Tajanstvenim stazama duse...

''Umiru polako, sami u agoniji, vrišteci, pateci, sami u tišini, nitko ih ne
cuje i ne vidi. Nitko osim mene...

Polagana agonija mu je uništavala dušu.

I sve vise, nista vise nije moje...

zivot je srecan, radostan,bolan i pun patnji al ipak i to je zivot...
zivot nam daje a mi se kockamo sa njim...kao da cemo vecno ziveti....

Srca strepe jako U najvecoj sreci, Ne pitaj ih zasto,Ne umeju reci.Kad bi toga casa Govoriti znala,Od toga bi glasaNeba zadrhtala.Andjeli bi hteli Srecu smrtnih ljudi,Oni bi oteli Ljubav nam iz grudi.Ovako nam lepe Srece i ne slute.Neka srca strepe!Neka srca cute!

Tražio sam svetlo na kraju tunela! Tražio sam spas za svoju dušu, spas za svoje srce.

Veceras cu dodati malo srebrnog praha čežnje, malo sjetne tuge, i pregršt beskrajnih plavicastih snova natopljenih kapljicama nježnog bola. Nedostaješ mi...

Ali ja sam sanjao tebe stoljecima. I cekao te i tražio, i u svakom snu sam te vidio.

Svi smo iz Ljubavi stvoreni. I tako je pocelo. Darovan nam je život, a potom milost da volimo. I možemo puno dobiti, ali ne moramo, i možemo sve izgubiti, ali ne moramo. Ljubav koja nam je darovana, koju sanjamo i živimo naš je najveci dobitak.

Znam mnoge koji su siromašni, ali imaju Ljubav, vole se i imaju sa njom svo bogatstvo svijeta. Onaj koji nas je stvorio uvijek cini ravnotežu.

" I hvala mu na Tebi, darovanoj. Najvece tvoje i moje i svacije blago nije nigdje zakopano, niti skriveno, niti u trezorima celicnim zakljucano. Ono je u nama i niko ga ne može uzeti jer je u srcima,"
a Put do srca nije svakome prohodan. Samo Ljubavlju i iskrenim cistim voljenjem stiže se do tog blaga.

I zato možemo uvijek iz sveg srca da se trudimo, da pronađemo one naizgled male i beznacajne sitnice koje boje našu Ljubav uvijek ljepšim i nježnijim tonovima, i uz koje ce nam biti lakše, ljepše i radosnije da proživimo ovo vremena što nam je ostalo.

Svi mi živimo u hodnicima vremena I ova sadašnja cežnja samo je jedan hodnik naše Ljubavi. I znam da ti se nekada cini da ovaj lavirint nema kraja.

Ljubav može od svakog da stvori velikog pesnika; ako vas ona ne može učiniti pesnikom tada vas ništa ne može učiniti pesnikom. Ljubav otvara u vašem biću potpuno drugačiju dimenziju. Bez ljubavi ostajete ograničeni svetom logike. Kada u životu započne da vam se dešava ljubav, logika nestaje, dogadja se da ljubav nadmaši logiku. Zato logični umovi ljubav uvek nazivaju ludošću

Da, desi se da poneki romantik jos uvek kada zacuje zvuk violine ulicnog sviraca, zastane i pusti suzu. Ili se seti svoje neuspele ljubavi, ili svoje neostvarene ljubavi...i opet pusti suzu.
Masa ljudi samo slepo prodje. I to je zivot.

Srodna dusa je ona koja te razume i cutanjem, koja oseca tvoju bol, srecu..strepnju. Srodna dusa je ona u cijim ocima vidis svoj lik, a kada se pogledas u ogledalu- vidis njegov.

Kakav trag, ostavljas za sobom?
Sta te cini slobodnim, a sta robom?
Jer covek dva lica ima.
Jedno taji, drugo pokazuje svima.

Hoces li da mi kazes
Ili ostaje samo cutanje?

Svakoga u zivotu ceka prava ljubav i srodna dusa.

Ne idite onuda gde vas staza sama vodi. Naprotiv, idite tamo gde staza nema, ostavljajuci za sobom putanju.

Boje jeseni...boje duse...

Kukavice umiru mnogo puta, pre njihove (stvarne) smrti.
Hrabar nikada ne iskusi smrt, osim jedanput.

Kakav prizor! Mogla bih roman da napisem posmatrajuci ovu stazu...hiljade razlicitih osecanja... citavo bogatstvo...
V......

"Nesvesan život nije vredan da bude proživljen.
Kada odbacite svoje iluzije i postanete svesni sebe i sveta oko vas, otkrićete svu lepotu života na Zemlji."

Toplim dahom proleće je otapalo poslednji sneg sa livade. U jednoj od posljednjih gomilica snega nicao je neobičan cvet. Drugačiji od ostalih. Kao da se u njemu skupila sva zimska čežnja livade za novim cvetanjem života, za bogatstvom mirisa i boja koje pevaju o radosti postojanja.

na livadi raste neobičan cvet.
Bez mirisa.

Cveta samo kad pada sneg
a niz lice mu teku suze koje lede i bole…