Ljubavi holivudskih zvezda

SEKSUALNA snaga koja je izvirala iz njegovih nastupa - bilo na pozornici, filmu ili pločama - pretvorila je siromašnog crnokosog mladića iz Misisipija u najpopularnijeg pevača dvadesetog veka, i on je u jeku svoje popularnosti donosio najveće zarade u šou-biznisu. Kolumnistkinja Heda Hoper opisala je ovog bivšeg vozača kamiona kao “tugaljivu pretnju za tinejdžerke”, dok su propovednici u crkvama širom Amerike na njega bacali kletve koje su ranije bile rezervisane za samog đavola. Elvis je koristio svoj glas, gitaru, a najviše svoje kukove, da svoje obožavateljke dovodi do ludila. Doktori su njihovo kolektivno ponašanje opisali kao “erotomaniju”, koja ih je dovodila do pomamne javne masturbacije.

Prvih sto devojaka
PRODUCENT gramofonskih ploča ser Svivel Hips često je govorio kolegama: “Kada bismo pronašli dečka belca sa glasom i lirskim stilom crnca, svi bismo zaradili bogatstvo.” Kada mu je tinejdžer Elvis, tek što je završio koledž, poslao probnu ploču od četiri dolara - inače njegov rođendanski poklon majci - snovi su se obistinili. Pre nego što je napunio dvadeset jednu godinu, Elvis je stekao prvi milion dolara i priveo prvih sto devojaka.

Licemerna Florida
GLUMA Elvisa Preslija na sceni je već 1955. godine privukla toliko medijske pažnje da je državni tužilac Floride izdejstvovao policijsko naređenje da se “koncert izvede bez pokreta” i ovo ograničenje tresnuo pevaču u lice. Pukovnik Tim Parker razmatrao je mogućnost otkazivanja svih Elvisovih koncerata na Floridi, ali se Elvis pojavio, pevao, i mirno stajao, dok je njegov lukavi menadžer, koliko god je to bilo moguće, iskoristio ovu sudsku zabranu za publicitet.
U osnovi njegovog pevačkog stila bili su crkveni gospel skupovi. Tokom celog svog života ostao je pobožan hrišćanin i, gde god bio, retko je propuštao nedeljne službe u crkvi. “Ako je tačno ono što kažu za moje pevanje, ja bih bio neka vrsta seksualnog manijaka i s pravom zatvoren u nekoj instituciji”, kazao je Elvis. Njegova karijera bila je na vrhuncu kasnih pedesetih godina, a svoj dom zasnovao je u ogromnoj palati na obodu Memfisa u državi Tenesi, koju je nazvao Grejslend. Zatim je na dve godine otišao u vojsku i dobio vojni raspored u Nemačkoj, gde se upoznao sa mladom devojkom koja će postati njegova žena, a kasnije i vrlo seksi filmska zvezda.
Prisila je imala samo četrnaest godina, bila je kćerka oficira u njegovoj jedinici, i Elvis ga je nagovorio da je pošalje u Memfis kada bude demobilisan. Čim je završila svoje formalno obrazovanje, otišla je u školu za devojke, ali se sve vreme pripremala za svoje mesto uz pevača. Venčali su se kada je napunila dvadeset jednu godinu. Mnogo pre toga zajedno su spavali, ali je Prisila začela tokom samog medenog meseca, i tačno devet meseci kasnije
rodila se Liza Mari. To je bio njegov formalni seksualni život. Tokom nekoliko godina Elvis nije išao na koncertne turneje koje su mu ranije bile izvor partnerki za krevet, a onda mu je Holivud mahnuo rukom i ponudio novo i vrlo plodno lovište - a Sila je skoro uvek ostajala kod kuće.

Uz pomoć kamere
U SVOJIM dvadesetim godinama Elvis je dnevno u krevet odvodio dve ili tri dame. Ovaj južnjak imao je u svojoj sobi specijalno ogledalo, kroz koje je gledao druge kako vode ljubav da bi se uzbudio i spremio, a svoje egzibicije je snimao na video-trake da bi ih kasnije gledao, ili ih je posmatrao u ogledalu na plafonu. Kasnije su mu droge oslabile seksualni apetit i tako frustrirale žene koje su dolazile sa samo jednom stvari na pameti. Ali memfiska mafija je brzo shvatila kako da rešava žalbe ovih tek regrutovanih, ali neobrađenih dama.

Memfiska mafija
TAMO u Kaliforniji, stotine mladih žena uskakalo je u njegov krevet. Većina je bila nepoznata, konobarice i recepcionerke, sekretarice i prodavačice, ali bila je tu i plejada starleta punih nade, i pokoja vodeća glumica. Tjuzdej Veld, napućena nimfica, upravo je gradila svoju karijeru kada je i njeno ime dovedeno u vezu s Elvisom. Džulijet Prauz je bila u istom kalupu, a En Margaret je tek eksportovana iz Evrope na Zapadnu obalu. Ove navodne veze u to vreme nisu imale publicitet - memfiska mafija je vešto skrivala tragove. Elvis nikada nije mogao sam da izađe, nije nikad mogao sam da ulazi u svoje veze, tako da su mu njegovi telohranitelji dovodili partnerke, a bilo je više stotina njih koje su ove telohranitelje odbile jer su mislile da je reč o šalama. Da su te žene samo znale šta su propustile. Upravo pre nego što se oženio, Elvis je rekao svojim roditeljima da je već spavao sa hiljadu žena i obećao je da će postati veran. Nije imao šanse.
Ali, Sila nije bila luda. Znala je šta se događa, a život u kući u Grejslendu ju je gušio. “Pala” je na čoveka koji ju je podučavao džudo, i šest godina od udaje za Elvisa ona se razvela i dobila skromnih dva miliona dolara. On se sve više okretao drogama, ali se uskoro kod njega uselila nova lokalna devojka, Linda Tomson, visoka i stasita mis Tenesija. Bila je devica - što je za Elvisa bilo veoma važno - i odana, a ostavila ga je tek kada je postao sklon trojkama u krevetu, u kojima je ona dobijala samo sporedne uloge.
Još jedna lokalna devojka i kraljica lepote došla je posle Linde, devetnaestogodišnja Džindžer Alden, koja je nosila samo manje značajnu titulu “mis bezbednosti saobraćaja Memfisa za 1976”. Kao i njene prethodnice, bila je vitka devojka dugih nogu i čvrste zadnjice. Droge - sve vrste, a najviše pilule - na kraju su ga sasvim osvojile. Sa četrdeset dve godine, prekomerno ugojen, umro je od srčanog udara.

I poštar u krevetu

KADA bi joj za oko zapao čovek kojeg je želela u svom krevetu, Bet Dejvis se postarala da ga i osvoji. Uz karijeru na platnu, koja joj je uvek bila ispred svega drugog, seks i mnogo seksa uvek su bili najvažniji aspekt njenog postojanja. U privatnom životu bila je neobuzdana. Tokom svoja četiri braka imala je najmanje pet pobačaja, tuce veza, a na vrhuncu slave volela je da za neobavezan seks, na brzaka, iskoristi razne servisere, kurire i raznosače koji bi se našli pred njenim vratima. U početku filmske karijere dobila je dva vredna Oskara, ali je zbog svoje čuvene zle naravi imala u Holivudu i mnogo neprijatelja.

Rasterećenje
SEKSUALNA psihologija Bet Dejvis zaintrigirala je jednog od njenih ljubavnika, režisera Vinsenta Šermana. “Njoj je očigledno bilo potrebno seksualno rasterećenje, ali tu nije bilo nekog uvoda ili završetka”, poverio se on.
“Mislim da u seksu nije volela da se oseća potčinjeno, to ju je vređalo, i u muškarce nije imala poverenja. Seks joj je bio biološka potreba, i kada ga nije bilo, sva energija koju ste kod nje videli bila je rezultat nezadovoljenja njenih seksualnih potreba.”
Najpoznatija uloga Bet Dejvis bila je verovatno ona sa Džoanom Kraford, uloga sestre u filmu “Šta se dogodilo sa bejbi Džejn”. Između dve velike zvezde nikada nije postojala ljubav i njihovo uzajamno nepoverenje i odbojnost izlazili su na videlo i za vreme snimanja filma.
Razlozi njihovog neprijateljstva leže trideset godina unazad. Džoana je bila verena za Frenšota Touna, i kasnije se udala za tog pohotnog glumca, koji je zbog svih tih gaćica koje je na zadnjem sedištu svog automobila sa mladih žena rascepao, za vreme studija bio poznat pod nadimkom Džek Trbosek.
Toun i Bet Dejvis snimili su film “Opasno”, koji joj je doneo prvog Oskara za ulogu filmske zvezde, alkoholičarke koja stari, i tada je odlučila da ga pridobije. Tom prilikom ju je odbio, ali zajedno su radili u filmu “Džezabel”, koji joj je doneo drugog Oskara, i ona se u njega zaljubila. Za vreme ove veze ostvarila je najbolje uloge. “Obožavala sam Vilija, bio je jedini muškarac sposoban da me kontroliše”, priznala je kasnije. “Seksualne varnice su bile tu od samog početka, ali sam na sceni mogla i da ga mrzim”.

Varnice seksa
U sledeĆem filmu je igrala sa Erolom Flinom, i sve je iznenadila zato što je svaki njegov pokušaj prezrivo odbila. Nije marila zbog njegove navodne biseksualnosti ili neprofesionalnog pristupa glumi. Na jednoj zabavi je srela vlasnika studija i vazduhoplovne kompanije Hauarda Hjuza, i sa njim otišla u krevet na prvom sledećem dogovorenom susretu.
Hjuz je često patio od “nervoze prvog susreta”,
bio je stidljiv i nespretan, čak i impotentan, dok Bet nije poradila na njemu. Bio joj je toliko zahvalan da je sledeći put svoju sobu ukrasio desetinama gardenija. One su prekrile krevet i Bet se godinama klela da je njihov miris osećala kad god je vodila ljubav. Postala je smelija i bez stida je dovela Hjuza u svoju kuću u Koldvoter kanjonu. Njen muž je u Njujorku čuo za ovu vezu. Tajno se vratio kući, postavio mikrofon ispod kreveta i iz podruma snimao seksualni odnos ljubavnika. Na traci je od Hjuza zaradio sedamdeset hiljada dolara, a od svoje žene se razveo.

Hrana u kantini
KADA je Amerika 1942. godine stupila u rat sa Nemačkom i Japanom, Bet Dejvis je pomogla u otvaranju “Holivudske kantine”, kluba na bulevaru Kehjuenga, gde su vojnici, mornari i vazduhoplovci mogli da piju, igraju i da se druže sa zvezdama koje su tu svake noći dolazile. Veza sa Džigom Jangom, dok su snimali “Staro poznanstvo”, prekinula se kada je on regrutovan u mornaricu, ali kad god su se njene frustracije pojavile, tu je bila kantina. Bet je odlazila tamo pet ili šest noći nedeljno i iz horde muškaraca oko sebe bez skrivanja odvodila odabranog. Glumac Džek Karson upitao je jednog vojnika šta je to kod nje toliko privlačno, a vojnik je odgovorio: “Čujem da se tuca kao lasica”.
Bet nije volela da glumi u komedijama, i u filmu “Junska nevesta” nije joj se dopala zvezda Robert Montgomeri. Javno ga je optužila da ju je pipkao ispod sena dok su se u jednoj sceni na farmi vozili kolima. Ispalo je da su to bile bubice, on za njom nije uopšte žudeo, jedva ga je interesovala.
Njen drugi muž postao je alkoholičar i izgubio je život kada je usled pada povredio glavu. Kratko nakon sklapanja braka sa Vilijemom Šerijem, on je dobio pozive i od Džoane Kraford, koja je želela da nadoknadi ono što je izgubila sa Frenšotom Tounom. Šeri je bio glumac bez angažmana i sumnjalo se da traži bogatu priliku. Kada je imala trideset devet godina, Bet je sa njim dobila prvo dete. Tri godine posle toga oni su se razveli. Glumica je okarakterisala seks kao “Božju šalu sa čovečanstvom”. Prošlo je četiri godine dok se u njenom životu nije pojavio novi čovek - “homoseksualac kome je bila potrebna prava žena da mu pokaže put”, rekla je prijateljima. On je imao dvadeset sedam godina, a Bet pedeset šest, i veza je brzo pukla. Onda je srela glumca Ričarda Tejta, ali između njih je postojala razlika od trideset godina. On priznaje da ju je uveo u svet kanabisa, i kada su prvi put otišli u krevet, ostali su u njemu “tri dana i četiri noći”. Bet Dejvis ostala je seksualno aktivna i u svojim šezdesetim godinama, a umrla je kada je imala osamdeset jednu.

Elvis u suknjici

PEVAČICA koja je postala poznata preko rok grupe "Big Brother and the Holding Company" iz San Franciska, jednom je pokušala da umiri publiku sa "My music ain't supposed to make you wanna riot, it's supposed to make you wanna fuck" (Moja muzika ne treba da vas navodi na pobunu već da se je...e)! Dženis Džoplin je bila neobuzdana žena pop scene Amerike šezdesetih godina. Na njenim koncertima muškarci su reagovali isto kao žene na koncertima Elvisa Preslija, ali su njeni zahtevi u odnosu na muškarce u njenom životu bili preveliki. Za vreme sedamdesetdvočasovnog putovanja železnicom kroz Sjedinjene Države kaže: "Bila sam samo sa pedeset muškaraca iz tog voza, možda je trebalo da se odmah vratim istim putem da bih bila sa još kojim".
Drugom prilikom, kada je sišla sa pozornice posle koncerta u Kaliforniji, rekla je: "Zašto ako sam tako velika zvezda ne mogu da budem čak ni povaljena?" To baš i nije bila istina, ali je istina da muškarci sa kojima je bila nisu dugo ostajali pored nje. Njeno ponašanje sigurno je bilo posledica njenih nedaća iz San Franciska, kada se 1961. godine tamo našla sama, bez novca za hranu ili džoint. Probala je sa prostitucijom, ali ni sa cenom od pet dolara nije imala dovoljno klijenata, pa se kasnije toga sećala: "J...a bih se tada sa bilo čim, posisala bih bilo šta, uzela bilo šta, međutim, tek posle, kada sam imala novac, to sam i radila. Gutala sam, pušila, lizala, šta god".
Dženis se vratila kući i počela da gradi svoju reputaciju u južnim državama, a onda je sa grupom "Big Brother" postala zvezda. Prema njenoj priči, ova rok grupa, koja je putovala po raznim mestima, poslala je svog agenta sa strogim naređenjem da je odvede u krevet i da sa njom potpiše ugovor. Dženis se uvek hvalila: "Je...la sam se sa 'Big Brother', toliko su me želeli za svoju glavnu pevačicu". U svakom slučaju, bio je to dobar posao. Na festivalu pop muzike u Montereju ova grupa i ona bili su otkrovenje, a njihov album "Cheap Thrils" lansirao ih je na sam vrh.

Najružniji muškarac
DEVOJKE su organizovale izbor najružnijeg muškarca na univerzitetu pa je neko surovo predložio Dženis. To je kod nje ostavilo trag zauvek, a kada je išla na turneje po Americi imala je običaj da mazne nekog tinejdžera dobrog izgleda, kome je imponovalo da ode u krevet sa poznatom rok zvezdom. Dženis priznaje: "Suviše sam ružna da bih pridobila muškarca kojeg stvarno želim". Ali, možda ih je odbijao njen neposredni pristup u stilu: "Ajmo iza scene da to odradimo."
Dženis je
bila pravi umetnik. Kao tinejdžerka umela je da piše i da slika, i ubrzo je postala dobar muzičar, a onda je otkrila da ima prirodan glas za bluz i da ljudi vole da je slušaju. Tako je počela njena karijera. Pevala je za jedno piće po kafićima i barovima u blizini kuće u Port Arturu u Teksasu; tu se upoznala sa drogama i pićem. Oblačila se kao bitnik, a ubrzo je postala i promiskuitetna ženska za dobar provod, spremna na sve, baš na sve.

Muško ili žensko
PRIPADNICE njenog pola bile su takođe laka roba i Dženis je na sceni oduševljeno vodila ljubav sa prijateljicama i drugim ženama. Nisu sve bile lezbijke, mnoge su bile biseksualke kao i ona sama, pa je bilo normalno da u besnu trojku uvedu i muškarca. Prilikom neplaniranih i neobaveznih avantura bila je jako obazriva, jer je uvek sumnjala da bi partner mogao da je finansijski iskoristi. Ali, u nastojanjima da sačuva poverenje momaka i devojaka koji su je poznavali i koji su se divili njenom talentu i talentu onih sa kojima je radila, priznala je da je često odglumila svoj orgazam. A onda se zaljubila.
Taj momak bio je zvezda velika kao i ona, pevač koji je postao glumac, Kris Kristoferson. Ali, Dženis nije imala sreće; došlo je do trojke u kojoj ona nije htela da učestvuje. Jedna od njenih ljubavnica zapala je za oko njenom voljenom, i kada je Dženis zahtevala da se opredeli, Kris je otišao sa onom drugom. Pevač kantri muzike Džo Mekdonald pojavio se na vreme, i to je bila njena poslednja veza; mada je trajala samo šest meseci, iz nje je koješta proisteklo.

Južnjačka uteha
DŽENIS Džoplin nije krila da voli burbon. Omiljeni joj je bio "Southern Comfort" (južnjačka uteha), i kada se upoznala sa šefom marketinga destilerije "Kentaki", privolela ga je da joj na poklon daruje bundu: "Za sve moje besplatno reklamiranje vašeg proizvoda", podsticala ga je ona. I naravno, dobila ju je.
Tokom celog svog odraslog doba života, od srednje škole, Dženis je bila na drogama, na svim vrstama droge, a svojim prijateljima je govorila: "Ne očekujem da ću doživeti tridesetu, i stvarno me je baš briga". Prvih devet meseci 1970. godine radila je ludo, bila je na turnejama, i sve vreme uzimala droge kako bi zadovoljila svoje potrebe i dobila energiju za nastupe. Te godine, usred rada na trećem albumu, Dženis je otišla u svoj apartman u holivudskom hotelu "Lendmark". Niko ne zna zašto, ali ubrizgala je sebi neobično veliku dozu heroina i sama izdahnula. Imala je dvadeset sedam godina.

Sve za princa

ŽIVOT Džozefine Beker bio je veoma raznovrstan. Njena porodica živela je u Sent Luisu, u jednoj sobi, ali ona je taj dom napustila sa trinaest godina. Prvi posao dobila je kod Besi Smit kao njena služavka. Za četiri godine postala je član grupe, a kada je otišla u Pariz, postala je prva crnkinja član „Foli Beržera“. Pretvorili su je i u pevačicu i igračicu. Na scenu je izlazila samo sa nizom banana oko struka i igrala ispred ogledala, što je i za „Foli Beržer“ bila novina.
Jedan od njenih prvih obožavatelja bio je bogati Arapin, koga je nazvala „šeik“. Ali, on je bio nizak i debeo, a Džozefina je volela da primi ljubavnika stojeći, oslonjena leđima na zid. „Ne može da podigne svoju stvar iznad mojih kolena“, objasnila je.
Pored toga što je bila visoka, bila je i izuzetno atraktivna. Mada svog oca nije upoznala, verovalo se da je bio bogati Španac, kome je porodica zabranila da se oženi njenom majkom Keri. Njen izgled oduševljavao je brojne obožavatelje, i posle razmene telegrama, počela je njena kratka i čudnovata veza sa princom Adolfom, naslednikom švedskog prestola. Kao i mnogi drugi, on je odlazio iza scene „Foli Beržera“ da se sretne sa pevačicom. Mada je bio oženjen, pozvao ju je da poseti Švedsku, a ona mu je sledećeg jutra poslala poruku s pitanjem: „Kada?“ Na njeno iznenađenje, odgovor je došao odmah: „Večeras!“ Zbog tako poznatog zaštitnika, „Foli Beržer“ je morao da se povinuje zahtevu i da joj da odsustvo, pa mu se Džozefina pridružila u luksuznom privatnom železničkom vagonu, i voz je krenuo iz Pariza u pravcu severne Evrope, prema Stokholmu. Princ ju je odveo u napušten kraljevski letnjikovac, gde su tajno ostali mesec dana.
Za vreme Drugog svetskog rata, Nemci, koji su držali Pariz pod okupacijom, znali su da je Džozefina ranije bila udata za biznismena Jevrejina, i da je radila za francuski pokret otpora. Ona je bila ta koja je obaveštajnim službama saveznika dala prve nemačke knjige sa šiframa, i nacisti su odlučili da ona mora da umre. Herman Gering ju je lično pozvao na večeru, i pod pretnjom revolvera bila je primorana da jede ribu zatrovanu cijanidom.
Otrčala je u kupatilo, pa se prema planu za bekstvo spustila kroz kanal za prljav veš do perionice, gde su je sačekali prijatelji i odveli na ispiranje želuca. Gospođica Beker borila se sa smrću mesec dana. Posle rata, Francuska joj je dala orden Ratnog krsta.
Pevačica je imala mnogo ljubavnika i muževa, ali kako nikad nije mogla da iznese celu trudnoću, odlučila se na usvajanje dece. Usvojila ih je jedanaest, sve iz različitih zemalja, i živeli su u njenom dvorcu van grada. Posle trijumfalne turneje po svojoj domovini, kao još velika džez pevačica, umrla je od srčanog udara kada je imala šezdeset osam godina.

SEKS, DROGE I DŽEZ
POČETAK života Bili Holidej bio je sve samo ne lak. Njena majka imala je samo trinaest godina kada ju je rodila u Baltimoru. Njen otac svirao je gitaru u nekoliko grupa, i često je bio na poslu. Kada je Bili silovana i poslata u reformističku školu, za staratelje je dobila učiteljice iz pogrešne grupe, tako da su joj lezbijke dale prve i praktične časove iz seksa. Kada je iz ove škole izašla, postala je prostitutka i zadovoljavala je klijente koji bi platili za seks sa tinejdžerkom. Ali, njen glavni posao bio je u burdelju, gde je radila kao poslužiteljka i potrčko. Prednost je bila u tome što je tako ušla u svet džeza. U javnoj kući uvek je bilo muzike i Bili je tu stekla prvo iskustvo u pevanju.
Bili je dobila svoje ime u detinjstvu. Eleonora je bila muškobanjasta pa ju je otac prozvao Bil. Ali u svetu muzike postala je poznata pod nadimkom Ledi Dej, i taj nadimak vuče poreklo iz danČa u javnoj kući. Ostale devojke počele su da je zovu Ledi Holidej. Veliki tenorsaksofonista Lester Jang skratio je njen nadimak, i kada su počeli zajedno da snimaju, ona je postala Ledi Dej.
Stekla je reputaciju nezasite partnerke. Skoro svi njeni ljubavnici bili su muzičari, pa je Bili često govorila: „Dobro i redovno vođenje ljubavi daje mom glasu boju strasti“. Ako publika nije bila zadovoljna, Bili, koja nikad nije nosila donji veš, podigla bi nakratko suknju, a ponekad bi se okrenula da bi je videli i otpozadi. Zbog toga su je voleli.

Škola u burdelju

EDIT Pjaf je mogla da peva džez, „le Be-bop“, ali su strastvene ljubavne pesme bile njen forte. Ova mala Francuskinja nije bila atraktivna; bila je jako mršava i manje od metar i po visoka, ali mogla je da kaže: „Imam male sise koje vise i nisku obešenu zadnjicu. Ipak mogu da imam muškarce, i tako ih upoznajem, jer u krevetu ne mogu da me lažu“. I nije čekala da je muškarac poželi. Kada joj se neki dopao, krenula bi za njim: sedela je na nizu predstava pariskog pozorišta opčinjena izboranim američkim glumcem Džonom Garfildom. Na kraju ga je pridobila, ali je to bilo samo za jednu noć.

Vrabac i bokser
MEĐU ljubavnicima Edit Pjaf bilo je mnogo poznatih ljudi, a jedan od njih bio je i svetski šampion u boksu u srednjoj kategoriji Marsel Serdan. Meč u Medison skver gardenu, u kojem je on preuzeo krunu od američkog boksera Tonija Zejla, još se smatra jednom od najlepših borbi svih vremena. Godine 1949. Edit je nastupala u Njujorku dok je Marsel bio u Francuskoj sa svojom ženom i troje dece. On je njoj jako nedostajao pa ga je nagovorila da doleti i da joj se pridruži. Poginuo je u avionskoj nesreći. Da ne bi izvršila samoubistvo, Pjaf je nedeljama bila pod sedativima.
Njen ljubavni život počeo je kada je bila vrlo mlada. Rođena je kao Edit Đovana Gasion, ali su je i otac i majka, putujući cirkuski igrači, napustili. Nju i njenu sestru Momon podigla je baka, koja je vodila jedan pariski burdelj. Tamo je Edit, kao maloletnica, zabavljala nekoliko muškaraca, a zatim izašla na ulicu kada je imala četrnaest godina, jer, kako je objasnila: „Želela sam da zadržim sav novac za sebe“. Kada nije imala mušteriju obično je pevala na ulici i to ju je vinulo u zvezde, jer je jedan od njenih prvih klijenata bio pozorišni impresario. Međutim, on je otkrio kvalitet njenog glasa. Promenio joj je ime, kupio novu odeću, pripremio za kabare i poslao tamo da nauči posao.
Tih ranih dana imala je dovoljno novca samo za krevet u sobi veličine čamca, i Edit je tamo odvela sestru Momon i mladog ljubavnika Luja Dipona. Niko od njih nije imao nikakvu primedbu, pa čak ni vlasnik hotela, kome je često plaćala kontrauslugom. Ali, kada je počela da radi na ulici a da peva unutra, njeno ime brzo je postalo poznato. Mnoštvo poznatih imena dolazilo je da sluša Edit Pjaf, a neki su, kao glumac Iv Montan
i pevač Šarl Aznavur, ostajali i posle koncerta. Njen životni kredo bio je: noć bez muškarca je kao dan bez sunca.
Kao i mnogim umetnicima pre nje, neprestana seksualna aktivnost dala je pevanju podstrek i strast po kojoj je postala poznata, a ostatak života proživela je istim ritmom, naporno radeći, mnogo pijući i probajući droge. Momon je opisala svoju sestru rečima: „Ljubomorna, posesivna, neprestano je izjedala svoje srce. U krevetu je bila divlja, vrištala je i urlala, pa je svoje dečake zaključavala u sobi dok ponovo nije bila spremna. Na svaki način ona je bila nepodnošljiva“. Pored niza ljubavnika imala je i dva muža, a umrla je sa četrdeset sedam godina, skroz istrošena, ali i ožaljena u celom svetu.

Jadi od ljubavnika

DA nije snimio nijedan drugi film, i sam način na koji je odglumio Reta Batlera, južnjačkog džentlmena, seksualno raskalašnog pokvarenjaka u "Prohujalo s vihorom", obezbedio bi mu večnu slavu. Ali tokom 23 godine Kler Gebl je bio pod ugovorom sa MGM studiom, tako da je za njih snimio šezdeset filmova, a pored toga još tuce. Iako je tokom svih tih godina bio glavna zvezda, osvojio je samo jednog "Oskara". Uprkos šarmu, muškom mačo stilu, poznatom dobrom izgledu i neosporavanom seksualnom magnetizmu, njegov ugled kao ljubavnika, među mnoštvom dama Holivuda koje je odveo u krevet, bio je prilično jadan.

LOŠ U KREVETU
ŽENIO se pet puta, a za sve partnerke sa kojima je igrao – bar po pričama urednika trač rubrika – bio je romantično vezan. Grejs Keli je išla sa njim na nudističko kupanje u Africi, a Džin Harlou je priznala da je bila gorko razočarana njegovim seksualnim mogućnostima. Imao je vatrenu aferu sa Džoanom Kraford, koja je jednom prokomentarisala: „Posedovao je više životinjske magije od bilo koga na svetu“. Ava Gardner bila je otvorenija: „Verujem da svaka žena koja radi sa Klerkom Geblom mora da oseća seksualnu potrebu preko svake granice“. Merilin Monro je priznala: „Kad ga samo pogledam sva se naježim“. Ali, žena koja će postati ljubav njegovog života i njegova treća žena, Kerol Lombard, rekla je: „Obožavam Klerka, ali on je loš u krevetu“. Ironično, ali uloga u filmu sa naslovom "Dogodilo se jedne noći", u kome igra novinskog izveštača, donela je ovom muškom seks-simbolu filmsku nagradu.
TRI godine su Klerk Gebl i prelepa Kerol Lombard bili presrećni, ali su beznadežno želeli da imaju decu. Savetovali su se sa vrhunskim lekarima, proučavali temperature i mesečne cikluse, brojali spermatozoide, i još mnogo toga. Kako je blizak prijatelj prokomentarisao: "Da je neko rekao Kerol da će da zatrudni ako to rade viseći sa prozora brzog voza, oni bi to tako i radili."
Klerkov otac lutao je naftonosnim poljima Srednjeg zapada tražeći posao, a porodica je išla za njim. Klerk je pronalazio posao pored njega, dok nije odlučio da postane glumac, radeći prvo iza scene kao žigolo, zatim u cirkusu, pa onda ponovo ispod šatre sa jednom putujućom pozorišnom družinom sa Zapadne obale. Igrao je manje uloge u nemim filmovima, a dobijao je uloge i kada se pojavio zvučni film. Ali, Holivud je sporo prepoznavao njegov potencijal, pa se vratio nazad u pozorište. Venčanje sa glumicom Džozefin Dilon donelo mu je sreću. Ona ga je podučavala u govoru i kada je sa trideset godina snimio dva zvučna filma, kao gangster u "Nabeđivanju" i "Noćnoj
negovateljici", MGM ga je lansirao u zvezdanu orbitu.

MODERAN “MAČO”
OD tada je uvek bio romantični heroj, bilo da je igrao kauboja ili plejboja, ljubavnika ili avanturistu. Ali, retko se pojavljivao golih grudi. Klerk Gebl je bio opsednut čistoćom, kao i svojom besprekorno čistom odećom, i pored toga što se svaka dva do tri sata tuširao, brijao je dlake na grudima i ispod pazuha. Bio je vrlo popularni lik iz filmskih studija, išao okolo sa kamermanima i filmskim tehničarima rađe nego sa zvezdama, vodio ih na pecanje i gađanje iz vatrenog oružja, i mada su mu sve te godine bile ispunjene nizom brakova, nikada nije bio muškarac samo jedne žene.

RATNI HEROJ
MAČO imidž sa filma postao mu je za vreme Drugog svetskog rata i pravi imidž. Klerk Gebl se prijavio kao dobrovoljac u američku vojsku, dobio čin majora i na kraju orden vazduhoplovstva za izuzetne zasluge i rezultate u bombarderskim zadacima.
Njegova druga žena bila je raspuštenica iz Teksasa, trinaest godina starija milionerka Rea Lenam. Uvek je govorio: „Starija žena je videla više, čula više, uradila više i zna više. Uvek ću izabrati stariju ženu“. Posle nje došla je gospođica Lombard. Bila je mala i plava, zabavna i vesela, i uzajamno su se zvali Ma i Pa (mama i tata). Brak ih je oboje promenio, iako bi on često odlutao sa raznim glumicama. Ona je zadržala svoj smisao za humor i jednom je nekom reporteru rekla: „Da, moj suprug je odbio da ostavi svoje otiske stopala pored Graumanovog Kineskog bioskopa. Učiniće to samo ako mu dozvole da ostavi i otisak svog đoke“.
Posle njene prerane smrti, posle samo tri godine braka, Klerk Gebl je, ostavivši za sobom ratne godine, pošao pravim putem ljubavi. Nije imao odbojnost prema skupim kol-gerlama: „Uvek mogu da im platim da odu“. Jednom je osobu u studiju zaduženu za publicitet iznenadio pitanjem: „Da li znate šta sve ove dame imaju zajedničko?“ Držao je fotografiju jedne od najvećih zvezda MGM-a i, mada je bio promiskuitetan, svojim seksualnim podvizima nikada se nije hvalio. „Imao sam ih sve, svaku od njih, na platnu i van platna“, objavio je on.
Klerkova četvrta žena, ali za kratko, bila je ledi Silvija Ešli, a posle nje Lombardovoj slična Kej Sprekles, koja ga je nagovorila da kupi ranč, gde ga je odvela u neku vrstu penzije. Tada je promenio smer, pa je na platno preneo svoj privatni život. Njegova poslednja uloga bila je lik starijeg kauboja u filmu "Neprilagođeni", u kojem je igrao sa Merilin Monro. Dve nedelje po završetku snimanja umro je zbog bolesti srca.

Seksom do cilja

OPIS “platinastoplava” nije postojao dok ga na ovu glumicu, jednu od prvih holivudskih seks-simbola, nije primenio ekscentrični milioner Hauard Hjuz, koji je režirao i producirao njen prvi veći film. Ubrzo posle toga hiljade mladih žena usvojilo je njen stil; Džin Harlou podstakla je širom zemlje ludilo za plavo obojenom kosom. Hjuz je režirao i njenu karijeru. Pošto je otkrio da ona više voli da ide bez grudnjaka - u stvari, bez ikakvog donjeg veša - naredio je garderoberkama u svom studiju da se za novu zvezdu sašiju haljine od satena, uz telo, sa veoma dubokim dekolteom. U ranim tridesetim godinama bila je senzacija na platnu, i noseći jednu od tih haljina izrekla je reči koje su žene širom sveta neprestano ponavljale, na ekranu i van ekrana: “Da li imate nešto protiv da uskočim u nešto udobnije?” Ovih deset reči bile su zaštitni znak Džin Harlou, isto kao i njena famozna kosa, i naravno, nijedna druga glumica nije se usudila da se pojavi u javnosti bez grudnjaka. Tih davnih dana prihvatila je savet jednog starog i mudrog kamermana, pa je svoje bradavice trljala ledom kako bi bile čvrste i stajale pravo, što je na snimcima iz blizine izgledalo posebno erotično, u to vreme čak i neprimereno.
Čim je stigla u Tinsel Taun, niz velikih holivudskih imena dospelo je na njenu listu pratilaca. Među prvima bili su Spenser Trejsi i Klerk Gebl, a poslednji je bio Vilijem Pauel. Urednici trač rubrika očekivali su da će se oni venčati. Možda su već bili i vereni kada je ona kolabirala i iznenada umrla. Neposredno pred sahranu, posle njegovog izlaska iz kapele u njenoj ruci ostala je jedna gardenija, s porukom: “Laku noć, najdraža draga”. Kasnije se saznalo da je Pauel za sebe rezervisao parcelu pored njenog groba.
Biografi su podeljenog mišljenja po pitanju da li je ona bila prirodno pohotna i promiskuitetna, i da li je prema seksu imala averziju i smatrala ga valutom za pravljenje karijere, ili je bila samo tipična zdrava devojka sa apetitom iznad prosečnog. Imajući u vidu njen izgled, broj slavnih glumaca koji su jurili za njom i publicitet koji je imala, pričale su se najrazličitije priče. Došla je iz Kanzas Sitija gde je i rođena. Pravo ime joj je bilo Harlin Karpentjer. Kada se njena majka preudala za Marina Bela, gangstera italijanskog porekla, cela porodica se preselila
u Los Anđeles. Njen očuh je zapazio njene mogućnosti.
Ona nije imala averziju prema filmu, i zahvaljujući njegovim vezama i dobrom agentu, dobila je nekoliko manjih uloga. Pokazala je da je prirodni komičar. Ali, Hauard Hjuz je prepoznao njen pravi talenat; pošto joj je dao ulogu u svom za to vreme najskupljem filmu uopšte, “Anđeli pakla”, stvorena je zvezda Džin Harlou. U roku od dve godine postala je glumica koja je u Holivudu ostvarivala najveće zarade. Za svojih dvadeset šest godina mnogo je proživela, imala mnogo ljubavnika, ali u stvarnom životu približavala se tragedija.
NjEN prvi seks nije bio lepo iskustvo, ali je obezbedio sredstva za željeni cilj. Kada je imala šesnaest godina, iako nije volela da bude van kuće, živela je u internatu. I zato, kada joj je sin bogatog bankara predložio brak, imala je skoro savršen razlog za odlazak iz škole. I pobegla je sa Čarlsom Mek Gruom koji je imao dvadeset jednu godinu.
Njen sledeći brak bio je još nesrećniji, ali ne i za Pola Berna, čoveka broj dva u MGM studiju, koji je od nje bio stariji više od dva puta. Pola Holivuda maštalo je o Džin Harlou, a ona je, kada je imala dvadeset jednu godinu, odlučila da se uda za niskog, nerazvijenog čoveka sa tankim usnama, koji je po rečima većeg broja glumica sa ambicijom da dođu na film, imao penis kao mali dečak. Ona je od njega očekivala da sluša o njenim problemima, izmišljenim ili pravim, i da ih razrešava, a on se nadao da će ova kraljica lepote da mu podigne seksualne sposobnosti. Čak je rekao prijatelju: “Svaki čovek dobija erekciju dok sa njom samo razgovara”.
To ju je podstaklo na seriju divljih avantura za jednu noć, sa statistima i kaskaderima, sa onima koje je odabrala u baru, sa prodavcima koji nisu mogli da poveruju šta im se događa - prijatelji im pogotovo nisu verovali. Griža savesti ju je mučila godinu dana, dok se nije ponovo udala, ovog puta za glavnog kamermana MGM studija Hala Rosona, ali taj brak je trajao samo osam meseci. Ona je veoma želela bebu, i kada joj je doktor rekao da je sterilna, to ju je potpuno uništilo. Dok je snimala film “Saratoga”, bubrezi su joj otkazali i ona se srušila usled uremije. Njena majka, pobožna sledbenica sekte sajentologa, nije dozvolila bilo kakvo lečenje dok nije bilo prekasno.

Pohota bez granica

POZNATA prvo kao bosa igračica, ponekada je preterivala i sa manjkom odeće na sceni. Jedan čikaški propovednik optužio ju je da se u javnosti pojavila “sa nedovoljno odeće da pokrije donje delove tela”. Njena reputacija pohotne glumice koja nimalo nije brinula za svoj imidž, kasnije se dopala njenim obožavaocima u Evropi i Americi. Ali ipak je ostala devica dok nije napunila dvadeset pet godina i, kada je odlučila da prekine sa neporočnošću, opet je otišla u krajnost. Posao je završio mađarski glumac Oskar Beregi koji je sa njom tokom jednog vikenda u Budimpešti bio u krevetu dan i noć. Kada se u ponedeljak vratila na scenu, bila je primetno iznurena, jedva je vukla noge, iako je njen ples bio poznat po gracioznosti i eleganciji.
Automobili i komunisti označili su Isidorin pad. Njeno dvoje dece i njihova dadilja izgubili su život pod bizarnim okolnostima kada se njen auto, parkiran u Parizu pored Sene, otkotrljao unazad i sa obale pao u reku gde su se svi udavili. Kasnije se udala za Rusa, i kada se vratila u Ameriku posle revolucije 1917. godine, zalagala se za konstruktivne, ali ne i popularne, stavove novog režima, pa je čak namerno na sceni nosila i crvenu maramu.
Nije naučila svoju lekciju; u stvari, iste godine Isidora je u Berlinu u svom seksualnom maratonu otišla nekoliko etapa dalje, provela je na leđima skoro dve nedelje - bilo bi nekorektno reći “u krevetu” - sa pozorišnim režiserom i scenografom Gordonom Krejgom. Krevet u njegovom stanu bio je suviše mali za dobar seks, a igračica je znala šta je čeka, pa su na pod pobacali ćebad i tu nastavili svoje frenetične orgije. Njen menadžer je, besan, otkazao predstave rekavši da je bolesna, i tražeći je, obilazio policijske stanice i hotele i pozivao njene nedavne ljubavnike, ali uzalud. Mada je on mislio da je kidnapovana, Isidora je u stvari odlučila da nadoknadi izgubljeno vreme. Imala je jedan veoma dobar razlog da upamti ovu ludu sezonu u Berlinu, rodila je kćerku Deidru.
Isidora se razlikovala od drugih. Njen stil je bio jedinstven i nije se zasnivao na baletu ili nekoj drugoj prepoznatljivoj klasičnoj igri - zasnivao se na garderobi - ili bolje rečeno na nedostatku garderobe - koji ju je sa dvadeset godina lansirao među zvezde. Kada je njen njujorški hotel izgoreo
u požaru, izgoreli su i svi njeni kostimi. Bila je primorana da napravi improvizacije, pa je bila prva koja se pojavila u providnim kostimima. Bili su takva senzacija da su postali njen zaštitni znak. Njena ponovo sašivena garderoba sastojala se od kostima pripijenih uz telo, prozračnih haljina i niza uskih zastava koje je nekada koristila umesto formalnih kostima, igrajući skoro gola. Ova igračica je retko ostajala dugo verna bilo kome. Karijera ju je vodila u mnoge gradove, i kada se jednom oslobodila svoje cenjene nevinosti, u svakom je imala ljubavnika. Kada se upoznala sa svojim obožavaocima, četvoricom sinova magnata Isaka Singera, proizvođača šivaćih mašina, koji je imao 23 dece, upoznala je i celu njegovu porodicu. Uselila se kod najstarijeg sina i u leglo brzo dodala i unuka. Kod Parisa Singera, prvog kompanjona van pozorišta, Isidora je ostala skoro sedam godina.
Tokom krvavih godina revolucije, Rusija je ispala iz njenog programa putovanja, ali se 1922. godine vratila u Moskvu, njoj uvek omiljeno mesto, i ostala dovoljno dugo da se prvi put uda, u svojoj četrdeset četvrtoj godini. Za Isidoru je seks uvek bio vrsta relaksacije, a njen izbor partnera uvek se zasnivao na jednom jedinom atributu, njihovim atletskim sposobnostima u krevetu. Njen muž br.1 upravo je bio postao pesnik laureat Rusije. Sergej Jesenjin, star samo 27 godina, već je bio zavisnik, između ostalog i od votke.
Njegovi histerični ispadi i sraman životni stil koštali su je bogatstvo. Na turnejama je plaćala vlasnicima hotela i menadžerima za razlupan nameštaj, a kako je bio pasionirani boljševik, kada ga je odvela kući preko okeana, razbesneo je celu Ameriku. Godinu dana kasnije poslala ga je nazad u Moskvu.
Isidora je vremenom izgubila na svom izgledu, pokretljivosti, kao i popularnosti, i smrt je na kraju bila tragedija koja je obeležila njenih 49 godina života. Živela je na jugu Francuske i pozirala je jednom kamermanu stojeći i mašući iz snažnog sportskog automobila - otvorenog italijanskog “bugatija”. Kada je šofer dao pun gas, gume su zaškripale a kola su krenula velikom brzinom. Oba kraja njenog dugačkog šala bili su uhvaćena paocima zadnjeg točka i naglo povučena, tako da su joj slomili vrat. Smrt je bila trenutna.




Utemeljivačica
Isidora je, prema misljenju istoricara igre, igraca, koreografa,
duhovna utemeljivacica moderne igre. To pre svega znaci da nacela igre
koja danas vidimo u modernoj igri razlicitih americkih i evropskih
trupa, imaju zajednickog sa onim sto je ona pocetkom veka zastupala -
da je umetnost zivot (Od samog pocetka ja sam igrala iskljucivo svoj
sopstveni zivot, pise Isidora u svojoj autobiografiji). I jedno i drugo
ona zasniva na slobodi (bila je protiv institucija - pozorisnih i
bracnih) i ljubavi (jedino su iskreni i neposredni ljudski odnosi
merodavni).


Inovatorka
Isidora umetnost shvata kao napor da se izrazi istina sopstvenog bica
gestom i pokretom, i zato igra treba da bude izraz fizicke slobode
(oslobodjena od ideoloskih pritisaka svake vrste). Osnovu - i umetnosti
i zivota - cini ljubav - umetnost se ne moze razdvojiti od ljubavi
(“umetnik je jedini ljubavnik, samo on ima cistu viziju lepote, a
ljubav je slika duse kojoj je dopusteno da se zagleda u neprolaznu
lepotu'').
Sopstvenost, sloboda, ljubav i lepota osnovni su stozeri Isidorinog
traganja za jednostavnim, iskonskim pokretima kojima se svakodnevno
uzdize na nivo umetnickog. Jednostavne gestove oblikuje u praznom
scenskom prostoru, oslobodjenog dekora (samo plave zavese upucuju da je
u pitanju pozoriste, a ne zivot), bosonoga, raspustene kose, obavijena
porozirnom tunikom, Isidora gradi put novom vidjenju smisla i cilja
igre u prostoru i vremenu. Ona negira umetnost baleta, a priznaje
umetnost duse (''Ubrajam sebe u neprijatelje baleta, jer smatr-am da je
to lazna i besmislena umetnost, zapravo, moje je misljenje da balet
uopste ne spada u umetnost'').
Igrala je na osnovu svoje intuicije, na osnovu onoga sto joj je
urodjena potreba, bez stvorenog plana unapred (kako je to cinio Fokin
ili neki drugi poznati i priznati koreograf). Zato su mnogi bili skloni
da njenu igru odrede kao improvizaciju, a taj sud vec vuce negativnu
konotaciju da je rec o necem ''nestudioznom''. Stanislavski zapaza da
''Duncanova nije u stanju da o svojoj umetnosti govori sistematicno i
logicno. Njoj su ideje padale na pamet slucajno, cesto izazvane
najneocekivanijim svakodnevnim dogadjajima''.

Bura sa trapeza

ZA najveće američke zvezde Holivuda tridesetih, četrdesetih i pedesetih godina, težak život u ranom detinjstvu bio je skoro preduslov za uspeh. Ali sigurno nijednom od njih nije bilo teže - i nijednom od njih to nije više pošlo za za rukom - kao Isuru Daniloviču, koji je prvo postao Izi Demski, i na kraju Kirk Daglas. Oba roditelja bili su Jevreji, imigranti iz Rusije koji nisu znali ni da čitaju ni da pišu, a Kirka i njegovih šest sestara podigli su govoreći kod kuće mešavinu jidiša i engleskog, tako da je njihov polazak u školu bio opterećen problemima. Otac je zarađivao za život skupljajući stare stvari u Amsterdamu, gornjem delu Njujorka. Bio je trgovac otpacima, kome su najvredniji bili njegov konj i kola.
Izi nije bio dobar učenik. Njegova autobiografija pod naslovom “Sin krpara” otkriva nam da su mu govorili: “Nisi ti materijal za koledž”, ali Izi je znao da je obrazovanje u koledžu bitno za ostvarenje njegovih snova da postane glumac. Nastavnica engleskog Luiza Livingston otkrila je da on voli da recituje poeziju, pa ga je upoznala sa romantičnim Bajronovim, Šelijevim i Kitsovim stihovima, dajući oduševljenom učeniku i dodatne časove. Rekla mu je: “Da bi bio veliki glumac, moraš biti i velika ličnost, moraš biti učen i obrazovan.” Brižna udovica, starija od njega skoro trideset godina, i više je nego obrazovala Izija, zavela ga je, i ovom svom najomiljenijem četrnaestogodišnjem učeniku, posle privatnih časova, počela da daje i časove seksualnog vaspitanja.
U “Sinu krpara” vidimo da nije imao uspeha kod nekih od najvećih lepotica tog vremena. Posle neuspeha sa Lorin Bekol, Talula Benkhed je na jednoj zabavi u studiju rekla novodošlici u Holivud: “Ne gledaj u mene tako, mladiću.” Ava Gardner je ušetala u njegovu sobu u dva noću. “On ima pištolj”, priznala je misleći na muža Frenka Sinatru - svi su boravili u istom hotelu. Kirk je doveden u iskušenje, ali ipak je nagovorio Avu da se vrati gore i, ništa se nije dogodilo. A onda, dok su zajedno igrali u filmu “Mangup i lepojka” zagrejao se za Lanu Tarner, ali pošto nisu mogli da se otarase njenog ljubomornog udvarača Fernanda Lamasa, ništa se nije dogodilo.
Njegova prva uloga kao zvezde u filmu “Šampion” donela mu je telegram čestitke od Džoan Kraford, za koju Kirk priznaje da je bila predmet njegovih ranih seksualnih fantazija. Telefonirao joj je da se zahvali, što se završilo dogovorom za sastanak. Nije shvatio da se pohlepna glumica pripremila da ga zavede. Opisao je šta se dogodilo kada su se vratili iz restorana: “Otišli smo nazad kod nje kući, ali nismo stigli dalje od foajea. Kada su se ulazna vrata zatvorila iskočila je iz haljine, imala je prelepo vitko telo i, na tepihu smo... Vođenje ljubavi je
bilo profesionalno, bez emocija i bez topline. Brzo sam izašao.”
Glumac opširno piše o svojim gorkim iskustvima mladog jevrejskog dečaka koji je rastao u Americi tridesetih godina, o antisemitizmu sa kojim se suočavao u srednjoj školi i kasnije, dok je preko leta tražio dobar posao. Pokušavao je u hotelima na obali jezera blizu kanadske granice, ali Izija su stalno odbijali. Kada je prvi put rekao “Don Demski” postao je potrčko u “Orčard hausu”, hotelu sa “ograničenjem”, što je značilo “bez Jevreja”. Vlasnica, privlačna dama, poverila mu se da nije podnosila Jevreje i mogla je da ih oseti na milju zbog njihovog čudnog mirisa. Ali mladi potrčko joj se dopao, pa ga je poslednje večeri te sezone odvela u krevet. “Mržnja može da postane takav afrodizijak, imao sam strašnu erekciju”, priznao je Kirk.
Imali su odnos, ona je stenjala i ječala, a on je čekao dok nije postalo prekasno da prekine. Onda joj je rekao: “To u tebi je obrezana jevrejska patka. Misliš li da ćeš biti uprljana, ili čak umreti? Ja sam Jevrejin, tebe j..e jedan Jevrejin”. Doživela je orgazam i ostala da leži u tišini, a on se obukao i izašao iz sobe, a onda i iz hotela. Ali sa antisemitizmom se suočavao i na fakultetu i na mnogim letnjim poslovima po drugim hotelima, u jednoj čeličani i prlikom rvanja po vašarima. Ime Kirk Daglas potiče iz dramske škole u Njujorku, predlog su dali kolege glumci iz pozorišta Tamarak kada je, 1939. sa dvadeset dve godine diplomirao.
Nije uspeo da zavede Lorin Bekol, ali upoznao je devojku koja će postati njegova prva žena, Dajana Dil. U prvoj ulozi na Brodveju, kao dečko koji pevajući raznosi telegrame, imao je da kaže samo četiri reda teksta, a onda je Amerika ušla u rat i Kirk je otišao u mornaricu.
Mada se posle rata prvo vratio u Njujork, Kirk Daglas je posle nekoliko meseci krenuo u Holivud. Dajana mu je podarila dva sina, ali brak se raspao. Kao neženja, postao je pratilac Rite Hejvort, koja se nešto ranije razvela od princa Ali-Kana. Marlen Ditrih ga je negovala dok je imao zapaljenje pluća, koje je zaradio na jednom snimanju u Vajomingu. Sa njom je to bio “seks pun nežnosti”. Objasnio je: “Ako vam nije dobro, izgleda da vas onda ona više voli.”
Zatim se Kirk upoznao sa Pjer Anđeli na snimanju filma o cirkusu “Priča o tri ljubavi”. “Ostavila je na mene snažan utisak. Bio sam zaluđen trapezom, visinom i Pjer”, kazao je on. Pre završetka snimanja dogovorili su veridbu - ona je imala devetnaest, a on trideset pet godina. Međutim, njena opsesivna i nametljiva majka kvarila je svaki njegov romantični potez, a i nevina italijanska devojka je takođe igrala svoje igre. Pre nego što su se razišli Pjer je izvršila samoubistvo.

Kučka van filma

PRAVO ime bilo joj je Lusil Lesije. Igrala je na Brodveju kao Bili Kasin, a kasnije je bila poznata i pod imenima koja su bila nekako suprotna jedno drugom - “prva kraljica filma” i “otrov za biletarnice”. MGM studio je doveo igračicu iz Njujorka u Los Anđeles, poslao je u školu glume, stavio na strogu dijetu i angažovao vrhunskog stomatologa kako bi dobila savršen osmeh. Iz jednog otrcanog časopisa za fanove usvojila ime Džoan Kraford, i krenula u pedesetogodišnje snimanje filmova. Ali van platna verovatno je bila kučka; napravila je precizan dnevni, nedeljni i mesečni raspored časova za muža broj 3, manje poznatog glumca Filipa Terija, odvojivši za njega poneki popodnevni sat za seks koji je nazivala “Vreme sa Filipom”.
Glumica je jako želela da ima decu i porodicu, i nekoliko puta je ostala trudna, ali trudnoću nije iznela do kraja. Godine 1939. odlučila se na usvajanje - ćerka je dobila ime Džoan Kraford mlađa - a pet godina kasnije sin je dobio ime Filip Teri mlađi, po njenom tadašnjem mužu. Kada se razvela, deci je promenila imena u Kristina i Kristofer i dala im prezime Kraford. Tri godine posle toga usvojila je još dvoje. Keti i Sintija bile su bebice koje je smatrala 'bliznakinjama’, iako su devojčice rođene sa četiri meseca razlike, u dve različite porodice, i nisu ličile jedna na drugu.
To je bilo svakako neobično, jer Džoan nikada seks nije tretirala kao dužnost. I Daglas Ferbanks Junior i Frenšot Toun bili su njeni muževi, Spenser Trejsi i Klerk Gebl njeni ljubavnici, i ona je bila jedna od glumica koja je Gebla, božanstvenog muževnog muškarca na platnu, opisala kao “lošeg u čemu je to važno”. Ona je bila toliko odlučna da ga napali i poboljša njegov učinak, da je Gebl kasnije potvrdio da je izmišljao sve moguće načine da izbegne seksualne zamke koje mu je Džoan Kraford postavljala. Ona je na kraju odustala.
Dva puta je javno okrivljena za brakolomstvo, i oba puta je imenovana za krivca u tuđoj brakorazvodnoj parnici. Ispred kamere je bila dramatična, a u stvarnosti je bukvalno znala kako da šokira. Uvek je bila upadljiva, a ponekad ekscentrična, i oni koji su odlazili kod nje na sastanak i večeru nikada nisu znali šta da očekuju - na vratima se često pojavljivala u providnom vešu, stavljajući posetiocu do znanja svoj plan za prvi deo večeri.
Kada je jednom svoju prvu svekrvu Meri Pikford razbesnela, ova joj je rekla: “Ako učiniš da postanem baka, obećavam da ću te ubiti”. Prvo je imala pobačaj, a zatim spontani pobačaj, a onda se brak sa Daglasom Ferbanksom raspao. Sledeći brak raspao se nekako na drugi način; došla je iz studija kući prerano i zatekla Frenšota Touna u krevetu sa nekom mladom glumicom. Njen treći brak se nekako
održao. Za Terija se udala mesec dana pošto ga je upoznala. Nikada nisu jedno drugom odgovarali, ali su one druge, dečje spavaće sobe postale popunjene, i Džoan je na kraju mogla da kaže da ima srećnu porodicu.
Teško je dokazati istinitost priča o prvim godinama Džoan Kraford na sceni, ali te priče su začinjene dokazima o nekim okolnostima koje ukazuju na to da su one istinite. Čovek odgovoran za publicitet u kompaniji MGM pokušavao je od medija da sakrije priče o njenom privatnom životu i ružnom postupanju sa decom kod kuće, ali je ona sama krenula u akciju da uništi tragove iz vremena kada je snimala filmove sa scenama seksa, iz dvadesetih godina, pogotovu kratki nemi film “Kauč za dobijanje uloge”.
Oni kojima se svojevremeno poverila, dvadeset godina kasnije su rekli da je ona, kada je bila na vrhuncu karijere, iznajmila detektiva da pronađe i uništi sve kopije. To ju je koštalo sto hiljada dolara, ali ju je detektiv izvestio da jedan kolekcionar odbija da proda fotografije na kojima je ona gola, pravljene na osnovu filmskih isečaka. Nekoliko nedelja kasnije, njegova kuća izgorela je, uključujući i vlasnika slika.
Kako je Džoan otkrila u svojoj autobiografiji pod nazivom “Džoanin portret”, napisanoj 1962. godine, kao dete je patila zbog nezainteresovanosti roditelja i fizičke zloupotrebe, pa se i prema svojoj deci odnosila na isti način. Kada je imala četrdeset devet godina, posle tri muža glumca, udala se za poslovnog giganta Alfreda Stila, predsednika “Pepsi-kole”. On je Džoan postavio za direktora, pa su zajedno putovali po svetu reklamirajući njegovu kompaniju. Ali, ona je odbila da zauvek napusti status zvezde i legende Holivuda - sledeće godine, kada joj je dodeljena uloga u filmu “Tužna pesma”, Krafordova je otišla kod režisera ovog filma Čarlsa Voltersa. Uvek je imala dobru liniju; ušetala je kod njega kući samo u kućnoj haljini koju je razgrnula, objavljujući: “Mislila sam da hoćeš da vidiš ono sa čime ćeš morati da radiš“.
IMALA je četiri muža, i oni su morali kod nje da se usele. Svaki je trajao po četiri godine, i kada su se iselili, Džoan Kraford je uvek učinila dve stvari: promenila bi naziv svog imanja u Holivudu, i promenila bi sve daske na ve-ce šoljama u kući. Mada je priznala da je to ponašanje bilo bizarno, nikada nije otkrila šta ju je nagnalo da to čini.
Alfred je umro od srčanog udara, posle uobičajene četiri godine braka, kada je ona imala samo pedeset tri, i bila još aktivna, neposredno pred ostvarenje svoje najpoznatije uloge, uz Bet Dejvis, u “Šta se dogodilo sa Bebi Džejn?” Džoan Kraford je bila jedna od najlukavijih i najglamuroznijih glumica koje je Holivud ikada lansirao.

I kraljevi i grofovi

BILA sam jedna od velikih ljubavnica devetnaestog veka - rekla je glumica Sara Bernar. Nije to bila naivna opaska u cilju hvalisanja, jer ona je uglavnom govorila istinu: kraljevi, prinčevi i carevi najmanje sedam evropskih zemalja bili su njeni i više nego obožavaoci. Dok je bila maloletna, imala je ambiciju da postane opatica. Ali, njena majka, neudata kurtizana koja ju je uglavnom ignorisala kao dete, uvidevši da se devojčica oporavila od tuberkuloze i da se pretvara u zanosnu lepoticu, iskoristivši svoj uticaj kod poslednjeg ljubavnika, vojvode od Morneja, uspela je kćerku da nagovori da se upiše na Pariski konzervatorijum.
Mada priznaje da je imala "hiljade ljubavnika", Sara je imala samo jednog supruga, lepog grčkog plejboja koji je kratko vreme bio i grčki diplomata. Aristides Damala je bio deset godina mlađi od nje, i tokom jednogodišnjeg braka sa njom bio je u centru više afera sa velikim publicitetom, tako da ga je ostavila. Ali, sedam godina kasnije, dok je umirao od droge, Sara ga je negovala do samog kraja.
Njena karijera na sceni počela je u Komedi fransez, ali njen prirodan talenat i divan glas omogućili su joj nastup u ozbiljnijim ulogama. U intervjuu, kada je glumila u predstavi "Kraljica Marija", Sara je izjavila: "Karijera moje majke podrazumevala je kuću punu muškaraca. Ja sam prema muškarcima i toj vrsti ropstva stekla averziju, i koliko god to bilo unosno, nisu me privlačili".
U njenim dvadesetim godinama su je poštovali i udvarali joj se širom Evrope talentovani muškarci koji su se divili njenim sposobnostima na sceni. Dramski pisci Oskar Vajld i Viktor Igo vodili su je na pića i večere, ilustrator Gistav Dore ju je hrabrio, a pesnik i romanopisac Emil Zola ju je obožavao. Svi oni su dolazili da je gledaju na sceni, ulazili i izlazili iz njenog života van scene, i takmičili se sa nizom evropskih monarha za njenu naklonost.
Kod kuće, u Parizu, bio je to princ Napoleon, sinovac Bonaparte, zatim španski i italijanski kraljevi Alfonso i Umberto, koji su je u Madridu i Rimu na svojim dvorovima javno proslavili... i dobili svoje uloge u pričama o tome šta se dogodilo kada su se svetla ugasila.
S druge
strane Lamanša, javno se pojavljivala s princom od Velsa koji je kasnije postao kralj Edvard VII. Pre nego što su se uopšte i sreli, austrijski car Franja Josif poslao je iz Beča gospođici Bernar veliki broj pisama i ekstravagantnih poklona. Nemački nadvojvoda Fridrih pozvao ju je na oporavak od duge bolesti u svoj porodični zamak, a danski kralj Kristijan poveo ju je na jedrenje oko Zelandskih ostrva.
Kada je imala trideset šest godina, formirala je svoju trupu i sa njom počela da obilazi svet, dobijajući tako od svojih ljubitelja i obožavalaca javni oproštaj za sraman ljubavni život. Mnogi njeni ljubavnici bili su njeni glavni partneri tamo gde je nastupala, prvo u Londonu i Parizu, a onda u Berlinu, Njujorku i San Francisku. Sa šezdeset šest godina je u Americi imala vezu sa Luom Telegenom koji je tada tek bio napunio trideset. "Najslavnije doba mog života bile su četiri godine turneja sa Sarom Bernar", napisao je on kasnije u priči o svom životu.
UBRZO posle njenog sedamdesetog rođendana, hirurzi su Sari amputirali desnu nogu, ali pozorište je i dalje ostalo njen život, i uloge su pisane specijalno za nju u invalidskim kolicima na sceni. Kada su je pitali da li bi se sada odrekla ljubavi, ova čudesna žena je odgovorila: - Tek kada poslednji put izdahnem. Ono što ostaje od moje energije i moje vitalnosti vezano je isključivo za njihovu pokornost mojoj sudbini kao žene.
Ona je nesumnjivo bila ekscentrična koliko i talentovana, i kada je obelodanila da želi da bude sahranjena u kovčegu od ružinog drveta obloženom crvenim satenom, njena slava dobila je i drugu dimenziju. Taj sanduk bio je za nju pripremljen kada je tuberkuloza pretila da joj prerano, dok je bila maloletna, prekine život. Ona je taj sanduk sačuvala i priznala da je često u njemu spavala.
Sara Bernar, za koju su lekari rekli da neće doživeti svoj dvadeset prvi rođendan - tuberkuloza ju je mučila celog života - bila je stvarno čudesna žena. Bila je do bola mršava - u jednoj ranijoj kritici hvaljena je kao "ispolirani skelet" - ali imala je izuzetnu energiju i skoro do svoje smrti u sedamdeset osmoj godini ona je glumila i režirala.

Kučka van filma

PRAVO ime bilo joj je Lusil Lesije. Igrala je na Brodveju kao Bili Kasin, a kasnije je bila poznata i pod imenima koja su bila nekako suprotna jedno drugom - “prva kraljica filma” i “otrov za biletarnice”. MGM studio je doveo igračicu iz Njujorka u Los Anđeles, poslao je u školu glume, stavio na strogu dijetu i angažovao vrhunskog stomatologa kako bi dobila savršen osmeh. Iz jednog otrcanog časopisa za fanove usvojila ime Džoan Kraford, i krenula u pedesetogodišnje snimanje filmova. Ali van platna verovatno je bila kučka; napravila je precizan dnevni, nedeljni i mesečni raspored časova za muža broj 3, manje poznatog glumca Filipa Terija, odvojivši za njega poneki popodnevni sat za seks koji je nazivala “Vreme sa Filipom”.
Glumica je jako želela da ima decu i porodicu, i nekoliko puta je ostala trudna, ali trudnoću nije iznela do kraja. Godine 1939. odlučila se na usvajanje - ćerka je dobila ime Džoan Kraford mlađa - a pet godina kasnije sin je dobio ime Filip Teri mlađi, po njenom tadašnjem mužu. Kada se razvela, deci je promenila imena u Kristina i Kristofer i dala im prezime Kraford. Tri godine posle toga usvojila je još dvoje. Keti i Sintija bile su bebice koje je smatrala 'bliznakinjama’, iako su devojčice rođene sa četiri meseca razlike, u dve različite porodice, i nisu ličile jedna na drugu.
To je bilo svakako neobično, jer Džoan nikada seks nije tretirala kao dužnost. I Daglas Ferbanks Junior i Frenšot Toun bili su njeni muževi, Spenser Trejsi i Klerk Gebl njeni ljubavnici, i ona je bila jedna od glumica koja je Gebla, božanstvenog muževnog muškarca na platnu, opisala kao “lošeg u čemu je to važno”. Ona je bila toliko odlučna da ga napali i poboljša njegov učinak, da je Gebl kasnije potvrdio da je izmišljao sve moguće načine da izbegne seksualne zamke koje mu je Džoan Kraford postavljala. Ona je na kraju odustala.
Dva puta je javno okrivljena za brakolomstvo, i oba puta je imenovana za krivca u tuđoj brakorazvodnoj parnici. Ispred kamere je bila dramatična, a u stvarnosti je bukvalno znala kako da šokira. Uvek je bila upadljiva, a ponekad ekscentrična, i oni koji su odlazili kod nje na sastanak i večeru nikada nisu znali šta da očekuju - na vratima se često pojavljivala u providnom vešu, stavljajući posetiocu do znanja svoj plan za prvi deo večeri.
Kada je jednom svoju prvu svekrvu Meri Pikford razbesnela, ova joj je rekla: “Ako učiniš da postanem baka, obećavam da ću te ubiti”. Prvo je imala pobačaj, a zatim spontani pobačaj, a onda se brak sa Daglasom Ferbanksom raspao. Sledeći brak raspao se nekako na drugi način; došla je iz studija kući prerano i zatekla Frenšota Touna u krevetu sa nekom mladom glumicom. Njen treći brak se nekako održao. Za Terija se udala mesec dana pošto ga je upoznala. Nikada nisu jedno drugom odgovarali, ali su one druge, dečje spavaće sobe postale popunjene, i Džoan je na kraju mogla da kaže da ima srećnu porodicu.
Teško je dokazati istinitost priča o prvim godinama Džoan Kraford na sceni, ali te priče su začinjene dokazima o nekim okolnostima koje ukazuju na to da su one istinite. Čovek odgovoran za publicitet u kompaniji MGM pokušavao je od medija da sakrije priče o njenom privatnom životu i ružnom postupanju sa decom kod kuće, ali je ona sama krenula u akciju da uništi tragove iz vremena kada je snimala filmove sa scenama seksa, iz dvadesetih godina, pogotovu kratki nemi film “Kauč za dobijanje uloge”.
Oni kojima se svojevremeno poverila, dvadeset godina kasnije su rekli da je ona, kada je bila na vrhuncu karijere, iznajmila detektiva da pronađe i uništi sve kopije. To ju je koštalo sto hiljada dolara, ali ju je detektiv izvestio da jedan kolekcionar odbija da proda fotografije na kojima je ona gola, pravljene na osnovu filmskih isečaka. Nekoliko nedelja kasnije, njegova kuća izgorela je, uključujući i vlasnika slika.
Kako je Džoan otkrila u svojoj autobiografiji pod nazivom “Džoanin portret”, napisanoj 1962. godine, kao dete je patila zbog nezainteresovanosti roditelja i fizičke zloupotrebe, pa se i prema svojoj deci odnosila na isti način. Kada je imala četrdeset devet godina, posle tri muža glumca, udala se za poslovnog giganta Alfreda Stila, predsednika “Pepsi-kole”. On je Džoan postavio za direktora, pa su zajedno putovali po svetu reklamirajući njegovu kompaniju. Ali, ona je odbila da zauvek napusti status zvezde i legende Holivuda - sledeće godine, kada joj je dodeljena uloga u filmu “Tužna pesma”, Krafordova je otišla kod režisera ovog filma Čarlsa Voltersa. Uvek je imala dobru liniju; ušetala je kod njega kući samo u kućnoj haljini koju je razgrnula, objavljujući: “Mislila sam da hoćeš da vidiš ono sa čime ćeš morati da radiš“.
IMALA je četiri muža, i oni su morali kod nje da se usele. Svaki je trajao po četiri godine, i kada su se iselili, Džoan Kraford je uvek učinila dve stvari: promenila bi naziv svog imanja u Holivudu, i promenila bi sve daske na ve-ce šoljama u kući. Mada je priznala da je to ponašanje bilo bizarno, nikada nije otkrila šta ju je nagnalo da to čini.
Alfred je umro od srčanog udara, posle uobičajene četiri godine braka, kada je ona imala samo pedeset tri, i bila još aktivna, neposredno pred ostvarenje svoje najpoznatije uloge, uz Bet Dejvis, u “Šta se dogodilo sa Bebi Džejn?” Džoan Kraford je bila jedna od najlukavijih i najglamuroznijih glumica koje je Holivud ikada lansirao.

Madona: original ili večita kopija?!

Pogledajte sve fotografije i sami prosudite da li je Madona originalna ili je možemo gledati kao večitu kopiju drugih… Doduše, jako uspešnu kopiju…


















tracara.com/ madona-original-ili-vecita-kopija/

Tvrdnja da najlepše žene sveta baš i nisu imale sreće u životu, odnosno ljubavi, potvrđuje i Merilin Monro. Holivudska boginja, koja je nudila vrlo eksplicitan odgovor na pitanje zašto muškarci više vole plavuše, tragala je za ljubavlju i muškarcem koji u njoj neće gledati ikonu filmskog platna, već živo biće sa svim svojim nesavršenostima i manama. Međutim, njen prvi suprug Džo di Mađo odlučno je zahtevao da Merilin na vrhuncu karijere napusti glumu, posveti se porodici i rodi bar četvoro dece, dok pisac Artur Miler nije mogao da podnese što se nije oženio likom iz filma već osobom od krvi i mesa. Najomiljeniji američki predsednik ubijao je njeno srce, a najmoćniji američki muškarci tretirali su je kao trofej u galeriji svojih životnih uspeha. Gladna ljubavi, teško se odupirala zagrljaju svakog novog muškarca i svakog je volela istom strašću sa kojom je na kraju popila preveliku dozu tableta i okončala svoj život.



[You must be registered and logged in to see this link.]

Marija Kalas, koju su nazivali najlepšim sopranom u istoriji muzike, od čije bi interpretacije „Norme” proplakao i kamen, do kraja života plakala je zbog grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa. Nakon njegovog upornog osvajanja, operska diva ostavila je muža, zapostavila muzičku karijeru i pevala od sreće samo u ljubavnom zagrljaju Onazisa, da bi je on, nakon samo nekoliko godina strasti, zamenio udovicom američkog predsednika Džona Kenedija. Iako je brak sa Džeki kratko trajao, Marija Kalas nikad nije prebolela Onazisovu izdaju. Pokušala je da se vrati pevanju, ali ju je glas sve češće izdavao. Međutim, kada je 1975. godine na svojoj japanskoj turneji čula za Onazisovu tešku bolest, dojurila je u Pariz da bi uz umirućeg muškarca, koga je zvala ljubavlju svog života, provela poslednje nedelje njegovog života. Umrla je dve godine nakon njega, ne dočekavši svoj 54. rođendan.



Sličnu sudbinu je imala i Dora Mar, pariska lepotica i vrhunski umetnički fotograf, koja je u 27. godini upoznala šezdesetogodišnjeg Pabla Pikasa i do smrti živela samo od uspomena na zajedničke dane. Legenda kaže da je slavni slikar osvojio njenu ljubav kada joj je pružio iluziju ekskluzivnog pristupa u njegov stvaralački svet, dozvolivši joj da bude prisutna dok je slikao Gerniku i da ga fotografiše u činu stvaranja ovog remek-dela. Kada je dobio trajnu vizu za njeno srce, varao ju je, ponižavao i na kraju ostavio zbog još mlađe žene. Ali, ona ga nikad nije zaboravila i nikoga više nije zavolela. Do kraja života živela je u izolaciji, okružena Pikasovim umetničkim delima koja je odbijala da proda čak i kad se našla na rubu egzistencije. Ostavila je fotografiju i ostala upamćena po svojoj izjavi: „Nakon Pikasa, ostaje vam samo Bog”.

Bog u ljudskom obliku za ikonu holivudskog filma Avu Gardner bio je profesionalni srcelomac Frenk Sinatra. Fatalni susret desio se dok su oboje bili u braku. Sinatra joj se udvarao punih sedam godina, ali su problemi izbili odmah nakon njihovog venčanja. Frenkova karijera pretrpela je ogroman udarac zbog razvoda, obožavatelji su ga zasuli mržnjom zbog napuštanja supruge i troje dece, bio je na rubu bankrota i u viru alkohola, a Ava je tih godina bila najsjajnija zvezda u sazvežđu holivudske galaksije. Poštovana i cenjena, uspela je da nagovori holivudske filmske producente da angažuju Sinatru koji je nakon nekoliko sjajnih filmskih uloga povratio svoju popularnost. Ali, bračna sreća je kratko trajala, a u svakodnevicu ovog slavnog para uselile su se svađe, opijanje, ljubomora i šamari. Nakon sedam godina uzajamnog mučenja par se razveo. Frenk je posle razlaza sa Avom sklopio još dva braka a holivudska princeza nikad više nije stala pred matičara. U memoarima napisanim u sutonu svog života Ava je priznala: „Imali smo burnu i strastvenu vezu koja se nije dobro završila. Ali, Frenki je bio najveća ljubav mog života”.



Mnoge od najlepših žena sveta kraj života dočekale su u samoći, depresiji i sećanju na muškarce koji su ih najviše povredili. Prva devojka sa prostora bivše Jugoslavije Nikica Marinović, dobila je titulu najlepše Evropljanke i postala je prva pratilja mis sveta 1966. godine. Ona je izvršila samoubistvo u 61. godini. U površnom policijskom izveštaju piše da je Nikica vratila bogu ulaznicu za život zbog preteškog bremena depresije, a prijatelji ove lepotice kažu da je ona godinama živela sama i u društvu uspomena i fotografija, u društvu nemih svedoka jedne mladosti i života koji je počeo kao bajka, a završio se kao tragedija. Lepotica, za kojom je uzdisala jača polovina bivše Jugoslavije i koja se kretala u elitnim krugovima evropske buržoazije i beogradskog džet-seta i bila tajni predmet želje najpoželjnijih jugoslovenskih muškaraca, okončala je život u potpunoj samoći.
Iako je lepota postala uslov za izlazak iz siromaštva i prosečnosti, iako se životni snovi lepih žena ostvaruju po holivudskom scenariju, istorija je i dalje prepuna lepotica zbog kojih je čovečanstvu zastajao dah a koje su iza kamera i naslovnih strana vodile usamljen i sumoran život.



[You must be registered and logged in to see this link.]

lijepe ali sa puno pudera, a bez pudera i ostalih pomada nisu tako lijepe moze li usporedba takvih fografija ako tko ima