Sv. Trojica Rusalija- Latiska crkva- Gornji Matejevac -Niš

Sv. Trojica Rusalija - crkva stara hiljadu godina

Na samo par kilometara od Nisa, na brdu iznad sela Gornji Matejevac, uzdiže se hram Sv. Trojice Rusalije, najstarija i najzagonetnija crkva jugoistčne Srbije. Meštani je zovu i Golema, Sveta Bogorodica Rusalijska, Trojica Rusalijska i Latinska crkva. Minulim putnicima na carigradskom drumu sluzila je kao orijentir da su blizu sigurnog konacista. Crkva samuje napustena na zelenilu pasnjaka, pritisnuta plavetnilom, izdignuta iznad prostrane doline, na prvi pogled deluje nadrealno. Nas prvi istrazitelj starina Muhailo Valtrovic, u XIX veku, izvestava Srpsko uceno drustvo o dragocenom spomeniku koji "predstavlja strogo izveden vizantijski stroj". Crkva je jednostavna jednobrodna gradjevina sa kupolom i polukruznom apsidom.

Vesto postavljena na visu izgleda veca nego sto to u stvari jeste. Njena istorija je obavijena velom tame, hiljadugodišnjim ćutanjem hronicara i to je mozda razlog zasto se niko nije usudio da je ozbiljnije naucno istrazi.
Podignuta je verovatno u prvoj polovini XI veka, u vreme povratka vizantijske vlasti u ove krajeve nakon propasti bugarskog carstva. Posle povlacenja Vizantije, izgleda da je crkva napustena, Srbi je ne prihvataju i tada prvi put biva prepustena zubu vremena.

Arheoloska ispitivanja pokazuju da je obnovljena pocetkom XV veka, veruje se da je hram uredio i verovatno posvetio Bogorodici, despot Stefan Lazarevic koji je od vizantinskog cara dobio priznanje i vladarsku titulu. Ako je to tako, onda je njen drugi zivot trajao dvadesetak godina. Posle propasti despotovine, cItava dva veka nema je ni u jednom od, pedantno vodjenih, turskih popisa.
Njen treci vaskrs nastaje sa osnivanjem dubrovacke kolonije u Nisu, sredinom XVI veka, kada je primorci obnavljaju za svoje obrede. Tada oko crkve nastaje i groblje, o cemu svedoce i neki zapisi putopisaca, izvestaji iz dubrovackog arhiva o nekim vidjenijim diplomatama i trgovcima kojima se dogodila nesreca ili su usput naprasno preminuli i tu sahranjeni. Crkva i groblje su korisceni nesto vise od jednog veka, potom je hram ponovo napusten. Kao secanje na Dubrovcane-katolike, ostao je narodski naziv Latinska crkva. Vek kasnije, u Nisu i okolini nije bilo nijedne hriscanske crkve, ili su bile spaljene i porusene ili pretvorene u dzamije, konjusnice i kasarne. Ipak, verski zivot nije prestao, sudeci po crkvenim hronikama, postojalo je nekoliko skrivenih i zakamufliranih crkvica. Pretpostavlja se da je crkva na Matejevackom brdu tada tajno obnovljena i posvecena Sv. trojici, kako je bila najveca prozvana je Golema. Ne zna se pouzdano koliko je dugo sluzila, ali kada je 1838. izgradjena nova crkva u centru Gornjeg Matejevca, Bogorodica Rusalijska, Latinska, Golema ili Trojicka crkva gubi definitvno na znacaju. Okolina hrama ozivi samo u junu, na Svete trojice. Do skora, na bocnom zidu crkve je bila spomen tabla sa obavestenjem da je "U ovoj kuci (?!) osnovan...partizanski odred". Ta tabla na Latinskoj crkvi, stajala je tri decenije i najzad je skinuta, postavljena je na posebno postolje odmah pored.
Kada se ugleda iz daleka, hram gotovo da doziva, magnetski privlaci, zacarani gledate da ga ne izgubite iz vida, da vam tek tako ta magija ne nestane. Iz sela se do njega mora peske, ko ne izgubi dah od penjanja izgubice ga od velicanstvenog pogleda koji se pruza na sve strane.


Šta je Rusalija?

Atribut Rusalija koji hram Sv. Trojice nosi, upućuje na izuzetnu starost ove crkve.

Ovoj reči se pripisuje strano, neslovensko poreklo. Dolazi od latinske reči rosaria, rosalia, pascarosata, pascha rosarum. Svetkovanje Rozalija, praznika ruža, iz antičkog Rima prenelo se na balkanske hrišćanske narode. Ovu pagansku svetkovinu hrišćani nastavljaju da praznuju, poistovećujući je sa hrišćanskim praznikom Duhova (Sv. Trojica), koji se slavi istih dana.
Rusalija dakle nije paganski naziv već onačave Duhove, ili ružični Uskrs, hrišćanski praznik.

Duhovi su hrišćanska proslava silaska Duha Svetoga na apostole u Jerusalimu, 50 dana nakon Hristovog Uskrsnuća. Odatle i izraz Proslava Pedesetnice, Pentekoste itd. Slavi se i kao dan "rođenja Crkve" budući da Dela Apostolska donose da su apostoli puni Duha Svetoga govorili tako da su ih mogli razumeti ljudi svih naroda i jezika, a mnoštvo se "dalo krstiti te su primili Duha Svetoga". Inače to je i jasno otvaranje spasonosnog poslanja Crkve prema svima a ne samo prema Jevrejima. Ovaj dan je i praznik sv. Trojice, Boga Oca, Boga Sina i Boga Duha Svetog . "Duhovi" je doslovce preuzeto iz staroslavenskog, gdje je to genitiv jednine, a zapravo se odnosi na Duha Svetog koji je jedan, a ne na više duhova kako se to odomaćilo u imenu koje ovaj praznik danas nosi.

Ipak, ovaj praznik se, kao i mnogi drugi hrišćanski praznici pomešao sa neznabožačkim običajima i verovanjima u Rusalke.

Ko su rusalke?

Rusalke su postale personifikacija Rusalija. Narodna etimologija (ruslo, potok, tok vode) ih dovodi naročito u vezu sa vodama.
Postoji narodno verovanje da su rusalke nastale od utopljenih djevojaka. Po predanju, večito su mlade i lepe, sa dugim raspletenim riđim kosama spuštenim niz leđa. Ako bi neko čuo pesmu rusalki, ili ako bi ih kako ugledao pri igri, namah bi onemeo. Rusalke takođe i primamljuju i dave ljude, kojima nisu baš naklonjene. Najjače sredstvo protiv rusalki je pelin, a koristan je i bijeli luk.
Njihovo je ime očevidno zamenilo ime vila. Kao i vile one žive po vodi, poljima i šumama. Narod ih se boji, osobito nedelje posle Duhova. U nekim predelima njihov se kultus vezuje za kultus mrtvih. Veruje se, da su to duše devojaka umrlih pre venčanja.

[You must be registered and logged in to see this link.]