Nek ti jutro zamirise jasminom

IZ KOJEG SI TI SVIJETA

Iz kojeg cvijeta dolaziš
zašto nisi kao i sve druge žene
koje prođu kao sjene
čija se ni imena ne pamte
čiji se dodiri usana zaborave
s prvim jutrom

iz koje si ti ljubavi
iz koje knjige
iz kojeg romana
kad mi tako bez ikakvog plana
bez namjere
srce lomiš na dijelove
i noći mi pretvaraš u dane

koja si ti žena
kad mi pola života u tebe stane
zbog koje žalim
sve ovo što prebrzo ide
što su jeseni bliže
i što mi se suze vide prvi puta
jedino si s neba mogla doći
jer druge putove poznam
i na njima sam s drugima bio sam

iz kojeg si svijeta
iz kojeg cvijeta nosiš taj miris
da te volim
i nikad ne prebolim

...Mi mu timonis matia mu
( Ne ljuti se oko moje )

Mi mu timonis matia mu
pu fevgo ja ta ksena
puli ta gino ke ta rto
pali konda se sena.

Aniks'o to paratiri su
ksante vasilike mu
ke me gliko hamogelo
mia kalinihta pes mu.

Mi mu timonis matia mu
tora pu ta s'afiso
ki ela na ligo na se do
na s' apoheretiso.

Aniks'o to paratiri su
ksante vasilike mu
ke me gliko hamogelo
mia kalinihta pes mu.


Ne ljuti mi se , oko moje
sto odlazim za nepoznatim
postaću ptica i doći ću
ponovo blizu tebe

Otvori prozor svoj
plavi bosioče moj
i sa slatkim osmehom
laku noć mi reci

Ne ljuti mi se , oko moje
sto ću te ostaviti sada
i dodji na kratko da te vidim
da se oprostimo

Otvori prozor svoj
plavi bosioče moj
i sa slatkim osmehom
laku noć mi reci...

Mada sreća nema svoje lice,
Njezin izgled osenčava nada,
A njoj čovek ne meri granice,
Pravi prostor tek u njemu vlada.

Imao sam i ja svoju mladost,
Sad je gledam i osećam da su
Stari dani bili jedna radost,
Jedna ljubav koju život rasu.

U prirodi ima mnogo dana,
Mutnih, tamnih kao noći krilo,
U životu ima mnogo rana
Samo zato što je snova bilo.

More grli kopno od iskona,
Kaplja kamen bez odmora dubi:
Rad i život po svoj vasioni,
Čovek živi kad ume da ljubi.

Vladislav Petković Dis

Oni koji me srecu, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda.

Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koracao. I mnogo puta sam ziveo u onom sto jos ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to sto ce tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrcem. A u sebi se smeskam. Jer, ako niste znali, svet je cudesna igracka.

„Hodajuci na rukama“, Mika Antic

kroz miris zime,snega i hladnoće, osetite miris cveća...

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ova suma se bogato okitila injem, kao najlepsim mirisnim cvetom u prolece...i mirise zima svojom svezinom i lepotom, mirise na ono sto se krije ispod snega, na ono sto dolazi...sto ce doci...i kao sto se u mnogim ljdskim srcima ispod leda kriju najlepsi mirisni vrtovi ljubavi i toplih osecanja, cekajuci svoje sunce da otopi led, tako se i pod ovim snegom oko nas koji je prekrio sume i polja krije lepota... udahnite je...

Zelim vam divan, pun topline i radosti ovaj zimski dan

Budite i sami, ali nikada usamljeni - zivot je predivno, carobno mesto za snove, i samo ako imamo hrabrosti i zelje da sanjamo, nikada necemo biti ni usamljeni, ni tuzni, ni ocajni, u nama i oko nas procvetace najlepsi, mirisni cvetovi harmonije i ljubavi.
Sanjajte!

I dok je tako sedeo u sobi, trudeći se da tuga što pre prođe, bio je sve tužniji. Onomad, kada je bio srećan, a sam, sreća se nije množila, nego delila. Neverovatno, koliko su jednostavna pravila prirode. Ako tugu podelimo sa nekim, smanjiće se, ako sreću delimo, udvostručiće se. A opet, mi ljudi, često uvek postupimo suprotno.

Slaviša Pavlović

Ako imaš mnogo – daj od svog bogatstva; ako imaš malo – daj od svog srca.

Neka se prvo u vasim srcima rascveta prolece, neka zamirisu prve ljubicice i zapevaju prvi slavuji!

Rumeno jutro izranja
i već mu se klanjaju
bele latice u zavetrini
i vesnik sunca klikće...

Proleće je tu,
odmah iza one planine,
ne brini.

Možda će sneg
još mali da prkosi,
al evo dren već pupi
i kukurek otvara sanjive oči,
pod kožom ti se uvukla
čitava kolinija mrava,
noći sve kraće,
a tebi se sve manje spava...

Proleće u najavi
šapuću, šapaću damari.

Laste stižu, doleću,
raduju se proleću.

Prolećna pesma

Proleće je, proleće je,
raduje se ceo svet,
kud pogledaš sunce sjaji,
a pod rosom blista cvet.

Naše grudi, naše duše
zatalas'o ovaj sjaj,
slavuj mali sunce hvali
što je zemlja pravi raj.

(Jovan Jovanović - Zmaj