Ruska narodna medicina

Beli i crni luk sprečavaju trombozu

Stvaranje ugrušaka u krvnim sudovima može dovesti do infarkta miokarda i moždanog udara (šlog), koji su najčešći uzrok smrti u savremenom društvu. Borba protiv stvaranja krvnih ugrušaka može znatno produžiti životni vek, a može se uspešno voditi jednostavnim prirodnim lekovima, među kojima su najefikasniji crni i beli luk.



Od davnina se zna da crni i beli luk produžavaju život. U starim Egipatskim papirusima crni luk se naziva tonikom za krv. Rusi tvrde da votka uz dodatak belog luka poboljšava krvotok. Francuski seljaci daju konjima crni i beli luk da bi im rastvorili ugruške u nogama. Ti narodni lekovi nisu bez osnova. Više naučnih istraživanja je potvrdilo da sastojci crnog i belog luka deluju protiv ugrušaka u krvi.



Lekoviti sastojci belog luka

Najpoznatiji antitrombotički sastojak belog luka je ahoin (po španskoj reči ajo što znači beli luk). Njegov efekat je bolji od dejstva aspirina. Aspirin deluje antikoagulansno smanjujući stvaranje tromboksana. Ahoin ima to dejstvo, ali osim njega ima još sedam načina da spreči slepljivanje trombocita i stvaranje ugruška. Osim ahoina u crnom i belom luku je nađeno više sastojaka koji deluju protiv grušanja krvi, među kojima je glavni adenozin.

Sastojci belog luka ne deluju samo preventivno, oni imaju sposobnost da već formirane ugruške rastvore i poboljšaju cirkulaciju krvi.



Kako beli luk najbolje deluje?

Dovoljno je da se dnevno pojede dva do tri čena belog luka, da bi se dobilo njegovo antitrombotičko dejstvo. Može da se jede sirov ili kuvan, a najefikasnije je ako se jede svakodnevno. Beli luk je mnogo efikasniji gnječen nego seckan. Gnječenjem se oslobađaju enzimi i alicin koji prelazi u ahoin. Kuvanjem se takođe oslobađa ahoin. Najbolje je da se kuva sa paradajzom ili drugim namirnicama koje oslobađaju kiselinu, pri čemu su dovoljne sasvim male količine tih namirnica.

Ako se izgnječen beli luk prekrije sa malo votke i ostavi par dana da stoji nepokriven oslobađa se dosta ahoina. Na tome je zasnovan ruski narodni lek za razblaženje i čišćene krvi. Postoje naučna istraživanja koja su potvrdila da narodni recept zaista deluje. Poznata grčka salata oslobađa dosta ahoina. Kod nje se gnječen beli luk meša sa sirom feta i maslinovim uljem.



Crni luk blokira masti

Crni luk sprečava slepljivanje trombocita i nastanak ugrušaka i poboljšava rastvaranje već formiranih ugrušaka. Efikasan je kuvan i sirov i treba ga jesti svakodnevno. To je posebno važno za osobe sa bolestima srca i krvnih sudova, kao i za sve ostale koji dosta jedu masnu hranu.

Masna hrana znatno povećava zgrušavanje krvi, a umanjuje njihovo rastvaranje. Ako se jede sa crnim lukom to njeno dejstvo se u velikoj meri umanjuje. Manje od pola šolje crnog luka (oko 60g) bi trebalo pojesti dnevno.

Izvor

Dugovečni narodi

Postoje određeni narodi koji su zaintrigirali pažnju javnosti svojom dugovečnošću, pa su se i naučnici zainteresovali za uzroke ovog fenomena.

ABHAZIJA (GRUZIJA). Hiljadama godina kavkaski region Abhazije i ljudi koji žive između Crnog i Kaspijskog mora bili su poznati po tome da žive duže nego ostali. Njihova snaga i izdržljivost su postali legendarni.

Za mnoge ljude se tvrdilo da su stari više od 130 godina, kao i da je izvesni Širali Muslimov umro u 167. godini. Iako postoje velike sumnje u tačnost ovih podataka, nepobitno je da veliki broj starih ima blizu 100 godina i više. Pored toga ima mnogo vitalnih devedesetogodišnjaka. Pripadnici ovog naroda veoma mnogo polažu na svoj dobar izgled i vitalnost i jedna od najvećih vrednosti ovih naroda je dostizanje dugovečnosti. Veoma česta pojava je da muškarci postaju očevi u svojim 90-im, a žene rađaju u svojim kasnim 50-im.

Pored harmoničnog života koji se sastoji od lakih obroka, porodične atmosfere oni umereno rade do svoje smrti, tako da se niko nikada ne penzioniše. Abhazijanci ne vole da se požuruju, gnušaju se nametanja rokova i nikada ne rade do stanja iscrpljenosti. Takođe smatraju kranje nepristojnim brzo i preobilno jedenje. Njihova dnevna i životna rutina je više vezana za biološke ritmove nego za navrat-nanos obrasce življenja, koji dominiraju u najrazvijenijim zemljama. Insistiranje na svežini hrane je jedna od bitnih osobina. Većina hrane je kuvana ili sirova, nikad pržena. Glavni deo obroka čine sveže povrće, jezgrasto voće i mlečni proizvodi slični jogurtu. Meso koriste u veoma umerenim količinama. Koriste beli luk kao lek za mnoge bolesti, od dizenterije do reumatizma. U Abhaziji, najpoznatiji lek se spravlja od belog luka i votke. Takođe, med je jedna od najčešće koriščenih namirnica, a od napitaka mnogo se koriste razne vrste čajeva. Pretpostavlja se i da se pored ovih karakteristika životnog stila, tajna dugovečnosti nalazi i u samim kavkaskim planinama.

HUNZA (PAKISTAN). Još jedan od naroda, u kojem većina ljudi živi neverovatno duge živote jeste Hunza narod, koji živi u Pakistanu. Iako mnogi pripadnici ovog naroda zasluge za dug život pripisuju svežem voću i lokalnom vinu, drugi smatraju da je to lokalna voda koja doprinosi njihovoj vitalnosti i dugovečnosti. Izolovanost samog predela, takođe je doprinela stvaranju skoro savršenog životnog stila. Deo toga je i idealan politički sistem, u kojem vladar u dogovoru sa najstarijim članovima, rešava probleme, svađe i sukobe. Ne postoji zatvor a u poslednjih sto godina zabeleženo je samo nekoliko slučajeva ubistava. Žive na nadmorskoj visini od preko 2000 metara.

VILKABAMBA (EKVADOR). Treće mesto poznato po izuzetno velikom broju stogodišnjaka je selo Vilkabamba, smešteno visoko u planinama južnog Ekvadora. Naučnici su proučavali njihov život, ali nisu uspeli da otkriju tajnu njihove dugovečnosti. Od 819 stanovnika, istraživači su našli 9 starih 100 ili više godina, i mnoge druge u njihovim 90-im. Starina Miguel Carpio je tvrdio da ima 129 godina, što bi ga svrstalo u najstarije ljude na zemlji. Nekoliko ljudi je tvrdilo da ima po 140 i 150 godina. Iako postoje sumnje u ova tvrđenja, jedno je pouzdano, a to je da se veliki broj ljudi približava dobu od 100 godina, mnogo više nego u većini drugih zajednica u svetu. Bolesti srca i rak su nepoznati. Suva planinska klima, nadmorska visina od oko 1300 metara i lokalna hrana, smatraju se glavnim uzrocima dugog života. Žitelji Vilkabambe provode dosta vremena u radu na poljima. Unose malo kalorija i jedu uglavnom povrće, kukuruz, pšenicu, mahune i male porcije mesa manje od jednom nedeljno. Slično narodu iz Abhazije, seksualni život održavaju do poznih godina, a veoma stari muškarci se žene mlađim ženama. Koriste lekovito bilje koje raste u okolini. Voda je čista i zemlja je bogata mineralima.

JAPAN. Pored pomenutih malih zajednica koje se izdvajaju svojom natprosečnom dugovečnošću i vitalnošću, pažnja je usmerena i na nacije koje se nalaze na vrhu liste dugovečnosti, kao što je Japan.

U Japanu je i broj stogodišnjaka veliki i konstantno se povećava. Nove statistike pokazuju ?dramatičan? porast od 15%. Od 127 miliona, sada ima oko 20.561 japanskih žena i muškaraca koji slave svoj 100-ti rođendan. Žene su daleko brojnije među stogodišnjacima, sa učešćem od 84%, uključujući i najstariju živu osobu na svetu, Kamato Hongo iz južnog Japana. U septembu 2003. imala je 116 godina.

Naučnici godinama spekulišu šta je tajna dugog života u Japanu. Tradicionalna ishrana bogata ribom, voćem i povrćem, a bez masne hrane, izgleda da je glavni faktor za dugovečnost nacije. U tradicionalnu ishranu Japanaca spadaju i plodovi mora, kao i pirinač, mahune (posebno soja), čaj.

Ljudi u Japanu nastavljaju sa režimom strogih vežbi do duboke starosti, a takođe uživaju i blagodeti izvrsnog zdravstvenog sistema. U japanskom društvu grupa ima prioritet u odnosu na individuu. Za razliku od zemalja u kojima vlada takmičenje i svako izgleda važniji od drugog, ovde društveni balans počiva na skromnosti. Tradicionalna učtivost se oslanja na običaj da uvek budeš skromniji od drugog, a izraz toga je klanjanje drugom u znak poštovanja.

Šinto i Budizam koabitiraju već hiljadu i petstotina godina u zemlji izlazećeg Sunca. Ovo je stvorilo duhovne vrednosti u kojima se ogleda veliko poštovanje prema prirodi i drugima. Inače Japanci su veoma skloni ritualima, kako u religijskim hramovima, tako i u samim domovima. Čaj se pije na ritualan način, pale se insensi, u kuću se ne ulazi obuven, to se smatra neprihvatljivim, jer se unosi prljavština sa ulice.

ŠVEDSKA. Iako nema veliki broj stogodišnjaka, ova zemlja je već decenijama u vrhu po dugovečnosti svojih građana. Šveđani su vredni, radni, ekonomični, pragmatični i razvili su najnapredniji sistem socijalnih službi u svetu. Gotovo da nema oblasti u kojoj Šveđani ne primaju neki vid državne pomoći, ako za to postoji potreba. Šveđani brinu jedni o drugima ispunjavajući lične, obrazovne i kulturne potrebe svake individue. Imaju izuzetno razvijen zdravstveni i gerijatrijski sistem.

Iz svega rečenog, vidi se da na dužinu života utiče više faktora, i da eliksir dugovečnosti nije lako pronaći. Zdrava dugovečnost neminovno pretpostavlja celoviti pristup životu i zdravlju u kojem će svi aspekti, kao što su ishrana, genetika, ekologija, vrednosni sistem i društvena organizacija, duhovnost i tradicija, imati značajnu ulogu u podizanju kulture i kvaliteta življenja i probijanju granica ljudskog veka.

SCG na 46. mestu najdugovečnijih nacija

Prema listi najdugovečnijih nacija koju objavljuje SZO (Svetska zdravstvena organizacija), na prvom mestu su Japanci, sa očekivanim godinama zdravog života od 74.5 (muškarci 71.9, žene 77.2), zatim slede Australijanci sa prosečnim 73.2 godine, Francuzi sa 73.1, Šveđani, Španci, Italijani, Grci, Švajcarci, Monako, Andora. Jugoslavija, tj. SCG se nalazi na 46 mestu, sa prosečnom dužinom života od 66.1 godinom (muškarci 64.2, žene 68.1).

U skladu sa razvojem savremene nauke, pre svega kvantne fizike, došlo je do značajnih pomeranja granica viđenja stvarnosti, i života posebno. Materija se ne smatra više čvrstom osnovom svega: dokazano da je ona u svojoj suštini talasne prirode i predstavlja odraz energije, koja vibrira u samim atomima. Na osnovu toga razvija se i jedan holistički pogled na svet i zdravlje, koji pojedinca tretira kao niz energetskih polja (fizičkih, emocionalnih, mentalnih i duhovnih), koja deluju u sadejstvu i čiji debalans dovodi po poremećaja funkcionisanja sistema, odnosno zdravlja jedinke.

Izvor

Beli luk

Beli luk glavna hrana i eliksir stogodišnjaka na Kavkazu, Rodopima i Balkanu.



Beli luk voli lako zemljište, peskovito-silikatno, propustljivo i sa manje vlage. Zemljište mora da bude obrađeno i usitnjeno. Bolje je saditi ga na starom nađubrenom organskim đubrivom, nego na svežem Zemljište mora da se ostavi, da se odmara dve godine pre novog sađenja belog luka. Čen se sadi sa tri prsta, zašiljenih vrhom odozgo, pokriva sa 2-3 santimetra zemlje; raspoređuju se na 10-12 santimetara. Tokom vegetacije okopava se tri puta: prvo početkom aprila, poslednje u junu.
Beli luk je jedna od oko sedamsto botaničkih vrsta roda Allium. S obzirom na to da mu je polen sterilan, ne daje seme i zbog toga se razmnožava samo vegetativno.
Poreklo
Smatra se da potiče iz centralne Azije odakle se raširio i u područje Sredozemlja, gde se kao jedna od najstarijih kulturnih biljaka gaji još od pre 5-7 hiljada godina. U narodnoj medicini mnogih naroda našao je vrlo široku primenu. Njegova lekovita svojstva bila su poznata još u starom Egiptu. Herodot je opisao da su jevrejske robove koji su gradili velike piramide hranili belim lukom da ostanu zdravi i snažni. Aristofan je savetovao grčkim atletičarima i drugim sportistima da redovno koriste beli luk u pripremama za olimpijske pobede, a Virgilije, možda cinično, predlagao da beli luk bude u ishrani intelektualaca zbog povećanja njihove seksualne potencije. Američki vojnici su ga koristili u građanskom ratu, u drugoj polovini pretprošlog veka kao antiseptik, a zapaženo je i u korejskom ratu da je povoljno delovao kod američkih vojnika koji su ga jeli. Naši ljudi u nemačkom zarobljeništvu tražili su da im se, pored ostalog, šalje i beli luk.
U našoj tradicionalnoj medicini belom luku se pripisuju mnoga lekovita svojstva zbog kojih se sve više gaji i koristi na različite načine. Jedni ga hvale i redovno upotrebljavaju kao hranu, a drugi mu nisu naklonjeni i izbegavaju ga, jer ne mogu da se pomire s njegovim neugodnim, prodornim i dugotrajnim mirisom. Međutim, kad se ukaže povoljna prilika, retko će koji protivnik, uz dobro jelo, odbaciti mladi beli luk kao salatu ili sveže oljušteni čen kao začin. I najveći gurmani znaju povremeno za krajnje jednostavan ručak od tvrdog hleba, premazanog maslinovim uljem i bogato posutim zdrobljenim belim lukom, koji predstavlja pravu gozbu.
Beli luk u svežem stanju prosečno sadrži: vode - 64 odsto, bezazotne ekstraktivne materije - 26 odsto, azotne materije - 7 odsto, mineralne materije (pepeo) - 1,45 odsto, celuloze - 0,8 odsto, masti - 0,06 odsto, etarsko ulje - 0,1-0,36 odsto; zatim razne enzime (aliinaza, arginaza, mirozinaza, peroksidaza, tirozinaza, dezoksiribonukleaza), holin, jod, tragove urana; vitamine B, Bp, C, amid nikotinske kiseline, provitamin A, elemente u tragovima magnezijum, gvožđe, mangan, cink, bor, bakar, kobalt, kalcijum, molibden, koji su važni biokatalizatori metabolizma u čovečjem organizmu. Pored navedenog, u belom luku ima i malo saponina, flavonoida i drugih sastojaka. Nema skroba već sadrži polioze slične inulinu. Sumpor je u belom luku vezan u derivatima alkilcisteina, u sulfidima, alkilpolisulfidima i aminokiselinama.
U neozleđenom svežem belom luku nalazi se aliin, rastvorljivo kristalno bezmirisno jedinjenje, derivat cisteina koji nema antimikrobna svojstva. Međutim, kad se sveži čen (bulbilus) ozledi, na primer, gnječenjem, seckanjem ili žvakanjem, pod dejstvom prisutnog enzima aliinaze, aliin se razlaže na alicin od kojeg potiče tipičan miris belog luka i koji ima antimikrobna (baktericidna) svojstva. Autooksidacijom alicin prelazi u ajoen (trans i cis oblik) koji imaju antitrombotično delovanje.
Zahvaljujući velikoj popularnosti u tradicionalnoj medicini i dokazanim povoljnim farmakološkim delovanjima, na bazi belog luka načinjen je veliki broj gotovih farmaceutskih preparata. Njihova je proizvodnja u stalnom porastu, jer ih upotrebljavaju kao pomoćna preventivna i lekovita sredstva, pre svega ljudi u poznijim godinama života.
Beli luk je zbirni pojam za razne polufabrikate kao bulbus Allii siccatus. Prašak belog luka može biti različitog kvaliteta već prema postupku proizvodnje i poreklu sirovine. Pored toga pod belim lukom podrazumeva se veliki broj gotovih industrijskih proizvoda, bilo kao začin ili sirovina za lekove. Ovde spada uljani macerat i etarsko ulje belog luka.
Svež beli luk
Govori se o doziranju svežeg belog luka, ali su uputstva u stvari uopštena: ujutru i uveče po jedan čen (bulbilus) ili dva do tri grama dnevno, što nije lako za pacijente merenje na grame. Da bi se ustanovila tačnost merenja, obavljeno je proveravanje odnosa težine i pomoću reprezentativnog uzorka. Jedna glavica se sastoji u proseku od jedanaest čena.
U pogledu upotrebe mnogi autori se ne slažu i neki smatraju da treba samo svež beli luk, a drugi fitoterapeuti koriste i osušeni. I ovde dolazi pitanje količine koja može da bude doza. Sušeni beli luk se u praksi proizvodi u obliku dražeja i kapsula.
Sa nešto većim dozama preparati belog luka, 600 mg praha dnevno, duže od četiri nedelje, popravljaju smetnje periferne cirkulacije i smanjuju viskozitet plazme, krvni pritisak, a holesterol i trigliceridi se normalizuju.
Jedan drugi kombinovani preparat: 180 mg praha od belog luka sa ekstraktom žen-šena. Svakog dana duže od četiri nedelje, što je ispitivano na gerijatrijskim pacijentima dovelo je do dobrih rezultata u lečenju staračkih tegoba. Svi primeri pokazuju koliko je važno ispravno doziranje, standardizacija i analiza sadržaja aktivnih komponenata ishodnog materijala i dobijenog proizvoda. Kod svih ovih uspešnih kliničkih ispitivanja izabrano je doziranje, koje je prema svežem belom luku iznosilo 0,75 i 3,375 grama dnevno.
Etarsko ulje belog luka
Podaci o količini sastojaka koji se naziva etarsko ulje belog luka veoma variraju. Nemačka farmakopeja navodi minimalni sadržaj od 0,2 odsto. Dobija se destilacijom vodenom parom, ali i kombinacijom destilacije i ekstrakcije, da bi se dobilo 0,41 do 0,575 odsto bezvodnog ulja. U svakom slučaju ulje je veoma heterogena smeša, u kojoj je, pomoću savremenih metoda analize, dokazano oko 25 ugljenikovih jedinjenja koja sadrže i sumpor.
Alicin i ajoen, koji važe uglavnom kao najdelotvorniji sastojci belog luka, nalaze se u najboljem slučaju samo u tragovima. Ipak, mora se priznati da i ulje belog luka ima i zvesno dejstvo u smislu normalizovanja parametara holesterola i masnih materija u krvi, iako nema dejstva na sniženje pritiska. Pacijenti koji su ispitivani, dobijali su dnevno po 75 grama butera i još dnevno 0,25 mg/kg etarskog ulja u dozama dva puta dnevno u trajanju od tri nedelje. Rezultat je bio znatno sniženje holesterola u serumu i povećanje fibrinolitičke aktivnosti u krvi i smanjenje trombocitnog intenziteta posle lečenja.
Uljani macerat
Dobija se hladnom ekstrakcijom sa neutralnim masnim uljima. Uzimaju se usitnjeni suvi čenovi, sa biljnim uljima (od kukuruznih ili pšeničnih klica, arahisovo, sojino). Pri tome lipofilni sastojci belog luka prelaze u uljani rastvor, zatim se presovanjem vade čvrsti sastojci. Sastojci koji nisu lipofilni nedostaju uljanim maceratima. Tečan proizvod daje se najčešće u kapsulama od mekog želatina (vitamin E, antioksidansi). Ove kapsule se zatim tretiraju da budu tvrde i otporne na digestivne sokove. Proizvod dobija vrlo često zgodan naziv kao "biseri od belog luka" ili pilule od belog luka.
Na tržištu se nalaze i sokovi od belog luka ili kapi sa dodatkom šećera i raznih aroma, dobija se i sirup od belog luka. Što se tiče oznake kvaliteta za ove preparate važi sve što je utvrđeno za druge oblike lekova. Usled smanjene stabilnosti alicina u rastvorima s vodom, tečni preparati se ne mogu dugo održati. Rok trajanja trebalo bi ovde naročito da se definiše.
Preparati belog luka bez mirisa
Neki proizvođači preparata od belog luka prave reklamu s argumentom da su njihovi proizvodi bez mirisa i nisu neprijatni, što nije tačno. Postupak za dobijanje preparata bez mirisa ide putem inaktiviranja enzima aliinaze, na primer, alkoholom, grejanjem...
Standardizovani preparati
Kad je u pitanju lečenje belim lukom, uvek se ističe vreme koliko treba da traje jedna kura i koliko puta je treba ponoviti. Ova mišljenja su podeljena. Pojedini autori smatraju da lečenje treba da traje najmanje tri meseca. Ovako misli veliki broj drugih autora. Drugi predlažu dužinu od tri nedelje do tri meseca. Smatra se da je najbolja zlatna sredina od šest nedelja. Ako nema efekta, onda se lečenje prekida ili ponekad produži. Izvesni podaci govore o povoljnom delovanju belog luka, koje počinje vrlo brzo po uzimanju i traje i posle uzimanja. Iz čega dolazi predlog: lečenje belim lukom dva do tri puta godišnje šest do osam nedelja sa intervalima od tri, četiri meseca kada se ne daje. Odluku ipak donosi kliničar.
U gotovim farmaceutskim preparatima (specijaliteti: kapsule, pilule, dražeje) beli luk je zastupljen najčešće u obliku uljanog macerata (1:1), praška od osušenih oljuštenih čena ili etarskog ulja dobijenog destilacijom vodenom parom iz svežih usitnjenih lukovica.
Pored belog luka u ovim preparatima su obično prisutni i drugi biljni sastojci koji se međusobno dopunjavaju (na primer, glog, imela, hmelj, japanski bagrem, rastavić, kantarion...).
Svi ovi preparati namenjeni su kao pomoćna lekovita sredstva:
• za održavanje funkcionalne sposobnosti krvotoka i podršku srčanoj aktivnosti;
• kod tegoba koje se javljaju u želucu, crevima i za povećanje žučne sekrecije, radi boljeg varenja hrane;
• za lečenje određenih oboljenja i jačanje organa za disanje;
• za normalizovanje krvnog pritiska, za usporavanje i lečenje procesa starenja, naročito nastajanja arterioskleroze, za snižavanje koncentracije holesterola i triglicerida u krvi;
• za povećanje opšte otpornosti organizma, naročito kod gripa;
• kod smetnji usled nesanice, vrtoglavice, mučnine...
• za aktiviranje živahnosti kod pojave umora...
Beli luk je našao primenu i u ginekologiji, stomatologiji (kod parodontoza, zapaljenja korena zuba i komplikacija posle ekstrakcije zuba) i u dermatološkoj praksi, naročito kao sredstvo protiv opadanja kose.
Sumporna jedinjenja belog luka pokazala su se kao antidoti kod hroničnog trovanja olovom (saturnizmus). Dialildisulfid i dialiltrisulfid su ispoljili i insekticidno delovanje.
Sve pomenuto ukazuje da beli luk zaslužuje sve više našu pažnju kao biljna lekovita sirovina i sve veće mesto u našoj ishrani, jer doprinosi čuvanju zdravlja i vitalnosti čovečjeg organizma.
Treba ipak naglasiti da sveže čeno nema premca i da je u njemu najbolji lek od belog luka. Uz to ne treba zaboraviti da su crni hleb, kiselo mleko i beli luk glavna hrana i eliksir stogodišnjaka na Kavkazu, Rodopima i Balkanu.
Beli luk u terapiji
Francuski farmaceut praktičar Fransois-Laurent Marie Dorvault je u svojoj knjizi "Apoteka ili Opši zbornik praktične farmacije", još 1844. godine pisao o belom luku, koji se u to vreme koristio u domaćoj medicini kao ekscitans, stimulans, febrifug i vermifug, a spolja kao rubefacijens i vezikans. Njegov sok koristio se protiv žuljeva na nogama, šuge, krasta na glavi, gluvoće, a najviše kao popularan antiseptik. Već tada navodi da je beli luk bogat u isparljivom ulju sa sumporom, koje se obrazuje delovanjem jednog fermenta na glikozidni sastojak. Kuvanjem se gube ljuta i ekscitantna svojstva.
Iz obimne literature takođe je poznato da su još 1934. godine uspešno korišćene kataplazme sa ekstraktom belog luka u narodnoj medicini protiv crevnih oboljenja, koje su u većim koncentracijama mogle da izazovu plikove na koži i nekrozu tkiva. Toksičnost belog luka manifestuje se protiv nekih organizama. Paramecium caudatum ugine u rastvoru koji sadrži 1/100.000 deo etarskog ulja belog luka. Beli luk ima isto tako fungicidno delovanje na EpidermophÚton interdigitalis, na patogene gljive kože. Beli luk je i bakteriostatik na brojne vrste: MÚcobacterium, Echerichia, Bacilus tÚphi, B. Proteus (ulja), a sok je 70 puta aktivniji; StaphÚlococcus aureus, Bacilus dÚsenteriae i dr.
Zanimljivo je da je naš zemljak M. Vlajković, lekar, još 1923. godine odbranio doktorsku disertaciju medicinskih nauka o belom luku u terapiji protiv tuberkuloze kao baktericid, u Nansiju (Francuska).
Bakteriostatično delovanje prirodnih proizvoda kao što je beli luk dovelo je do otkrića čitavog niza (antibiotici viših biljaka, fitoncidi), koje je prvi utvrdio Tokin.
Beli luk je pokazao i hipoglikemična svojstva.
Koristi se u obliku tinkture, macerata, sirćeta, sirupa, suvog čena (4-6 grama dnevno kod plućne tuberkuloze) i drugih farmaceutskih oblika.
Pozitivan učinak pokazuje i u terapiji infekcija sluzokože usne duplje. Dokazano je da beli luk deluje slično poznatom mikostatiku amfotericinu B. Nosioci antibiotske aktivnosti belog luka su alicin, garlicin i skordinin.
Beli luk se koristi u profilaksi i terapiji poremećaja krvotoka, posebno protiv ateroskleroze i hipertenzije. Zapaženo je da snižava nivo holesterola u krvi. Pozitivno delovanje belog luka protiv skleroze i skorbuta je prvi put prikazano 1924. godine na Medicinskoj akademiji u Parizu.
Beli luk ima snažan antikancerogeni potencijal. Alicin je aktivan protiv sarkom tumora miševa. Sarkom 180 i limfosarkom su izlečeni pomoću sintetskog alilestra entantiosulfidne kiseline i metilestra. Eksperimentalno je dokazano da je beli luk efikasan protiv MTK sarkoma kod albino pacova. Ekstrakt belog luka zaustavlja mitozu kancerogenih ćelija u svim fazama. Posebna prednost terapije belim lukom je izostanak sporednih neželjenih efekata.
Veći deo delovanja koja su tradicionalno pripisivana belom luku je eksperimentalno potvrđena in vitro. Opiti na životinjama su pokazali, tokom poslednjih deset godina, da su ekstrakti belog luka (čija priroda nije uvek precizirana) u stanju da smanje holesterolemiju i trigliceridemiju (zec, pacov) i da ostvare antihiperenzivne efekte (pacov). Delovanje protiv agregacije crvenih krvnih zrnaca posmatrana in vitro, vezana su za ajoene, inhibitore lipoksigenaze. Ispitivanja obavljena nekoliko stotina puta, uporedo sa slepim probama, pokazala su nedavno ulogu suvog praška od belog luka standardizovanog na aliin (1,3 odsto), kao hipoholesterolemiant (800 mg dnevno puta četiri meseca). Ostala ispitivanja takođe su potvrdila njegovo fibronolitično delovanje. S druge strane, delimični epidemiološki rezultati, pokazuju da redovna upotreba belog luka (i crnog) je obrnuto proporcionalna riziku od gastričnog tumora.
Naša narodna verovanja
Veselin Čajkanović u knjizi: "Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama", izdanje Srpske književne zdruge i Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd, 1985. godine, ističe, da najveći značaj među biljkama u narodnoj medicini i vraxbinama ima beli luk. Za beli luk je karakteristična poslovica u kojoj opominje čoveka: "Ti mene čuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakoga zla" (Vuk Karaxiić). Takođe je zanimljivo narodno verovanje da beli luk može da pomogne protiv metilja ("Za dva dana i dvije noći ne jede se ništa, pa onda jedi saramsaka - bijeloga luka - što možeć više".)
Beli luk je najuniverzalniji apotropajon u biljnom carstvu i jedan od najjačih uopšte. (Apotropajon dolazi od grčke reči koja znači amajliju, sredstvo protiv nesreće, uroka). Na njega "ne sme nikakva nečastiva sila". Naročito se od njega plaše veštice i svi koji stoje u vezi sa vračanjima i gatanjima (poređenje sa Vukom Karaxićem: "Da ne jede bijeloga luka, bio bi vrač" i objašnjenje: "Koji ne jede beli luk, smatra se za vešticu." Za vreme "nekrštenih dana" njega nose za pojasom "kao predohranu od svake nečastive sile"; o Belim pokladama svi se mažu (njime) ili ga jedu od veštica; pred spavanje za preporuku (je) metnuti oko vrata venac belog luka takođe od veštica; božićni beli luk treba stalno nositi sobom ili ga u nuždi malo zagristi. Kad u istočnoj Srbiji vračare "izvode đavole" (koji su i demoni vode) (Vuk Karaxić), onda je stanje vrlo opasno, i mnogi ne smeju da se maknu od kuće bez belog luka i bosiljka. Kao stalan apotropajon,drži se on više kućnih vrata i upliće se u ivandanski venac koji se ostavlja više vrata (običaj u Beogradu i svuda).
O Đurđevdanu meće se beli luk u torbu sa semenjem koje se, u apotropajskom cilju sipa oko tora. Teletu se beli luk veša oko vrata, od uroka. Belim lukom se mažu i vimena stoci, da joj činilice ne bi oduzele mleko; ili na Đurđevdan planinka goni krave između dva zavežljaja u kojima ima belog luka.
Najbolje se vidi religijski značaj belog luka iz činjenice da se on ritualno jede i da se njime ljudi u neku ruku pričešćuju o pokladama (Vuk Karaxić). Inače se ljudi njime diviniziraju ("uzimaju ga kao predohranu") kad se pojavi čuma ili kolera ili uopšte koja bilo epidemija. U tom slučaju decu mažu uvek pred spavanje belim lukom.
U narodnoj medicini beli luk se javlja, tako reći, kao univerzalno sredstvo, kao panakeja (od grčke reči što znači lečnica od svake bolesti, boginja ozdravljenja, kći Eskulapova). Beli luk se upotrebljava kao lek za sve bolesti; veliki kašalj, gušobolja, glavobolja, grčevi u stomaku, srdobolja, sušica, tifus, groznica, žutica, otoci, guke, krajnici, zubobolja, okobolja, uhobolja, gliste, i u tom slučaju obično se nosi o vratu, pantljičara, čmičak, lišaj, šuga, prišt, mrtva kost, metilj, reumatizam, micina, izostanak menstruacije.

Izvor

PODMLAĐIVANJE ORGANIZMA

Narodna medicina sa Kavkaza i drugih naroda

Želje za dobro zdravlje i dugovečnost sastavni su deo svih zdravica, napitnica, čestitki. Mitovi, legende i bajke imaju ovu temu kao lajt-motiv: Japanci veruju da ih može podmladiti udaranje čarobnom metlom, u našim pričama neka neobična voćka donosi ozdravljenje i vraća mladost... Ako u zapretanim slojevima bajkovitog kazivanja potražimo zrniće racionalnosti, ono nije daleko: plodovi što ih donosi zemlja i masaža stručkom bilja zaista mogu biti toliko korisni da ih možemo smatrati gotovo čudesnim, utoliko više što se nalaze svuda oko nas. Tajna je samo u njihovom prepoznavanju i korišćenju na pravi način.

Pre nego što vam predložimo nekoliko izvrsnih recepata koje je vekovima sačuvala tradicionalna narodna medicina, predlažemo vam da se upoznate sa nekim od metoda koje su koristili drevni narodi od kojih se može mnogo naučiti, kao i sa savetima psihologa koji se bave izučavanjem fenomena starosti.

Stari Egipćani polagali su mnogo na dobro stanje organizma, svesni da se ulaganje u zdravo telo uvek višestruko isplati. Jedna od njihovih poznatih metoda u bitki za dugovečnost bilo je znojenje, koje su izazivali na različite načine. Pitanje koje su postavljali prilikom susreta glasilo je: " kako se znojite?" i to, zaista, mnogo objašnjava.

Da biste sledili primer mudrih Egipćana, možete da izaberete između brojnih biljaka koje potpomažu izlučivanja štetnih materija iz tela. Mada će o tome biti još reci, podsetimo da su breza, zova i lipa izvrsni pomagači u znojenju.

Kinezi, kako drevni tako i današnji, smatraju koren biljke žen-sen sjajnim stimulatorom za podmlađivanje. Kod nas to mesto zauzima nekoliko biljaka, jedna od njih je, na primer, angelika ili krajovac, a i pčelinji produkt - polen, ima sličnu, regenerativnu, ulogu.

Na bliskom i srednjem istoku disanje se smatralo prvorazrednim preduslovom dobrog i dugog zdravlja. Priznati i cenjeni filozof, pesnik i lekar Ibn Sin, kod nas poznatiji kao Avićena, govorio je, i to vrlo argumentovano, da je pravilna "ventilacija" tela neophodna za njegovo savršeno funkcionisanje. Ovakvo gledište zastupa i savremena medicina, a i lično iskustvo nas uverava da boravak na čistom vazduhu, prepunom kiseonika i negativnih (a za zdravlje vrlo pozitivnih) jona, deluje više nego blagotvorno.

Ono što nas iznenađuje posle čitanja starih medicinskih tekstova je činjenica da mi, koji smo ovladali čudima tehnologije - ne umemo da dišemo!

Naši udasi su nepotpuni, punimo samo neke delove pluća, dišemo kratko i ubrzano, isprekidano i ko zna kako još.

Disanje je tehnika koja se mora naučiti, kaze Avićena, a onda dodaje sledeću misao: " Kada bi ljudi pravilno disali, bolesti bi postale retkost!

Ova tehnika se može savladati u bilo kom životnom dobu, pa i u poznim godinama, ali najbolje je početi sa njom još u ranom detinjstvu.

Prva stvar koju učite je da se uvek diše samo kroz nos. Disanje na usta olakšava prodor klica iz vazduha u pluća, pa su i infekcije
mnogo češće, a prolaskom kroz nozdrve vazduh se filtrira i zagreva.

Proces disanja se sastoji iz četiri faze koje imaju podjednako vreme trajanja. To su udah, zadržavanje vazduha u plućima, izdah i predah do ponovnog udaha.

U početku je lakše pomagati se brojanjem. Ispraznite pluća i počnite da brojite u sebi do 4, lagano, ili brzo do 8. U tom intervalu punite pluća vazduhom, a ramena neka vam budu ispravljena.

Kada ste napunili pluća, zadržite u njima vazduh takođe brojeći do 4. Sledeća faza je lagano ispražnjavanje pluća, a poslednja je da ona ostanu prazna u istom vremenskom intervalu.

Posle toga sledi novi, dubok udah i krug se nastavlja. Prelasci iz jedne faze u drugu moraju biti blagi i ravnomerni, bez napora i naprezanja, inače će vas zamoriti.

Vežbajte šetajući šumom ili parkom, kada i ritam hoda možete uzeti kao meru dužine udaha.

Tehnika je usvojena kad više ne razmišljate o njoj, a disanje vam funkcioniše savršeno.

Kod kavkaskih naroda, čija je dugovečnost već legendarna, nadmorska visina, čist vazduh i pravilna ishrana svakako su značajni faktori koji se ne mogu zanemariti (nažalost, ni kopirati u potpunosti), ali evo još nekoliko dodatnih činilaca koji ih svrstavaju u najdugovečnije narode sveta:
- njihov život je obrazac mirnog, porodičnog, harmoničnog življenja, gde stresu nema mesta i gde se svi problemi i odgovornosti, kao i radosti, dele s drugima;
- oni se bave fizičkim poslovima do duboke starosti, istrajno, marljivo, umereno, što je pravi recept za dobru formu u poodmaklim godinama.
- njihova ishrana ne sadrži svinjsko već jagnjeće i ovčije meso, koje se ne konzumira kao prženo i ne svakodnevno. Jela se spremaju onoga dana kad se i upotrebljavaju, ništa se ne podgreva niti ostavlja za sutra.
- posebno mesto u jelovniku zauzimaju kiselomlečni produkti, o kojima se najpovoljnije izrazila i vrhunska nutricionistika i medicina; dokazano je da svakodnevno korišćenje kefira, jogurta ili kiselog mleka u telu čoveka stimuliše takozvane "ćelije-ubice", odnosno prirodnu odbranu organizma protiv bolesti i slabosti.
- poznato je da ljudi koje greje jutarnje sunce žive duže, a život planinskih ovčara kao da je sazdan po toj meri.
- i, na kraju, jedna mala tajna kavkaskih krepkih stogodišnjaka: proklijalo seme deteline lucerke daje im dodatnu snagu i elan.

I vi možete da sledite njihov primer: natopite malo semena u vodi i pustite da proklija, a onda ga dodajte jednom od dnevnih obroka.

I intelektualni rad doprinosi svežem duhu

Osim fizičkog, i intelektualni rad doprinosi svezem duhu i telu i njihovoj dugoj dobroj očuvanosti. Svet literature, muzike i umetnosti uopsta pun je blistavih primera dugovecnih genijalnih stvaralaca: poznato je da su Mikelanđelo, Tolstoj, Verdi i mnogi drugi stvarali i u poznim godinama i da su upravo u devetoj dećeniji napravili svoja najvaznija dela. Artur Rubinstajn i Vladimir Horovic su prelazili preko klavijature prstima naizgled cvornovatim, a tako gipkim da bi im na tome pozavideo svaki pijanista mlađi od njih kojih osam dećenija. Nas poznati slikar Pavle - Paja Jovanovic ozenio se svojim lepim modelom - Beclijkom Muni u svojoj sezdesetoj godini, a u srecnom braku poziveo dobre ćetiri dećenije.

Neko je duhovito primetio da su mnogi slobodni umetnici premasili stotu iz prostog razloga sto nisu imali sefa, ni utvrđeno radno vreme, ali istinski odgovor lezi u tome sto su voleli svoj posao, sto su ga dozivljavali kao radost i potpuno mu se predavali i sto su neprestano ostrili duh u proćesu stvaralastva.

Psiholozi tvrde da jedan od preduslova za dug i srecan zivot lezi u zaboravu, naravno, ne u senilnosti vec u oprastanju - sebi i drugima. Onima koji svaki novi dan dozivljavaju kao beli, neispisan papir koji obecava pozitivne mogucnosti, sunće će uvek sijati. Optimizam je neophodan za dobro zdravlje, jer u dobrom stanju odrzava imunoloski sistem. Ako ste stalno ogorćeni na sebe, ako se sebi ne dopadate i neprestano se kritikujete ili u mislima vracate na situacije u kojima ste se pokazali kao gubitnik, vi delujete na svoj organizam u doslovnom smislu destruktivno: razbijate njegovu odbranu i "programirate" ga da se preda bolesti. Slično se desava kada negativna osecanja prema drugima "came" u vama: ako su stalno prisutna, ona iscrpljuju rezerve energije i time vas osuđuju na bolest: lekari kazu sa je to atak na energetsko jezgro ćelije, a narod je davno skovao izreku da "sirće svoje bure najpre izgrize".

Pozitivne emocije, pak, daju novu energiju. Volite sebe; naravno, ne sebicnom i uskogrudom ljubavlju u kojoj nema mesta za druge, vec sebe kao jedinstveno i neponovljivo, visokoorganizovano biće koje je dobilo privilegiju zivota i koje na tom daru ume da zahvali Tvorcu. Volite druge. Pruzajuci im podrsku, oslonac i pomoc doprinećete porastu sopstvenog samopostovanja, osecanja koje je sjajna zastita od stresa i distresa, opasnih uzrocnika slabljenja organizma.

Vec sam osecaj da ste potrebni drugima doprinosi jacanju vaseg imunoloskog sistema i aktivira snage za koje niste ni znali da ih posedujete.

Naravno, postoje i drugi stimulansi, koji podsticu prirodne telesne potencijale i dodaju, kako se to kaze, zivot godinama. Upoznajmo se sa nekima od njih.

ELIKSIRI

Priroda u svojoj riznici ima tvari koje se smatraju prvorazrednim sredstvima za ocuvanje "top forme" i u takozvanoj trecoj mladosti: zacudiće vas cinjenica da oni nisu obavezno ni retki, ni skupi. Nemojte biti razocarani sto su neki od njih sasvim obicni, toliko obicni kao beli luk ili zacinske trave koje imate u vrtu. Radije poslusajte staru mudrost da sve sto vam treba nalazite oko sebe, i da je ono sto vam je neophodno i najkompatibilnije sa vama uvek u vasoj domaji. Kad god možete, dajte prednost domacim eliksirima u odnosu na strane. Ako nije drugacije naznaćeno,upotrebljavajte ih uvek u prvoj polovini dana, postujuci svoj bioloski casovnik.

Predostroznost je i ovde potrebna. Stimulatori organizma moraju se uzimati u propisanim dozama i uz kontrolu lekara. Kod osoba koje su sklone tumorima ili koje pate od povisenog krvnog pritiska, oni nisu pozeljni niti se preporucuju. Vreme za poćetak uzimanja eliksira nijestrogo određeno, ali prema nekim izvorima to treba da bude posle navrsene ćetrdesete godine zivota. I potpuno zdravi ljudi mogu da povremeno uzmu neki od prirodnih stimulatora ili jednostavno bar procista organizam pomažuci mu tako da bolje i lakse funkcionise.

Najbolje vreme za otpočinjanje kure sa sredstvima za jacanje i podmlađivanje je proleće, a u ostalom delu godine to su prelazi između godisnjih doba.

Pre svake kure posetite svog lekara i konsultujte se sa njim.
Potrudite se da funkcionisanje svog crevnog trakta dovedete na normalu, pomažuci se, ako je potrebno, nekim od prirodnih laksativa, kao sto su kamilica, kora krusine, list sene i slično. Izbegavajte vestacka sredstva koja stvaraju naviku i tanje sluzokozu creva.

U toku kure, a i uopste, koristite za piće izvorsku ili mineralnu vodu, naravno, iskljucivo negaziranu. Ako vam je to, iz bilo kojih razloga, nemoguće, popravite kvalitet vodovodske vode na sledeci način: ulijte vodu iz vodovoda u plasticnu bocu, ne puneci je do vrha, a onda je postavite u zamrzivac.Kad se napola smrzne, odlijte nezamrznutu vodu, a led bacite. Tako se voda oslobađa od teskih metala. Nezamrzlu vodu ponovo stavite u zamrzivac, dok se ne smrzne do polovine. Sada voda koja se nije smrzla sadrzi razlicite primese i pretvara se u led na nizim temperaturama, nekad na -7 C.

Odlijte je, a od prozracnog, cistog leda pripremite dobru vodu za piće.

Jabukovo sirće

Ovo je jedan od onih eliksira koje možemo da nazovemo izuzetno pristupacnim, kako u pogledu ćene tako i u pogledu jednostavnosti postupka. Rezultati su, međutim, odlicni, pa nema razloga da mu ne ukazete poverenje. Jantarna kiselina, kojom je jabukovo sirće bogato, deluje kao sredstvo za odmlađivanje organizma na ćelijskom nivou.

Osim toga, napitak od sirćeta razređenog vodom i prirodnog, vrcanog, meda, deluje i na snizavanje lako povisenog krvnog pritiska, pa se i stoga preporucuje kao eliksir. Napitak se pravi od jedne kasiciće sirćeta i jedne kasiciće meda, razmućenih u mlakoj vodi (prvo se stavlja med). Jabukovo sirće se može stavljati i u sve vrste salata, u majonez i slično, ali zbog njegovog blagog ukusa treba ga staviti nesto vise nego obicnog sirćeta. Terapija sa jabucnim sirćetom traje oko mesec i po do dva meseca, a može se ponoviti po potrebi posle pola godine.


Eliksir od limuna i belog luka

Ocistite i dobro usitnite 200 grama najboljeg, potpuno zdravog belog luka i toj smesi dodajte sok od 10-12 limunova. Sve uspite u staklenu teglu sa sirim otvorom i povezite gazom. Ostavite da stoji 24 dana, a posle toga možete da počnete sa kurom. Uzima se jedamput dnevno, ovog puta pre spavanja, po jedna cajna kasicica u pola case vode. Rezultat se primecuje vec posle 10-15 dana: covek se bolje oseca, nije stalno umoran i pospan, postaje ciliji i brzi u mislima i na delu. U vreme ove kure prisilite sebe da pijete bar dva litra vode na dan, da biste sto pre eliminisali otrove iz tela. Pozeljna je i dijeta bez mesa, sa sto vise povrca i zitarica, odlicna hrana u ovo vreme je i pirinac, kuvan kao kasa na vodi.

U slucaju da imate probleme sa bubrezima ili zelućem, nemojte koristiti ovaj eliksir.

Proklijale žitarice

Izvanredno sredstvo za opste podmlađivanje organizma, ali i za jacanje slabunjave deće, su kliće zitarica - pseniće, ovsa, razi i slično. Oprana zrna se namoće u vodi preko noci, razastru po plitkoj posudi sa malo vode i za otprilike 24 sata postaju spremna za upotrebu. Mali, beli vrsak duzine 1 mm koji je probio zrno, znak je da je cudesna hemija u zrnu stvorila super-eliksir za vas. Uvek spremajte nove kolicine za samo jedan dan, a dovoljno je oko 50 grama zrnevlja dnevno.

Ova kura nema kontraindikacija, mogu je upraznjavati svi - od najstarijih do najmlađih. Predupređuje prerano starenje, doprinosi bodrosti i ubrzava zarastanje rana. Proklijalo zrnevlje može se jesti uz obroke, uvek sveze, ćelo ili usitnjeno u mikseru, za stare i decu.

Dobro je kombinovati ga i sa orasima, slatkim sirom, medom i slično, u zavisnosti od ukusa.

Čaj za dugovečnost

Ovaj čaj od lekovitog bilja pomoći će vam da se oslobodite suvisnih kilograma, da izbacite toksine iz organizma, da uravnotezite metabolizam. On doprinosi rastvaranju masnoca, predupređuje razvijanje skleroze, cini krvne sudove elasticnijim i od njega prestaje dosadno zujanje u usima i vrtoglavica. On, takođe, potpomaze regulaciji krvnog pritiska i cuva od infarkta.

Spravlja se na sledeci način:

usitnite u mlinu za kafu 100 grama cvetova kamiliće, 100 grama trave kantariona, 100 grama cveta smilja, 100 grama brezovih pupoljaka i dobijenu mesavinu cuvajte u tegli od tamnog stakla sa dobrim zatvaraćem. Prelijte jednu jelovnu kasiku ove biljne mesavine sa pola litra kipuće vode. Pustite da odastoji 20 minuta, a zatim proćedite. Pije se po jedna casa toplog caja izjutra na gladno srće, u podne - 20 minuta pre jela i uveće pre spavanja. Posle većernje doze ne treba vise jesti ni piti.

Kura se sprovodi jednom u pet godina.

Eliksir od cvekle, rotkve i šargarepe

U veću teglu uspite sok od cvekle, sok od šargarepe i sok od crne rotkve (po jednu čašu sirovog soka od svake vrste) i dodajte ovoj mesavini jednu casu meda i casu votke. Teglu drzite na hladnom i tamnom mestu dve nedelje, a onda počnite da uzimate eliksir. Doza je po jedna ćetvrtina case tri puta na dan.

Eliksir je moćno sredstvo za obnavljanje krvi, za izbacivanje otrova iz organizma i njegovo jacanje i podmlađivanje.

Med

Jedan od eliksira koji se potpuno oformljen i spreman za upotrebu može naci u prirodi i koji je poznat na citavoj planeti je med. U drevna vremena iskazivala mu se neobicna počast - smatran je hranom mudraca i proroka, sluzen je u obredima inicijacije zajedno sa skorupom ( pavlakom), i sve to sa dobrim razlogom. Njegova zitkost, njegova boja zlata, slast koja je neuporediva, a pre svega njegova lekovitost i hranljivost načinile su ga neuporedivim i jedinstvenim. U egipatskim piramidama nađene su posude sa medom, koji je bio namenjen faraonu u njegovom sledećem zivotu, med je bio

Pitagorina omiljena hrana koja mu je pomagala da dolazi do svojih filosofsko-matematickih otkrica, a citav bliski i srednji istok vrvi od poezije u kojoj je med uobicajena metafora za sve sladosti ovoga sveta.

U smislu podmlađivanja, med jedva da ima premca među mnogobrojnim eliksirima koje nudi stedra priroda. Redovnom upotrebom meda odlaze se starenje i vraca se elan ciji nedostatak je jedan od prvih znakova starenja ili zagađenosti organizma.

Nebrojena istrazivanja i studije koje su sprovedene u svetu dokazale su vrednost meda koju je covecanstvo instinktivno slutilo na samim svojim poćecima.

Zato mu se slobodno prepustite (osim ako postoji alergija na med i druge pćelinje proizvode ili opasnost od dijabetesa, kada morate obavezno konsultovati lekara) i kao eliksiru koga ćete uzimati samostalno i kao dragoćenom dodatku svim biljnim cajevima koje treba zasladiti.

Med deluje antisepticno, cisti krv, jaca i daje energiju. Uzimajte ga svako jutro pre dorucka, rastvorenog u casi mlake mineralne vode ili ne previse vrelog caja. Veoma je vazno da znate da je samo onaj med koji nije podvrgavan zagrevanju na preko 45 stepeni C, vredan paznje kao lek. Med koji je topljen na visoj temperaturi smatra se, doduse, visokokaloricnom hranom, ali ne i lekom. Kada se u njemu uniste prirodni bioelektricitet, enzimi i vitamini, ne može se vise nazvati eliksirom.

Bilo da je korisćen sam, ili u sprezi sa drugim visokovrednim prirodnim proizvodima, najbolje je da se uzima u jutarnjim casovima, na pola sata do sat pre prvog obroka.

Kura sa medom za jačanje

Od mnogobrojnih "medenih kura" izdvajamo jednu koja je vrlo delotvorna za cisćenje krvi i jacanje iscrpljenog organizma. Uz med koji ćete uzimati, obavezno pijte cajeve od lekovitog bilja, sto dodatno intenzivira efekat. Pravo vreme za sprovođenje kure je proleće, a njeno trajanje je 10 nedelja.

Čaju od bilja dodajte tri puta na dan sledeće kolicine meda:
1. nedelja 3 puta dnevno po pola kasiciće meda
2. nedelja 3 puta dnevno po 1 kasicica meda
3. nedelja 3 puta dnevno po 1,5 kasicica meda
4.- 7.nedelja 3 puta dnevno po 2 kasiciće meda
8. nedelja 3 puta dnevno po 1,5 kasicica meda
9. nedelja 3 puta dnevno po 1 kasicica meda i
10,nedelja 3 puta dnevno po pola kasičice meda.

Pije se na jedan sat pre dorucka, rucka i večere.

Polen

Polen je cvetni prah koji pćele sakupljaju i prerađuju, sabijajuci ga u granule, grudviće sa opnom koja cuva ćestiće praha. Ovaj proizvod se još naziva i perga, ili pćelinji hleb, sto najbolje objašnjava njegovu ulogu u zivotu pćela.

U zivotu coveka ova nesvakidasnja supstanca prepuna najređih aminokiselina koje su neophodne za funkcionisanje organizma, takođe ima vaznu ulogu, toliko vaznu da s pravom nosi naziv eliksira. U nasim krajevima ona zamenjuje zen-sen, koji kineska tradicionalna medicina smatra neprevaziđenim stimulatorom organizma.

Za stare ljude, kao i one koji ne zele da prevremeno ostare, kura sa cvetnim prahom je zlata vredna. Rezultati naucnih istrazivanja potvrdili su da je hemijski sastav polena vanredno kompatibilan sa telom coveka i da, osim sto zadovoljava njegove potrebe za vitaminima i vec pomenutim aminokiselinama, pomaze u lećenju malokrvnosti, varikoznog prosirenja vena, bolesti bubrega, kolita, stalnog osecaja premora i nesaniće.

Posebnu ulogu polen ima u zivotu starijih muskaraca, koji ćesto osecaju tegobe u vezi sa prostatom. Redovno konzumiranje polena preporucuje se i svim zdravim muskarcima koji su presli 45. godinu.

Polen se uzima samostalno ili sa medom, ali uvek oslobođen opne - dakle ili usitnjen u masini za mlevenje kafe ili potopljen u neku tecnost - caj, na primer. U slucaju alergije na polen (pri pojavi polenske kijaviće, konjuktivita ili dermatita) treba odmah obustaviti korisćenje ovog eliksira.

Zenama sa pojacanom maljavoscu na licu takođe se ne preporucuje korisćenje polena. Uobicajena doza za jedan dan je jedna cajna kasicica, osim u slucajevima oboljenja prostate, kada se povecava.

Mleč

Još Aristotela su zanimala pitanja zasto zivot pćela radilica traje svega trideset pet do četrdeset dana, a zivot matiće i svih sest godina, zasto je matica tako krupna i plodna i odakle joj snaga da dnevno snese i do 2000 jaja!!! Odgovor je pronađen u mlecu, kraljevskom zeleu, kako ga zovu na mnogim jezicima, pćelinjem mleku, sivkasto-beloj supstanci sa kojom se ne može uporediti ni jedna druga materija na svetu.

Mleč je pravi dinamit od eliksira i izuzetno je sredstvo u borbi protiv preranog starenja i oslabljenih zivotnih funkcija organizma.

On se obično upotrebljava sa medom, ali najnovija istrazivanja ruskih naucnika su pokazala da je vrlo efikasan i kada se koristi samostalno, naravno u izuzetno malim kolicinama. Primera radi, premazivanje sluzokoze zdrela tankim filmom od mlecne emulzije unistava bakterije i viruse koji se u njemu nalaze.

Ipak, u svojstvu eliksira, mlec se još uvek uzima najradije sa medom i polenom, uz dodatak propolisa. Kolicina koju tradicionalna medicina preporucuje varira, ali uglavnom je to razmera 1:100, dakle 1 gram mleca na 100 grama meda. Za spravljanje ovog eliksira mlec treba da bude svez, a med delimicno usećeren, razume se potpuno prirodan.

(Ovde treba napomenuti da samo pravi med kristalise i da time nista ne gubi od svojih svojstava. On je i prakticniji za upotrebu, narocito kada se daje deci, a i za spravljanje eliksira. Greska je sto se med u kristalu topi da bi se vratio u zitko stanje, jer se time, kao sto smo vec napomenuli, unistava njegova bioloska vrednost.)

Propolis

Pćelinja smola, gradivni materijal za njihove kosniće, materija pomocu koje pćele odrzavaju besprekornu cistocu svojih "laboratorija"- - to bi mogao biti opis propolisa. Time se ni izdaleka ne iscrpljuju ni njegova svojstva ni vrednosti: on je poslednji proizvod krilatih mudrica i vrednica koji je stekao renome u svetu prirodne medicine.

Poslednji, ali ne i najmanje vazan: zovu ga lekom za 21. vek! Ono sto propolis ima da ponudi danasnjem coveku zvuci gotovo nestvarno: on je antiseptik, bakteriostatik, dezinficijent za rane, izvanredno potpomaze epitelizaciju tkiva, veliki je prijatelj zena u svim periodima zivota. Osim toga, on jaca imunitet i pomaze u regulaciji krvnog pritiska i srcanog ritma.

U svetu vlada sve veci interes za propolis, i on nalazi sve vise mesta ne samo u prorodnom lećenju, vec i u kozmetickoj i farmaćeutskoj
industriji. Sve ćesci je dodatak kremama, losionima i pastama za zube, a upotrebljava se i samostalno.

Za starije osobe je idealan kao cuvar od infekcija, koje u njihovom dobu nisu uvek bezazlene. Ulazi i u sastav eliksira od meda i mleca. Kada se koristi u obliku alkoholnog ili uljnog rastvora, uzima se od 5-20 kapi tri puta na dan. Može se nakapati na kocku sećera ili dodati caju od lekovitog bilja.

Kontraindikacija za uzimanje ovog prirodnog leka je alergija na propolis.

MASAŽA

U primarne mere koje odlazu starenje i daju nov elan vec iznurenom telu spada i masaza. To je drevna tehnika buđenja zaspale energije i stimulacije organizma. Ne treba je se niposto odreci u borbi protiv preranog starenja, a i kada je starost vec tu, samo je treba prilagoditi stanju osobe koja joj se podvrgava.

Ne treba nikada sprovoditi masazu dok traju upalni proćesi, kod koznih oboljenja, prosirenih vena i tromboze; u svakom slucaju konsultujte lekara pre nego sto se odlucite za masazu citavog tela.

Mi ćemo vam predloziti dve izuzetno korisne masaze, koje, svaka na svoj način, doprinose poboljsanju opsteg stanja, podmlađivanju i krepljenju organizma, a koje možete da bez teskoca sprovedete i sami.

Masaža desni

Mozda niste znali da se po izgledu desni može odrediti u kakvom je stanju organizam neke osobe. Sa godinama, one postaju sve pljosnatije i bleđe.

Masazom desni podmlađuje se citav organizam. Vreme pranja zuba iskoristite i za ovu jednostavnu masazu. Potrebna vam je dobra ćetkica od prirodne dlake kojom ćete blago masirati predeo oko zuba, ne iritirajuci ga, U toku dana jezikom izmasirajte desni - 10-l5 puta na jednu, i isto toliko puta na drugu stranu.

Masaža stopala

Ova vrsta masaze je posebno efikasna kada se oseca opsta klonulost i stalni zamor koji nije uzrokovan preteranim radom.

Posto se na tabanima nalazi veliki broj nervnih zavrsetaka, njihovo masiranje dovodi do tonizirajućeg i okrepljujućeg efekta.

Postarajte se da koza na vasim tabanima bude glatka i meka kao na rukama; izaberite samo anatomski najbolju obucu, uvek od prirodne koze. Na tome nemojte stedeti. Nikad ne zaboravljate koliko vaznu ulogu igraju stopala u vasem zivotu - negujte ih i pazite.

Evo kako ćete pristupiti masazi:

1. Sedite na pod "po turski" i okrenite tabane unutrasnjom stranom
nagore. Protrite prste nogu među dlanovima, lako ih povucite i zagrejte stopala.
2.Počnite masazu uz pomoc palaca na rukama. Određene tacke stimulisite kao da zelite da palac "usrafite" u stopalo. Za to vreme, ono je fiksirano pomocu ostalih prstiju ruke. Tacke koje su bolne još temeljnije obradite. Neka vreme koje posvecujete svakoj tacki bude oko 20-30 sekundi.
3. Protrite i pogladite stopalo dlanom.
4. Lupkajte prstima po stopalu.
5. Pritiskajte stopalo rukama sa oba kraja, da napravite udubljenje.

Ovo je profilakticka mera protiv ravnih tabana.

6.Jednom rukom cvrsto drzite stopalo, a drugom uhvatite nozni palac
pokusajte da ga vrtite cas na jednu, cas na drugu stranu.
7. Stavite nogu na pod i kruznim pokretima masirajte tacke na gornjoj i bocnim stranama stopala (njih od pete prema prstima).
8. Masirajte stopala prstima ruku u pravcu od prstiju ka risu.
9.Izmasirajte tacke na unutrasnjoj i spoljnoj strani peta.

Pozeljno je da masazu stopala sprovodite ujutru i uveće, posle tusiranja, kada su stopala zagrejana. posle masaze potapsite noge odozdo nagore, od prstiju do bokova.

Uveče možete da pripremite kupku za noge, koju ćete dobiti kada u vrucu vodu dodate sode bikarbone. Kupka treba da traje oko 15 minuta, a posle možete da obradite pete i, na kraju, da namazete stopala kremom. Tada pristupite masazi. Sto energicnije budete masirali, to će krv bolje da cirkulise.
U pravilnom optoku krvi ispiraju se toksini, a noge ozivljavaju. Doslednom i istrajnom masazom stopala aktiviraćete i organe koji su povezani sa tackama na njima, a poboljsaćete i otpornost prema prehladi i infekcijama.

Krem za stopala birajte isto tako pazljivo kao i onaj za kozu lica; ruzicasta i glatka stopala omogucuju da lakse doprete do svih tacaka na njima, sto nije lako ako postoje roznata zadebljanja.

Donosimo vam shemu tacaka na stopalima koje odgovaraju određenim unutrasnjim organima.


Vibrogimnastika

Poznati ruski akademik, profesor A. Mikulin, izneo je jednu vise nego zanimljivu teoriju o takozvanij vibrogimnastici, koja ćelije oslobađa zagađenja, to jest, kako se on izrazio, slake. Njegova metoda je vrlo jednostavna: treba se podici na prste tako da su pete uzdignute od poda 1 cm, a onda se naglo spustiti na pete, osetivsi laki udar, kakav se oseca pri brzom hodu ili trcanju. Posle tridesetak vezbi, koje se izvode po jedna u sekundi, sledi pauza od 5-10 sekundi. Vezbe se mogu obavljati bilo gde, u kuci ili prilikom setnje, svejedno. Ne treba podizati pete vise od 1 cm, jer bi to, umesto pozitivnog ucinka, moglo da povredi venske zaliske.

Prema misljenju ing. Mikulina, ove vezbe odrzavaju organizam u dobroj formi, odlazu starenje, izbacuju slaku i dobra su predohrana protiv tromboflebita.

Sudeći po tome da je ovaj naucnik za zivota usao u legendu zbog svog čeličnog zdravlja (a o kome je poćeo da brine tek kada ga je, posle pedesete, na to naterao srcani udar), nije na odmet isprobati neku od njegovih metoda.

Izbacivanje toksina kao nacin podmladjivanja organizma

Zajednički problem savremene mikro- i makro-ekologije je, po svoj prilici, zagađenost. Konzervansi, nitrati, nitriti, hemijski aditivi, pesticidi i druge opasne materije koje unosimo sa hranom, taloze se u nasem telu, sa godinama sve vise, i ometaju ga da funkcionise onako kako to od njega oćekujemo.

Ima zaista mnogo dobrih i jednostavnih načina da se sav taj otpad izvede iz organizma; cini se da su na tome najozbiljnije radili tibetanski, kineski i ruski isćelitelji, ali i Japanci, koji su se prvi suocili sa najopasnijim zagađenjem koje svet poznaje -radioaktivnoscu.

Evo jednog rećepta koji preporucuju japanski narodni lekari, a koji je vise nego jednostavan.

Caj za eliminaciju radioaktivnih materija

Prelijte kljucalom vodom tri cajne kasiciće crnog indijskog caja u cajniku od porćelana (nikako metalnom). Prelijte caj iz cajnika u solju, iz solje opet u cajnik, i tako dva puta. Sav caj treba popiti dok je još vreo. Prvo uzimanje je ujutru na gladan stomak, a drugo između 15 i 18 sati. Posle caja treba pojesti komadic crnog hleba sa malo soli. Pre i posle caja po dva sata se ne sme jesti nista slatko.

Osim sto iz tela izvodi slobodne radikale, ovaj napitak se pokazao i kao regulator krvnog pritiska, isticu Japanci.

ISHRANA KOJA ČUVA MLADOST

Eliksiri su sjajna stvar, ali oni se, upravo zbog svojih energetskih potencijala, koriste samo izuzetno, neki par puta godisnje, a neki čak samo jednom u pet godna.

U međuvremenu, redovna ishrana u manjim obrocima doprineće da se dobro zdravlje odrzi i da se razmaci između ispoljavanja znakova starosti organizma maksimalno povecaju.

Namirniće koje su vec odavno "na glasu" su zitariće, pćelinji proizvodi, jogurt i drugi kiselomlecni produkti, grozđe, jabuke, ćeler, beli i crni luk, kupus, cvekla, kostunjavo voće, zrnevlje... O zitaricama (psenici, razi, kukuruzu, ovsu i t d) koje su proklijale vec je bilo reci, i ni za sta na svetu se ne odrecite kure sa njima u trajanju od 15 dana, još ove sezone.

Ne zaboravite ni med, mlec i polen, o kojima ste takođe imali prilike da saznate nesto vise kao o eliksirima, uvrstite u svoj meni orahe, lesnike, badem, pistaće, indijski orah, seme suncokreta i seme bundeve, susam, kikiriki...

Neka na vasem stolu svakodnevno budu najraznovrsnije salate, sa voćem ili povrćem koje ste vi, mastovito, slozili ne po vec poznatim i pomalo monotonim rećeptima, vec po svom ukusu i osecaju za boje. (Kao sto kod lekovitih trava vazi pravilo da se izvrsno dopumjuju one koje rastu jedna kraj druge, tako se i među plodovima prirode najbolje "slazu" oni cije su boje komplementartne i cije kombinacije gode oku.)

Izvor

Da li nam je nesto potrebnije, danas, od ovog?

(Солянкa холмовaя - Salsola collina) raste u ekološki čistim oblastima Sibira, Bajkala i na Altaju. Od pamtiveka je cenjena u tibetanskoj i ruskoj (posebno sibirskoj), narodnoj medicini. Danas spada u kategoriju bioaktivnih komponenti (BAC). Veliku pažnju u stručno-medicinskim naučnim krugovima izaziva počevši od sedamdesetih godina 20. veka.

SADRZAJ

Biološki kompleks sardžan u ovoj biljci je veoma bagat mineralnim jedinjenjima i sadrži između 14 i 20, lako usvojivih, mikro i makroelemenata a u značajnijoj meri: gvožđe, kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, te bakar, cink, silicijum, tokoferole i dr. Zatim, niz aminokiselina ( glycin, betain i drugi ), flavonide, fitosterine i glikozide, sterole, saponine, kompleks nezasićenih masnih kiselina, među njima posebno značajna gama-linolenova, koja deluje kao energetski substrat unutarćelijskog disanja i doprinosi obnovi ćeliskih membrana, dalje su tu poilisaharidi -oko 13 %, (tanning agents oko 3.9 %), D-fruktoza ( inulini ) i D-manoza ( mannani ), alkaloidi izoholinske i, ketodikarbonske prirode

DEJSTVO
Najčešće je spominjan efikasno dejstvo u uspostavljanju optimalne funkcije jetre, pankreasa, želudačno crevnog trakta, bubrega kod praktično zdravih ljudi.
S obzirom da sama biljka i preparati spravljeni od nje (ekstrakt, tablete, granule) štite tkivo jetre i poseduju hepatotropni efekat, preporučuju se za zaštitu jetre kod hepatitisa. Izrazito efikasno štiti jetru od negativnbog učinka toksina koji nastaju pri varenju hrane, upotrebi mnogih alopatskih medikamenata (lekova), alkohola i drugih agresivnih spoljnih faktora koji napadaju osnovnu laboratoriju našeg organizma, što nije beznačajno i za osobe koje rade u hemijskoj industriji, sa raznim hemikalijama, lakirnicama, stolarskoj industriji i za one koji žive u ekstremno ekološki zagađenim sredinama. Ali, objavljeni su podaci u kojima se tvrdi da pokazuje odlične kliničke rezuletate u lečenju pacijenata sa hroničnim i aktivnim hepatitisom umerenog stepena aktivnosti i hroničnim perzistirajućim hepatitisom.

Mehanizam terapeutskog delovanja ostvaruje se zahvaljujući antioksidantnim i citoprotektivnim komponenatama.
Deluje i na poremećaje metabolizma, na funkciju i strukturu jetre, sprečava razvoj njene nekroze, a velika antihepapotoksičku aktivnost je utvrdjena na modelu akutnog toksičkog hepatitisa (CCl4, D-galaktozamin,...). Utvrđena je prventivna aktivnost kod atreriosklerotičnih promena a pomaže i radi smanjenja telesne tezine, te sećera u krvi (sadrži materije slične insulinu). Normalizuje količinu holesterola.
Klinička ispitivanja svedoče, još i da se već nakon prve sedmice od početka lečenja obolelih od hroničnog holecistitisa, značajno poboljšava opšte stanje; iščezavaju ili se smanjuju napadi bola, dispeptičke pojave, jer stabilizuje koloidna svojstva žuči te povećava vreme nukleacije holesterina i drugih litogenih žučnih ingredienata.

Солянка холмовая sadrži komponente neophodne za za normalno funkcionisanje mozga i hormonalnu produkciju pankreasa koji normalizuju nivo šećera u krvi što je važno kod obolelih od diabetesa,

Preparati spravljeni od nje efikasno leče alkoholizam i abstinencjalni sindroma nakon odvikavanja od navike konzumiranja alkohola. Ispoljava okrepljujuće (tonizirajuće) dejstvo na organizam. Primenjuju se, još kao profilaksa kod stresnih situacija, što nije zanemarljivo ako se imaju u vidu zanimanja u kojima je stres stalno prisutan, kod poremećaja metabolizma nastalog usled stresa, zatim u profilaksi pre epidemije gripa, kao profilaksa i terapija kod ishemičke bolesti srca i ranih faza arterioskleroze.

Pošto, aktivno učestvuje u stabilizaciji hepatobilijarnog sistema, normalizuje nivo holesterina lipoproteida različite gustine.
Preparati солянкe ispoljavaju visoki klinički efekat, u poređenju sa preparatima za „rastapanje masnoća u krvi“ kao što su-Legalon, Karsil, Silibor, LIV 52; Uz to nisu ispoljili citotoksičnost u širokom diapazonu doza ni u tretiranju akutnih ni hroničnih slučajeva. U nekim laboratorijskim izveštajima, sa ruskih klinika, može se naći podatak da je uoptreba soljanke lišena embriotoksičkih, mutagenih, alergizirajućih i imunotoksičkih svojstava, tj. bezopasni su. I pored toga, neophodno je poštovati (a to se čini i u zemlji porekla ove biljke) da na pakovanjima stoje odgovarajuća upozorenja i ograničenja u skladu sa svetskim i evropskim normama.

INDIKACIJE

• trovanja hranom, alkoholom, medikamentima (tabletama)
• hronični holecistitis (kamen u žuči), profilaksa kod sklonost ka stvaranju istih;
• diskinezija žučnih puteva
• kod dejstva toksičnih materija i radijacije;
• profilaksa kardiovaskularnih oboljenja, ranih formi arterioskleroze, poremećaja metabolizma holesterina i lipidnog prometa, srčane ishemije,
• kao dopunsko sredstvo u dijetalnoj terapiji šećerne bolesti;
• hronišno slabljenje (slabost) organizma , umor, stalna nemoć-gubitak snage, sindrom hroničnog umora,
•smanjenje zaštitnih snaga organizma u poznijiem životnom dobu.
• stimulacija funkcije organa za varenje
• akutnih i hroničnih formi hepatitisa- kod svih formi a posebno A i B tipa, te onog toksičkog.
• Masne jetre ,razlišitog uzroka
• ciroze jetre, posebno u početnoj fazi
• snižava nivo holesterina u krvnoj plazmi
• značajni učinci su primećeni kod diabetesa
• stimuliše imunitet.
• teški dermatitisi (unutrašnja i lokalna- spoljašna primena)
• redukciju telesne težine
• prevencije opijanja i u stanjima posle prekomerne upotrebe alkohola – mamurluk (prema starim ruskim receptima narodne medicine, posebno u kombinaciji siljanke i borovnice)

Izvor

Provereni recepti tradicionalne i narodne medicine kojima možete olakšati život sa astmom i rešiti se bronhitisa
25 BILJNIH NAČINA DA POMOGNETE SEBI



U našoj zemlji svake godine raste broj obolelih od astme, a to se uglavnom pripisuje oslabljenom imunitetu, ekološkoj zagađenosti, stresovima i nepodesnim vremenskim uslovima. Sve češće se sreće mišljenje da je astma posledica velike zagađenosti organizma, pa se preporučuje njegovo kompletno čišćenje ili bar nekih organa – bubrega, jetre, krvnih sudova… Za mlađu i relativno zdraviju populaciju veoma su preporučljive saune i parna kupatila – dokazano je, naime, da u zemljama gde su one svakodnevno prisutne u životu ljudi, praktično nema obolelih od ove bolesti. Uz sva ova saznanja i obavezne savete lekara, dobro će vam doći i nekoliko proverenih recepata tradicionalne i narodne medicine kojima možete olakšati život sa astmom i rešiti se bronhitisa.
Melem od belog luka i rena sa medom
Pomešati po 100 g usitnjenog belog luka i rena sa 150 g putera i 600 g meda. Smesu zagrejati na pari, temeljno mešajući. Čuvati na hladnom mestu, u dobro zatvorenoj posudi. Uzima se po 1 jelovna kašika jedan sat pre jela. Kura traje dva meseca, a po potrebi se može ponoviti posle mesec dana pauze.
Jednostavna terapija protiv astme
Uz nju, naravno, morate primeniti i druge lekove, ali je korisno da terapiju dopunite i sledećim metodom:
Ujutru pojedite usitnjen češanj belog luka i popijte vodu kojoj ste dodali 1 kašiku sirćeta napravljenog od divljih jabuka. Kura traje 4 – 5 nedelja, a onda treba da napravite pauzu od 2 – 3 nedelje.
Čaj od koprive



Ovaj čaj jača opšti imunitet, pa ga obavezno uključite u svakodnevni racion ishrane. Potrebna vam je jedna grančica suve koprive ili kašika suvih vršaka. Prelijte suvu herbu šoljom ključale vode i pustite da brzo provri, a onda ostavite da stoji. Pijte je umesto vode, po 3 šolje najmanje, ali pazite na dve stvari – da vam čaj uvek bude apsolutno sveže skuvan i da je kopriva koju koristite brana u vreme opadajućih mesečevih mena (u suprotnom, nije lekovita).

Sok od repe ili odvar bele repe
Stara dobra repa koja je nekada hranila pola Evrope je jednostavno nestala, a vrlo je korisna. Možete piti prokuvani sok od nje ili napraviti odvar: uzmite 2 jelovne kašike repe koja je pretvorena u kašicu i prelijte ih šoljom ključale vode, kuvajte tokom 15 minuta i procedite. Pije se po jedna četvrtina šolje pred spavanje.
Kupke sa ekstraktom jele
Dobro je da 2 – 3 puta nedeljno obavite kupke sa ekstraktom jele ili bora. Ovaj ekstrakt (sibirske jele) se može nabaviti u apotekama, ali možete i sami nabrati iglice jele ili bora na ekološki čistom području – a prijaće vam i sama šetnja po takvoj šumi, a da biste spremili kupku prelijte ih hladnom vodom i kuvajte pola sata, posle čega posudu treba dobro pokriti i ostaviti da stoji 12 sati. Kad bude gotov, odvar će imati sasvim mrku boju. Kupovni ekstrakt, pak, treba da bude zelene boje.
Za kupku celog tela potrebno je 1,5 l odvara, a za sedeću i kupku nogu dovoljno je i 250 ml ekstrakta. Kupka za noge se može iskoristiti dva puta.
Dunje protiv napada astme



Veoma dobar i pouzdan recept koji slabi i skraćuje napade astme: sveže plodove dunje jesti pomalo, narendane sasvim sitno (proveriti da niste među osobama kod kojih ova voćka, kao i njoj slična japanska jabuka, izaziva stezanje disajnih organa!!!). Odvar od dunjinog lišća takođe pomaže, a pravi se od 5 g usitnjenog suvog lista koji se prelije šoljom jako ključale vode. Drži se poklopljen i umotan 1 sat, a onda se procedi i uzima po 2 jelovne kašike 3 – 4 puta na dan.
Mešavina lekovitih biljaka protiv astme
Uzmite jednake količine brezovih pupoljaka, listova bokvice i podbela. Svakog jutra stavite 1 kašičicu mešavine u ključalu vodu i pustite da se prohladi. Popijte ovu količinu iz 3 puta tokom dana.
Čaj odlično čisti organizam i ublažava tegobe izazvane kašljem i alergijom.
Ulje od belog luka
Efikasno baktericidno sredstvo koje pomaže iskašljavanju i lečenju bronhijalne astme je ulje belog luka, a da biste ga napravili usitnite očišćene čenove i pomešajte kašicu sa solju i svežim puterom. Na 100 g putera uzmite 5 krupnijih čenova i soli po ukusu. Ovo ulje može da se maže na hleb ili doda u pire od krompira, a odlična je varijanta i sa guščijom mašću.
Đumbirov nastoj u alkoholu
Ovo sredstvo smo pronašli u Starom narodnom lekaru, a njegov recept glasi ovako: treba uzeti funtu (oko 400 g) svežeg đumbirovog korena (može se nabaviti u našim supermarketima) i očistiti ga od pokožice. Narendati, sipati u bocu i preliti dobrom rakijom. Ostaviti da stoji na suncu ili na toplom mestu dve nedelje. S vremena na vreme protresti bocu. Kada je gotova, alkoholatura đumbira treba da ima lepu žutu boju. Posle toga sadržinu procediti i profiltrirati kroz višestruku gazu i ostaviti da se slegne. Piti nastoj 2 puta na dan, i to po jednu čajnu kašičicu, uz pola čaše vode, posle doručka i ručka.
S vremena na vreme napraviti pauzu od nekoliko dana.
U vreme dok traje terapija ne jesti meso, paziti da vam noge uvek budu tople i suve, a pre spavanja obavezno napraviti toplu kupku sa nekim od sledećih čajeva: majčina dušica, žalfija, hajdučka trava, ivan-čaj. U kupku možete dodati malo đumbira u prahu.
Uvarak bedrenike protiv astme i bronhitisa
Bedrenika (bedrenac, Pimpinella saxifraga L.) je manje korišćena, a vrlo korisna biljka. Njen koren se namače u hladnoj vodi (2 jelovne kašike korena na pola litra vode) 24 sata, a onda se kuva 10 minuta. Uzima se do tri šolje na dan, u slučajevima astme i bronhitisa.
Alkoholatura bedrenike
Pola šolje suvog usitnjenog korena bedrenike preliti sa 2 dela votke ili jake rakije komovice, držati na toplom i tamnom mestu dve nedelje, protresajući bocu s vremena na vreme. Procediti i piti po 30 – 40 kapi sa malo vode, 3 puta na dan.
Ruski recept protiv bronhitisa
400 g crnog luka samleti i dodati mu 400 g putera, 400 g žutog šećera, 150 g meda, 150 g soka aloje. Smesu dobro poklopiti i staviti u slabije zagrejanu pećnicu na 3 sata. Posle hlađenja dobro promešati. Uzimati po 1 jelovnu kašiku 3 puta na dan, 15 munuta pre jela. Odlično sredstvo za terapiju kod hroničnog bronhitisa.
Limun sa belim lukom
Ako niste alergični na ove namirnice, natarite 2 glavice belog luka i 5 limuna (ili ih usitnite u blenderu) i prelijte litrom kipuće vode koja je ohlađena do sobne temperature. Ostavite da stoji 5 dana, a onda procedite. Uzimajte po 1 jelovnu kašiku 5 puta na dan, 20 minuta pre jela.
Jelove šišarke protiv astme za decu i odrasle
Odrasli:
Sakupite 38 jelovih šišarkica i stavite ih u teglu zapremine 3 litra, pa ih prelijte ključalom vodom. Držite ih na toplom mestu 24 sata. Obavezno umotajte teglu vunenom tkaninom ili frotirom. Procedite i uzimajte po pola čaše 2 puta dnevno. Uz to pojedite i po 10 grama svežeg, neslanog putera.
Deca:
19 šišarkica preliti sa 3 litra ključale vode, davati detetu po jednu četvrtinu čaše 3 puta na dan.
Ren sa limunom
Uzeti 150 g rena, usitniti ga i pomešati sa sokom od 3 limuna. Ovu smesu uzimati ujutru i posle jela, u količini od pola čajne kašičice. Posle toga ne piti vodu niti bilo šta drugo. Ako nemate čir ili gastritis, možete koristiti ovo sredstvo, ali nikako, ni pod kojim uslovima, ne smete zameniti limun sirćetom, jer biste tako oštetili bubrege.
Verovatno će vam poteći suze, ali izdržite, vredi!
Ovaj recept nije za decu!

izvor

АПИТОКСИНОТЕРАПИЈА - лечење пчелињим отровом

По професији сам рачуновођа, међутим, сматрам се обавезним, док доктори медицине не почну озбиљније да се баве лечењем пчелињим отровом, да популаришем пчелињи отров као лековиту супстанцу и да покушам обезбедити, уз помоћ пчеларских савеза, да на нивоу министарстава здравља буде проглашен леком или помоћним лековитим средством и да се на тај начин легализује његова примена. Због чега такво настојање? Пчелињи отров је, без сумње, далеко најмоћнији лек за аутоимуне болести. Поред тога, према др Стојмиру Младенову, пчелињи отров на људском организму проузрокује 28 позитивних ефеката. И што је такође врло важно (или далеко најважније): пчелињи отров је најјефтинији лек.

„Наша будућност је у њиховим жаокама“ Б.К.
Иако мале по својој телесној маси пчеле људској популацији дају највеће богатство у пчелињим производима: 1. мед, 2. восак, 3. полен, 4. прополис, 5. матични млеч, 6. пчелињи отров... Ниједно друго живо биће се не може изједначити са пчелама у смислу квалитета производа које „крилати фармацеути“ дарују човеку. Сви пчелињи производи безусловно имају лековита својства на људски организам, па и на друге живе организме. Због тога што се првих пет пчелињих производа релативно масовно користе од стране човека, па су из тог разлога научно и практично деломично изучени, и због тога што се шести пчелињи производ користи врло мало, на појединим локалитетима никако, а с обзиром да је далеко најмоћнији као љековито средство, у овој серији чланака ће бити говора о пчелињем отрову и његовој практичној примени у отклањању болесних стања која проузрокују аутоимуне болести, али и санирању посљедица проузрокованих повредама, озледама и сл.

Први писани трагови о примени пчелињег отрова датирају од Хипократа, оца медицине, који је живео око 400 година пре Христа. Дакле, пре 24 стољећа реуматске тегобе су уклањане пчелињим отровом. Пре 1200 година Карло Велики (742 - 814) и у средњем веку Иван Грозни (1530 – 1584) излечени су од подагре - гихта (Артхритис урица) пчелињим убодима. У новијој историји Мао Цедунг (1893-1976) је до дубоке старости одржавао своје здравље пчелињим убодима и другим пчелињим производима и до задњег дана живота је био председник Кине. Код Леонида Брежњева (1906 – 1982), који је био председник СССР-а, народни лекари-пчелари, уклонили су посљедицу упале живца на лицу, која га је била уклонила са јавне сцене.

Какав је став конвенционалне медицине према примени пчелињег отрова? Иако се пчелињи отров врло успешно примењује, вероватно у свим земљама на планети, тек неколико држава је легализовало његову примену (Русија, Румунија, Бугарска, Тајван). Релативно је разумљиво да због извесних ризика, које собом носи примена пчелињег отрова, доктори медицине избегавају да га примењују. Није разумљиво зашто се доктори медицине нису изборили да се пчелињи отров легализује као лек. У западној хемисфери (нарочито у САД) извесно је да постоје лобији који се боре против легализације пчелињег отрова. Наиме, ако би се пчелињи отров популарисао и пласирао као лек, а пчела има свуда и практично су бесплатне, онда би фармаколошка индустрија и медицина остале без значајног дела профита који остварују продајом лекова и услуга, које дају скромне или никакве резултате у лечењу одређених болести.

Према наводима др Наума Петровича Јојриша у новијој историји се 1879. године спомиње руски војни лекар, И. В. Љубарски, који је на основу вишегодишње примене објавио да је пчелињи отров ефикасан у лечењу реуматизма. Филип Терч, бечки клиничар, пошто се излечио од реуматизма захваљујући случајним убодима пчела, наставио је да га примењује као доктор и објавио је да је 173 реуматичара излечио пчелињим отровом. Његов син Рудолф Терч, бечки очни љекар, 1912. године објавио је научни рад свога оца који је од 660 реуматичара потпуно излечио 544 особе, побољшање је наступило код 99, док код 17 болесника није дошло до побољшања због запуштености или напуштања лечења.

Чарлс Мраз, иако није био лекар, 1934. године у САД започиње апитоксинотерапију и примјењује је врло успјешно до краја живота (1905 – 1999). Нарочито се истакао у лечењу артритиса и мултиплекс склерозе. Озбиљнији научни приступ апитерапији учинили су лечници проф. др Наум Петрович Јојриш из Русије и др медицинских наука (апитерапије) Стојмир Младенов из Бугарске. Као резултат руске апитерапеутске школе, а на основу уредбе руског министарства здравља из 1953. године, данас у Чељабинску имамо институцију која се бави лијечењем пчелињим отровом и другим пчелињим производима. Водећи стручњак руске апитоксинотерапије је проф. др Игор Кривопавлов, који поред тога што је директор Међународног центра за традиционалну и алтернативну медицину у Чељабинску и професор је на Медицинском факултету у Москви. (Наставак у наредном броју).

Бранко Кончар
предсједник Савеза удружења пчелара Републике Српске
Јаруге 26 – 79202 Козарац, РС – БиХ
Тел. 00387 52 342062, Факс 00387 52 234770, Моб. 00387 65 224946
И-мејл:bkoncar@prijedor.com


Izvor

Bezopasni virus ubija ćelije raka


Kanadski naučnici su pronašli nov postupak u lečenju raka prostate pomoću virusa bezopasnog za čoveka. Posle otkrića da se neki mikrobi i ćelijski paraziti razmnožavaju upravo u ćelijama raka i uništavaju ih, onkolozi pokušavaju da tumor zaraze različitim infekcijama.
Još tridesetih godina prošlog veka sovjetski mikrobiolozi Nina Kljujeva i Grigorij Roskin su eksperimentisali sa 'tripanosomom kruci', izazivačem tropske bolesti Čagas. Od tripanosome su pripremali preparat krucin koji je uništavao kancer.

Hemijska formula krucina, međutim, nije dešifrovana, tako da su se tadašnji poznati onkolozi usprotivili primeni tog preparata. Na krucin se zaboravilo, ali je krajem 20. veka jedna od poslednjih učnica Kljujeve, Valerija Kalinjikova nastavila sa istraživanjem zahvaljujući čemu su ruski naučnici danas vrlo blizu stvaranju standardnog veterinarskog preparata.

Postoje pokušaji da se kancer leči i drugim mikroorganizmima među kojima su listerija (izazivač listerioze) i virus Kavasaki, koji izaziva čitavu lepezu bolesti od meningitisa do angine.

Kanađani su posebnu pažnju posvetili reovirusima, koji izazivaju ili blage respiratorne infekcije, ili lake crevne poremećaje, ali zato mogu da ubijaju ćelije raka jajnika, dojke, pankreasa i jedne vrste raka velikog mozga.

Naučnici iz Centra za kancer kanadske provincije Albert su objavili da su kod šest oobolelih od raka prostate uveli kulturu virusa direktno u tumor. Za tri nedelje su odstranili prostatu i uverili se da je virus izazvao onkolizu, odnosno ćelije raka su jednostavno istopljene. Zdrave ćelije pri tom nisu bile oštećene. Kanadski onkolozi najavljuju klinička ispitivanja novog postupka u lečenju raka prostate.

U isto vreme naučnici Ruskog centra rentgenoradiologije poodavno su završili klinička ispitivanja za čoveka bezopasnog virusa Njukasla. Ovaj virus može da pokosi kokoške i ćurke i ubije kućog papagaja, ali kod čoveka bolest Njukasla izaziva samo simptome lakog gripa. Virus Njukasla, međutim, rado napada ćelije raka i uništava ih.

Grupa pod rukovodstom doktora medicinskih nauka Viktora Kešelavija obavila je brojne eksperimente na kulturama ćelija životinja, a zatim i klinička ispitivanja na više od 400 obolelih od raka dojke, grlića materice, bubrega, jajnika kao i od različitog stepena melanoma, uključujući treći i četvrti. Obolelima se injektivno ubacivao virus u tumor - šest nedelja jednom nedeljno, a zatim još osam meseci jednom mesečno.

Dobijeni rezultati posle pet godina lečenja su veoma ohrabrujući, rekao je za ruski denvnik "Izvestija" Viktor Kešelava. Efikasnost novog postupka je od 60 do 100 odsto u zavisnosti od tipa kancera. Lečenje se lako podnosi i stanje obolelih se poboljšava, nestaju bolovi, kanceri se smanjuju ili potpuno nestaju.

Predviđena cena lečenja je svega 1.500 rubalja (oko 50 dolara) što, takođe, ohrabruje. Radovi na industrijskoj proizvodnji preparata su već pokrenuti, tako da će lečenje biti dostupno hiljadama obolelih.

NAJPOZNATIJI RUSKI I SVJETSKI ISCJELITELJ, MAKSIM OSIPOV, KOJI RADI I U NOVOM SADU, NE LIBI SE DA PRIHVATI I NAJTEŽE SLUČAJEVE



Za njega ne postoji neizlječiva bolest

Postoji pravilo koje kaže da nema neizlječive bolesti već samo neizlječivih ljudi. To su osobe koje zbog raziličitih životnih okolnosti izgube vjeru i nadu i takvima je vrlo teško pomoći, kaže dr Osipov

Čuvenom ruskom iscjelitelju Maksimu Osipovu, magistru narodne medicine, najčešće dolaze pacijenti s glavoboljama, posebno s migrenama koje liječi sa stopostotnim uspjehom. Osipov takođe uspješno tretira oboljenja kičme - išijas, probleme sa zglobovima, reumatska oboljenja, probleme s cirkulacijom, bronhitis, psihičke tegobe, oslabljeni imunitet, ženske probleme, Daunov sindrom, paraplegiju, dijabetes, povišeni krvni pritisak, sterilitet, dioptriju, stres… Posebno je posvećen djeci. Tu, kažu, pravi čuda. Ne libi se da prihvati ni najteže slučajeve.
Iscjelitelj Osipov naglašava kako on nije svemoguć i da se najbolji rezultati, koji su brzo vidljivi, postižu kod djece i kod lakših i srednje teških oboljenja, ali da se upornim radom uspjesi mogu postići i kod najtežih oboljenja.
-Postoji pravilo koje kaže da nema neizlječive bolesti već samo neizlječivih ljudi. To su osobe koje zbog raziličitih životnih okolnosti izgube vjeru i nadu i takvima je vrlo teško pomoći. Izuzetno je važno da čovjek vjeruje u pomoć, iako to nije presudno. Naime, ovakva terapija nije zasnovana na tzv. placebo efektu u kojem čovjek samo umišlja da mu je bolje, već postoje naučni dokazi o djelovanju bioenergije. Prednost onoga što ja radim je u tome što tretiram čovjeka kao cjeloviti živi organizam, a ne samo oboljeli dio tijela. Velik broj djece dolazi na tretmane bilo da se radi o slabom imunitetu, noćnom mokrenju, upalnom procesu, hiperaktivnim ili motorički usporenim mališanima ili o drugim poremećajima. Kod djece se rezultati brzo vide, jer su ona otvorenija od odraslih, odnosno nemaju predrasude. Zanimiljiva je činjenica da upravo osobe koje nijesu puno vjerovale u iscjeljenje reaguju s više ushićenja kad osjete pozitivne rezultate od onih koji su to očekivali. Efekti iscjeljivanja biće trajniji ako osobe počnu da praktikuju molitve i odlazak u crkvu. To su duhovne tehnike kojima će osveštavati svoje tijelo i doživljavati ga kao cjelinu, kaže čuveni iscjelitelj.
Prema njegovim riječima, broj potrebnih tretmana zavisi od osobe i vrste oboljenja, pa je kod nekih ljudi i oboljenja veliki pomak primjetan već nakon tri ili četiri tretmana, dok u nekim slučajevima treba sprovesti i po trideset tretmana. Trajanje tretmana takođe varira, zavisno od osobe i oboljenja, ali se u prosjeku kreće između 15 i 45 minuta.
Magistar narodne medicine dr Osipov je, osim genetski naslijeđenih sposobnosti (sin je čuvene Ljudmile Osipove), prvu diplomu stekao aprila 1992. godine u Moskvi od strane Akademije za iscjeliteljstvo i energoinformativne nauke (na Svjetskom skupu narodne medicine u organizaciji ruske vlade), na čijem je čelu čuveni profesor sada pokojni Jakov G.Galperin, akademik Svjetske akademije nauka, najviši autoritet u ovom domenu i predsednik ENIOM (međunarodna organizacija medicine 21.vijeka) u Moskvi. Zadivljen Maksimovim rezultatima, Galperin je postao njegov mentor. U jesen 2002. doktor Osipov je polagao testove za svjetsku licencu za iscjelitelja, koji su uključivali snimanje aure putem Kirjanove fotografije, dva testa na dejonizovanoj vodi (u jednom testu je morao da energizuje dejonizovanu vodu, a u drugom da oduzima energiju od dejonizovane vode, što je fizički mjerljivo), a treći test je polagao na pacijentu. Ovaj poslednji test se sastojao od podizanja tjelesne temperature na pacijentu u regiji očnih kapaka. Sve testove je položio s najvišim ocenama i zauzeo rang prvog među deset najboljih bioiscjelitelja na svijetu. Ovako visok rejtnig dobio je zato što je svojim rezultatima podigao nivo parametara pri naučnim testiranjima ove vrste u svijetu za 40 odsto. Ovaj rezultat je utoliko značajniji zato što je u poslednjih petnaest godina testiranju ove vrste pri zvaničnim institucijama pristupilo preko 500 iscjelitelja raznih vrsta, od čega je samo 38 položilo test, i to svega deset s najvišim ocjenama. Nakon toga ime doktora Osipova našlo se na svjetskim naučnim web prezentacijama posvećenim iscjeliteljstvu, a potom su uslijedili pozivi na svetske kongrese tradicionalne medicine. Prosle godine, početkom februara, u Moskvi je u organizaciji Ruskog instituta narodne medicine i iscjeliteljstva ENIOM, održan Četvrti međunarodni kongres, simbolično nazvan Elita, na kom je Maksim Osipov, osim aplauza, pobrao najviša priznanja za mnogobrojna istraživanja sporovedena u oblasti komplementarne medicine: zlatnu medalju za najboljeg iscjelitelja u prošloj godini, ''Zlatne ruke'', diplomu za najboljeg iscjelitelja Rusije, specijalnu nagradu za mnogobrojna aktivna djelovanja u alternativnoj medicini i za popularizaciju metoda tradicionalne medicine u medijima, sertifikat za učestvovanje na kongresu, kao i posebnu nagradu u ime Instituta za dugogodišnje praktično djelovanje i dostignuća u svijetu. Ovom kongresu prisustvovalo je preko 1.200 posjetilaca, specijalnih zvanica, među kojima je bilo i 50 doktora zvanične medicine iz čitavog svijeta

Kontakt telefoni

Od prije nekoliko godina dr Osipov radi i u Novom Sadu, gdje je godinama sličnim metodama našim ljudima pomagala njegova majka Ljudmila Osipova, od koje je, kako kaže, naslijedio iscjeliteljski dar. Centar za poboljšanje fizičkog stanja i raspoloženja ''Eniom'', u kom radi dr Maksim Osipov, nalazi se u Novom Sadu, a brojevi telefona za zakazivanje su: 064 26 36 389 i 063 788 6963.
-Nemjerljivo zadovoljstvo je kada se pokaže uspjeh, posebno kod djece i mladih. Kad prohoda onaj za koga se mislilo da se nikad neće uspraviti ili kad stigne povratna informacija da su ljekari zvanične medicine potvrdili da pacijentima ljekovi više nijesu potrebni. Ovdje se takve stvari još smatraju čudom, dok su u Rusiji ustaljene, kao i drugi načini pomaganja ljudima, kaže dr Osipov.
Po njegovim riječima, primjetno je da sve više mladih pati od visokog krvnog pritiska i dijabetesa. To je posledica načina života, a njegovi tretmani rezultiraju vraćanjem životne ravnoteže bez upotrebe ljekova, koji sami po sebi stvaraju određeni oblik zavisnosti i na neki način štete organizmu.



Specijalisti iz raznih oblasti

ENIOM je velika medicinska asocijacija koja okuplja specijaliste višeg i srednjeg medicinskog obrazovanja - bioenergoterapeute, specijaliste akupunkture i akupresure, praktičare homeopatije, naturopatije, fitoterapeute, psihologe… Oni uspješno liječe bolesti sistema za varenje, endokrinog sistema, impotenciju, neplodnost, ginekološke i nervne poremećaje i otklanjaju brojne druge probleme. Uspješno tretiraju i posledice zavisnosti od alkohola, ljekova i droge. Članovi asocijacije ENIOM obnavljaju licence na osnovu ostvarenih rezultata.

izvor

Mumio – čudesna smola sa Altaja



Dugo skrivana tajna ruskih specijalaca i komandosa. Tajna susptanca zaslužna za uspeh ruskih atletičara i sportista. Crni anabolik koji se ne može detektovati. Čudesni lek za imunitet. Leči rak. Ubrzava zarastanje kostiju, tkiva i regeneriše ćelije. Eliksir mladosti. Najjači biostimulator na svetu. Magični adaptogen. Moćni preparat koji ruski lekari koriste za čudesna isceljenja svojih pacijenata. Nalazi se samo na tajnim lokacijama planine Altaj koje samo znaju porodice skupljača. To je sve Mumio, po jednima okamenjeni izmet slepog miša, a po drugima mumificiran vosak i med divljih pčela.

. . .

Sve gore nabrojane stvari su urbane legende nastale iz rekla kazala prepričavanja dokonog sveta željnog senzacija. Iako, u nekim od tih stvari ima delića istine, većina tvrdnji je krajnje neistinita.

Krenimo prvo redom, da objasnimo šta je mumio ili mumijo kako ga ponekad nazivaju. To je prirodna smola, nalik asfaltu, koja nastaje u procepima stena i u pećinama Tibeta, Altaja i Srednje Azije na nadmorskim visinama od preko 2500 metara. Postoji često lažna tvrdnja da se mumio nalazi samo na Altajskim planinama. Naprotiv, on je dosta čest na mnogim planinama i vencima, od Rusije do Tibeta. Crne je ili tamno smedje boje, sa karakterističnim mirisom i ukusom izmedju smole, asfalta i nafte. Sam ukus mumia je gorak, ali ne preterano. Mnogima ne prija miris i ukus mumia i ne mogu da se naviknu na njega. Autor ovog teksta nema pak problem da ga u vidu bombonice rastopi u ustima, mada njegov miris i osećaj ukusa na nepcima dugo traje. Smolaste je strukture, čvrste konzistencije do nekih 25-30 stepeni ako je čist, bez primesa, ali na višim temperaturama prelazi u tečniju konzistenciju, pravu i lepljivu smolu. Od sirovog mumia se filtracijom dobija čisti mumio, smola koja se kao takva pakuje u kutije, prave se tablete i kapsule, ili se razredjen dodaje u razne preparate kao što su masti, balsami ili tinkture. Razlaže se u vodi. Često alternativci i planinci mumio mešaju sa medom ili rakijom i tako spravljen preparat koriste kao preventivu za jačanje imuniteta. Ima puno falsifikata mumia na tržištu, pa ga kupujte od proverenih proizvodjača.

Po sastavu je mumio kompleksan mozaik organskih i neorganskih materija koje su kroz proces polimerizacije, mešanja i taloženja tokom dugog vremena dobile smolastu strukturu. Sastoji se od 20 do 25 mikroelemenata, raznih organskih sastojaka, vitamina u tragovima i 6 aminokiselina. Još uvek nije do kraja objašnjen sam proces nastajanja mumia, iako su posmatranja pokazala da se radi o istom procesu fosilizacije koji se dešava kod različitih sirovinskih osnova bilo da su biljni ili životinjski ostaci u pitanju. Naime, mumio je uglavnom kombinacija sastojaka životinjskog, biljnog i mineralnog porekla, mada ima i slučajeva kada je on samo biljnog, ili samo životinjskog i mineralnog sastava. Pojedini autori tvrde da je mumio produkt mumificiranja košnica i voska divljih pčela (iako one retko kada žive na visokim planinskim predelima) ili produkt izmeta slepih miševa, kojih takodje nema u visokim predelima. Jedno vreme je bila popularna i teorija da mumio nastaje kao proces ocedjivanja zemnih ostataka životinja i biljaka, koje se zajedno sa zemljom, procedjuju kroz stenoviti plafon pećina i kapaju na pod pećine praveći sloj mumia, što takodje nije naišlo na potvrdu, jer se mumio nalazio i na otvorenim lokacijama, u procepima i slično, gde nije imao odakle da se ocedi ili procedi. Inače, komercijalno propagandna tvrdnja da do njega mogu doći samo skupljači koji znaju tajne lokacije gde uspeva i da se to čuva kao porodična tajna, je deplasirana, pogotovu za nekadašnji SSSR i sadašnju Rusiju, gde se sve znalo i kontrolisalo od strane vlasti i države.

Najbliža istini je hipoteza da mumio nastaje od ostataka biljaka, minerala i životinja na prostorima visokih i suvih planina gde zbog nedostatka kiseonika i jakog UV zračenja nema fermentacije, već se vrši polimerizacija i prirodna fosilizacija prirodnih sastojaka, proces sličan nastajanju treseta i prirodnog asfalta. Uglavnom se mumio nalazi na slabo pristupačnim planinskim mestima i ubire se tako što se struže sa stenja na kome je. Cena neprečišćenog mumia koje se prodaje iz prve ruke biva negde oko 3,000 dolara po toni. Prečišćavanje sirovog mumia od kreča, zemlje, peska, i drugih nečistoća se vrši za primenu čiste smole u alternativnoj medicini i cena mu tada skače, ali je i dalje vrlo jeftina supstanca. Na primer, kod nas kutijica Altajskog mumia od 20 tableta, gde je težina tablete 0,2 grama košta u apoteci oko 4 eura. U Moskvi sam u Medjunarodnom parku za 4 eura kupovao 100 takvih tabletica. Piju se obično 2 do 3 tabletice dnevno za razne tegobe. Postoje i kapsule, masti, čak i vaginalete od mumia.

U srednjem veku je mumio bio popularan lek jer je bio vrlo mističan, posebno način na koji nastaje i zbog mesta na kojima se nalazio. Stari narodi koji su najpre bili upoznati sa mumiom, koji se jedino nalazio na Altaju, Tibetu, Kirgistanu, a to su pre svega Iranci, Tibetanci, Rusi, Kirgizi, Persijanci, Arapi, svi su ga oni nazivali slično: kameno ulje, crni vosak, gorska krv, planinski sok, kameni vosak, planinske suze. Bio je vrlo cenjen preparat kome su pridavana i magijska svojstva i služio je najpre za lečenje preloma, bronhitisa, rana, jačanje organizma, za želudac, opekotine, bubrege.

Savremena medicina, pogotovu ruski naučnici su od 1950-ih godina sprovodili brojna i sistematska istraživanja dejstva mumia i njegovu primenu u medicini i sportu, odnosno vojsci i za potrebe svemirskog programa. Kasnije su se u ta istraživanja uključili, svako na svoj način i japanci i amerikanci i ostali narodi. Došli su do sledećih opštih zaključaka, koje ću dosta slobodno interpretirati jer sam te studije davno čitao i možda neki podaci neće biti u potpunosti tačni, ali greška neće biti velika:

1. Mumio ubrzava zarastanje kostiju za 22% ako se koristi oralno, 3 x dnevno. Neki autori na internetu pišu da duplo ubrzava zarastanje kostiju, ali to jednostavno nije tačno.

2. Podstiče regeneraciju oštećenog tkiva i ubrzava zarastanje rana, verovatno u sličnom procentu kao i kod kostiju.

3. Dao je dobre rezultate u tretiranju paradentoze, čak u 70%+ slučajeva je zabeleženo vidljivo poboljšanje desni – ali ne i potpuno izlečenje što treba napomenuti.

4. Pozitivno utiče na periferne nerve, neuralgije i nervne završetke, time što poboljšava prenos nervnih impulsa i podstiče brži oporavak od bolesti.

5. Razredjuje krv povećavajući viskoznost iste, zbog čega je povoljno sredstvo kod arterioskleroze, bolesti vena i nekih oblika srčane slabosti. Medjutim, baš zbog toga mumio je ZABRANJEN hemofiličarima, trudnicama, i svim onima koji idu na operaciju da ne bi iskrvarili!!!

6. Dokazano je da pomaže kod lečenja čira na dvanaestopalačnom crevu i na želucu. Povoljno deluje i kod šećerne bolesti i regulacije šećera. Stimuliše endokrini sistem ali nije utvrdjeno da mumio leči bolesti endokrinog sistema, što inače neki naši i ruski nesavesni lekari i nadrilekari koji rade u Beogradu, stalno ističu kao svojstvo mumia, pa njim bezuspešno leče ozbiljne metaboličke poremećaje, sterilitet i tumore. Kada pacijenti ne ozdrave, ti isti lekari optuže pacijente da nisu bili dovoljno revnosni. U stvari, pacijenti nisu bili dovoljno razumni gubeći dragoceno vreme na lažnim obećanjima i paramedicinskim senzacijama.

7. Potvrdjeno je delovanje mumia kao opšteg biostimulatora koji podstiče ceo metabolizam. Podiže odbrambeni i imuni sistem organizma, zbog čega se preporučivao kao preventiva i pomoćno lekovito sredstvo kod plućnih bolesti, tuborkuloze i slično. Medjutim, baš zbog tih svojstava ZABRANJEN je svima koji imaju visok pritisak, jer isti još više diže, iako u nekim preparatima neodgovorno piše da on reguliše krvni pritisak, bio on visok ili nizak, dovodeći ga u normalu. To isto neodgovorno stoji i za primenu matičnog mleča, jer ako je nešto biostimulator, on ubrzava vaš pritisak, nikako ga ne snižava. Mumio je strogo zabranjen svima koji imaju KANCER jer stimuliše rast ćelija raka, kao što stimuliše rast i svih drugih ćelija!!! Ne verujte nesavesnim proizvodjačima koji pišu da mumio ima antikancerogena svojstva.

8. Tokom eksperimenata sa sportistima i komandosima, dokazano je da mumio deluje dvojako, zbog čega je od amerikanaca i dobio naziv »Crni anabolik«. Pre svega, mumio povećava za 20% sposobnost sportista da izdrže trenažni proces, to će reći da za 20% mogu više da treniraju bez posledica za organizam, a sa druge strane ubrzavaju za preko 25% proces oporavka organizma od umora, uz jednu sjajnu stvar, mumio ne ostavlja tragove u organizmu, potpuno se razlaže. Za amerikance je to bilo fascinantno, prirodni anabolik, koji podiže perfomanse sportista, a ne može se detektovati i nije na listi zabranjenih doping sredstava, zbog čega su mu dali naziv „Crni anabolik“, iako on ne deluje štetno kao klasični anabolici. Generalno, mumio nije štetan ako se ograničeno i umereno upotrebljava. Zbog toga se konzumiranje mumia ograničava na 15 dana, maksimalno 0,6 do 1 grama dnevno, nakon čega se pravi pauza od 7 do 10 dana. Vrlo je moguće da mumio može dugotrajnom upotrebom da dovede do pojave kamenaca u telu, a potvrdjeno je da preterana upotreba dovodi do nervnog rastrojstva.

. . .

Mumio je kod nas jedno vreme bio vrlo popularan. Švercovao se i prodavao na pijacama i buvljacima. Danas ima da se kupi u apotekama. Neka naša iskustva, koja ću izneti u vidu zaključka definišu i njegov opseg delovanja.

Pre svega, mumio vam zaista pomaže da se bolje odmorite i da lakše podnesete napore ali se moraju uzeti 2 tablete dnevno, ujutru i uveče, i to par dana da bi se osetili efekti. Razredjuje krv i diže vam pritisak. Ja sam se čudio što me glava nakon 3 dana korišćenja mumia počinje boleti dok nisam otkrio da mi se povećao krvni pritisak iznad normale. Nakon toga sam prestao sa mumiom, jer nisam hteo da rizikujem srčani ili moždani udar. Ubrzava metabolizam i brže zarastanje rana, to je sigurno. Mast omekšava tkiva ali nekima ta mast ipak nije pomogla kod hemoroida. Jednom mom prijatelju dijabetičaru je mumio pomogao u minimalnoj dozi, od tabletice 0,2 grama dnevno razmućenoj u čaši vode, koja se u malim gutljajima popije tokom dana da reguliše šećer i da ga drži pod kontrolom. Napominjem da je i dalje morao da pije lekove za dijabetes, i da mu je mumio pomogao samo da reguliše znatna kolebanja koja su mu se pojavila, ali ne i da ga oslobodi lekova za šećer i dijetalnog režima ishrane. Možda mumio svojim mineralima pomaže imunitet kao preventivno sredstvo, ali i pored korišćenja mumia autor ovog teksta je dobio ozbiljnu upalu pluća, od koje ga je tek antibiotik spasao, dok je lečenje sa mumiom bilo bez ikakvih rezultata i sve je vodilo u ozbiljnu fazu bolesti. Stoga, ne igrajte se zdravljem kod ozbiljnih bolesti, i ne eksperimentišite sa mumiom nego kod lekara. Moja prijateljica je na primer, popila skoro pola kila mumia ne bi li sredila endokrini sistem i dobila bebu, uz sve akupunkturu i ostale alternativne prakse koje joj je preporučila ruska isceliteljka, ali bez ikakvog rezultata. Odnosno, rezultat su bili potrošeni veliki novci i razočarenje pacijenta.

Da se vrlo jasno razumemo, Mumio je korektan i u nekim slučajevima delotvoran preparat ali je daleko od magičnog i čudesnog leka za mnoge bolesti. Da je stvarno čudesan, odavno bi bio u rukama farmaceutske industrije u vidu standardizovanih lekova, što naivan svet nikako neće da shvati, već sujeverno veruje u čuda.

Izvor

Na krilima cvetnog praha
EKSLUZIVNO: Ruska narodna medicina - Med kao lek

Lekovita svojstva cvetnog praha koji pčele donose u košnice dobro su proučena, ali niko ne može da tvrdi da su sve njegove tajne do kraja razotkrivene. U kombinaciji sa medom radilice od polena kuvaju neobično lekovitu smesu koja leči srce, krvne sudove, hormonske poremećaje, prostatu, pritisak.

Lekovita svojstva cvetnog praha koji pčele donose u košnice dobro su proučena, ali niko ne može da tvrdi da su sve njegove tajne do kraja razotkrivene.
Poznato je blagotvorno dejstvo cvetnog praha na jačanje zidova krvnih sudova, protiv bolesti kapilara, a poboljšava i rad srca. Cvetni prah je prirodni stimulans i pozitivno deluje na polne hormone.
Vlaga veoma šteti cvetnom prahu, narušava njegov sastav i može postati štetan po zdravlje. Zato je čuvanje cvetnog praha sa medom, veoma komplikovano i kratkotrajno. Cvetni prah u granulama se lakše čuva, zadržava svoju strukturu i pogodniji je za upotrebu. Cvetni prah mora biti svež. Posle godinu dana on gubi čak 75 procenata svojih lekovitih i hranljivih vrednosti, a posle dve je potpuno beskoristan!
Čuva se na temperaturi oko 9°C.
Tokom korišćenja cvetnog praha potrebno je smanjiti ishranu, naročito unos belančevina životinjskog porekla. Jer 20 grama cvetnog praha po sastavu odgovara punom kilogramu mesa, s tim što su njegove belančevine daleko kvalitetnije i zdravije za ljudski organizam.

PERGA
Mešajući cvetni prah sa medom, pčele pripremaju pergu - belančevinastu masu za svoju ishranu.
Nedovoljne količine i nedostatak ove hrane, smanjuje radnu sposobnost pčela.
Perga se suši u hladovini i čuva na suvom, tamnom i prohladnom mestu. Koristi se za ishranu pčela u proleće kada postoji nedostatak belančevina u ishrani, a i u lekovite svrhe. Pergom se pčele leti snabdevaju izdvajanjem iz saća.

UPOTREBA
Cvetni prah koristi se kao kao dodatak svakodnevnoj ishrani u kojoj postoji nedodstatak belančevina i drugih sastojaka. U lekovite svrhe koristi se za:
- poboljšanje apetita
oporavak od iscrpljenosti
posle naglog mršavljenja
oboljenja crevnog trakta
deluje kao prirodni antibiotik
- protiv neuroza
- jačanje psihofizičkih sposobnosti
- bolji rast dece
- jačanje imuniteta
- lečenje prostate

PRIMENA I DOZIRANJE

Dnevnu dozu najbolje je uzimati 10-15 minuta pre jela, između doručka i ručka, ili posle užine za manju decu, bolesne i iznemogle. Cvetni prah može se uzimati i u toku jela, ali nikao ne u toku noći ili kasno uveče.
Za odrasle:
- Uobičajena dnevna doza iznosi 20 tableta po ½ grama, a udarna doza 40 tableta od ½ grama.

Za decu:
- Od 3-5 godina pije se ukupno 12 tableta od po 0,6 grama dnevno
- Od 6-12 godina pije se 16 tableta od 0,6 grama dnevno
- Za decu stariju od 12 godina važi doza kao za odrasle
Cvetni prah u obliku tableta pije se mesec dana, nekoliko puta godišnje. Najbolje je terapiju ponavljati uoči promene godišnjih doba.
Za one koji imaju obolelu prostatu preporučuje se da cvetni prah uzimaju cele godine sa povremenim pauzama.
Oboleli od hipertenzije piju cvetni prah pomešan u istim količinama sa medom (1 kašičica 3 puta dnevno).

Način čuvanja
Cvetni prah treba čuvati na suvom i čistom mestu na temperaturi koja ne prelazi 20°C i vlažnosti ne većoj od 75%. Najbolje je da se drži u frižideru, u delu za povrće.


BOLESTI I DOZIRANJE
Gastritis, srce i neuroze
Gastritis praćen povećanim izlučivanjem želudačnih sokova, problemi prouzrokovani hroničnom upalom debelog creva, hronični hepatitis, anemija, hronični pankreatitis, ishemijska bolest srca i hronične neuroze:
* Uzimati po jednu kašičicu cvetnog praha 15-20 minuta pre jela, 2 puta dnevno (pre doručka i pre ručka), tokom 1-1,5 mesec.

Arterijska hipertenzija
Cvetni prah (perga) i prirodni med pomešati u odnosu 1:1 ili 1:2. Dobro promešati i uzimati po 1 kašičicu 3 puta dnevno pre jela, tokom 1,5-2 meseca.

Oboljenje jetre
1 kafenu kašiku cvetnog praha pomešati sa 1 kašikom meda i uzimati posle nekoliko zalogaja u toku ručka. Lečenje traje 1-1,5 mesec.

Zatvor i dijareja
Protiv upale debelog creva, hroničnog zatvor i dijareje, u emajliranu posudu sipati 800 ml ohlađene proključale vode, i u njoj rastvoriti 180 grama prirodnog meda. Neprekidno mešajući polako dodavati 50 grama cvetnog praha (perge). Dobijenu smesu držati nekoliko dana na sobnoj temperaturi- do pojave prvih znakova fermentacije. Uzimati smesu po ½ do 2/3 čaše 3 puta dnevno pre jela, tokom 1-1,5 mesec.

Grupa tegoba
Kod nervoza, depresije, nesanice, oboljenja tiroidne žlezde, dijabetesa i impotencije.
Za odrasle:
za predupređenje oboljenja preporučuje se 20 grama, a za lečenje obolelih 32 grama cvetnog praha u prirodnom obliku ili kao mešavina. Može se piti pomešan cvetni prah sa goveđim lojem ili prirodnim medom.

Deca do 12 godina:
piju 12 ili 16 grama dnevno, 15 minuta pre doručka i ručka, tokom 1,5-2 meseca.

Staračka malaksalost
Protiv oronulosti, senilnosti i malaksalosti kod starijih. Uzimati cvetni prah (pergu) po 1 kašičicu 15 do 30 minuta pre jela, uz hladan čaj, mleko ili kiselu vodu, 3 puta dnevno 1-1,5 mesec.

Varenje i srce
Hronični gastritis, oboljenja žučne kese, kolitis i oboljenja debelog creva, poremećene funkcije kardiovaskularnog i nervnog sistema. Uzimati po 10 grama cvetnog praha (perge), 20-30 minuta pre jela, 3 puta dnevno, tokom 20 dana.

Izvor