Boziji i kome su ciste oci srdacne, tacno ce znati da se ni brdo nije pokrenulo sa svoga mesta, niti je ostrvo prelazilo iz mora na kopno.



Strahote Antihristove vladavine


Tada ce gorko zaplakati svaka dusa: Tada ce svi uvideti da ih neizreciva muka progoni i danju i nocu, i nigde nece naci hrane da utole glad. Jer ce surovi nadzornici biti postavljenn na onom mestu, i samo onome ko ima na celu ili desnoj ruci zig Mucitelja, bice biti dozvoljeno da kupi sebi malo hrane, kakva se nadje. Tada ce deca umirati u krilu majki, umirace majka nad svojim cedom, umrece tako i otac sa zenom i decom nasred trga i nece biti nikoga da ih sahrani i polozi u grob.

Od mnostva leseva na ulicama svuda ce se siriti smrad koji ce grozno muciti zive. S bolom i uzdisanjem reci ce svak jutrom: „Kad ce vece, da se odmorimo?“. Kad nastupi vece, s najgorcim suzama govorice u sebi: „Hoce li skoro svanuti, da se izbavimo od ove muke koja nas je snasla?“. Ali nece biti gde da se bezi ali skrije, jer ce sve biti u metezu, i more i kopno – strah i uzas na moru, strah i uzas na zemlji.

Mnogo zlata i srebra i svilene odece nikome nece biti od koristi u vreme ove muke, nego ce svi ljudi blazenim zvati mrtve, pokopane pre no je na zemlju dosla ova velika beda. I zlato i srebro valjace se po ulicama, rasuto, i niko ga se nece doticati jer ce svima omrznuti. Svi ce hitati da beze i sakriju se, ali se nigde nece moci skloniti od stradanja; naprotiv, pri svoj muci, gladi i strahu, ujedace ih divlje zveri i otrovni gmizavci.

Strah iznutra, spolja trepet; danju i nocu lesevi na ulicama. Zadah na ulicama, zadah u domovima; glad i zedj na ulicama, glad i zedj u domovima; glasovi zapomaganja na ulicama, glasovi zapomaganja u domovima; larma na ulicama, larma po domovima. Ridajuci se susrecu jedan s drugim otac sa sinom i sin sa ocem, i majka s kcerkom. Na ulici, prijatelj s prijateljem, zagrlivsi se, skoncava zivot; brat zagrlivsi brata, umire.

Uvenuce lepota lika svakog tela, i ljudi ce izgledati kao mrtvaci. Uvelo je svako telo i zelja covecija. Oni koji su poverovali ljutoj zveri i primili na sebe bezbozni znak Necistog, pristupice tada k njemu zajedno, i s bolom reci: „Daj nam da jedemo i pijemo, jer propadamo muceni gladju, i oteraj od nas otrovne zveri“.

I taj bedni, nemajuci mogucnosti da to ucini, s puno ce mrznje dati odgovor, govoreci: „Odakle, ljudi, da vam dam da jedete i pijete? Nebo ne da zemlji kise, a zemlja ne daje zetve i plodova“. Narodi ce, slusajuci to, zaridati i liti suze, nemajuci utehe u svom jadu, a pri svemu tome, jos jedna neizreciva muka pridodace se njihovoj patnji, naime to sto su tako brzopleto poverovali Mucitelju. Jer on, bednik, nece moci da pomogne ni samome sebi, a kako tek da ukaze milost njima?

U to vreme velika ce biti oskudica od mnogih strahota koje ce priciniti Zmija, i veliki strah od zemljotresa, huke mora, od gladi p zedji i napada zveri.

I svi koji su primili pecat Antnhristov i poklonili se Antihristu kao blagome Bogu, nece imati nikakvog udela u Carstvu Hristovom, nego ce zajedno sa Zmijom biti baceni u pakao.

Blazen je onaj ko se pokaze celosno svetim i vernim, kome je srce nesumnjivo predano Bogu, jer ce hrabro odbiti sve predloge Zmije, odolevajuci i mucenjima i carolijama njennm.

No pre nego sto se ovo desi, Gospod ce po milosrdju svome poslati Iliju Tesvicanina i Enoha, da oni ljudskom rodu objave bogopostovanje, hrabro propovedajuci svima istinsku poboznost, uceci ih da ne veruju Mucitelju iz straha, vapijuci i govoreci: „To je laz, o ljudi! Niko neka ni malo ne veruje, neka se niko ne povinuje bogoborcu! Neka nikoga od vas ne obuzima strah, jer ce on uskoro postati nemocan. Evo, Sveti Gospod ide s neba da sudi svima koji poverovase njegovim znacima“.

Uostalom, nece ni tada biti mnogo onih koji ce hteti da poslusaju i poverovati Prorocima. Spasitelj cini ovo da bi pokazao Svoje neiskazivo covekoljublje, pa se ni u to vreme nece ostaviti rod ljudski bez propovedi, kako bi svi bili odgovorni na Sudu.

Mnogi od Saetih, koji se tada uopste nadju, kad dodje Necastivi, ronice reke suza Svetome Bogu da ih izbavi od Zmije i hitajuci veoma pobeci ce u pustinje, da bi se, posipajuci prah i pepeo po glavama svojim, u velikom smirenju molili dan i noc.

I bice im ovo darovano od Svetoga Boga: Blagodat Njegova odvesce ih na za ovo odredjena mesta, i spasce se, skrivajuci se u raselinama zemaljskim i pustinjama, ne videci znake i pretnje Antihristove, jer ce se onnma koji imaju duhovno znanje bez truda jasno otkriti dolazak Antihrista.

A kome je um prikovan za svetovne stvari i ko ljubi zemaljsko, tome ovo nece biti jasno, jer ko je vazda u okovima dela zitejskih, ako i cuje, nece verovati i naljutice se na onoga koji mu bude govorio. A Sveti ce se osnaziti – jer ce odbaciti svaku brigu o svome zivotu.

Zaplakace tada sve – zemlja i more, zaplakace vazduh, a s njima i divlje zveri i ptice nebeske; zaplakace brda i doline i drvece na poljima; zaplakace i svetila nebeska zbog roda covecijeg, jer se svi otudjise od Svetoga Boga i poverovase lazi, primivsi na sebe, umesto Zivotvornoga Spasiteljevog Krsta znak odvratnoga bogoborca. Zaridace zemlja i more, jer ce se u jednom trenu prekratiti glas psalama i molitava sa usana ljudskih; zaplakace gorkim placem sve Crkve Hristove jer nece biti bogosluzenja i Prinosenja.

Po isteku tri i po godine vlasti i delovanja Necistoga, kada se ispune sve sablazni na zemlji, doci ce, najzad, kako je receno, Gospod, slicno munji koja bljesti s neba, doci ce Sveti, Precisti, Strasni i Slavni Bog nas, sa neuporedivom slavom, a kao prethodnica Njegova, cinovi Angela i Arhangela, svi kao plamen ognjeni i reka sa strasnim hukom, puna ognja, Heruvimi s oborenim ocima i Serafimi leteci i skrivajuci lica i noge krilima ognjenim i s trepetom pozivajuci: „Ustanite, upokojeni, dosao je Zenik!“.

Otvorice se grobovi i u trenu oka probudice se sva pokolenja i ugledati svetu lepotu Zeniha, a bezbrojna mnostva i hiljade hiljada Angela i Arhangela, nebrojene vojske, obradovace se velikom radoscu! Sveti i Pravedni i svi oni koji nisu primili zig Zmije i Necastivoga bice radosni. Mucitelj i svi demoni, koje svezu Angeli, kao i svi koji su primili zig njegov, svi bezbozni i gresni, vezani ce biti izvedeni pred Sud.

I Car ce ih osuditi vecnom osudom na oganj neugasivi. Svi oni koji ne primise zig Antihristov i svi koji se skrivahu u pustinjama, obradovace se sa Zenikom u vecnom i nebeskom Dvoru sa svima Svetima u beskonacne vekove vekova.

Amin.

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ikona strašnog suda, Sveta Gora

‎"IZABRANA PROROČANSTVA SV.JEFREMA SIRINA O POSLEDNJIM VREMENIMA"

(Pod navodnicima su reči Sv. Jefrema Sirina, a ostalo je pisao sam autor radi lakšeg razumevanja konteksta.)

Sv. Jefrem kaza: „U ono vreme kada zmija dođe (Antihrist), neće bit i mira na zemlji; biće velikih nevolja, straha, nemira, smrti i gladi posvuda.“

„On će doći kao krotak, dobar, mrzeće nepravdu, preziraće idolopoklonstvo a davaće prednost pobožnosti, biće ljubitelj siromašnih, prirodno lepog lika, nepokolebljiv, milostiv...Neće prihvatiti mito, niti će govoriti srdito; prikrivaće svoje mračno lice, a svojom pristojnom spoljašnjošću obmanjivaće svet sve dok se ne ustoliči i postane kralj.“

„Kada ljudi vide njegove vrline i moć u svima će se žačeti ista misao. Radosni proglasiće ga za kralja govoreći među sobom: „Može li se naći bolji čovek i pravedniji?“

„Ali /Hristos/ neće ostaviti ljudski rod bez svoga učenja, kako bi svi dali odgovor na Njegovom Strašnom Sudu.“

/Antihrist/ će pokazivati naklonost prema Hrišćanima „obećavajući im svaku vrstu zaštite ako mu se poklone kao vladaru.“ „Oni koji ne poznaju Hrišćanstvo, videće u njemu predstavnika prave religije i prikloniće mu se.“

Oni koji ostanu verni Hristu izazvaće njegov bes „ i onda će zmija postati gorda u srcu svom i počeće da iskazuje svoju ogorčenost.“

Takve će nevolje doći na zemlju da će „ svi ljudi svoje mrtve blaženima nazivati, sve one koji bejahu pogrebeni pre dolaska ove strašne nevolje.“

Oni koji ostanu verni Hristu „pobećiće u pustinje, planine, pećine, moliće se danju i noću u velikoj poniznosti...,da budu izbavljeni od zmije..., i Bog će im dati izbavljenje.“

„Jer po dopuštenju Božijem /Antihrist/ će dobiti tu silu da obmanjuje ljude, bezbožnost i greh će napuniti zemlju, i užas svake vrste ljudi će činiti.“

„Samo hrabra duša moći će da izdrži sva ova iskušenja, jer ako se čovek pokaže bar malo nepažljiv, lako će biti izložen napadima,lako će biti zarobljen od zla i lukave zveri.“

Strašni Sud Hristov, Presveta Bogorodica i Preteča Sv. Jovan Krstitelj

„Kada Gospod dođe da sudi živima i mrtvima...“ (amaterski prevod)

Kada Gospod svih dođe da sudi živima i mrtvima i kada one strašne knjige u kojima su zapisane sve naše reči, misli, dela, sve ono što smo kazali i učinili budu otvorene, moraćemo dati odgovor za sve.

Onda će Gospod od nas tražiti ispovedanje vere i redosled krštenja, tražiće veru čistu od svake jeresi, pečat neraskidiv, haljine ne uprljane...

Posle Svete Tajne Krštenja onaj koji čini zlo izgubiće blagodat. Gospod neće ,,da ga pratimo ako i dalje prebivamo u grehu. Jer je napisano da ćemo svi stati pred Prestolom Gospodnjim, i da će svako dobiti po zasluzi u zavisnosti da li je radio dobro ili zlo.“ (2. Korinćanima 10:5)

Jer ko ima dobra dela i polodve dobre nosi, razlučiće ga Gospod od grešnika i sijaće kao sunce. To su svi oni koji drže zapovesti Božije: oni koji su milostivi, koji pomažu siromašnima, koji su zaštitinici siročadi, gostoljubivi, pomažu onima u nevolji, bolesnima, oni koji plaču sada...jer Gospod je rekao da se bogatstvo nalazi u siromaštvu, oni koji opraštaju braći svojoj, oni koju čuvaju pečat vere neukaljan od svake jeresi, oni će živeti.

Oni koji se nađu na levoj strani plodove dobre ne doneše, oni razljutiše Dobroga Pastira. Oni vreme pokajanja provedoše raskalašno u jelu i piću, oni rasipaše u bludu, pijanstvu i bezobzirnosti sve dane života svoga kao bogataš koji nikada ne pokaza milost prema ubogom Lazaru i zbog toga beše osuđen kao onaj bez ljubavi i pokajanja, bez ulja za svetiljke svoje.

Gospod govori: „Jer ako niste pokazali milost, ni Ja vam neću pokazati milost, jer ako niste čuli glas moj, ni Ja neću čuti plač vaš. Ako ne nahraniste gladnog, mene ne nahraniste, kada ne napojiste žednog, mene ne napojiste. Ne ukazaste mi gostoprimstvo kada dođoh vama, ne obukoste me u haljine kada bejah nag, ne posetiste me kada bejah bolestan, niti dođoste meni kada bejah zatvoren već postadoste najamnici i sluge đavolu...

I čuće se plač i jauk vladara i okrutnih bogataša, i svuda će oni gledati sa tugom, ali neće biti nikoga ko im može pomoći. Niti će bogatstvo pomoći, niti laskanja. Neće naći milsot, jer nisu pokazali milost.

Neka niko ne misli da su ovo samo moje reči o Sudu, već se reči ove potvrđuju i u Svetom Pismu . I videvši sve ovo unapred, brinimo samo za to, da dobar odgovor damo na staršnom Hristovom sudu.

Teško će biti onima koju su otrovani bogohulnom jeresi. Teško onima koji se podsmehuju istini Svetog Pisma. Teško onima koji kaljaju istinitu vere jeretičkim učenjima, i koji odlaze jereticima.
[You must be registered and logged in to see this link.]

О ПОСЛЕДЊЕМ ВРЕМЕНУ

Свети Нил Мироточиви

Од око 1900. године, па до средине XX столећа, људи тога доба постаће такви да ће се једва моћи препознати. Када се приближи време Антихристова доласка, разум људи помрачиће се од плотских страсти и само ће се бесчашће и безакоње разрастати. Свет ће бити непрепознатљив, измениће се изглед људски, захваљујући бестидности у одевању и чешљању неће моћи јасно да се разликују мушкарци од жена. Ти ће људи бити дивљи и зверски сурови због саблазни Антихристових. Неће бити поштовања према родитељима и старијима, љубав ће нестати. А пастири хришћански, епископи и свештеници, постаће људи сујетни који савршено не разликују десни пут од левога. Тада ће се хришћански морал и предање изменити. Међу људима ће нестати скромности и челомудрија, а зацариће се блуд и распуштеност. Лаж и среброљубље превазићи ће сваку меру, а тешко онима који гомилају благо. Друштвом ће загосподарити блуд, прељуба, мужелоштво, тајна дела, крађе и убиства.

И у то будуће време, захваљујући сили огромнога злочинства и распуштености, људи ће се лишити благодати Духа Светога коју су добили на Светом Крштењу, а уједно ће изгубити и грижу савести.

Цркве Божије остаће без богобојажљивих и благочестивих пастира и тешко онима хришћанима који остају у свету и који ће савршено изгубити веру, пошто ће бити лишени могућности да ма од кога виде светлост познања. Тада ће се они удаљавати од света, тражећи у свештеним прибежиштима олакшање од душевних страдања али свугде ће наилазити на препреке и тегобе. И све ће то бити последица тога што ће Антихрист успети да да господари свима и да постане владар целе васељене и што ће творити чудеса и невероватна знамења. Он ће уз то дати порочну мудрост несрећном човеку, тако да ће овај начинити таква открића да може један човек са другим да разговара са једног краја земље на други. Тада ће људи летети по ваздуху као птице и прошећаће морским дубинама као рибе. И када све то достигну, бедни људи ће у удобности проводити живот, не знајући, несрећници, да је то - обмана Антихристова. А он ће, зликовац, захваљујући човековој сујети тако усавршити науку, да ће то људе скренути са пута и привести у неверовање у постојање Троипостаснога Бога.

Тада ће Свеблаги Бог, видећи погибао рода људскога, скратити дане ради оних малобројних који се спашавају, јер ће Антихрист хтети да саблазни, ако је могуће, и изабране... Тада ће се изненада појавити Мач казне и убиће Опсенара и слуге његове.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Sveti Nil Mirotočivi
O POSLEDNjEM VREMENU


Radi ovoga vam govorim...Kakav će se tada načiniti grabež!

Kakvo će mužestrašće (homoseksualizam), preljubništvo, rodoskrvnuće (incest), razvrat biti tada!Do kakvoga će pada sići tada ljudi, do kakvog obeščašćenja bludom!Tada će biti nemiri s velikom željom za svađom, neprestano će se prepirati i neće naći ni početka ni kraja.

Zatim će se sastati Osmi sabor da razabere svađu, i objaviće dobro dobrim i zlo zlim...

Zemljodjelac odvaja pšenicu od pljeve. Pšenica je - za čoveka, pleva pak, za stoku. Kažemo, biće udaljeni, odeljeni dobri od zlih, tj, pravoverni od jeretika, i neko će kratko vreme živeti u miru ljudi.

No potom će opet izmeniti sklonosti svoje, okrenuće se ka zlu zlom pogibelju propadajućih, tako da neće raspoznavati šta je brat i šta sestra, šta otac i mati, i šta mati i sin, neće priznavati ni bračnog venca. Imaće samo pogibelj, jedan opšti pad u pogibelj, kao Sodoma i Gomora, tj, ni pet se pravednika naći neće...
I imaće brat sestru kao ženu, mati će imati sina kao muža, ubijaće sin oca i činiti preljubu s majkom; i druga će mnoštva zala ući u običaj. Ukoliko pak stanu da se ukorenjuju zla dela u ljudima, utoliko će nailaziti na njih nevolje.

Današnji zlatnik ići će tada kao sadašnja fola. Ljudi će pak, što ih više budu stizale nevolje, tim više zala činiti, tj. umest da se kaju , srdiće se na Boga. Zlodela pak koja budu činili ljudi, prevazići će zlodela savremenika potopa. Svi će razgovarati samo o zlu, namere će im biti zle, odobrenje zlo, ortakluci samo zli, delanja kod svih samo zla, sveopšt zao grabež, sveopšt zlo tlačenje, sveopšte zlo izdvajanje, sveopšta zla razjedinjenost.

Pri svemu tome će misliti da se i delatnik zla spasava...

...Kada osiromaši svet u blagodati Svetog Duha, tada će se ovaj oživotvoriti u utrobinečistoće, od najbestidnije i najzlobnije devojke, gore od svih koje su ikad postojale; začeće se od tajnog protivprirodnog bluda plod koji će biti stan svakog zla, nasuprot onome kako je Hristos bio savršenstvo svih vrlina, a Prečista Mati Njebova bila najsavršenija među ženama. Ovaj će plod ugledati svetlost onda kada svet osiromaši u vrlinama.

...No kakvo će to osiromašenje zadesiti svet?
Mnogo je vidova tog siromaštva koje će okruživati i postepeno zahvatiti svet.

Pre svega će osiromašiti svet ljubavlju, jednodušnošću i mudrošću.

Zatim će se osiromašiti svako naselje i grad od podvlašćenosti svoje, glavešine će se udaljiti od grada, sela i okruga, tako da neće biti nikakvog predvodnika ni u gradu,l ni u selu, ni u okrugu. I Crkva će takođe osiromašiti od glavešinstva i vlasti duhovnih.

Posle ovog osiromašenja "Ohladneće ljubav mnogih" (Mt. 24.12), "ukloniće se onaj koji sad zadržava" (2Sol. 2.7) i rodiće se nečisti od utrobe nečistoće.Zatim će se nečisto rođenje ovo stvarati zanmenja i čuda maštanjima bjesovskim.

Svet će uobražavati da je ovaj antihrist krotak i ponizan srcem, a usitinu će srcem biti - lisica, dušom - vuk; obespokojavanje ljudi biće mu hrana. Kada se ljudi budu preobražavali, antihrist će se hraniti.

Pometnja će ljudi biti ova : osuda, zavist, zlopamćenje, mržnja, neprijateljstvo, srebroljublje, mužestrašće (homoseksualizam), zaborav vere, preljuba, razmetanje bludom. To će biti hrana antihristu. Nasuprot tome kako je Hristovo brašno bilo ispunjenje volje Oca Njegovog, tako će brašno antihristovo biti isunjenje volje oca njegovog đavola. Time će se hraniti antihrist.

I postaće antihrist glavešina nad gradovima, nad selima i nad okruzima sela, pošto se neće naći nikakve glave u selima, gradovima i okruzima. Tada će on uzeti vlast nad svijetom, postaće upravitelj sveta, zavladaće takođe i nad osećanjem čovekovim. Ljudi će verovati onome što bude govorio, jer će delovati kao jednodržac i samodržac z auništenje spasenja, tj, ljudi će postavši sasudi đavolski, steći krajnje poverenje prema antihristu, načiniće ga svetskim jednodršcem i samodršcem, pošto će biti oružje đavola u njegovom poslednjem pokušaju da istrebi hrišćanstvo sa lica zemlje.

Nalazeći se u pogibelji, ljudi će misliti da je on Hristos Spasitelj i da će on učiniti spasenje njihovo. Tada će Jevanđelje Crkveno biti zanemareno.
[You must be registered and logged in to see this link.]

KRAJ SVETA, CARSTVO ANTIHRISTA, OTKROVENJE

razgovor sa djakonom Andrejem Kurajevim



I CELO NEBO SE ČINI BLIZE

Djakon Andrej Kurajev je profesor moskovskog Sveto-Tihonskog bogoslovskog instituta, stariji naučni saradnik katedre za filozofiju i religiju Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta; predavač filozofskih nauka i bogoslovlja; autor mnogih knjiga i članaka na religiozno-filozofske teme. Nedavno je izašla iz štampe knjiga oca Andreja "O našem porazu" sa razmišljanjima autora o antihristu i kraju sveta. Ta knjiga, u kojoj nedostaje "apokaliptična" histerija i utisnutost stradanja, izazvala je veliki interes najšire čitalačke javnosti. Zato smo odlučili da se obratimo ocu Andreju sa molbom da nam odgovori na mnoga potresna pitanja - sta je to kraj sveta, carstvo antihrista, apokalipsa?

- Oce Andreje, obično se kraj sveta povezuje sa dolaskom antihrista. Koga samo nismo nazivali antihristom - Petra I, Lenjina, Staljina, cak i Gorbačova. A ko je antihrist po crkvenom shvatanju, sta od njega ocekivati?

- Kao prvo, Apostol Jovan u svojim Poslanicama (ne u Otkrovenju) govori da ima mnogo antihrista. U tom smislu antihrist napisan malim slovom - to je svaki čovek koji je u stanju aktivne borbe sa Crkvom. U užem smislu antihrist - to je lik Gospoda Hrista u ogledalu. Uopšte, za antičku i srednjovekovnu kulturu ogledalo je veoma čudan predmet, u kojem postoji nešto nepravilno. U enciklopediji "Mitologije naroda sveta" pomenut je članak o antihristu, koji prati dobra ilustracija - freska sa jedne italijanske katedrale iz vremena renesanse, gde je naslikan antihrist, koji stoji usred gomile ljudi. Taj antihrist spolja veoma liči na Gospoda Hrista: ima odeću kao Gospod Hristos, kosu kao Gospod Hristos, frizuru kao Gospod Hristos, i lice, i uopšte je kao Gospod Hristos. Razlikuje se samo jednom detalju - ima zle oči.

Ne treba zaboraviti da prefiks "anti" na grčkom jeziku ne označava samo protiv, nego i "umesto". Antihrist dolazi umesto Hrista, tj. zamenjuje sobom Hrista. I da bi takva zamena mogla "proći", on treba veoma da liči na Hrista. Ovde postoji neki lik u ogledalu: mi znamo da je Gospod Hristos tri i po godine propovedao na zemlji, tri i po godine zemaljske službe. Tacno toliko po Otkrovenju, tri i po godine, trajaće zemaljska vladavina antihrista. Gospod Hristos je činio čudesa, nesumnjivo ce i antihrist "činiti čudesa". Gospod Hristos je imao Svoje učenike, Svoju Crkvu, naravno da ce i antihrist nesto tako imati. Gospod Hristos se javio čitavom svetu, nesumnjivo da ce se i antihrist javiti čitavom svetu, i takodje ce biti spreman apsorbovati u sebe i potčiniti svojoj vlasti, svojem "evandjelju" sve kulturne, nacionalne i religiozne tradicije, svaku od njih izokrenutu po njegovom, naravno.

Sličnosti ima mnogo. Ali kako govori Česterton, ako čovek koga ne interesuje sadržaj uzme, recimo, dve novine, od kojih se jedna naziva "Ateist", a druga "Katolik", naći ce u njima mnogo zajedničkog: isti modeli, štampani jednom istom tehnologijom, dogadjaje, redakcijske članke, i takodje stranački feljtoni i novosti. S tačke gledišta strukturalizma, sve je veoma slično, no bila bi velika greška izvesti zaključak da su ateizam i katoličanstvo jedno te isto. Takodje i u našem pitanju - spoljašnosti ce biti slične. Razlika je u namerama. Zbog čega Hristos odbacuje zemaljsku vlast? Zbog čega je antihrist uzima? Namere su suprotne.

- Znaci, antihrist ce biti konkretan čovek, koji ce osim toga imati i ogromnu svetsku vlast?

- Da. Ja smatram da je antihrista moguće opisati pomoću suprotnog bogoslovlja. Znamo sta je bilo sa Hristom, i iz toga mozemo zaključiti sta ce biti sa antihristom. Znamo za tri kušanja Gospoda Hrista, o kojima je prelepo govorio F. M. Dostojevski u "Legendi o velikom inkvizitoru" - iskušenje hlebom, iskušenje vlašću, iskušenje čudom. Ta tri iskušenja koja je Gospod Hristos odbacio, antihrist ce, očigledno, prihvatiti. On ce preuzeti vlast nad ljudskim dušama preko čudesa, vlast nad odnosima medju ljudima polugama zakona zemaljske uprave, vlast nad telima kontrolisanjem mehanizama raspodele zemaljskih bogatstava. Treba reci da je poslednje - povećani interes u oblasti raspodele - navelo Dostojevskog da posumnja na antihrista u idealima socijalizma.

- Da li Vase reci znaće da ce carstvo antihrista predstavljati neku globalnu nadrzavnu strukturu, nešto poput svetske vlade?

- Posto antihrist dolazi da bi prevario ako je moguće i izabrane, to znaci da ce predmet njegovog specijalnog interesa biti kontrola nad životom onih koji su za njega opasni, kontrola nad životom Hrišćana. Zbog toga, da bi carstvo antihrista moglo u potpunosti dostići svoje ciljeve, biće neophodno sprovesti marginalizaciju Hrišćanstva s njegovim pratećim nestajanjem, tj. uništenjem. A za to antihrist ne mora zakone svoje zemaljske vlasti u bukvalnom smislu da raširi na svim zemaljskim teritorijama.

- Ali, znaci li to takodje da su neHrišćanski narodi od samog pocetka osudjeni?

- To je ta situacija u kojoj je neizvesno i "da" i "ne". To jest, moguce je dati argumente u korist "da" i u korist "ne". Hajde da cak pitanje postavimo ovako: da li ce se neHrišćani spasti? Mislim da pitanje može biti otvoreno dotle dok ubedjenja neHrišćana nisu dostigla saznajno, direktno suprotstavljanje Jevandjelju.

- Pominjali ste čuda, ali već sada većina savremenih racionalista uopšteno shvata da su sve to "bapske priče"

- Iskreno govoreći, ja sam već davno zaboravio kako izgledaju "savremeni racionalisti". Mene sreću savremeni antiHrišćani, savremeni svetski mislioci, ali racionalizam kod njih po pravilu 'ne miriše'. To je moguće videti iz toga sto ce sa zanosom, s kojim ti nazovi racionalisti prilaze svakom zarezu u biblijskim tekstovima, s tim istim zanosom, samo promenivši njegov znak, oni ce iznositi najčudnije priče o čudesima koja se dešavaju na granici Crkve. Recimo, okultizam, ekstrasenzorika i slicno. Zato, avaj, zbog običnog racionalizma u naše vreme ljudi sasvim ne stradaju. Suprotno, ja zalim sto je iz savremenog običaja nestala tako značajna uzrečica koja je bila prisutna u univerzitetskoj i akademskoj sredini protekle dekade. Kada je neki student, disertant ili prosto predavač predlagao neku tezu, tada je njegov stariji kolega (profesor ili naucni supervizor) preteci stavljao prst ispred i surovim glasom govorio: "Dokažite!" Meni je iskreno zao sto je ta reč danas isčezla iz našeg života. Ja sam zapravo ubedjen da se savremeno mišljenje ne dotiče racionalizma.

- Sta, u krajnjem slučaju, ide na ruku dolazećem antihristu?

- Naravno, vlast nad dušama, tj. u užem smislu religiozna vlast, to ce biti vlast koja ce pokusati da izgradi neki surogat realnih istorijskih religija kroz njihovu zamenu "ništavnostima". Neke spoljašnje forme ce ostati, ali ce sadržaj biti sasvim drugačiji. Uopšteno, ako čovek trazi opštu osobinu raznih filozofskih sistema, kao rezultat ce dobiti nulu. Pokusajte da uzmete, na primer, grčku antičku filozofiju i nadjete u njoj jednu ideju s kojom bi se saglasili svi grčki filozofi. Eto, garantujem vam da takve ideje jednostavno nema. Isto je i u indijskoj filozofiji. Samo izdaleka izgleda da je indijska filozofija nešto celovito. Ništa slično. To je već dvehiljadegodišnja istorija sporova, razdora, beskonačnih diskusija, svoje sholastike, beskonačnog deljenja itd.

Zato, ako mi i još sve zajedno objedinimo, dobijamo evropsku filozofiju, Hrišćansku filozofiju, kitajsku, i probajmo izvući odatle nešto zajedničko - ništa razumno nećemo dobiti! Isto je moguće reći i za religije: iz njih se ne može izvuci zajednička osobina. Ona ce biti pusta, savršeno neinteresantna, veštačka. Ali ako neko ima stremljenje k tome da bi se pod zgodnim izgovorom spasao od religije, tada se to može uskladiti, zato sto svaki čovek oseća da religija nosi u sebi još i neku opasnost za njega, da je to imperativ, potreba obnove života, potreba služenja. To ne želi svako. Ali, reci o tome iskreno i pravo - takodje ne mogu svi.

Josif Brodski ima divnu izreku: "Neverje je slepoća, ali češće podlost." Ja se s tim mogu potpuno saglasiti. U mom životu samo je jedan mladić iskreno priznao uzrok svog udaljenja od Crkve. Kada smo sa njim na intelektualnom nivou sve manje-vise razjasnili, on je izjavio: "Ne, ja se sigurno necu krstiti, jer bi onda trebalo da se rastanem od zena, zato neću" (treba primetiti da se posle, posto je završio institut, oženio i prišao Crkvi). U osnovi ljudi misle da Crkvu zapravo ne ostavlja mozak, već nešto sasvim drugo. I zato smatraju da je bolje neku 'vašku' u mozgu zamisliti, koja bi mi objasnila zašto ja ne idem u Crkvu, zasto se ne slažem sa Jevandjeljem. I onda nagomilavaju takvo smeće u glavu: "Ja bih posao, prihvatio bih vašeg Boga, da je 'vaška' rekla da to treba". Zato je Gospod Hristos i govorio: "Dodjite k Meni svi umorni i obremenjeni, i Ja cu vam dati mir", i samim tim činom On je potpuno ispunio drugu socijalnu, psiholosku, psihoterapeutsku ulogu - On je uznemiravao, On je razrušio gradjanski mir, duševni mir, farisejsku samoživost. S te tačke gledišta je potpuno opravdano u Gospodu Hristu videti buntovnika. U Jevandjelju su Hrišćani nazvani "solju zemlji", a ako je pritom "zemlja" (tj. mi) bolesna, predstavite sebi reakciju ranjenog organizma na so!

- Obicno svi Hrišćanstvo shvataju kao religiju ljubavi. I onda odjednom Otkrovenje! Otkrovenje svetog Jovana Bogoslova sa njegovim strasnim slikama. Desila se cak neka promena smisla same reci. Pa reč apokalipsa označava samo "otkrovenje", tj. ono u principu ne sadrži još nekakve strasne slike samo po sebi, tada kada se ne shvata nipošto neutralno. Ne govori već o dodatnom "apokaliptičnom", iza čega stoji nešto veoma strasno, koje govori o kraju sveta. Kazneni mač poslednjih vremena

- Može biti da je i mac. Ja ovde vidim potpuno drugo poredjenje: ovan. Ovan, koji probija jaka vrata. Evo u čemu je stvar: vrata ada, kao sto znamo, zaključana su iznutra. Nije Gospod taj koji nas zatvara u neki koncentracioni logor večnih muka, večnog pogubljenja, već se mi sami zatvaramo od Njega iznutra. Pritom, zatvaramo se na razne načine. Postoje zatvori koji funkcionišu potpuno logično: kada ja sam hoću, dodjem do vrata i zatvorim ih. A dešava se da se ta vrata prosto zatvaraju od promaje. Uopšteno, u covečjoj dusi 'šetaju' takve 'promaje', vrata koja se naglo zatvaraju, kroz koja bismo mi mogli doći do Boga. Posebno u poslednjim vekovima društvenog zivota biti Hrišćanin je sve teže. Eto neke reze, koje stihijski nastaju u društvu, ponekad deluju cak nevidljivo. Posto ih ne vidimo, onda i ne osećamo koliko nas blokiraju. A posto ih ne osećamo da nas blokiraju, onda i ne osećamo da su nas lišile slobode. Prirodno, u nama se ne radja bunt protiv njih Tačnije, bunt se ponekad može pojaviti, ali on po pravilu uplivava u potpuno nenormalne forme - narkotika, samoubistva, itd. Ljudi ne shvataju protiv čega treba buntovati. Tako se polako navikavamo na našu tamnicu, i kada se potpuno priviknemo, kada nas svet postane potpuno izolovan i zatvoren, tada se spolja i dešava to ovana. Zato u nas zatvoreni svet spasiteljska komanda mora da se probija spolja, da bi nam omogućila da dišemo svež vazduh. Najtužnije je to sto ta spasiteljska operacija, koju vrši Gospod Hristos na kraju istorije, može biti uspešna samo delimično, zato sto Gospod Hristos moćno slama te zatvore koji su iznikli, kako se ne bi proizvoljno "tako desilo". Ali On nikada neće slamati vrata duše koja razumno nije htela da Ga primi. U tom smislu neretko govore da je Gospod Hristos - dzentlmen, On nikada ne ulazi bez brave i saglasnosti domaćina. Takve zatvore Gospod ne može razrušiti silom. Ti zatvori, ističem, nisu socijalno-istorijski, već su oni unutar samog čoveka, sam čovek. Ovde Gospod odstupa od Svoje svemogućnosti i bira put nenasilja.

Proizilazi iz ovoga, može se smatrati, da ljudi (delimično proizvoljno, delimično neproizvoljno) grade takvo društvo u kojem gube najvazniju slobodu - slobodu da budu sa Bogom. I tada se Bog k njima probija, i probija se Sam, ali ako se pritom pokaže da neko razumno hoće da ostane sirotim, on ce takav i ostati. Upravo u tom smislu spasiteljska misija Gospoda Hrista ne može biti dovedena do kraja, do sveopsteg, apsolutnog, totalnog uspeha. Prosto zato sto je, nakon bacanja spasonosnog obruča onome koji se davi, potrebno je da i on želi da se za njega uhvati. A ako je on samoubica, ne treba ni bacati - sve je beskorisno.

- Oce Andreje, za savremenog čoveka slike Apokalipse - strasni konjanici, Andjeli sa trubama - nikako ne idu sa realnim životom. U čemu je uzrok: u dubokom, sakrivenom simbolizmu apokaliptičnih slika ili u nečem drugom?

- Ja mislim da treba još malo da pričekamo. Tada ce Apokalipsa, kao i cela Biblija, postati jasni. Stvar je u tome sto Biblija i jeste knjiga Crkve. Pravoslavna Crkva - to je Hrišćanstvo perioda kasne antike. Pravoslavlje je formiralo svoje osnovne principe crkvenog zivota u periodu kada su Hrišćani ziveli u neznabozackom svetu. Zato je ono dovoljno dobro prilagodjeno zivotu u manjini i paganskom okruzenju. A zatim su Hrišćani postali vecina i Crkva je zamrla u toj tvrdjavi koju je sebi izgradjivala u vreme neznabostva. I postalo je mnogo toga nejasnog u proslosti, vise ili manje uspesnog u spoljasnjem

- A sta ce biti sa strasnim kompjuterom "Zver", i uopste sa kompjuterskim svetom. Sada, eto, postoji i "adski" internet?

- Vi znate, u literaturi su opisani svi ti "užasi", sa mnogo dovoljno smešnih obrta. S velikom razneženošću ja uvek čitam članke u kojem se kompjuter razobličava kao dete djavola. Naročito je prijatno čitati članak takve vrste u novini koja je na kompjuteru sredjena, u brošuri koja je takodje na kompjuteru napravljena. To budi zdrav osećaj humora. A ako je ozbiljno, tad je sve stvar, kako sam govorio, u namerama, u tome kako sve to iskoristiti, u tom broju i kompjuterima
[You must be registered and logged in to see this link.]

III SVETSKI RAT

„Pusticemo sa uzice sve nihiliste i ateiste, i izazvacemo strasnu socijalnu kataklizmu koja ce, u svom uzasu, jasno pokazati svim narodima posledice krajnjeg ateizma, porekla divljastva i najkrvavijih nemira. Tada ce gradjani sirom sveta, koji moraju da se brane od manjine revolucionara, zatrti one koji su razorili civilizaciju, a vecina, razocarana hriscanstvom, bez kompasa (cilja) za svoj deisticki duh i , ne znajuci kome da upute svoje obozavanje, prihvatice cistu svetlost putem univerzalnog objavljivanja ciste Luciferove doktrine, konacno obelodanjene pred javnoscu, objavljivanja koja ce biti posledica opsteg reakcionarnog pokreta koji ce uslediti posle razaranja hriscanstva i ateizma, istovremeno savladanih i iskorenjenih.“
(Albert Pajk u svom pismu upucenom Djuzepeu Maciniju 15. avgusta 1871. godine, u kome izlaze planove o tri svetska rata posle kojih bi bio definitivno ustolicen Novi Svetski (Lucifarijanski) Poredak. Citirani deo pisma se odnosi na treci svetski rat.)

Ako preskocimo Templare, vazni dogadjaji koji se ticu moderne istorije (i buducih dogadjaja), pocinju 23. februara 1744. godine, kada je u Frankfurtu rodjen Majer Amsel Bauer, nemacki judaizirani Hazar.
Majer je u pocetku studirao za rabina, ali je smrt oca i majke prisilila Majera da napusti rabinsku skolu i da se zaposli kao bankarski pomocnik. Brzo uceci zanat, postao je dvorski finansijski agent Vilhelma IX, kraljevski upravnik regije Hese-Kasel i istaknuti slobodno zidar.
Bolje receno, postao je istaknuti clan elitne crvene masonerije, poznatije i kao Iluminati.
Iluminati su izasli u javnost 1. maja 1776. godine i danas se taj dan slavi sirom sveta kao navodni dan posvecen radnicima . Neverovatna ironija.
Majer Amsel Bauer je izrodio pet sinova koje je uputio u bankarske poslove (i tajna drustva) i razaslao ih po vaznijim centrima Evrope (London, Pariz,…). Negde u vreme prelaska njegovog sina Nejtana u London, promenio je prezime Bauer u – Rotsild (bukvalno „crveni stit“, na nemackom „rothe schild“), koje je navodno uzeo prema amblemu u obliku crvenog stita koji se nalazio na kuci njegovih predaka.
Ili je ova prica tacna, te bi to znacilo da je njegova porodica i ranije bila upletena u crveni pokret, ili je lazna, i pokusaj da se objasni kasnija simbolika ove porodice.
Prema nekolicini autora, porodicno bogatstvo Rotsildovih je nastalo na novcu koji je Majer Amsel utajio od Vilhelma IX, kome je Britanska vlada placala ogromne svote za snabdevanje placenika u borbi protiv americkih kolonista za vreme revolucije.
Mladi Majer je spisku svojih klijenata dodao i ime nemacke kraljevske porodice Turn i Taksis.
„Od samog pocetka Rotsildovi su cenili vaznost veza sa politicarima, ljudima koji odredjuju ne samo velicinu budzetskog deficita nego i usmeravaju unutrasnju i spoljnu politiku…“, zapisao je biograf Najel Ferguson. „Uticaj Rotsildovih preneo se i na kraljevsku porodicu. Nejtan je najpre stupio u kontakt s britanskom kraljevskom porodicom zahvaljujuci ocevom otkupu velikih dugova princa regenta Dzordza – kasnije kralja Dzordza IV – i njegove brace.“
Ferguson je pratio uticaj Rotsildovih sve do muza kraljice Viktorije, Alberta, i njegovog sina. Britanski Rotsildi su bili takodje veoma bliski sa najistaknutijim viktorijanskim politicarima kao sto su lord Dzon Rasel, lord Vilijem Gledston, Bendzamin Dizraeli, Artur Balfur, Dzozef Cemberlen i lord Randolf Cercil, otac Vinstona Cercila.
Da bi izbegli antisemitizam (ma sta to znacilo), Rotsildi su stvorili imperiju krijuci se iza svojih agenata (kako se kaze „potrcko“ u mnozini? – Potrchci?) preko kojih su investirali novac.
Morgan i Rokfeler su bila dva bogata „potrcka“ koji su koristili Rotshildov novac da „izgrade velika carstva koja su kontrolisala banke, naftne kompanije, celik itd. i upravljala americkom privredom na nacin kako to rade Openhajmeri u Juznoj Africi.“
U Sjedinjenim drzavama, novinar Vilijam T. Stil je rekao da je ova porodica „duboko“ ucestvovala u stvaranju americkog bogatstva. „Radeci preko firmi sa Vol Strita „Kun, Leb & drustvo“ i „Dz. P. Morgan“, Rotsildi su finansirali Dzona D. Rokfelera tako da je mogao da stvori carstvo Standard Oila“, pisao je Stil. „Oni su takodje finansirali aktivnosti Edvarda Harimana (zeleznica) i Endrjua Karnegija (Celik).“
[You must be registered and logged in to see this link.]

Veze i vezice.
Dok su Majer i njegov najstariji sin, Amsel Majer, rukovodili iz svoje Frankfurtske banke, sin Nejtan Majer je 1804. osnovao londonsko odeljenje.
U medjuvremenu, najmladji sin, Jakob (koji je vise voleo da ga zovu Dzems), ukljucio se 1811. u pariske bankarske krugove, Solomon Majer je poceo da radi u Becu (inace, deda Adolfa Hitlera), Karl Majer u Napulju.
Majer je isto tako radio i sa susedima. „Varburzi su poceli da lobiraju za Rotsildove poslove u Hamburgu jos 1814. iako su redovne poslovne veze uspostavljene tek tridesetih godina XIX veka …“, zapisao je biograf Najel Ferguson.
Godine 1875. Rotsildi su se uortacili s porodicom po imenu Shif. Jedan od unuka, Jakob Henri Shif, doselio se u Ameriku 1865., posle upoznavanja sa Abrahamom Kunom, koji ga je pozvao da mu se prikljuci u njegovoj investicionoj firmi. (Neki bi rekli da je Shif poslat u Ameriku od strane porodice Rotsild radi preuzimanja kontrole nad monetarnim sistemom SAD.) Godine 1875. mladi Shif se ozenio kcerkom Solomona Leba, tadasnjeg sefa mocne bankarske firme „Kun, Leb i drustvo“ iz grada Njujorka. Shif je postao sef firme 1885. nakon Lebove smrti. Shif je finansirao kupovinu Junion Pacifika za racun zeleznickog magnata Edvarda H. Harimana, oca kasnijeg svetskog drzavnika V. Averela Harimana. I Shif i Averel Hariman odigrace vaznu ulogu u usponu komunizma u Rusiji.
Dva sina starijeg Harimana studirali su na Jejlu i uvedeni su u Mrtvacku glavu – Vilijam Averel 1913. i Edvard Ronald Noel 1917. Tridesetih godina XX veka bankarska firma „V. A. Hariman & drustvo“ spojila se sa privatnom medjunarodnom bankarskom firmom „Braca Braun“, pri cemu je nastala firma „Braca Braun, Hariman & drustvo“, ciji je dugorocni partner bio Preskot Bush (primljen u Red 1917.), otac Dzordza Busha starijeg (primljen u Red 1949.)
Godine 1806. Nejtan je postao drzavljanin Engleske i ozenio se Hanom Koen, najstarijom kcerkom Levija Barenta Koena, vodeceg bankara u Londonu. Ovaj brak je zacementirao njegov prijem u britanski bankarski establisment.
1810. Nejtan je bio samo jedan od bankara u Londonu. Ali 1815. postao je glavni finansijer Britanske vlade i njene Banke Engleske.

Jos jedan potrcko porodice Rotsild bio je i Sesil Rouds.
Rodjen 1853. godine, Sesil Rouds je u Juznoj Africi osnovao kompaniju „Objedinjeni rudnici De Birs“, nazvanu po rudarskoj porodici Nikolasa de Bira, cija je prava nasledio.
Uz pomoc bliskog prijatelja, nemackog trgovca dijamantima Alfreda Bajta, Rouds je jos vise razvijao svoju kompaniju, da bi 1891. de Birs drzala u svom posedu 90 posto svetske proizvodnje dijamanata. Sredinom 90-tih godina XIX veka Rouds je osnovao Dijamantski sindikat, pretecu danasnje Centralne prodajne organizacije koja kontrolise gotovo 80 odsto svetske trgovine dijamantima.
Iza Roudsa stajala je ogromna moc porodice Rotsild.
„Oni su bili finansijeri Sesila Roudsa, omogucujuci mu da uspostavi monopol nad nalazistima dijamanata u Juznoj Africi“, pise Grifin. „Oni su jos povezani sa de Birsovima.“ Novembra 1997., kada je u Zenevi umro Edmond Adolf Moris Zil Zak de Rotsild, u sedamdeset prvoj godini od emfizema, objavljeno je da je veliko bogatstvo ostavio Objedinjenim de Birsovim rudnicima iz juzne Afrike.
Ranije, godine 1888. Rouds je sacinio svoj treci testament … ostavljajuci sve lordu Rotsildu…
Rouds je, inace, osnivac Okruglih stolova, koji su poceli kao polutajne grupe sa „unutrasnjim“ i „spoljasnjim“ krugovima i hijerarhijom u obliku piramide. Dva clana Roudsovog unutrasnjeg kruga odabranih bili su lord Viktor Rotsild i lord Milner.
Milner je bio britanski visoki komesar u Juznoj africi i izazvao je Burski rat (1899. – 1902.) kojim su Britanci (citaj Rotsildi) preuzeli kontrolu nad rudnicima dijamanata Juzne Afrike.
Njegov sekretar bio je Lajonel Kertis, veteran Burskog rata, koji je imao vodecu ulogu u stvaranju Kraljevskog Instituta za Medjunarodne Odnose.

Dakle, kontrolisu Americke i Evropske finansije, trgovinu zlatom i dijamantima, naftnu industriju, …a sta je sa Japanom?
„Rotsildov uspeh prosirio se celim svetom. Njegov uticaj na glavnu japansku bankarsku kucu, Nomura, dosao je zahvaljujuci prijateljstvu Edmunda Rotsilda sa Cunao Okumurom, covekom koji je najodgovorniji za stvaranje finansijskog diva.“
A Izrael?
„Godine 1917. nakon sto je sluzio kao clan Britanskog parlamenta, cionista, drugi lord Lajonel Volter Rotsild – najstariji sin koji je nasledio Nejtanov novac i titulu posle njegove smrti – dobio je pismo od britanskog ministra spoljnih poslova Artura Balfura u kojem mu ovaj izrazava pristanak za formiranje domovine Jevreja u Palestini. Ovo pismo ce kasnije nazvati Balfurovom deklaracijom. Godine 1922. Liga naroda odobrila je Balfurov mandat, utiruci tako put kasnijem stvaranju Izraela. Baron Edmond de Rotsild, koji je sagradio prvi naftovod od Crvenog do Sredozemnog mora za dovodjenje iranske nafte u Izrael i koji je osnovao Izraelsku centralnu banku, nazvan je ’ocem modernog Izraela’.“
Pocetni Izrael je, inace, i nastao na zemlji koja je pripadala Rotsildima.
(Nastranu to, sto je B’nai Brit, jedan od ogranaka Britanske obavestajne sluzbe, ciji je sef nekada bio Viktor Rotsild).
A mediji?
Prema anketi casopisa „Standard i sirotinja“, deset vrhunskih medijskih korporacija (pocev od najjacih) bile su:
- „Tajm-Vorner“ (casopisi, radio i TV, telegrafija)
- „Volt Dizni“ (novine, casopisi, radio i TV, telegrafija)
- „Telekomunikacije“
- „Korporacija vesti“ (novine, casopisi, radio i TV, telegrafija i drugo)
- „CBS“ (radio i TV, telegrafija i drugo)
- „Dzeneral Ilektrik“ (radio i TV, telegrafija)
- Kompanija „Ganet“ (novine, radio i TV, telegrafija)
- „Napredne publikacije“ (novine, casopisi)
- „Koks enterprajzis“ (novine, radio i TV, telegrafija)
- „Njujork Tajms“ (novine, casopisi, radio i TV).
Ovih deset kompanija pojedinacno ostvaruju ukupan godisnji prihod veci od prihoda sledecih petnaest kompanija zajedno.
Najveci udeo u deonicama ovih kuca imaju velike banke, koje u krajnjem ishodu vode do neke od prethodno navedenih porodica, a u sustini do Rotsilda.
Pripadnici CFR-a (Saveta za medjunarodne odnose) ili slicnih grupa medju medijskim sefovima (nekadasnjim i sadasnjim) su:
Lorens A. Tish i Vilijam Pejli iz CBS
Dzon F. Velch mladji iz NBC
Tomas S. Marfi iz ABC
Robert Meknil, Dzim Lerer, Hoding Karter III i Danijel Shor iz „Pablik broadkast servisa“
Keterin Grejem, Harold Anderson i Stenli Svinton iz „Asoshiejted presa“
Majkl Pozner iz „Rojtersa“
Dzoan Ganc-Kuni iz „Decje radionice“ (Ulica Sezam)
V. Tomas Dzonson iz CNN-a
Dejvid Gergen iz „Ju Es njuz & World riport“
Ricard Gelb Vilijam Skranton, Sajrus Vens, A. M. Rozental i Harison Solizberi iz „Njujork Tajmsa“
Ralf dejvidson, Henri Granvald, Sol Linovic i Stroub Talbot iz „Tajma“
Robert Kristofer i Filip Gejlin iz „Njuzvika“
Keterin Grejem, Leonard Dauni mladji i Stiven S. Rozenfeld iz „Vasington Posta“
Arno i Borchgrejv iz „Vasington Tajmsa“
Ricard Vud, Robert Bartli i Karen Haus iz „Vol strit zurnala“
Vilijam F. Bakli mladji iz „Nesenel rivju“
Dzordz V. Grun i Vilijam G. Boven iz „Riders dajdzest“
Inace, novac za osnivanje CFR-a dosao je od Dz.P. Morgana, Dzona D. Rokfelera, Bernarda Baruha, Pola Varburga, Ota Kana i Jakoba Shifa.
Mozda je zanimljivo navesti jos neke pripadnike CFR-a:
Adlaj Stivenson
Dvajt Ajzenhauer
Dzon Kenedi
Ricard Nikson
Hjubert Hamfri
Volter Mondejl
Dzerald Ford
Dzordz Bush stariji …
Ovo cisto da se stekne uvid u dubinu infiltracije „Vladara iz senke“ u politiku kljucnih drzava u svetu.
Nije za dzabe jedan od prethodno pomenutih, Bendzamin Dizraeli, izjavio:
„Svetom vladaju sasvim drugacije licnosti od onih koje zamisljaju oni koji se ne nalaze iza scene.“

[You must be registered and logged in to see this link.]

Novi Svetski Poredak.
Dzems Varburg, 1950. godine:
„Imacemo svetsku vladu, svidjalo se to vama ili ne, milom ili silom.“
Nelson A. Rokfeler, 1968. godine (u predsednickoj kampanji):
„Kao predsednik, radicu na medjunarodnom stvaranju ’Novog Svetskog Poretka’.“
Henri Kisindzer, 1975. godine:
„Nasa nacija je jedinstveno nadarena da igra stvaralacku i presudnu ulogu u Novom svetskom Poretku koji se uoblicava oko nas.“
Deklaracija o medjuzavisnosti, 1976.godine:
„Pre dve stotine godina nasi preci stvorili su novu naciju. Mi sada moramo da se udruzimo sa drugima i da stvorimo Novi Svetski Poredak.“
Dzordz Bush stariji, 1989. godine:
„Konacno, nasa stvarnost je da ponovo primimo Sovjetski Savez u Svetski Poredak. Mozda ce Svetski Poredak u buducnosti biti istinska porodica nacija.“
Ranije, Adolf Hitler :
„Nacional-socijalizam ce iskoristiti svoju revoluciju za uspostavljanje Novog Svetskog Poretka.“

Kako da Crveni ostvare ciljeve Novog Svetskog Poretka – jednu svetsku naddrzavu?
Prvo, treba izbrisati granice drzava, tj. ukinuti nacionalne drzave.
Koja je prva prepreka (bila) na tom cilju?
Monarhije.
Zasto bi se neki Monarh, ma kolika njegova drzava bila, odrekao svoga polozaja?
Uostalom, ne radi se samo o njemu, tu je i njegova porodica, deca, unuci, potomci koji ce kasnije doci.
Zato – ukloniti monarhije.
Prva prava stepenica na tom putu bila je Francuska burzoaska revolucija.
Izvedena je od strane crvenih tajnih drustava (mogu se nazvati Iluminatima) koja su okupljala pripadnike visoke srednje klase (u to vreme – plemstvo).
Jedan od glavnih aktera zakulisnih radnji bio je Vojvoda od Orleana, Veliki Majstor Velike Loze Orijenta, pripadnik Iluminata, koji je otkupio sve kolicine zita, izvezao iz zemlje ili sakrio i tako stvorio vestacku nestasicu i glad.
Nije lose podsetiti se ciljeva ove grupacije:
1. Ukidanje monarhije i svih redovnih vlasti
2. Ukidanje privatne svojine
3. Ukidanje prava na nasledje
4. Ukidanje patriotizma (nacionalizma)
5. Ukidanje porodice (tj. braka i prelazak na drustveno obrazovanje dece)
6. Ukidanje svih religija.
Sledeca prepreka na putu ukudanja monarhija bili su Habzburzi, u to vreme mocna porodica ciji je jedan pripadnik cak postao car Meksika.
Druga vazna prepreka bilo je Rusko carstvo.
Revolucije protiv Habzburga nisu uspevale.
Burzoazija nije bila dovoljno mocna da srusi Austrougarsku monarhiju ili Rusiju.
Onda su dosli na genijalnu ideju.
Dali su Karlu Marksu da preradi program Iluminata namenjen burzoaziji i da sada to bude program namenjen najsiromasnijim slojevima – radnicima i seljacima (po sistemu: „kad se digne kuka i motika…).
Evo nekih odeljaka Komunistickog manifesta:
1. Eksproprijacija zemljisne svojine i upotreba zemljisne rente za drzavne izdatke
2. Izrazito progresivni porez
3. Ukidanje prava nasledja
4. Konfiskacija imovine svih emigranata i pobunjenika
5. Centralizacija kredita u rukama drzave preko nacionalne banke s drzavnim kapitalom i iskljucivim monopolom
6. Centralizacija celokupnog komunikacijskog i transportnog sistema u rukama drzave
7. Javno i besplatno vaspitavanje dece, itd.
Ovaj manifest je tempiran da izadje do 1848. godine, kada su spremljene brojne revolucije, kako bi posluzio kao njihovo obrazlozenje (bolje receno, kako bi pospesio prikljucivanje radnika i seljaka – burzoaziji).
I revolucije su pocele – spontano:
1. marta u Badenu
12. marta u Becu
13. marta u Parmi
22. marta u Veneciji
10. aprila u Londonu
7. maja u Spaniji
15. maja u Napulju
64 „spontane revolucije“ te godine sirom Rusije.
Ali, … CVRC.
Nisu uspele.
Onda dolazimo na pocetak ove price.
Na plan o tri svetska rata.

Kako bi se ostvario plan o sukobu ateista i hriscana u III sv. Ratu, morali su se najpre napraviti ateisti.
U to doba je lansirana prica o Evoluciji.
Glavni propagator te price bio je Carls Darvin, ciji je deda, Erazmus Darvin, bio pripadnik Crvene masonerije (kao i njegov sin, otac Carlsa Darvina) i bio je osnivac uticajnog „Mesecevog drustva“. King Hele u biografiji Erazmusa kaze da je bio „doktor revolucije“, iz razloga sto su clanovi „Mesecevog drustva“ bili simpatizeri Francuske revolucije. Erazmus Darvin je vodio korespondenciju sa Rusoom i Bendzaminom Frenklinom koji je u cestim diplomatskim putovanjima iz Amerike u Evropu i nazad, imao prilike da povezuje francuske, engleske i americke socijaliste-utopiste. „Mesecevo drustvo“ je bilo aktivno od 1764. do 1800. godine. Kasnije menja ime u Kraljevski Institut (zvuci li vam poznato?)
Ako se pogledaju i ostali pripadnici evolucionisticke ideje tog vremena, videce se da je to visa srednja klasa, tipicno clanstvo tajnih drustava.
Gde god Crveni osvajaju vlast, uvodi se evolucija u obrazovni sistem.
I tako decenijama, nove i nove generacije ateista.
Nove i nove snage za buduci sukob.
(Ali je i tu bilo jedno – cvrc, o cemu nesto kasnije)
Kako je izveden povod za I Svetski rat?
Tu se moramo vratiti malo nazad - u Srbiju XIX veka.
Osim Crvenog bloka, gde su danas glavni pripadnici porodice Rotsild, postoji i Plavi blok u kome je najznacajnija porodica (barem istorijski) bila i jeste – porodica Habzburg.
Svojevremeno je srpska vladajuca kuca, dinastija Obrenovic, bila u dobrim odnosima sa ovom porodicom.
Bilo je to vreme prosperiteta Srbije i celog naroda.
Drzava je dobijena uz minimalne gubitke u ljudstvu.
Ali, onda i srpska monarhija dolazi na red po planovima Crvenih.
1903. godine, britanski agent, Apis, organizuje drzavni udar i ubistvo Aleksandra Obrenovica i kraljice Drage, i Britis Intelidzens (BI-a) dovodi na vlast u Srbiji – Petra Karadjordjevica, masona, pripadnika Crvene masonerije.
Naravno, odmah se remete odnosi Austro-Ugarske i Srbije.
Nastaje carinski rat i anektiranje Bosne i Hercegovine.
Srbija biva uvucena u Balkanske ratove.
1914. godine, Britanski agent – Apis, organizuje atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovo nerodjeno dete (o razlozima ubistva deteta neki drugi put), koje izvodi pripadnik „Mlade Bosne“- Gavrilo Princip. Ovaj atentat, gde izvrsilac ne vodi racuna o posledicama po sebe, tipican je primer Crvene skole koja vodi poreklo od Asasina, od kojih su je preuzeli Templari i preneli na zapad.
Radi se o jednostavnom ispiranju mozga (bilo drogom, bilo na neki drugi nacin).
(Inace, i danasnji bombasi-samoubice se pripremaju u takvim skolama).
(„Prema jednoj masonskoj publikaciji iz 1952. godine, ubica Franca Ferdinanda, bosanski Srbin Gavrilo Princip i drugi su bili masoni, koje je Apis podsticao a zapalilo otkrice tajnog ugovora izmedju Vatikana i Srbije.“)
Austro-Ugarska trazi izrucenje Britanskog agenta Apisa, ali mudri Karadjordjevici to odbijaju i uvlace Srbiju u sukob u kome je izgubila polovinu muskog stanovnistva.
Od toga veci deo u genijalnom povlacenju preko Albanije.
Koja je posledica I svetskog rata?
Nestala je Austro-Ugarska monarhija, ali i Ruska carevina, najveca drzava na svetu je pala u ruke Crvenih.
(O ucescu Hazara u Ruskoj revoluciji postoje gomile knjiga, njihov procenat u rukovodecim organima revolucije je od 70 do 100 odsto).
Sta se desava u Srbiji, koja je inace bila pobednica u ratu?
Pravi se drzava koja ce okupiti sve (preostale) Srbe (bar neke utehe za njih)?
Ne, Karadjordjevici dobijaju mnogo bolju ideju (iz Londona) – napraviti drzavu zbratimljenih naroda, Srba i onih sa kojima su do juce ratovali – Jugoslaviju (za pocetak Kraljevinu SHS).
Sta se nakon toga desavalo je manje vise poznato.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Kako je izveden drugi svetski rat?
Tako sto su Nemackoj, koja je bila porazena strana u prethodnom ratu, nametnute nemoguce dazbine kojima je trebala da obesteti zemlje sa kojima je ratovala.
To je izazvalo propast nemacke privrede, zaduzenje zemlje i hiperinflaciju.
Stvaraju se povoljni uslovi za dolazak licnosti koja ce cvrstom rukom resiti ekonomske probleme.
Na vlast u Nemackoj dolazi Adolf Hitler.
Ko je bio Adolf Hitler?
Njegov otac, Alojz, bio je vanbracno dete Solomona Rotsilda i Ane Marije Shiklgruber, dakle unuk Majera Amsela Rotsilda, osnivaca dinastije (a samim tim mu je Adolf bio praunuk).
Adolf Hitler za kratko vreme stabilizuje nemacku privredu.
Kako? Carobnim stapicem?
Naravno da ne.
Kreditima, odnosno garancijama koje su mu odobrili medjunarodni bankari, iza kojih u krajnjem ishodu stoji porodica Rotsild.
Dakle, sve ostaje u porodici.
Adolf Hitler krece u „osvajanje sveta“, bolje reci, uvlaci nemacki narod u rat sa celim svetom.
Ipak glavni sukob je bio izmedju Nemaca i Rusa (oni su imali i najvece gubitke u ratu).
Zasto bas izmedju Nemaca i Rusa?
Ovde je potrebna mala digresija.
Jedan hriscanski fundamentalista iz Amerike je zaveru u kojoj su glavni igraci Rotsildi, nazvao „zaverom protiv coveka i Boga“.
Verovatno ce vecini ove reci zvucati neozbiljno, ili cak smesno, ali one su ipak u sustini tacne.
Samo sto je to zavera protiv „jednog od Bogova i protiv jedne genetske grupe“
Taj Bog je Bog Starog Zaveta, kojeg uglavnom nazivaju Jahve ili Jehova.
Ta genetska grupa su – Rasi.
(ko su Rasi i Hazari moze se procitati u temi „Zabranjena istorija“)
Rasima pripadaju i Rusi i Nemci (Prusi), ali i jos jedan narod.
Narod koji cesto nazivaju Jevrejima, iako su oni u stvari Izraelci.
Danas se medju opstim pojmom Jevreja, svrstavaju u grupu koja se naziva – Sefardi.
Zato su Sefardi, kao direktni sledbenici Biblijskog Boga morali da budu unisteni, sto je gotovo i postignuto, u raznoraznim koncentracionim logorima.
Ubijeno je, prema zvanicnim evidencijama, oko 6 miliona Sefarda.
Onda su posle rata sve beneficije od genocida nad Sefardima, prigrabili judaizirani Hazari.
To im je omogucilo da jos lakse prigrabe vlast u mnogim zemljama, jer cik nesto reci protiv Jevreja koji se infiltriraju u drzavni vrh.
Odmah ces biti zigosan kao antisemita (ma sta to znacilo).

Kakva je situacija u Jugoslaviji?
Posle poznatih dogadjaja, potpisivanja sporazuma sa Nemackom, pa zatim odbacivanja (reziranog od strane BI-e), Jugoslavija je okupirana.
Draza Mihailovic, general, podize ustanak protiv okupatora i stavlja se na celo jedinica koje se nazivaju cetnicima.
Njihov simbol postaje mrtvacka glava sa prekrstenim butnim kostima.
Otkuda to?
Cetnici su u to vreme bili gardisti, dakle vojna formacija najbliza kralju.
A kralj je bio pripadnik crvene masonerije.
A najvazniji simbol Crvene masonerije je - mrtvacka glava sa prekrstenim butnim kostima, koje simbolizuju vaskrsenje, i to vaskrsenje Lucifara, onog u koga se (navodno) kunu svi ideolozi Crvene masonerije, ukljucujuci i prvopomenutog u ovom tekstu – Alberta Pajka.
Ali, postojao je i drugi pokret.
Pokret koji je direktno organizovan od strane Crvenih, pokret pod vodjstvom Komunisticke partije, koji je poznat kao – Partizanski.
Na celu ovog pokreta nasao se Josip Broz Tito.
Ko je bio Tito (ono „Josip Broz“ namerno izostavljam)?
Tito (barem onaj posle rata) je bio vanbracno dete Franca Jozefa, Austrougarskog cara, a samim tim i polubrat Franca Ferdinanda.
Dakle, i Plavi imaju vanbracnu decu koja se aktiviraju kada to zatreba.
Glavni simbol partizanskog pokreta postaje crveni pentagram, jos jedan od znacajnih simbola Lucifarijanskog pokreta.
Inace, SAD ih imaju pedeset na svojoj zastavi.
Pri kraju rata, zapadne kapitalisticke zemlje pustaju niz vodu Drazu Mihailovica i podrzavaju komunistu Tita (bolje reci – komuniste).
Totalno nelogicno sa strane zvanicne istorije i politike, ali sasvim u skladu sa zakulisnim radnjama – Crveni na vlasti na Zapadu podrzavaju Crvene u Jugoslaviji (na Istoku).
Medjutim, posto je Tito bio Plavi, dolazi do sukoba izmedju njega i Crvenih, koji je isao preko SSSR-a (poznati slucaj 1948. godine i sukob sa Informbiroom).
Izgleda da je Tito legao na rudu, ili je prihvatio da igra (i) za Crvene, pa su ga kasnije ostavili na miru.
(posle nekoliko pokusaja atentata)
…………………………………………

Sta posle drugog svetskog rata?
Pocinju pripreme za Treci.
Nekada je bio plan da se u tom ratu sukobe komunisticke zemlje i zapadne (hriscanske) i da to dovede do konacnog sloma i jednih i drugih.
I do uvodjenja jedne svetske naddrzave i Novog Svetskog Poretka.
(zato je izmisljen „hladni rat“)
Medjutim, komunizam je propao pre vremena.
…………
Glavni cilj u postizanju apsolutne vlasti zaverenika je unistenje srednje klase.
Zato sto veliki broj bogatih ljudi (ovde se pod „bogatstvom“ podrazumeva da ljudi imaju visak novca, dakle da nisu optereceni pribavljanjem novca za osnovne potrebe – hranu, komunalije, struju, grejanje, …) predstavlja silu koju je nemoguce kontrolisati.
Srednja klasa predstavlja ljude koji imaju obezbedjen zivot i mogu da se posvete i razmisljanjima o nekim drugim stvarima – o naciji, patriotizmu, nacionalnim interesima.
A sto je najgore, imaju cime i da finansiraju aktivnosti na tom planu.
Zato se srednja klasa mora eliminisati.
Na Zapadu se to postize povremenim ekonomskim krizama, kao sto je bila kriza (namerno) izazvana 1929. godine, kada je sve ono sto su generacije stvarale decenijama, za kratko vreme preslo u ruke malog broja onih koji su imali cvrstu zaledjinu – Zlato (dakle, u ruke krupnih bankara, onih koji kontrolisu federalne rezerve SAD, recimo).
Tada je stvorena ogromna razlika izmedju ekstra bogatih i srednje klase.
Na Istoku je to postignuto – komunizmom, koji je jednostavno zaplenio sve od imovine srednje klase i proglasio je drzavnom imovinom.
Druga ciljna grupa su usitnjena seoska domacinstva.
Covek, pored disanja i unosenja vode, jedino sto mora da radi je da – jede.
A seljak koji ima nesto svoje zemlje, ako nista drugo, ima bar obezbedjenu hranu.
A samim tim ne mora da moli drzavu za komad hleba.
A samim tim nije podlozan lakom manipulisanju.
Drzavi, naprotiv, trebaju lumpen-proleteri, oni koji nemaju nista, i koji ce u svemu zavisiti od onoga ko je na vlasti ( i od mrvica koje ce im udeliti).
Zato – unistiti sitna poljoprivredna gazdinstva.
(Ovo je narocito izrazeno danas u Srbiji, kada se sve cini da se sitna domacinstva potpuno ekonomski uniste – neadekvatnim cenama – tako da vecinu zemlje u Srbiji pokupuje nekolicina tajkuna)
Na Zapadu je to odradjeno jos davno – tamo samo mali procenat stanovnistva poseduje zemlju.
Ostali rade kao radnici na njihovim imanjima.
Dakle, potpuno isto kao na Istoku u komunizmu – zadruge i kolhozi.
Ali,……… sta se desava u komunizmu?
Najbolje je to objasniti na primeru bivse Jugoslavije ( i Srbije)
Za razliku od pocetaka Komunistickog sistema (kod nas), kada su na vlasti bili skolovani ortodoksni komunisti, koji su radili za platu, stan i drzavna priznanja, vremenom se javlja grupacija koja koristi prednosti ekonomske nekontrole sistema i pocinje da nagomilava licna bogatstva tzv. „jagnjece brigade“.
Na taj nacin stvarjuci jaku srednju klasu.
Moralno nikakvu, ali koja predstavlja skretanje sa pravog puta.
Ortodoksni komunisti su bili uzasnuti.
Kuda to ide komunizam?
Dolazi do sukoba ove dve grupacije i ortodoksni gube bitku (do tada su JB vec prilicno ojacale).
Tada se povlace u ilegalu (sve sa Latinkom Perovic, Dobricom Cosicem i sl.)
I cekaju svoj trenutak za delovanje.
Sto je najgore, vremenom se, usled propadanja privrede, topi drzavno bogatstvo, sve manje ostaje za jagnjece brigade, a na funkcije dolaze manje-vise normalni ljudi (tipa Bidze, Rake), koji cak umeju da razmisljaju i nacionalno.
Dakle, katastrofa.
Hitno treba preduzeti nesto.
Na celo Komunisticke partije u Srbiji dolazi Slobodan Milosevic.
Inace, brat po pripadnosti Ivanu Stambolicu (koji ga je i odveo u London i uveo u krugove Crvene masonerije).
I dobija zadatak da unisti Komunisticku partiju Srbije (kasnije SPS).
Ovde je situacija malo komplikovana, jer je paralelno isao i raspad SFRJ, ali je unutar-ideoloski obracun tekao nezavisno od toga.
Sve (zive) ortodoksne komunjare osnivaju stranke levog centra, tzv, Demokratske stranke.
Milosevic cini sve da oslabi SPS, ide na izbore kada god ortodoksni to traze, ali narod uporno glasa za socijaliste.
Tada na scenu stupa njegova supruga (sve sa jos jednim crvenim simbolom u kosi) koja konacno uspeva ono sto njen suprug nije mogao – da ogadi SPS cak i zagrizenim glasacima.
Na vlast konacno dolaze ortodoksne komunjare (maskirane kao demokrate).
Ali, ne lezi vraze.
Glavni u post – eSPeeS-ovskim dogadjajima postaje Zoran Djindjic, inace covek porodice Habzburg, dakle pripadnik Plavog bloka, koji potiskuje britanskog dzokera – Vojislava Kostunicu.
(prethodno je sa mesta predsednika DS-a potisnuo crvenog Dragoljuba Micunovica).
Jos crnje – isporucuje Crvenog Milosevica Haskom tribunalu.
To uopste nije bilo planirano.
(Crveni ipak vode racuna o svojim ljudima.)
Vojislav Kostunica vristi (on zaista nije znao da se sprema izrucenje).
A izrucenje odradjuju upravo ljudi Zorana Djindjica – Legija i zemunski klan.
Kasnije njih optuzuju za ubistvo Djindjica (valjda po sistemu „jednim udarcem dve muve“), iako su oni uglavnom uklanjali one koji su Djindjicu bili smetnja da postane lider opozicije (Vuka Draskovica – pokusali, Ivana Stambolica – uspeli).
Posle svega, Djindjic u crvenom okruzenju nije imao vise sansi nego sto ima komad hartije u paklu.
Ali, to je druga prica.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Sta je zamena za komunizam?
Tu se postavlja pitanje – koja grupacija se DANAS, u XXI veku, moze vrlo lako gurnuti u rat sa globalnim posledicama?
Dakle, mora da ima snagu, brojnost, i – da je naklonjena sukobu?
Islam, odnosno, islamski fundamentalizam.
To je zamena za komunizam, koja ce biti suprotstavljena hriscanstvu (Zapadu).
Pripreme za to su pocele odmah posle zavrsetka drugog sv. Rata.
U zapadne zemlje je dozvoljeno useljavanje miliona muslimana, tako da ih danas u Francuskoj ima sedam miliona, u Nemackoj oko pet, u Italiji oko tri, …
Nije to uradjeno zato sto su ih odjednom zavoleli, vec da bi bili upotrebljeni u buducnosti ( iz istog razloga je napravljen i Izrael).
Sta se desilo kod nas?
To je povezano sa planiranim odvijanjem rata.
Rat ce poceti, naravno, na Bliskom istoku, pre svega sukobom islamskih zemalja sa Izraelom ( tu ce biti iskoriscen jedan povod koji ce biti zaista spektakularan).
Izrael ce biti brzo pregazen.
Sta onda dolazi na red?
Evropa.
Islamske snage stizu na Balkansko poluostrvo.
Sta tamo zaticu?
Petu vojnu silu spremnu da ih zaustavi?
Ne. Zaticu muslimanske drzave, Bosnu i Veliku Albaniju, koje ce im posluziti kao stit i baza za dalji prodor na sever i zapad.
Da li je sada jasno zasto Amerikanci (i Britanci – glava je u Londonu) pomlatise muslimane na Bliskom Istoku, a u Evropi im prave drzave i vojno ih naoruzavaju?
Da li je sada jasno zasto je Bosna morala da ostane pod muslimanskom dominacijom i zasto je od Srbije oteto Kosovo?
Verovatno ne, ali cu nastaviti.
Tu zaticu i ogromnu vojnu bazu – Bondstil, sa svim potrebnim materijalom za dalji rat.
Smejao sam se (od muke) objasnjenjima navodnih „komentatora“, inace, naravno, eksperata, koji su pricali kako je ta baza napravljena da bi Ameri prisli sto blize Rusiji sa vojnim bazama.
Pa i slepac vidi da je severoistocni deo Rumunije hiljadu kilometara blizi Rusiji nego Kosovo, i da bi Rumuni jedva docekali izgradnju jedne takve vojne baze.
Zasto onda na neprijateljskoj (muslimanskoj ) teritoriji?
E pa, zbog gore navedenog.
Sta ce biti sa Srbijom?
Suprotstavice im se svojom vojskom.
Ups – pa mi nemamo vojsku.
Neko (sic!) se setio da nam vojska ne treba pa je ukinuo sluzenje vojnog roka, tako da cemo imati obucene „civilne vojnike“ koji ce spretno rukovati metlama ili nocnim posudama iz bolnica.
Mozda ce tako uspeti da ostvare (nepostojece) prorocanstvo o Srbima i jednoj Sljivi.
U svakom slucaju, Srbima je sudjeno da nastradaju maksimalno moguce.

Mozda ce se neko zapitati gde su tu SAD koje bi mogle svojom vojnom silom da zaustave takav prodor?
Dakle, kako spreciti SAD da se umesaju u rat?
Logicno, ne mogu biti napadnute SPOLJA jer je to najveca vojna sila.
Takodje logicno, to znaci da se mora napraviti haos UNUTAR samih SAD koji ce primorati naciju da se bavi sama sobom, a isto tako zahtevati i povlacenje americkih vojnika iz baza po svetu radi angazovanja u „smirivanju“ situacije u sopstvenoj zemlji.
Kako izazvati takav haos?
Logicno, ekonomskim kolapsom drzave, izazivanjem krize koja ce do toga dovesti (dakle, kao 1929.).
Razlika izmedju one i ove krize bice u tome sto su ljudi nekada bili mnogo poslusniji, dok su danasnje generacije osione i nespremne na bilo kakvo strpljenje i odricanje, te ce radije uzeti oruzje u ruke i otimati ono sto im treba nego raditi za kilogram brasna.
Doci ce do sukoba bogatijih i siromasnijih, hispanoamerikanaca i belaca, crnaca i belaca,…
Crnaca i belaca?
Sta mislite, kako ce prosecan pripadnik bele protestantske vecine gledati na ekonomski kolaps koji nastupi za vreme predsednikovanja jednog – CRNCA?
Da li je sada jasno otkud crni predsednik SAD?
……
U evropskim zemljama ce biti slicno kao u SAD. Sve ove zemlje su jake vojno spolja, ali kada izbije sukob izmedju miliona ljudi UNUTAR drzave tu nuklearne bombe i krstarece rakete ne znace nista.
Naprotiv, tu je bitan broj obucenih vojnika koji se mogu aktivirati (a kojih ni jedna od ovih zemalja, od svog stanovnistva, nema mnogo; prvenstveno zbog profesionalizacije armije).
( a Srbiju u tom pogledu bolje i da ne pominjem)

-haos u evropskim zemljama
-napad sa Balkana
-razaranje Evrope
-razaranje Francuske
-Slom katolicke crkve
-poslednji papa
-razaranje Nemacke
-kontraudar
-potiskivanje iz Evrope
-zauzimanje Carigrada
-Har-Megido
-uspon Plavih

………………………….

Kada slusate i gledate sve te sljastece reklame o Evropskoj uniji, zajednickom trzistu, boljim platama, novim radnim mestima, demokratiji, boljem zivotu, zdravijoj hrani, …zapitajte se:
KOME je potrebna tolika reklama?
Kuda vodi put poplocan ZLATNIM plocicama?

[You must be registered and logged in to see this link.]

Poslednji papa.
„Sveti Malahije (Malakaj), rodjen u Irskoj 1094. ili 1095. godine, bio je najpre monah i pustinjak, da bi docnije dostigao polozaj arhiepiskopa. Sa tog polozaja se dobrovoljno povukao 1137. godine, sa zeljom da na miru provodi svoje dane u razmisljanjima. Jos za zivota bio je cuven po svojim isceliteljskim mocima i neverovatnim darom za proricanje. Umro je u mestu Klervo, 1148. godine, na rukama svog velikog prijatelja, sv. Bernara.
Ne zna se tacno da li je tada ili prilikom ranije posete, 1139. sastavio listu na kojoj je, koristeci se simbolima, naveo svih stotinu i jedanaest papa, za koje je predvideo da ce vladati od 1143. godine do kraja postojanja papstva.Svaki papa na toj listi nije predstavljen imenom nego simbolom, u vidu tajanstvene latinske fraze ili motoa, koji se mogu tumaciti na vise raznih nacina. Lista je objavljena tek 1595. godine, pa je jasno zasto se sa lakocom protumacilo da se iza simbola „Od Alba“ (De Rure Albo) krio engleski papa Hadrijan IV (1154-59), koji je bio iz st. Albansa, dok se simbol „Od Bonavensija“ (De Rure Bonavensi) odnosio na Celestina III (1191-98), cije je prezime bilo Bonavensi.
Aleksandar IV (1254-61), raniji kardinal iz Ostije, na listi je naveden kao „Signum Ostiense“. Nije potrebna velika mudrost za tumacenje dogadjaja koji su se vec desili, ali mora se priznati da je zapanjujuce do koje mere simboli koje je sv. Malahije navodio umesto imena papa odgovaraju stvarnim papama koji su se pojavili tokom docnijih vekova.
Moguce je da je dokument o papama, koji je objavljen 1595. samo falsifikat i da cak nije ni delo sv. Malahija, ali je cinjenica da je ostao u opticaju do danasnjih dana. Mora se priznati da nije svaki naziv postigao pun pogodak i da je ponekad veza izmedju prorocanstva i stvarnog pape prilicno tanusna. Uzmimo slucaj pape Pija VII (1800-23). Ovaj bezazleni svestenik je na Malahijevoj listi opisan kao „Grabljivi orao“ (Aquila Rapax), sto je bilo daleko od stvarnosti. Medjutim, ako uzmemo u obzir da je njega Napoleon razvlastio i bacio u tamnicu, onda bi se onaj „grabljivi orao“ mogao odnositi na samog francuskog cara, koji je uzurpirao papsku vlast i autoritet.
S druge strane, neke pape su zaista sjajno opisane. Grgur XVI (1832-46) oznacen je simbolom „Iz etrurskog Balneisa“ (De Balneis Etruria). On je zaista bio monah u Balnei (u Toskani, koja je na tlu nekadasnje Etrurije), u vreme kad je izabran za papu, a bio je i izuzetan poznavalac etrurske umetnosti.
Leon XIII je takodje dobio odgovarajuci naziv – „Svetlost na nebu“ (Lumen in Coelo) – sto je odgovaralo kako njegovom porodicnom grbu, u kome se nalazila kometa, tako i njegovoj sjajnoj duhovnosti.
Izgleda da je naziv za Benedikta XV (1914-22), „Opadanje religije“ (Religio Depopulata), bio apsolutno odgovarajuci, zato sto je u to vreme izbio Prvi svetski rat, najstrasniji u dotadasnjoj istoriji. Posle njega je na scenu stupio komunizam u Rusiji i religioznost je pocela u pravom smislu reci da opada.
Pio XII nije bez razloga naveden kao „Andjeoski pastir“ (Pastor Angelicus), a jos adekvatniji naziv nosi njegov sledbenik, harizmatski papa Jovan XXIII (1958-63). Na mestu koje oznacava period njegovog papstvovanja, na listi sv. Malahija, stoji naziv „Pastir i Pilot“ (Pastor et Nauta). Ovaj postariji papa je uspesno vodio svoju crkvu novim putevima koji su mnoge iznenadili. Takodje je vesto „pilotirao“ za vreme Drugog vatikanskog sabora, ciji logo sadrzi crtez broda.
[u stvari je ovde sv. Malahije pogodio mnogo bolje, jer je Jovan XXIII bio i papa (pastir) i lider Priorata Siona (Notonijer – krmanos, ili kako je prevedeno – pilot), primedba – Sveta685]
Njegov naslednik Pavle VI (1963-78), prema listi „Cvet cvetova“ (Flos Florum), imao je u svom grbu cvet ljiljana (oznaka francuske kraljevske loze), a ime mu je pristajalo i simbolicki, jer je veoma mnogo ucinio za katolicanstvo.
Sledeci papa, Jovan Pavle I , opisan je kao „nesto u vezi pola meseca“ (De Medietate Lunae). To bi se moglo odnositi na duzinu njegove sluzbe: vladao je nesto krace od mesec dana.
Sadasnji papa, Jovan Pavle II [ tekst je iz devedesetih godina – Sveta685], ima na listi sinonim „Rad Sunca“ (De Labore Solis). Taj naziv se tumaci na razne nacine. Po nekima, to je zato sto je u doba nacisticke okupacije Poljske radio na otvorenom, u nekim kamenolomima. Po drugima, sinonim odgovara njegovoj zaista velikoj aktivnosti i bezbrojnim putovanjima (kruzenjima) oko zemaljske kugle. Ima i onih koji simbolicno ime pape Vojtile povezuju sa sve ugrozenijim ozonskim omotacem, kroz koji Sunce itekako „radi“ i salje na nezasticenu Zemlju opasne ultravioletne zrake.
[i ovde je Malahije bio mnogo bolji nego sto se misli – Jovan Pavle I, koji je otrovan, bio je, zajedno sa svojim prethodnicima, guran od strane Priorata, dok je Jovan Pavle II ( drugi, ili mozda drugaciji), guran od strane Crvenih, poklonika boga Sunca – primedba Sveta685]
Malahije predvidja da ce posle ovog, postojati jos samo dvoje papa – „Slava masline“ (Gloria Olivae) i „Petar drugi Rimski“ (Petrus II Romanus), koji ce „tokom poslednjeg progona rimokatolicke crkve……hraniti svoje stado za vreme mnogih patnji i nevolja, a kada ove prodju, Grad na sedam brezuljaka ce biti razoren a strasni sudija ce suditi njegovom narodu“.“

Cemu ovaj tekst?
Da pokaze da prorocanstva zaista postoje (od pravih proroka) i da pokaze kako se ona uklapaju u opsti plan dogadjaja u nasoj buducnosti.
Sadasnji papa, Bevnedikt XVI, je pretposlednji papa po listi sv. Malahija.
Poslednji papa, Petar II Rimski, ce verovatno biti izabran u toku trajanja nekih traumaticnih dogadjaja koji ce dovesti do propasti rimske crkve (ili neposredno pre njih).
Koji bi to dogadjaji mogli biti?
Jedini dogadjaj koji bi mogao da ima takve posledice je globalni rat i to rat sa pripadnicima druge veroispovesti, u ovom slucaju – muslimanima.
I jedino ako ti muslimani okupiraju Italiju.
A to je i planirano.
Da bi im pomogli u tome, celnici Novog Svetskog Poretka godinama nagomilavaju ratni materijal u bazama kao sto je Bondstil ili baza u Tuzli. Sav taj materijal je namenjen da ostane tamo kada se americka vojska povuce iz Evrope zbog smirivanja haosa u svojoj drzavi (a koji ce nastupiti, kao sto sam rekao, zbog sloma berzi).
Pitanje rata je uvek bilo stvar dobre logistike i dotura materijala.

[sem toga, prorocanstvo o papi koji ce biti ubijen u gradu koji se pruza na dve reke, u mesecu kad procveta ruza, koliko je meni poznato jos nije ostvareno. Preostaje samo da se to desi jednom od ove dvojice preostalih. Videcemo.]
[You must be registered and logged in to see this link.]

У сусрет Осмом дану и Спаситељу
Thursday, 24 March 2011

Јуриј Ј. Воробјовски

Да, дођи, Господе Исусе!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Као да последње земаљске снаге Православља призивају на борбу. Народно предање руско гласи да ће у последња времена устати из вода зачараног језера град Китеж. Иза зидова цркве Св. Софије у православном Константинопољу изаћи ће са Светим Даровима првосвештеник Византије. Уочи кратког, али страшног зацарења антихриста јавиће се цар Трећег Рима – и поново ће ишчезнути икона Државне Богомајке. Обновиће се Русија.

Престаће да слази Огањ Небески на гроб Господњи кад дође антихрист.

Чудесним начином отиће ће са Атона икона Иверске Божје Мајке (господа из UNESCO-а већ су намерачили да Атон премреже путним трасама).

Светиње ће или ишчезнути, или ће, због људских безакоња, престати да чудотворе: како и може бити друкчије, ако на свету ускоро усахне вера? Историја, као простор богоопштења, изгубиће смисао и завршиће се...

Дакле, вреди ли призивати Последњег Цара и пожуривати наш земаљски пораз? Вреди ли приближавати време кратког тријумфа антихриста, којим ће се и завршити земаљска историја?

Да! Али, то није знак умора од неравноправне борбе, нити туге због ликујућег непријатеља и безнадежности узалудног куцања на врата, који ће у минутима искушења захватити свакога од верних. То није ни жудња за осветом, јер ће се, иза граница заустављеног времена, ликујући победиоци ужаснути.*

Позивање Последњег Цара је - глас вере, духовне надмоћи и части. Легиони непријатеља, од којих су неки описани и у овој књизи, крећу на Цркву. Нас чека пророчка трагична Битка под освештаним знамењем Лабарума!

Учествовати у њој - једина је могућност да се достојно оконча седми дан стварања који траје све до данас. И они који ступе у Јерусалим Небески, радосно ће сусрести осми дан заједно са Спаситељем!

"А затим је крај", пише апостол Павле о Другом доласку Исуса Христа; "када преда царство Богу и Оцу, када укине свако господарство, сваку власт и силу. Јер Њему припада да царује, докле све непријатеље не положи под ноге своје. Последњи непријатељ који ће бити истребљен је - смрт".

Опрости ми, Господе!

Амин...

[You must be registered and logged in to see this image.]


Нова екуменистичка Вавилонија
Saturday, 26 March 2011


Јуриј Ј. Воробјовски

ЕКУМЕНИСТИЧКИ ПРЕСТО ЗА АНТИХРИСТА


“Ти си – Петар, и на тој стени Ја ћу сазидати Цркву Моју;

и врата паклена неће је савладати. (Мт. 16,18)’’

Тридесет три године пошто је Спаситељ изрекао ове речи, погубљен је апостол Петар. Распели су га на крст, наглавце, у арени римског циркуса. Чак су и погубљење антички плуралисти – многобошци, покушали претворити у представу. У спектакл о снази паганских богова.

Сада, напоредо са бившим Калигулиним циркусом, стоји црква Светог Петра.

Али, шта се то догађа? Тик крај моштију великог проповедника Бога Јединога почиње нова паганска представа. На гроб су окачени свитци са текстовима будистичких мантри. Ламе, обријане на нуларицу, из своје утробе производе ниске звуке. Источњачки сасуди испуштају клупчад миришљавог дима.

Тек што се загрлио са Далај-ламом, римски папа све то посматра с благонаклоним смешком.

Пред нама је – враџбински спектакл псеудоуједињења религија чије је име – екуменизам.

Асизи, 1986.
[You must be registered and logged in to see this image.]

У једанаестом веку од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве отпали су римокатолици. Затим су се од њих оделили протестанти. То су били истински трагични расколи. Али, ево, почетком нашег столећа поникао је покрет чији је циљ да обједини Хришћане целог света, читаве екумене (васељене)./.../



Нова екуменистичка Вавилонија

…Ноћ. Ватра. У њеном сјају трепере заденута пера. Бију бубњеви Ирокеза. И све то подсећа не на мир, већ на стазу рата. И веома верно се разглашује корак духовне експанзије Светског савета цркава.

Шта се догађа? Отвара се скупштина Светског савета Цркава. Година 1983. Ванкувер. Пред почетак заседања подиже се индијански идол – огроман шарени стуб. На његовом врху је – слика оштрокљуног орла.

Проф. Алексеј Осипов: “Да, сличне сцене сам видео много пута. У “хришћанске’’ церемоније Светски савет Цркава (ССЦ) уводи афричке, индијске, аустралијске култне радње. Бубњеви делују узбуђујуће. И када почне ритам, почиње и егзалтација људи. Они скачу, почињу да певају некакве текстове који се чине хришћанским само на први поглед. У ствари, то је чисто шаманска, паганска радња.

Какав је циљ Цркве? Спасење човеково. Шта се под тим подразумева? Очишћење од страсти. Овде, на скупштинама ССЦ-а, људи долазе у стање екстазе, каткад падају у несвестицу. И све се то – замислите назива деловањем Духа Светога…’’

Телевизијске камере сведоче: на заседању ССЦ-а у Канбери православни епископ почиње да чита Символ вере. Заједно са инославнима.

Екуменисти шпекулишу речима Спаситеља о љубави према ближњему. Али, Исус је говорио о љубави Хришћана према личним непријатељима, а јеретици су – Божији непријатељи. Они уносе заблуде у душе православних.

Десето апостолско правило гласи: “Ако се неко моли са одлученима из црквене заједнице, макар и у кући, да буде одлучен!’’.

Авај, за екуменисте, чак и Апостоли више нису ауторитет. Свети Апостоли носили су истинско учење по целоме свету. Парадокс је да су у оквирима ССЦ-а који декларише слободу избора вера, православни лишени могућности да се преобрате и крштавају инославне.

Заузврат им се дозвољава да траже Шамбалу, да призивају духове вештица, да подижу идоле…

Положај православних који долазе на скупове ССЦ-а чини се назавидним. Од свих присутних они се разликују једино по томе што не плешу под там-тамовима хамитских племена.

У ССЦ-а сада се налазе представници 300 јереси и секти. Нико од њих ни изблиза се није одрекао својих погледа. Каткад, благо речено, прилично егзотичних. Њихово механичко јединство и јесте пралик светске надцркве екумениста. Припремљена за владавину из јединственог – земаљског центра, она отворено припрема долазак антихристов.

Екуменисти злоупотребљавају Спаситељеве речи “о једном стаду и једном Пастиру’’, трудећи се да сакупе у њега и овце и вукове. Али, Сам Спаситељ је говорио: “Ви нисте од оваца Мојих’’. Они исти који нису од оваца Христових, припадају друкчијем пастиру…

“Будизам и шаманизам – моја је мајка, а отац – Исус.’’ Ове паганске речи припадају протестантском “богослову’’ из Кореје, докторки Чанг. Оне су и послужиле као заглавље паганског спектакла са егзотичним плесовима, бубњевима и завијањима на једној од скупштина ССЦ-а.

“Дођите, душе Јованке Орлеанке и свих жена мучених у средњевековљу’’ (то јест вештица – прим. аут) – кличе са сцене екуменистичког театра та окултна феминисткиња. Затим она призива духове различитих стихија. И напокон се Чанг осмељује да тврди како призива дух самога Исуса Христа…

Није ли то духовни допринос протестаната и пагана ствари уједињења!



Шта ако се, ипак, ујединимо?

Ђакон Андреј Курајев: “У области историје религије и философије дејствује исти принцип који и у математици: заједнички именитељ увек је најмањи. Ако се ми ујединимо са протестантима, на пример, заједнички Символ Вере ни изблиза неће бити наш, уколико се многолико искуство Православља од стране протестаната одбија. Они сами ће тврдити: православни поштују иконе, а ми не. Православни се моле за упокојене родитеље, а ми не. Православни поштују Богородицу и Свеце, а ми не. Православни имају храмове, они посте, а ми не….

Да бисмо се ујединили са протестантима или баптистима морамо веома много да жртвујемо. Андреја Рубљова, на пример. Његову “Свету Тројицу’’. Са тачке гледишта баптиста, то је идолатрија! А ако се ујединимо са муслиманима? Одмах бисмо морали да се одрекнемо од Јеванђеља, од Христа Самога. Остаће фрагменти Старог Завета о Аврааму, то јест Ибрахиму…

Сећам се једног сусрета на којем се изграђивао заједнички документ свих религија и конфесија у Русији. То је био позив за мир у свету. Догодио се сусрет почетком 1991. године.

Руководиоци различитих конфесија већ су били решили да потпишу припремљене текстове, кад је устао рабин: “Ја не могу да потпишем документ цитатом из Новог Завета “блажени миротворци’’. Јеванђеље за наше вернике – није ауторитет. Али можемо пронаћи аналогни пример из књига Старог Завета које су свете и за Хришћане и за Јудејце. На пример, речи пророка Исаије: “прекујмо мачеве у раонике’’. Хришћани се не противе. Али, тог часа устаје муслиман: “Браћо, књига пророка Исаије не улази у састав Курана. Не могу да потпишем такав документ. Али, можемо пронаћи заједничко место о миру и у Курану, и у Старом Завету.’’ Нашли су речи о томе да је Творац саздао живот за све. И већ су се коначно скупили да потпишу. И староверци, и римокатолици и баптисти латили су се пера. Тада устаје лама: “Али, у будизму нема ни помена о Творцу…’’

Морали су да се одрекну религијске конкретности и духовних мотивација. Ограничили су се на општа места.

Дубоко сумњам да је пут мешања религија – пут који ће нас обогатити.’’

Алексеј Осипов: “Није важно спољашње уједињење, већ уједињење у истини. Авај, у екуменизму само схватање светости и духовне мере религије се расплињава. Крајем шездесетих година у Бангкоку је текла екуменистичка конференција “Спасење данас’’. На њој је било речи о много чему: о спасењу човечанства од ратова, беде, болести… Заборавили су само једну ствар. На оно спасење са којим је дошао Исус Христос. Када су их наши представници подсетили на то, на њих су гледали као на диносаурусе.

Апстрактан однос према истини, хлађење религиозности осећа се већ одавно. Ево вам још један пример. Протојереј Сергије Булгаков је 1927. године у Лозани на Светској конференцији “Вера и поредак’’ предложио: хајде да се сви причесте из јединствене чаше. Наше такозване догматичке разлике су толико безначајне да их можемо занемарити.’’

Познати истраживач Михаил Назаров, у својој књизи “Мисија руске емиграције’’ скреће пажњу на један карактеристичан момент. Управо су се “јересијарси’’ руског Православља, конкретно Булгаков и Флоренски, користили потпуном подршком Џона Мота и других иницијатора екуменизма. Управо су уз помоћ Мота у Паризу под руководством Н. Берђајева били формирани Религијско-философска академија и Богословски институт. Занимљиво је то да је, десетак година касније, идеју о заједничком причешћу поновио митрополит Смоленски и Каљинградски Кирил. Догодило се то на скупштини ССЦ-а у Ванкуверу.

Предлог Сергија Булгакова који сада многе запањује, улази у сталну праксу ССЦ-а. И ево, на екуменистичком спектаклу у Упсали већ се спремају тањирићи за заједничко причешће. Спремају се пред очима свих. Напокон, баш у протестантском храму запевали су весели млади црнци. Не, то ни издалека није неумесни концерт популарне музике. Почело је заједничко причешће учесника скупштине.

Тешко је замислити пагане и фарисеје како пузе испод стола Тајне Вечере и добијају од Христа вино и хлеб!

Требало би питати тада присутног православног патријарха Константинопољског Вартоломеја где је ту СВ. Тајна која се скривено догађа у олтару православног храма, када се вино и хлеб претварају у Крв и Тело Христово? Кушајући их, православни и постају делом Тела Исусовог, делом Њиме основане Јединствене Цркве.

Царство Исусусово – није од овога света. Изван људских мера налази се и истински режисер екуменистичких спектакала; главни пародиста Св. Тајни Христових; онај ко вековима саблажњава човечанство отровом јереси; тај ко је покретао пагане који су распели Апостола Петра 67. године од Рождества Господњег./.../



Земаљска историја ће се завршити катастрофом

У пантеону римских божанстава било је једно, скромно. Његово име савремени православни читалац може да сусретне већ код Блаженог Августина. Реч је о богу, који одговара за први крик новорођенога. Њему је име… Ватикан.

По чудном стицају прилика, то име је добила теократска држава, којом влада папа римски. Међутим, постоје сфере где случајних подударности нема. Чије чедо чека престо Ватикана?

…Древни Рим је исповедао религијски плурализам. Осим храмова античких богова, овде је било немало олтара Митре, капија Изиде….

После појаве Исуса постао је Вечном Граду познат и једини истински бог. Крајем трећег века статуа Христа се на неко време, чак, појавила и у римском Пантеону. Из почетка Хришћане нису прогањали. Али, требало је принети жртве “државним’’ боговима. И прогон Хришћана је почео…

Они који су одбили, гинули су на хиљаде у аренама циркуса. Гинули су од мача и у канџама дивљих звери. У сећање на прве Хришћане у Колосеуму је постављен крт…

“…Хришћани су победили Нерона не референдумима и не формирањем покрета за “људска права’’ – пише ђакон Андреј Курајев, - Они нису писали разобличујуће памфлете о злоупотребама римске бирократије и губитку права провинцијских народа Империје. Црква је победила молитвом и тврдим, мученичким (то значи, благодарственим) исповедањем формуле: “Нема Господа осим Христа’’.

Авај, данас су њихова страдања охладнелој религиозности Запада неразумљива. Фанатици! – слежући раменима говоре о савременицима Апостола Петра.



Па како су они прихватали смрт?

Алексеј Осипов: “Постоје две врсте односа према животу. Један од њих изнад свега ставља саму истину. Веома добро је рекао Владимир Соловјов: “Истина је нетолерантна, то јест она не трпи неистину по самој својој природи’’. Други принцип је – по сваку цену достићи тренутни ефекат, а после нас нека буде потоп.

Западно Хришћанство тренутно се толико удаљило од својих извора, да се питање уопште не поставља у тој равни. Не треба се борити за Јединствену Цркву, уколико она постоји од времена Исусовог доласка. Реч треба да се поведе о обнављању светости, то јест саображавању Хришћанства изворном Христовом учењу. Проблем није у јединству с другима, већ у обнови истинитости унутар себе.’’

На Западу нашу Цркву називају ортодоксном. У тај појам се ставља отворено негативни смисао. Зашто би ортодоксија била рђава, ако означава потпуно очување Христових речи, апостолских правила и заповести Светих Отаца Цркве?

Када протестантима или римокатолицима напомену да је управо Православље сачувало изворно предање у богослужењу и молитви, у одговору се јавља само раздражљивост. Инославни игноришу да једино у Православљу непрекинути ред рукоположења у свештенству потиче од Апостола.

Ево благодати која повезује сва поколења Хришћана са Апостолима и Самим Спаситељем, у одиста Јединствену Цркву!

Андрј Курајев: “Дмитриј Мерешковски је једанпут приметио да је западна црква – црква Петрова, апостола хировитог, активног, скоро чак и грешног. Источна Црква је – Црква Јованова. Црква мистика и богослова, стараца и ћитљиваца. Петар је питао Господа о судбини Јовановој: “Господе, а шта ће бити с њим?’’, Исус му одговори: “Ако Ја желим да буде ту док Ја не дођем, шта је теби до тога?’’ Није ли судбини Јовановој предодређена судбина Цркве, која “пребива’’ до Другог Доласка. Судбине пребивајуће, а не – дејствујуће Цркве Истока? Мени се чини да је најважније позвање Цркве – да постоји. Просто да постоји, постојати – и само то. Постојати увек, постојати кроз све векове и све нереде.

Неко од Хришћана мора, једноставно, да чува све предато од почетка. На последњој страници Библије сусрећемо речи Јованове, које се могу назвати “манифестом’’ “пребивајуће’’ Цркве. Са свом могућом узвишеношћу смиреног Јована, апостол љубави проглашава: “не додајте ништа и не одбацујте од преданог’’. Не треба “развијати Хришћанство“. Оно ће само, просто, расти у људским срцима.

Пророштво објављено преко ап. Јована говори да ће се земна историја завршити катастрофом. Људи ће својим активизмом, који ретко проистиче из сасвим добрих намера, изградити некакво царство које је туђе Христу… Древно црквено предање каже да неће апостол Петар, већ управо Јован Богослов доћи на чело Цркве у последњим часовима њеног земаљског туђиновања. У тој последњој пропасти људског “прогреса’’ “заосталост’’ Православља може да постане ослонац за све истинске Хришћане’’.



Запад без благодати Божије

Епоха западне побожности, светих папа, тражења божанствене истине је још пре отпадије Латина од Православља. Римски епископи који су заузимали катедру апостола Петра међу другим титулама узели су себи и паганску титулу Врховног понтифекса (жреца) васељенске цркве. Не случајно, папе су постале објект најинтензивнијих ђаволских напада. Године 912. учени кардинал Бароније писао је да су током 150 година римски престо заузимала “чудовишта најгнуснијег живота, распусне нарави, уопште – најпоганији људи у сваком погледу’’.

Из густог блата раскоши и комфора не можеш се ишчупати увис. Хришћанство захтева духовне напоре, а демони журе да се понуде сами. Журе са услугама. И захтевају само једну ствар: поклони се!

Хришћанством прогнани у пустињу, духови античких богова су се пољуљали. Они су изашли из древних идола раскопаних у Риму и оваплотили се у пагански чулне статуе Ренесансе (ако су оне и представљале библијске личности).

Налазећи се под величанственим сводовима овдашњих базилика, обраћаш пажњу: мраморне фигуре ни издалека не представљају преображеног човека православне иконе. Пред тобом су – бића од крви и меса.

Блажени Августин је писао да су сви антички богови раније били људи који су се, овако или онако, прославили. “Бићете као богови’’ – древна је саблазан кушача. Он вековима прелешћује човечанство славом, влашћу и знањем. Не случајно, реч “демон’’ проистиче од грче речи “наука’’.

Дакле, наденувши маске побожности, демони су поново заузели седам римских брежуљака. Није ли та завера паганских богова мистична потпора тежње Вечног града према земној власти и његове патолошке мржње према истини! Према Православљу./.../

Три екуменизма

Алексеј Осипов: “Постоје три идеје екуменизма. Православни поглед се састоји у томе да се свака Црква која исповеда исто што и ми, признаје као сестринска. Ми не претендујемо на њено подчињавање.

Протестантски прилаз је следећи: богословске разлике нису суштинске. Ми смо већ једно! Треба само да се то објави. И треба приступити истој чаши (причешћа).

Напокон, римокатоличка концепција екуменизма. Она се састоји у томе да је јединство могуће само под ногама папе римскога.’’

Сада се у Риму радо организују скупови ССЦ-а. Слично томе, на улогу пастира разноврсног стада претендује и сам “епископ Рима, намесник Исуса, наследник кнеза апостола, врховни понтифекс васељенске цркве, патријарх Запада, примас Италије, архиепископ и митрополит Римске провинције, монарх Ватикана, слуга слугу Божијих’’ – папа.

Идеја екуменизма у њеном ватиканском тумачењу обавља прилике из првих векова Хришћанства. Можеш веровати у шта хоћеш, само се поклони римском понтифексу.

Претпоставке за сличне амбиције биле су утемељене још на Првом Ватиканском концилу 1870. године. Њега је сазвао папа Пије Девети, који се налазио под потпуним утицајем језуита. Језуити су и надахњивали римску курију да прихвати догмат о папској непогрешивости. Дакле, Сабор је утврдио да је Папа непогрешив по питањима вере “eh cathedra’’.

И мимо воље намеће се поређење са претећом безграничношћу земаљске моћи онога ко треба да дође пред Крај Света. Са снагом антихриста!

Екуменистичко разблажавање богооткривених истина је нешто слично “топлотној смрти’’ васељене. Она ће наступити тада кад се топлота у потпуности разлије и температура свуда постане иста.

Не припрема ли се разнолика екуменистичка паства за антихриста?

Не припрема ли се римски престо за њега?

Не препознаје ли њега Осми Васељенски Сабор, прихваћен у православном свету као претходећи Крају Света?

Не чека ли са нестрпљењем његово рођење пагански бог првог детињег крика – Ватикан?!

Извод из књиге - “Западни пут у апокалипсу,’’ Јуриј Ј. Воробјовски, Светигора, Цетиње, 2002.

Приређивач: "Борба за веру"

Kopač

Doktor Anastasio Mastarari, intimus maestra Juliusa Evole, priseća se njihovog davnog razgovora o upotrebi ustvari zloupotrebi znamenja iz Apokalipse, odnosno njihovom namernom/nenamernom iskrivljavanju, u službi dnevne politike i sasvim merkantilnih, prizemnih ciljeva. Bilo je to u palati Ambrosio, s proleća devetstotridesetsedme. Maestro je u društvu gorepomenutog svedoka Anastasia, i nadvojvode Lava Sekvojskog, tada skrenuo pažnju na banere i reklame kojima behu zapljusnuta ondašnja glasila. Napravio je razliku između pravog i lažnog proroštva, aludirajući na primer Švalera De Lubiča u odnosu na madam Blavacku i njoj slične, i sasvim precizno razgraničio istinu od laži. Konstatovao je kako tendenciozno i beskrupulozno nadriproroci njegovog vremena rabe Knjigu Jezekiljevu, stavljajući u usta korisnih budala hranu za opsenjavanja nemuštih i nedoraslih, i čineći to po diktatu koji računa na neke od slabosti ljudske prirode, da prima pomije za večeru ne osvrćući se na građu i kakvoću, i još ih posle zalivajući lošim vinom iz adskih vinograda istočno od Ferare.

Тиха апокалипса у људским срцима

Sunday, 03 April 2011

Свештеник Димитрије Шишкин

ТИХА АПОКАЛИПСА

Година је почела забринуто, како Писмо говори: ужасне појаве, земљотреси по свету, метежи и ратови... и море се "усхучало и узбуркало"... Речју, пред нама је "почетак страдања" - Мт. 24:8.

И ми забринуто пратимо последње новости, разматрамо их, ужасавамо се, али не примећујемо како туђа несрећа и бол постају део глобалног шоу програма. Тема апокалипсе је одавно постала помодни бренд у индустрији забаве, различит од истинског садржаја ове важне речи. Реч "апокалипса" се преводи као "откровење" - то је оно што је Бог открио за наше уразумљење, да би били трезвени, сећали се истинског циља земаљског живота, неопходности достизања јединства са Богом.

Појам апокалипсе се код нас упорно повезује са страшним, катастрофалним догађајима светских размера. И сви ми знамо за спољашње знакове приближавања васељенске катастрофе. Много говоримо о њима, разматрамо их, али постоје и други, много важнији, скривени признаци. Господ говори да ће у последња времена "зато што ће се умножити безакоње, охладњети љубав многих" (Мт. 24:12). А апостол Павле додаје - управо о нама - да ће људи бити "самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни..." (2 Тим- 3:2). Ето на шта треба да обратимо пажњу, ето чега се треба бојати више од земљотреса, цунамија, радијације...

Живимо у епохи глобалне промене климе. Не говорим о времену - нека се тиме баве метеоролози. Говорим о катастрофалној промени људске природе. Неко ће рећи да се од времена греховног пада ништа није изменило ни у човеку, ни у људском роду у целини. Али, авај, није тако. Иначе не би било ни Свеопштег потопа и пропасти Содома и Гоморе - тих горких примера масовне и катастрофалне деградације, са свим последицама које одатле проистичу. Природа човека и друштва у целини "склона је греху", по речима Светих Отаца. У наше време је то посебно очигледно. Права апокалипса се тихо и неприметно одвија у нашим срцима, само што њене размере нису достигле ону критичну тачку када ће се стихије, запаливши се, разорити и земља и сва дела на њој изгорети. Дух Христов одлази из нашег живота, а снажно улази други, страшни, сатански дух користи, прагматизма, распуштености, равнодушности и неограниченог самољубља. Ево живих примера из недавних сусрета.

Човек не може нормално да хода, креће се веома тешко и споро, ситним корацима, повремено застаје и не може да покрене са места. Стоји, пребацујући се са ноге на ногу, скупљајући снагу. Ћутљиви, усредсређени човек. Неколико пута сам му понудио помоћ, али је он учтиво одбио. Види се да му је важна та лична борба. Он долази у храм по сваком времену: лети по врућини од које се топи асфалт, на јесен по великим лапавицама, зими по голом леду (што је посебно опасно у његовом положају) и на пролеће када се све отапа. Он иде и иде у храм, као да се успиње на сопствену, невидљиву Голготу. И тек сам ових дана случајно сазнао за његову причу.

Разборити, запослени мушкарац, брижни отац и верни муж до недавно је имао напоран, испуњен живот, али се разболео. Нешто се десило са његовим зглобовима, тако да сада једва може да се креће. Даље се догодило нешто у шта је чак и у наше бездушно време тешко поверовати. Жена и ташта су га избациле из куће... једноставно тако, ни због чега... зато што се разболео и постао терет. Избацили су га... А он није кренуо да се суди са њима. Пожелео је да претрпи Христа ради, да понесе крст свој. Ташта и жена васпитавају његовог једанаестогодишњег сина тако да се стиди оца. А он трпи све смирено и једноставно, никога не осуђујући, говори да ће син, када одрасте, можда мислити другачије...

Примио га је сиромашни комшија у оронулој страћари од блата са пропалим кровом и расушеним прозорима. А у близини, у удобном дому са каменом оградом, остала је жена која га је избацила и они које он и сада, са задивљујућом незлобивошћу, наставља да сматра родбином.

Понекад нема шта да једе. Онда му и пажљиве и сажаљиве баке скупљају у пакет уље, гриз, конзерве и хлеб - шта нађу. И он је искрено захвалан, захваљује од срца Богу и бакама...

А ево и друге приче, такође скорашње. Дошла ми је жена сва у сузама. Слушао сам је и чинило ми се да сам упао у неки кошмарни сан. Жена је супруга добростојећег господина. Живели су у законитом браку много година и показало се да је жена болесна од рака и да ће лечење бити скупо. Тада је муж отишао до лекара и питао какве су шансе за оздрављење. Лекар је поштено признао да су шансе мале јер је болест запуштена. Тада је муж рекао жени: "Драга, праштај, али не могу да се трошим на тебе... не исплати се. Схвати: шансе да се опоравиш су врло мале, а ја могу да изгубим све". Причајући ово, жена је гласно ридала, а ја нисам налазио речи да је утешим. Схватио сам да апокалипса већ наступа. Овде и сада.

И поново ће неко рећи: тако је одувек било! Да, у свету је увек постојала и подлост, и равнодушност, и користољубивост. Али, ако ћемо користити актуелну терминологију, "ниво радијације" је био другачији. Није био критичан. А сада није "у границама дозвољеног", већ је одавно "смртно опасан". Ми се тако бојимо радијације, толико говоримо о њој, посебно данас, а не примећујемо да концентрација "честица греха" у ваздуху већ одавно прелази допуштене границе. Међутим, ми ту опасност не осећамо јер смо престали да слушамо глас сопствене савести, тај "Гајгеров бројач" који је Бог брижно положио у душу сваког човека. И све зато што савест свесно и непрестано газимо, престајемо да је слушамо, заглушујући је греховном навиком и безаконим животом.

Бојимо се свих могућих катастрофа, а Господ говори: "не бојте се оних који убијају тијело" (Лк. 12:4). Страдања, па чак и сама смрт, могу постати топионичка пећ за добру душу, тако да она, налик на очишћено злато, достигне Царство Небеско. Али када је изгубљен Дух Христов, када је душа лишена благодати, тада она још овде, на земљи, живи у предворју вечне смрти. Треба имати окорело срце па то не осетити. У томе се и састоји главна несрећа, предзнак апокалипсе - у нашој неосетљивости. У томе што не схватамо шта је истинско добро и права срећа. У самозаборавном опијању страстима, у трагању за насладама, удобношћу, изобиљем и успехом по сваку цену, насупрот духовним и моралним нормама. У тоталној поробљености греху, у страсној зависности.

Уопште, зависност у наше време није уско-психијатријски термин, већ дијагноза друштва, које није изгубило веру, али које се одрекло њене силе - начина живота, губитка традиција и моралних норми. Данас верују скоро сви, али је та вера магловита, необавезујућа, вера "за сваки случај". И што је најтужније, та вера не само да се не супротставља мноштву зависности, већ се и прилагођава њима тако да ништа не треба да се мења у свом животу. Тако се јавља мноштво "страсних" вера: вера која помаже у бизнису, која се улагује похотама, властољубљу, самољубљу и гордости... Осим зависности, очигледно погубних и социјално опасних, као што су алкохолизам, наркоманија, зеленаштво, постоје и мање, маргиналне зависности, ако се тако може речи, али не мање опасне како за самог човека, тако и за друштво. То је исти онај блуд, који се шири брзином погубне епидемије. Уопште није метафора када говорим "погубне". Колико породица руши, остављајући децу ако не потпуним, онда полу-сирочићима, сакатећи њихове душе, формирајући још од детињства изопачену, погрешну представу о породици, о односима мушкарца и жене. Омладина, необуздано, као помахнитала, развраћа и обогаљује сопствене душе, не схватајући да ће временом морати да једе горке плодове свог безумља. Јер "плата за грех је смрт" (Рим. 6:23) - распадање душе. Деловање тог закона може да измени само дубоко и искрено покајање. А покајању тек треба прићи.

Постоје зависности, које се са тачке гледишта савременог света одлучно сматрају врлинама, али са тачке гледишта Православне вере нису мање погубне и опасне за душу од "грубих" страсти. Ове страсти и зависности су баш зато и опасне што су наизглед добре. Њихова опасност је у томе што убијају душу, лишавају је духовног живота, и удаљују нас од Бога на, ако се може тако рећи, неприметнији начин.

У ове "неприметне" страсти могу се убројати страст успеха, благостања, када човек за темељ свог живота поставља стицање статуса у друштву, грађење каријере, изобиље и успех. Све ове поседнутости које се каткад називају "здравом амбициозношћу", у стварности удаљују човека од схватања истинског циља и вредности људског живота, чине га робом једне од најопаснијих страсти - гордости - и њене деце - самољубља и славољубља.

"Најуспешнији" човек може бити у исто време у правом смислу духовни мртвац, управо зато што га је сопствено благостање и самозадовољност ослепела. Он може погинути за Царство Божије, цео живот послуживши сопственој саможивости. Такав човек често постаје неспособан да види свој грех, да се покаје за њега - а то и јесте истински признак духовне смрти.

Навео сам пример поражавајуће бездушности у односу блиских људи. Међутим, постоји и супротна, "душевна" страст, која убија милионе људи, неприметно за њих саме. Говорим о "бригама овога свијета" (Мт. 13:22), којима апсолутна већина крштених људи оправдава одсуство свесног хришћанског живота.

Господ говори: "пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота" (Лк. 21:34). Рекли би се да је ово за изненађење: Христос, рекло би се такво природно, па чак и позитивно дело као световне бриге, прибраја смртним гресима угађања стомаку и пијанству. Зашто? Зато што је човеку у бесконачним бригама овог света најлакше да заборави на Бога, душу, па чак и савест, прикривајући најсрамније грехе: крађе, обмане, лоповлук, корист, безбожност - "добрим" бригама о својој породици и ближњима. У томе се и састоји главна опасност ове "тихе страсти". У томе што убија душе неприметно, али без икакве сумње. Штавише, окорелом пијанцу или прождрљивцу лакше је да постане свестан свог греха, да се покаје за њега него "брижном породичном човеку" који ће правдати најстрашније грехе "високим циљевима". Сетите се филма "Кум", тамо је управо све и било изграђено на тој "доброј" идеји породичног живота. Страшно је рећи, али и породица и бриге овога света могу постати идол који одвлачи човека у пропаст. Зато Господ говори: "Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан" (Мт. 10:37).

Љубав према породици, брига о породици, труд и каријера, стицање новца - све је то добро и правилно, али само у случају ако човек не заборавља на свој главни призив - да живи у сагласности са Богом. Ако све своје помисли, речи и поступке добри породични човек проверава не мишљењем овог болесног света, већ законом Божијим. То је јединствени темељ за истински, радостан, здрав и слободан живот.

У Светом Писму се говори: "Дух (Свети) је Господ; а гдје је Дух Господњи ондје је слобода." (2 Кор.3:17). Ето формуле истинске слободе, која треба да буде написана у нашим срцима, тако да би у животној сложености ми, пре свега, бринули да останемо у заједници са Духом Христовим, да поступамо хришћански. И иако такво понашање, такав начин живота, може да противречи нормама које су прихваћене у савременом друштву, па чак и да прави проблеме у животу човека, на крају ће ипак сам човек бити највећи добитник - добитник истинске, највише слободе, слободе учешћа у Божијој истини, лепоти и љубави. И то уопште нису апстрактни појмови, већ највиша стварност у односу на коју ми и градимо сопствени живот.

Када се догоди катастрофа, у друштву почињу све могуће провере, посматрања, тестирања... Људи теже да се обезбеде, да спрече несрећу. И то је потпуно нормално. Али зашто игноришемо савет Онога, Који зна како да у стварности избегнемо све те несреће?!

"Бдијте и молите се" (Мт. 26:41) говори Господ. Бдети значи не дати себи да се обманеш духом времена, живети по закону Божијем, мислити, говорити и поступати са трепетном свешћу о Његовом присуству.

И треба да се молимо не само читајући одређени број речи, већ живим срцем, обраћајући се живом, свемогућем Богу са болом, надом и вером.

Узнемирујуће вести долазе из Земље излазећег сунца, и како да се не сетимо да Фукушима, у преводу са јапанског, значи "Острво среће". Можда је страшна трагедија последњих недеља само још једно подсећање свима нама који живимо на Земљи, да је срећа без вере као кућа сазидана на песку. Да се технолошки рај може лако претворити у техногени ад. Просто зато што је највећа срећа - сагласност са Богом. И Царство Његово је у нама. Само га треба наћи.

[You must be registered and logged in to see this link.]

БУДУЋНОСТ РУСИЈЕ И ПОСЛЕДЊА ВРЕМЕНА

[You must be registered and logged in to see this image.]

Јеромонах Антоније, сабрат манастира Св. Саве Освећеног (на Синају), је оставио запис заснован на грчким пророчанствима из IX века: “Последњи процват Православља ће доћи, али овог пута у целом свету, на челу са Русијом. То ће се догодити након ужасног рата у коме ће изгинути половина или две трећине човечанства. Тај рат ће бити заустављен гласом са неба: И Јеванђеље ће се проповедати широм света. 1) Јер до тог времена проповедаће Јеванђеље, али не Христово већ јеванђеље које су искривили јеретици. 2) Биће период општег просперитета - али не за дуго. 3) У Русији, у то време, биће православни Цар, којег ће Господ открити руском народу. И након тога, свет ће опет бити искварен и без могућности да се поправи. Тада ће Господ допустити зацарење Антихриста.”

Остало је записано да је монах Авељ, валаамски пророк (+1831), који је предивдео судбине свих руских царева од Павла I до Николаја II, цару Павлу I рекао: “Бог одгађа Своју помоћ, али је речено да ће је убрзо дати па ће доћи до руског спасења. И тада ће се уздићи велики кнез од рода твога у изгнанству (...). Он ће бити изабраник Божији, и на њему ће бити благослов. Он ће једини бити разумљив свима и просто срце Русије ће га осетити. Његова појава биће суверена и блистава, и нико неће моћи да каже: ‘Цар је овде или онде’, већ ће сви рећи: ‘То је он’. Воља народа потчиниће се милости Божијој, и он [цар] сам ће потврдити свој призив... Његово име се три пута појавило у руској историји. Двојица од тог имена су већ били на престолу, али не царском. Али он ће сести на царски престо као трећи. У њему ће бити спасење и срећа Руског царства.”

Свети праведни Јован Кронштатски (+1908): “Предвиђам обнову моћне Русије, снажније и моћније него икада пре. На костима ових мученика, запамти, као на снажном темељу, нова ће Русија бити изграђена – по старом моделу: снажна у вери у Христа Спаситеља и Свету Тројицу! И биће, по завету Светог кнеза Владимира, једна Црква! Руски народ више не разуме шта Русија представља: она је подножје Божијег престола! Рус мора разумети то и Богу благодарити што је Рус.”
“Црква ће остати неуздрмана до краја века (времена), и руски Монарх, ако остане веран Православној Цркви, биће смештен на престо Русије све до краја века.”

Мученица-старица Дуниушка Сибирска (+1918): “Русија ће бити највећа сила у свету. Њено ће име бити ‘Света Русија’. Све секте и религије ће се преточити у Православље. А Православље, и – у суштинском смислу – вера, приближиће се ономе што је било у апостолска времена. У вековима који долазе, више неће бити ни царева ни краљева. Али у Светој Русији владаће Принц, који ће доћи из државе која нам је дала веру [Византија]. Он ће бити изузетно духовна особа, која ће пружити могућност за уздизање морала и духовних принципа нације...”

Старац Нектарије Оптински (+1928): “Русија ће се дићи, а материјално неће бити богата. Али ће у духу бити богата, и у Оптини ће тек бити седам полијелеја, седам стубова.”

Мученица-старица Агата Белоруска (+1939): “Безбожна совјетска сила ће нестати, и све њене слуге ће изгинути. Истинита православна вера ће победити, и народ ће бити крштаван као у доба Светог кнеза Владимира.”

Архиепископ Теофан Полтавски (+1940): “Долазак Антихриста се приближава и врло је близу. Али пре доласка Антихриста, Русија мора бити васпостављена, али да знате – за кратко. И у Русији ће бити Цара предодређеног од Господа. Он ће бити човек ватрене вере, високог ума и челичне воље... Неће бити Романов, али ће бити од Романова по мајчиној линији.”
“Ја ово не казујем од своје мудрости, већ од онога што сам чуо од богомудрих Стараца... Господ ће помиловати Русију због малог остатка истинских верника. У Русији, казаше Старци, у сагласју са вољом народа, биће васпостављена Монархија, самодржавна власт. Господ је предодредио будућега Цара. Он ће бити човек ватрене вере, имаће ум генија и вољу од челика. Пре свега ће увести ред у Православну Цркву, уклањајући све лажне, јеретичке и млаке јерархе. И многи, многи – заправо сви, уз неколико изузетака – биће свргнути, а нови, истинити, неустрашиви архијереји ће узети њихова места. Он ће бити од династије Романова по женској линији. Русија ће бити моћна држава, али само за кратко. А онда ће Антихрист доћи у овај свет, са свим ужасима последњих времена, као што је описано у Апокалипси.”
“Велики старци су рекли да ће се Русија препородити; народ сам ће васпоставити Православну Монархију. Моћни Цар биће од самога Бога постављен на престо. Он ће бити велики обновитељ, и биће јак у православној вери. Он ће збацити неверне јерархе Цркве. Он лично ће бити изванредна личност, чисте и свете душе. Поседоваће снажну вољу. Биће од династије Романова, кроз мајчину линију. И биће Божији изабраник, у свему Богу послушан. Он ће трансформисати Сибир. Али таква Русија постојаће само кратко. Убрзо након тога догодиће се оно о чему Апостол Јован говори у својој Апокалипси.”

Старац Лаврентије Черњиговски (+1950): “Руски народ ће се покајати за смртне грехе. Покајаће се што је допустио да јеврејска безбожност задобије превласт у Русији. Покајаће се што није бранио богоизабраног Цара, православне цркве и манастире и све што је свето и честито у Русији. Они [Руси] су презрели побожност и заволели демонску непобожност. Али доћи ће до духовнога преокрета! И Русија, заједно са словенским народима и земљама, установиће моћну Царевину. Њоме ће владати православни Цар, Божији изабраник. Захваљујући њему, сви расколи и јереси ће нестати из Русије. Неће бити прогона Православне Цркве. Господ ће помиловати Свету Русију због ужасног времена које претходи зацарењу Антихриста. Али чак и Антихрист ће се бојати руског православног Цара – Самодршца. Свим другим државама, осим Русије и словенских земаља, завладаће Антихрист и оне ће проћи кроз ужасе и мучења описана у Светом Писму. У Русији, међутим, биће радости и цветања вере – али само на кратко, јер ће се убрзо на Страшном Суду судити и живима и мртвима.”

Блажена Пелагија Рјазанска (+1968): “Епископи Руске Православне Цркве ће отпасти од Истине православне вере и неће веровати у пророчанства о васкрсењу Русије. Да би их прекорио, Свети Серафим Саровски ће бити подигнут из мртвих. Он ће прекорити свештенство због издаје и целом свету ће проповедати покајање. Свети Серафим ће објаснити целу историју, све ће узети у обзир, укориће пасторе [протестанте] као децу и научиће их како да се прекрсте и још пуно тога. Након тако дивних чуда свештенство ће бити одано Богу и учиће народ да служи Баћушки-Цару свим срцем.”
“Антихрист ће доћи на власт и почеће да прогања Православље. А онда ће Господ открити Свога цара у Русији. Он ће бити царскога порекла и биће снажан бранилац вере... Када нам Господ буде дао ову изузетно мудру личност, живот ће бити леп!... Антихрист ће се јавити из Америке и цео свет ће му се поклонити, изузев Царске Православне Русије.”

На питање о могућности обнове монархије у Русији, Старац Теодосије Кашин (+1948) је рекао да ту обнову треба заслужити. Она постоји као могућност, али није предодређена. Ако будемо тога достојни, руски народ ће изабрати Цара, али то ће се догодити пред само зацарење Антихриста или можда чак након њега. Дакле, потрајаће врло кратко.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

ДА ЛИ ЋЕ СЕ ОБНОВИТИ РУСКА ЦАРЕВИНА?


Светогорски духовници о будућности Русије

[You must be registered and logged in to see this image.]

Суочени са злоделима које антихришћанске силе константно чине према нашем народу, ми православни Срби данашњице, често поглед упиремо у братску православну Русију, коју је Бог по казивању Светога Јована Кронштатског, одредио да буде подножје престола Божијег и борац за остварење правде Његове на земљи. У православној руској царевини, наш србски народ имао је верног покровитеља, па су стога разумљиве и оправдане наде оних Срба који заједно са православним руским народом, прижељкују обнову руске царевине, која би одложила долазак Антихриста најављен у Светом Писму а чијих је весника у овим безбожним временима више него икада пре. Свакако, хришћане може задовољити само Царство Небеско, али се ни земаљско отачаство и светиње у њему, не смеју без борбе препустити антихришћанским силама. Због свега тога, природно је што нас духовно озарује читање и созерцавање познатих руских светоотачких пророчанстава о обнови православне царевине. Али исто тако, крепи нас духовно и свака потврда таквих пророчанстава уколико долази из других православних средина. Тим поводом, веома је значајан чланак "Атонски становници о будућности Русије" у коме су пренете белешке јеросхимонаха Јефрема са Свете Горе, о чудесима произашлим од чудотворне, мироточиве и крвоточиве иконе Светог Цара Николаја и његове Свете и мученичке породице, и где су пренети утисци светогорских духовника поводом њиховох сусрета са иконом. Ради се о одушевљавањима и надахнућима која код духовника изазива чудотворна икона, очито као последица благодатног озарења које прозорљивим старцима, макар делимично открива будућност Русије. Ево неколико таквих утисака као и светогорских пророчанстава о обнови Трећег Рима, на основу белешки јеросхимонаха Јефрема:

Схимонах Анатолије, Грк из келије у скиту Капсокалида, који је више од 40 година на Атону, после пажљивог созерцавања иконе, рекао је: "То је велики догађај. Нужно је писати о њему да би сви сазнали. Пала је Русија. Пало је и Православље. Ако буде Цара у Русији, сви ће се веома уплашити и Америка ће побећи од ње. Они коју се латили оружја, од њега ће и погинути. И брижно држећи икону у рукама, старац је рекао: "Биће Цара у Русији".

Јеросхимонах Јоаким, Грк из келије покрај пештере Светог Нила Мироточивог, после служења ноћне службе, изашао је и рекао: "У Русији је милионе мученика. Русија ће сада подигнути главу и просветити сав свет."

Игуман једног светогорског манастира на чијим зидинама стоји застава са натписом "Православље или смрт" трипут се закрстио иконом, узено руке ка небу и рекао "Томе се ми молимо и чекамо, Руси ће ослободити Константинопољ".

Духовник грчког Иверског манастира, јеросхимонах Максим, који је познати и најпоштованији духовник на Атону на коме је прожинео 70 година, од чега 50 година служи свакодневно литургију крај Иверске иконе, на питање да ли ће бити Цара у Русији, уверено је дао потврдан одговор.

Старац Јосиф, монах ватопедски, 2001. године разговарао је са групом руских свештеника где је рекао и следеће:

"...Божија мајка плаче, иконе плачу. Сада је време тешки дешавања у свету. Виновници тога су јевреји. Њих ђаво побуђује да уништавју православље у Грчкој и Русији како би срушили препреке за стварање светске државе..... И они нуде Турцима да заузму нашу државу. А Грчка има државну власт само формално, а суштински и практично, нема... Када Русија пође у помоћ Грчкој, Америка и НАТО ће се супротставити томе, да се не би сјединила два Православна народа. Биће рат и погинуће милиони. Учествоваће и Ватикан како би спречио такво уједињење, али то ће бити време потпуног уништења ватиканског утицаја... Биће допуштење Божје да буду уништени они који сеју саблазни попут порнографије и наркоманије. Бог ће ослепети њихове умове да униште једни друге. После рата и чистке, обновиће се Православље не само у Русији већ и у свету. То ће трајати три, четири деценије, а онда ће доћи Антихрист."

Послушник манастира Светог Пантелејмона, Георгије, имао је виђење на дан прослављања царских мученика 2001. године. Своје виђење је испричао најпре братији свог манастира па потом и светогорским старцима, и установљено је да није реч о прелести. Монах Георгије је видео брод са хиљадама путника који тоне и на коме пише "Русија". Изненеда се појављује коњаник у војничкој униформи, коме је светлело лице, и пратила га светлост са неба. Његовим доласком, брод се спашава и враћа на нормалан курс. Тај коњаник био је Свети Цар Николај.

Коначно, сва казивања савремених духовних горостаса по овом питању, могла би се укратко исказати следећим речима чувеног руског духовника, старца Николаја Гурјанова: "Господ неће дати Русији новог Цара док се не покајемо искрено за то што смо допустили иноверцима да оцрне и ритуално убију царску породицу.... Света Русија никада није умрла и неће умрети! Молитва Светог Цара Николаја одводи гнев Божји... Кад би ви знали како он тамо плаче за нас! Моли Господа за све и за сав свет. Цар због нас плаче, а народ о њему и не мисли... Од таквог неразумевања и нераскајања, неће се исцелити ране на телу Русије. Треба се молити, постити и кајати се...."

У 2002. години пред крај свог земног живота, на питање о могућности обнове руске царевине, старац је узвикнуо: "Цар долази!"

Значи ли то да је старац Николај предвидео и остварење оне мере покајања која је потребна за обнову руске монархије? То ће свакако будућност показати, можда и брже него што мислимо. У сваком случају, чињенице да од покајања и преумљења свих нас који смо од предака наследили православни Крст, зависи и обнова истинске православне државности која ће задржавати долазак Антихриста и омогућити што већем броју људи пребивање у окриљу Цркве, подстиче нас додатно да се вратимо таквом крстоносном путу, или пак да се утврдимо или истрајемо на њему. Јер православно царство јесте и таква установа која нас подсећа на Царство Небеско и која нас у сагласју са Црквом Христовом, упућује на њега.

[You must be registered and logged in to see this link.]

ЕКУМЕНИЗАМ - РЕЛИГИЈА АНТИХРИСТА

Поштовани посетиоци,

Вашој пажњи препоручујемо видео запис такозване „Молитве за мир“ одржане у Асизију 27. октобра 1986. године, који по први пут објављујемо на вашем и нашем сајту.

„Молитва за мир“ у Асизију одржана је на иницијативу папе Јована Павла II и била је прва међурелигијска молитва за мир у свету. На скупу је присуствовало 150 представника разних религија, између којих надбискуп кентерберијски Роберт Ранем, мати Тереза из Калкуте, Далај лама, јудаисти, мухамеданци, индуисти, Сики, будисти, шинтоисти, индијански шаманисти па чак и неки сатанослужитељи разних дивљих племена Африке и америчких Индијанаца. Присутни су били и неки „православни“: цариградски архиепископ тијатирски Методије и митрополит Филарет (Денисенко), касније изазивач раскола на Украјини, представници Финске, Чехословачке, Бугарске, Руске, Грузијске и Антиохијске Православне Цркве. Заједничко мољење свих присутних религиозних група обављено је у базилици „Света Марија Ангела“ у Асизију.


Папа је гануто посматрао своје званице и „са побожношћу“ гледао на „лулу мира“, коју су пушиле у част великог небеског духа две индијанске поглавице... По речима Људмиле Перепјолкине „један од њих изјавио је тада, да 'пре него што нађемо мир унутра у својим лицима, треба да га успоставимо на земљи', изражавајући тиме потпуну супротстављеност своје религије Хришћанству. А у храму Светог Гргура индијански поглавица из Америке изјавио је да се, напоредо са традиционалним демонослужењем коме је одан и које на овом скупу представља, осећа у исти мах и римокатоликом“.


Коментар дешавања обухваћених видео записом дат је на руском језику, али се кључни моменти могу разумети и без дубљег познавања овог језика.


Уредништво



[You must be registered and logged in to see this link.]

Монах Василије

Размишљања смиреног срца

Монах Василије пише следеће:

„Како рекох раније, блажене успомене Старец (духовник) ретко је напуштао своју келију и само из љубави према ученицима излазио је у предсобље, где нас је поучавао својим речима, испуњеним духовне сладости и мудрости.

После неколико годинама путовању, вративши се у Цариград, сазнао сам да је блажени Старец (духовник) болестан, зажелео сам да га видим, пре него га Господ позове из овог живота. Још неки из нашега братства такође су желели да га посете са мном, и на вратима његове келије ми смо замолили, преко келејника да нас Старец удостоји свога благослова и поучавања. Старец је благонаклоно изразио спремност да нас прими... Ускоро је и он изашао: био је потпуно сед, средњега раста, мало погурен, на уснама му је лебдео леп осмех и са добротом је гледао на сваког од нас. Често би очи његове биле осенчене тугом, зато што је дубоко сажаљевао цео свет који је огрезао у гресима и невољама, па говорећи о томе, Старац је сагибао главу и плакао. Ми смо сели у полукруг и слушали речи Старца. Он нам је говорио како Господ силно жели наше спасење и да је све то учинио за то, и да се његова Милост и благодатна помоћ простире и на праведника и на грешника и да је потребан само мали напор с наше стране за спасење душе. Трпеза вере је преизобилна, али људи не маре за спасење душе, док саме речи „спасење” и „спасти се” значе једино избећи овоземаљске опасности и невоље, као на пример „спасти се од пожара”, „спасти се од погибије у време рата” итд, јер људи мисле да је реалан само земаљски свет који се види на нашим очима; а не знају да је духовни свет управо суштина ствари. Сав земни, материјални свет, обухваћен појмовима висине, ширине, дубине и тежине, налази се у власти времена које опет све води уништењу, јер време је слуга смрти. Међутим, духовни свет стоји ван тих ограничења, изван тих ланаца и рамова меривости, јер је он бесконачно богат, вечан и неуништив. Зато је „природа ствари” (rerum natura) у духовности.

Блажени старац је говорио и о том да се приближава страшно време. Непријатељи Господа нашег Исуса Христа поробиће нашу земљу и Велика Црква (Света Софија) престаће да буде храм Божији. Велике невоље сручиће се на земљу Ромеја (Грка) и она ће престати да постоји по великом суду Божијем. Умиру поједини људи, умиру градови, умиру и цели народи: зато што нема ничега вечног под сунцем, сем вечне душе човекове, створене по лику и подобију вечнога Бога.

Не чекајте помоћи од западних хришћана, надајући се да ће они устати на оружје ради заштите опште хришћанског наслеђа. Не чекајте. Западни хришћани на жалост, нису хришћани. Они су многобошци. И код нас, православних, такође има много незнабожачког. Брате, немој бити огорчен овим мојим речима, него испитај своју душу. Погледај само колико је у њој кумира (идола): Ту је Меркурије – бог похлепе; ту је Афродита богиња телесне похоте; ту је Ареј – бог гнева и рата... – а у средини неки Зевс (Див) – то си ти сам, у своме самољубљу и самоугађању. Да, брате, има много незнабожачког у нама, јер смо ми православни, грешни и као појединци и као народ. Ипак, ми смо многобошци и не докрштени само на површини, а у дубини душе ми смо хришћани; зато што у смирењу нашем ми имамо у срцу Христа. И зато, без обзира на наше грехе, „у смирењу нашем помену нас Господ”.

А западни народи само су на површини хришћани; а у срцу, души они су многобошци (пагани). Ми, православни, тугујемо што у нашој души живе идоли, но у понизности својој падамо ничице пред Христом, свим срцем желимо да будемо Његови. Међутим, код западних, хришћанство постоји као танка позлата на бронзи, а и даље изнутра је потпуно многобоштво; зато је се они клањају својим кумирима у души, а ти идоли владају над њима јер су они горди и у њиховом срцу нема Христа. Дакле, ми, православни, смо многобошци на површини, а у дубини хришћани; док су западни, латини хришћани на површини, а у дубини многобошци. Зато не чекај од њих помоћи за нас. Ми, православни, њима смо туђи.

Но ово још неће бити крај света. Крај света ће наступити касније, и последње време налази се у рукама Божијим, а заједно с тим – и у рукама човечијим. Бог ће послати Свој срп за свемирну жетву тек тада, када човеково зло сазри до крајњих граница; јер докле год на земљи буду живели заједно са злима и праведници, и све докле год постоји Црква Христова у чистоти „не укаљавши своје хаљине” (Отк. 3; 4) дотле зло у свету неће моћи да сазри. Али када већ не буде било праведника и када океан зла потопи целу васељену, тада наступа крај света, који ће бити сажежен и нестаће у небитију ради поновног рођења као нови и свевремени свет, у коме правда живи (2. Петр. 3, 9–12).

Пред сам крај света наступиће такве невоље које се не могу упоредити са онима из прошлости, наступиће време туге на целу васељену, и човек ће омрзнути човека, свако ће се бојати свакога, и нико неће веровати никоме... Али људи се неће уразумити, нити ће се окренути Богу који може да их спасе, него та општа туга угасиће сваки духовни живот: човек ће бити тако озлојеђен, тако окамењен, и опседнут једном бригом само како да преживи, да за духовни живот неће бити у човеку ни воље ни места у срцу, а неће тада бити ни учитеља духовног живота, јер ће се и они повести за овим светом. А Божије цркве или ће опустети или ће бити срушене, или духовно окаљане својим недостојним архипастирима и пастирима. И усред тог лома и хаоса у свету јавиће се антихрист. Он ће наступити као тобожни миротворац и успокојитељ, као добар домаћин који може да заведе ред у свету, но у ствари он ће бити непријатељ свима и ненавидник (мрзитељ) свакога добра, а биће тиранин и злотвор каквога никада није било нити ће бити. Сваки ће човек бити надгледан; не само свако његово дело него и свака реч, чак и унутрашњи покрет душе, биће под непрестаним надзором и казном, тако да ће се човек одвикнути да мисли на бојазни, да случајно његово лице и нехотице не би изразило нешто што није у складу са влашћу светског владара, антихриста.

Сваки рад и свака пед земље биће у власти антихриста; наступиће ужасне природне непогоде, страшни вихори, вулканске експлозије, земљотреси, болести и само онај који носи на себи знак Звери, то јест сатане имаће право на живот, мада и у најгорим ропским условима крајњег сиромаштва и згажености човечијег достојанства. Све ће имати за циљ да име Христово буде потпуно исечено из срца човековог... Наступиће царство ада на земљи. Невоље неће обузети само земљу него и свемир, јер све мора да умре, да би све било обновљено васкрсењем, по речима апостола: „Трулежно треба да се обуче у нетрулеживост!“ (1. Кор. 15, 53)...

Овај свет је остарео и овештао због свога греха. А нови свет управљаће се по правди Божијој, и зато ће он бити вечан и прекрасан: „Ево све творим ново” (Откр. 21, 1–5). Но, док се то не јави Црква Христова биће гоњена по целом свету до истребљења. Јер док се буде служила божанска Литургија од стране благодатног свештенства православног, власт ђавола не може се остварити на земљи. Свака божанска Литургија – то је присуство Божије на земљи и прослава победе Христове над ђаволом и смрћу... Међу гоњенима биће велики број мученика, али биће много и отпадника, који ће примити на себе обележје Звери. Те отпаднике, те слабиће, те неваљалце већ одавно је припремала зла сила... Али знај, дан и најмоћније силе ада не могу савладати Цркву (Мат. 16, 18), с којом Господ Христос пребива до кончине века (Мат. 28, 20). Упркос гоњењу, Бог неће допустити да сатана уништи малобројне вернике последњих дана. Браћо, пазите на знаке наступајућег краја света, које нам је открио Господ наш Исус Христос и Његови пророци и апостоли, и не слабите у вашој нади на Бога.
(Весник (Париз), број 144/1985.)

Паклени план
поробљавања света

Протоколи сатаниста, намерно названи

Протоколи Сионских Мудраца

Када се помену сатанисти, људи углавном мисле на клинце који даве кокошке и сакупљају се на гробљима, слушају панк и носе одрпане џинс горнјаке са стотину беџева. Нико не размишља да су то људи у оделима, са ташнама, веома богати, који пред светом глуме углађеност али се у тајности окупљају и одржавају службе сатани и демонима. То је Антицрква. Имамо потврду за то, када је масонски конгрес у Балфору 1911 дао саопштење: “Не заборавите да смо ми Антицрква, да ћемо сред наших ложа учинити све да срушимо утицај религије у свим облицима.” Антицрква постоји од онога дана када је Господ одлучио да да шансу човеку да након Адамовог сагрешења буде спасен. Пагански култови, комунизам, спиритизам, хуманизам, атезам, гатања, врачања, фашизам, нацизам, еволуционистичка наука, клерикализам, фетишизам, анимизам …све је то дело Антицркве..а сада је на реду стварање Светске владе, робовласника и робова. О томе говоре Протоколи, и сам начин остваривања циљева је рафинирано зло.

(Када се чита ова брошура јако је битно да свака реч којом се за заверу оптужују Јевреји, буде замењена речимамасонерија, Илуминати, Светска Влада, Светски владар, председник, или цар припадник духовног реда Илумината…Јевреји немају никакве везе са овом брошуром)
ЖИГ ЗВЕРИ ЈЕ СПРЕМАН


У откривењу Јовановом, књизи без које не можемо разумети савременост, пише да ће Антихрист имати контролу над целокупном светском привредом, као и над сваким појединцем који, на овај или онак начин, може бити укључен у процес привређивања и куповања робе. Ево шта каже тајновидац Јован Богослов: “И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој или на челима њиховим, да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звјери или број имена њезина. Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звјери ; јер је број човјека и број њезин је шест стотина шездесет и шест.” (Откр. 13, 16-18). Једном речју, Антихрист ће господарити тирански, принуђавајући своје поданике да приме жиг којим исповедају његову апсолутну власт и верују у његов систем обожавања Људског Разума (за елиту обожавање “богова” – демона) Они се одричу Господа Исуса Христа, Бога Сведржитеља, док насупрот овоме постоји примање Печата Божијег, тј карактера сличног Христовом.
Кад човечанство уђе у последњу фазу свог постојања у којој ће се већина људи испунити злом и мржњом, тада ће се наћи и техничке могућности за жигосање, чиповање, у име сатане. На несрећу, људи су до тог стања дошли и материјални жиг звери већ је спреман. Компанија “Веричип” поседује ове РФИД чипове који иду под кожу, а преко њих се може утицати на расположење, на свест и на осећања. О томе желимо да обавестимо хришћанског читаоца, позивајући га да отвори четворе очи и да се молитвено спрема за невоље које предстоје, молећи Господа да му помогне у одолевању искушењима.

Ово упозорење намењено је онима који желе да га чују и приме к срцу, а не онима који “имају обличје побожности, а силе њене су се одрекли” (2. Тим. 3, 5), па свако сведочење о близини антихристове власти сматрају “претеривањем” и “фанатизмом”. Приметила сам да било какво помињање ове теме на радију или ТВ-у није могуће, а ако се јавите као слушалац и поменете било шта на тему па чак и било шта на тему Бога и Библије, прекинуће вас, рећи ће да то није тема, или ће да се смеју.

Сатана, непријатељ Бога и човека, ништа не може да створи; он само имитира дело Божје и квари га својом имитацијом. Желећи да господари светом, он настоји да себе учини “свудаприсутним” преко својих слугу, демона, који “походе земљу и обилазе” (књига о Јову 1, 7), кушајући слуге Божје и ратујући против њих. Пошто му у последња, наша времена људи дају довољно простора у свом срцу, он жели да и оне који му из синова човекових усрдно и предано служе учини – “свудаприсутним”, кадрим да контролишу читаво човечанство, држећи га у страху пред сатаном.Донедавно то није било могуће; од када су откривени и усавршени компјутери, “интелигентне машине”, које у себе могу да сместе милионе и милијарде информација на најмањем простору, “свудаприсуство” контролора људског понашања постало је, на известан начин, могуће. Праћење, прислушкивање, снимање…могуће је свуда и у свако време.
Нови светски поредак подразумева;


1. Једну светску владу (“Уједињене Нације” су припрема за то);

2. Једну светску војску и полицију (за то су припрема НАТО и “плави шлемови”);

3. Једну светску привреду и новчани систем (за то су припремни кораци Светска банка, Међународни монетарни фонд, новац Европске уније, и нови новац који је искован)

4. Контролу светске популације (која подразумева примену абортуса, еутанзије, и сличних злодела у име ”човечности”.еугеничари раде преобучени у лекаре добротворе)

5. Једну светску лажну религију – Њу Ејџ (за то се припремају многобројне секте, спиритисти, и екуменистичко лажно Хришћанство).

На челу ове глобалне лажи стајаће Антихрист – цар и свештеник, тј председник и главни жрец тајног култа обожаванја ђавола

Слугама ђавољим је јасно да се ово неће моћи спровести тек тако, јер њће се многи одупирати поробљавању. Зато су измислили разне начине за успостављање свог поретка – почев од изазивања економских криза и светских ратова, до насилног наметања безбожничких идеологија земљама хришћанске традиције (комунизма, модерне демократије, секуларизма, еволуционистичких наука, неморалног понашања које се назива “слобода” ). Један од начина за успостављање овог система је и прича о људским правима. У почетку је та прича већ провидна, када се види да се права радника, сељака, и сиромашних не поштују, али зато постоје читаве организације за одбрану људских права хомосексуалаца, сатаниста, квази уметника који промовишу содомију и неморал. Такође и „слобода говора“ где сатанисти и „уметници“ наркомани могу да на сваки начин поштење и морал, као и Бога узвргавају руглу, а док опљачкани и понижени поштен радник ако за лопова каже да је лопов ићи ће у затвор због клевете!!

Ради спровођења своје идеје, они су одабрали моћ једне земље, Сједињених Америчких Држава, да се њоме послуже у освајању света. САД, су у исти мах, и земља у којој се експериментише са оним што ће касније бити примењивано у целом свету. Зато и ми, у остатку света треба да погледамо шта се то збива у Америци, јер многи од нас, заведени Холивудском пропагандом, мисле да тамо теку “мед и млеко”.

Контрола телефона

Према писању Била Мекхроуна у часопису ”ПИ-СИ Магазин” од 14. јуна 1994 године, америчке власти кажњавају са 10 000 долара по дану сваку телефонску компанију која им онемогућује да контролишу телефонске разговоре грађана. Такозвана ”клипер чип” технологија омогућује тајно праћење готово свих телефонских разговора по жељи, и то без икаквог упозорења. Наводно, циљ свега овога је спречавање деловања мафије и терориста, али очито да је циљ много опакији – надзирање приватности грађана.

Праћење кретања

14. маја 1994. ”Лос Анђелес Тајмс” донео је текст “Неко можда посматра”, у коме се описује како се грађани прате од јутра до вечери.

1. На ауто-путевима су постављене камере које прате возача што жури на посао;
2. Приликом доласка на посао, видео камера у гаражи за паркирање бележи време приспећа и друштво у аутомобилу;
3. На радном месту путем контроле компјутера и видео надзора прати се рад и понашање запослених;
4. За време ручка, кредитна картица којом се плаћа, преноси компјутеру податке о рачуну и ресторану који је посећен;
5. После радног времена, приликом куповине кредитном картицом, компјутер се снабдева подацима о месту куповине и врсти купљене робе
6. При повратку кући скенери и камере прате возача поново.

”Политика” је јула 1996 године објавила вест о потписаном споразуму између једне београдске фирме и чувеног јеврејског НЕКСНЕТ-а о увођењу у Србију новог система компјутерског надзирања људи, првој земљи изван САД и Аустралије.

Праћење радника

1994 године, 8. августа ”US and World Report” коментарише извештај Међународне организације рада, која тврди да се 80% запослених у САД стално прати. На овом пројекту сарађују послодавци и влада САД. Послодавци прислушкују њихове телефоне, читају тзв. електронску пошту, опремају радне просторије камерама.

Клинтоново обећање

У часопису “Њу Американ” од 25. јула 1994. објављен је текст “Електронски фашизам” у коме се упозорава на изјаву председника Била Клинтона, дату у претходној предизборној кампањи, да ће до 2015. године национална информациона мрежа повезивати сваку кућу, радно место, лабораторију, библиотеку и учионицу, што ће најразличитије могуће информације учинити доступним најширем кругу корисника. Истовремено, све те информације биће доступне држави и полицији. (Наравно!).

Уједињене нације и светска влада

Уједињене нације већ поодавно уништавају суверенитет земаља које одбијају да им се покоре (довољно је само навести пример страдања Ирака, Сомалије, Србије… Оне, међутим, подстичу још дубљу централизацију светске моћи и стварање праве светске владе. Једна од организација коју подржавају је и “Организација за светску федерацију” и стварање “светских парламента”. Њихови представници, угледни политички, економски и културни активисти целог света, залажу се за “светску федерацију” због многих проблема који се, тобож, могу решити само на “светском нивоу”: нуклеарно наоружање, еколошка криза, недостатак природних сировина (нафта), глад, јаловост земљишта и ширење пустиње, недостатак воде за пиће, сечење шума, загађење мора, ширење озонских рупа, пренасељеност, миграције, незапосленост, урбанизација, подела на богате и сиромашне државе, заштита људских права, спречавање нетолеранције на религијском и националном нивоу, ширење демократије – све су то бриге које ће бити “пребринуте” чим се свет уједини.

Звучи врло лепо, кад се не би знало да иза тога стоје антихристове силе које желе да свет потчине лажном месији, наводном “усрећитељу” свих људи.

Шта је то “Метронет”?

Метронет је име за извор рачунарски обрађених података око 111 милиона људи и 80 милиона домова у САД, и могу га користити како владине организације и установе, тако и приватна предузећа, али и поједина заинтересована лица (слично телефонском именику, само много савршеније). На тај се начин дају сазнати податци о поштанском броју, адреси и променама адресе, начину становања породице, броју укућана, њиховом животном добу, занимању, школама у којима деца уче, суседству (могуће је добити имена чак 30 суседа траженога, са свим подацима о њима, такође).

Ту је читав низ других података, од којих су неки најинтимнији. У државним рачунарима, кључ за добијање свих података о дотичној особи је број социјалног осигурања, без кога не може ни један грађанин.

Новац и кредитне картице

У САД, Канади, Аустралији, већем делу Европе… готов новац скоро да се уопште ни не користи; уместо њега, у употреби су кредитне картице. (Недавно је Рокфелерова “Чејс Менхетх Банка” произвела кредитне картице чак и за ситниш)

Шта је циљ овога?

Апсолутна контрола џепа свих грађана. Без стварног новца, човек зависи од онога који му издаје кредитну картицу; картица је картица, а новац је новац. Са готовим новцем, када рецимо, као хришћанин будете изопштени из „друштва толерантних“ можете да одете у село и купите храну, а са картицом, ако вам је под блокадом, не можете ништа. Нећете моћи ни купити ни продати.

И код нас, као и у земљама Источне Европе које су дуго биле под комунизмом, људи се навикавају да се што мање срећу са готовином, као и на то да се, честим и планираним инфлацијама, новац обезвреди, да би се људи и психолошки припремили за доба кад им новац неће бити потребан, јер ће неопходну робу добијати само они који прихвате систем светског диктатора, антихриста. Многи се и сами одричу готовине.

Картице у Америци

Од када је Клинтон на власти, у САД је почела навала свих могућих картица – поред новчаних, кредитних, ту су и картице – возачке дозволе, картице здравственог осигурања… На њима су, компјутерском техником, уписани подаци о власнику. Рецимо, на картицама – здравственим картонима налазе се хиљаде података о здравственом стању пацијента. Милицијска кола неких држава САД имају мини-рачунаре повезане са великим милицијским терминалима: довољно је да у за то одређени отвор убаце картицу – возачку дозволу, па да о човеку кога проверавају знају све: почев од личних података, преко тога да ли је осуђиван или не, до односа према држави. Влада САД намерава да до 2000. године све ове картице сабере у једну – такозвану “Смарт Кард” (“паметну” компјутерску картицу) на коју ће моћи да се смести преко 2000 страна информација о сваком грађанину. Ту ће бити дигитализована фотографија власника, подаци о боји гласа, отисцима прстију, термална слика лица, заснована на топлотном зрачењу коже, стању очне рожњаче, потпис (све што је посебно за сваког човека на овом свету); на “паметној картици” ће се налазити и чињенице о понашању власника у саобраћају, о хапшењима и осуђивању на затвор, стању на банковном рачуну, брачности или безбрачности, броју деце, разводима, здравственом стању, власништву над покретним и непокретним имањем, власништву аутомобила. Знаће се, чим се картица компјутерски “очита”, шта њен власник купује, где узима кредите, где је запослен, каква су му верска интересовања и опредељеност. Ту ће бити изјаве његових пријатеља и непријатеља о њему, изјаве послодаваца – једном речју, шта душа (пре свега, полицајчева душа!) пожели. Нарочито је важна чињеница да ће ова картица моћи да замени чак и пасош, то јест да ће моћи да се примењује међународно (засад се у Америци експериментише са новим пасошима). Ово ће омогућити да се подаци о свим људима света централизовано компјутеризују, и да буду доступни будућој светској полицији. Занимљиво је и увођење на “паметну картицу” тзв. “биометричких” података: почев од стања рожњече, преко термо – фотографије лица, до података о генетском материјалу човекове ћелије. “Паметне картице” се уводе постепено: међу студенте, којима служе свуда, од универзитских библиотека до мензи, и међу војнике (у војску САД уведена је тзв. “Мултитехнолошка аутоматска картица за очитавање”, са скраћеницом марк, што значи жиг).

“Бар-код”

Једна од припрема за жигосање је и тзв Бар-код, низ уздужних, дебљих и тањих линија, које се налазе на свим новијим производима. Преко компјутера снабдевеног екраном овај бар-код обавештава очитавача о количини и врсти робе, цени, залихама, итд. За сада се бар кодови састоје од једне или две групе са по шест цифара, а у будућности, кад буду коришћени за обележавање људи, биће три групе са по шест цифара (три шестице). О томе да је и такав план за жигосање могућ, говоре поједини филмови научне фантастике, снимљени на западу (филм “тврђава”, о затвору из кога се не може побећи, приказује људе који на десној руци имају утетовиран бар-код; милиција га очитава помоћу компјутера). Сва светска привреда биће подведена под један стандард, који се сад у Европи зове ИСО-9000, и фирме које своје производе не стандардизују тако, не могу се наћи на европском тржишту.

Контрола путева

У САД се, наулицама и путевима, посвуда уводе камере које прате кретање аутомобила, камиона, итд. Циљ је, кажу, контрола прекорачења брзине, али прави циљ је праћење кретања свих грађана. Такозвани “паметни путеви” примењивани су обилато у току олимпијских игара у Атланти 1996.године. 26. октобра 1993 године “Њујорк Пост” је објавио текст “Смешите се, возачи! Снима вас скривена камера” у коме обавештава да је Њујоршки савез за грађанска права упозорио да би нови систем контроле путем камера и компјутера могао имат трагичне последице по људска права – једном речју, човек ће, док је у кретању, бити стално надзираван. Фирма “Тирис” из Тексаса нуди и уграђивање компјутерских чипова у возила, који ће емитовањем радио-сигнала стално давати знак о томе где се возило налази.*
________________________________________

* Што се теме праћења и надзирања код нас тиче, треба рећи да је једна угледна београдска фирма јула месеца 1996. потписала споразум са чувеном јеврејском НЕКСНЕТ компанијом о сарадњи која предвиђа да се у Србији, као првој земљи изван Америје и Аустралије, почев од 1997, успостави систем компјутерског надзирања људи у најшире сврхе. Вест о том објавила је у једном од својих јулских бројева београдска “Политика” Иначе Србија често предњачи у успостављању тих закона, често и испред земаља ЕУ и САД.

Системи за глобално одређивање положаја

(1997) – У праћењу и надзирању човечанства све се више користе и сателити који круже у орбити око земље. Вин Швартау, у књизи “Информативна борба”, каже: “На питање: “Где си?” одговараће се притиском на дугме. Сателити за глобално одређивање положаја ће знати, са прецизношћу од неколико метара, па до неколико центиметара, ваш тачан положај.” Направицом која се може носити уз себе, и која сада кошта свега 100 долара, човек може да одреди свој положај било где на планети по географској ширини и дужини у оквиру 1000 метара. О овоме пише Џорџ Вартабедијан у свом чланку “Технологија одбрамбених сателита спремна за комерцијални бум” (орегонски “билтен”, 8. мај 1994). Он такође најављује доба у коме ће “све што се креће у друштву САД – сваки брод, летелица, ауто, камион, воз, аутобус, трактор и булдожер – имати микрочип који ће бележити и, у многим случајевима, јављати о положају дотичног саобраћајног средства”. Систем за сателитско праћење кретања састоји се, према Дејвиду Спрегју и Артуру Ву, од 24 сателита – 21 главних и 3 помоћна. Над сваком тачком на планети у сваком тренутку налазе се бар четири сателита. Висина на којој се крећу је 11000 миља, а око земље се обрћу 2 пута дневно. Методом триангулације, они одређују положај који се затражи. Однедавно их, успешно, користе амерички скаути, а могу да служе за: тражење и налажење, радио аматеризам, јавну употребу, планинарство, геогрефију, навигацију, лов, рударство, шумарске послове, биологију, геолошка истраживања, јавну безбедност, истраживања, археолошка ископавања, ТВ преносе – и, наравно, мада се то не помиње, за праћење људи. Ово је тада била вест у САД а данас је у Београду стварност!!!!!
(1996) – Најбизарнија машина за надзирање и контролу људи јесте она за “скрозирање до голе коже” у најбуквалнијем смислу речи: конструисана, наводно, за борбу против терориста и кријумчара наркотика ова машина људе “претражује” тако што на екрану пројектује јасно обрисе њихове наготе! Ниске дозе рентгенских зрака могу да продру кроз одећу, али се делимично одбијају од коже. Детектор хвата одбијене зраке који се, потом, користе да би се добила детаљна слика тако електронски обнаженог тела. Овај апарат већ се користи у неким америчким затворима, а ускоро ће се наћи у употреби на аеродромима широм света, како најављују извештаји Гедералне администрације за авијацију (ФАА). Ову справу која пружа могућност за перверзне насладе разних изопаченика, произвела је фирма “Американ Сајенс енд инжињеринг”. Питања заштите приватности која се у вези са њом већ постављају у западној јавности, њене влесније много не брине. Иначе, већ јавна тајна да се снимци ових “безбедоносних” електронских камера продају као забавна штива!


Жиг звери је спреман!

Иде време када ће се, после тзв. “паметних картица”, људима понудити нешто што се не може украсти, ни изгубити, јер ће бити уграђивано директно у тело – преносни био-чип, који ће садржати све податке о власнику, а убризгаваће се неком врстом ињекције, под кожу*. Пошто ће ова направица, за сада мања од зрна пиринча, ускоро, веле, још мања, емитовати радио-таласе, она ће бити изванредна за праћење људи без икаквог труда: почев од ручних скенера до сателита, свако заинтересован ће моћи да проверава локацију и податке о праћеној личности. Све то, наравно, почиње практично и безазлено, сасвим наивно и прогресивно. то је ГПРС под кожом!!!

“Попјулар Сајенс”, октобарски број за 1994, доноси текст у коме Бернард Камбу, из једне компјутерске фирме у граду Фениксу, најављује да ће у наредних десет година минијатурни компјутери моћи да се уграђују у тело ради праћења крвног притиска, холестерола и рада срца. Познати “Вол Стрит журнал”, гласник америчког банкарства, 1. фебруара 1994. донео је текст са насловом “Неуролози се крећу према спајању живих можданих ћелија са микрочиповима”.

Америчка војска већ интензивно ради на “компјутеризованим војницима” који ће бити нека врста “живих робота”. Пошто ће поткожно убризгавање биочипова, које је већ могуће, изазвати бурне реакције код људи, кренуло се постепено. Пре свега, убризгавају се у животиње – кућне љубимце (око 2 милиона паса, мачака, папагаја, корњача итд, у САД се не може изгубити захваљујући биочипу снабдевеном њиховим идентификационим бројем).

Такође, био-чипови се имплантирају и под кожу дивљих животиња, нарочито такозваних угрожених врста; на основу биочипа који емитује радио-сигнале прати се и кретање риба у сланим и слатким водама. На људе се примењују наруквице са чиповима убаченим у округла сместишта, која личе на часовник. Педесет хиљада избеглица из Кубе и Хаитија добило је наруквице које их надзиру као “дар” од министарства одбране САД. Ове наруквице почеле су да се примењују у Гватанамо заливу, поморској бази морнарице САД, где су се узбеглице нашле. Оне никуд не могу без тих наруквица, и њихово кретање је апсолутно надзирано.

У часопису “The Futurist” (“Будућњак”) за јули-август 1993. године Макс Винклер на тему “Ходајући затвори – Развој технологија електронске контроле”. Уместо све скупљих и тежих за чување затвора, у САД се планира развој тзв. “Електронског система за надзор”. Затвореник ће моћи да се налази у својој кући, и да се креће у најближој околини, али неће моћи да побегне – на руци ће имати наруквицу са мини радио-одашиљачем, која ће обавештавати милицију о његовом кретању. Биће “слободан” и ван зидова ћелије, али нигде неће моћи да мрдне! У будућности, вели писац чланка, милицајци ће моћи да уграде биочипове и мини мониторе који ће бити смештени, рецимо, у руку криминалца. Примете ли његово чудно понашање, они ће активирати такође под кожу смештен малени резервоар са дрогом, који ће на лицу места успавати криминалца. Неки желе уградњу сличних направица и у кору великог мозга – тобож, ради контроле душевних болесника и злочинаца. (Хитлер би им позавидео!) Да су такве ствари могуће најављује се већ увелико:

- филм “Џони Мнемоник” описује једног курира коме је порука, помоћу био-чипа, уграђена у мозак;

- Роберт Ладлам, писац крими-романа, у свом новом делу “Апокалиптичко осматрање”, такође описује уграђивање таквог био чипа у мозак једног тајног агента;

- у МТВ серији “Мртав у 21-ој”, главном јунаку су у мозак убризгали чип који треба да га убије кад буде имао двадесет и једну годину;

- у серији “Дивље палме” ТВ-куће АВС вођа једне секте покушава да достигне бесмртност убацивањем био-чипа у свој мозак;
- Колин Фергасон, осуђен због убиства на Лонг Ајленду 1993, оптужио је CIA за уграђивање мини-чипа у његов мозак.
Тако пише у Откривењу: жиг звери ће бити на десној руци или на челу! И неће бити уграђиван без знања!

На крају, шта се збива?

Збива се оно што је Господ прорекао Духом Светим још пре две хиљаде година. Ђаво, осећајући да времена мало има, жели да га искористи за покоравање човечанства и последњи прогон Цркве пре но што коначно буде бачен, са свим својим слугама, у пакао. Води се коначна борба између Христа и антихриста, у којој ће свако, хтео то или не, морати да учествује на једној или другој страни.

Предстоје велике невоље, ратови и економске кризе, после којих ће се Антихрист домоћи власти. Тада ће и овај систем жигосања бити понуђен као изврсна алтернатива: у десној руци ће бити био-чип са свим подацима о човеку, и служиће уместо личне карте, здравствене књижице, пасоша, возачке дозволе, војне буквице, итд. И, наравно, уместо новца! Ко тај жиг буде примио, мислиће да је друштвено признат и да ће имати хране, али ће се, веле Свети Оци, грдно преварити, јер ће Господ послати велике суше и временске непогоде, па земља неће ништа рађати, а антихрист неће моћи да храни своје следбенике. Помоћу компјутера и телевизије, он ће их обмањивати, али не задуго: ускоро ће се показати сва његова обмана и немоћ и беда. Они који не приме жиг звери, биће гоњени, али ће им сам Бог помагати да издрже, кријући их на неприступачним местима.

Но никоме, чак ни у те претешке дане, воља ђавоља неће моћи да се наметне: свако ће, ипак, имати могућност да бира с киме ће – са Творцем или са сатаном, са Христом, или са човекоубицом од искони. Само се треба определити и чврсто решити – са Христом ћу, па шта буде! У стадо ћу Доброга Пастира а не у крдо вука – душегупца, жигосано његовим жигом!
Не можеш да кажеш грубу реч, све се у теби мења. И осећаш свој дуг, дуг пред Богом. Демони су захтевали да смрт за мене буде тешка, зато што имам смртне грехове.Анђео ми је рекао да треба да издржим, да ће бити тешко када смрт буде дошла по душу: „ А после ти демон неће моћи ништа, и ми ћемо те пратити и моћи ћеш да издржиш.“ Било је вече, тек што се смрачило напољу. Родитељи нису били ту. Јесу ли они знали о томе што ће се десити? Нису знали. Анђео је молио да Господ уреди да они то не виде, јер ће се са мном десити много тога и да они то не треба да виде. Тако је било Господу угодно, родитељи су у то време већ одмарали.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Masonska Olimpijada 2012

Moderne olimpijske igre na modernu scenu postavio je Pjer de Kuberten 1896. godine sa sloganom: “Brze, vise, jace”, nakon visevekovnog prekida koji je ucinio rimski car Teodosije 393. godine. Olimpijske igre ujedno predstavljaju i najmasovniji paganski skup na jednom mestu. Hitler je 1936. godine u Berlinu uveo nosenje olimpijske baklje, baklja oznacava zrtvenik posvecen bogu sunca. Nacisticki vodja je takodje prvi uveo olimpijske krugove koji simbolisu sest kontinenata.



Dakle na ovom mestu planira se od strane iluminata ustolicenje antihrista, u cijem ce liku biti predstavljen ostaje da vidimo. Nacin na koji bi se ustolicenje izvrsilo ostaje samo da predpostavimo na osnovu simbola koje masoni ostavljaju po raznim filmskim i knjizevnim ostvarenjima.


Na osnovu svega sto su do sada ucinili u proslosti, mozemo ocekivati samo najgore, a to je moguci napad koji bi se izveo sa namerom da se optuzi neka druga strana i iskoristi se prilika da bi se ustolicio ili ppromovisao Antihrist. Neki govore cak o mogucem Atomoskom napadu. Znam vi cete se nasmejati i nazvati me paranoikom, ludakom, medjutim ja cu Vam ponuditi cinjenice pa prosudite sami.


Svima nama poznat je napad na Svetski trgovinski centar 9. 11. 2001. godine, kada je poginulo 3.000 neduznih gradjana. Malo poznata cinjenica je da je STC bio vlasnistvo Rokfelerovih, i da je dan pred sam napad ROKFELER osigurao STC na nekoliko miliona dolara . O ovom dogadjaju brojni nezavisni novinari, medju kojima je i Alex Jons, govorili su i navodili toliko dokaza da jedino slep covek ne bi uvideo da iza toga stoji americka vlada.


Americkom vladom upravljaju tajna drustva poput masona, iliuminata, drustva lobanje i kosti (ciji je istaknuti clan jos od mladosti Dzordz Bus Junior), bohemiansko drustvo itd.


Kada smo kod dokaza da masoni stoje iza napada na STC, te dokaze su nam dali oni sami kroz razna pisana dela(bolje reci nedela), filmove, stripove, igrice. Sigurno se pitate koji su to filmovi, da li ste ih vec gledali, siguran sam da jeste. Samo verovatno niste znali koji su to njihovi simboli, sigurno se pitate zasto to cine, zasto to objavljuju.
Oni to objavljuju zato sto zele da ispadne da je to jedno veliko procanstvo koje treba da se ispuni, s druge strane njima je to neophodno da bi uspostavili Novi svetski poredak (New Age). Medjutim te njihove ludosti nemaju nikakve veze sa prorocanstvom jer nikome osim Bogu nije dato da zna dan i cas kada ce doci kraj sveta, tako da oni samo zele da se predstave nama ljudima kao neko ko ima znanja i vestina nepojmljive za ljudski rod. Naravno da to nije tako, to je sve unapred isplanirano.


Novi svetski poredak koji se trenutno gradi, koji je fokusiran na stvaranju globalnog tehnickog sveta kojim vlada elita, u kome oni kontrolisu znacajno smanjenu populaciju i koju tretiraju kao svoje kucne ljubimce.


Zivot u novom svetskom poretku, kada se potpuno oformi, za obicnog coveka kao sto smo mi, ce u sustini biti ropstvo. Necemo moci da dignemo glavu. Necemo moci da odemo u penziju ili da radimo ono sto zelimo. Stalno cemo raditi za “Elitu”. Oni u sustini stvaraju dvo-klasni sistem. Tako da ce biti vladajuca elita i svi ostali. Samo sto cemo mi biti OSTALI, a oni ELITA koja ce vladati.


O uspostavljanju ovog satanskog poretka govorio je mnogo starac Tadej iz manastira Vitovnice.


Dakle da bi mogli da uspostave jednu vladu, jednu drzavu, jednog predsednika (antihrista), jednu vojsku, jednu monetu, oni se sluze laznim i insceniranim napadima. Izazivaju lazne ratove da bi obarali vlade koje ne zele da im se priklone, sto je bio slucaj sa nasom zemljom, Libijom, Irakom, Avaganistanom. Tako su u Londonu 2005-te bili izvrsili napad na podzemu zeleznicu i optuzili zato islamiste. A malo poznata cinjenica je da su godinu dana pre toga izvodili vezbu koja je dosta licila na napad iz 2005-te godine. Zaista previse slucajnosti u ovom svetu koji je pod njihovom potpunom kontrolom, a i u Londonu ima tolikom kamera da nije bas toliko jednostavno jednom Islamisti da postavi bobmu kao da je to decija igra.


Oni svoja nedela ne projavljuju skroz otvoreno, vec to cine preko odredjenih simbola, odredjenih brojeva koji za nijih imaju odredjena magicna znacenja. Medjutim u nekim njihovim filmovima to cine i dosta otvoreno, kao npr. u filmu “The Lone Gunman”, snimljenom 4. marta 2001. godine., gde dosta otvoreno govore o napadu na STC, samo sto je ovde izbegnut napad. Takodje moramo navesti popularnu igru sa kartama iluminati. Ovu igru stvorio je Stiv Dzekson 1990. godine, u ovoj igri postoji oko 300 karata, od kojih nekoliko se stvarno poklapa sa stavrnim dogadjajima koji su se desili kao npr. rusenje STC u Njujorku.

Nazalost imamo i dva filma koja govore o napadu na London. BBC je 2008. godine emitovao dokumentarni film “Spooks Coode9” u kome oni navodno razmatraju mogucnost atomskog udara na Olimpijske igre u Londonu 2012. godine. Ovo ostvarenje obiluje masonskim simbolima poput svevideceg oka, takodje napravljeno je podosta aluzija na broj 33 koji predstavlja 33-i stepena masonske inicijacije, kako bi stavili do znanja da oni stoje iza toga.


Ono sto uvecava sumnju da do napada moze doci je cinjenica da je Oliimpijski kompleks sagradjen na mestu nekadasnjeg nuklearnog reaktora. U filmu 2012-ta akter u jednom trenutku pokusavajuci da pobegne od nadolazece lave otvara mapu na kojoj se jasno vidi Londonski metro. Da li to pokusavaju opet nesto da nam kazu. Film V for Vendeta takodje obiluje mnogobrojnim masonskim simbolima od kojih je jedan najcesce prikazivan Maska. Masoni takvu masku nose prilikom svojih rituala, tu je prisutno i nezaobilazno svevidece oko. U ovom filmu zavrsna scena prikazuje London u plamenu, dok prepoznatvljivi Big Ben sat pokazuje 12:00 sto nas navodi na 2012-tu godinu., tako nesto mozemo dakle ocekivati, lepo bi bilo po sve nas da do toga nikad ne bude, uostalom videcemo.

Ostaje nam samo nada da ce mozda odustati usled obelodanjivanja ovih informacija, usled porasta svesnosti kod ljudi da se mora uciniti veliki korak ka Bogu od koga su ljudi pobegli i otudjili se.