Zanimljivi tekstovi za RAZMISLJANJE

Prvo slovo imena određuje i karakter!

Lično ime puno toga govori o karakteru svakog čovjeka i zato nije nimalo svejedno kakvo se ime daje djetetu – kažu rezultati novih naučnih istraživanja i ona su posljednjih dana top tema u svjetskim medijima. Naglašava se da dešifrovanje imena nije ni lako ni jednostavno i da, iako postoje značenja gotovo svakog imena na svijetu, treba uvažiti i – zvuk slova svakog ličnog imena.
Stručnjaci tvrde da taj zvuk slova proizvodi određene talasne dužine koje itekako utiču na karakter, sposobnost, osobine, svakodnevnicu pa čak i na to kakav će čovjek imati život!
- Najupečatljiviji je zvuk prvog slova imena i on nas zapravo određuje. U dešifrovanju je važno i da li se neko slovo u jednom imenu ponavlja. Slogovi označavaju različite etape u životu čovjeka, pa tako prvi označava djetinjstvo i mladost, a zadnji zrelost i starost. Što je više slogova u imenu, bit će i više promjena u životu čovjeka – ističu stručnjaci. Oni su dali i tumačenje osobina i karaktera čovjeka na osnovu prvog slova u imenu.

A – Osobe čije ime počinje ovim slovom su vrijedni, radišni, ali i željni komfora. Ne sjede skrštenih ruku i učinit će sve da sebi uljepšaju život. Uglavnom rade dobro plaćene poslove, čine sve da budu materijalno obezbijeđeni i okruženi ljudima.

B – Osobe čije ime počinje ovim slovom imaju jaka osjećanja. Njihove ljubavi su žestoke i fatalne. Imaju i stalnu želju za putovanjima. Stručnjaci za imena kažu da ovo slovo u imenu garantuje i talenat, ali i karakter koji je naporan za okolinu.

E – Ove osobe znaju da sagledaju sve stvari na pravi način i iz pravog ugla, dobro razmisle prije nego što nešto urade i i izuzetno su detaljni. Dobri su na poslu i uspješni u kontaktima s ljudima.

D/Đ – Riječ je osobama koje imaju stalnu želju za samostalnošću. Vole da imaju mir i punu slobodu uživaju u svom domu. Imaju jak karakter i lako i brzo dobiju ono što žele.

G – Pedatni su i vole da je sve na svom mjestu, a imaju poseban dar za detalje. Kuća im uvijek mora biti čista i uredna. Stalno teže novim saznanjima, bore se da budu priznati u društvu, ali nisu slavoljubivi. Ne podnose disharmoniju i vole sigurnost.

Š – Riječ je o skromnim osobama sa dobrim smislom za detalje i humor. S njima se danas može biti u izuzetno lošim odnosima, a već sutra u u odličnim i mogu da budu sjajni i pouzdani prijatelji.

Dž – Osobe čije ime počinje ovim slovom pomalo su na svoju ruku – insistiraju da su uvijek i u svemu i pravu i vole da stalno nešto raspravljaju. Kategorični su i čvrsti u odbrani svojih mišljenja i stavova i ne podnose da budu u drugom planu.

V – Ove osobe uvijek i po pravilu sve vrlo pažljivo planiraju, ali često znaju da propuste detalje. Kada vole, onda vole jako, strasno i čvrsto, teže ljubavi za cijeli život i partneru se predaju bez ostatka.

Ž – Osobe čije ime počinje ovim slovom ne vole neizvjesnost niti iznenađenja. Jednostavno, žele da znaju unaprijed šta mogu da očekuju. Praktičnost je njihova urođena osobina. U goste zovu samo prijatelje, a novac će posuditi samo ako su potpuno sigurni da će im biti vraćene.

Z – Radi se o vrlo intuitivnim i odgovornim osobama, ali često zlovoljnim. Uvijek će pomoći kada zatreba, ali očekuju zahvalnost onoga kome su pomogli. Ukratko, to su vrlo karakterne, dubokoumne i zatvorene osobe.

I – Oni čije ime počinje ovim slovom su osjećajne, saosjećajne, dobre i praktične osobe. Čak i u potpuno rutinskim stvarima i poslovima su kreativni, dobri su u crtanju, pisanju i imaju dara za muziku.

Č – To su dostojanstveni ljudi koji imaju gospodsko držanje. Od rođenja djeluju aristokratski, dobro su obrazovani, jako smireni i vrlo pedantni.

J – Oni čije ime počinje s ovim slovom su često vođe, upečatljive pojave, dobrog i velikog srca. Radi se o sposobnim i dinamičnim osobama s kojima nikada nije dosadno. I još nešto – ostaju djeca i kada odrastu.

C – To su nježne osobe, spremne da uvijek s drugima podijele svoje tajne. Dobri su manipulatori, a obično ih drugi doživljavaju kao pričalice kojima je jezik brži od pameti.

U – Radi se o velikodušnim, ali i lukavim osobama koje stalno teže svom duhovnom razvoju i uzdizanju. Nemoguće ih je natjerati na ono što ne vole. Vole putovanja i tokom života doživljavaju brojne i razne avanture.
H – Ne bježe od toga da ih drugi kritikuju, pristaju na to, ali su uvijek spremni da naprave glupost samo da bi bili primijećeni. Znaju se snaći u bilo kojoj situaciji u uvijek će se dočekati na noge.

F – Radi se o odgovornim osobama, sa izrazitim osjećajem zahvalnosti, ali i velikim individualcima. Nikada ne duguju nikome ništa, ne zaboravljaju usluge koje su im drugi napravili, namjerno se nikada neće ogriješiti o druge, ali jako dobro znaju da štite svoje interese.

K – Riječ je o samozatajnim osobama koje nikada i niko neće do kraja upoznati. Imaju svoj svijet iz kojeg ne izlaze, imaju određenu tajanstvenost i jako malo prijatelja, jer tako oni hoće. Često su zagonetka i za sebe, a pogotovo za druge.

L/Lj – To su pravi umjetnici kada treba ugoditi sebi. Često znaju biti neprijatni u društvu i teški za komunikaciju. Na svijet stalno gledaju kroz sive naočale i gotovo im je nemoguće udovoljiti. Stalno su zabrinuti i vole kvalitet i udobnost za sebe.

Ć – Poštuju pravila, često su samokritični i spremni su da se žrtvuju za prijatelje. Njima nije teško rukovoditi. Često su tužni i melanholični.

M – Oni kojima ime počinje s ovim slovom su odgovorne osobe, ali često stidljive i nemarne. Vole prirodu, ne bježe od posla, ali znaju i pobjeći s posla da bi sebi priuštili neko zadovoljstvo.

T – To su osjećajne, intuitivne, kreativne i principijelne osobe. Jako su sklone maštanju, obožavaju modu i vole egzotiku.

N/NJ – Njih obilježava stalno buntovništvo. Imaju britak um, uvijek su kritični i prema sebi i prema drugima. Mrze rutinu, a predani su poslu čak i kada ne vole ono što rade. Ne vole da imaju šefove.

O – Radi se o principijelnim, ali i konzervativnim osobama koje vole da budu voljene. Stalno se trude i obožavaju perfekciju. Čuvaju svoju porodicu i željni su priznanja i poštovanja.

S – Ljudi čija imena počinju s ovim slovom cijene materijalne vrijednosti, ambiciozni su i nepokolebljivi u svojim namjerama. Međutim, u ljubavi su nesigurne osobe i često nesrećne.

P – Riječ je o osobama koje žive život punim zamahom, željne su slave i popularnosti, velikih dostignuća i druženja s važnim ljudima. Imaju nemiran duh, vole putovanja i uzbuđenja.

R – To su hrabri, odvažni, samouvjereni ljudi koji su često u centru pažnje, čak i onda kada šute. Ono što sebi zadaju kao cilj obavezno ostvare i s njima ne vrijedi raspravljati ni o čemu.
__________________
[You must be registered and logged in to see this link.]

Vaše ime — tajni kôd sudbine

Dešifrovanje značenja imena nije tako jednostavno kako se čini. Ali, kad ga rastumačimo, znamo mnogo više nego ranije. Ovo nam pomaže naročito kad se s nekim tek upoznajemo – kao da se već znamo

Svoje ime nosimo od rođenja. Talasi koje proizvodi zvuk slova našeg imena utiču i na naš karakter, na naše sposobnosti, pa samim tim mogu na izvestan način da utiču i na našu budućnost. Detalji su od izuzetne važnosti. Oni će nam pomoći da ustanovimo značenje svakog pojedinačnog slova od kojih se sastoji naše ime.

-Uticaj svakog zvuka nije isti po jačini. Ubedljivo je najupečatljiviji zvuk prvog slova imena, kao i zvukovi slova koja se ponavljaju dva ili više puta u imenu.

-U skladu sa starom veštinom tumačenja značenja imena, slogovi koji ga čine označavaju različite etape u našem životu. Prvi slog je detinjstvo i mladost, poslednji – zrelost i starost.

-Što je više slogova u imenu, biće i više transformacija tokom života.

-Naročitu pažnju treba obratiti na značenje samoglasnika u imenu. Pomoću njih ne otkrivamo samo karakter, već možemo da naslutimo, pa i da prognoziramo budućnost.

-Ne zaboravite da dešifrujete i nadimak. Ako ih je više, birajte onaj kojim vam se najčešće obraćaju, a ne onaj koji vam se najviše dopada. Nadimci takođe utiču na našu sudbinu.



A - Prvi samoglasnik simbolizuje trudoljubovost, kao i žudnju za fizičkim i duhovnim komforom. Ana ne sedi skrštenih ruku. Ona će sigurno pronaći popularan i dobro plaćen posao, jer ima potrebu za materijalnim dobrima, ali i da bude okružena finim ljudima.



B- Označava potrebu za jakim osećanjima, ljubavima koje su kao iz srceparajućih romana, želju za putovanjima, a B govori i o velikim sposobnostima. Branka ili Biljana dovoljno su smele da se uhvate u koštac sa bilo čim, ali su naporne za okolinu.



C - Ako u okolini imate osobu sa nadimkom Cica, onda znate da deluje nežno, profinjeno i da je uvek spremna da s vama podeli tajne. Međutim, Cica ume i da manipuliše ljudima i izvuče korist za sebe. Klonite se Cicka i Micka, to su vukovi u jagnjećoj koži.



Č - Otelotvoruje dostojanstvo i kraljevsku velikodušnost. Ljudi čije ime počinje ovim slovom, ili je naglašeno u imenu, od rođenja deluju aristokratski. Na primer, Čedomir ili Časlav, sigurno uvek daju prednost damama. Isto je i sa Vučinom, Dačom i sličnima.



Ć - Ćira ili Ćuća (sve nadimci) spremni su da se žrtvuju za prijatelje, samopregorni su na poslu i drže se propisanih pravila. Ukoliko ponekad i skrenu sa puta, vratiće se kad-tad. Njima je lako rukovoditi i odlični su prijatelji. Tužni su češće nego što su ljuti.



D/Đ - Označava želju za ličnim prostorom na bilo kom životnom polju. Ljudi čije ime počinje slovima D ili Đ imaju devizu: „Moja kućica – moja slobodica„. Jaki su karakteri kad sprovode svoju volju, pa Dimitrije ili Đura na kraju uvek dobiju ono čemu streme.



Dž - Ljudi sa nadimcima Džambo ili Džoni vole da su uvek u pravu i upustiće se u svaku raspravu ne bi li dokazali da je njihovo gledište ispravno. Kategorični su u odbrani svojih stavova i ne podnose da budu u pozadini, da imaju podređenu ulogu.



E - Govori o umeću da se sagledaju stvari u dubinu, o osećaju za perspektivu posla ili druženja, o želji za životom na višem nivou. Ela ili Ema možda ne rade naročito atraktivan posao, ali su uvek neophodne nekome ili za nešto i materijalno su obezbeđene.



F — Izrazito razvijen osećaj odgovornosti i zahvalnosti. Feđa ne zaboravlja usluge koje mu je neko činio i zna da se zahvali. Retko kada ili nikada ne duguje ni novac niti bilo šta drugo. Ume da štiti svoje interese, ali se neće ogrešiti o druge ljude.



G—Gordana voli red i gaji simpatije prema sitnicama. Njena kuća je čista, ona je uvek uredna, sa smislom za detalje. Slaže dobro boje i stilove. Teži znanju i dobrom položaju, ali nije naročito slavoljubiva, više je to zbog osećaja sigurnosti. Ne podnosi disharmoniju.



H—Ne voli kritiku, jer se zaista trudi da sve uradi kako treba. Više mu gode pohvale, mada je spreman i da uradi neku glupost samo da bi bio primećen. Hranislav i Mihailo snaći će se u svakoj situaciji, jer umeju da se dočekaju na noge, ma šta da se desi.



I—Osoba čije ime počinje slovom I ili je nekoliko puta ponovljeno u imenu, odiše saosećanjem i dobrotom, ali je i praktična. Zna šta koliko vredi. Ivan, Ivana ili Milimir i u rutinskim stvarima pronalaze zrno kreativnosti. Oni dobro crtaju, šiju ili pišu pesme.



J—S obzirom da je J sonant, u sebi sadrži neke odlike slova I, ali je za nijansu sposobnije da pravi kvalifikacije, klasifikacije, da planira, pravično raspodeli... I Jovan i Jelica do savršenstva vladaju kućnim budžetom i prostiru se koliko im guber dozvoljava.



K—Osobe koje se nikada ne otkrivaju do kraja i uvek imaju neku dozu tajanstvenosti u sebi. Sposobne su da žive i dvostrukim životom. Vrlo često imaju veze sa strancima ili inostranstvom. Kruna, Karlo, Ksenija, ali i Mika i Vuka pomalo su zagonetka za okolinu.



L—Simbolizuju umetnički talenat, kao i želju da žive u komforu i ugađaju sebi. Ako je bunda u pitanju, krzno mora da bude pravo, haljina od najfinije svile, najkvalitetnija šminka, a frižider – pun do vrha sve samim delikatesima. Tako žive Lidija, Ljilja, Kolja...



M—Odgovorne osobe, u izvesnoj meri i stidljive, sve moraju da iskuse na sopstvenoj koži. Marija, Mirko, Milica, Marinko – svi se odnose veoma brižljivo prema prirodi. Kako kome, ali njima je makar koliba na selu ili planini jednostavno neophodna.



N—Slova koja označavaju protest. Ovo su ljudi kritičkog uma, kod njih sve podleže sumnji, ne podnose rutinu i veoma su predani poslu, makar i da ga ne vole. Nikola i Nina ne vole da su u blizini šefova i zato su često privatnici.



O—Konzervativizam i principijelnost. Olga od budućnosti očekuje da voli i bude voljena, da uspe samo ukoliko je zaslužila (zato se tako mnogo trudi), i sve nade su joj okrenute ka deci. Ne voli ništa da dobije preko reda, ali joj je mnogo stalo da je poštuju.



P—Želja za promenama, životom punim događaja i značajnih ljudi, za slavom i velikim dostignućima. Pavle je slavoljubiv i ne drži ga mesto. On se često seli, menja poslove, društvo u kome se kreće... Čak i reči „putovanje„ i „pustolovina„ počinju ovim slovom.



R—Samouverenost, hrabrost, ponekad i preterana. Rajko, Ruža i Rada uvek uspeju da budu u centru pažnje, čak i kad ćute. Postave pred sebe cilj koji se po pravilu ostvari. Sa njima je bolje ne raspravljati se – njihova mora da bude poslednja.



S—Cene materijalne vrednosti, žude da budu vlasnici nekretnina, ali i ostalih vrednih stvari. Saša, Svetlana i Sima čine sve da budu u centru pažnje. Njihovi planovi su preterano ambiciozni. Deviza kojom se rukovode je: „Dođi, vidi i pobedi!„



Š—Skromne osobe, sa smislom za humor, obraćaju pažnju na detalje, dobri detektivi ili istražne sudije. Špira, Šima, Miša, Raša, Maša, menjaju svoj odnos s drugima. S njima možete da budete u lošim odnosima danas, a sutra da postanete najbolji prijatelji.



T—Intuicija, osećajnost, umetničke sklonosti, kreativni princip... Tamara, Tanja i Teodora vole promene, sklone su da izmaštaju stvari u koje počinju da veruju, gaje pravu strast za novim utiscima, vole egzotiku, modu...



U—Velikodušne osobe, teže duhovnom razvitku, umeju da budu lukave kad je potrebno. Teško ih je naterati na ono što ne vole. Originalni su i Uroš i Ruška, za svoju okolinu često pravo čudo. Tokom života će puno putovati i doživeti najrazličitije stvari.



V—Sve pažljivo planiraju, ali se desi da im se planovi ne ostvare, jer im uvek neka sitnica promakne. Teže ljubavi do kraja života i predaju se u potpunosti. Kako biste osvojili srce Vere ili Vidaka, ne pomažu vam lepe reči. Oni računaju samo dela.



Z—Visoka intuicja, odgovornost, ali i zlovolja. Zoran, Zdenka ili Zona ne otkazuju vam pomoć kad treba, ali očekuju i da im se propisno zahvalite. Oni znaju gde je kome mesto, kao i kome se šta dešava, a šta žele da im se desi.



Ž—Osobe kao Željka ili Žika vole unapred da znaju šta mogu da očekuju, ne vole neizvesnost i urnebesna iznenađenja. Praktičnost im je u krvi i u goste zovu samo neophodne ljude, a pare će vam dati na zajam samo ako su uverene da ćete im vratiti.Prvi samoglasnik siimbolizuje trudoljubovost, kao i žudnju za fizičkim i duhovnim komforom. Ana ne sedi skrštenih ruku. Ona će sigurno pronaći popularan i dobro plaćen posao, jer ima potrebu za materijalnim dobrima, ali i da bude okružena finim ljudima.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ime kao predznak
Smisaona povezanost imena sa odgovarajucim svojstvama licnosti, recita je kod tri utemeljivaca sacrsemene psihologije. U skladu sa znacenjem u njemackoj jeziku, Frojd (radost, uzivanje) "zastupa nacelo zavodvoljstva". Adler (orao) volju za moc, a Jang (mlad) ideja za ponovo g duhovnog radanja...
Svetlosna formula pokazujanje da se ova poveznost prostore u duboke slojeve mozga i uma, gde se oblikuje tanano tkivo naseg bica.

Ime odreduje sudbina
Poznato je da zvezde sou biznisa-pevaci, glumci, a neretko i pisci-menjaju imena koja su dobili pri rodenju.Sta stoji iza toga? Da li samo zelja da se ima zvucno "umetnicko ime"? Sta je na primer jednu Normu dzin ponukalo da postane MM Merlin Monro? Dali u imena je mozda kodirana ljudska sudbina?
Ima necega u tome. Mistici tvrde da u svaka ljudska bica zapisana je u zvezdama sudbina pri samom rodzenje. Naravno, nekada je lakse misliti da su "tamo negde gore" za tebe sve vec resili, zacrtali plan zivotnog puta i odredili i smrtni cas. Materijalisti ne misle bas tako, oni misle da smo sami kovaci nase sudbine. Dali bi mogli da je smjenime? Dakle kako od imena koje dobijeno od rodenja zavisi nas zivotni put.

Imenjaci-skoro rodaci
Kod dece je voema jak takozvan menhanizam prvog secanja, i stoga se ime kojim dete zovu od rodenja urezuje u nejgovu podsvest, postaju neka vrsta "identifikacionog koda" licnosti. Zvucne vibracije svojstvene tom kodu- imenu pobuduje razlicite delove mozga. I u zavisnosto od kakve zvukova se sastoji taj "kod"- zvonkih, prigusenih , tvrdih ili mekih- nesvesno se formiraju crte karaktera (kazani iz centru za istrazivanja coveka Oled kalicki). Covjek se od detinstva navikne na svoje ime, kako bi uskladio dusevne vibracije svije >ja< sa emocijalnom vobracijom svog imena. Otud sledi zakljucak:nase ime moze uticati na nas karakter. A licne osobe mogu odrediti sudbinom. Ako se na primjer covjek identifikuje sa imenom koje zvuci sigurno i mocno, moze imati veru u samom sebe i dobiti mnogo u zivota. Ako ste primetili da imenjaci nesvesno simpatisu jedan drugog, kao da su bliski rodaci. A dali kad se promeni ime se menja i zivotni put? Covjek menja ime sa konkretna cel: da postane neko drugi, zavrsi sa prosloscu, ili da pocne ispocetka. Nije dobro nazvati detetu po imenom oca ili majku. Za njega to ce biti prepreka u odnosima sa drugim ljudima.

Evo nekoliko primera

Mihajlo, Mihailo (>kao Bog<)

Julija(zenska forma starorimskog imena Julije)

Sergej (od latinskog-visokopostovan)

Irena (od grckog- mir); Aleksandar (od starogrckog-zastitnik ljudi)

Vladimir (od staro slovenskog-koji vlada svetom >Vladimir Putin<)

Igor (od skandinavskog-ratoboran, sticenik boga gromovnoka)

Natalija (od latinskog-rodena)

Olga (od skandinavskog imena Helga-sveta)

Oleg (od skandinavskog -sveti)

Konstantin, Kosta (od latinskog-tvrd, postojan)

Leonid, leo, lav (od grckog-lav slican lavu)

Aleksej, Aljosa (od starogrckog- cuvar, zastitnik)

Tatjana, Tanja (od grckog-postavjena, odredena)

Katarina, Ekaterina (od grckog-uvjek cista)

Ksenija, Oksenija (od grckog- gosca, samuoverena i nezavisna)

Svetlana (staroslovenski-svetla)

Jelana (od grckog- baklja, buktinja)

Marina (od latinskog-morska)... i mnogo drugih
(objasnenje za njivni karakter imena mislim da na neki nacin bi mogli da saznate) ako treba mogao i da objasnim

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ime može osobi odrediti jedan vid sudbine, ne sve, ali može uticati na ponešto. Ni ja to nekad nisam znao, ali sam saznao i vidio koliko je nezgodno dati djetetu nezgodno ime. Koliko sam čuo postoje pravila koja malo ko zna, a opet ih možda zna više ljudi nego što bismo pretpostavili. Ja o ovoj temi nažalost ne znam mnogo, mada ima tu više stvari o kojima bi se moglo pisati.

Samo ću reći da su imena koja sadrže dva slova "o" dosta nezgodna za osobu koja takvo ime nosi. Ako se dobro sjećam takve osobe znaju patiti u životu a ne toliko svojom krivicom. Tako nešto.

Imena koja sadrže dva slova "a" znače nešto kao "kraljevski".

Postoji moćna forumula za ime, tj ime koje je moćno ako je kreirano po toj formuli, a to je ime sa 4 slova, gdje su drugo i četvrto slovo isto, a prvo i treće međusobno različiti. Tako je ime Božanske Ličnosti iz Svetog Pisma - J.H.V.H. Takvu formulu ali gledano odzada ima TITO. I druge nebeske ličnosti imaju ime po ovoj formuli tetragama.

Poznato je da ljudi koji se ozbiljnije bave magijom sebi daju magijska imena, i da ih mijenaju kad savladaju neki nivo, ili kad žele drugačiju energiju vezati za neko novo ime i samim tim za sebe. Oni imena pomno biraju, paze koja slova koriste, koliko slova da bude, koja mjesta slova u imenu, koja slova se ponavljaju, pa onda paze na numerološku vrijednost imena i drugo. Recimo poznati i po nekima najveći mag 20. vijeka Alister Krouli je jedno vrijeme imao ime TO MEGA THERION ("velika zvijer") a imao je i ime PERDURABO ("izdržaću do kraja"). I ne samo magovi već i osobe koje se ozbiljnije bave duhovnim radom kad uznapreduju u spoznajama sebi daju određena imena, neki takvo ime mogu dobiti od Sila Nebeskih u nekoj viziji, spoznaji, pri nekom bljesku prosvjetljenja.

Poznato je iz Evanđelja da je Isus Hrist davao nova imena svojim učenicima koja su imala određeno značenje, Petar je prozvan Kifa (kamen), braća Jakov i Jovan su dobili zajedničko ime Boanerges (sinovi groma) itd. Ništa to nije slučajno, ništa bezveze i ništa što bi se moglo zanemariti i odbaciti.

Imena su vrlo moćna stvarčica i duhovnije osobe to znaju.

Recimo postoje magijska imena koja su javna i ona koja su tajna (zna ih samo ososba koja to ime nosi), i nezgodno je da neko sazna nečije tajno ime.

Recimo ni ovi poznati glumci i ova njihova imena pod kojima su poznati cijelom svijetu, to uopšte nisu njihova prava imena, ova imena koja koriste im je neko dodijelio jer će pod njima imati bolji i veći uspjeh, neko ko se razumije u "magiju imena". Mislim da sam čuo da se neki od njih uopšte nisu mogli probiti dok nisu dobili tako neko moćnije ime pod kojim su sad poznati cijelom svijetu. Imao sam negdje nekoliko pravih imena poznatih glumaca, to nema veze sa vezom sa ovim imenima koje koriste.

[You must be registered and logged in to see this link.]

SLOVA U NUMEROLOGIJI-BROJ IMENA





TABELA:

A=1,
B=2,
C=3,
Č=4,
Ć=5
D=6,
DZ=7,
DJ=8,
E=9,
F=1,
G=2,
H=3,
I=4,
J=5,
K=6,
L=7,
LJ=8,
M=9,
N=1,
NJ=2,
O=3,
P=4,
R=5,
S=6,
Š=7,
T=8,
U=9,
V=1,
Z=2,
Ž=3.


Ovoliko vredi svako slovo...

Znacenje brojeva:

1 - AKTIVAN/HRABAR

2 - EMOTIVAN/SANJALICA

3- DRUSTVEN/EKSPLOZIVAN

4 - VRIJEDAN/ENERGICAN

5 - KREATIVAN/ AVANTURISTA

6 - ODGOVORAN/PERFEKCIONISTA

7 - NEZAVISAN/MEDITATIVAN

8 - ELASTICAN/BORBEN –

9 - IDEALISTA/HUMANISTA


BROJ IMENA :

1 - Ovi ljudi se tesko zaboravljaju, jer uvijek privlace paznju na ovaj ili onaj nacin. Svoje ime nose sa sigurnoscu i svjesni su sebe. Uglavnom postizu uspjeh u zivotu. Ne podnose da su gubitnici. Jak osjecaj identiteta.

2 - Ovo su ljudi blage, njezne i miroljubive prirode. Imaju umirujuce dejstvo na okolinu i uvijek su puni rijeci utjehe za druge. Ovaj broj uglavnom donosi uspjeh u privatnom zivotu.

3 - Ove ljude odlikuje hrabrost. Ubjedljivi su i cesto postizu uspjeh u polju koje su odabrali. Uvijek su sposobni i spremni za akciju.

4 - Logicnost i oprez ovih osoba cesto sprecavaju zivotni uspjeh. Spori su u djelovanju i reakcijama, i cesto su sumnjicave prirode. Imaju malo povjerenja u druge i u sebe. Dobri su u detaljima ali im izmice cjelokupna slika. Uporni su i na njih se moze osloniti.

5 - Ovi ljudi su komunikativni, prijateljski nastrojeni, zivahni i omiljeni. Materijalni komfor uzimaju zdravo za gotovo, a udoban zivot im je imperativ! Lako uce i obrazuju se i ne mogu zamisliti zivot bez aktivnog, drustvenog angazovanja.

6 - Ovaj broj odgovara umjetnicima, muzicarima i pjesnicima. Oni su sarmantni i dopadljivi, ali tkd. i pomalo nestabilni. Vole ljepotu (oblike i boje) i interesuju se za ljude i prirodu. Privlaci ih i okultno.

7 - Ovi ljudi su originalni i inventivni. Interesuju se za misticizam. Ozbiljni su, odani i stabilni.

8 - Ovaj broj donosi mnoge prepreke i teskoce u zivotu i nije nimalo lak.

9 - Ovi ljudi su posteni, kreativni i nezavisni. To su duhovno snazni ljudi koji razvijaju svoje duhovne sposobnosti i imaju koristi od vjezbi duha. Sposobni su da prebrode mnoge teskoce u zivotu. Rutinu zivota podnose lakse nego drugi. Sposobni su da vole cista srca.

Brojčane vrednosti slova

1 - A I P Č

2 - B J R Dž

3 - V K S Š

4 - G L T

5 - D LJ Ć W

6 - Đ M U

7 - E N F Y

8 - Ž NJ H Q

9 - Z O C

Broj izveden iz svih slova vašeg punog imena i prezimena daje ono što se zove broj izraza ili sudbine. To je broj koji opisuje talente i stavove koje vi možete da razvijete. Pronađite vrednosti slova u vašem imenu i prezimenu i saberite svako pojedinačno. Svedite ime i prezime i srednje ime, ako ga imate, na jednocifren broj ili master broj (11 i 22). Saberite rezultate svih imena i zbir ponovo svedite na jednocifren ili master broj.

Ime u znaku broja 1

Ako je vaš broj sudbine broj jedan, trebalo bi da ste vešt direktor sa odličnim administrativnim sposobnostima. Morate razviti sposobnosti da budete dobar vođa, trgovac ili promoter.

Imate sve što je potrebno da postanete originalna osoba sa kreativnim pristupom rešavanju problema i sa strašću za pokretanjem akcije. Možda će neko morati da ide za vama i doteruje detalje, ali vi znate kako da pokrećete stvari i kako da ih realizujete. Pametni ste i imate sposobnost da to iskoristite za napredak. Zbog ovih faktora imate puno potencijala za uspeh i finansijsku nagradu koja ga prati.

Ovaj broj izraza često se nalazi kod osoba koje imaju svoju firmu ili se trude da svoje talente i napore maksimalno iskoriste. Nije vam potrebno puno kontrole, više volite da radite sami i bez ograničenja. Ambiciozni ste i odlučni. Morate biti samopouzdani i oslanjati se samo na sebe, razvijati jaku i nepokolebljivu volju i biti hrabri u svojim verovanjima.

Mada ste ponekad usamljeni, više volite da vas ostave na miru. Strahujete od rutine i kolotečine. Ponekad skačete pred rudu jer se bojite da ne zaostanete za drugima.

Negativne osobine ovog broja sudbine su egoizam i samoživost. Ovaj broj je agresivan i ako njegov pripadnik previše insistira na toj osobini, teško je živeti sa njim. Setite se da nije potrebno biti napadno agresivan da biste ispunili svoju sudbinu.

Broj jedan ima urođene nagone za dominacijom i šefovanjem, da bi ostao prvi. Ponavljamo, ne morate biti dominantni i rušiti sve pred sobom da biste bili vođa i da bi vas drugi slušali.

Ime u znaku broja 2

Ako je dvojka vaš broj izraza, vi dobro sarađujete s ljudima. Vaša sudbina leži na polju posrednika i mirotvorca. Na puno načina ste zavisni od drugih i najbolje funkcionišete u grupnim aktivnostima ili u partnerskom odnosu. Skromnost je ukorenjena u vašoj prirodi i vi znate naporno da radite, a da ne tražite priznanje za vaša dostignuća.

Često drugi kupe slavu za ono što ste vi uradili, ali vas nije briga, jer ste timski igrač. Radom u timu postajete sve osetljiviji na osećanja drugih i veoma diplomatični u rešavanju komplikovanih situacija. Kooperativni ste, diskretni i razumni, imate šanse da postanete izuzetan pregovarač. Znate kako da organizujete ljude i kako da postupate s njima. Retko kad previdite neki detalj. Pošto ste obzirni i društveni, skoro vas svi voli.

Negativne osobe izraza broj dva umeju da budu preosetljive i ranjive, čak i veoma stidljive i nesigurne. Ponekad, ako ovaj broj dođe previše do izražaja, osoba postaje apatična, površna i nezainteresovana za posao.

Ime u znaku broja 3

Sudbina osobe čiji je broj izraza tri vezana je za reči i poslove pisanja, govorništva, pevanja, glume ili učiteljstva. Ako vaše ime daje broj tri, vi umete dobro da prodate sebe ili stvari. Maštoviti ste u svom predstavljanju i talentovani za umetnost, mada te talente ne koristite. Optimistični ste i entuzijasta. Društveni ste i ljubazni, a ljudi vas vole jer ste šarmantni i vešti u društvenoj konverzaciji. Ta sposobnost komunikacije često inspiriše druge. Vaša uloga u životu i jeste da inspirišete i motivišete, da podižete raspoloženje ljudi oko vas.

Negativna strana broja izraza tri je površnost. Verovatno rasipate svoju energiju i previše ste opušteni. Ne bi smeli da se previše bavite glupostima, naročito ne tračarenjem.

Ime u znaku broja 4

Red, menadžment, organizacija, glavne su osobine osoba čiji je broj izraza četiri. Vaša sudbina je da dokažete svoje organizacione sposobnosti sa praktičnim, realističnim pristupom. Vi pripadate onoj grupi ljudi koji su voljni da rade naporno da bi neki projekat izveli do kraja. Strpljivost sa detaljima omogućava vam da budete stručnjak u poljima kao što je građevinarstvo, inženjerstvo i sve vrste zanata.

Vaše sposobnosti za pisanje i podučavanje mogu naginjati ka tehničkim podacima i detaljima. U umetnosti, muzika je vaš najverovatniji izbor. Umetnički talenti mogu biti izraženi i u hortikulturi i aranžiranju cveća, takođe. Mnogi dobri lekari i naročito hirurzi imaju broj izraza četiri.

Pozitivni stavovi ovog broja izraza daju odgovornost, vi ste osoba koja uvek ispunjava obaveze i izuzetno ste sistematični i uredni. Ozbiljni ste i iskreni, pošteni i verni. Vama je "zapisano" da pomažete i da odradite dobro svaki posao.

Ako u vama ima previše energije broja četiri, možda ćete ispoljiti i neke negativne osobine tog broja. Obaveze pred vas postavljene mogu izazvati osećanja frustracije i ograničenosti, i dovesti vas u prilično depresivno raspoloženje. Izbegavajte da budete previše kruti, tvrdoglavi i dogmatični u svojim stavovima.

Vaše simpatije i antipatije su tako izražene da se mogu nazvati i predrasudama. Negativna strana broja četiri često daje dominantne osobe koje insistiraju da je "batina iz raja izašla". Ovu osobinu morate savladati. Na kraju, kao i skoro sve sa ovim brojem izraza, morat imati na umu širu sliku i paziti da se ne zapletete u detaljima i rutini.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ljubavnu sudbinu otkriva prvo slovo tvog imena


Naše nam ime daje moć da oblikujemo svoju budućnost, stoji u nekim indijskim vjerovanjima. Upravo to nadahnjuje mnoge ljude da budu romantičniji u ljubavi. Otkrij što o ljubavnoj sudbini govori prvo slovo tvog imena
Slovo kojim započinje tvoje ime govori ti kako bi se trebao/la ponašati u vezi. Vibracija pri izgovaranju tog slova stvara moćnu energiju koja donosi određene karakteristike i osobine.

A
Vaš ljubavni život počinje rano. Prirodni ste i snalažljivi s osobama suprotnog spola, ali trebate pripaziti na naglost karaktera.

B
U svemu tražite savršenstvo, pa često komplicirate stvari. Dosta ste sramežljivi i najprije promatrate, a onda ulazite u igru.

C
Često se osjećate manje vrijednima, ali zato volite priređivati iznenađenja kada ste u vezi. Volite promjene, a često ste u kušnji kada su u pitanju moralni i ljubavni stavovi.

D
Velikodušni ste i romantični, ali znate biti jako ljubormoni, pa biste tu ljubomoru trebali zauzdati želite li zadržati partnera.

E
Napeti ste i divlji kada ste u vezi. Sve gledate iz seksualnog ugla, uživate u brzini, uzbuđenjima i pustolovinama.

F
Vama je vjernost na prvom mjestu. Vatreni ste i strastveni dok ste sami s partnerom, ali kada ste u javnosti, obuzima vas sramežljivost.

G
Ustrajni ste, ali kao da stalno idete iz veze u vezu. Volite sve neobično. Veoma ste osjećajni i sramežljivi.

H
Živite u sadašnjosti, sutra nikada ne planirate. No, iako volite spontanost, vrlo ste odgovorni u ljubavi.

I
Vedri ste i osjećajni, više volite izravno prići i reći svoje osjećaje nego igrati ljubavne igrice. Ponekad ste ćudljivi, pa pripazite da zbog toga ne upadnete u krive veze.

J
Mnogo se smijete i stvarate vedrinu u životu svog partnera. Otvoreni ste, pa zbog britkog jezika trebate pripaziti da drugu stranu ne povrijedite.



K
U ljubavi na vas jako utječu majka i baka. Vrlo ste romantičan partner, ali ponekad previše želite tek fizičku stranu veze.

L
Vi volite ljubav, volite voljeti. No, da biste zadržali ljubav u vezi, trebali biste biti manje egocentrični. Volite pokazivati nadmoć nad partnerom, što treba izbjegavati.

M
Vaše su veze susret srca i duše. Tražite pravog partnera dok ga ne nađete, a često ga nađete tek kasnije u životu. Romantični ste i vjerni, ali teško izražavate ljubav.

N
Imate veliku količinu energije. Volite stvarati ljubavne planove, ali ponekad vas detalji obeshrabre. Stoga vam je sigurnost i potpora itekako bitna.

O
Opčinjeni ste stranim kulturama i volite birati partnere iz neke druge države. Uviđavni ste i trudite se biti dobar partner.

P
Volite ljepotu i birate partnere lijepog fizičkog izgleda. Iskreni ste i odani, a raskid vam uvijek teško pada, pa ćete učiniti sve da do njega ne dođe.

R
Sličnosti vas privlače. Strastveni ste u ljubavi i tražite srodnu dušu koja će vas pratiti u onome što radite.

S
Sramežljivi ste prema suprotnom spolu i volite da vas partner iznenadi. Vjerni ste i kada ste u vezi volite preuzeti vodstvo.

T
Vrlo ste sumnjičavi i uvijek sumnjate. Uživate u onome što ste vi postigli, ali se iskreno radujete i kada vaš paartner u nečemu uspije.

U
U ljubavnim vezama znate biti djetinjasti. Jako se trudite zadovoljiti partneru, često i pod cijenu vlastite sreće. Vrlo ste suosjećajni.

V
Mrzite svaku vrstu ponižavanja i agresije. Vrlo ste sramežljivi i vrlo vam je važno da dobro izgledate u javnosti. Dobra ste potpora partneru.

Z
Jako ste simpatični i odlično se slažete s pripadnicima suprotnog spola. Pripadnice ženskog spola nekada smatraju preslobodnima, ali one su zapravo jako e u �m kulturPripatto treba izbjegavati.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Znacenje rijeci KOSOVO


Кроз име ћемо распознати и древну поруку која је скривена у њему.
Тачно у мери своје тајновитости, име Косово нам не допушта да га лако растумачимо.
Прва помисао је везана за малу птицу кос (blackbird). Наиме, у латинским документима уз године Косовског боја се помиње "шума косова" (campus merularum), назив који ће касније (на разним језицима) усвојити сви путописци који су пролазили овим крајевима.
Занимљиво је езотеријско тумачење значења птице кос које нам сугерише да она симболизује "капију", "пролаз" између светова, онај свети простор у коме се не сме неодлучно стајати, који нам не допушта претерано оклевање и тражи да се, што брже и одлучније, отиснемо ка непознатом. Црни кос нас упозорава да је свако застајкивање грех, недостојно "одрицање од наше одговорности".
Црна птица симболизује потребу за медитацијом, контемплативношћу и повлачењем у духовно средиште нашег бића. Уосталом, пој коса се може чути најчешће баш у оно чудно мистично време пред зору и уочи сумрака, на прелазу између сна и јаве.
С'друге стране имамо, сасвим друго тумачење речи Косово: изведено из појма кошења, косидбе Божје ливаде. Уз онај трагични додатак (по Љуби Ненадовићу) како је овде можда ипак реч о оном другачијем историјском кошењу и "тучи између великих сила", што би, онда сугерисало како је Косово у ствари исто што и поприште битке, бојиште.
Духовни смисао, ипак, не зависи само од порекла имена. Косово је, првенствено, место српског сведочења верности Богу (реч мученик и значи, оригинално "сведок истине"). Тако да је његов данашњи смисао у ствари наталожен, временом, свим оним што за нас представља ова надисторијска српска лозинка.
Када се изговори реч Косово, ми у њему одмах осетимо и све оно што стоји иза дугих векова нашег одупирања пред непријатељем, нашег пркосног непристајања да "продамо своју веру" и одбацимo завет и идеале предака.
Метохија - по речи метох - црквени посед је, рекли бисмо, идеално употпуњавање пуног имена ове области. Ако је Косово њено име, онда је Метохија њено духовно презиме. Тако имамо спојен пар појмова: Косово и Метохију као људско и Божје, ратничко и молитвено. Као симфонију привидних супротности. Тиме се све идеално довршава, назив Косово и Метохија овако добија и свој пуни, Бого - човечански, заиста целовити смисао.


KOSOVO, sta znaci?
Korijen rijeci je KOS.
Postoji ptica KOS. Da li je ime KOSOVO od imena ptice KOS? Nije! A evo i zasto nije.



b = vodoravan (horizontalan) pravac
a = uspravan pravac
c = kos pravac

cosα = b/c

Kos-ina
Kos-a = uzvisenje, vis, nagnuti pravac, vrh (Bezanijska kosa, kosa na vrhu tijela, na vrhu glave
Kos-ica = blago uzviseno brdo

Kos-inus

Kos = vrh (Grcko ostrvo Kos dobilo je ime brdu, po visu).

KOS je put ka vrhu (kos-ava duva sa vrha Karpata, s vrha koso ka ravnici, ka bazi vrha)

KOS = VRH

KOSOVO = ono sto pripada vrhu, vrhovo, nebesko, bozansko: KOSMOS



Kosovo i Zar planina

Na Kosovu je ZAR-PLANINA, kos jedan prorocki znak na Kosovu. Govoreci o posljednjem danu i kraju ovog svijeta apostol Petar kaze:

"A sadasnja nebesa i zemlja tom istom reci zadrzana su te se cuvaju za dan strasnog suda i pogibli bezakonih ljudi.
Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubazni, da je jedan dan pred Gospodom kao hiljadu godina, i hiljadu godina kao jedan dan.
Ne docni Gospod s obecanjem, kao sto neki misle da docni, nego nas trpi, jer nece da ko pogine, nego svi da dodju u pokajanje.
Ali ce doci dan Gospodnji kao lupez nocu, u koji ce nebesa s hukom proci, a stihije ce se od vatre raspasti a zemlja i dela sto su na njoj izgorece." (2. Pet.3,7-10)

Zar planina je planina vatre.

Juzno od Zar-planine je Sar-planina
Sar je stara srbska rijec za neki znak (govoriti saretom, znaci govoriti ne rijecima, nego cutke govoriti znakovima).

Ispod Sar-planine je Makedonija

Anticka imena Makedonije:

Grcki: MAKEDON
Latinski: MACEDON
Hebrejski: MAGEDON

Da je ovo tacno, pokazuje nam izgovor rijeci kamila u ova tri jezika:

Grcki: kamel
Latinski: camel
Hebrejski: gamel

Hebrejski: HAR = PLANINA

Hebrejski: HAR-MAGEDON = ARMAGEDON (Ἁρμαγεδών, gr.)

KOSOVO = VRH PIRAMIDE VREMENA, popriste Armagedona, bitke vojske Bozije sa vojskama Sataninim: Citat:

"И сабра их на место које се јеврејски зове Армагедон.
И седми анђео изли чашу своју по небу, и изиђе глас велики из цркве небеске од престола говорећи: Сврши се.

И бише севања муња и громови, и гласови, и би велико тресење земље, какво никад не би откако су људи на земљи, толико тресење, тако велико.

И град велики раздели се на три дела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики спомену се пред Богом да му да чашу вина љутог гнева свог." (Otkr.16,16)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Haloterapija – pluća kao nova!




Piše:S. Milić

O doktorki Dušanki Mandić i njenim izumima – MADU traci i magnetnoj “klopki” za gelere pisali smo u više navrata, ali da podsetimo.... Dušanka Mandić odbranila je doktorsku disertaciju iz oblasti medicine rada, ali se posvetila – terapiji magnetima, koja je nezamenljiva u obnavljanju hrskavice, ali i lečenju mnogih drugih bolesti. Objavila je 133 rada u svetu i kod nas, od toga 44 iz oblasti elektromagnetizma i magnetizma i biomagnetskih terapijskih efekata. U svojoj ordinaciji na beogradskom Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (nekadašnji Defektološki fakultet), dr Mandić pokrenula je još jedan projekat: tzv. slanu sobu.
Radi se o prostoriji sa svih strana obložena prečišćenom solju koja lekovito deluje na organizam, a ovaj deo “priče” Dušanka Mandić prepustila je vođstvu dve mlade dame: svojoj kćerki, magistru antropologije Biljani Mandić i mladoj lekarki Jeleni Popović, sa kojom Dušanka već neko vreme sarađuje.

Rudari su prvi otkrili
Istorijat haloterapije (tretmana solju) datira iz 19. veka, kada je primećeno da rudari u rudnicima soli ne obolevaju od respiratornih infekcija i da su, u osnovi, zdraviji. Ova vrsta terapije sprovodila se u prirodnim ambijentima, slanim pećinama i rudnicima (najviše istočne i centralne Evrope). Takođe, kako objašnjava dr Popović, tokom ratova i bombardovanja, u rudnike su sakrivali decu, i primetili pozitivan učinak na mališane koji su patili od astme.
Soba za haloterapiju osmišljena je tako da imitira slanu pećinu: u udobnom ambijentu koji pomalo podseća na tropsku plažu, so je svuda – na podu i zidovima, a tu je i tzv. halogenerator koji bez prestanka melje kamenu so i u vazduh “uduvava” mikročestice, čime se postiže znatno veća koncentracija jona nego u prirodnim uslovima. Inače, kristali soli proizvode negativne jone koji su u prirodi koncentrisani samo na moru, pored vodopada i u slanim pećinama. Kako napominje dr Popović, u zagađenom vazduhu ima uvek “viška” pozitivnih jona, što kod ljudi stvara nervozu i agresiju. Stoga, naravno, ovi negativni joni - utiču povoljno i na nervni sistem.
Tretman u slanoj sobi znatno je efikasniji od, recimo, boravka na moru, jer samo 40 minuta terapije zamenjuje čak tri dana na moru:
- Mikročestice suvog aerosola i minerala negativno jonizuju vazduh i zasićuju ga dragocenim elementima (gvožđe, kalcijum, magnezijum, bakar, cink, selen, litijum) prodirući duboko u bronhije, bronhiole i alveole.
Osim delovanja na respiratorne organe, veliki učinak haloterapija ima na ponovljene infekcije sinusa. U publikovanom radovima ruskih naučnika postoje dokazi da slana soba izuzetno deluje na stafilokokne infekcije i astmu. U vezi sa opstruktivnim bolestima pluća, dejstvo je dokazano merenjem respiratornih parametara - objašnjava Jelena Popović.
Haloterapija je efikasna i kod čestih prehlada i kašlja, kod hroničnih i povremenih ponavljanih upala grla, krajnika, upala ušiju, virusnih infekcija, alergija, rinitisa, hrkanja, alergijskog dermatitisa, psorijaze, alergijskih ekcema, kožnih infekcija, akni i celulitisa, bolova u zglobovima, artritisa, kod iscrpljenosti, umora, stresa i nesanice... Kako napominje dr Popović, kod nekih bolesti, recimo, u slučaju psorijaze, potrebno je više tretmana da bi bilo vidljivih rezultata. A ruski naučnici pronašli su još jedan zanimljiv efekat: da slana soba leči bakterijske vaginoze, tj vaginalne bakterijske infekcije, koje je inače teško “iskoreniti”.

Vraćanje prirodi
Druga “prava” slana soba u Srbiji (postoji još jedna u Kragujevcu, takođe sa halogeneratorom) “otvorena” je za rad od Nove godine, a tretmanu je pridodata i terapija muzikom, bojama i – mirisima, tako da je, osim lekovitog udisanja mikročestica, prisutan i znatan antristres efekat.
Za te “dodatne” elemente zadužena je Biljana Mandić, čiji je magistarski rad bio upravo na temu mirisa, odnosno – aromaterapije:
- Čitava ova kombinacija – boje, muzika, mirisa – vraća čoveka prirodi, i stoga je lekovita – objašnjava Biljana i navodi da je čitava porodica Mandić isprobala učinak slane sobe.
S obzirom da ne pate od disajnih problema, u toj sferi Mandići nisu ni mogli da primete dejstvo, ali zato je “podmladak” (Biljanina kćerka i bratanica) bio više nego zadovoljan boravkom u sobi sa solju:
- Recimo, moje dete je patilo od hronične upale srednjeg uha, koja se uporno vraćala, i ova terapija znatno je pomogla. Deci je u sobi zabavno, zaigraju se i ne žele da izađu odatle. Primetili smo da je kod njih ovo vrlo pozitivno delovalo na opšti imunitet i disajne organe.
Ipak, ima i onih kojima se sona terapija ne preporučuje: osobama sa povišenom telesnom temperaturom, osobama koje imaju tumore, tuberkuloznim i srčanim bolesnicima, onima koji pate od neregulisanog krvnog pritiska... Takođe, ne preporučuje se ni trudnicama, iako nije utvrđeno negativno dejstvo, ali, kako kaže dr Popović, “Ipak je trudnoća lak 'okidač' za neke mehanizme u telu”.
Na Svetskom kongresu pedijatrije u Jerusalimu 1997, haloterapija je predstavljena kao metoda koja leči hronične i alergijske bolesti disajnih organa. Inače, preporučuje se i sportistima, jer povećava fizičke sposobnosti i izdržljivost i potpomaže efikasnijem opuštanju muskulature.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Pas i mačka najbolji lekari!


Piše: Ljubiša Petrović
U centru za pomoć veteranima u Los Anđelesu, pre dve godine pokrenut je program rehabilitacije putem druženja ljudi sa papagajima!
Psiholog Lorin Lindler, dugogodišnji proučavalac ponašanja ratnih veterana, odlučila je da nekolicinu njih odvede u rezervat papagaja koji se nalazi u Južnoj Kaliforniji. Tokom boravka u rezervatu, psiholog Lorin je primetila da ratni veterani iz Vijetnama i Persijskog zaliva pozitivno reaguju na prisustvo ptica u njihovom neposrednom okruženju. Sada se četrnaest papagaja nalazi u službi pomoći bivšim vojnicima koji se svakodnevno o njima brinu.
Metju Simons, učesnik rata u Persijskom zalivu, možda bi se do sada našao na ulici ili u zatvoru da nije tih ptica. Po povratku iz vojne službe, Simons je patio od noćnih košmara, alkoholne i narkotičke zavisnosti, čak je dve godine proveo u zatvoru.
“Bio sam veoma suzdržan i zao”, priznao je bivši vojnik. “Sada se sve promenilo, a papagaji su postali katalizator svega pozitivnog. Prema njima treba biti apsolutno otvoren i pošten. Sada sam i prema ljudima otvoreniji i neposredniji.“
U SAD je aktivirano čak 1.400 raznih projekata, zasnovanih na internom efektu koji se kod ljudi javlja kao rezultat njihovog “drugovanja” sa pticama ili životinjama. Lekari sve češće svojim pacijentima preporučuju da nabave mačku ili psa, tvrdeći da domaći ljubimci pomažu da se eliminiše stres, izbegne depresija i normalizuje međusobna komunikacija.
“Jednom davno su životinje iz grupe sisara naučile da prerađuju kosmičku energiju. Druge životinje, uglavnom prostije građe kao što su kičmenjaci i insekti, posedovale su negativnu energiju. One ništa i ni od koga nisu uzimale, jednostavno su počele da koriste energiju koja je bila štetna za druge vrste životinja. Njihovo biopolje se razlikuje od čovečjeg, a bioenergetičari ga opisuju kao sjajnu crveno-žutu kuglu iz čijeg centra izbijaju plavi i zeleni zraci.

MIGELOVA TERAPIJA UZ POMOĆ MAČKA
Pijani šofer koji je naleteo na desetogodišnju Meksikanku Mariju, osudio ju je na tiho umiranje. Nije bila sposobna da govori, niti da se kreće. Posle nekoliko meseci, lekari su njenoj porodici preporučili kućno lečenje i Marija bi, po svoj prilici, ostala u besvesnom stanju da u kuću nije zalutao mačak skitnica, koji je dobio ime Migel.
“Kad sam posetio tu porodicu, koja je živela u predgrađu grada Masatlana na obali Tihog okeana”, priseća se zoolog Dejvid Grin, “Marija se bezbrižno igrala sa rasnim, crnim mačkom. Ali, kako nam je objasnila Frančeska, majka devojčice, to nije bio Migel. Pošto je ispunio svoju plemenitu misiju, mačak “kabaljero” nestao je u toploj meksičkoj noći, nečujno i tajanstveno kako se i pojavio“.
Frančeska je ispričala Grinu da je mačka prvi put videla kad je ušla u kćerkinu sobu da bi joj poželela laku noć. Pošto je prozor bio otvoren, pretpostavila je da je mačak ušao u sobu u potrazi za hranom, pa je rešila da ga izbaci iz kćerkine postelje, ali je videla nešto što ju je primoralo da promeni odluku.
Glava mačora nalazila se blizu korena devojčicine leve ruke, a on je polako lizao njen palac. Frančeska je primetila i da Marijini prsti, jedva primetno, podrhtavaju. To su, ujedno, bili i prvi njeni pokreti posle saobraćajnog udesa. Ne obraćajući pažnju na Frančesku, mačak je nastavio pokrete jezikom i Marijini prsti su još jednom, sada već primetnije, zadrhtali.
Nakon te noći, mačku Migelu ne samo da su dozvoljavali da spava u Marijinoj sobi, već su ga na razne načine podsticali na to. Ponekad bi se, kad bi iskočio kroz prozor, izgubio na izvesno vreme, ali se uvek vraćao. Veći deo vremena je ležao priljubljen uz devojčicu i oblizivao njene prste. Nekoliko dana nakon Migelovog pojavljivanja, Marija se probudila iz kome i sedam meseci kasnije ponovo progovorila. Od tog trenutka, njen oporavak se odvijao veoma brzo.
Kad se devojčica sasvim oporavila, roditelji su rešili da je odvedu na odmor u SAD. Kućnoj pomoćnici su, pre odlaska, dali stroge instrukcije da prozor na Marijinoj sobi neprestano bude otvoren i da svake večeri u krevet stavi hranu, mleko i svežu vodu. Ipak, kad su se posle dve nedelje vratili, Migela nije bilo. Od kućne pomoćnice su saznali da je mačak dolazio, a zatim je iznenada iščezao.
Marijino ozdravljenje, iako veoma impresivno, ipak nije jedino iznenađenje za psihijatre i terapeute.

NAJBOLJI ELIMINATORI STRESA
Počev od druge polovine 70-ih godina 20. veka, među lekarima sve veću popularnost stiče takozvana animaloterapija, lečenje uz pomoć životinja, a u ulozi iscelitelja, pojavila su se mnoga naša mlađa braća. Tako se na Kubi, kao deo terapije kod dece obolele od cerebralne paralize, u specijalnom medicinskom centru, uspešno koriste delfini. Oni plivaju zajedno sa decom i, verovali ili ne, dešavaju se čuda, pa neka deca, koja su bila prikovana za invalidska kolica, počinju da hodaju! Na gotovo istovetan način se pristupa lečenju autizma: mali pacijenti se rado odazivaju pozivu da sa ovim dobroćudnim ribama idu da se igraju i praćakaju u bazenu i, kako je praksa pokazala, postepeno počinju da se vraćaju u naš svet.
Isceliteljska praksa u svetu pamti primere u kojima se primenjuje energetsko dejstvo životinje na čoveka. U planinama severoistočne Turske, u terapiji mnogih bolesti koristi se bioenergetski potencijal neotrovne belouške. Tamošnji stanovnici veruju da su ove zmije pravi melem za migrenu, kožne bolesti, žive rane i, usput, eliminišu neuralgične bolove.
“Beloušku stavljaju na ozleđeni deo tela. Ako zmija poslušno ostaje na postavljenom mestu, znači da je sve normalno i ona počinje da apsorbuje ili razara energetsku supstancu bolesti. Ako belouška ne može da ostane mirna i počne da gmiže, znači da nešto nije u redu i treba potražiti prikladnog iscelitelja”.
Od trenutka kad je utvrđeno da mačke blagotvorno utiču na ljude koji su u besvesnom stanju i pomažu im da na čudesan način pokrenu ekstremitete, sve više su počeli da ih koriste ne samo u bolnicama, već i u specijalnim klinikama za narkomane, alkoholičare i u domovima za stare. Mačke pomažu izlečenju muškaraca, žena i dece sa ozbiljnim srčanim poremećajima, moždanim oštećenjima, izazvanim izlivima krvi ali i mehaničkim traumama. Jedan od vodećih specijalista terapije dodira, doktor Bertram Fouker kaže: “Najprimitivnija reakcija na nežan dodir u kritičnom periodu je osećaj malaksalosti tela i ubeđenje da niste sami“. Kad mazimo mačku, ne činimo samo da njoj bude prijatno, već i sebi ispunjavamo želju za nežnošću. A interesantno je i što mačke leče ne samo ljude, već i druge životinje.
Dolazak klempavog šteneta u jednu porodicu, od samog početka se za mačka Murziku pretvorio u nevolju. Mačak nije trpeo psetance i isprobavao je na njemu svoje kandže kad god bi mu se ukazala prilika. Ali, štene se iznenada razbolelo. Ležalo je gotovo polumrtvo, a onda se dogodilo nešto nepredviđeno: Murzik se promenio i “prestao je da se ljuti”. Kad se probudila jednog jutra, gazdarica je spazila mačka kako mirno leži pored nepomičnog šteneta. Mačak se čvrsto pripio uz bolesnog druga, zagrlio ga prednjim šapama i praktično dva dana i noći se nije odvajao od njega. Trećeg dana, omršavelo i raščupano štene je ustalo i pošlo prema činiji sa hranom - bolest je “ustuknula” pred neobjašnjivom “energijom” mačka-lekara!
Što se tiče pasa-doktora, oni nisu ništa lošiji lekari u odnosu na mačke i druge životinje. Ali, psi su, bez premca, najbolji eliminatori stresa. Njihova bespogovorna i slepa odanost gazdi pomaže i umiruje u sstresnim situacijama i ne može da izdrži prisustvo nekog nepoznatog.
Američki psiholog Karen Alen zamolio je grupu žena da reše matematičke zadatke u različitim uslovima. Prvi put, učesnice eksperimenta su mogle da povedu svoje pse, drugi put - najbolju drugaricu, a treći put, zadatke su morale da rešavaju same, bez ičije pomoći. Rezultati ovog testa su pokazali da su zadaci najuspešnije rešavani u prisustvu pasa. Kad su testiranim ženama društvo pravile drugarice, napetost učesnica naglo je porasla, a rezultati u rešavanju zadataka bili su lošiji čak i od onih u situaciji kad su zadatke rešavale potpuno same.
Pas, nasuprot mački, ne eliminiše negativnu energiju, već jača postojeću, a pošto imaju specifičnu građu, i njima je neophodno da smanje višak energije. Eto zašto su spremni da je tako darežljivo sa nama dele. Oni, zajedno sa ljubavlju, radošću i vernošću, osećaju i potrebu da prenesu deo te energije svom gazdi. Psi su večni akumulatori energije i sposobni su da je daju, ne osećajući pritom nelagodnost.

PUDLICA – KONTROLOR EPILEPSIJE
Najviše energije prenose plamenoriđe, mirne i odane životinje. Životinje boje peska ili krema okrepljujuće deluju na energiju svog gazde. Blagotvorno delovanje uočeno je i zahvaljujući životinjama sa belim krznom, ali i crni psi utiču na poboljšanje pozitivne energije u kući.
“Ali, psi ne samo da leče, oni još i uče ljude da čitaju! To je naročito rasprostranjeno u javnim bibliotekama američkog grada Vestporta. Deca koja kod kuće nerado uče i čitaju knjige, u toj biblioteci psima, koji učestvuju u specijalnom programu terapije, marljivo i naglas čitaju svoje omiljene bajke“.
Deca su ubeđena da četvoronožni redovni gosti te biblioteke vole da slušaju istoriju, samo je potrebno da je čitaju uz poseban trud, razgovetno i izražajno. Ovaj program naročito je usavršen zbog dece sa govornim manama.
A u Velikoj Britaniji postoje specijalno obučeni psi koji olakšavaju život ljudima obolelim od teškog oblika epilepsije. Na primer, pudlica Milo nekako oseća približavanje epileptičkog napada koji preti njenoj gazdarici i uspeva da je upozori na to deset minuta pre njegovog početka.
Dvadesetogodišnja Hana Bejker, od šeste godine boluje od epilepsije, posledice dobroćudnog tumora na mozgu. Devojka svakodnevno doživi i po 80 epileptičkih napada koji su praćeni gubljenjem svesti. Pas, koji je prošao obuku u dobrotvornoj organizaciji “Support Dogs”, osposobljen je da oseti približavanje napada na osnovu promene boje kože i veličine zenica. Ukočen pogled životinje je preventivan signal za bolesnicu i pruža joj dovoljno vremena da se pripremi i zauzme maksimalno bezopasan položaj, da sedne za sto i leđa okrene prema zidu. Zahvaljujući pomoći pudlice, Hani je omogućeno da vodi relativno samostalan život, jer u pratnji svog psa-čuvara može bez bojazni da izađe na ulicu, ili ide u bioskop.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Još jedan Najdanov krug u Srbiji!


Piše: Slavoljub Marković
Poslednjih nekoliko meseci ljudi iz svih krajeva Srbije hrle u Čitluk, verujući u isceliteljsku moć još jednog, novopronađenog “Najdanovog kruga”. Od kako je u dvorištu porodice Marković, u Šeletovoj 28, otkriveno mesto gde se oseća jako pozitivno zračenje iz zemlje, za koje se veruje da leči mnoge bolesti, ovde svakodnevno dolaze brojni gosti tražeći lek, svako za svoju muku. Nikakva smetnja za njih nije ni hladno vreme, ni dolazak ćudljive jeseni. Petnaestak do trideset ljudi, koliko njih može da se u jednom trenutku “sabije” u krug prečnika oko dva metra, po dvadesetak minuta do pola sata odstoje “prepisanu dozu”, od 6 ujutru, pa sve do 23 časa. Pre stupanja u krug oni odlažu sa strane mobilne telefone, narukvice, ogrlice, sve ono što u sebi sadrži neki magnet…

METAL SE PROBUDIO
"Najdanovi krugovi", ili "biološka lekovita polja", postali su zanimljivi za javnost kada su, devedesetih godina sada već prošlog veka, otkriveni u Maloj Krsni kod Požarevca i u selu Mokra kod Bele Palanke. Ime su dobili po Najdanu Rakiću, rodom iz Bele Palanke koji ih je, uz pomoć viska i svojih istraživanja, i pronašao.
Svoj pronalazak pod nazivom "eliksirni krug", Najdan je 2001. godine zaštitio u ondašnjem Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu. Baveći se od 1975. posledicama negativne energije na ljudsko zdravlje i štetnim delovanjem podzemnih voda, Najdan je objasnio kakvo je to pozitivno ili bio-zračenje, na koje sve bolesti pozitivno deluje, kako utiče na imunitet ljudi, koliko se dugo stoji u krugu…
Sada je već sve više onih koji veruju da se zračenje iz dubine zemlje, koje nezvanično leči - između ostalog - kostobolju, dijabetes i reguliše cirkulaciju, pojavilo i u Čitluku. Nedavno je ovo mesto posetila i ekipa javnog TV servisa, RTS-a, zaintrigirana fenomenom isceliteljskih moći kruga koje su se pročule do Ljubljane. I konstatovala kako je selo Čitluk postalo meka za bolesne.
A čudotvorno dejstvo na zdravlje iz dubine zemlje, prvi je osetio meštanin Vlada Marković. Vitalni osamdesetosmogodišnjak u tom delu dvorišta, gde je posebno bujalo rastinje, sedeo je više puta. - Trava je na tom mestu izgledala “sumnjivo” – priča deda Vlada. - Pojavio se jedan tanak krug, nalik na polumesec…
Osećao je deda Vlada toplotu, ali i "neke čudne sile" koje su mu, kako kaže, "okrenule gelere koje u telu ima od rata".
- Veći geler u levoj ruci pojavio se ispod površine kože, posle čega su ga lako izvadili operacijom. I na ostalim mestima gde su mi u telu ostali geleri osetio sam čudno peckanje – ispričao je deda Vlada.
Ispostavilo se da je hirurg koji je izvadio geler iz deda Vladine ruke na nekom predavanju ispričao za ovaj neobičan događaj, što je doktorku koja proučava ovu oblast posebno zainteresovalo.
- Došla ona i pita me: “Gde je taj Najdanov krug?” Utvrdila je da tu zaista postoji zračenje i odredila je terapiju: od 20 do 30 minuta stajanja u krugu tri dana uzastopno, pauza 15 dana, pa 16-ti dan još pola sata. A rekla je da će ponovo da dođe da bi tačno ustanovila dejstvo.

STOJE BOSI I - DELUJE
Prema rečima deda Vlade, ovaj krug već je pomogao mnogima.
- Jedna žena je dolazila tu tri dana zaredom. Došla 16-ti dan, te mi ispriča: “Deda, bila sam tri dana i za vreme ove pauze išla sam kod lekara. Ranije mi je šećer bio od 15 do 19, a sad je 5,4!” Jedan čovek primao insulin ujutru i uveče, a posle tri dana stajanja u krugu šećer mu spao na 3,5-3,6, pa mu lekar ukinuo jednu dozu. Iz Dimitrovgrada dolazilo njih 7-8 kombijem, zbog jednog dečaka, noge mu otekle od tabana do zglobova, poplavele, ne funkcioniše mu cirkulacija. Kažu, bio u bolnici, ništa mu nije pomoglo. Kad dođe ovde, odmah oseti kako mu u noge udara toplota. Dolazili posle još dva dana i više ih nisam video, kažu da mu je bolje.
U međuvremenu, krug prečnika tri metra, kao i više manjih, obeležili su radiestezisti i ljudi koji se bave magnetnom terapijom. Vest se brzo proširila, pa su u Čitluk ubrzo počeli da dolaze ljudi iz svih krajeva Srbije, a pred kapijom porodične kuće Markovića možete zateći i automobile stranih registarskih tablica. Po dolasku, ljudi se obično prvo raspitaju koliko košta stajanje u krugu, a kako je ono, naravno, besplatno, ostave po neku sitnu novčanicu, šećer, kafu.
- Zemlja u krugu je zaista mnogo toplija, tako da većina nas stoji bosa – opisao je jedan od onih koji su ovde došli na besplatnu “terapiju”, dodajući kako boluje od kičme i da se posle "tretmana" oseća mnogo bolje. Nije siguran da li je to “autosugestija ili nešto drugo”, ali “iskustvo kaže da deluje”.
Da “nešto deluje”, uveren je i Mića iz Kruševca:
- Već sam bio tri puta, pre 15 dana. Imam problem sa šećerom i pritiskom. Oseća se kao neko zračenje, meni se snižava pritisak, verovatno nešto deluje, imam utisak da me „trnovito“ zrači.
Priče koje ćete ovde čuti su raznovrsne, a posetioci ne kriju optimizam. Pozivaju se na iskustva koja su prethodno čuli od onih koji su ovde bili i rekli kako im je boravak u krugu već doprineo poboljšanju zdravlja, pa su uglavnom i došli tragom takvih priča.
- Neki se hvale da im pomaže, a neki padaju u nesvest – otkrivaju domaćini. - Pre dva dana dva čoveka su se tu srušila. Kažu da im padne mrak na oči i odmah padaju. Ali, doktorka koja je ovde bila je rekla: “Ako osetite neku mučninu, izađite iz kruga, ali nemojte da odustajete”.

GDE STE, DOKTORI?
U svakom slučaju, u krug ne smeju da ulaze trudnice, osobe koje su imale operaciju srca i ugrađen bajpas, žene koje imaju mesečni ciklus. Deca mlađa od 10 godina dejstvu kruga ne bi smela da budu izložena duže od 10 minuta.
Reakcije, očigledno, umeju da budu različite…
- Prvi put kad sam došla, meni se samo smrklo, pade mi mrak na oči. Prođe malo, pa mi laknu. Tako triput za to vreme, kad četvrti put zasijalo mi pred očima, sunce me ogrejalo – ispričala je Zagorka iz Omašnice.
Selo Čitluk - inače smešteno na trasi magistralne zaobilaznice oko Kruševca, u pravcu Kraljeva, na desnoj obali Zapadne Morave - postalo je nova nada za mnoge bolesne. Meštani Čitluka se nadaju da će energetski krug u ataru njihovog lepog sela izazvati pažnju medicinskih ustanova i stručnjaka koji bi u svojim oblastima mogli da istraže ovaj fenomen, kako bi i sami razrešili dilemu - radi li se ovde o budućem lečilištu, misteriji, ili tek praznoverju. Sami, kažu, neće da sude, pa ostavljaju gostima da sami odluče hoće li ući u krug.
- Kada bolest spopadne čoveka, ovaj ne bira način da joj se suprotstavi. Ako ovaj krug ima lekovitu moć, lepo bi bilo da to neko pouzdano utvrdi i otkloni sumnje, da se zna za koga je ovo mesto dobro, a kome ne odgovara. Dok se to ne desi, nama ne preostaje ništa drugo, osim da ovde dolazimo i nadamo se pomoći – kaže nam na kraju “zemljak” koji je ovde došao iz Republike Srpske.
Poželeli smo mu brzo ozdravljenje…

CRKVA IZ SNA
I nastanak crkve Svetog Đorđa u Čitluku ima pomalo neuobičajenu priču.
Ona počinje 1922. godine, kada je Lena Đokić u snu dobila poruku od Bogorodice da u šipražju, pored izvora, pronađe ostatke stare crkve. Uz pomoć meštana, stvarno je otkopala krst i kandilo iz svog sna. Na tom je mestu odmah podignuta “daskara”, koju je Lena verno čuvala, održavala i prihvatala hodočasnike koji su dolazili.
Ali, 1936. je – prema zapisu ovdašnjeg hroničara (pokojnog) Adama Stošića, seoski sveštenik naložio rušenje “daskare” zbog “sujeverja”, pošto mesto nije ozvaničeno kao sveto.
I opet je jedan san preokrenuo priču. Ovoga puta, san je Julijani Avramović iz Čitluka naložio da crkva na ovom mestu bude posvećena svetom Đorđu. Gradnja je potrajala sedam godina, a izgrađena je i zvonara, kao i crkvena kuća, pa čitav kompleks “vrhuni svojom lepotom među crkvama” u ovom kraju.

TRI IZVORA
Pored “Konopljare”, arheološkog lokaliteta sa nalazima još od neolita, u Čitluku odvajkada postoje i tri izvora koji su takođe tridesetih godina prošlog veka postali privlačni kao lekovita voda. Danas su poznati su kao Canina česma.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Nosila sam mrtvačke cipele!


Piše: Predrag Petković
Crna magija predstavlja zloupotrebu okultnih moći, kojom se svesno usmerava energija na patnju i bol. U tu svrhu se najčešće koriste lični predmeti kao što su nečija odeća, kosa, slika, ali i druga crnomagijska sredstva poput obreda, suptilnih bića zle prirode i dr.
Analizirajući horoskope, video sam da mnoge osobe mogu biti podložne ovakvim napadima. Često se vidi i vremenski period kad se to može desiti, od koga dolazi, pa čak i sa kojom namerom. Planete koje najčešće ukazuju na magijski napad su Pluton, Saturn i Neptun, posebno kad su međusobno loše povezane i to naročito preko 12. kuće (tajni napad) i 8. kuće (magija). Loše postavljen Mesec gotovo se obavezno javlja kod onih koji su napadnuti magijom. On predstavlja našu auru i suptilno telo, a ukoliko je ono slabo, bićemo otvoreni za sve vrste napada. Slab Mesec može biti ako se neko rodi u vreme njegovog pomračenja, ako je u poslednjoj fazi opadanja, nalazi se u znaku Škorpije ili Jarca, u 8. ili 12. kući, i napadaju ga Pluton ili Saturn i dr. Međutim, ne mora biti u pitanju samo Mesec. Ako se nekome nanosi ljubavna patnja, tada najčešće Veneru (planetu ljubavi i braka) napada Pluton ili Saturn u 8. ili 12. kući, ili je vladar podznaka loše postavljen, pa postoji velika mogućnost da se bace čini. Dakle, pokazatelja je mnogo.
Dok sam razgovarao sa klijentima koji su prošli kroz slična iskustva, shvatio sam da se takve stvari uglavnom rade iz osvete, ljubomore, a ponekad i čiste pakosti. Dovoljno je da budete uspešni i zadovoljni i da to nekome zasmeta. To može biti neko iz vaše porodice (što je najčešće) ili komšija, kao i neka osoba iz prošlosti koja vas iz bilo kojeg razloga mrzi. Ako su oko vas zavidni ljudi lošeg karaktera, treba da budete oprezni. Ovo što ću napisati pokazuje koliko morbidna može biti svest onih koji su spremni da se bave ovakvim stvarima.
Šta se postiže vradžbinama?
Odgovor je veoma jednostavan – crna magija se koristi za uništavanje sreće! To znači da je usmerena bar na ometanje, ili čak na potpuno uništenje svega što bi trebalo da nas čini srećnim: na ljubav, posao, novac, zdravlje, decu, polno uživanje, udobnost... Interesantno je da to najčešće rade najbliži rođaci ili supružnici, češće dalja rodbina kao što su tetke, strine, ujne, stričevi, ujaci, sestričine, snaje, svekrve i drugi. Ipak, ne zaboravite i na komšije, „prijatelje”, kolege s posla, bivše bračne ili ljubavne partnere, ljubavnice... Crnom magijom se napada astralno telo i uzrokuje niz psihičkih i telesnih problema. Slaba crna magija može da izazove lakše glavobolje, nesanicu, manje pehove, konfuzno ponašanje, ali jaka može razoriti psihu, zdravlje, brak, posao, čak i život. Pošto je astralno telo vezano za grubo telo i napaja ga energijom, dolazi do zastoja u prenosu te energije i grubo telo ne radi kako treba, što dovodi do bolesti, gubitka samopouzdanja, nesanice, iscrpljenosti i opšteg propadanja.
Upravo u takvom stanju kod mene je došla devojka koja je tvrdila da joj se nešto čudno dešava. Nekoliko meseci unazad, propala je na svim poljima. Najpre emotivno, zatim poslovno i finansijski, a onda je počela da gubi i zdravlje. Svi putevi su joj se odjednom zatvorili i našla se na ivici propasti. Zbog ovih stresova je bila potpuno izgubljena. Nije znala šta se sa njom dešava, ali je osećala kako pada u ambis i da joj je ostalo malo snage da uradi nešto.
Sve je počelo tako što ju je ostavio verenik nekoliko dana pre venčanja. Dok su bili u vezi, sve je cvetalo do momenta kad joj je rekao kako više ništa ne oseća prema njoj i da venčanja neće biti! Doživela je veliki šok. On je otišao, a ona danima nije izlazila iz kuće. Nije mogla da dođe sebi. Venčanje je trebalo da se održi za desetak dana!
Pričala mi je kako je tog dana samo povraćala i nije mogla da ustane iz kreveta. Tri dana nije izlazila iz kuće. Sve vreme uz nju je bila najbolja drugarica kako bi joj bilo lakše. Razgovarale su do kasno u noć, ali nisu mogle da dođu do zaključka kako se sve preko noći promenilo. Pokušavale su da se sete nečega što bi ukazalo na problem, ali im ništa nije padalo na pamet. Jednostavno nisu imale odgovor zašto je njen mladić odjednom nestao iz njenog života. Svi znaju da ju je obožavao i želeo da se što pre venčaju. Sve je bilo jako nelogično, ali na kraju je morala da prihvati to što se dogodilo. Za tih nekoliko dana je vidno smršala. Ipak, shvatila je kako mora da nastavi dalje i ne sme više sebe da uništava. Ubrzo nakon ljubavnog raskida, gazda lokala u kojem je bio njen kozmetički salon joj je rekao da ima kupca za lokal i da za jedan mesec treba da se iseli. Nije znala šta da radi. Pokušavala je da nađe drugi prostor i premesti stvari, ali nije bilo ničeg što joj je odgovaralo. Inventar je ostavila kod prijatelja dok ne bude pronašla novi lokal. Iako je imala malo novca, prekid posla doneo joj je velike brige.
Posle emotivnog bola, usledila je i kriza u vezi sa poslom i finansijama. Osećala se sve lošije, i psihički i fizički. Hvatala ju je depresija, mračne misli, osećaj odbačenosti i poniženja, a na kraju i samosažaljenje. Nije ni pomislila da može doći u takvu situaciju. Sjaj iz njenih očiju je nestao, kao i osmeh. Niko nije mogao da je prepozna.
Jedan mesec nakog toga dobila je otkaz iz stana koji je iznajmljivala, jer se gazdin sin oženio, pa je trebalo da živi u tom stanu. Ono što je bilo najgore, to se i dešavalo. Vratila se kod svojih. Iako su bili dobri roditelji, već je dugo bila samostalna i nije mogla zamisliti da ponovo živi sa njima u maloj sobi. Ipak, morala je baš to da uradi.
To je bila kap u prepunoj čaši vode! Pokušavala je da pokrene posao, ali bez uspeha, bivši mladić joj se nijednom nije javio. Vremenom je počela da oseća gušenje, lupanje srca, mučnine... Iako je želela da spava, nije mogla. Bila je premorena i iscrpljena, imunitet joj je oslabio, izgubila je volju za životom i više se nije borila. Prepustila se, jer nije imala snage. Došla je do ivice nervnog sloma. Priznala je kako je počela da pije, što je izazvalo veliko očajanje i brigu njenih roditelja. Shvatila je da nema izlaza i u jednom trenutku je pomislila na samoubistvo. Tada ju je drugarica zamolila da ode kod astrologa kako bi videli šta se zapravo dešava. To joj je u momentu dalo nadu da vidi dokle će trajati takav period i ima li uopšte izlaza. Iako sa nevericom i pod nagovorom drugarice, došla je kod mene na analizu horoskopa.
Čim je ušla, osetio sam izuzetno jak talas negativne energije koja je bila svuda oko nje. Iako se lepo obukla i doterala, iz nje je izbijalo veliko nezadovoljstvo. Kad sam pitao o čemu se radi, zaplakala je. Nije mogla ništa da kaže. Sačekao sam dva-tri minuta da se smiri; shvatio sam da živi na minimumu energije. Umaralo ju je čak i kad je sedela.
Dok sam gledao poziciju njenih planeta, pomislio sam da je u pitanju magijski napad. Imala je sve klasične simptome: pehovi jedan za drugim bez ikakvog smisla, emotivan bol, poslovni i finansijski krah, nesanica, gubitak apetita, depresija, energetska iscrpljenost... Čudno je da se sve dešavalo u roku od nekoliko meseci. Njen Mesec i Veneru su u 8. kući napadali Saturn i Pluton, nosioci magijskih napada, pa sam pomislio da je u pitanju baš taj uticaj. Ovo obično proveravam uz pomoć tarota. U otvaranju su se pojavili Mag, Đavo, Smrt i Obešeni čovek. Poslednja karta bila je Kula koja simboliše rušenje života. Nije više bilo razloga za sumnju. Devojka je bila gotovo opsednuta.
Pitao sam da li je u kući nailazila na čudne predmete, zavežljaje, konce, zakucane eksere i slično, ali je rekla kako ništa nije našla. Takođe sam pitao je li nedavno dobila neki poklon, jer se i tako može uticati na osobu. Rekla je kako nije dobila ništa, a onda se setila da je od babe svog bivšeg mladića dobila predivne elegantne cipele, koje mi je pokazala, jer ih je obula. Cipele su bile lepe i ženstvene. Rekla je da ih nije bacila, jer joj se izuzetno dopadaju, iako je stalno podsećaju na bivšeg mladića. Njegova baba joj ih je poklonila za veridbu, ali eto, iako veridbe nije bilo, devojka ih je nosila. To mi se nije dopalo, ali nisam znao zbog čega. Imao sam loš predosećaj u vezi s tim. Pomislio sam kako treba da ih baci, jer na sebi nosi nešto što nije ispunilo svoju svrhu i donosi joj samo neuspeh. Baba je živela na selu i posle toga je nije videla.
Pitao sam je kako spava i kazala je da ima nesanicu, ili noćne more. Nekoliko puta je sanjala neku devojku koja je pokušavala da joj skine cipele. Tada se jezivo osećala. Odmah mi je nešto palo na pamet, ali je bilo toliko jezivo da pitanje nisam izgovorio naglas, već sam ga postavio u sebi i otvorio tarot. Pitanje je glasilo: da li su cipele skinute sa devojke koju je trebalo sahraniti? Odgovor je bio – potvrdan! Pojavila se Smrt, Princeza pehara i Obešen čovek. Princeza pehara je označavala mladu devojku, Smrt - da nije živa, a Obešen čovek je znak da su na njoj bile cipele (verovatno čitave noći i kako su joj pred jutro skinute. Uz određeno prizivanje i magijski ritual, ove cipele trebalo je da je odvedu do potpune propasti i gubitka svega. One su namenjene drugom svetu, to je njihov put, a ona ih je mesecima nosila u ovom životu!
Kad sam to ispričao, sledila joj se krv u venama. Nije htela da ponovo obuje cipele i vrati se kući u njima, pa je pozvala drugaricu da joj donese druge. Rekao sam kako ih se mora otarasiti i najbolje je da ih baci u vodu, i to preko sebe.
Otišli smo zajedno na obalu Dunava i uradila je kako sam rekao da treba. Nakon toga, obavili smo energetsko čišćenje, jer je bila toliko nabijena negativnim emocijama da je jedva hodala. Posle jednog meseca se prilično oporavila, a ubrzo je našla novi lokal i počela da radi. Kasnije je saznala da se baba njenog bivšeg verenika protivila njihovoj vezi, jer je smatrala da je devojka loša prilika za njenog unuka. Uspela je da proveri ono što sam rekao u vezi sa cipelama i ispostavilo se da je - tačno. Više nije imala košmarne snove, a situacija u njenom životu se stabilizovala. Ponovo je postala lepa, vesela i uspešna devojka.
Posle nekoliko meseci ponovo je iznajmila stan i počela da živi sama. Još nije bila u vezi, jer za to nije bila spremna. Rekla je da ne zna šta bi se dogodilo da nije poslušala drugaricu i došla na analizu. Eto, ipak ju je pratila sreća. Jupiter, planeta zaštite i sreće, koji je bio odlično postavljen u horoskopu, ipak ju je sačuvao. Da nije bilo njega, ne smem ni da pomislim kako bi se sve završilo.
Ne treba biti paranoičan i svaki problem pripisivati mračnim silama. Ali, ako se za kratko vreme dogodi mnogo toga što ruši naš život, možemo se zapitati da li iza svega, ipak, stoje sile koje nas nevidljivim rukama vuku u ambis...

[You must be registered and logged in to see this link.]

Telepatija – univerzalni jezik životinja


Slomio sam članak na pet mesta - napisao je u inetrnet diskusiji Džek Simons. - Strašno me je bolelo uprkos lekovima. Dok sam zatvorenih očiju ležao u krevetu preplavljen bolom, iznenada sam čuo sledeću rečenicu: Znam da potičemo iz različitih kultura i možda misliš da ti ja ne mogu pomoći, ali ako me pomaziš, učiniću da tvoj bol nestane. Jasno sam čuo te reči u glavi, kao da mi se neko direktno obraća. Otvorio sam oči i na jastuku kraj sebe ugledao svoju mačku Kišu kako me fiksira pogledom. Znao sam da mi to ona govori. Odmah sam je pomazio, a moj bol je zaista nestao! Po prvi put posle nesreće sam uspeo da zaspim bez bolova i da se dobro naspavam.“ Simons je samoproklamovani „životinjski komunikator“, jedan od sve većeg broja ljudi koji tvrde da poseduju psihičke moći da telepatski komuniciraju sa različitim vrstama životinja. „Svaki čovek može komunicirati sa životinjama“, tvrdi Simons i dodaje da se taj proces odvija u slikama. „Životinje komuniciraju slikama, osećanjima, emocijama i pojmovima. Ponekad možete dobiti sliku o onome o čemu životinja pokušava da komunicira, ali su to u većini slučajeva emocije ili pojmovi koje ćete od nje pokupiti.“ Šta je telepatija? „Životinje ne otvaraju usta i ne izgovaraju reči“, kaže jedan drugi životinjski komunikator, „ali one zapanjujuće uspešno komuniciraju neverbalno. Često primam informacije u vidu reči ili osećanja koja se šire mojim telom, ili u slikama i simbolima koje mi životinje šalju telepatskim putem.“ Telepatija između ljudi i životinja se ne razlikuje previše od telepatije među ljudskim bićima, tvrdi Rafaela Poup.“Rečnik definiše telepatiju kao komunikaciju uma impresijama bilo koje vrste sa drugim nezavisnim i priznatim kanalom ili čulom, piše Rafaela Poup u tekstu Šta je to telepatska komunikacija sa životinjama. „Na osnovu sopstvenog iskustva tvrdim da je telepatija univerzalni jezik životinjskog carstva. Verujem sa su ljudi zapravo rođeni sa telepatskim sposobnostima, koje kasnije potiskuju i zaboravljaju u trenutku kada počinju da uče govorni jezik. Talepatska komunikacija podrazumeva da su životinje osećajna bića sa sopstvenom svrhom, željama, izborima i odnosom prema svetu“. Vebsterov rečnik definiše osećajnost kao „reagovanje osećajem ili svest o čulu utiska“ i po toj definiciji se moramo složiti da većina životinja jesu osećajna bića. A svakako mnoge od njih imaju želje i sposobnost izbora. Ali mogu li komunicirati o tim željama i izborima? Pas, naravno, može da komunicira ako poželi da izađe u šetnju. On obično stane kraj vrata, grebe ih i laje. Izuzetna i neočekivana otkrića u proučavanju umova i komunikativnih sposobnosti viših primata su postignuta tokom eksperimenata sa Koko, gorilom koja je naučila engleski znakovni jezik kojim se sporazumevaju gluvonemi ljudi i čiji rečnik danas sadrži čak 600 reči. Ona govori sa svojim čuvarima jezikom znakova koje zatim prevodi specijalni mekintoš kompjuter. Koko ne samo da je sposobna da izrazi najosnovnije želje o tome šta želi da jede, već može da objasni i kako se oseća i šta misli o mnogim stvarima u svom životu. Ali od tvrdnje da životinje mogu da izražavaju svoje potrebe na uobičajeni način, do tvrdnje da one to mogu uraditi telepatskim putem kroz slike i reči veliki je korak. Ni telepatija među ljudima nije baš svakodnevna pojava. Životinjski komunikatori veruju da ne samo da je telepatija između ljudi i životinja moguća, već i da po želji oni mogu da komuniciraju sa njima. Rafaela Poup se priseća konsultacije koju je imala sa vučjakom po imenu Helga. „Helgina vlasnica Džoan mi je rekla da je Helgino levo uvo razderano. Htela je da zna kako se pas povredio. Kada sam se mentalno uskladila sa Helgom, ona mi je pokazala sliku sebe kako kopa ispod drvene ograde kojom je imanje bilo ograđeno. Helga je pokušala da provuče glavu ispod ograde, ali joj je uvo razderao komad stare, zarđale bodljikave žice ispod ograde. Kasnije je Džoan zatražila da Helga pokaže tačno mesto na kome se povredila. Helga ju je odvela tamo, a Džoan je pronašla komad zarđale bodljikave žice omotan oko stuba ograde!“ Životinjski komunikatori imaju u arhivama mnoge slične priče, a neke se mogu pročitati i u knjigama Penelope Smit Razgovor sa životinjama i Životinje govore. A zbog čega razgovarati sa životinjama? Za većinu životinjskih komunikatora to je svakodnevni posao: kao konsultanti, oni svoje usluge nude vlasnicima čiji ljubimci imaju probleme. „Takva vrsta usluge je od velike koristi i vama i vašem ljubimcu, posebno ako problem dugo postoji“, kaže Rafaela Poup. „Ponašanje je način na koji životinja pokazuje da li je nesrećna, bolesna ili oseća nešto treće.“ Kako komunicirati Kako možete razgovarati sa svojim ljubimcem? Životinjski komunikatori nude sledeće savete: „Otkrila sam da jedna od tajni efikasne komunikacija sa prirodom podrazumeva da sebe pročistite mentalno i emocionalno – i da unesete malo emocija u komunikaciju. Dozvolite sebi da primetite i osluškujete svojim srcem, da govorite osećajima, a zatim verujte da ste se povezali sa životinjom“, kaže Lora Simpson u knjizi Kako da primetite svog ljubimca. „Zamislite u svom umu ono što želite da ljubimac uradi ili što pokušavate da mu kažete. Pošaljite mu mentalno svoja osećanja i emocije. Ako dovoljno želite da vaš ljubimac dobije poruku, to će se i dogoditi. Nemojte se naslanjati na svoju žvotinju ili preko nje, pokušavajući da je naterate da čuje ono što joj govorite. Jenostavno sedite, opustite se i dozvolite da osećanja i misli žvotinje dođu u vaš um“, savetuje Džek Simons. „Osnovni korak telepatije sa životinjama i međusobne komunikacije je kreiranje stanja mira i prijemčivosti, koje će omogućiti da se pošalje poruka i da se primi odgovor“, kaže Rafaela Poup. Kako ćete znati da je vaš pokušaj zaista uspeo? Rafaela Poup nudi sledeći odgovor: „Ljudi koji tek počinju da se bave komunikacijom sa životinjama često me pitaju kako mogu biti sigurni da je odgovor koji su dobili zaista poslala životinja, jer im se čini kao da su to izmaštali u svojoj glavi. Ako ste sebe doveli u stanje opuštenosti, mira i relakscaije, izbegavajući da po umu motate previše misli i osećaja, onda je informacija koju ste dobili sasvim sigurno stigla od životinje. Zato što takve informacije primamo preko uma ili emocionalnog osećaja, ili vizuelne percepcije, može se dogoditi da pomislite da su one deo vaše mašte. Znaćete da nisu onoga trenutka kada dobijete neočekivani odgovor“. Lora Simpson dodaje: „Mnogi ljudi će želeti da potpuno odbace mogućnost ovakve komunikacije, uvereni da im mašta radi prekovremeno. Ali ako oslušnete srcem, uskoro ćete otkriti da vaša imaginacija zna šta radi. Slike i reči će se pojaviti sa razlogom, pa ako prihvatite da je vaš unutrašnji uvid istinit, otkrićete da vaš ljubimac kao i čitava priroda, imaju štošta da vam ispričaju!“ Ipak, pošto ljubimci ne mogu da verbalizuju svoje probleme i bolesti, kako onda zaista da znamo da li komunikacija sa životinjom koju možda ostvarimo, zaista jeste ono što životinja pokušava da nam kaže? Dokaz da je neko jelo dobro, kako kažu, jeste ako se pojede do poslednje mrvice. Dakle, ako su problem ili bolest eliminisani ili se stanje životinje poboljša posle takve komunikacije, onda možda u čitavoj ovoj priči zaista postoji dosta istine!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Prirodom protiv stresa





Piše:S. Milić

Doktorka Marija Jakinjina rođena je na Kavkazu, gde je završila Medicinski fakultet, specijalizirala psihijatriju i aktivno se bavila psihoterapijom. U Srbiju je došla pre dve i po godine, gde je donedavno radila na jednoj privatnoj klinici za lečenje bolesti zavisnosti:
- Lečila sam narkomaniju, alkoholizam, depresije.... A sada sam odlučila da se više ne bavim lečenjem, već – preventivom.
Svoje znanje Jakunjina odlučila je da upotrebi na, za na naše prilike, neobičan način: sa još jednom koleginicom otvorila je agenciju Antistres turs. Kao što ime kaže, u pitanju je turizam, ali – sasvim drugačiji.
-To jeste turistička agencija, ali ima svoj specifikum - ture su usmerene ka oporavku i očuvanju psihičkog zdravlja. U borbi sa faktorom stresa u toku života stekli smo neke pogrešne strategije ponašanja, i ovom turom se to menja.
A kako se to menja? Uz pomoć netaknute, čiste prirode:
- Priroda nam omogućava da otkrijemo svoje unutrašnje resurse. Svi mi u sebi imamo veliku snagu, ali ne znamo da je koristimo. A tamo gde nema civilizacije - najbolje je mesto gde čovek može da otkrije te resurse, da nauči da ih koristi i, što je najvažnije – da otkrije kako da upravlja sobom, upoznajući metode samoregulacije. Sve se to odvija bez lekova, samo na prirodan način.

DUHOVNA HARMONIJA
Program uključuje dva dela: turistički deo i program koji ima za cilj regeneraciju psihičkog i fizičkog zdravlja. Turistički deo obuhvata penjanje na planinske vrhove, silaske u kanjone i pećine, kupanje u planinskim rekama i jezerima, ribolov, sakupljanje pečuraka i još mnogo toga:
- Učimo o zdravom načinu života, o zdravoj ishrani i, naravno, sve to i primenjujemo.
Drugi deo programa uključuje metode relaksacije i meditacije, što je sve Jakunjina učila u sklopu psihoterapeutske obuke:
- Čovek to može da nauči kod nas i da sam to radi kod kuće. Tu su i neke stvari su uzete iz joge, na primer - energetsko disanje.
A otkud uopšte ideja za ovako nešto? Kako objašnjava Jakunjina, i sama je išla na ovakve ture po Kavkazu, još dok je studirala. Kada je prvi put iskusila lekoviti boravak u prirodi, koji je istovremeno bio i obuka, rekla je majci da upravo time želi da se bavi.
- U međuvremenu, radila sam nešto drugo, ali došlo je vreme da ostvarim želju da se bavim onim što najviše volim...
Potreba za ovom vrstom preventive više je nego jasna. Doktorka Jakunjina objašnjava da je, još dok je radila u Rusiji, a kasnije i kod nas, videla koliko ima psihičkih oboljenja povezanih sa brzinom života, zagađenjem životne sredine i svakodnevnim stresom. Jasno je da je retko ko sposoban da sam ostvari duhovnu harmoniju, a onda – dolazi do bolesti:
- Tada se javi depresija, nervoza, poremećaj sna, a razvijaju se i psihosomatske bolesti – hipertonična bolest, ekcemi, psorijaza, čirevi, gastiritis, kolitis... Postoji ogroman spektar bolesti čiji je glavni razlog psihički disbalans. A naš cilj je – prevencija.

POZITIVNA ENERGIJA
Jakunjina naglašava da je uslov da se uopšte krene na antistres turu – da čovek nema neko hronično teško psihičko obolenje, za koje je potrebno medikametozno lečenje. Takođe, zabranjeno je korišćenje sedativa i drugih psihoaktivnih supstanci (doktorka podseća da i “pilulice” za smirenje koje kod nas lekari možda i olako prepisuju mogu izazvati zavisnost i dovesti do apstitencijalne krize), konzumiranje alkohola i – korišćenje mobilnih telefona u toku putovanja.
Postoje dve vrste aranžmana. Prvi je tzv. vikend tura:
- Kreće se petkom, vraća se nedeljom uveče. A organizujemo i drugu turu, zvanu radna nedelja, koja traje duže. Videćemo šta više odgovara ljudima, a pretpostavljam da je to vikend, jer naši budući klijenti rade i upravo na poslu i potpadaju pod stres.
Netaknuta priroda kakva je potrebna za ovakvu terapiju pronađena je na Tari. Doktorka objašnjava da je bilo teško pronaći mesto koje je potpuno divlje, i koje opčinjava lepotom i pozitivnom energijom, tako da može “parirati” Kavkazu:
- Kada smo stigle tamo, legle smo na zamlju i osetile tu pravu energiju. Kakvo god da je vreme – tamo je uvek sunčano. Odsedaće se u plananinskoj kući, a turistički deo programa organizovaće vodiči sa Tare.
Za koji dan, čim se sakupi grupa od desetak ljudi, kreće se na put. Kako objašnjava Marija Jakunjina, da biste bili zdravi psihički i fizički – dovoljno je jednom mesečno otići na “antistres” turu....

IMATE DUŠU
“U Srbiji, kao i u Rusiji, ljudi često smatraju da psihu ne treba lečiti, da je to 'sramota'. 'Sve bolesti su od psihe' – postoji izreka u Rusiji, jer fizičko zdravlje zavisi od psihičkog. U Srbiji, kako sam primetila, na psihičko zdravlje dosta su uticali rat i bombardovanje. Naravno, do stresa dovode i ekonomska kriza, problemi sa radnim mestom i u porodici... Ali, vidim da je srpski narod vrlo veseo, da ima duha i da se bori se koliko može. Inače, o Srbiji nisam skoro ništa znala kada sam dolazila ovamo, osim da tu žive naša braća pravoslavci. Sada znam da ste dobar narod i da imate dušu”.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ćirilica je ključ!


Piše:S. Milić

“Nova psiho-neurolingvistika ima nameru da ustanovi i, po mogućstvu, među ljudima uspostavi jedan novi, popularniji i manje sterilan način razumevanja jezika, njegovog shvatanja i proučavanja, kako starih spisa, duhovnih knjiga, tako i svakodnevnog govora. Jasno nam je da je pravo znanje ono koje raste i razvija se. Nijedno znanje nam nikad ne može definitivno pružiti statičnu, dovršenu sliku sveta.
Znanje koje ću Vam predstaviti, kod različitih ljudi će proizvesti različita osećanja, stanja i reakcije. Neko će se u toku čitanja sit nasmejati, neko će se zamisliti, a svi oni koji bez predrasuda do kraja pročitaju knjigu, učiniće svoj prvi korak u susret novom poimanju stvarnosti.
U knjizi se govori o Istini i o načinima da se do nje dođe što bezbolnije, iako sama do toga nisam došla na lak i bezbolan način.
Punih trideset godina radim danonoćno i borim se da ovo znanje prodre u javnost” - ovako počinje nova knjiga Adele Margot, neobične žene o čijem smo radu prvi put pisali pre petnaestak godina. Istraživački rad “Uvod u novu psiho-neurolingvistiku” radno je nazvan “nulta knjiga” jer je prvo što je ugledalo svetlost dana i pera Adele Margot na ovu temu “30-slovna pisana ćirilica je ključ”. Ali, po nekom redu stvari, upravo ove četiri celine (“Tragom jednog voda”, “Tragom srpskog koda”, “Tragom srpskog roda” i “Tragom srpskih oda”) koje se nalaze u “Uvodu” logičan su početak priče...

TRI NIVOA BISTVA
Adela Margot razradila je, kao što je pomenuto na početku, novu nauku, nazvanu “nova psiho-neurolingvistika” (NPNL) čiji je cilj “zaustavljanje transmutacija misaonih energija koje izazivaju transmutaciju materije (ćelija), i u materijalnom svetu se javljaju u obliku bolesti, sukoba, podela, mržnji, ratova itd.” Možda zvuči komplikovano, ali – videćete da baš i nije tako.
Sve je počelo na Svetog Savu 1985, kada je naša sagovornica postala član japanskog Mahikari pokreta:
- Oni tvrde da ne postoji bolest, već samo bolesne reči. Pogrešne reči mogu da napadnu i razore ljudsku auru, što dovodi do međusobnog uništavanja, pa i do ratova.
To je bio neki početak interesovanja za reči i njihov (skriveni) uticaj. Ovde je potrebno napraviti malu digresiju koja bi pojasnila stvari... Adela je rođena u Vojvodini, majka joj je Mađarica (čak je tu 350 godina “plave krvi”), a otac polu Mađar – polu Crnogorac. Naša sagovornica je od svoje 11. godine živela u Belgiji, gde je naučila flamanski, francuski i engleski, a srpski i mađarski već je znala. I, te 1985, počela je da se priseća svih tih jezika i da upoređuje značenje reči koji isto zvuče, a imaju različit smisao na različitim jezicima. Tu je negde došlo i do interesantnog otkrića – da, recimo, BOG napisan ćiriličnim pismom čitan latinično daje VOD, kao i da BOG na engleskom označava MOČVARU, tresetište.. Na flamanskom ista reč ima značenje LUK. Ovo je samo podstaklo Adelu da krene dalje u proučavanje reči. Do dobrog dela “slagalice” došla je putem automatskog pisanja, i evo šta kaže o tome:
- Prihvatila sam tezu o postojanju tri nivoa bivstva u božanskom svetu: duhovnog (nivo namere), astralnog/zvezdanog (nivo prijema/prenosa) i materijalnog (nivo izvršenja), i i shvatila sam važnosti vibracija reči i same energije govora, kao i ideju nužnosti postojanja prajezika, istog za sve ljude.

NUMERIČKA ANALIZA LEKSIKE
Kako je ovo praktično upotrebljeno? Svaki nivo dobio je svoje pismo, koje je ključ za dekodiranje skrivenog smisla i interakcije reči (odnosno - onoga šta one predstavljaju). Tako je srpskocrnogorskohrvatska tridesetslovna ćirilica (naglašava Adela baš ovaj naziv) “zadužena” za duhovni plan, engleska dvadesetšestolovna abeceda za astralni, a hrvatska latinica (koja ima 30 glasova, ali zapravo, samo 27 slova, zbog toga što se glasovi nj, lj i dj označavaju sa po dva slova) za – materijalni plan. Po mestu na kojem se nalaze u odgovarajućem pismu slova dobijaju svoju brojčanu vrednost na svakom planu. Recimo, slovu V u ćiriličnom pismu odgovara broj 3, a u latiničnom – 28, dok je u engleskoj abecedi to broj 22. Za reč BOG, sabiranjem “vrednosti” pojedinačnih slova dobija se na duhovnom planu (2 + 18 + 4) broj 24, na astralnom (2 + 15 + 7) takođe 24, dok je materijalnom planu (2 + 21 + 11) zbir 34. Zanimljivo je kako se isti brojevi (često – na različtim planovima) dobijaju raščlanjivanjem različitih reči koje, na prvi pogled, možda i nemaju zajedničkih karakteristika. Tako se može videti kako se duhovni, astralni i materijalni plan različitih pojmova na najrazličitije načine prepliću.... Postoji i nadogradnja priče koja se sastoji u sabiranju brojeva dobijenih na različitim planovima, ali to je prekomplikovano za objašnjavanje u novinskom tekstu (ali je zato lepo izneto u knjizi). U svakom slučaju, numerička analiza leksike olakšana je programom koji je ADELA MARGOT, koji je zadužen za to.
- Ovaj program možemo posmatrati i kao program za dešifrovanje, dekodiranje – objašnjava Adela.

DUHOVNO PISMO
A koji su zadaci NPL? Kako navodi naša sagovornica – da ukaže svetu na prividno zaboravljeno vrhovno duhovno pismo, odnosno - srpskocrnogorsku pisanu tridesetslovnu ćirilicu, koja je “unutrašnje intergalaktičko pismo, pismo pomoću koga se duhovna mašina (računar – kompjuter) napajala u duhovnom Vavilonu”. Drugi zadatak je da ukaže na “prividno zaboravljeni duhovni jezik” – srpski:
- Vrhovna komunikacija sa najviših nivoa samog Gospoda Stvoritelja je, kad se prenosi na materijalnu sferu - pisana ćirilica, koja najlakše može da nas odvede u pomenuti VOD, što je - BOG. Dokle god je Srbin sa svojom pisanom ćirilicom u VODU sa Gospodom, on je u svojoj ispravnoj veri, a u trenutku kada prelazi na latinično pismo, pravi jedan BOG – LUK na flamanskom, i LUK iz njegovog VODA dovodi ga i situaciju da nije više u VODU, nego je u BOGU. Ali, kada je u BOGU – on je UBOG. Znači - dokle god Srbin upotrebljava pisanu ćirilicu, on je u svojoj veri, uverenju, a u trenutku kada počne da koristi latinicu, on je u UBEĐENJU, svojoj BEDI.
Nemam ništa protiv toga da se koristi latinica, ali neka postoji ćirilica. Jer iz tačke koja kreće od Vrhovnog stvoritelja ka nama imamo VOD i NIT. A NIT i VOD zajedno čine neku vrstu TKANJA. Ta tkanina ili ta čipka koja kroz tridesetoslovnu pisanu ćirilicu podržava BIT tkanja. Čuvajte tu “tkaninu”, to je – BIT!
Adela naglašava da ovim nikako ne potcenjuje druge jezike i pisma:
- Svi ostali su kvalitet tkanine, koje može da bude od svile, od vune, može da bude crna, plava, a potrebne su i boje, i šare. Da je Gospod hteo jednolikost, On se ne bio zvao Svakoliki. On je taj koji nas poziva na sveopšte prihvatanje, a ne na razaranje.
U interesantnoj igri rečima koju pojednostavljuje kompjuterski program, Adela je pred nama analizirala i kakve brojeve, odnosno kodove koje u sebi sadrže imena mnogih važnih ličnosti iz istorije hrišanstva, ali i imena naroda, gradova i zemalja, kao i pojmovi sa kojima se svakodnevno susrećemo (KOCKA, PROSTOR, KRUG, VASELJENA...). U prilog tezi da tu “ima nečega” zanimljivo je što, recimo, Nato i Beograd imaju – isti kod na duhovnom planu:
- To znači je morao biti razoren duhovni Beograd - da bi Nato mogao da uđe – objašnjava Adela i poziva one koji su zainteresovani da dublje proučavaju novu psihoneurolingvistiku da dođu na njen kurs koji će biti održan 2. oktobra (prijave preko sajta [You must be registered and logged in to see this link.]

Da li je um u mozgu
ili - mozak u umu?


Piše Dimitrije Manojlović
U decembru 2007. godine, Kris Gregori, tridesetogodišnjak iz Jorkšira na severu Engleske, jedva je preživeo tešku operaciju pošto mu je u mozgu pukao krvni sud. Posle tri dana provedena na aparatima, Kris se probudio. Kad je njegova verenica Meri stigla na odeljenje, nije mogla da veruje rođenim ušima – njen budući muž je glasno pevao tradicionalnu irsku pesmu „Deni boj“, i to izrazitim irskim, dablinskim akcentom. Kris ne samo da nikada u životu nije pevao tu pesmu, već je bilo prosto neverovatno da uopšte zna reči. A kad je ugledao Meri, veselo je podviknuo „To je mlada!“,
istim akcentom.
Kris Gregori je rođen i odrastao u Jorkširu i nije imao rodbinske niti bilo kakve druge veze sa Irskom, u kojoj nikada nije ni bio.
„Zvučalo je kao da je tu neki vrlo pijani Irac. Shvatila sam da pesma stiže iz pravca kreveta gde je ležao Kris i pomislila da nema šanse da je to on, ali kad sam povukla zavesu, bila sam šokirana“, priča Meri. „Zvučalo je blesavo, ali bila sam samo srećna što je živ“.
Celog tog dana, Kris je pričao kao rođeni Irac odrastao na ulicama Dablina. Tokom nekoliko narednih sati njegova verenica, rodbina, prijatelji i medicinsko osoblje nisu mogli da se načude. Akcenat je sutradan nestao, a njegov stari, jorkširski, se vratio. Kris se prethodnog dana nije ni sećao, i ne seća ga se ni danas.

SINDROM STRANOG AKCENTA
Dok britanske šaljivdžije špekulišu da svaki čovek na planeti ima irski deo mozga, specijalisti ovaj slučaj povezuju sa retkim fenomenom poznatim pod imenom Sindrom stranog akcenta. Ovaj poremećaj se javlja posle nervnih trauma, i utiče na kontrolu usana, jezika i govornog aparata u celini. Tako ga, barem, definišu neurolozi i objašnjavaju da u pitanju uopšte nije akcenat, već poremećen govor koji okolina tumači kao određeni akcenat. Sindrom je otkriven 1941. u Norveškoj, kada se jedna mlada žena, povređena u bombardovanju, probudila sa jakim nemačkim akcentom, zbog čega su je sunarodnici „uzeli na zub“ (Nemci su ih i bombardovali). Ovo retko, a ponekad i bizarno stanje, danas je temeljno istraženo od strane neurologa, defektologa, psihijatara, psihologa i lingvista.
Brojni slučajevi, dokumentovani pri naučnim i zdravstvenim institucijama, poslednjih godina su privukli pažnju javnosti. Šezdesetogodišnja Linda Voker je 2006. godne, posle moždanog udara, progovorila akcentom koji su ljudi prepoznavali kao mešavinu italijanskog, slovačkog i jamajčanskog. Sindi Lu Romberg iz Vašingtona je imala ozledu mozga pre osamnaest godina, bez posledica, a tek prošle godine je, tokom terapije kod kiropraktičara, odjednom progovorila ruskim akcentom, praveći čak i gramatičke greške tipične za Ruse koji uče engleski.

GESTIKULIRA KAO ITALIJAN
Džordž Rejnolds iz Eseksa u Engleskoj je celog života govorio standardni „kokni“ engleski, kao i svi u porodici. Prošle godine je pretrpeo blagi moždani udar, a od tada Džordž priča upadljivim italijanskim akcentom. Što Džordžov slučaj čini posebno zanimljivim, on sada i gestikulira na tipično italijanski način – što ranije nije radio – a njegova porodica i prijatelji kažu da se Džordž promenio u celini, da je drugačija ličnost.
Češki profesionalni motociklista Matej Kus, trkač u takmičenju spidvej, proveo je 45 minuta u nesvesti nakon teškog udesa 2007. godine. Kad se probudio, pričao je na perfektnom engleskom, „BBC akcentom“. Matej je, uzgred budi rečeno, engleski tek bio počeo da uči. Efekat je kratko trajao, pa je Matej ubrzo – na njegovu žalost – morao nazad na kurs.

KSENOGLOSIJA
Već iz kratkog opisa nekoliko slučajeva jasno je da je ovaj fenomen kompleksniji od onoga o čemu govore neurolozi i psiholozi, da poremećena kontrola govornog aparata ne može da bude jedino objašnjenje (savršen strani akcenat umesto nečega što „liči“ na strani akcenat, tipične gramatičke greške, gestikulacija, promena ličnosti...).
Poslednji opisan slučaj je posebno zanimljiv, jer ne predstavlja pravi primer Sindroma stranog akcenta. Matej Kus je progovorio ne stranim akcentom, već stanim jezikom koji pre toga uopšte nije znao, i to savršeno. Kusov slučaj potpada pod jedan drugi, još čudniji fenomen, pod imenom ksenoglosija (od grčkog ’dženos’ – strano i ’glossa’ – jezik), kada osoba progovori stranim jezikom, a nije imala prilike i mogućnosti da ga ranije nauči. Akademska lingvistika i psihologija ne priznaju postojanje ksenoglosije, iako postoji određen broj slučajeva koji su naučno dokumentovani.

REINKARNACIJA?
Najčešće navođeni slučajevi su oni opisani od strane psihijatra Iana Stivensona (1918–2007), istraživača paranormalnog i profesora Univerziteta u Virdžiniji, najpoznatijeg po tome što je bio jedini ozbiljni istraživač reinkarnacije iz zvaničnog akademskog sveta, koji je svoj rad objavljivao u naučnim publikacijama.
Jedan od njegovih slavnih slučajeva ksenoglosije je indijska devojčica po imenu Svarnlata Mišra, koja je ceo život provela u okruženju u kom se govorio isključivo hindi-jezik, a umela je da peva na nepogrešivom bengalskom. Stivenson je takođe detaljno opisao i slučaj amerikanke po imenu Džensen koja je pod hipnozom „postala“ švedski farmer i govorila švedski. Mada je njen švedski bio veoma loš – i toliko je bilo zapanjujuće. Stivenson je detaljno opisao još nekoliko pojedinaca sa ovim stanjem, ali ksenoglosija nije bila njegova primarna oblast interesovanja, već sećanja dece od tri do pet godina starosti na svoje prethodne živote. U svakom slučaju, njegovo zanimanje za ksenoglosiju ukazuje na jedno od mogućih objašnjenja ovog fenomena – reinkarnaciju, i „oživljavanje“ znanja i veština iz prošlih života.

GDE JE UM, AKO NIJE U TELU?
Tokom više od četrdeset godina istraživanja, Stivenson je sakupio više od tri hiljade slučajeva dece koja su se do detalja sećala prošlih života. Mnogi od njih su zapanjujući, a istovremeno su izuzetno temeljno proučeni i rigorozno provereni. Među njima ima dece koja su opisivala svoje prethodne živote do neobičnih sitnica i još žive porodice na udaljenim krajevima sveta. Stivenson i njegovi saradnici su do cepidlačenja proveravali iskrenost tvrdnji i mogućnost prevare. Ne mali broj vrhunskih naučnika njegov rad vidi kao ozbiljan, najbolji raspoloživi dokaz o postojanju reinkarnacije. Stivensonov rad danas nastavljaju njegovi naslednici na Univerzitetu u Virdžiniji.
A ako jednog dana reinkarnacija bude dokazana kao realan fenomen, u savremenoj nauci će nastati pravo rasulo. Jedan od većih problema bi bio: gde je onda um, ako nije u telu (čitaj: u mozgu)? Istovremeno, čitav niz sada tajanstvenih poremećaja i pojava dobio bi očigledno i jednostavno objašnjenje – jednostavnije od onih koje važe danas.

PROBLEM DUŠE VAN TELA
Problem naučnog testiranja hipoteze o reinkarnaciji je u tome što je ideja o duši odvojenoj od tela (koja sa sobom nosi karakter i pamćenje prethodnih života) jednostavno nespojiva sa osnovnim postavkama zapadne nauke. Istovremeno, nauka zahteva „opipljive“ dokaze, a to je nemoguće iz dva razloga: prvo, ako postoji neopipljivo, svojim metodama ga ne može pronaći, jer su te metode „baždarene“ isključivo za „opipljivo“; drugo: nauka ih i ne traži. Uprkos iskrenim pohvalama iz malog dela naučne javnosti (pre svega zbog vrlo ozbiljnog pristupa), radovi dr Stivensona su uglavnom ignorisani – bez čitanja.

ODAKLE MOZGU SVE TO?
Za svakog iskrenog naučnika, među slučajevima Sindroma stranog akcenta i stranog jezika ima dovoljno materijala za ozbiljno pitanje – odakle mozgu ta znanja i veštine? U udžbenicima psihologije možete pronaći stidljivo opisan fenomen hipermnezije – sećanja pod hipnozom i do najmanjih detalja bilo kog trenutka života. Zabeleženi su slučajevi hipermnezije i bez hipnoze, kao redak i užasan poremećaj kod kog se ništa ne zaboravlja.
Hipermnezija se često koristi da „otpiše“ slučajeve sećanja na prošle živote, ali da li je time čudo manje? Podsećamo da neurolozi ne umeju da objasne i lociraju ni obično pamćenje nas koji zaboravljamo šta smo to jutro doručkovali. I bez uvođenja reinkarnacije u problem, sasvim je jasno da su mogućnosti mozga teško sagledive, da su izvori iz kojih crpi u najmanju ruku zapanjujući. A ako jezički poremećaji i nisu dobar primer, jer su mozak, jezik i govor veoma složena tema – tu su i drugi primeri.

OD ČIČA-GLIŠE DO SAMOSTALNE IZLOŽBE
Četrdesetdevetogodišnji Alan Braun, montažer duplih prozora i otac troje dece, pre šest godina je pao u svojoj kući, u mestu Malvern kod Vorčestera u Engleskoj. Lekari su konstatovali aneurizam i izliv krvi u mozak. Tokom operacije, koja je trajala šesnaest sati, Alan je dva puta umalo umro.
Dva meseca kasnije, Alan je ležao u krevetu i dosađivao se. Sestra mu je donela papir, olovku i sliku svog psa i rekla mu da crta, da mu prođe vreme. Dobra sestra je znala kako se postupa sa pacijentima posle operacije mozga. Do tada, u celom svom životu, Alan nije uspeo valjano da nacrta ni „čiča-Glišu“. On, jednostavno, nije umeo da crta. Tog jutra u bolnici u Oksfordu, na svoje iznenađenje, Alan je perfektno precrtao sestrinog psa, do najsitnijeg detalja. Upitala ga je da nije slikar. Nisam, rekao je, ali Alan Braun danas, šest godina kasnije, završava slikarstvo na Univerzitetu u Vorčesteru i otvara privatnu galeriju u svom domu u Malvernu. Posao sa prozorima je napustio – ionako mu je leva ruka ostala oduzeta posle moždanog udara.
„Kao da je operacija kresnula neki prekidač u mom mozgu, i odjednom – ja sam Mikelanđelo!“, rekao je. „U životu nisam ni kročio u galeriju, a kamoli pomislio da slikam.“

I NAD MOZGOM IMA MOZAK
Posle revolucionarnih otkrića u neurologiji u prošlom veku i iscrtavanja detaljnih „mapa“ mozga, poslednjih decenija naučnici kao da tek počinju da shvataju koliko malo razumeju njegovo funkcionisanje. Na primer, harvardski profesor Kurt Fišer je u intervjuu za univerzitetski magazin nedavno istakao da danas postoje mnoga verovanja o „podeli“ funkcija u mozgu koja su prilično netačna.
Jezik, na primer, nije samo leva hemisfera zadužena za jezik, niti je snalaženje u prostoru „posao“ desne. Fukcije su podeljene, ali je stvar veoma, veoma složena. Zapravo, u svemu što se obavlja učestvuju obe hemisfere. Klinička ispitivanja su pokazala da u slučaju povrede jednog dela mozga, susedni može da preuzme deo funkcija povređene zone. Ako je povreda leve strane veća, posao može da preuzme odgovarajući deo desne hemisfere. Postavlja se pitanje: kako se odvija preuzimanje funkcija? Ovo se događa čak i kad je veza između hemisfera prekinuta (što je jedan od tretmana težih oblika epilepsije). Kako odvojene hemisfere komuniciraju? Ko upravlja preuzimanjem funkcija? Odakle?

PREDOSEĆANJE ILI OBAVEŠTENJE?
Naučnici su nedavno otkrili i dokazali da je naše svesno razmišljanje i doživljavanje samo delić onoga što se dešava. Razne psihološke škole o tome govore odavno, ali sada je reč o nečem osnovnijem, prostijem i – šokantnijem. Prošlogodišnja ispitivanja neurologa sa Instituta Maks Plank iz Lajpciga, koje je predvodio profesor Džon-Dilan Hejns, pokazala su da svaka naša svesna odluka (da kupimo ova ili ona kola, na primer) ima pre-odluku koja se u određenom delu mozga javlja jedan dobar deo sekunde pre nego što smo mi sami svesni šta smo odlučili. Ovaj eksperiment je zapravo bio tek ponavljanje slavnih radova neurologa Bendžamina Libeta iz San Franciska, koji je pokazao da mozak pokreće odgovarajuću akciju skoro sekundu pre nego što mi odlučimo da pritisnemo ovo ili ono dugme.
Stručnjaci spekulišu da je u pitanju neka vrsta delimične potvrde teorija Sigmunda Frojda da je naša „slobodna volja“ zapravo u kandžama podsvesnog (sada je poželjniji izraz „nesvesno“), ali opet – teško im je da objasne gde je to nesvesno, odakle stiže i kako utiče na odluke. S druge strane, jednako se tako može pretpostaviti i da mozak zna pre nas šta mi želimo jer mu je – kao i nama – javljeno.
A ako se samo malo udaljimo od „akademije“, pitanja se umnožavaju.
Neobično veliki broj zaposlenih u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku se 11. septembra 2001. godine nije pojavio na poslu – javili su da su bolesni ili da im je bilo „loše“. Kod mnogih avionskih nesreća postoje iskazi ljudi koji su u poslednjem trenutku otkazali let zbog „lošeg predosećaja“. Pred rušenje „konkorda“ 2002. godine, francuska posada je imala mračne predosećaje. Avion koji se 11. septembra 2001. srušio na Pentagon imao je 78 praznih sedišta, što je veoma neobično za tu liniju u to vreme. Svi smo čuli za iskustva „predosećanja“ neprijatnih događaja. Neki od nas su ih možda, na žalost, i imali.

ISKRENI NAUČNICI
Za razliku od telepatije koja „preskače“ prostor, fenomen predosećanja i predviđanja (prekognicije) je posebno ozloglašen – jer „preskače“ vreme. Ako moderni naučnik i može da zamisli elektromagnetne talase koje proizvodi mozak (pa koje onda i neki drugi mozak može da „pokupi“ i dešifruje na velikoj razdaljini), predosećanje budućnosti je svakako apsolutno nezamislivo.
Dr Din Radin, naučnik-istraživač koji se paranormalnim pojavama počeo baviti u okviru projekta „Stargate“ američke vojske, u jednom eksperimentu je ispitanike prikačio na detektor laži kako bi im merio električnu reakciju kože (galvanski refleks) na fotografije koje im je pokazivao. Među neutralnim slikama su se nalazile i dramatične – sa nasiljem ili erotične. Radin je na aparatu zabeležio jasne skokove koji su odgovarali trenucima prikazivanja dramatičnih fotografija – osim što su se reakcije dešavale nekoliko sekundi ranije. Slična ispitivanja decenijama su vršena u PEAR laboratoriji osnovanoj pri slavnom Prinston Univerzitetu, a značajni su i radovi holandskog profesora psihologije dr Dika Birmana. Rezultati ovih i brojnih drugih studija pokazuju da ljudski um ne može da predvidi budućnost, ali da može da „predoseti“ emocionalno nabijene ili opasne događaje.
Ovi naučnici, svi školovani u akademskom duhu, skeptični pri tumačenjima i oprezni u eksperimentima, ne plaše se da postave pitanja, organizuju eksperiment i – što je još hrabrije – da objave svoje nalaze.

UM JE NEGDE DRUGDE
Pre nego što je postao istraživač paranormalnog i otpadnik, Rupert Šeldrejk je u Britaniji bio cenjeni biohemičar i fiziolog biljaka. Tokom redovnog naučnog rada, Šeldrejk nije bio zadovoljan postojećim objašnjenjima. On se, na primer, pitao kako ćelije embriona znaju u koju vrstu tkiva treba da se razviju – i slično. Iz te zdrave radoznalosti, preko problema razvoja i ponašanja životinja i biljaka, Šeldrejk je došao do misterija pamćenja i telepatije. Između ostalog, on ukazuje na neverovatnu činjenicu da, ako se eksperimentalnim pacovima u Engleskoj uvede potpuno novi tip lavirinta, i ako ga oni „nauče“, njihovi potomci će ga naučiti brže. To je već po sebi misterija, ali ima i dalje: ako iz Engleske pošalju taj novi lavirint u Australiju, njihovi pacovi će ga još brže savladati. Nakon toga, pacovi u Kanadi će ga naučiti još brže – i tako dalje.
Šeldrejk je ukazao i na praktično iskustvo hemičara: pošto kristalizuju neku hemikaliju negde u svetu, drugi hemičari će je kristalizovati sve lakše i lakše – bilo gde drugde.
Kako bi objasnio ove fenomene, a i „znanje“ ćelija embriona u koju vrstu tkiva treba da se razviju, Šeldrejk je ponudio teoriju o „morfičnom polju“ – polju koje prožima organizme i širi se oko njih, koje organizuje rast, strukturu i ponašanje. Po njemu, morfičko polje može da deluje na druga polja kroz vreme i prostor. On tvrdi da pamćenje i svest nisu „lokalni“, da se uopšte ne nalaze u lobanji – ili bar da nisu na nju ograničeni.
Postojanje takvog polja bi moglo da objasni dosta toga – od stvari kao što su razvoj embriona i komunikacija hemisfera, do Jungovih arhetipova, telepatije i predosećanja.

KAD „DASKA U GLAVI“ NEDOSTAJE
Kad se pre dve godine jedan 44-godišnji Francuz prijavio u bolnicu u Marseju sa blagim osećajem slabosti u levoj nozi, pregled njegovog kartona je pokazao da je kao dete imao drenažnu cevčicu ugrađenu u lobanju kao tretman hidrocefalusa (stanje poznato kao „vodena glava“ – proširenje komora mozga zbog povećane količine cerebrospinalnog likvora, tečnosti u kojoj "plovi" mozak"). Cevčica je uklonjena kad je imao 14 godina.
Lekari su neimenovanog Francuza (a uskoro ćete shvatiti zašto je neimenovan) poslali na niz testova, između ostalog i na skeniranje mozga, kako bi utvrdili uzroke slabosti u nozi i da li možda to ima neke veze sa hidrocefalusom.
U julu 2007. godine, mediji u francuskoj su preneli reči dr Lajonela Fojea: "Slike su veoma neobične. Mozak je praktično odsutan.“ CT skeniranje i magnetna rezonanca su pokazali da je pacijentova lobanja - jedna velika šupljina ispunjena tečnošću. Od moždane mase neimenovani Francuz je imao samo sasvim tanak sloj. Uprkos tome, dotični je ceo život vrlo uspešno radio kao javni službenik, otac je dvoje dece i vodi normalan život. Koeficijent inteligencije mu je izmeren kao ispodprosečan, ali ne na nivou koji bi se mogao označiti kao retardacija.
Neki mogu zaključivati kako za porodični život i rad u javnoj službi i ne treba previše mozga, ali neurolozi su bili zaprepašćeni. Ubrzo su na videlo isplivali (iz cerebrospinalne tečnosti) i drugi slučajevi – poznati od ranije.

PRAKTIČNO BEZ MOZGA
Britanski neurolog Džon Lorber sa Univerziteta u Šefildu je na pedijatrijskoj konferenciji 1980. godine postavio upravo to neobično pitanje. Imao je ozbiljan razlog: Lorber je tada već dve decenije bio angažovan na proučavanju slučajeva hidrocefalusa. Dvoje od dece sa teškim oblicima hidrocefalusa koje je izučavao pokazivalo je uobičajen mentalni razvoj, iako kod oboje nije bilo dokaza da kora velikog mozga uopšte postoji. Jedno je preminulo sa tri, a drugo sa dvanaest meseci, ali za to vreme, deca su se razvijala normalno.
Nešto kasnije, njegov kolega sa Univerziteta opazio je studenta sa neuobičajeno velikom glavom. Poslao ga je Lorberu. Iako je momak imao najbolje ocene iz matematike, a koeficijent inteligencije mu je bio iznad prosečnih 126, CAT skeniranje je pokazalo da je on „praktično bez mozga“, da je mladićeva lobanja obložena tankim slojem nervnih ćelija debljine do jednog milimetra. I to je sve. Ostalo je - cerebrospinalna tečnost.
Mladić je nastavio normalan život i karijeru, s jedinom razlikom što je od tada znao da nema mozga.

LORBEROVE ANALIZE
Iako postoji dosta anegdotskih slučajeva, dr Lorber je prvi koji je pružio sistematski i obuhvatan prikaz. On je ispitao oko šest stotina pacijenata sa hidrocefalusom i podelio ih u nekoliko grupa:
- oni sa skoro normalnim mozgom,
- oni kojima je lobanja od 50 do 70 odsto ispunjena tečnošću,
- oni kojima je lobanja od 70 do 90 odsto ispunjena tečnošću,
- teški slučajevi kojima je lobanja 95 odsto ispunjena tečnošću.
Ova poslednja, najteža grupa, činila je oko 10 odsto cele studije, a polovina tih pacijenata bila je teško mentalno oštećena. Druga polovina je imala prosečan koeficijent inteligencije veći od 100.
Da pojasnimo. Polovina pacijenata kojima je nedostajalo 95 odsto mozga imala je ILj prosečan ili veći!
Skeptici su Lorberu zamerili da je pogrešio u tumačenju skenova. On sam je priznao da je „čitanje“ rezultata skeniranja „pipavo“, ali da tako radikalne rezultate i tvrdnje ne bi iznosio da nema apsolutne dokaze. Takođe je dodao: „Ja nisam siguran da li student matematike ima pedeset ili sto pedeset grama mozga, ali je jasno da nema ni blizu kilogram i po koliko je normalno.“ Gospodin Lorber je, podsećamo, ugledan naučnik i profesor univerziteta, a uz to i iskusni praktičar. Između ostalog, bio i član Nobelovog komiteta koji određuje ko će dobiti prestižnu nagradu.
Mnogi naučnici ovo pripisuju sposobnosti mozga da preuzima funkcije i teoretišu o „višku za svaki slučaj“ moždane mase, ali Patrik Vol, profesor anatomije iz Londona (University College), naglašava: "Govoriti o višku je izbegavanje da govorimo o nečemu što ne razumemo.“

ŠTA SMO PROPUSTILI?
Po svemu sudeći, za inteligenciju mozak ili nije neophodan, ili ga je potrebno vrlo malo. Današnji neurolozi i neuropsiholozi koji se bave pamćenjem suočavaju se da činjenicom da je pamćenje „svuda i nigde“ u mozgu. Ali, ako mozak nije aparat za klasifikovanje i skladištenje iskustava, i za analizu koja nam omogućava da uspešnije živimo, šta on onda jeste? A ko se onda time bavi? Gde je um?
Aristotel je govorio da mozak služi da hladi krv i da nema ulogu u procesu mišljenja. Teško da se možemo složiti sa antičkim filozofom, ali smo sve bliži priznanju i najtvrdokornijih konzervativaca nauke da u našem savremenom shvatanju mozga i uma nešto krupno propuštamo.
A tema je tako značajna da, samim tim, slobodno možemo reći da nešto krupno propuštamo i u svom savremenom gledanju na svet.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Izabranik sa onog sveta


Piše: Zlatimir Pantić

Ovo je priča o devojci koja se otisnula u zabranjene vode crne magije, kako bi osigurala ljubavnu vezu sa novim momkom. Pošto ga je vračarskim putem i pridobila, tako je mislila i da ga sačuva. Međutim, to se nije dogodilo. Severinka je najpre obišla sve homoljske vračare, a potom i timočke. Prenagomilanost i preteranost u đavoljim rabotama odvele su je na Goli Krš, gde joj se u snežnoj vejavici gubi svaki trag.

ZABRANJENA LJUBAV
Severinka N. rođena je 1969. godine u malom selu kod Kučeva. Kada je završila osmogodišnju školu, njeni su nameravali da je udaju za imućnog momka iz komšiluka. I bilo bi tako, da se Severinka nije opirala nagloj i upornoj odluci svojih roditelja. Pre svega, nije htela da se uda, jer je tek zašla u šesnaestu godinu, ali je tu postojao i drugi razlog. Kada se jednog majskog dana Severinka vraćala iz škole (bili su to poslednji dani njenog osnovnog školovanja), na putu prema njenoj pojati, motociklom ju je sustigao momak R. N. za koga su njeni nameravali da je udaju. Pošto ju je dugo ubeđivao da sedne pored njega na motocikl, ona je to morala da prihvati više iz prisile, nego dobrovoljno.
Dalji tok priče čućemo od Severinkine rođene sestre Jasmine koju smo zatekli u dvorištu homoljske vračare Flore Velikić početkom aprila 2000. godine. Zapravo, od Jasmine smo i saznali za ovu uzbudljivu i opaku priču. Pošto su se pomirili sa sudbinom da Severinke više nema, njena sestra je krenula njenim stopama, da traga i posećuje vračare koje mogu da joj pomognu ili bar ublaže neizmernu tugu.
- A kada je moju sestru i tog momka sa motociklom, zemljani putić odveo u obližnji šumarak sa niskim hrastovim rastinjem, mladić je ugasio motocikl, i rekao joj da se isti pokvario i kako moraju da ga poprave. Predložio je da mu ona dodaje traženi alat, dok ga on bude popravljao. Zbog napetosti bio je na ivici sloma i on ju je, pun snage i želje, gotovo poneo u dubinu gustiša. Severinka je vrištala i zapomagala, verujući da će je neko čuti. A potom ju je oborio na travu, uz pretnju da ako pisne, može zauvek nestati u ovim šumovitim gudurama. Baš tada je odnekud zagudio traktor koji im se sve više približavao, a potom se zaustavio pored preprečenog motocikla. Tada je R. N. pohitao da ga skloni. Severinka je iskoristila trenutak i pobegla duboko u šumu, gde se izvesno vreme pritajila, sve dok nije začula zvuk motocikla. Posle je kod kuće ocu i majci ispričala ceo događaj.
- Moj otac je bio prek čovek - kazuje dalje Jasmina – pa je odmah pohitao u komšiluk, kako bi se lično uverio u ispravnost kćerkine priče. Naravno, preplašeni i uzbuđeni momak nije hteo ništa da prizna, mada je drhtao kao prut. Kad se vratio, otac je Severinku prebio na mrtvo. Od tog dana, ona je rešila da ide na sve ili ništa. Tako su njeni putevi počeli da se ukrštaju po vračarskim kućama Homolja i Krajine. Zabranjena ljubav joj je bio jedini i poslednji cilj u životu i zbog te ljubavi ona je počela da gubi pravi smisao života i postojanja.

NEOBIČNA TURNEJA
Od Jasmine saznajemo da je Severinka do ušiju bila zaljubljena u mladića, srednjoškolca, koji je stanovao i učio u Majdanpeku. Tih meseci, ona ga je sačekivala i ispraćala, ma gde on odlazio ili dolazio. Jasmina je ubeđena da je i on nju voleo, ali ne toliko koliko ona njega. Severinki se u poslednje vreme sve više činilo da joj novi mladić izmiče, pa je počela da se plaši kako će ga jednog dana potpuno izgubiti. Kad god bi polazio za Majdanpek, u njoj bi se probudio crv sumnje, pomešan sa izvesnom dozom ljubomore. Ona je htela da ga svakodnevno ima uz sebe, mada je bila svesna da to nije izvodljivo. A onda je jednog dana načula da Mladen u Majdanpeku ima drugu devojku. Tu svoju tvrdnju prenela joj je sestra od strica koja pohađa gimnaziju u tom gradu. Severinka je bila bespomoćna, ali nije imala smelosti da ode u Majdanpek i Mladena uhvati na delu. A onda je u nekim novinama pročitala da pojedine vračare mogu da joj otkriju sve ovozemaljske tajne.
- Moja sestra Severinka je tada počela da obilazi vračare - kazuje dalje Jasmina. - Evo, dolazila je i kod ove babe, nadajući se da će jednog dana povratiti Mladena. Zbog njega je načisto skrenula, čak i poludela. Zbog njega je i glavu izgubila. On se s njom poigrao, a posle joj ni na sahranu nije došao. Ali, uverena sam, i njega će stići zaslužena kazna. Kad-tad.
Posle godinu i nešto bezuspešnog lutanja po vračarskim kućama, Severinka mi je u poverenju rekla da se sprema na dalji put. Na toj neobičnoj turneji obići će mnoge timočke vračare koje se bave opasnom magijom, najprljavijim stvarima. Više nije marila za posledice, ma kakve one bile. U devetnaestoj godini, ona je svoj mladi život predala đavolu, ali je još više tonula u mračan i surov ponor.

KOD KRIVE VRBE
Pošto nije bilo načina da je od toga odvratim, u ruke sam joj tutnula malo para. Znam da će joj novca uvek nedostajati, pogotovo što će morati da putuje i potuca se po tuđim kućama. Slutila sam da ovo neće izaći na dobro, ali više ništa nisam mogla da preduzmem ili izmenim. Mogla sam samo da je ubijem, a i to ne bi preokrenulo stvar. Otpratila sam je do Kučeva i poželela srećan put. Kada je ušla u voz za Bor, poslednji put sam je tada videla i čula. Bilo je to decembra 1988. godine.
O svojoj sestri sve dalje pojedinosti saznala sam od vračara kod kojih je dolazila, jer sa njom više nisam imala nikakvih kontakata. Kada je tog dana došla u Bor, Severinka je znala tačno gde da ide. O poznatoj borskoj vračari, izvesnoj Ljubici, već je unapred sve znala. A ova joj je, iz karata i zrnevlja pasulja, sve iznela na videlo, zbog čega se Severinka zapanjila. Vračara je nesrećnoj devojci više puta ponavljala da se okani momka koji joj nije suđen i zaista ima drugu devojku. Ali, Severinka je bila beskrajno uporna. Pred Ljubicu je spustila novčanicu od sto nemačkih maraka. Ova joj je to vratila, naplatila samo dvadeset maraka i rekla da u gradu pronađe taksi i bude za jedan sat pred njenom kapijom, dok ona pripremi neophodne rekvizite.
Severinka je munjevito izletela iz vračarske kuće i već za jedan sat bila u kolima sa nepoznatim mlađim čovekom. Čim je Ljubica ušla i ubacila svoj kofer, kratko je rekla da ovaj vozi preko Zagrađa, prema Lučkom Polju. A onda je kod lučnog zaseoka Topla vračara rekla da vozač stane i tu sačeka oko dva sata. Njih dve su se zaputile prema rečici, odnosno mestu zvanom “Kod krive vrbe”. Samo da pojasnim. Ovde mnoge Timočke vračare izvode najopasnije magijske radnje. Sa tog mesta su potekle mnoge ubitačne kletve, mnoge nesreće i pomori. Baš tu su se zaustavile moja sestra i pomenuta borska vračara.

NA ŽIVOT ILI SMRT
Dok nam je opisivala ovaj jezivi trenutak, Jasmina je na trenutak zastala. Morala je da se iplače. Pred oči joj je stalno izlazila surova stvarnost rođene sestre. A onda je nastavila:
- Tu, kod Krive vrbe, Ljubica je izvela ritual potraživanja budućeg suđenika moje sestre. To je vrlo komplikovana radnja koja iziskuje veliki napor, ali i opasnost. Posle toga se živi i opstaje, ili umire. Vračara je Severinki rekla da stane bosa na veliki kamen sa uklesanim krstom na sredini koji se nalazio u sredini jednog vira, iz koga je izrastala ogromna vrba. A onda je zapalila i postavila tri sveće. Po jednu sa obe strane rečice, a jednu je stavila u desnu ruku mojoj sestri. Jedna sveća je simbolizovala sreću, druga zdravlje, a treća budućeg suđenog muža. Taj ritual je potrajao malo duže, pa je Severinka prilično promrzla. Pošto je temperatura bila ispod nule, noge na hladnom kamenu su joj potpuno utrnule. Ali, ona je sve hrabro podnosila, samo da stvar ispadne po njenoj želji.
Onda je vračara kleknula nad vodom i počela da u nju zabada nož, vreteno i vrh srpa. Za to vreme glasno je prizivala sve poznatije svece, moleći ih da joj izvedu čoveka za koga je Severinka trebalo da se uda. Ređale su se kletve, molbe, obećanja i preklinjanja svake vrste. Potom je vračara podložila vatru od suvih hrastovih grana, a onda na njoj zagrejala poveće izoštreno šilo. Kada se oštri metalni predmet zacrveneo, vračara ga je prinela Severinkinom telu. Prvi ubod načinila je na levom uvu, dugi pod levom miškom, a treći na levom kolenu. Bolovi su bili nesnosni, ali je Severinka trpela i ćutala. Mislim da se niko normalan ne bi podvrgao tako surovom ritualu. Samo, ni to nije bilo sve. Vračara je zahtevala od nekog svog pretpostavljenog da joj u glavi stvori viziju Severinkinog suđenika.

NEOBIČNO ŠIŠANJE
Dok se Severinka ledila od hladnoće, jedva je izdržavala nesnosne bolove. Ali, da bi sve bilo kako treba, vračara ju je, dok je stajala na kamenu, ošišala do glave, a duge crne pramenove bacala niz vodu. Severinka više nije bila ista. Sad je potpuno izgubila dušu i pravi smisao života, a sve se više bližio dan kada će izgubiti i telo. Prizivanje umrlog suđenika vodilo je u smrt. Ispostavilo se da joj Mladen nije bio suđen i da nikada nije mogao biti njen, niti ona njegova. Vračara je iz prljavog rituala izvukla samo čoveka, odnosno mladića koji je na onom svetu bio pune četiri godine. Pošto fizički nije mogla da ga pomeri, Ljubica je to učinila sa njegovom dušom. Tek kad je voda iz vira počela da se neobično talasa i zapljuskuje Severinku na kamenu, vračara je rekla kako je seansa završena i da je njen izabranik pod zemljom. Tek tada je Severinka shvatila da je sve bilo uzaludno i da joj pomoći više nema. Onako promrzlu i u opekotinama, vračara ju je odvela svojoj kući na dvodnevni oporavak, a potom ispratila u nepoznatom pravcu.
Posle toga, kako sam saznala od baba-Milenije, vračare sa Golog Krša, Severinka se poslednji put pojavila pred njenom kolibom. Bila je uporna da joj ova učini istu stvar, kao što je to zahtevala i od mnogih drugih vračara. Milenija ju je dugo odvraćala, a kada joj to nije uspelo, izvela ju je na prag svoje trošne kolibe i tu dugo mađijala, do pola se skinuvši. Prizivala je i rasterivala duhove, ali pomoći je bilo sve manje.
Nad maglovitu kotlinu između Deli Jovana i Krša, nadnela se hladna noć. Snežna oluja pretila je da zahvati i ovaj predeo. Moja pokojna sestra nije htela da prespava u Milenijinoj kući. Neka zla sila terala ju je dalje, u ambis bez dna.
Neki čovek otpratio je Severinku do obližnjeg autobuskog stajališta, sa koga polaze učenici u rudnoglavsku školu. Posle te noći, prošlo je šest dana otkako se Severinki izgubio svaki trag. U snežnoj vejavici, ispod gole stene, lovci su pronašli njeno, od mraza ukočeno telo. Šta je tamo tražila, Bog će jedini znati. Neka ovo bude pouka svim ludo zaljubljenim devojkama, jer životni tok još niko nije preokrenuo. Moja sestra je to želela, jer je mislila kako život nema samo jedan kraj.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Sjaj i propast
raskalašnog sina




Piše: Vesna Bantić
Vuk Stefanović Karadžić i njegova supruga Ana Kraus, izrodili su trinaestoro dece i, izuzev kćerke Mine i sina Dimitrija, svi su umrli u detinjstvu i ranoj mladosti. Vuk je povodom toga jednom prilikom izjavio: „Čini mi se da će mi od sve moje dece ostati samo moja dela“.
Dimitrije Karadžić je rođen 12. jula 1836. godine, istog dana kad i njegova sestra Mina, 12. jula 1828. godine. Bila je osam godina starija i majčinski se odnosila prema bratu. Simbolika istih datuma rođenja ogledala se u snažnoj povezanosti, razumevanju i ljubavi između brata i sestre. Mina je smatrala da je to proviđenje koje ih je sjedinilo i da ih niko i ništa ne može rastaviti. Bila je ubeđena da su „pozvani“ da nadoknade svojim roditeljima sve pretrpljene gubitke i tragedije. Oni su jedini nadživeli svoje roditelje.

BIO JE NAJBOLJI
Još odmalena Dimitrije se odlikovao inteligencijom i marljivošću. Otac ga je uputio na najbolje vojne škole, želeći da mu obezbedi srećnu budućnost. Stekao je zavidno obrazovanje. Školovao se na najboljim vojnim akademijama u Austriji, Nemačkoj i Holandiji. Bio je jedan od najsvestranijih i najobrazovanijih u svojoj klasi oficira tog doba.
Svoje obrazovanje duguje ocu Vuku, koji je uložio ogroman trud i novac, kao i lične veze, kako bi pomogao sinu. Kucao je na mnoga vrata, pisao na desetine molbi; najpre Ministarstvu prosvete u Srbiji, a potom se lično obratio knezu Milošu. Bio je odbijen, ali uporni i požrtvovani Vuk nije odustajao. Konačno, Ministarstvo prosvete dodeljuje manju sumu novca za školovanje Dimitrija na Vojnoj akademiji u Austriji, u periodu od 1850. do 1855. godine. „Novine serbske “objavljuju vest da je knez, svojim zvaničnim ukazom, proizveo Dimitrija Karadžića u potporučnika. Na jesen 1858. godine dolazi u Beograd i naredne godine dobija čin kapetana druge klase. Svi su polagali velike nade u Vukovog sina, i porodica i Srbija. Od njega se očekivalo da svojim znanjem, obrazovanjem i mladošću posluži otadžbini svog znamenitog oca.

POSRNULI SIN
Visoko obrazovani i školovani oficir Dimitrije, još za vreme školovanja u Austriji, a potom u Berlinu, okreće se raskalašnom i neobuzdanom životu. Odaje se kocki i pijanstvu. Postaje razmetljiv, rasipan, zapada sve više u dugove. Kao srpski oficir sa platom, napravio je dug od stotinu dukata. Sve učestalije je izazivao skandale, opijao se i provodio sa drugovima.
Vuk se trudio da lepim rečima i savetima urazumi svog lakomislenog sina. Govorio je da su štedljivost i lišavanje osobine bez kojih čovek na ovom svetu ne može pošteno da živi. Nastojao je da izmiri sva njegova dugovanja. To je samo dodatno pogoršalo situaciju. Dimitrije je počeo da zloupotrebljava očevu dobrotu i velikodušnost i nastavlja nemilice da rasipa novac. Brukao je svog oca toliko da je i mladi knez Mihailo bio obavešten o Dimitrijevim ispadima i neobuzdanoj strasti prema piću. Iz ogromnog poštovanja, knez šalje Vuku pismo u kojem ga opominje da hitno uspostavi kontrolu nad svojim posrnulim sinom. Vuk ga je uzeo u zaštitu, a on mu je zauzvrat obećao da će se kloniti svih poroka. Javni prekori od strane kneza i oca, kao i sestrina pisma puna nežnih molbi uticalo je da se Dimitrije primiri.

SUKOB SA MINOM
Neposredno nakon Vukove smrti, u Beču je obrazovan Odbor za izdavanje njegove ostavštine. Vukova poslednja želja je bila da rukopisi ostanu u Mininim i majčinim rukama i da one lično time raspolažu. Dimitrije je, ipak, imao drugačije planove. Nameravao je da prenese očeve rukopise u Beograd, sredi ih i odštampa. Kada se Mina energično pobunila protiv takvog čina, Dimitrije joj je pripretio da je može lišiti srpske penzije. Zahladneli su odnose. Dok brat rasipnički troši, njegova sestra Mina sa svojim sinom Jankom i bolesnom majkom živi u oskudici. Dimitrije se izborio da mu Mina šalje mesečno trećinu prihoda od knjiga koje će izdati Odbor u Beču. Kao oficir u Beogradu ponovo se vraća starim strastima, kocki i alkoholu, praveći ogromne dugove.
Ubrzo neodgovorni brat zadaje novi udarac majci i sestri. Razmirice oko testamenta ih razdvajaju. Prodaje livade i njive u Tršiću koje mu je otac testamentom ostavio u nasleđe. I očevo imanje od sedamdeset jutara, Lagator kod Loznice, zaveštano majci Ani na doživotno uživanje, koje je Vuk dobio na dar od kneza Miloša, stavio je bez ikakvih zakonskih prava u zalog radi isplate svojih dugova. Potom uspeva da obori testament i proda imanje. Bio je to bolni udarac za Minu koja ga je, ogorčena, otvoreno prekorevala u svojim pismima. Ubrzo je Dimitrije kupio kućicu u Beogradu, a ostalo proćerdao. I pored sudskog dogovora da novac od prodatog imanja mesečno šalje majci, a nakon njene smrti, sestri, iz Beograda je novac neredovno pristizao. Često je, bez imalo kajanja, zadržavao Mininu penziju. Nastavlja sa svojim poražavajućim strastima, praveći razne skandale. Jednom se i povredio kada je u alkoholisanom stanju pao s konja.
Javljao bi se porodici samo kada je trebalo da ih opomene da ne smeju ništa Vukovo izdati bez njegovog znanja. Sestru su sve više pritiskale novčane nevolje. Znajući sve to, Dimitrije je ipak počeo da dolazi kod Mine i da se hrani kod nje. Tražio je pare na zajam. Srozao je svoj ugled toliko da mu je 1865. godine oduzeta profesura na Vojnoj akademiji i stavljen je na raspolaganje ministru vojske. Ni sva sestrina ljubav i molbe nisu pomogle da se urazumi.
Pošto je izbačen iz srpske vojske, žalosne okolnosti u kojima je živeo naterale su ga da napusti otadžbinu i ode u Rusiju. Tamo služi kao oficir, a da bi se iskupio kasnije odlazi kao ruski dobrovoljac u srpsko-turske ratove. Na žalost, nije mogao pobeći od sebe samog.
Godine 1883. Mina je pismom iz Rusije obaveštena o smrti svog jedinog brata Dimitrija Karadžića, kome se ni dan-danas ne zna grob.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Kad se ne da – ne da se!


Piše: Miodrag Radojčin
Da su u pitanju literarne tvorevine ili filmske storije, za brojne neverovatne i zbunjujuće koincidencije moglo bi se komotno konstatovati da autor ima bujnu maštu i da se tako nešto u stvarnosti ne događa. Toliko slučajnosti na jednom mestu može da bude samo plod bogate fikcije i ne pripada realnom svetu, reklo bi se na prvi pogled. Ali, činjenice neumoljivo govore da život katkada, čak mnogo češće nego što mislimo, plete čudesne priče u koje je teško čak i poverovati a kamoli razjasniti i shvatiti kako se sudbina, ili nešto više od nje, poigrava sa ljudima. I kakvu nam sve to poruku šalje!
Metak koji je bio namenjen Henriju Ziglandu, jednom ispaljen i zaglavljen u stablu drveta, kao da je godinama čekao da okonča započetu misiju. Tragedija je počela 1883. godine, kada je Henri raskinuo veridbu sa svojom devojkom, a ona, u očajanju, počinila samoubistvo. Njen brat, smatrajući Ziglanda odgovornim za smrt svoje sestre, čekao je priliku da mu se osveti. Jednog dana, pucao je na njega iz revolvera i, verujući da ga je ubio, nakon toga okrenuo cev i presudio samom sebi.
Međutim, tane je samo okrznulo glavu Henrija Ziglanda i završilo u obližnjem drvetu na njegovom imanju. Zigland je svakako pomislio da ga sreća bezuslovno štiti, ali u tome se prevario. Nekoliko godina kasnije rešio je da ukloni veliko, staro stablo sa metkom na koji je već i zaboravio. Kako je u pitanju bilo zaista ogromno drvo, pa mu se posao oko njegovog vađenja učinio mukotrpnim, odlučio je da ga prekrati sa dve-tri šipke dinamita postavljene na pravom mestu. Eksplozija je, međutim, izbacila zaglavljeno revolversko zrno iz stabla i ono je završilo, verovali ili ne, u glavi Henrija Zigfilda i ubilo ga na mestu! Tako se putanja metka posle dugo vremena okončala tamo gde je prvobitno bila namenjena...

OPREZ – PADAJU BEBE!
Da dete padne sa sprata i ostane nepovređeno jer je praktično palo u naručje slučajnom prolazniku, retko se događa, ali da ista beba sa istog prozora dva puta «pogodi» istog čoveka u razmaku od samo godinu dana, zaista je teško i pomisliti.
Ipak, to se dogodilo u Detroitu, tridesetih godina prošlog veka, kada je mlada i, nema sumnje, vrlo nepažljiva majka mogla da zahvali jedino neverovatnoj sreći i izvesnom Džozefu Figloku, što joj je dete preživelo pad sa prozora. I tako dva puta. Naime, dok je Figlok šetao ulicom, beba je pala na njega, ali su oboje ostali nepovređeni.
Godinu dana kasnije, priča se ponovila. «Leteća beba» dočekala je trenutak kada je Džozef Figlok ponovo bio ispod njenog prozora i aterirala još jednom na istog prolaznika, opet bez posledica! Verovatno je talični Figlok nakon toga odlučio da, za svaki slučaj, više ne prolazi tom ulicom. Što je sigurno, sigurno je.

FATALAN DATUM
Kada je francuski kralj Luj XVI bio dete, astrolozi su ga upozorili da se čuva svakog 21. u mesecu, jer mu je to loš dan. I kao odrastao, Luj se uvek pridržavao pravila da toga dana ne započinje nikakav posao. Kada je počela revolucija, kralj je prenebregao upozorenje i 21. juna 1791. pokušao da pobegne sa porodicom iz zemlje, ali je uhvaćen u Varenu. Te godine, 21. septembra, srušena je kraljevska vlast i proglašena republika, a 21. januara 1792. Luj XVI je završio život na giljotini.

KRALJEV DVOJNIK
Čudnovata igra sudbine povezala je italijanskog kralja Umberta I i jednog vlasnika restorana u Monci. Kada je u pratnji svog posilnog, generala Emilija Poncije-Valjija, monarh navratio u taj restoran i bifedžija primio narudžbu, svi su primetili veliku fizičku sličnost između njega i kralja Umberta. Bili su istih crta lica, visine i telesne građe. U daljem razgovoru, štaviše, ispostavilo se da su rođeni istog dana, 14. marta 1844. godine, u istom gradu, i da su oženjeni suprugama po imenu Margerita. Vlasnik je otvorio restoran istog dana kada je Umerto I krunisan za kralja Italije.
U ovom slučaju teško bi se moglo reći da «konac delo krasi», ali u tom stilu je 29. jula 1900. godine Umberto obavešten da je njegov dvojnik poginuo pod nerazjašnjenim okolnostima u pucnjavi. Kralj je, nakon što je naredio da se porodici kafedžije pošalje telegram saučešća, izašao u gomilu, iz koje ga je jedan anarhista usmrtio hicem iz revolvera!
Slikar Jozef Ajgner bio je poznati i cenjeni portretista u 19. veku u Austriji, ali je patio od depresija, usled kojih je nekoliko puta pokušao samoubistvo. Prvi put, u 18. godini, namaknuo je sebi omču da bi se obesio, ali ga je omela pojava tajanstvenog kapucinskog monaha. Četiri godine kasnije, taj monah se ponovo zadesio u pravom trenutku da ga spreči da sebi prekrati život vešanjem. Kada je imao trideset godina, Jozefa Ajgnera osudili su na vešala zbog njegovih političkih aktivnosti, ali je kapucinski sveštenik intervenisao kod nadležnih i uspeo da ga oslobodi. Konačno, u 68. godini, Ajgner se ubio iz revolvera, a opelo na sahrani je služio – isti monah, kojeg slikar čak slikar nikada nije ni upoznao!
Čudna koincidencija vezana je za rođenje i smrt čuvenog pisca Mark Tvena. On je rođen 1835. godine, na dan kada se na nebu pojavila Halejeva kometa, čiji je sledeći dolazak bio predviđen za 1910. godinu. Mark Tven je 1909. godine izjavio: «Došao sam sa Halejevom kometom 1835. godine. Ona ponovo stiže naredne godine i očekujem da odem sa njom». Upravo to se i dogodilo – pisac je preminuo na dan prolaska komete!

OTKRIO ŠPIJUNA
Krajem 50-tih godina, izvesni gospodin Džordž D. Brison, stigao je poslom u Luisvil, u Kentakiju, i odseo u lokalnom hotelu u sobi 307. Pošto se upisao u knjigu gostiju i dobio ključ, upitao je recepcionarku da li je stiglo neko pismo za njega pre nego što je doputovao. Ona mu je predala koverat adresiran na gospodina Džordža D. Brisona u sobi 307. Pokazalo se, međutim, da je pismo bilo namenjeno prethodnom gostu koji je boravio u toj sobi, i čije ime je takođe bilo – Džordž. D. Brison.
Kada je pisao svoju novelu «Obala varvara», Norman Majler, poznati pisac koji je bio i jedan od muževa čuvene glumice Merilin Monro, nije planirao da u njoj posveti značajnije mesto sovjetskom špijunu koji živi u Americi. Lik se, međutim, nametnuo i postao dominantan, u tolikoj meri da je, nakon što je roman objavljen, Imigraciona služba identifikovala i uhapsila čoveka koji je živeo u istoj zgradi, sprat iznad apartmana Normana Majlera. Bio je to pukovnik Rudolf Abel za kojeg se pokazalo da je vodeći ruski špijun u Americi, nakon čega je izbila jedna od najvećih špijunskih afera u periodu «hladnog rata».
Američka novelistkinja Ena Periš stigla je 20-tih godina prošlog veka u Pariz i obilazila knjižare u potrazi za knjigom pod naslovom «Džek Frost i druge priče», koja joj je bila omiljena u detinjstvu. Kada ju je izvadila iz police, sa oduševljenjem je pokazala svom suprugu. On je uzeo, otvorio i na prvoj stranici pročitao rukom ispisano: «Ena Periš, 209 N. Ulica Veber, Kolorado Springs». Bila je to upravo Enina davno izgubljena knjiga.

IMA NEKA TAJNA VEZA...
Koliko su blizanci povezani, čak i kada su praktično od rođenja odvojeni i udaljeni jedan od drugog, postoji mnogo svedočanstava. Dvojicu identičnih blizanaca iz Ohaja odmah nakon rođenja usvojile su dve različite porodice. Nezavisno jedna od druge, i ne poznajući se međusobno, obojici dečaka dale su ime Džejms. Oba Džejmsa odrasla su ne znajući jedan za drugog, a kada su se konačno susreli pokazalo se da se bave istim zanimanjem u policijskoj službi, da su im hobiji mehanika i obrada drveta, i da su bili oženjeni suprugama po imenu Linda. I jedan i drugi imali su po sina, kojeg su nazvali Džejms Alen. Nakon što su se razveli i zasnovali novi brak, ponovo su odabrali žene istog imena – Beti. Oba brata imala su psa po imenu Toj. Sve ovo otkrili su pošto su se prvi put sreli nakon 40 godina.
Na žalost, sudbina im nije bila naklonjena, jer su poginuli na istom mestu, vozeći se biciklom, u razmaku od dva sata. Na prvog je naleteo kamion, i dok je još trajala identifikacija nastradalog, naišao je na biciklu drugi blizanac, ne znajući za smrt brata, i takođe stradao pod točkovima kamiona dok je prelazio isti put.
Prema izveštaju «Bi-Bi-Si Njuz» iz 2002, gotovo identična nesreća dogodila se te godine u Finskoj, kada su 70-godišnji blizanci poginuli takođe u razmaku od par sati vozeći bicikle na istom putu u dva različita udesa. «Iako je put prometan, nesreće se ne događaju svaki dan», rekla je «Rojtersu» policijska službenica Marja-Lena Hutala. «Kosa mi se podigla na glavi kada sam čula da su u pitanju identični blizanci, kao da je neka sila odozgo sve izrežirala».
U večernjim satima 22. maja 1975. godine, blizanci Džon i Artur Mofort iz Velike Britanije osetili su bol u grudima. Otprilike u isto vreme i jedan i drugi stigli su u različite bolnice i kratko vreme nakon toga preminuli od srčanog udara. Pošto su braća živela na udaljenosti od 80 milja, njihove porodice u tim trenucima nisu znale šta se u onoj drugoj događa.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ne dižite slušalicu!

Piše: Miodrag Radojčin

Ketrin je, kada je imala četrnaest godina, u kući u kojoj je živela sa majkom, doživela najčudnije iskustvo u životu, koje još nije zaboravila. Toga dana u kući su bile same, a majka, koja je bolovala od astme, ležala je u svojoj spavaćoj sobi u potkrovlju.
- Ja sam bila u svojoj sobi na drugom spratu - ispričala je Ketrin ovaj neobičan događaj istraživaču paranormalnih pojava Stivenu Vagneru. Iznenada, telefon je zazvonio i na čitaču poziva videlo se da me zove majka. Podigla sam slušalicu i rekla: „Hej, šta se događa? Da li ti treba nešto?“ Čekala sam odgovor, ali nekoliko sledećih trenutaka vladala je tišina sa druge strane.
Iznenada sam čula neki jeziv šapat, iz kojeg nisam mogla da razaberem šta mi govori. Rekla sam: „Šta? Mama, da li si ti dobro?“ Ponovo je bilo nekoliko sekundi pauze, a onda sam čula sablasan ženski glas, koji sasvim sigurno nije bio majčin. Izgovorio je samo reč „potkrovlje“ i veza se prekinula. Pretrnula sam od glave do pete. Tada sam se setila da je majka u potkrovlju i potrčala gore da vidim šta se sa njom događa.
Kada sam ušla, videla sam da ima napad astme i da se očajnički bori za vazduh. Brzo sam u njenom ormariću pronašla pumpicu i stavila joj na lice da može da diše, pa se posle nekoliko minuta njeno stanje stabilizovalo i bila je u stanju da govori. Upitala sam je da li me je ona zvala telefonom. Samo me je začuđeno pogledala i rekla: „Kako bih te ja mogla zvati kada nisam bila u stanju ni da dišem? A osim toga, baterija mog telefona je prazna već nekoliko sati!?“
Ponovo sam se naježila! Ko je mogao da bude taj ko je mogao da zna da ona u tom trenutku ima napad astme i da me upozori da treba da se popnem u potkrovlje i da joj pomognem? Istog dana kada sam ovo ispričala majci, ona se prestrašila i zamolila me je da joj pomognem da stvari iz svoje sobe preseli na drugi sprat. Ona je uvek bila skeptik kada su u pitanju priče o duhovima i slične teme, ali od tog dana njen stav prema tome zauvek se promenio.

KO JE ZAUSTAVIO PROVALNIKE?
Zak, koji se u junu 2004. javio sa svojom pričom, na sličan način je bio upozoren na nešto što se u tom trenutku događalo u njegovoj blizini, ali, kao i u prethodnom slučaju ostalo mu je nejasno ko je i na kakav način intervenisao i zaštitio ga od možda i životne ugroženosti u studentskom stanu koji je delio sa kolegom:
- Jedne noći, pre oko nedelju dana, ležao sam na krevetu, slušao muziku i razmišljao o svemu i svačemu. Posle nekog vremena isključio sam svoj stereo uređaj i spremio se da idem na spavanje, kada je moj mobilni telefon koji sam isključio i stavio ga na punjenje, iznenada počeo da vibrira. Osetio sam odnekud nalet toplog vazduha na licu. Telefon se sada sam uključio i zazvonio, a broj koji je bio na njemu bio mi je potpuno nepoznat. Podigao sam ga i rekao: „Halo!“ Glas sa druge strane na to je rekao: „Sada si potpuno bezbedan!“ i prekinuo vezu. Pokušao sam da pozovem taj broj, ali dobio sam obaveštenje da je nepostojeći.
Narednog jutra, probudio sam se još uvek sa mislima o čudnom telefonskom pozivu. Iz svoje sobe na spratu sišao sam u prizemlje da bih sebi spremio doručak i primetio sam da ulazna vrata nisu potpuno zatvorena. Pomislio sam da je moj kolega otišao i ostavio ih nezatvorena, mada je to bilo čudno, jer je bilo devet i trideset, a on izlazi tek oko podne. Prišao sam vratima i video da su bila provaljena spolja. Sada mi je postalo jasno na šta se odnosio telefonski poziv i odlučio sam da ne zovem policiju. Neko ili nešto je zaustavilo onoga ko je obio vrata da uđe u kuću - završio je Zak svoju priču.
Iskustvo Dženin T. i njenog supruga sa telefonskim pozivom bilo je malo drugačije, ali ništa manje zagonetno. Evo šta kaže Dženin:
- Ovo se desilo u našoj kući u toku božićnog odmora. Moj suprug je ostavio svoj telefon na stolu u trpezariji i on je te večeri bio isključen. Torbica mi je bila u prostoriji u kojoj se on sa našom kćerkicom zabavljao kompjuterskim igrama. Tada je moj telefon u torbici zazvonio, on ga je izvadio i video da poziv stiže sa njegovog mobilnog! Pomislio je da naš sin zbija šalu sa njim i ušao je u sobu u kojoj smo nas dvoje bili i rekao mu da prestane sa tim. Nasmejali smo se oboje i pitali ga o čemu on to govori?! Rekao je: „Tvoj telefon je upravo zvonio i poziv je bio sa mog telefona!“ To je bilo zaista čudno, jer sam bila sa sinom u istoj sobi i nijedno od nas nije izlazilo iz nje niti ulazilo u trpezariju. Muž je proverio svoj telefon i uverio se da je isključen i da se nalazi baš tamo gde ga je on ostavio. Nikako nismo mogli da shvatimo kako je poziv mogao da bude upućen sa jednog na drugi aparat, a da mu niko nije prilazio? Sve ovo delovalo nam je veoma tajanstveno, prosto izluđujuće...

ČUDAN POZIV IZ PORODILIŠTA
Peti je poreklom iz jugoistočne Azije i pripadnica je naroda Mong, a događaj koji je opisala desio se 4. juna 2007. u Sakramentu, u Kaliforniji, gde živi sa suprugom i kćerkama. Te večeri, devojčice su zaspale, muž se zabavljao na Internetu, a Peti je prala i peglala veš. Oko jedan posle ponoći, dok je bila u vešernici, začula je telefon:
- Požurila sam da odgovorim, da se deca ne probude, i čula slab i bolešljiv ženski glas koji me je oslovio po imenu i pitao šta radim. Odgovorila sam da obavljam kućne poslove, a osoba je pitala zašto to činim u jedan noću. Iznenada sam osetila nekakav strah i jezu i brzo rekla da je Kori, moj muž, na Internetu, da bih joj stavila do znanja da nisam sama. Tek tada sam pitala: „Ko je to?“ i dobila odgovor na mong jeziku mog naroda: „Peti, ovde je Dejzi, glupačo!“
Tek tada sam prepoznala (ili sam samo mislila da sam prepoznala) glas svoje sestre koja je bila u poodmakloj trudnoći i trebalo je da se porodi za nedelju do dve. Pričale smo oko dvadeset minuta, povremeno na mong jeziku, i rekla je da je u porodilištu, da čeka da rodi bebu, da je došlo do nekih komplikacija i da će joj doktor uraditi jedan zahvat za koji nisam znala šta predstavlja. Bila je u bolnici „Mersi Dženeral“, u kojoj sam i ja rodila kćerke, i onda je rekla da je vreme za porođaj, da bolničarka dolazi i da će me zvati kasnije. Glas joj je i dalje zvučao čudno, ali to sam pripisala stanju u kojem se nalazi.
Kasnije sam nazvala svekrvu, koja je bila medicinska sestra po profesiji, prenela joj razgovor sa Dejzi i pitala šta znači zahvat koji je pomenula. Razgovarale smo više od sata, i onda sam otišla na spavanje. Dejzinog muža nisam našla kod kuće, pa sam pretpostavljala da je u bolnici, a tamo mobilni telefoni nisu dozvoljeni. Probudila sam se ujutro, gledajući da li imam poruku na mobilnom, u iščekivanju vesti o rođenju bebe. Nije bilo ničega. Nazvala sam opet njihov kućni broj, očekujući da će joj se javiti suprug, ali na moje iznenađenje slušalicu je podigla Dejzi, koja mi je rekla da nema pojma o čemu govorim i da će ići u bolnicu tek za dve nedelje. „Ne znam sa kim si razgovarala, Peti, ali sa mnom nisi. Moj muž i ja oboje smo zaspali sinoć oko deset sati i telefon nam nije zvonio“, tvrdila je.
Mislila sam da ludim. Zvala sam svekrvu i ona mi je potvrdila naš noćašnji razgovor, ali me je pitala da li sam ja, kada sam bila na porođaju, imala volje da telefoniram za vreme kontrakcija i kome je uopšte u sali za porođaje dostupan telefon!? Našla sam se u ćorsokaku, pa sam pozvala telefonsku kompaniju, koja me je izvestila da ne identifikuje pozive ako to pretplatnik prethodno ne zahteva.
Sledeća čudna stvar dogodila se narednog dana u kolima, dok sam sa porodicom bila na putu prema svojim roditeljima. Usred razgovora sa mojom tetkom Alis, veza na mobilnom se prekinula i nastala je tišina, a onda sam začula užasan, bolan krik koji mi je zaparao uho. Zvučalo je kao da neko umire u strašnim bolovima... Vikala sam: „Halo! Halo!“ a onda čula tetku da i dalje priča nešto o proslavi, kao da se ništa nije dogodilo. Pitala sam je da li je nešto čula, ali je ona rekla da nije i da nije bila svesna prekida.
Dejzi je rodila bebu u istoj bolnici nedelju dana kasnije, a ja još ni sada ne znam sa kim sam razgovarala te strašne noći i šta je bila namera osobe koja me je zvala -pita se Peti.

POSLE DVE GODINE
- Bila je nedelja posle podne i spavao sam kada sam začuo zvonjavu telefona. Čim sam se dovoljno razbudio, podigao sam slušalicu. Bio je to moj otac. Zaprepastio sam se. Imao je karakterističan, dubok glas, kao Džejms Erl Džons, i nije moglo biti zabune ko je u pitanju. Pitao me je kako sam. Imao sam tešku operaciju nekoliko nedelja ranije i oporavljao sam se. Želeo je da zna da li sam čuo za smrt dvojice ljudi. Rekao sam da nisam. Konstatovao je zatim da će stvari krenuti na bolje, da je tu u blizini i da me voli, ali da mora da ide i prekinuo je vezu. Kada sam spustio slušalicu, bilo je to kao da sam se sa nekog drugog nivoa stvarnosti vratio na ovaj. Smesta sam pozvao svoje rođake da im kažem da je tata zvao! Moj otac se javio 13. septembra – na drugu godišnjicu svoje smrti - ispričao je Majkl.
Džudi V. imala je sličan poziv sa „druge strane“, ali najverovatnije ne - žice, jer aparat u tom trenutku nije bio čak ni ukopčan u mrežu:
- U toku 1999. godine naš telefon je nekoliko puta bio u kvaru. Majka je bila na poslu i ja sam zadremala kada me je zvono probudilo. Odgovorila sam, ali sa druge strane nisam ništa čula. Ponovo sam se javila, a onda sam čula čoveka koji je rekao nešto što nisam razumela. Upitala sam: „Šta?“ i onda je glas ponovio: „Da li je to berbernica?“ Odgovorila sam: „Ne“, i posle toga nisam više ništa čula. Spustila sam slušalicu i tada mi je sinulo da je osoba zvučala baš kao moj deda koji je umro pre četiri ili pet godina. Na moje iznenađenje, tek onda sam shvatila da telefon čak nije ni uključen u zid! To me je još više uverilo da sam zaista čula dedin glas - zaključila je Džudi.
Meri B. nikada nije verovala u duhove, ali nakon telefonskog razgovora koji je vodila 26. aprila 2001, kao prodavac telefonske opreme, promenila je mišljenje. Pozvala je jedan broj u Pensilvaniji i žena koja se javila predstavila se kao gospođa B. ali ni nakon dužeg razgovora, Meri nije uspela da je zainteresuje za svoju ponudu. Sagovornica je objasnila da o svemu odlučuje njen muž, koji se nakon penzionisanje posvetio svom hobiju, pecanju i rekla da je najbolje da ga potraži rano ujutro, pre nego što ode od kuće. Takođe je ispričala da on ima običaj da vodi dugačke telefonske razgovore sa rođacima u Severnoj Karolini.
- Narednog dana pozvala sam onako kako mi je gospođa B. rekla, predstavila se i objasnila da sam juče razgovarala sa njegovom suprugom. Možete zamisliti šok koji sam doživela kada mi je uzrujano rekao: „Gospođo, ne znam sa kim ste vi razgovarali, ali moja supruga je nedavno umrla i ja nisam raspoložen sa bilo kime da pričam“. Nakon toga prekinuo je vezu. Na neki način, bila sam mu zahvalna zbog toga, jer ne znam koje bih reči izvinjenja u tom trenutku mogla da pronađem, ali, s druge strane, volela bih da sam mogla da ga pitam da li zaista voli pecanje i da li dugo razgovara sa Severnom Karolinom – priča Meri B.
Da se pokojnici nekada znaju javiti i telefonom, ukoliko živi zaista jako žele da ih čuju, tvrdi Triša Dž., čija je majka umrla 1995. godine. Sedam godina kasnije, Triša je imala velikih problema sa sinom i često se molila Bogu da joj da snage i da joj stavi do znanja da je majka, koja joj je veoma nedostajala, još uvek sa njom. Jedne noći njen vrisak probudio je supruga, koji ju je zatekao da sedi u krevetu sa telefonom u ruci. Ispričala mu je da je telefon zazvonio i da joj se javila majka:
- Ponavljala sam: „Ali, mama, ti si umrla!“ dok konačno nije uspela da me ućutka i natera da je slušam. Objasnila mi je da joj je Bog dozvolio da se javi na par minuta i kaže mi da su mi potrebni snaga, hrabrost i vera. Bog to želi da mi kaže. „Dete, ne zaboravi: snaga, hrabrost i vera“, ponovila mi je i onda sam se probudila sa telefonskom slušalicom u ruci. Moj suprug kaže da nije čuo da je telefon zvonio, ali ja ne sumnjam da me je majka pozvala - sigurna je Triša Dž.

[You must be registered and logged in to see this link.]

On line живљење

-Јеси ли on line?- упита ме пријатељ пре неки дан преко СМС поруке. За неупућене читаоце то значи да ли сам тренутно на интернет мрежи. Одговорих му: -Како да не, бићу оn line само за тебе на Тргу за пола сата.- После овога одговора он поче да се вади како не може да шета до Трга (Републике), како је уморан, итд. У преводу „мрзи“ га да дође. На крају се нађосмо на томе да ја дођем до њега.
Незаинтересован поглед ме је затекао на његовим вратима. –Ајде улази побеће ми она Азејберџанка са чета, раскомоти се сад ћу ја-. После два сата опсежне анализе тренутне геополитичке ситуације у земљи са мајком мога друга (а о чему би Срби расправљали) одлучих да кренем. Помало стидљиво провирих кроз његова врата и добацих да идем, а он само кратко рече: -Видимо се-.
Слагаћу вас ако не кажем да сам се наљутио, и то дебело. Али касније кроз помно размишљање схватих да он није крив. Није крив ни Интернет, нити ћу икада рећи да он зло, како појединци тврде. Па ко је онда крив? Бил Гејтс можда?
Вил Хобс, чувени писац је о интернет добу рекао следеће: -Интернет подсећа на време златне грознице. На њему највише зарађују људи који копачима продају посуде за испирање злата.-
Живимо у времену у коме можемо да под маском слободе изражавања све и свашта протурамо на новој вавилонској кули, интернет мрежи. Можемо да привидно упознајемо неке нове пределе, људе, културе, пишемо песме, приче, расправљамо, живимо, једемо, волимо, дружимо се, а и умремо на Интернету. Да ли је то рај за слабиће и болеснике!?
Кроз седам дана јавио ми се онај горе поменути пријатељ саопштивши ми вест да је у „вези“ преко „Фејсбука“ са оном Азејберџанком. Умало не падох са столице. Каже да је то љубав на први поглед, тачније на први клик. Једина штета је у томе што је вероватно никада неће упознати.
Знам да ће се већини читалаца или дићи коса на глави после наведеног примера, или ће рећи да је ово најобичнија измишљотина. О, како би волео да је ово друго. Али није.
Од тога тренутка из неког личног бунта никако више нисам оn line. Верујте ми на реч како је свет диван, иако нисам испред монитора у мрачној соби. Много лепше мирише дивље цвеће у загађеном граду, него најлепше фотографије лала из Холандије. Исто тако осетиш неко олакшање када се бориш за неку идеју са живим људима, а не на неким испразним интернет форумима и сајтовима. Много је лепше када имаш да неког ухватиш за руку и да осетиш да је читав свет твој, а не да лажеш самога себе како си најлепши, најпаметнији и најшармантнији на свету, али само на интернету.
За те осећаје вреди живети, борити се… Или ће нас прогутати ово лудо интернет време. И треба урезати следеће речи у свој мозак: Сваки минут проведен ван интернета је најмање хиљаду најлепших доживљаја и осећаја.


Владимир Петровић

[You must be registered and logged in to see this link.]

Misterija živih mrtvaca



Piše David Putnik

Na ulicama Porto Prensa, glavnog grada Haitija, uvek je vladala čudna atmosfera. Velika vlaga, tropske temperature, isparenja karipskih zaliva i omamljujući ritam svih mogućih udaraljki, činili su da u tom gradu i čovek zdravog razuma promeni svoje viđenje stvarnosti i obrati pažnju na stvorenja koja ga gledaju iz senki, ispod balkona starih, dotrajalih kuća koje pamte vremena španske imperije, da baci pogled na ulične vudu crteže, te neobične, ritualne forme, nacrtane raznobojnim kredama. Pored vrućine, glavna osobina ovih ulica je buka, neprestana proizvodnja najrazličitijih zvukova, buka koja otkriva gomile siromašnih nesrećnika i dobro naoružane trupe čuvara diktature. Na tim ulicama se može, za nekoliko dolara, dobiti sve: ostvarenje najluđih snova u krevetu sa devojkama i mladićima, svaki mogući narkotik ili lokalno piće, gatanje i gledanje u dlan, proricanje sudbine i skidanje magije. Dakle, ništa neobično, isto što se nudi na ulicama skoro svih gradova Trećeg sveta, u Latinskoj Americi, Indiji i na Bliskom istoku. Ovde, u prljavim ćumezima Porto Prensa, na njegovim prašnjavim trgovima, može se, međutim, dobiti i jedna posebnost, specijalitet ovog predivnog i nesrećnog karipskog ostrva. Može se dobiti prah koji se koristi u pravljenju zombija. Uz poznavanje određenih ljudi, može se i prisustvovati tom činu, koji prkosi zdravom razumu i našem shvatanju smrti.

Zmija i duga
Većina ljudi ove činjenice ne smatra relevantnim, niti vrednim većeg mentalnog angažovanja nego što ga iziskuje večernje gledanje horor-filma. Vudu je, prevashodno u liku zombija, zaista jedan od temeljnih motiva čitavog žanra, sa neverovatnom količinom odličnih, osrednjih i loših filmova. U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na jedan neobičan film tog žanra, ali razlog za taj osvrt je, u prvom redu, knjiga po kojoj je nastao. Ona nije fikcija, nju nije pisao književnik niti pesnik, nije nastajala u poetskim laboratorijama, daleko od stvarnosti. Ona predstavlja istraživanja naučnika, nekoga ko analizira pojave koje posmatra i te analize beleži hladnim i nepristrasnim okom. Knjiga koju pominjemo zove se Zmija i duga i izašla je iz štampe 1986. godine. Njen pisac je Edvard Vejd Dejvis, antropolog i istraživač flore, čovek koji je doktorirao i predavao na Harvardu, prestižnom američkom univerzitetu. Proveo je više od tri godine u slivu Amazona i na visoravnima Anda, gde je radio kao istraživač nepoznatih biljnih vrsta. Živeo je među petnaest različitih plemena, u osam južnoameričkih država i napravio neverovatnu kolekciju od šest hiljada biljaka, do tada nepoznatih ili slabo istraženih. Posle tog perioda života, dobio je ponudu od moćne farmaceutske kompanije, iz Sjedinjenih Američkih Država, da radi na proizvodnim linijama novih lekova. Njegov posao bio je da na Haitiju istražuje narodne preparate koji se koriste u procesu kreiranja zombija. Kao rezultat tog posla, koje je jedva preživeo, pojavile su se dve knjige, pomenuta Zmija i duga i Tamni prolaz, iz 1988.
Prva knjiga doživela je ogroman uspeh, prevedena je na deset jezika i po njoj je snimljen istoimeni film, u produkciji Universal studija. Režija i glavna uloga, uloga samog Dejvisa, prvo je trebalo da pripadnu Piteru Viru, reditelju filmova Galipolje i Svedok, i tadašnjoj zvezdi u usponu Melu Gibsonu. Ne znamo kakav bi film bio da su ga oni radili, ali ne možemo da žalimo zbog promene, s obzirom na to da je novi tandem na mestu reditelj-glavni glumac perfektno uradio posao. Ves Krejven, reditelj čija su specijalnost horori i čiji radovi zadovoljavaju kako tinejdžerske gledaoce, tako i ozbiljne ljubitelje žanra, koji je, između ostalog, stvorio filmove Brda imaju oči, Strah u Ulici brestova, Šoker i Vrisak, koji je zaslužan za pojavu Fredija Krugera u dečjim snovima, ozbiljno je pristupio ekranizaciji knjige hardvarskog profesora. Umesto razvikanih zvezda, profesora Dejvisa igra Bil Pulman, junak docnijeg kultnog filma Dejvida Linča Lost higway.
Film, kao i knjiga, prati odlazak naučnika na Haiti i istraživanje pojave živih mrtvaca. Pristup tom problemu nije senzacionalistički, kao u većini horor-filmova, već potpuno realan i uverljiv. Fenomen zombija i praha koji pomaže u njihovom stvaranju ostaje nerazjašnjen u potpunosti, verovatno zato što ga je i nemoguće razjasniti do kraja. To je granični fenomen, u kome se nauka i magija dodiruju, u kome se koristi jedan konkretan hemijski element, kao što je taj famozni prah, ali koji ne može da svede samo na to. Kad bi mogao, farmaceutske korporacije bi odavno završile posao i stavile tačku na istraživanja. Ovde se prirodno i natprirodno dodiruju, ali niko ne može sa sigurnošću da kaže gde treba povući granicu između njih. Američki naučnik pronalazi prah, postaje svedok da zombija zaista ima, da nisu produkt imaginacije, ali takođe postaje umešan i u politička previranja na Haitiju, u trenutku dok se ruši jedan od diktatora, zloglasni Bejbi Dok Divalije. Na kraju, proces zombifikacije doživi na svojoj koži i jedva uspe da izvuče zdravu i čitavu glavu iz cele te avanture. Ovo je jedan od najboljih filmova Vesa Krejvena, moćan psihološki triler, pomešan sa klasičnim hororom. Snimanje je počelo na Haitiju, ali je buknula politička kriza i ulični nemiri, tako da lokalne vlasti nisu mogle da garantuju bezbednost ekipi. Filmadžije su se preselile u susednu Dominikansku Republiku i tu završile svoje delo. Film je uspeo da ljude ponovo zainteresuje za mistični svet vudua.

Kult obožavanja mrtvih
Reč »vudu« ima zlokobno značenje za većinu ljudi koji se susretnu sa njom. Kad je čuju, ljudi imaju vizije krvavih orgija, ljudskih žrtvovanja i zombija, živih mrtvaca. Kult vudua je, zapravo, potpuno pogrešno shvaćen i ograničen na nekoliko senzacionalističkih pojedinosti, koje prijaju zadovoljnom i otupelom hedonisti zapadne civilizacije. Smešten na Karibima, tačnije u karipskoj državi Haiti, on predstavlja zanimljivu i neobičnu panteističku religiju. Kao u Brazilu i u nekim drugim delovima Južne Amerike, afrički, plemenski kultovi doživeli su mešanje sa hrišćanstvom, koje tu postoji od dolaska karavela Kristifora Kolumba, kao i sa slobodnim tumačenjima egipatske mitologije, neizostavnog sastojka svih religija, magija i ezoterijskih kultova. Poreklo vudua nalazi se u zapadnoj Africi, među plemenima koja su živela u tadašnjim plemenskim kraljevinama. Centar vudu prošlosti najviše zahvata današnju državu Benin, siromašnu i namučenu zemlju koja se u 17. veku zvala Kraljevina Dahomej. Transport robova na Karibe preneo je i njihove običaje, afričku magiju i bogove kojima se klanjaju. Reč vodun, na joruba jeziku, predstavlja matricu na kojoj je nastala reč vudu. Haiti je prvobitno bio kolonizovan od strane Francuske, tako da je katolička veroispovest bila obavezna i zvanična na celom ostrvu. To nije smetalo meštanima, posebno onima u brdovitoj umutrašnjosti, da obožavaju stare vudu-bogove. Dambala Ouedo, bog u obliku velike zmije, skoro sigurno vuče svoje poreklo iz Afrike, pre nego što su počeli crni dani ropstva. Obožava se, takođe, i Papa Legba, čuvar smrti i nepoznatog, kao i Ogun Badargis, »krvavi ratnik«, kako ga zovu njegovi poštovaoci. Vudu vernici sa ogromnim poštovanjem obožavaju i »brata Isusa«, kao i Devicu Mariju, koja je preimenovana u Gospodaricu Ezuli. Često prisustvo krsta na vudu oltarima, na mestima obožavanja i rituala, ne ukazuje na bogohuljenje, kako bi mogli pomisliti pravoverni hrišćani. To samo ukazuje na panteističke korene ovog kulta, u kome se dosta toga mirno pomešalo i u kome ima dovoljno prostora za svakog.
Više decenija pre Dejvisa, američki okultist i antropolog Vilijem Sibruk probio je led i postao prvi beli čovek koji je direktno istraživao fenomen vudua. Svoju izvrsnu knjigu Magično ostrvo objavio je još 1929. godine. U njoj piše kako »vudu nije tajno društvo, u smislu u kome su tajna društva masoni ili rozenkrojceri. To je prava religija, i tajna je samo onoliko koliko je hrišćanstvo bilo tajno u katakombama, iz istih razloga: straha od represije vladajuće sile.«
On, međutim, pominje da na Haitiju postoji nešto što naziva »mračnim kultom«, nešto što je bilo živo u prošlosti jednako koliko i danas. U pitanju je culte des mortes, ili kult mrtvih, u prevodu sa kreolskog jezika. Iako haićanski kult mrtvih ne uključuje ljudske žrtve, što je veoma važno napomenuti, kult se bazira na nekromantiji, te predstavlja onaj aspekt vudua koji je izazvao svest modernog čoveka da se toliko bavi njim. Iako postoje i drugi, svetliji aspekti te religije, ovaj mračni je, po prirodi ljudske sklonosti ka tamnim misterijama, uvek izazivao najviše pažnje. Scene u kojima se, na napuštenim grobljima, iz raspadnutih sanduka pomaljaju zombiji, oživljeni vudu formulama, pojavile su se u mnogim filmovima i ostale u kolektivnoj podsvesti zapadnog čoveka. Takođe, onaj specifičan način na koji se zombiji vuku, korak po korak, kroz noć, primičući se preplašenim žrtvama, puno je učinio u određivanju mesta vudu religije u popularnoj kulturi, isto kao i ugašeni pogledi, prazne očne duplje, iz kojih bije zastrašujuća praznina onog sveta.
Vilijem Sibruk beleži svedočenje izvesnog Džejsona, mladog Haićanina, poreklom iz grada Džeremi, na zapadnoj strani ostrva. Džejson je studirao medicinu u Londonu i zbog toga je želeo da njegov pravi identitet, prilikom razgovora sa Sibrukom, ostane tajna. On je, kao veoma mlad, bio iniciran u kult mrtvih, a inicijaciju je izvršila njegova baba, jedan od vodećih članova ovog kulta u tom delu ostrva.
»Kult, uglavnom, funkcioniše na sličnim principima kao i određeni oblici zapadnog okultizma, objašnjava Džejson. - Određenih noći, moja baba i njeni pomoćnici držali su skupove u brdima, do kojih su neki od učesnika pešačili kilometrima. Moja baba, kao i evropski medijumi, padala je u trans, i ljudi su od nje tražili pomoć ili savet, objašnjavajući sopstvene probleme. Ona je odgovarala izmenjenim, zastrašujućim glasom, za koji je tvrdila da pripada mrtvima, koji progovaraju kroz nju«.
Džejsonova baba je, takođe, bila neka vrsta vrača, odnosno osobe koja leči verom i magijom. Ovo lečenje nije bilo zvaničan deo rituala koji su se izvodili, već neka vrsta dodatne aktivnosti, od koje su posvećenici imali koristi. »Ona je lečila ljude polažući svoje ruke na njih, ili padajući u specijalni zanos, kojim je terala bolesti. Ovakav oblik lečenja bio je povlastica takozvanih paparloi i mamarloi – muških i ženskih belih magova, u okviru ortodoksne sekte vudua, zvane Rada.«

Lutka Barona Samedija
Unutar vudua postoji podela na mnoge pravce i sekte. Ono što ljude najviše intrigira i sa čime identifikuju vudu jesu aktivnosti kulta mrtvih. Iako je Papa Legba otac smrti, duh groblja i zombija je zastrašujući Baron Samedi. To je groteskna figura, nalik na strašilo za ptice. Jarko našminkana, poput klovna, u rukama drži jednostavan, drveni krst. Obučen je u staromodni frak, dok na glavi ima stari šešir, obično polucilindar. Članovi kulta obraćaju se Baronu Samediju kad su im potrebni leševi za ceremonije. Džejson poriče da je bio prisutan na prizivanju Barona Samedija. Vilijem Sibruk, koji je razgovarao sa mnogo ljudi na Haitiju, nikada nije sreo nijednu osobu koja mu je priznala da je prisustvovala tom ritualu. Međutim, dosta posredno sakupljenih podataka pomaže da se ovaj čin rasvetli. On se ne razlikuje od zapadne nekromantije, kakvu su praktikovali srednjovekovni posvećenici crne magije. U ponoć, lokalni predstavnik Papa Legbe i dva pomoćnika odlaze na izolovano groblje, noseći sa sobom alat za kopanje, tri bele sveće i torbu u kojoj su balsam, lišće akacije i još neko korenje i biljke. Od drvenog krsta, koji se obično uzima na groblju, pravi se lik natprirodnog bića. Krst se zabada u zemlju, tri bele sveće se upale oko njega. Na vrh krsta stavi se šešir. Krst se umotava u tkaninu i po njemu se ispisuju magijske reči. Dobili smo neku vrstu lutke Barona Samedija, koja je spremna za ritual prizivanja. Tri vudu vernika kleknu oko figure koju su napravili i, udarajući kamenom o kamen, pokušavaju da probude Barona i nateraju ga da napusti svoje skrovište.
Dalja svedočanstva o pojavljivanju Barona Samedija se razlikuju. Džejson je čuo da se on često pojavljuje kao visoki, crni muškarac, sa dugom, belom bradom i praznim očnim dupljama. Zaista, pojava koja u sred noći, na dalekom groblju, može da izazove samo strah. Ipak, po većini svedočenja, on obično ostaje nevidljiv, nedostupan u svom pravom obliku. Na pozive odgovara znacima, ne ličnom pojavom. Pomeranje njegovog fraka ili šešira, dovoljan su znak njegovim poštovaocima da je njihova misija odobrena od strane više sile. Oni se mole ispred figure, obećavaju mu darove u obliku hrane, pića i novca. Zatim bacaju korenje i biljke ispred njega, uz reči: »Slatko spavaj, Barone Samedi«. Baron se povlači u svoje skrovište i iskopavanje leša može da počne. Kao i u srednjovekovnoj nekromantiji, čarobnjak koji predstavlja Papa Legbu može da razgovara sa mrtvacem, da mu postavlja pitanja i sluša odgovore. Po završetku seanse, leš se obično vraća u grob, mada i tu se razlikuju određeni obredi. Neke škole vudua zadržavaju leš za svoje potrebe. Ovaj ritual kulta mrtvih, prizivanje Barona Samedija, izvor je kompletne zombi-mitologije u savremenoj umetnosti.
Haiti, nesrećna i izmučena zemlja, po kojoj vekovima divljaju tirani i diktatori, ostala je simbol svoje mračne, veoma slikovite i inspirativne religije.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Spasila ga ikona


Piše: Zorica Golubović

Profesor Miloš Cvetković iz Smederevske Palanke priredio je jedinstvenu izložbu prelepih ikona Mati Božje. Počeo je da ih slika posle dugogodišnje bolesti i teške operacije srca koju je preživeo zahvaljujući tome što se njegova supruga u najtežim trenucima molila Bogorodici.
Slikanje Majke Božje staro je koliko i sama hrišćanska umetnost. U nauci je prihvaćeno da su još od najranijih vremena (prve polovine trećeg veka) figure Moliteljke (Dranta) koja je često slikana na svodu pogrebnih soba u katakombama i Crkve (Ecclesia) sa ranohrišćanskih sarkofaga, upravo prve predstave Majke Božje.
Istoričar umetnosti magistar Ana Milošević kaže da ove drevne hrišćanske predstave mogu današnjem posmatraču da izgledaju krajnje neobično. Tip Bogorodice sa detetom u mnogim varijantama koji je danas poznat i prihvaćen, formirao se kao standard u periodu nakon teološko-političkih rasprava koje su u 7. i 8. veku potresale Vizantijsko carstvo. Malobrojne sačuvane ikone iz perioda pre ikonoborstva bile su posebno poštovane zbog svoje drevnosti i često smatrane čudotvornim ili nerukotvorenim.
Miloš Cvetković odlučio je da se oproba kao ikonopisac. On slika scene iz Bogorodičnog života: Blagovesti Joakimu i Ani, Rođenje Bogorodice, Vavedenje, Blagovesti, Rođenje Hristovo, Sretenje, Uspenje, ali i posebno poštovane ikone pravoslavnog sveta i freske iz naših srednjovekovnih manastira.
Autor je Bogorodicu slikao iz posebnog razloga. Kada je završio radni vek u prosveti, Miloš Cvetković se posvetio učenju ikonopisanja. To ga je relaksiralo, jer je bio dugogodišnji srčani bolesnik. Na kraju je morao da operiše aneurizmu. U tim trenucima je takoreći bio klinički mrtav.
Posle dva dana u njegovu sobu je došao lekar hirurg. Rekao je da je operacija bila veoma teška i rizična. Dodao je: “Čudo da ste ostali živi. Dešava se da neko na Terazijama padne, i dok ga prebace kod nas, on umre. Vi ste stigli čak iz Palanke. Vas je nešto spasilo”.
- Spasila me je Bogorodica - veli Miloš. - Moja supruga Gvozdenija, od momenta kada sam ostao u bolnici, molila se za moj život ikoni “Posebna mati Božja”. Posle povratka kući, prvo sam naslikao ikonu koja je pomogla mom isceljenju. Ta ikona je amajlija naše kuće i zaštitnica porodice. Učinila je da preguram 75 godina života. Uvek se nalazi na posebnom mestu, u znak poštovanja i zahvalnosti.
Miloš je nastavio da slika Bogorodicu. Uradio je četrdeset različitih ikona. Sve ih smatra simbolima rađanja, sreće i radosti. Jednu Bogorodicu, najlepšu, onu iz Hilandara posvetio je supruzi. Ona se u najtežim trenucima, kada je on lebdeo između života i smrti, obratila Mati Božjoj koja joj je ispunila želju.

VAVEDENJE
Sveti Joakim i Ana zavetovali su se da će, ako budu dobili dete, posvetiti ga službi u hramu. Svevišnji usliši njihovu molitvu i oni dobiju prelepu devojčicu. Scena ikone predstavlja momenat kada su roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana ispunili zavet prvosvešteniku Zahariju, ocu Svetog Jovana Preteče.

BLAGOVESTI
Ikona predstavlja momenat kada Arhangel Gavrilo donosi Blage vesti da je Gospod sa Njom i da će začeti i roditi spasitelja naših grehova - Isusa Hrista.

POSEBNA MATI BOŽJA
Miloš Cvetković pred ikonom “Posebna mati Božja” koja je pomogla njegovom isceljenju i lečenju.

POKROV
Ikona “Pokrov Presvete Bogorodice” predstavlja događaj sa početka desetog veka. Mati Božja viđena je u crkvi u Carigradu okružena anđelima kako pokriva amforom hrišćane moleći se za spas sveta: “Presveta Bogorodice pokrij, spasi i zaštiti nas”.

BEOGRADSKA
Ikona se nalazi u crkvi Ružici na Kalimegdanu. Ona je kopija čudotvorne ikone koja se smatra nerukotvorenom. Original je izgubljen u vihoru turskog osvajanja. To je najveća svetinja Beogradske mitropolije.

USPENJE
Isus Hrist je uznet na nebo na Jeleonskoj gori, a to mesto Majka Božja je često posećivala moleći Gospoda da je uzme k sebi. Javi joj se Arhanđel Gavrilo i saopšti da će za tri dana biti njeno usnuće. Taj dan se naziva Uspenje Bogorodice, u narodu Velika Gospojina.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Kosmos je živ
može da misli i oseća!



Piše: T.O.
Albert Ajnštajn rekao je da je pitanje na koje bi najviše voleo da odgovori - zašto je svemir takav kakav je?
Neki su ubeđeni da znaju odgovor: kažu da je svemir takav jer ga je Bog takvim stvorio. Mnogi drugi u toj tvrdnji vide još više pitanja bez odgovora. Ima i onih koji kažu da je samo pitanje besmisleno, jer svemir jednostavno postoji.
Ipak, nova otkrića o kosmosu pokazuju da je istina mnogo zanimljivija i da su svojstva svemira, a možda i samo njegovo postojanje, neposredno povezani sa našim prisustvom u njemu. Dokazi: čudne podudarnosti između osnovnih svojstava svemira i uslova za postojanje inteligentnog života u njemu. Naučnici se još prepiru oko značaja tih podudarnosti. Dok ih jedni odbacuju kao “nenaučne”, drugi idu tako daleko da tvrde kako te veze upućuju na božansko značenje i svrhu svemira.
U središtu prepirke je takozvani antropski princip, prema kojem sama činjenica da postojimo baca svetlo na osobine svemira. Antropski princip je tako postao najosporavanija hipoteza u istoriji nauke - što govori o naučnicima bar koliko i samoj ideji. Treba se podsetiti da su rodonačelnici zapadne nauke, među njima ser Isak Njutn, čvrsto verovali da je svemir stvoren po našoj meri. Ali, početkom 20. veka takva verovanja stekla su auru verske dogme koje se većina naučnika pažljivo klonila. Već 1903. čak je i ugledni britanski prirodnjak Alfred Rasel Valas izvrgnut ruglu jer je rekao da je svemir možda takav kakav je “da bi proizveo svet koji je precizno prilagođen u svakom detalju stabilnom razvoju života koji će dostići vrhunac u čoveku.”

SVE JE RELATIVNO
U nekoliko narednih godina Albert Ajnštajn je objavio svoju teoriju relativiteta. To je označilo početak “moderne nauke” koja, barem naizgled, nije davala prostora za takve “sentimentalne” ideje. Do početka tridesetih godina astronomi su već znali da svemir ni najmanje ne izgleda kao jednostavan, statičan beskraj kakav su naučnici ranije zamišljali. Svemir je, otkrili su, dinamičan, prepun galaksija koje se velikom brzinom međusobno udaljuju - izgleda posle eksplozije koja se odigrala pre više milijardi godina. Njegovo ponašanje može da se razume samo preko užasno složenih jednačina Generalne relativnosti, Ajnštajnove teorije gravitacije. U svakom slučaju izgledalo je da je isključena bilo kakva njegova povezanost sa postojanjem ljudi.
I pored svega toga, neki naučnici tvrdili su da u svojstvima svemira ima nečeg čudnog, neke neobjašnjive veze sa fizikom subatomskih čestica. Ukazali su na astronomske proračune koji su pokazivali da je svemir 10.000 milijardi milijardi milijardi milijardi godina (1040) veći od elektrona - što nije samo ogroman broj, već i identičan faktoru za koji je elektrostatična sila jača od gravitacione sile između elektrona i protona! Da li je sličnost ta dva broja samo slučajnost - ili dokaz veze između fizike krajnje velikog i krajnje malog?
Podudarnost 1040 privukla je pažnju britanskog fizičara i nobelovca Pola Diraka, koji je 1937. u uglednom časopisu “Nejčer” objavio svoju “hipotezu o velikim brojevima”. Po njemu, podudarnost velikih brojeva nije slučajna, već je posledica zakona fizike i kao takva uvek je istinita. To je Diraka dovelo do zapanjujućeg predviđanja: Kako se kosmos širi, veliki broj koji se zasniva na njegovoj širini mora s vremenom da se menja. Usled toga njegova sličnost sa drugim velikim brojem ne može da bude večita - osim i ako se i drugi veliki broj takođe ne menja s vremenom. A šta bi to kod subatomskih čestica moglo da varira? Postoji, zaključio je Dirak, samo jedan odgovor koji bi bio u skladu sa kvantnom teorijom - gravitacija. Drugim rečima, gravitacija s vremenom mora da slabi po istoj stopi po kojoj se univerzum širi.

HEMIJA STVARANJA
Dirakova smela hipoteza nije naišla na reagovanja između ostalog zato što je opadanje gravitacije koje je predvideo bilo toliko sporo da se nije moglo izmeriti (manje od jednog procenta za deset miliona godina). Ali, sličnost velikih brojeva vratila se u žižu naučne javnosti 1953, kada je Dirakov kolega sa Kembridža Fred Hojl otkrio još upečatljiviju podudarnost - koja je istovremeno direktno povezala svojstva svemira sa životom na Zemlji.
Od sredine četrdesetih godina Hojl se bavio jednim od velikih naučnih izazova - objašnjenjem porekla hemijskih elemenata. Izgledalo je da su najjednostavniji i najrasprostranjeniji, vodonik i helijum, nastali u nezamislivoj vrelini Velikog praska. Problem je bio kako objasniti ostale.
Hojl je otkrio da se odgovor može naći u prirodnom nuklearnom reaktoru zvezda, ali samo pod uslovom da je atom ugljenika vrlo poseban i drugačiji od svih. Naročito atom jednog od izotopa, C 12, koji mora da poseduje takozvanu rezonancu na preciznu energiju da bi se povećala verovatnoća da će se baš on stvoriti. U protivnom zvezde ne bi stvarale ugljenik - a to znači da ne bi bilo života.
Koliko god da je pokušavao Hojl nije uspevao da nađe dokaz ugljenikove rezonance, a onda je pribegao genijalnom “lukavstvu”: stručnjacima mora da nešto promiče, rekao je, u protivnom - ne bi postojali.
Hojl je tako postao pionir antropskog principa, koji su naučnici neizbežno dočekali sa skepsom: kako to samo postojanje života može da predvidi osnovna svojstva atoma? Hojl nije odustajao. Samo nedelju dana od početka spora, tim istraživača otkrio je rezonancu atoma ugljenika - baš tamo gde je Hojl rekao da će se nalaziti.
Ubrzo zatim antropski princip stekao je još veći ugled kada ga je američki fizičar Robert Diki upotrebio za radikalno nov pristup Dirakovoj hipotezi o velikim brojevima. Diki je istakao da sama činjenica da smo u stanju da opazimo podudarnosti znači da svemir postoji dovoljno dugo da su zvezde mogle da stvore sve elemente potrebne za ljudski život. Sa druge strane, svemir ne može biti mnogo stariji nego što je za stvaranje života bilo potrebno, jer bi se u protivnom nuklearno gorivo zvezda potrošilo. Pomoću modela nuklearnih reakcija u zvezdama Diki je zatim pokazao da Dirakovi veliki brojevi moraju biti vrlo slični baš u ovom životnom dobu svemira koje je određeno na osnovu našeg postojanja. Dirak je, dakle, bio u pravu kada je rekao da nisu slučajno podudarni, ali nije bio u pravu kada je mislio da moraju uvek da budu podudarni, odnosno, da se gravitacija smanjuje sa širenjem svemira.
Sumnja u Dirakova predviđanja o gravitaciji pojavila se još četdesetih godina XX veka kada je američki fizičar mađarskog porekla Edvard Teler ukazao da bi postepeno slabljenje gravitacije značilo da je Sunce u prošlosti bilo sjajnije a Zemljina orbita manja, čime bi naša planeta bila suviše vrela za život. Potom su astronauti misije Apolo 1969. postavili na Mesec ogledala koja su nam omogućila da (uz pomoć lasera) fantastično precizno merimo udaljenost Zemljinog satelita - dakle, i da pratimo da li se on udaljuje zbog eventualnog slabljenja gravitacije. Dve decenije kasnije bilo je jasno da je udaljenost Meseca ista, odnosno, ako se i udaljava, da to čini neuporedivo sporije nego što je predvidela Dirakova teorija.
Uprkos sve većem interesovanju naučnika, antropski princip je dobio ime tek 1973. kada ga je iskovao astrofizičar sa Kembridža Brendon Karter na osnovu grčke reči “antropos” - čovek. Karter je postavio i razliku između dva oblika osnovne ideje. Nesporan “slabi” antropski princip - Hojlove i Dikijeve postavke - kaže da samo naše postojanje određuje neka svojstva i sadržaj svemira. “Snazni” antropski princip, nasuprot tome, tvrdi da svemir mora da ima svojstva koja su spojiva sa inteligentnim životom. Mnogi naučnici ga odbacuju jer im “smrdi” na, u naučnim krugovima, ozloglašeni crkveni “argument namere” prema kojem čuda prirode dokazuju postojanje Tvorca.
Čak i slabi antropski princip ima među naučnicima protivnike koji insistiraju da “samo naše postojanje” nema značaja. Naučnici koji smatraju da je toliki skepticizam preterivanje u drugom pravcu predložili su “srednji put”. Posledica: spektakularni zaključak da je naš svemir samo majušni delić “multiverzuma” pogodan za život.

OTVARANJE OČIJU
Mogućnost da je naš svemir delić nečega mnogo većeg uklapa se sa teorijama o Velikom prasku. Američki fizičar Alen Gut pokazao je 1981. da je kosmičku ekspanziju možda izazvala subatomska sila koja izvire iz praznog prostora i deluje kao neki oblik antigravitacije - tamne energije. Dve godine kasnije ruski kosmolog Andrej Linde pokažao je da je “efekat naduvavanja” mogao da proizvede ogroman broj svemira, od kojih bi samo neki bili pogodni za život.
Fizičar Li Smolin otišao je 1992. korak dalje i izneo pretpostavku da svi svemiri učestvuju u darvinijanskom nadmetanju “preživljavaja najboljih” čiji su nusproizvod - uslovi za život. Po njemu, novi svemiri mogu da se formiraju naduvavanjem u crnim rupama. Uslovi u svakom novorođenom svemiru se sasvim malo razlikuju, ali će oni koji su u stanju da proizvedu najviše crnih rupa imati najviše “potomaka” - i postati najrasprostranjenija vrsta svemira.
Tim putem Smolin dolazi do moguće veze sa postojanjem života: svemiri koji proizvode najviše crnih rupa, naime, proizvode i najviše džinovskih zvezda, koje su najsposobnije za stvaranje hemijskih elemenata potrebnih za život.
Premda je krajnje spekulativna, Smolinova ideja je sasvim u skladu sa zakonima fizike i čovečanstvo bi jednog dana čak moglo da je proveri. Ako se pokaže da je tačna daće antropskom principu sasvim novo značenje jer će naše postojanje povezati sa postojanjem samog svemira.
To, pak, dovodi do najspornije posledice antropskog principa, oko koga će se naučnici nesumnjivo još dugo prepirati: ne samo da je nama potreban svemir, već smo i mi potrebni njemu.

HIPOTEZA O VELIKIM BROJEVIMA
Nobelovac Pol Dirak verovao je da podudarnost određenih naročitih brojeva ukazuje na vezu između subatomske fizike i kosmosa. Premda se danas smatra da njegova teorija o podudarnosti brojeva nije tačna, ideja o vezi makro i mikro-sveta je potpuno prihvaćena.
Smatra se, naime, da je sila koju stvaraju kvantni procesi (zakoni koji vladaju u subatomskom svetu) uzrok širenja celog svemira. Teoretičari do sada nisu uspeli da izračunaju snagu te kosmičke sile standardnim metodama. Ali, uspeli su da naprave procenu pomoću Dirakovih specijalnih velikih brojeva - i taj rezultat je vrlo blizu onoga što su izmerili astronomi. To znači da je Dirakova “luda ideja” ipak na pravom putu...
Zašto je nemoguće slabljenje gravitacije?
U Dirakovoj originalnoj teoriji veza između subatomske fizike i kosmosa dovela je do predviđanja da gravitacija stalno slabi. Fizičarima je bilo potrebno dosta vremena da bi ustanovili da to ne može da bude tačno. Ako gravitacija stalno slabi onda je sila kojom Sunce privlači Zemlju u prošlosti bila jača, što bi značilo da je Zemlja bila bliža Suncu i time mnogo toplija. Osim toga, promena snage gravitacije uticala bi i na snagu nuklearne reakcije u Suncu: proračuni pokazuju da bi samo pet odsto snažnija gravitacija pojačala sjaj Sunca za 40 odsto. Zajedno sa manjom orbitom, temperatura na Zemlji morala je pre samo 600 miliona godina da bude veća od 100 stepeni - fosilni ostaci pokazuju da nije bilo tako.

FINO PODEŠAVANJE SVEMIRA
Upadljiv primer kosmičke “namere”" daje broj “omega” koji predstavlja odnos gustine materije u svemiru prema količini materije koja je potrebna da bi gravitacija bila dovoljno snažna da zaustavi širenje svemira. Sadašnja posmatranja pokazuju da je omega 0,3 ali proračuni pokazuju da je u vreme Velikog praska iznosio tačno 1,0. Da je bio i manje od milijarditog dela drugačiji ili bi širenje svemira bilo prebrzo i galaksije ne bi mogle da se formiraju, ili bi gravitacija nađačala i kosmos bi se odavno urušio. Postojanje kosmosa zavisilo je od vrednosti koja je neuporedivo “tanja od dlake”.

NADUVAVANJE
Najprihvaćenije objašnjenje eksplozije od pre 14 milijardi godina koju zovemo Veliki prasak poznato je kao “naduvavanje”. Po njemu uzrok Velikog praska je “kvantna vakuumska energija” koja se pojavljuje niotkuda i deluje kao antigravitacija “naduvavajući” svemir iz njegove originalne sub-sub atomske veličine. Druga verzija te teorije, koju je razvio ruski fizičar Andrej Linde, podrazumeva “haotično naduvavanje”: ono u svemiru stvara mnoštvo odvojenih oblasti (različitih svemira) od kojih neke mogu da podrže život.

ZAŠTO SVEMIR ODREĐUJE NAŠU VISINU?
Američki fizičar Vilijem Pres izveo je osamdesetih godina iznenađujući dokaz antropskog principa: tvrdnju da je svemir odredio visinu ljudske vrste. Tvrdnja se zasniva na činjenici da su stvorenja koja idu na dve noge, kao ljudi, stalno u opasnosti da padnu i povrede se. Da smo mnogo viši udarili bismo o tle takvom silinom da bismo ostali mrtvi. Pres je ukazao da se to ne događa zbog dejstva dveju sila koje vladaju svemirom: gravitacija određuje energiju kojom udaramo o tle, a elektrostatična sila upravlja snagom atomskih veza koje čine naše kosti.
Proračuni na osnovu Presove tvrdnje pokazali su da je maksimalna bezbedna visina za ljude s obzirom na snagu dve spomenute sile svemira oko tri metra. Čak i najviši čovek u istoriji, Robert Vodlou (1918-1940) bio je visok u okviru tog ograničenja - 2,72 metra.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Globalni insajder drma svetom


Piše: Spomenka Milić

Raznorazni “insajderi” više ne moraju da brinu da li će ih neko proganjati, jer, od pre nekoliko godina, dokumenta kojih se dokopaju mogu sasvim anonimno objaviti na sajtu Wikileaks. Za sada je sadržaj dostupan na samo 14 jezika, a među njima je i srpski.
Sve, na prvi pogled, liči na popularnu Wikipediju, ali organizaciona sličnost je i - jedina. Kako piše na početnoj strani, “Wikileaks razvija nepogodnu za cenzurisanje wiki web stranicu koja služi za bezbedno masovno objavljivanje i analizu poverljivih dokumenata ('leak' = objaviti neku poverljivu informaciju bez zvanične dozvole)”. Dalje se navodi da je primarni interes ljudi koji stoje iza sajta “raskrinkavanje totalitarnih režima u Aziji, bivšem sovjetskom bloku, podsaharskoj Africi i Bliskom istoku”, ali i da očekuju da budu od koristi i “stanovnicima ostalih regiona koji žele da obznane nemoralno ponašanje svojih vlada i korporacija”. Ne kriju da im je cilj što veći politički uticaj, i podsećaju da je interfejs koji koriste isti kao Wikipedijin, pa se mogu snaći i radoznali bez tehničkog znanja.

Mejlboks Sare Pejlin
Do sada, je navodi se, sakupljeno preko 1.2 miliona dokumenata od disidentskih zajednica i anonimnih izvora. Sajt su (priča se) razvili kineski disidenti, novinari, matematičari i tehnolozi “startup” kompanija iz SAD, Tajvana, Evrope, Australije i Južne Afrike, a publikovani fajlovi postali su teme naslovnih strana svetske štampe.
Wikileaks je, vrlo brzo nakon startovanja (januara 2007) uzburkao javnost. Iako je cilj formiranja ove nesvakidašnje javne baze podataka prvenstveno delovanje protiv političkih totalitarista, 7. aprila 2008, Wikileaksu je stiglo pismo (napisano 27. marta) od Religious Technology Centre (kalifornijska neprofitna korporacija koju je osnovala Sajentološka crkva), čiji su se predstavnici pobunili, tvrdeći da su vlasnici nekoliko “likovanih” dokumenata povezanih sa delovanjem Sajentološke crkve. “Materijali The Advanced Technology su neobjavljeni i zaštićeni radovi. Molimo vas da poštujete zakon o kopirajtu SAD”. U ime sajentologa, potpisani su Mokson i Kobrin. Kao odgovor na pritisak, Wikileaks je najavio da će objaviti još nekoliko hiljada dodatnih stranica sajentološkog materijala, što je i učinjeno, već iste nedelje.
Jedan od prvih uspeha bio kada je britanski Guardian, 31. avgusta 2007. na naslovnoj strani objavio priču o korumpiranosti kenijskog lidera Danijela Arap Moija. A onda je počelo ozbiljnije raskrinkavanje zapadnjačkih “mutnih radnji”. Kopija Standard Operating Procedures for Camp Delta (Protokol za američku vojsku u zatvorskom kampu Gvatanamo Bej na Kubi, od marta 2003.) objavljena je 7. novembra 2007. Dokument, nazvan “gitmo-sop. pdf”, ubrzo se našao i na stranicama Guardiana. Potvrđeno je sve ono što su vojni zvaničnici SAD do tada odlučno demantovali: da su zatvorenici mučeni i da je to, uostalom, bilo regulisano pravilima.
Ovo je nekako i prošlo, a onda su počeli pravi problemi. Februara 2008, domen wikileaks.org je skinut sa Interneta, jer je švajcarska banka Julius Baer tužila Wikileaks i firmu Dynado iz mesta San Mateo (koja je registrovala domen) kalifornijskom sudu. Naime, sajt je objavio dokumenta koja potvrđuju šuškanja (još iz 2000. godine!) da se Julius Baer bavio pranjem novca i utajom poreza uz pomoć svog ogranka na Kajmanskim ostrvima. Wikileaks je na neko vreme nestao sa “glavne” adrese, ali su “alternativni” sajtovi i dalje funkcionisali. Ipak, banka je izgubila slučaj 5. marta 2008. pa se kontroverzna stranica ponovo našla na istoj adresi.
Septembra iste godine nastao je skandal, jer je sadržaj yahoo naloga Sare Pejlin objavljen na Wikileaksu, i to u jeku kampanje u kojoj je, ispred Republikanske stranke, ona bila kandidovana za potpredsednika SAD. U mejlboksu su se, pored poslovnih, nalazile i privatne poruke. Haker je pokušao da sakrije trag, koristeći anoniman proksi servis ctunnel.com, ali je ubrzo otkriven, uz pomoć FBI. A ljudi sa Wikileaksa nisu stali u zaštitu “nestaška”, jer su smatrali da se, ipak, radi o ilegalnoj stvari.

Izveštaji Ujedninjenih nacija
Novembra prošle godine, na tapet su stigli i Englezi. Objavljena je lista članova ultradesničarske Britanske nacionalne partije (British National Party – BDP). Navedena su imena, adrese, godine i – imovinsko stanje 13.500 članova, uključujući nekoliko policijskih oficira, dvoje advokata, četiri sveštenika, jednog lekara i brojne nastavnike u osnovnim i srednjim školama. U Britaniji je, inače, policajcima zabranjeno da se učlanjuju u BNP ili promovišu ovu partiju, a jedan “plavac” je već ostao bez posla kada se saznalo da je ipak bio njen član. Ova desničarska stranka inače je poznata po tome što vešto krije identitet članova. Lider BNP Nik Grifin potvrdio je da se radi o originalnom spisku, a pohvalio se i da zna identitet “insajdera”, opisujući ga kao nekadašnjeg zagovornika “čvrste ruke”, starijeg službenika koji je napustio partiju 2007.
Do januara ove godine objavljeno je i preko 600 internih izveštaja UN (od kojih je šezdesetak imalo oznaku “strogo poverljivo” (ima tu i ponečeg o nama...).
Marta 2009. “likovana” je lista donatora senatorske kampanje Norma Kolemana (koju je ovaj izgubio), a uskoro je Wikileks dospeo pod udar Austalijske komisije za komunikaciju, pošto je objavljena lista sajtova koji su zabranjeni po australijskim zakonima o Internet cenzuri. Inače, spisak je ustanovljen sa idejom da se deluje preventivno protiv sajtova na kojima su zastupljeni dečja pornografija i terorizam. Posle ovoga, i Wikileks se našao među zabranjenima, pa su australijski provajderi morali da blokiraju pristup nekim njegovim stranicama.
Ali, uvek se nađe način za pristup sadržaju pa, osim originalne adrese [You must be registered and logged in to see this link.] postoje i alternativne ([You must be registered and logged in to see this link.] i [You must be registered and logged in to see this link.] pa i one čudnjih imena, recimo – [You must be registered and logged in to see this link.] i [You must be registered and logged in to see this link.] koje su otvorene prvenstveno da bi zaustavile kinesku cenzuru, jer je dobar deo dokumenata vezan upravo za režim u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Inače, alternatnivni sajtovi se učestalo menjaju i stalno se nova traže imena za “pokrivanje” van Kine.

CIA iza svega?
Autori sajta tvrde da je transparentnost aktivnosti svetskih vlada put ka smanjenju korupcije, “boljoj vladavini i jačanju demokratije”. A “obznanjena” dokumenta, podsećaju oni, stavljena su pred intenzivnije preispitivanje nego što bi to mogle da obezbede npr. medijske organizacije ili obaveštajne agencije. Svaki posetilac ima mogućnost da preispituje verodostojnost, uverljivost, istinitost i valjanost bilo kog dokumenta, i sve to – bez straha od sankcija bilo koje vrste i od stane bilo kog režima. A “kad dokument 'procuri', praktično je nemoguće cenzurisati ga”.
A da li se tu krije još nešto osim želje da se svet učini barem za trunčicu boljim? Po nekim komentarima, iza ovog sajta se krije, ni manje ni više nego – CIA. Po drugima, sve je osmišljeno da bi se srušila kineska vlast i time oslabila moć Kine, koja je postala ozbiljna svetska sila.
Uzgred, srpski “insajderi” očigledno još nisu otkrili ovu stranicu. Osim ponekog poverljivog dokumenta strane obaveštajne službe u vezi sa tzv. Republikom Kosovo, i onog o detaljima dogovora oko nadoknade koja je isplaćena porodicama tragično nastralih prilikom “slučajnog” bombardovanja kineske ambasade u Beogradu - skoro da ničega nema. Nadajmo se – ne zadugo!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Koliko je „Žutih kuća“
izgradila Amerika širom sveta?




Piše:R.T.O. Pre Vijetnamskog rata, Zlatnim Trouglom - svetskim središtem u proizvodnji opijuma, su upravljali francuski obaveštajci i korzikanska mafija. Kad su se Francuzi povukli, a Amerikanci ušli u Vijetnam, trougao je prešao u ruke američkih obaveštajaca, uz malu pomoć sicilijanskih mafijaša. Ta narko mreža je detaljno opisana u knjigama Heroinska politika u jugoistočnoj Aziji Alfreda Mekoja (Alfred McCoy: “The Politics of Heroin in S. E. Asia”), Veliki heroinski kup Henrika Krigera (Henrik Kruger: “The Great Heroin Coup”) i Prevara Sema i Čaka Đankane (Sam and Chuck Giancana: “Double-Cross”). Tada potpredsednik države, Džordž Buš je sa blagoslovom predsednika Ronalda Regana postao direktor Nacionalnog sistema za zabranu narkotika i najviši vladin funkcioner koji je lično bio uključen u „rat protiv droge“. Bivši prvi čovek DEA (agencija za borbu protiv droge), Frensis Malen Junior, nazvao je 80-tih godina Bušovo zalaganje na ovom polju „intelektualnom prevarom“ i „pasivnošću umesto aktivnosti“. Ubrzo posle tih izjava, Malen je podneo ostavku, a njegov izveštaj - u kome piše da od Nacionalnog sistema kojim rukovodi Buš nema nikakve koristi i da se, zapravo, efekat svodi na ohrabrivanje dobavljača droge - jednostavno je sklonjen. Izveštaj se ipak pojavio u julu 1985. Monika Džensen-Stivenson, producent TV emisije 60 minuta, morala je da da otkaz, jer je TV kuća CBS odbila da emituje njenu priču o tajnom tržištu droge. Monika je napisala knjigu („Kiss The Boys Goodbye”) i objavila sve detalje (koje je iskopala) o tome kako američki agenti koriste vladine agencije koje tragaju za nestalim vojnicima iz Vijetnamskog i Korejskog rata kao masku za trgovinu opijatima iz Zlatnog Trougla. Predsednik SAD Ronald Regan je tada naimenovao teksaškog milijardera i osnivača reformske partije Rosa Peroa za predsednika Savetodavnog veća o inostranim obaveštajnim službama. Regan je postavio Peroa za specijalnog istražitelja kome je pripalo da se pozabavi ulogom američkih obaveštajaca i nestalih vojnika u Vijetnamskom ratu. Pero se ozbiljno uhvatio u koštac sa ovim zadatkom i potrošio značajnu količinu vremena i novca ne bi li saznao istinu. Dodeljen mu je specijalni pristup podacima. Postavljao je pitanja i i intervjuisao sve ljude do kojih je uspeo da dođe. Monika Džensen-Stivenson piše: „Odnos između Buša i Peroa je krenuo nizbrdo još otkako je potpredsednik upitao Rosa Peroa kako napreduje njegova istraga. „Znaš, Džordž, ja idem okolo tragajući za zatvorenicima“, rekao je Pero, „a zapravo trošim vreme otkrivajući da je naša vlada raznosila drogu širom sveta i da je uključena u ilegalnu trgovinu oružjem. Ne mogu da dođem do zatvorenika zbog korupcije među našim sopstvenim ljudima!“ Te reči su Perou zapečatile specijalni pristup strogo poverljivim podacima. „Rečeno mi je da obustavim istragu i da se povučem“, obavestio je teksaški milijarder početkom 1987. porodice vojnika nestalih u jugoistočnoj Aziji. Dobro je dokumentovan i uvoz kokaina na veliko u SAD tokom afere Iran-kontra. Zna se da je Džordž Buš stariji preko svoje kancelarije bio u kontaktu sa mnogim igračima iz ove priče. Takođe je bilo mnogo spekulacija o korišćenju mnogih ofšor naftnih platformi, cevovoda i drugih sredstava naftne kompanije Zapata Ofšor, za koje se smatralo da su služili za transport narkotika. Kokain i heroin se ne mogu proizvesti bez pripremnih hemikalija. Jedan od najvećih proizvođača tih hemikalija je kompanija Ilaj Lili iz Indijanopolisa u Indijani. Veliki deoničar je porodica Kvejl, a Džordž Buš stariji je bio član borda direktora. Ilaj Lili je takođe i kompanija koja je za potrebe CIA stvorila prvu sintetičku drogu – LSD. DŽORDŽ BUŠ I UBISTVO DŽ. F. K. Knjiga Rodnija Stiča, Pronevera Amerike, (Rodney Stich: “Defrauding America”) govori o prkrivenom agentu CIA sa nadimkom Pegaz, dodeljenom kontrašpijunskoj jedinici. Ta jedinica poseduje snimke razgovora o planovima da se ubije Kenedi, snimljenim prisluškivanjem telefona Dž. Edgara Huvera, nedodirljivog šefa FBI. Ljudi čiji se glasovi čuju na snimku su: Nelson Rokfeler, Alen Dals, Lindon Džonson, Džordž Buš stariji i Dž. Edgar Huver. Da li bi Džordž Buš stariji mogao da bude umešan u ubistvo Dž. F. K.? Buš je 1963. živeo u Hjustonu, obavljajući svoje dužnosti predsednika naftne kompanije Zapata Ofšor. Porekao je da postoji pismo koje je direktor FBI Dž. Edgar Huver poslao na adresu „Gospodina Džordža Buša iz CIA“. Kad je priča o tom pismu isplivala u javnost, CIA je najpre objavila da oni nikada ne komentarišu stvari koje se odnose na zapošljavanje, ali su kasnije nevoljno priznali da se u pismu zaista pominje Džordž Buš, ali je to neki drugi Buš, a ne čovek koji se 1988. uselio u Belu kuću. Neki neustrašivi reporteri su uspeli da pronađu „drugog“ Džordža Buša, ali se ispostavilo da je taj čovek samo niži službenik koji tek šest meseci prevrće bezvredne papire za CIA. Nikada nije primio bilo kakvu međuagencijsku poruku od bilo koga iz FBI, a kamoli od Huvera lično. Zanimljivo je i da je šifrovano ime operacije CIA koja se odnosila na iskrcavanje u Zalivu svinja (propali američki pokušaj invazije Kube) bio Operacija Zapata i da su dva pomoćna plovila koja su išla sa diverzantima nazvana Barbara (kao Barbara Buš) i Hjuston (gde su Bušovi živeli). Mnogi tvrde da je Buš stariji u to vreme bio visoko rangiran na komandnim pozicijama u CIA, da je imao sopstveni cilj i da je upravo on odgovoran za regrutovanje velikog broja Kubanaca u službu CIA. Sve do afere Iran-kontra, Feliks Rodrigez – čovek koji je uhvatio i u ime CIA ubio Če Gevaru, uvek je pre svake akcije pozivao prvo kancelariju Džordža Buša. U Realistu je u leto 1991. objavljeno sledeće: „Džordž Buš tvrdi da nije radio za CIA sve dok ga bivši predsednik Vorenove komisije (koja je istraživala atentat na Dž. F. K.) a zatim i predsednik SAD, Džerald Ford, nije postavio za direktora ove agencije 1976. Logika kaže da je to prilično neverovatno. Naravno, Bušova dužnost kao čoveka CIA je da poriče da je bio u CIA. CIA je tajna organizacija. Niko još nije javno priznao svoje članstvo u njoj. Istina je da je Buš bio jedan od glavnih oficira CIA još pre 1961. i invazije na Kubu i da je radio sa Feliksom Rodrigezom. Buš može poricati svoju pravu ulogu u CIA 1959. godine, ali postoje podaci o invaziji u Zalivu svinja na Kubi koji otkrivaju njegovu ulogu...“ Trake od 23. juna 1972, snimljene tokom afere Votergejt, mediji su prozvali „pištoljem koji se još dimi“. Snimljen je razgovor između Niksona, tada predsednika SAD i šefa njegovog kabineta H. R. Heldmana, dok su raspravljali kako da spreče FBI da istražuje provalu CIA u Votergejt. Bili su zabrinuti da će istraga otkriti njihovu umešanost u akciju u Zalivu svinja. Heldman u svojoj knjizi Okončanje vlasti (H. R. Haldeman: “The Ends of Power”) otkriva da je Nikson uvek govorio u šiframa kad je pominjao ubistvo Dž. F. K. iz 1963. godine. Heldman tvrdi da je Nikson o tom ubistvu govorio kao o “Zalivu svinja”. Transkript njihovog razgovora pokazuje da je Nikson raspravljao o ulozi partnera Džordža Buša, Roberta Mosbahera, kao jedne od glavnih osoba u Teksasu za prikupljanje novčanih donacija za Niksona. Stalno pominje Kubance i Teksašane. Teksašani su bili: Buš, Mosbaher i Bejker. To je još jedna direktna veza između Buša i dokaza koji povezuju Buša i Niksona sa ubistvom predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija. MOTIVI KONSPIRACIJE Pa, zašto bi obaveštajna agencija / tajno društvo, švercovali drogu i ubili Dž. F. K? Zato što zarađuju ogroman novac i prikupljaju značajne obaveštajne podatke. Tu je i obrazloženje da je svet gadno i surovo mesto, pa ako neko želi da bude glavni u komšiluku, bolje je da bude dobro obavešten o svemu što se događa. A koji je bolji način da sazna sve nego da kandiduje sam sebe za predsednika države? Ima i onih koji teoretišu da se tajno tržište droge uklapa u planove o destabilizaciji američkih porodica i društva. Demoralizovanjem i cepkanjem na parčiće političkog tela, može se nametnuti volja ljudi iz senke pomoću taktika psihološkog rata i političke alhemije hegelijanske dijalektike. Tekst Džejmsa Šelbija Donarda Čarobnjaštvo, seks, ubistvo i nauka simbolizma (James Shelby Downard: “Sorcery, Sex, Assassination and the Science of Symbolism”), andergraund klasik, povezuje događaje iz američke istorije sa divljim, numerološkim, veliki okultnim planom “da nas pretvore u misteriozne kibernetske zombije”. Ubistvo Dž. F. K. je, tvrdi se u tekstu, javno izvršenje okultnog rituala koji se zove ubistvo kralja, a čiji je cilj da izazove masovnu traumu i sprovede kontrolu uma američke nacionalne politike. Tokom operacja Svitanje, Povratni udar, Spajalica i drugih, hiljade nacističkih naučnika, istraživača i administratora je posle Drugog svetskog rata dovedeno u SAD. Mnogi su prokrijumčareni u zemlju uprkos direktnim, pisanim naređenjima predsednika Harija S. Trumana. Projekat Monarh je bio nastavak programa kontrole uma nazvanog Programiranje marionete, koji je pokrenut još u nacističkoj Nemačkoj. Osnovna komponenta projekta Monarh je sofisticirana manipulacija umom i korišćenje ekstremnih trauma da bi se izazvao takozvani poremećaj višestruke ličnosti. Donard smatra da je Dž. F. K. namerno ubijen u atentatu da bi se tako najefikasnije udarilo na koheziju nacionalnog identiteta i slomila duša američkog naroda. Čak je i buka koja se podigla oko zavere kreirana namerno da bi se pokazala superiornost zaverenika i jalovost napora onih koji pokušavaju da im stanu na put. Postoje i studije koje se bave korelacijom između ubistva Dž. F. K. i naglog porasta nasilja u društvu, pada poverenja u vladu i drugih oblika društvenih zala. RUŠENJE NACIONALNE POLITIKE Na putu od Pariza ka Frankfurtu na Majni, munja je 1785. godine pogodila kurira i ubila ga na mestu. U njegovoj torbi, pronađen je traktat Adama Vajshaupta, osnivača Iluminata, u kome je opisan dugoročni plan ovog tajnog društva da se kroz svetsku revoluciju stvori Novi Svetski Poredak. Bavarska vlada je ovo društvo stavila van zakona, njegove članove prognala i 1787. objavila detalje o zaveri Iluminata u knjizi Originalni spisi reda i sekte Iluminati („The Original Writings of the Order and Sect of the Illuminati”). Adam Vajshaupt piše: „Zahvaljujući ovom planu ćemo upravljati čitavim čovečanstvom najjednostavnijim sredstvima i sve ćemo gurnuti u plamen. Okupacija mora biti tako majstorski izvedena i tako vešta, da možemo u tajnosti da utičemo na sve političe transakcije“. Naučnici se ne slažu jesu li ili nisu Iluminati preživeli progon. Uprkos tome, grupa je imala mnogo uspeha u regrutovanju novih članova i povezala se čvrsto sa širokom mrežom masonerije. Iluminati su osnovani 1. maja 1776. na Univerzitetu Ingolštat. Osnivač, Adam Vajshaupt, bio je profesor kanonskog prava. Bilo je to veoma „učeno“ društvo - Vajshaupt je prve članove izabrao iz redova svojih studenata. Tajno društvo Fi Beta Kapa je osnovano 5. decembra 1776. na Koledžu Vilijam i Meri u SAD. Drugo poglavlje je otvoreno na Jejlu 1780. godine. Antimasonski pokret koji je u Americi bio veoma jak 20-tih godina 19. veka, smatrao je grupe poput Fi Bet Kapa velikim zlom. Zbog ogromnog pritiska, ovo tajno društvo je postalo javno. Neki istraživači smatraju da je to direktan uzrok stvaranja Reda Lobanja i Kosti na Jejlu. Isto to, samo malo drugačije. U Enciklopediji bratstava (“The Cyclopedia Of Fraternities”), genealoškom popisu bratstava na američkim univerzitetima, Fi Beta Kapa je označeno kao „roditelj svih sistema bratstava u američkom visokom obrazovanju“. To je samo jedna nasledna strana direktne loze potomaka – drugo poglavlje počinje 1780. na Jejlu. Linija se nastavlja do Reda Lobanja i Kosti 1832, a zatim i kroz druga seniorska društva koja postoje „samo na Jejlu“, kakvi su Svitak i Ključ i Vučja Glava. Fi Beta Kapa su prva tri slova grčkog pisma i znače Philosophia Biou Kubernetes, ili „Ljubav prema mudrosti, kormilar života“. Homofon lobanje je krmeno veslo, brzi brod koji jedri i deo prve nomenklature Lobanje i Kostiju. Džon Robison, profesor prirodne istorije sa Univerziteta u Edinburgu i član masonske lože, piše da mu je ponuđeno da pristupi Iluminatima. On je zaključio posle kraćeg istraživanja da Iluminati nisu ona grupa kojoj bi želeo da pripada. Zatim je 1798. objavio knjigu Dokazi o konspiraciji (John Robison: “Proofs Of A Conspiracy”) u kojoj piše: „Stvoreno je društvo čiji je direktan clj iskorenjivanje svih religioznih institucija i svih postojećih vlada. Vođe će vladati svetom i imaće nekontrolisanu moć, a ostatak sveta će predstavljati oruđe ambicije klase svojih pretpostavljenih.“ Dokaz o konspiraciji je poslat Džordžu Vašingtonu. Odgovarajući pošiljaocu knjige pismom, predsednik SAD je rekao da je on svestan Iluminata u Americi. Osećao je da Iluminati imaju „dijabolička načela“ i da je njihov cilj „odvajanje naroda od njegove vlade“. U Dokazima o konspiraciji, Robison opisuje ceremoniju inicijacije stepena regenta u Iluminatima. U okviru te inicijacije, skelet kraj čijih su stopala položeni kruna i mač pokazuje na njega (inicijanta). Inicijanta pitaju da li je to skelet kralja, plemića ili prosjaka. Pošto on ne može da se odluči, predsedavajući se obraća inicijantu rečima: „Jedino što je važno je karakter da se bude muškarac“. To je, u suštini, isto ono što piše u „grobnici“ reda Lobanja i Kosti na Jejlu: „Wer war der Thor, wer Weiser, Bettler oder Kaiser? Ob Arm, ob Reich, im Tode gleich”, što znači: “Ko je bio luda, a ko mudrac, prosjak ili kralj? Bio siromah ili bogataš, svi su jednaki u smrti”. LOBANJA I KOSTI = ILUMINATI? Da li je red Lobanja i Kosti deo Iluminata? Kada se neko inicira u Lobanju i Kosti, on dobija novo ime, slično praksi Iluminata. Mnogi istraživači beleže da su članovi Iluminata dokazano imali kontakte i veoma jak uticaj na brojne profesore koji su na Univerzitetu u Berlinu podučavali Kosti. Kada članovi tajnog društva kuju zaveru protiv suvereniteta kralja, moraju da se organizuju, da prikupe novac, da svoje planove učine operacionalnim i, na kraju, da ih uspešno sprovedu u delo. Da li u SAD postoji tajno društvo koje je stanje nacionalne bezbednosti iskoristilo kao pokriće za svoje opake planove? U knjizi Džordž Buš: neautorizovana bigrafija se navodi: “Tog septembra 1951, Robert Lovet je zamenio Maršala na mestu sekretara odbrane. U međuvremenu, Hariman je naimenovan za direktora Agencije za uzajamnu bezbednost, čime je postao američki šef anglo-američke vojne alijanse. Sve do tada je kompanija Braun Braders Hariman bila sve samo ne glavnokomandujuća. Hariman je svoj bezbednosni režim u Vašingtonu (1950-1953.) usmerio prvenstveno na organizovanje tajnih operacija i psihološkog rata. Zajedno sa svojim advokatima i poslovnim partnerima, Alenom i Džonom Fosterom Dalsom, Hariman je zahtevao da vladine tajne službe sprovedu intenzivnu propagandnu kampanju i masovne psihološke eksperimente širom SAD, a paramilitarne kampanje van granica zemlje… Harimanov bezbednosni režim je stvorio PSB (Psihološki strateški bord) 1951. Za direktora PSB je postavljen Gordon Grej. Gordonov brat Bouman Grej junior, predsedavajući kompanije R. Dž. Rejnoldsa, takođe je bio i mornarički obaveštajni oficir. U Vašingtonu je bio poznat kao osnivač operativnih-borbenih obaveštajaca. Gordon Grej je postao bliski prijatelj i politički saveznik Preskota Buša. Grejev sin je bio advokat Preskotovom sinu Džordžu i bezbednosni štit njegove tajne politike.” Tako se javljaju klanovi Vitni/Stimson/Bandi i Hariman/Buš, koji su sebi prigrabili ogroman uticaj na politički, ekonomski i društveni život Amerike i ostatka sveta. Zatim je tu i prijatelj Preskota Buša, Ričard Nikson, kao aktivistički potpredsednik. Potom sledi ubistvo Kenedija koje je sludelo naciju, za predsednika postavilo Lindona Džonsona i dvojicu Bandija kraj njega; zatim je Nikson postao predsednik, a pomagale su mu Kosti Rej Prajs i Ričard A. Mur. Zatim se, malo kasnije, na mesto potpredsednika Ronalda Regana progurao Preskotov sin Džordž. Potom je Džordž, kao član Reda Lobanja i Kosti, postao predsednik SAD i objavio “Novi Svetski Poredak”, ustremivši se na svog poslovnog partnera Sadama Huseina. Posle dvanaest godina vlasti republikanske administracije, Buš je predao uzde svom pajtašu u krijumčarenju droga, guverneru Arkanzasa Bilu Klintonu, koji je – gle čuda – studirao na Jejlu. Neki istraživači tvrde da je Klintona regrutovala CIA na Oksfordu i da je do grla bio umešan u projekte kontrole uma i trafiking narkotika. Zatim je Klinton predao štafetu sinu svog prijatelja, Džordžu Bušu mlađem, koji je završio u Iraku ono što je njegov tata započeo, i nema nikakve sumnje da se bavio sličnim tajnim aktivnostima kao i ostatak njegove porodice. Može li se to nazvati “starim hegelijanskim istorijskim dijalektičkim procesom”? ISTORIJA SVETA: PLAN ILI SLUČAJNOST? U SAD je sada opet na vlasti administracija demokratske partije. Hoće li i ona biti još jedan u nizu promašaja? Hoće li se dogoditi neki novi skandal koji će se svrstati rame uz rame sa Niksonovim beščašćem u aferi Votergejt i Klintonovim bahatim nemoralom sa Monikom Levinski usred Bele kuće, tog simbola američke vlasti? Nekoliko osoba koje je novi predsednik Barak Husein Obama naimenovao na određene ključne položaje u vladi, povukli su se pre nego što im je imenovanje potvrđeno, jer je otkriveno da nisu plaćali porez i da su se bavili nedozvoljenim mahinacijama. Senator Rod Blagojević, blizak saradnik Baraka Huseina Obame, čak je pokušao da proda njegovu prethodnu političku stolicu najboljem ponuđaču. Da li je to vrh novog ledenog brega? A šta reći o skandalu sa predsedničkom zakletvom koju je aktuelni predsednik dva puta polagao: prvi put je pogrešio u redosledu reči, a drugi put tako što nije stavio ruku na Bibliju, što je nezamislivo u Americi? Šta je Džon Robison napisao u Dokazima o konspiraciji i može li to imati neke veze sa ovim incidentom? Posebna medijska poslastica je knjiga Larija Sinklera koja je upravo objavljena u SAD. Knjiga se zove Barak Obama i Lari Sinkler, kokain, seks, laži i ubistvo. Pored svega što je navedeno u naslovu, novom američkom predsedniku se pripisuje i homoseksualna veza sa autorom ove intrigantne knjige. Američka javnost je prilično uzburkana. Postoji svedočanstvo da je Robert P. Džonson rekao Bilu Klintonu u bunkeru u Arkanzasu sledeće: „Ti si naš omiljeni plavokosi momak, ali znaj da imaš konkurenciju za posao koji želiš. Mi nikada nećemo staviti sva jaja u istu korpu. Ti i tvoja država ste naša najvrednija imovina. Gospodin Kejsi je želeo da ti kažem da ako zajebeš ili uradiš nešto glupo, bićeš na prvom mestu naše veoma kratke liste za odstrel na poslu koji si uvek priželjkivao“. Eto Vilijema Kejsija - tada direktora CIA, rukovodioca kampanje Džordža Buša starijeg i člana Reda malteških vitezova – kako se preko posrednika u liku poslednjeg vrhovnog tužioca administracije Džordža Buša, obraća Džordžovom rivalu na predsedničkim izborima 1992. Da li su predsednički izbori samo bleštavi šou i varka namenjena prostom američkom narodu? Možda je tako, posebno ako je moguće kontrolisati izborni proces kako to tvrdi Mej Brasel i kako se opisuje u knjizi Prevara sa glasanjem Džima i Kena Kolijera (Jim and Ken Collier: “VoteScam”). Oni pišu: “Vaši i naši glasovi su sada beznačajni trošak energije kojim upravljaju preprogramirani kompjuteri koji se mogu podesiti tako da selektuju određene, unapred dogovorene kandidate, a da za sobom ne ostave nikakve tragove te prevare. Ukratko, kompjuteri tajno kradu vaše glasove... Amerikanci su već tri decenije prepušteni elektronskoj krađi koju sponzoriše država… Vaše glasove krade kartel federalnih birokrata “nacionalne bezbednosti”, među kojima su visokorangirani zvaničnici CIA, lideri političkih partija, kongresmeni, vrbovani novinari, vlasnici i menadžeri vodećih medija novinarskog establišmenta koji su jednoglasno prihvatili zdravo za gotovo da način kako se broje glasovi Amerikanaca, ko ih broji i kako se rezultati verifikuju i isporučuju javnosti - kako je jedan od njih rekao: “Nije umesno istraživati”. Sredstvima nezvanične privatne korporacije po imenu Njuz Elekšn Servis (NES), novinarski establišment ima aktuelnu fizičku kontrolu nad brojanjem i razvrstavanjem glasova i uporno odbija da javnosti objasni kako se to radi.” Da li su američki birači podvrgnuti cikličnoj propagandi, unapred odabranim kandidatima i pobednicima i psihološkom ratu sa ciljem da se ljudi odvoje od institucija koje Ustav obavezuje da im služe? Da li su demokratska i republikanska partija deo hegelijanskog eksperimenta u okviru kontrolisanog konflikta? Pamela Čerčil Hariman, žena Averela Harimana, jedna je od osoba koje su sakupile najviše novca za demokratsku partiju. Jednom je Bilu Klintonu, kad je bio poražen na izborima za guvernera 1980. godine, dala posao direktora njene kompanije PAM PAC. Klinton joj se odužio tako što ju je postavio za ambasadora u Francuskoj. Još jedan prijatelj klana Hariman/Buš je Judžin Stetson. On je bio pomoćnik menadžera u njujorškoj kancelariji Preskota Buša, direktora firme Braun Braders Hariman. Stetson je organizovao Fondaciju H. Smit Ričardson, koja je krajem 50-tih godina učestvovala u MKULTRA, tajnoj operaciji psihološkog ratovanja koju je CIA sprovodila na domaćem terenu. Fondacija Ričardson je finansirala i pomagala testiranje psihotropskih droga (među kojima je i LSD) u bolnici Bridžvoter u Masačusetsu, centru nekih od najbrutalnijih eksperimenata MKULTRA. SVE SE ZNA! Tokom operacija Iran-kontra, Fondacija H. Smit Ričardson je kao “upravni odbor privatnih donatora” sa Nacionalnim savetom za bezbednost koordinisala rad Kancelarije za javnu diplomatiju. Bio je to propagandni napor da bi se pridobila naklonost javnosti, da bi se zamaskirale i prikrile aktivnosti operacije Iran-kontra i da bi se lansirali organizovani propagandni napadi na protivnike programa. Fondacija takođe upravlja Centrom za kreativno liderstvo u Lengliju, gde se obučavaju lideri CIA. Upravlja i još jednim centrom kraj Grinsboroa u Severnoj Karolini, gde se obučavaju agenti CIA i tajne službe. Gotovo svako ko dobije generalski čin, takođe mora da prođe ovu obuku. To je samo vrh ledenog brega. Moglo bi se štošta još kazati o delatnosti ovih ljudi na polju eugenike i kontrole populacije, o prikrivanju istorije i tehnologije, njihovim utočištima i skloništima, profitabilnim partnerstvima sa brutalnim svetskim diktatorima, nagodbama i saradnji sa “teroristima”, o njihovoj umešanosti u red Malteških vitezova, o podsticanju ratova i profiterstvu, kontroli uma, tajnim društvima organizovanim za tinejdžere, magijskim ritualima i još mnogim mračnim nitima morbidne mreže zavere kojom je ova naša plava planeta potpuno prekrivena. Tajne ostaju tajne, a moć pripada nekolicini. Kada je reporter Džon Sreng upitao Dona Šolendera, osvajača zlatne olimpijske medalje i jedinog poznatog člana Reda Lobanja i Kosti koji živi u Portlendu o njegovom članstvu u Redu, ovaj je rekao: “To je zaista nešto o čemu ne mogu da govorim”. A i zašto bi? Biblioteka Sterling na Jejlu je posle objavljivanja knjige Entonija Satona zabranila pristup dokumentima Rasel Trasta svim drugim istraživačima. Kao i većina Kostiju, Danijel Gilman u svojim memoarima uopšte ne pominje ni Red Lobanja i Kosti, ni Rasel Trasta. Jesmo li svi mi samo topovsko meso jednog tajnog drušva sa satanističkim prizvukom, koje pokušava da stvori jednu jedinu svetsku vladu i da upravlja čitavom planetom? Ili Red Lobanja i Kosti čini samo obična gomila bivših mladića sa Jejla koji vole da evociraju uspomene na studentske dane? Da li biste se kladili u ovo poslednje? Pre nego što se budete opkladili, prisetite se imena američkog predsednika koji je (ili da bi skrenuo pažnju sa sopstvenog seks skandala, ili u ime nekih drugih planova koji možda zaista imaju veze sa uranijumom i drogama) više od 70 dana na Srbiju bacao zabranjene kasetne bombe i projektile sa osiromašenim uranijumom, kršio Ženevsku konvenciju, ubijao nevine i trovao budućnost ove zemlje u okviru “kontrolisanog konflikta”. Zatim se prisetite da je njegova još aktuelna supruga (dotični joj se javno izvinio zbog nabijanja rogova) koja je taj “kontrolisni konflikt” smatrala sasvim opravdanim i potrebnim, u ovom trenutku državni sekretar SAD. Prisetite se i da je baš nedavno u posetu pozvala vodeće ljude takozvane “nezavisne države Kosovo“, poznate po ubistvima, pljački, trafikingu belog roblja, ljudskih organa i svojim više nego uspešnim i profitabilnim aktivnostima u trgovini drogom. Koincidencija?

[You must be registered and logged in to see this link.]