Sveta Trojica, Duhovi, Pedesetnica

Дан Свете Тројице - Педесетница

Царю небесный, Утешителю, Душе истины, Иже везде сый и вся исполняяй, Сокровище благих и жизни Подателю, прииди и вселися в ны, и очисти ны от всякия скверны, и спаси Блаже души наша.

Тропар, гл. 8
Благословен еси Христе Боже наш, Иже премудры ловцы явлей, низпослав им Духа Святаго, и теми уловлей вселенную, Человеколюбче слава Тебе. Благословен си, Христе Боже наш, Који си рибаре премудрима показао, шаљући им Светога Духа, и преко њих Ти си васељену уловио: Човекољубче, Слава Теби.


Благословен - достојан прослављања; Иже премудры ловцы явлей - који је рибаре, тј. апостоле учинио премудрима; теми уловлей вселенную - кроз њих уловивши, тј. привукавши к вери васељену.

Силазак Светога Духа на апостоле

После вазнесења Исуса Христа, наступио је десети дан: то је био педесети дан после Васкрсења Христовог. Код Јевреја тада је био велики празник Педесетнице у сећање на Синајско законодавство. Сви апостоли, заједно са Божијом Мајком и са другим ученицима Христовим и осталим верницима, једнодушно су се налазили у једном дому у Јерусалиму. Био је трећи час дана, по јеврејском рачунању времена тј. по нашем - девети час изјутра. Одједном, настаде шум са неба, као хучање силног ветра, и напуни се цео дом, у ком су се налазили ученици Христови. И јавили су се огњени језици и починули (остали) по један на свакоме од њих. Сви су се испунили Духом Светим и почели су да славе Бога на разним језицима, које пре тога нису знали. Тако је Дух Свети, по Спаситељевом обећању, сишао на апостоле, у виду огњених језика, као знак тога, да је Он дао апостолима способност и силу за проповедање Христовог учења свим народима; сишао је у виду огња у знак тога, што има силу да сагорева грехе и очишћује, освећује и да загрева душу.

Поводом празника Педесетнице, у Јерусалиму је у то време било много Јевреја, који су се скупили са свих крајева. Чувши шум, огромна гомила народа се сакупила око дома, где су били ученици Христови. Сви у народу су се запрепастили и питали су једни друге: "зар нису сви ови што говоре галилејци? Како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили? Како они могу да говоре на нашим језицима о величанственим делима Божијим?" И у недоумици су говорили: "напили су се слаткога вина".

Тада је апостол Петар, стао заједно са осталих једанаест апостола, и рекао, да они нису пијани, већ да је на њих сишао Дух Свети, како је то и било предсказано од пророка Јоила, и да је Исус Христос, Којег су Јудеји распели, васкрсао из мртвих, вазнео се на небо и излио на њих Светога Духа. Завршивши проповед о Исусу Христу, апостол Петар је рекао: "чврсто, дакле, нека зна сав дом Израиљев, да је Бог послао Спаситељем и Христом Овога Исуса, Кога ви распесте".

Ова проповед Петрова, тако је утицала на оне који су је слушали, да су многи поверовали у Исуса Христа. Они су почели да питају Петра и остале апостоле: "шта да учинимо, људи браћо?"

Петар им је одговорио: "покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова; и примићете дар Светога Духа".

Они што повероваше у Христа, радо су примили крштење, а таквих је било тога дана три хиљаде људи. На тај начин, почело се оснивати на земљи Царство Божије, тј. света Црква Христова.

Од дана силаска Светога Духа хришћанска вера почела се брзо ширити, уз помоћ Божију; број верујућих у Господа Исуса Христа из дана у дан се увећавао. Поучени од Светога Духа, апостоли су смело проповедали свима о Исусу Христу, Сину Божијем, о Његовим страдањима за нас и о васкрсењу из мртвих. Господ им је помагао великим и многобројним чудима, која су била чињена кроз апостоле, именом Исуса Христа. Првобитно су апостоли проповедали Јеврејима, а затим су се разишли по разним крајевима за проповедање свим народима. За савршавање тајни и проповедања учења хришћанског, апостоли су постављали кроз рукоположење епископе, презвитере (свештенике или јереје) и ђаконе.

Та благодат Светог Духа, која је била јасно предата апостолима, у виду огњених језика, сада се даје у нашој Светој Православној Цркви невидљиво - у њеним светим тајнама, кроз следбенике апостола - пастире Црквене - епископе и свештенике.

НАПОМЕНА: Види у књ. Дела Апостолска, гл. 2, гл. 14, 23.

Силазак Светог Духа на апостоле празнује Св. Православна Црква, као један од највећих празника, у педесети дан после Пасхе (јер је Дух Свети сишао у 50-ти дан после васкрсења Исуса Христа) и зато се и назива Педесетницом, или Тројициним Даном, јер се тога дана открило свету дејство све Пресвете Тројице, и људи су се научили да се поклањају и прослављају три лица једног Божанства: Оца и Сина и Светога Духа.

На тај празник украшавамо храм и свој дом зеленилом, а у време богослужења стојимо са цвећем у рукама, изражавајући тиме нашу радост и захвалност Богу за то, што је Он Својим Светим и Животворним (који даје живот) Духом обновио људе, родио их (кроз крштење) у нови живот (цвеће и зеленило - знак живота).

Cледећи дан, после Тројициног Дана, назива се Духовим Даном (Духовима) и посвећен је прослављању Светога Духа.

Duhovi – praznik svih hrišćanskih vernika

Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas praznik Silaska Svetog Duha na apostole kao uspomenu na početak stvaranja Hristove crkve na zemlji i dan kada su apostoli, nadahnuti novom snagom i novom verom, započeli hrišćansku propoved.

Praznik Silaska Svetog Duha na svete apostole kao uspomenu na početak stvaranja Hristove crkve na zemlji i dan kada su apostoli nadahnuti novom snagom i novom verom počeli hrišćansku propoved, obeležavaju Pravoslavna crkva i vernici.

Ovaj praznik, koji se slavi pedesetog dana po Vaskrsenju i desetog dana po Vaznesenju Hristovom, Srpska pravoslavna crkva slavi takođe kao jedan od najvećih događaja u hrišćanstvu zabeležen u Četvorojevanđelju.

U srpskoj Crkvi i narodu praznik je poznat kao Duhovi, Pedesetnica ili Trojice jer se smatra da su, posle događaja u Jerusalimu apostole u svet božanskom silom nadahnuli Otac, Sin i Duh Sveti koji se, kako je zapisano, u obliku plamenih jezika spustio na glave Hristovih učenika.

Na Duhove je Hristos ispunio obećanje koje je dao svojim učenicima na dan svog Vaznesenje kada im je poručio da sa Tavora krenu u Jerusalim i tu sačekaju dok im se ne javi Duh Sveti koji će ih krstiti - ali ne vodom, kako je krštavao Jovan Krstitelj, već ognjem božanskim koji će im dati snagu da svim narodima na njihovim jezicima propovedaju Jevanđelje.

U deseti dan po Spasovdanu, kako je zapisano, začula se huka nalik na snažnu oluju iznad doma dvanaestorice apostola, pojavila se Bogorodica i narod je ugledao jaku svetlost i plamene jezike kako se spuštaju na glave Hristovih učenika.

U hrišćanstvu se smatra da su apostoli, iako ljudi iz naroda i ne mnogo učeni, dobili znanje svih jezika koje do zada nisu govorili i snagu da dovrše delo Gospodnje za spas čovečanstva.

Na praznik Vaznesenja, kada se Hristos vaznevši se na nebo seo sa desne strane Boga Oca, hrišćanstvo slavi - uzdisanje ljudske prirode do božanske a na Pedesetnicu dar posvećenja i mudrosti koje je preko apostola darovano čovečanstvu i njegovoj zajednici sa Bogom.

Početak obraćanja apostola narodu

Za hrišćanstvo Pedesetnica je početak svega, početak prvog obraćanja Hristovih učenika narodu.

Prema jevanđeljskom predanju, okupljenom narodu najpre se obratio sveti apostol Petar i pozvao ga na pokajanje i krštenje.

Kršteno je, kako kaže predanje, tri i po hiljade duša čime su stvoreni temelji crkve koja traje već treći milenijum.

Za ovaj veliki praznik vezani su mnogi običaji, a pravoslavni hramovi u Srbiji zasipaju se travom u vreme praznične liturgije i od nje se pletu venci koji se kao blagodet čuvaju u domovima do sledećih Duhova.

SPC, kao i sve pravoslavne crkve, datum praznovanja Pedesetnice vezuje za Vaskrs, pa i ovaj Gospodnji dan spada u pokretne praznike i obeležava se uvek u nedelju desetog dana po Vaznesenju.

Duhovi se kao i Vaskrs i Božić slave tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi i duhovski ponedeljak i duhovski utorak.

Dan uoči Duhova SPC i pravoslavni srpski narod posvećuju mrtvima, pa se u subotu pred praznik Pedesetnice posećuju groblja i pale sveće na grobovima i u hramovima.

За шта се молити на дан Свете Педесетнице

Тако, дакле, брате, на дан празника Свете Педесетнице, када ћеш, на тај дан, са побожношћу и коленопреклоњењем пратити молитве које свештеник узноси у своје име и у име своје пастве, засигурно знај ЗАШТА се треба молити. На тај дан се Свети Дух тако очигледно, тако благоухано и божански налази у Цркви и услишиће твоје молитве. Зато се брате усредсреди, измери унапред и размисли, ЗАШТА ћеш молити Бога. Можда ти на срцу лежи много јада, брига и тегоба, па хоћеш да молиш Бога да те избави из невоља и помогне ти. Моли се за то. АЛИ прва и главна, и бесконачно потребнија и важнија твоја молитва треба да буде – да ти Бог да благодат Светог Духа и испуни њиме твоје срце до врха, до изнемоглости, или, другим речима, да те већ на земљи прими у Царство Небеско, да ти залог и зачетак будуће вечне насладе. Рећи ћу ти чак и ово: то би требало да буде и једина твоја молба тог дана. Али тело је слабо; и по твојој немоћи тражи од Бога, ако желиш, и нешто од твојих свакодневних потреба. Бог ће услишити, као што је писано: Да Те услиши Господ у дан жалости (Пс. 19,1).

Не заборави, ни у ком случају не заборави, да најважнија твоја молба треба да буде она за задобијање благодати Светог Духа.

Знај, брате, да ако добијеш тај Дар, ништа ти више неће требати, и нећеш чак ни пожелети. Зато што је Дух Свети Ризница препуна блага. А моје потребе и моје тешкоће? Не брини се о томе! О томе ће се чудесно побринути Господ. Повери му све. Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткријепити (Пс. 54,22). Сети се увек речи Господа нашег Исуса Христа: Иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све (тј. наше световне потребе) додати (Мат. 6, 33). Прихвати те речи и вером и начином живота, и у Бога веруј и Богу се повери. Знај још и то да Бог зна да твоје срце страда од животних невоља и да жар љубави у њему, на коме се разгорева и дими тамјан твоје молитве и вере, може сасвим да се угаси ако невоље савладају твоју духовну снагу. Бог зна да је твоје срце мало и Он жели да Му оно у потпуности припада, као што је написано: Сине мој, дај ми срце своје (Приче Сол. 23, 26). Тако, ако ти Њему даш своје срце, Бог ће се побринути да оно и остане Његово, и неће допустити великим невољама и демонима који прикривено делују, иза невоља, и распирују буру, да одузму твоје срце од Бога и да, као јаким воденим млазовима, гасе сву твоју љубав према Богу и помисли о вечном животу, нити да обеснаже твоју душу и доведу је до потпуне изнемоглости. Тако дакле, брате, дај Богу своје срце и буди после тога безбрижан, имајући само једну бригу, да твоје срце остане непрестано у рукама Божијим. Тако се на дан Свете Педесетнице, на дан сећања на силазак Светог Духа на Цркву, моли усрдно да Дух Свети сиђе и на тебе, а пре тога се припреми молитвом и читањем Светих књига.

Замисли, на пример, да Је неки велики цар дошао у град, који је веома заволео. Преко гласника он позива себи сваког грађанина тог града са дозволом и чак подстреком, да сваки тражи од њега ону милост коју пожели. Ради тога ће свима и дати пријем, да би му се сваки грађанин приближио и тражио оно што му је на срцу. И замисли даље. како су у одређени дан томе цару, који је седео у величанственим царским одеждама на узвишеном и златном престолу, окружен великодостојницима у величанственим дворским одеждама. дошли грађани тога града и сваки је слободно изложио своју молбу. И шта? Један је тражио од цара да му да неку малу суму новаца. И цар је дозволио. Други је молио цара да нареди да се подигне ограда око његовог малог имања, и цар је и на то потврдио главом. Трећи, нека жена. тражила је од цара да њен син добије место при двору. и цар је уздахнувши рекао: ,То је могуће. Секретар је записивао царске милости да би их спровео у дело. Неко је, пожа-ливши се на болест. молио цара да му пошаље свога дворског лекара, с чиме се цар сложио. Све молбе биле су мале и цар их је испунио, па је био жалостан. Последњи цару дође неки просјак. Био је убог и сиромашан, али је, колико је могао, очистио своју одећу и довео jе у ред, и уз сву своју сиротињу, потрудио се да пред цара стане, изгледа-јући најбоље што је могао. Павши цару пред ноге. он га са многим сузама замоли:

- Велики Царе, молим те да ми даш да учествујем у твоме царству, у твоме сјају и величини; и молим те, дај ми да пребивам у твом дворцу, и дај ми светле одежде, достојне пребивања са тобом, и дај ми такође светли венац на главу. и дај ми радост да без краја у вечној љубави боравим са тобом и наслађујем се гледањем лица твога, и прими ме за свога сина.

Наоколо се зачу жамор:

- Како овај просјак сме да се обраћа Цару са тако дрским захтевима? Цар ће га сигурно казнити.

Али Цар, уставши са престола, покри тога просјака својом порфиром и стави му на главу златни венац, украшен драгим камењем. И рече свима:

- Овај човек поступио је правилно. Дошао сам овде да вам укажем милост. А ви сте од мене тражили ствари толико ништавне, толико безначајне… То ћете и добити, јер сам ја милостив и човеко-љубив. А овај просјак био је мудрији од свих вас; он је схватио да сам ја заиста милостив, богат и моћан, и да сам ради тога и дошао к вама, да вам дам веома много, и он је од мене и тражио много; и ево, све ће то и добити. Дајем му моју благодат.

Буди, дакле, сличан овом благоразумном просјаку и тражи од Цара Небеског да ти дарује ту милост: БЛАГОДАТ СВЕТОГ ДУХА.

ух Свети је увек био, јесте и биће; моли Га да афе к теби, да би и ти увек био у Његовој благо-дати. Дух Свети је Живот свега што постоји, Дух Животворни; моли га да оживи твоју душу за вечни живот. Дух Свети је огањ; моли га да претвори у пепео све лоше у теби, и да запали у теби светилник твога срца заувек, да га никаква тама не обузме. Дух Свети је светлост; моли Га да те просвети, да засијаш као звезда на духовном небу Царства Божијег. Дух Свети је Бог; моли Га да те освети и да ти учешће у Себи у векове. Дух Свети је СВЕ; моли Га да се као ризница добара излије у твоје срце и испуни га до краја, да се прелије бескрајном радошћу, да би био богат у векове. Дух Свети је бесмртни Дух; моли се да и ти будеш дух, јер су крв и плот слаби да се наследи вечни живот, и они треба на чудесан начин, још у земаљском животу, да постану духовни. Реци своме срцу: „Срце моје, шта чиниш овде, на земљи, зашто се мучиш и нећеш да се издигнеш изнад праха? Зашто патиш због земаљских тешкоћа и неуспеха? Јер овде на земљи ништа не личи на Небо и његову правду, а ти треба да припадаш Небу.“

Дух Свети зове те на Небо. 0, пожури, пожури да се одазовеш Његовом позиву! Дух Свети је утешитељ. Дођи и у мислима падни Њему на груди и плачи пред Њим; испричај Му све твоје жалости и све твоје невоље, и моли Га да те, као дете, узме на Своје руке, и плачи пред Њим и немој се стидети своје слабости, зато што је Он -твој Отац и неће се тебе постидети, нити ће те одбацити, већ је, напротив, Он једини благ (Мат. 19,17); Он ће све разумети, утешити утехом божанском, безграничном и непресушивом и убрисаће сваку сузу са очију твојих (Откр. 7,17; 21,4).

Погледај овај земаљски храм, украшен многим цвећем, и сети се да Дух Свети има моћ да те испуни миомирисом живота, који неће увенути у векове векова.

0, Душе Свети, даруј нам да ти служимо у духу и истини, и дођи и усели се у нас. Не чезне тако пустиња за кишном капљицом, као што чезне наше срце у ишчекивању Твог доласка. Дођи к нама, Боже наш, радовање наше, СВЕ наше! Ти Си вечни Бог, и у љубави Твојој ми ћемо остати у векове, а све остало је само сан и река што протиче поред нас.



[You must be registered and logged in to see this link.]