Sveti Jovan
3 posters
Zvezdan Forum :: Porodica,Zdravlje,Tradicija i Kultura,Religija :: Religija :: Hrišćanstvo :: Hrišćanski Praznici
Strana 1 od 1
Sveti Jovan
Свети Јован Крститељ, син Захарије и Јелисавете, је онај "Анђео" земаљски, кога су најављивали древни Пророци као "Претечу Господњег који ће приправити путеве Његове на земљи". За Јована Претечу. који се јавио свијету у пустињи крај ријеке Јордана са својом проповеди покајања и ту крстио Самога Безгрешног Господа, да "испуни сваку правду", Господ је рекао да је "највећи рођени од жене", али је такође рекао и то да ће онај који буде "најмањи у Царству Небескоме" бити већи од њега, највећега међу старозавјетним боговидцима.
Овим ријечима Господ је показао колика је дубина и колики бескрај Царства Небескога, и какво је достојанство које је Бог припремио и оном најмањем у Царству Небескоме, и како је мала земља и оно што се на њој догађа и они који се рађају на земљи, у односу на вјечно и непролазно Царство Христово. Ако је највећи рођени на земљи од жене, мањи од најмањега у Царству Небеском, онда је Царство Небеско неизрециво и бесконачно, онда је Царство Небеско управо и смисао и пуноћа свега онога што се догађа на земљи, истинска и права мјера оних који се на земљи рађају.
Свети Јован Крститељ, велики на земљи, велики је и на Небесима, управо зато што је био Претеча Христов, и зато што је проповиједао најдубљу и најсавршенију науку, а то је наука о покајању. "Покајмо се, јер се приближило Царство Небеско". Покајање је најдивнији цвијет земаљског поштења и најчудеснији начин људскога живљења. Покајање је измјена и непрекидно мијењање људскога срца и људскога ума. Оно је позив на непрекидно усавршавање човјеково, путоказ управо ка том вјечном и непролазном Царству Небеском. Јер само они који се покају, само они који се очисте, постају достојни Бога и његовог присуства и његовог благодатог дјејства. Покајање је преображај људскога ума и људскога срца, позив на бескрајно усавршавање, подсјећање човјека на то да је несавршено биће, независно од тога колико дарова имао овдје на земљи, да је све оно што има и што уради овдје, мало и сићушно у односу на оно, на шта га је Бог призвао у свом вјечном и непролазном Царству Небеском.
Ако је Јован највећи од жене рођени, мањи од најмањега у Царству Небеском, какви су тек онда остали људи у односу на Царство Небеско и на оне који се рађају не просто водом, него Духом Светим Животворним. А управо то рођење и јесте рођење за које је Јован Крститељ припремао оне које се овдје рађају на земљи. На једном од својих мисионарских путовања по Азији, апостол Павле наишао је на људе који су били од Јована крштени, па их је питао: "Да ли сте примили Духа Светога?" Они су му одговорили: "Нијесмо ни чули да постоји Дух Свети, ми смо се крстили крштењем Јовановим". А Апостол им рече: "Крштење Јованово је било крштење покајања, припрема за Онога Који ће доћи", Господа Исуса Христа, Који је већ дошао. И - крсти их у име Исуса Христа те Дух Свети сиђе на њих, и они тако у унутарњој промјени, коју су Христовим Крштењем доживјели, схваише да су управо покајање и крштење Јованово, били припрема за Савршенога и подстицај за вјечно и непролазно узрастање у савршенству у Царству Небескоме. Покајање је, дакле, први и последњи позив сваком људском покољењу и свим земаљским народима. Сваки човјек има зашто да се каје: ако само један једини дан поживи на земљи, не може бити безгрешан, он ће се огријешити, а поготово ако живи дуже времена, сваки његов дан, ако и има добра и врлине, у исто вријеме бива испуњаванн и гријехом и слабостима. И зато је покајање увијек призив да се чистимо од онога што није по Богу и што није од Бога. На то нас и данас позива Св. Јован Пророк, Крститељ и Претеча Господњи, духовни отац хришћана свих времена.
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61972
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Sveti Jovan
Култ Св. Јована код Срба
Свети Јован једна је од најчешћих крсних слава у Срба и њему је у нашим земљама посвећено или било посвећено преко 300 цркава и манастира. Име Крститељево, у својим различитим облицима веома заступљено у нашем народу, чује се често у кратким народним молитвама и заклетвама особито везаним за крштење и кумство, некада тако поштовано у нашем народу, које је веома доприносило и свенародној слози, будући да се међу окумљеним породицама ништа зло није смјело дешавати. Наши побожни људи говорили су: «Помози, Боже и Свети Јоване», «кумим те Богом и Светим Јованом», «кумим те и јованимим те». За двије окумљене породице говорило се - «међу њима је Бог и Свети Јован», а за нуђење кумства - «понуди му кума и Светог Јована». Кумови су се један другоме заклињали: «Тако ми Светога Јована који је међу нама!» Све што се куму даривало и све чиме се кум помагао сматрало се даром који се чини «Богу и Светоме Јовану".
Црквени светојовањски култ ширио се по српским земљама у неколико таласа и праваца, и из саме Свете Земље, али понајвише из византинске престонице Цариграда са његових 38 цркава посвећених Светоме Претечи, од којих су најпознатије црква крај царске палате у Евдомону, коју је подигао цар Теодосије Први и обновио славни Јустинијан, Продромова црква од Петре крај Влахернске палате, коју је болницом и сваким штедрим даром даривао наш Св. краљ Милутин и, вјероватно, походио Св. краљ Стефан Дечански током свог седмогодишњег цариградског изгнанства у Цариграду, и Продромова црква манастира Студиона, у којима су се чували дијелови његове часне главе, док се часна десница Претечина од 10. в. чувала у Богородичиној цркви, званој «Фарска».
Најстарије светојовањске цркве подигнуте су у српским земљама, по свој прилици, у доба Јустинијаново, углавном у јадранском приморју - манастир Св. Јована у околини Скадра, василика у Свачу, василика Св. Јована у Повљи и, можда, првобитна црква у Сутивану на Брачу, и у јадранском залеђу - недавно откривена василика у околини Требиња, у Засаду, крај новије Светојовањске цркве, и неубицирана црква у околини Бијелог Поља, како свједочи топоним Сутиван, недавно обновљена на новом мјесту.
Други талас снажења култа и грађења нових светојовањских храмова код нас почиње са првим забиљеженим јованоимењацима међу српским подвижницима и владарима - Св. Јованом, рилским пустињаком, у 9. и 10.в., и Св. Јованом Владимиром, краљем зетским, у 10. и 11. в. Св. Јован Владимир (или његова супруга Косара, кћер цара Самуила Охридског), обнавља у Свачу јустинијановску цркву Св. Јована, а у планинама код Дебра зида чувени Светојовањски Бигорски манастир, док, вјероватно, његов таст Самуило подиже Слепчевски светојовањски манастир код Битоља.
Трећи талас ширења светојовањског култа код нас, започет или само настављен подизањем светојовањске цркве у Горњем Матејевцу код Ниша 1170.г. и прилозима које Стефан Немања чини цркви Св. Јована у Јерусалиму, судбоносно је обиљежен дјеловањем првог српског архиепископа Св. Саве, који је са црквеном самосталношћу своме народу из Никеје донио и дио часних Моштију Св. Јована у 13. в., пошто је већ претходно своју љубав према ово Светитељу показао подизањем прве познате немањићске цркве у част Св. Јована, у комплексу манастира Студенице. 1219. г., највјероватније, у Жичу из Никеје стижу као посебан благослов и знамење дио Претечине деснице, на чијој уметно израђеној хранилници, која је стицајем историјских прилика завршила у ризници катедрале у Сијени, први архиепископ српски исписује следећу молитву: «Деснице Претечина, покривај Саву, архиепископа србског!»
Велико поштовање према Св. Јовану посвједочује и Св. Краљ Милутин, који зида или обнавља неколико светојовањских цркава, од оне у Свачу, потпуно разореном у монголској најезди у на самом измаку 13.в., који обнавља из темеља са својом краљицом мајком, Св. Јеленом Анжујском, до светојовањског метоха манастира Св. Никите у Македонији, цркве код Скопља, можда и великог манастира Св. Јована код Гњилана, као и болнице при цркви Св. Јована Продрома од Петре у Цариграду. Чудесно исцијељени од слепила Свети Стефан Дечански обнавља Светојовањски манастир Слепче код Битоља, а патријарх Данило Други у Пећкој Патријаршији, у чијим се ризницама већ чувала Претечина десница са дијелом часне његове главе зида, вјероватно ради указања посебне почасти овим светињама, посебну капелу, посвећену Светом Јовану, при цркви Богородице Путеводитељке.
Цар Душан и царица Јелена, која је као монахиња послије његове смрти понијела име матере Св. Јована - Јелисавете, 1345. обнављају и штедро обдарују манастир Св. Јована на Меникејској гори код Сера, као своју нову резиденцију на југу, иначе важну станицу на монашким путевима који су водили са све несигурнијих простора Свете Земље, у тада још увијек безбједне византијске, српске и бугарске земље, нарочито монаха исихаста, званих «синаита». Сама Јелисавета, након мучког посјечења њеног сина Уроша Нејаког вјероватно осим цркве на мјесту злочина, код села Неродимља у Старој Србији, која израста у манастир, подиже и парохијску цркву Св. Јована у самом селу .
Десница Претечина, која се у то вријеме налазила још увијек у Србији, благословила је и Св. Великомученика цара Лазара са његовом војском на саможртвени подвиг на пољу Косову 1389.г., у ком су «посјечење главе претрпјети имали», и нимало није случајно што су српске војводе и ратници на челу са косовским Кнезом уочи боја примили Св. Причешће из руку патријарха Спиридона, којима је часна глава Претечина са његовом часном десницом вјероватно и тада благосиљала хришћански народ спреман за посљедњу жртву, управо у «бијелој Самодрежи цркви» код Вучитрна, посвећеној Св. Јовану, цркви свога завјетног, Богом благословеног самоодржања у знаку борбе "за Крст Часни и слободу златну". Само Причешће Светим Тајнама Христовим и благослов (честице) главе и деснице Претечине могли су толико оснажити њихову љубав и њихово покајање да успоје вјековну химну борбеног духа српског христољубља: "Умримо да свагда живи будемо. Не поштедимо себе, да живописан узор другима будемо...Па ако ће и мач главу, и копље ребро, и смрт живот узети, ми ћемо се душманима борити...да се са Христом прославимо!" Косовски завјет нашег светосавског народа сав је садјевен око два биљега - «Биљега Божијег који бијесе бије», тј. Крста као знамења крсноваскрсне Побједе Христове, и, бесумње, што се мање истиче, око (честице) усјековане главе и деснице Претечине које су, мора бити. испратиле Св. Кнеза Великомученика и његову војску у одсудну битку, из Светојовањске цркве Самодреже као његовог вјечног споменика. Духовне споне Св. Јована Крститеља и Св.кнеза Лазара толико су снажне и судбинске да кивот са Моштима Кнежевим са монасима избјеглим из манастира Раванице пред Турцима 1697. налазе своје прибјежиште управо у манастиру Св. Јована Претече на Фрушкој гори, званом Врдник, касније, послије обнове пренамијењеном празнику Вазнесења Господњег, у част прве Раванице, и прозваном Врдничка Раваница.
Због тога нимало није случајно што су непријатељи нашег православног рода, настојећи - што сабљом, што "посластицама вјере разноразних демонских месија", који су харали и данас харају нашим земљама - да затру светојовањски и светолазаревски дух нашега народа, дух свједочења и одбране Божије истине и Божијих светиња до смрти, редовно ударали на светојовањска његова знамења - не само на "бијелу цркву Самодрежу", коју су, осиротјелу и напуштену од потамањеног или избјеглог или превјереног народа, Арнаути коначно срушили 1898.г., него и на све оне светојовањске, и, наравно, све друге цркве која су као жаришта истога духа биле изложене разарањима - од великог манастира Св. Јована крај средњовјековних Гнивљана у Старој Србији, које Џинић-бег руши, и подиже на њему своју касабу Гњилане, до Светојовањске цркве мученице у Јасеновцу, претворене 1941.г. са цијелим селом у највеће српско погубилиште 20.в., цркве Св. Јована у Старом Селу код Оточца, срушене и заравњена туђмановским багерима 1991. и миниране цркве Светог Јована у Пећкој Бањи 17. марта 2004.
Али, као што је константа светојовањског култа у нашем народу било страдање, када треба и до саме смрти, због вјерности својим хришћанским завјетима, тако је константу, бар до ових наших несрећних времена, представљала и жилава истрајност нашега рода у обнови разрушених цркава и манастира, села и градова, као израз живе вјере кадре да Божијом силом у себи помјера горе разорене баштине у свим крајевима раскомаданог српства. Тако је завјетна Светојовањска црква Самодрежа, разрушена 1898., обновљена свенародним прилозима, васкрснула 1932.г., на Видовдан, свечано освећена руком српског патријарха Варнаве, седам година касније, у време државног наметања конкордата са Ватиканом мученички умореног усред Београда.
Васкрснула је Самодрежа чудесно баш исте оне године када је десница Претечина поново, по други пут стигла међу Србе, као завјетни поклон мученички пострадале царске породице и њене посјечене главе, цара Николаја Другог Романова, двије године касније такође превратничком руком убијеноме краљу Александру Карађорђевићу. Одмах по избијању Другог светског рата у бјекству младога краља Петра, часна десница стигла је до Острошког манастира у Црној Гори, у коме се и зауставила, похрањена у манастирске скривнице заједно са другим двијема светињама - честицом Часнога Крста и иконом Филермске Богородице. Те 1941. црква Самодрежа је арнаутском руком обијена, фреске и иконостас уништени, сасуди и утваре црквене полупани и поцепани. Послије рата комунистички властодршци у Црној Гори буквално отимају од острошког братства три карађорђевићевске светиње и затварају их у своје мрачне сефове, далеко од очију црквене јавности, изложене и саме дугогодишњем државном терору. Црква Самодрежа бива послије рата опет обновљена и освећена. 1981., Арнаути је опет обијају и скрнаве, а тадашњи епископ Рашкопризренски, г. Павле, поново је освећује и приводи намјени, али у таласу нарастајућег арнатског терора у њеној близини, на прагу своје куће, већ 1982.г. бива убијена трећа по реду мушка глава у три поколења српске породице Милинчић, младић Данило, наговештавајући нове погроме над Србима. И, заиста, седамнаест година касније Стара Србија поново гори од арнаутског насиља, паљевина и разарања који су букнули на Косову и Метохији са уласком евроатлантских „миротвораца". Једна од цркава пострадалих у погромима опет је Светојовањска црква у селу Самодрежи у коме више није преостала ниједна српска глава - опљачкана је и изнутра запаљена, а гробље око ње порушено. Самодрежу цркву арнаутски крстоломци не заобилазе ни у погромима 17. марта 2004.г., сматрајући је и нехотице неподношљивим знамењем постојавања Срба на земљи која им је отета. 17. фебруара 2008. уз сагласност дела међународне заједнице Арнаути на Косову и Метохији, проглашењем једностране независности отцијепљеног дијела Србије, покушавају да озваниче своју отимачину, покуповавши крвавим парама индулгенције за своје злочине...Једном ријечју, како би рекао господар зетски Ђурађ Црнојевић, син јованоименитог оца, "услед грјехова наших постиже нас жељезна палица" новоагарјанска, и то "не просто бијући, но убијајући, и дођоше незнабошци на достојање Божије и цркве разрушише"...
А, гле, још уочи ратова, који су претходили овом посљедњем распећу Старе Србије, деведесетих година 20. вијека, на чудесан начин, после вишекратног јављања њему непознатог човјека у сну, који га је подстицао да врати црквене светиње њиховом правом власнику - Српској Цркви, један полицијски службеник немирне савјести покреће поступак њиховог враћања у ризницу манастира Цетињског Митрополије Црногорско-приморске. И тако часна десница Претечина поново бива високо уздигнута пред очима вјерних и пружена њиховом поклоњењу на Ивањдан 1993.г., кивоту Св. Петра Цетињског. Издржавши стрпљиво све дуге године брозоморног заточеништва, са честицом Светог и Животворног Крста Господњег, рука која је крстила Христа Спаситеља опет освиће међу нама, овога пута у Црној Гори, манастиру Пресвете Госпође Ивана Црнојевића, да нам понови древну проповијед: "Покајте се, јер се приближило Царство Небеско". Покајмо се, зато. и ми, многогрешни Срби, јер је покајање пут у Царство Небеско, у остваривање истинске заједнице, вјечне и непролазне, око имена Божијег, око Оца и Сина и Духа Светога, Заједнице на коју су призвани сви земаљски народи
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61972
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Sveti Jovan
Zbog toga sto je Jovanova glavna uloga u zivotu odigrana na dan Bogojavljenja, crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom.
Za ovaj dan vezuje je jos i dogadjaj sa rukom Pretecinom.
Jevandjelist Luka pozeleo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posecen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku, koja se u Antiohiji cuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka.
Sv. Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najvise svecara ima ovoga dana, 7. jan. Medju licnostima jevandjelskim, koje okruzavaju Spasitelja, licnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po nacinu svoga dolaska u svet tako i po nacinu zivota u svetu, i po ulozi krstavanja ljudi za pokajanje i krstenja Mesije, i tako najzad po svome tragicnom izlasku iz ovog zivota.
On je bio takve moralne cistote, da se vaistinu pre mogao nazvati angelom, kako ga sv. Pismo i naziva, nego li smrtnim covekom.
Od svih ostalih proroka sv. Jovan se razlikuje narocito time sto je on imao tu srecu da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao.
Za ruku sv. Jovana prica se, da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala rasirena a ponekad zgrcena. U prvom slucaju oznacavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61972
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Sveti Jovan
20. januar / po starom, 7. januar
Srpska pravoslavna crkva i vernici praznuju 20. januara dan Svetog Jovana Krstitelja.
Sveti Jovan je bio savremenik Hristov i njegov rođak, po telu, jer je majka Jovanova bila tetka majci Isusovoj. Otac Jovanov bio je sveštenik Zaharije, a majci njegovoj bilo je ime Jelisaveta.
Kad se navršilo vreme da se ispune reči anđela Gavrila data Zahariju, Jelisaveta je zaista i rodila sina. Bilo je to 7. jula (24. juna) i taj se dan praznuje pod imenom Ivanjdan. Kada je, po tadašnjem običaju, trebalo izvršiti obrezivanje i dati ime detetu, rodbina počne navaljivati da se detetu da očevo ime; ali najzad upitaše i oca, da čuju da li se on slaže. Zaharije, koji je pre toga bio onemeo, uze jednu tablicu i zapisa:
"Neka mu je ime Jovan!", i čim je ovo napisao, jezik mu se razveza, te poče govoriti. Zaharije proreče da ce to dete biti prorok, koji će ići pred Bogom i pripremati mu put.
Još od rane mladosti Jovan je želeo usamljenički, pustinjski život. Zato kad odraste, odvaži se i ode u pustinju, u predele oko donjeg toka reke Jordana. Tu, u samoći, sav se predao Bogu i svom pozivu. Živeo je jednostavno: hranio se akridima (bubama sličnim skakavcima) i medom od divljih pčela, a odevao se u haljinu od kostreti, načinjenu od kamilje dlake, preko koje se opasivao kaišem. Visokog rasta, crne kose i brade, mršavog i preplanulog lica od sunca, ulivao je strah svojom pojavom.
Jovan poče otvoreno propovedati i govoriti protiv ljudskih mana i nevaljalstava i pozivati ljude da se kaju i popravljaju. Koliko je njegov izgled bio strašan, jos strašnije su bile njegove reči, kojima je šibao svako zlo.
Kada se Jovan pročuo, počeše kod njega dolaziti ljudi sa svih strana, da ga vide i čuju njegove besede, a mnogi su dolazili da ga pitaju i traže savete. Tako ga neki zapitaše: "Šta treba da radimo pa da zadobijemo milost Božiju?", a on im odgovori: "Ko ima dve haljine, neka jednu dade onome ko nema ni jednu, a ko ima dosta hrane, neka podeli onome ko nema ni malo".
Mitari, poreznici, upitaše ga šta njih savetuje, a on im reče: "Ne preopterećujte narod dabžinama, već naplaćujte onoliko koliko je po zakonu".
Vojnike je podučavao da ne tiranišu, već da štite narod, a naučenjake onog vremena, tzv. fariseje i sadukeje, koji su se mnogo ponosili svojom mudrošću i gospodstvom, prekorevao je rečima:
"Bog se gnjevi na vas! Pokajte se i stvorite rod dobrih dela, a nemojte se ponositi samo time što ste potomci Avramovi, jer vam kažem, da Bog može i od kamenja ovog stvoriti decu Avramovu. Pogledajte! eno sekira stoji kod korena drveta, i svako drvo koje ne radja dobra roda, odseći će se i u vatru baciti!"
Mnogi su mislili da je Jovan obećani Mesija, a neki pomisliše da je on neki od starih proroka, koji je iz mrtvih ustao i oživeo, pa ga upitaše:
"Jesi li ti Ilija ili koji drugi prorok?", a on odgovori: "Nisam, ja sam glas koji viče u pustinji".
Onima koji ga pitaše: "Jesi li ti Mesija ili drugog da čekamo?", Jovan odgovori:
"Ja vas krštavam vodom, ali Onaj što ide zamnom, jači je od mene, ja nisam dostojan da mu odrešim kaiša sa Njegove obuće, On će vas krstiti Duhom svetim i ognjem".
Jovan je krštavao svakoga ko se pokajao u reci Jordanu i to se njegovo krštenje nazivalo u znak pokajanja, ali ne i oproštenja grehova.
U to vreme i Isus je počeo svoje javne propovedi, a kad ga je Jovan prvi put ugledao, rece:
"Gle, kako krotko ide! To je jagnje Božije, koje uze na sebe greh sveta. Bog je hteo da ja svedočim za Njega, i ja velim da je Duh sveti na Njemu i da je On Božji Sin".
Jovan je imao i svoje učenike Andreja i Jovana Zavedejeva, te oni, čuvši ovakve pohvalne reči Jovanove o Isusu, pođu za Hristom, da čuju njegovu pouku i ocene njenu vrednost. Kada su se uverili da je Isus zaista Bogom obećani mesija, ne samo da su prestali biti Jovanovi učenici i pridružili se Hristu, vec su u društvo Isusovih učenika pridobili i Simona - Petra, brata Andrejinog, i Filipa i Natanaila, nazvanog Vartolomej, i druge.
U to vreme dođe i Isus na Jordan Jovanu da ga krsti, Jovan se začudi pa mu reče: "Ta Ti mene treba da krstiš, a Ti dolazis da ja krstim Tebe?." Isus mu kratko odgovori da tako treba da bude, te ga Jovan odmah krsti.
Govoriti istinu isto je što i sipati nekome pregršt ljute paprike u oči. "Istina je gorka!" Jovan beše naučio da svakome kaže istinu u oči, ne mareći je li mu pravo ili krivo, i to ga dođe glave.
Razvrat rimskog društva beše u to vreme dostigao vrhunac. Irod Antipa, carski namesnik Galileje i Pereje (dve oblasti u Palestini) ode jednom u goste svome bratu Filipu, koji je takođe bio carski namesnik u drugoj oblasti, i tu se zaljubi u Filipovu zenu Irodijadu, svoju snahu, i ona u njega. Irod otera svoju ženu, koja je bila kći arapskog cara Arete i uze za ženu Irodijadu, koja mu dovede i svoju kćer Salomiju. Sve je ovo bilo još za života Filipova.
Braneći javni moral, Jovan počne protestovati i javno izobličavati ovakav postupak. Irod najpre nije smeo napasti Jovana, jer ga je i sam poštovao, a plašio se i pobune naroda, ali ipak naredi da Jovana uhvate i bace u tamnicu, ne bi li ga uplašio pa pustio. Međutim, Irodijada je Jovana smrtno mrzela i smišljala kako da ga ubije.
Jednom pozva Irod na proslavu dana svog rođenja sve svoje vojvode i činovnike i priredi veliko slavlje. Vino se pilo, pesma se orila, a kad su se gosti podnapili vina, odjednom među njih izađe vitka i lepa Salomija, započe da igra i veštom igrom dovede Iroda i njegove goste u takvo raspoloženje, da Irod, razdragan do ludila, obeća da ce joj kao nagradu dati šta god zatraži, ma i pola carstva i svoje obećanje zakletvom potvrdi.
Devojka, ne znajuci šta bi zatražila, ode do svoje majke, a ova se doseti da je zgodan trenutak da se oslobodi svog opasnog neprijatelja, i nauči svoju kćer da zatraži Jovanovu glavu na tanjiru!
Kad je Solomija rekla Irodu sta želi, on se trže i zamisli, htede da odustane od datog obećanja, ali pomisao da se carska rec, makar i ovako lakomislena, ne poriče, naredi da dželat ode u tamnicu i poseče Jovana Krstitelja. Dželat ode i predade devojci glavu Pretečinu na tanjiru, koja je kao dragoceni poklon predade svojoj majci.
Tako je završio svoj život Jovan Krstitelj, na dan 29. avgusta (11. septembra, po novom kalendaru), koga dana je određen praznik pod imenom Usekovanje, tj. Usecenje glave Jovana Krstitelja. Taj dan se provodi u strogoj uzdržljivosti i postu. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer ta boja podseća na Jovanovu prolivenu krv.
Sveti Jovan je poslednji veliki prorok. On se naziva Preteča jer se pojavio pre Hrista i počeo pripremati ljude za njegovu nauku. Krstitelj se naziva zato što je krstio Gospoda Isusa Hristosa. Sveti Jovan je primer karaktera čvrste volje, odvažnosti, pravižnosti, istine i poštenja.
Na ikonama se Jovan slika kako krštava Isusa na Jordanu, ili kako stoji i desnom rukom pokazuje na nebo, a u levoj drži dug krstasti stap, preko koga stoji traka sa ispisanim rečima: "Pokajte se jer se približava carstvo nebesko", ili, u desnoj ruci drži poveći tanjir i na njemu odsečenu glavu, kao simbolični znak svoje smrti.
Sabor svetog Jovana je 20. januara (7. januara) zato što je, pri krštenju Hristovom, 19. januara (6. januara), posle Boga Oca i Svetog Duha, najvažniju ulogu imao Jovan kao Krstitelj, pa mu se odmah po krštenju dan i posvećuje.
U narodu postoji običaj da se ljudi bratime i kume "po Bogu i svetome Jovanu", verovatno zato što se Jovan smatra uzorom karakternosti i poštenja.
O Ivanjdanu pletu se venci od ivanjskog cveća, i njima se kite staje, a uoči toga dana čobani pale brezove lile (vatre), pa obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju svakojake igre oko tih pobodenih masala. Ovo paljenje masala za Ivanj-dan dovodi se u vezu sa paljenjem badnjaka uoči Božića čime se hoće reći da zimsko, božićno sunce ne sja tako visoko kao letnje, ivandanjsko, niti onako toplo greje. A što se o Ivanj-danu pletu venci od ivanjskog cveća, time se svakako želi pokazati da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke (na sred leta), i da se priroda time ovenčava, kao što na vence (svadbene) treba da pomišljaju i oni koji su za ovenčavanje, tj. za ženidbu i udaju.
U vence od ivanjskog cveća stavlja se i beli luk, da kuću čuva od groma. Devojke u venac stave i crvenu ružu, da bi bile crvene kao ruža, ili gledaju kroz venac rađanje sunca, da bi bile rumene kao sunce. Kojoj devojci ukradu venac u toku noći, udaće se te godine.
Misli se da je Ivanj-dan tako veliki praznik da se sunce od veličine i straha tri puta ustavi toga dana.
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61972
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61972
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61972
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Sveti Jovan
SREĆNA SLAVA
Zaga- Šefica Grupe TNT
-
Grad : Niš
Browser :
Broj Postova : 1829
Broj Poena : 27524
Reputacija : 1344
Datum upisa : 24.12.2009
Datum rođenja : 21.05.1973
Godine Starosti : 51
Pol : Zodijak :
Zanimanje : svašta nešto
Moj YOUTube Video :
Re: Sveti Jovan
Браћо молимо се светима да нас заступају пред Господом нашим.
оооо свети Јоване моли Бога за нас...
оооо свети Јоване моли Бога за нас...
RADIVOJ- Novi Član
-
Grad : BEOGRAD
Browser :
Broj Postova : 8
Broj Poena : 5069
Reputacija : 0
Datum upisa : 18.01.2011
Datum rođenja : 01.06.1970
Godine Starosti : 54
Pol : Zodijak :
Zanimanje : KERAMICAR
Uzrečica : pomiluj me Bože
Knjiga/Pisac : MOLITVE NA JEZERU /NIKOLAJ VELIMIROVIC
Moj YOUTube Video :
Re: Sveti Jovan
SREĆNA SLAVA DRAGI MOJI SLAVLJENICI
Zaga- Šefica Grupe TNT
-
Grad : Niš
Browser :
Broj Postova : 1829
Broj Poena : 27524
Reputacija : 1344
Datum upisa : 24.12.2009
Datum rođenja : 21.05.1973
Godine Starosti : 51
Pol : Zodijak :
Zanimanje : svašta nešto
Moj YOUTube Video :
Zvezdan Forum :: Porodica,Zdravlje,Tradicija i Kultura,Religija :: Religija :: Hrišćanstvo :: Hrišćanski Praznici
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu