Nesto veoma interesantno

POGLAVLJE 38: MOJ ili Stvoriteljev?
Nema treće mogućnosti. Ne postoji sredina. Nema onih koji su neutralni. NEMA neopredeljenih. Ili si sa mnom ili si sa Stvoriteljem. Jednostavnije rečeno, ko god nije u zajednici sa Stvoriteljem, on pripada meni ― i SAMO meni. Radilo se o onome koga nije briga za Stvoritelja, ili o onome ko služi Stvoritelju na način koji On ne odobrava, pa sve do onoga ko otvoreno služi meni ― svi oni su na MOJOJ strani.
Da, deo ljudi otvoreno i svesno služi meni misleći da će na taj način da izbegnu moj gnev. Postoji najotvorenija grupa koja sebe naziva satanistima, luciferijancima ili kultom obožavatelja demona. To je prilično tajno društvo. Da li bi se iznenadio kada bih ti rekao da mnogi od njih spadaju među najmoćnije, najuticajnije i najbogatije ljude koji TRENUTNO žive na Zemlji? Oni o meni znaju MNOGO manje nego što ti sada znaš. Mnoge od njih vodim i omogućavam im da u ovom životu žive u raskoši, moći i uspehu dok ih, u isto vreme, doslovno prezirem zbog onoga što su bili spremni da urade. Ali njihov uspeh je mamac i za mnoge druge koje na taj način obavijam tamom i zauvek ih odvajam od Stvoritelja.
Ovi bednici su potpuno u mojoj vlasti. Stvoritelj više nema nikakve mogućnosti da utiče na njih. Ne zbog toga što On to ne bi mogao ili hteo, već zbog toga što oni to više nikako ne žele, pošto sam njihov um u potpunosti obuzeo. Držim ih u zabludi lažnih obećanja o svojoj konačnoj pobedi i o tome kako će jednoga dana da budu uzvišeni. Oni ni najmanje ne slute da će u veoma skoro vreme da nestanu zauvek sa mnom. Opijeni uspehom i bogatstvom, ni malo ne sumnjaju u ono što im objavljujem. Ne obeshrabruje ih ni to što neke od njih često iz čiste zabave i iz čistog zadovoljstva usmrtim na najsramotnije načine.
Ali oduvek su postojali i ljudi koji su mi služili na manje otvorene načine. Vračevi, gatari, zatim ljudi koje vi nazivate crnim čarobnjacima i crnim vešticama. Radilo se o onima koji vračaju ili gataju iz karata, iz položaja zvezda, pa sve do onih koji leče na različite nadprirodne načine ― svi su oni manje ili više pod mojom vlašću. Pomoću lažnih iscelitelja i takozvanih „isterivača duhova“ ljudima postavljam sigurnu i pogubnu zamku. Ljudsku sklonost da slede autoritete koristim veoma uspešno tako da čoveka, koji svojim životom, u stvari, vređa Stvoritelja, učinim u ljudskim očima sposobnim za izlečenja i isterivanja duhova. U glavnom, na njegove bedne pokušaje molitvi i obreda, JA odgovorim na način da bolesnog ili opsednutog oslobodim iz svog zagrljaja. Ovo je veoma korisno, jer očevici tada sigurno zaključuju da je to Stvoriteljevo delo i da je dobro da slede tog iscelitelja, njegova uverenja i njegov način života najbolje što mogu. I jeste najbolje, ali za MENE.
Naravno, tu je i mnoštvo šarlatana, prevaranata i varalica, koji čak ni ne znaju šta rade, ali dobar deo njih zna i, uz moju pomoć, oni odista mogu da načine nešto što je vama ljudima neobjašnjivo.
Sa posebnom pažnjom radim i na raznim seansama prizivanja duhova. Zbog zablude koju sam od drevnih vremena uveo, da je ljudska duša besmrtna, današnjim ljudima koji pate zbog gubitka svojih bližnjih u tim seansama mogu da se prikazuju kao neko od njihovih umrlih. Oponašajući glasove umrlih, pomerajući predmete, spominjući najintimnije događaje, niko ne može da otkrije ovu prevaru. Veći deo ljudi se, pre ili kasnije, psihički slomi jer ljudski um nije u stanju da izdrži uticaj koji mi imamo na njega. Malo ko od njih, koji su bili na takvim seansama, uspe da mi pobegne, jer na ovaj način ljudi dolaze na onu krajnju granicu na kojoj Stvoritelj još može da ih sačuva.
Uskoro ću otpočeti sa još spektakularnijim obmanama koje će da zavedu i zbune mnoge. Predrasude potrebne za sprovođenje tog plana već su duboko ukorenjene. Neću previše o tome da ti govorim. Bilo bi odista nepromišljeno da ti i to otkrijem. Evo samo nekoliko informacija: pojavljivanje umrlih, vanzemaljci, iscelitelji, lažne mesije...
...Možda još, ipak, veoma kratko da ti kažem, jer ću ionako da te prevarim: lažnim pojavama umrlih ljudi rušim Stvoriteljevu nauku o smrtnosti čovekove duše i time pripremam put za najveće i najuticajnije prevare kojima ću da obmanem ljudsku vrstu do najkrajnjijih mogućih granica. Stvaranjem predrasuda i popularizovanjem pitanja o vanzemaljcima rušim sve ono što se odnosi na Stvoriteljevo delovanje u univerzumu, a posebno na Njegov uticaj na život na Zemlji. Pojava jednog jedinog vanzemaljca potpuno bi obezvredila Bibliju. A pojaviće se. Uskoro. Bar ćete vi tako da mislite.
Lažni dolazak Otkupitelja je nešto što čuvam za kraj. Za one koje ništa drugo neće moći da pokoleba. Za one koji neće da poslušaju Otkupiteljeve savete da ne idu to da gledaju.
Sve ove zamke biće VEOMA uverljive. Očigledne. Opipljive. Materijalne. Privlačne. .Nesumnjive. Baš kao što je za miša komadić sira postavljen na mišolovci. A onda će za mnoge zamka da se sklopi... Ali tada će biti prekasno.
Niko neće uspeti da mi pobegne. Skoro niko. Moji poslednji napori biće usmereni protiv onih najupornijih Stvoriteljevih sledbenika, u pravom smislu tih reči. Protiv onih na koje ništa od upravo spomenutog neće imati uticaja. Sve ću da podredim tome. Zbog onoga što sam vam u poslednje vreme pripremio, najveći broj vas biće prevaren i naveden da, odvojivši se od Stvoritelja, padne i bude potpuno privučen na moju stranu. Možeš to da nazoveš super-prevarom. Mnogi imaju mišljenje da je nešto takvo globalnog karaktera. Naravno, misle tako jer JA želim da tako misle. Ne pitaju se kakva prevara bi to mogla da bude koja bi jednako zavela različite ljude. Tako nešto ne postoji, niti je moguće da se osmisli. Super-prevara se temelji na tome da sam za SVAKO ljudsko biće – bez izuzetaka – pripremio mešavinu zamki i prevara koja je neodoljiva baš njemu lično. Nije mi teško da osmislim takvu prevaru pošto pažljivo proučavam SVAKU osobu od njenog rođenja. Svaka slabost, svaki nedostatak i svaka grešna sklonost su moje polazne tačke za super-zamku. Sve te tačke su podstaknute i one su, u isto vreme, pouzdan i siguran način da i većinu onih najvernijih Stvoritelju prevarim i upropastim. I upravo TO je ono što čuvam za kraj.
Rušiće se stvari za koje si mislio da su tvoj najčvršći oslonac, razočarenja će dolaziti sa onih strana sa kojih si se najmanje nadao. Dogodiće se ono za šta si mislio da nikada neće da se dogodi. SVE ću da ti oduzmem. Ostaće ti samo poverenje u ono što je zapisano u Bibliji. Poverenje u obećanja o Stvoritelju i Otkupitelju i, ako si bio mudar, neprocenjivo vredna iskustva koja si stekao sa Njim.
I, veruj mi, JA ću krajnjim naporima da se potrudim da te, u tim trenucima, zbog onog što ti se bude dešavalo, najmanje bude briga za ono što tamo piše, dok ću tvoja iskustva sa Njim da ti pokazujem kao nešto što si lično ti umislio.
Bićeš doveden do same granice ljudskog poverenja ― verovaćeš u ono što sam JA učio da je navodno opipljivo, očigledno i neoborivo ili verovaćeš u ono što je neko pre više od dve hiljade godina obećao. Takvim, naizgled, opipljivim činjenicama i ogromnom pritisku preko mojih govora, moraćeš da se suprotstaviš samo svojim verovanjem u ono što je neko nekada napisao...
Već sada vidim da to nećeš moći da izdržiš. Mali je broj onih koji su to uspeli. Mali broj u odnosu na one koje sam naveo da stanu na moju stranu. Možeš li da slediš primer onih koje nisam uspeo da zavedem? Mogao bi ako bi hteo. Ali nećeš. To mi govore pobede koje još uvek odnosim nad raznim područjima tvog života. I to je ono što mi predstavlja posebno zadovoljstvo. To što znaš, a ne možeš da pobegneš.
Sada znaš i ko sam JA, znaš na koje načine delujem, i, što je najvažnije, znaš način kako tako bedan i jadan možeš da odneseš pobedu nada mnom.
Da li znaš kako lovci love majmune? U manji kavezi stave pomorandžu. Kavez ima okruglu rupu manje ili jednake razmere kao pomorandža. Kada majmun stavi ruku u kavez i uhvati pomorandžu, ne može više da je izvuče. Mogao bi, ali kada bi ispustio pomorandžu, ali on ne želi da je ispusti čak ni kada vidi da mu se lovci približavaju i kada ga hvataju. Panično vrišteći, on pokušava da izvuče ruku sa pomorandžom u njoj. Na kraju, da bi ga odvojili od kaveza, moraju silom da mu istrgnu pomorandžu iz ruke kako bi mogli da mu izvuku ruku iz kaveza.
Eto, zbog toga sam siguran da ti NE MOŽEŠ da se izvučeš iz mojih ruku. Zato što si kao taj majmun koji ne želi da ispusti pomorandžu. Sve znaš, sve vidiš, ali ne želiš da pustiš pomorandžu.
I sada, na kraju, ostaje pitanje: Da li može Otac Laži da govori istinu? Ako si dovoljno pametan i ako si bilo šta od svega ovog razumeo, odgovor ti je očigledan. Ako nisi razumeo ništa, ja ću ti reći:
Može! Pod uslovom da ti istina postane pogubnija od laži.
Što će sa tobom da bude slučaj.
Vidimo se uskoro!

Istiniti događaj koji je potresao i k pokajanju priveo stotine građana
grada Kujbiseva (danas Samara) u Sovjetskoj Rusiji godine 1956

U Gradu Kujbisevu živela je porodica: blagočestiva mati i njena ćerka Zoja. Uveče na Novu godinu (31. decembra po novom kalendaru) 1956. Zoja je pozvala sedam svojih drugarica i mladih ljudi na večeru sa igrankom. U toku je bio Božićni post i mati je molila Zoju da ne priređuje večeru, ali je ćerka istrajala na svome. Te večeri majka je otišla u crkvu da se pomoli.
Gosti se behu skupili, Zojin verenik po imenu Nikolaj još ne beše došao. Devojke i mladići podelili su se po parovima, a Zoja je ostala sama. Od dosade, mnogo ne razmišljajući, ona je skinula ikonu Svetog Nikolaja Čudotvorca sa zida i rekla: "Uzeću ovog Nikolaja i idem da s Njim igram!", ne slušajući pritom svoje drugarice koje su je savetovale da ne čini tu bogohulu. "Ako ima Boga, On će me kazniti", odgovorila je ona.
Počela je da igra, okrenula krug, dva, kad odjednom u sobi se dize neka nezamisliva huka, vihor, i sinu svetlost kao munja, zaslepljujuća. Veselje se pretvori u uzas. Svi u strahu pobegoše iz sobe, samo Zoja ostade da stoji sa ikonom Sv. Nikolaja, pritisnutom na grudima, skamenjena i hladna kao mramor.
Nikakvi napori uskoro prispelih lekara nisu mogli da je povrate. Igle injekcija, koje su hteli da joj daju, lomile su se i savijale, udarajući u mramor njenoga tela! Hteli su da je prenesu u bolnicu, ali je nisu mogli sa mesta pomeriti, noge su joj bile kao prikovane za pod. Ali srce je kucalo. - Zoja je bila živa! Od tada ona više nije mogla ni da jede ni da pije...
Kada se majka vratila i videla šta se dogodilo, izgubila je svest i prenesena je u bolnicu, iz koje se vratila za nekoliko dana. Njena vera i milosrdje Božje, tople majčine molitve za pomilovanje nesrećne kćeri obnovile su milošću Božjom njene životne snage. Zoja je dosla k sebi i sa suzama je molila za oproštaj i pomoć.
Prvih dana kuća Zojina bila je okružena mnoštvom sveta: vernika koji su došli ili čak doputovali izdaleka, radoznalaca, medicinara, i duhovnih lica. Ali, uskoro, po naredjenju vlasti, stan je bio zatvoren za posetioce. U njemu su, na zamenu, dežurala po osam časova dva milicionera. Neki od dežurnih, koji su bili još mladi (28 I 30 godina) osedeli su od užasa kada bi oko ponoci Zoja pocinjala strasno da vrišti. Noćima i noćima kraj nje se molila majka.
- Mama, moli se! Moli se, u gresima ginem! Moli se! - vikala je Zoja.
O svemu što se desilo izvešten je bio i Patrijarh i zamoljen da se pomoli za ozdravljenje Zojino,
Patrijarh je odgovorio: - Ko je kaznio, taj će i da pomiluje!
Od posetilaca potom su k Zoji bili pripušteni:
- poznati profesor medicine koji je doputovao iz Moskve. On je potvrdio da kucanje srca nije prestajalo.
- sveštenici pozvani na molbu majke da uzmu iz ruku Zojinih ikonu svetog Nikolaja. Ali oni nisu mogli da izvuku ikonu iz skamenjenih ruku Zojinih.
- jeromonah Serafim iz Glinske pustinje, koji je pristupio u Kujbišev na praznik Roždestva Hristovog, i odslužio moleban za vodoosvećenje i osvetio ikonu. Zatim je rekao: "Sada treba čekati znamenja u Veliki dan (to jeste na Praznik Vasrsenja Hristovoga). Ako ona ne uslede, znači da je blizu kraj sveta!"
- Mitropolit Nikolaj, koji je takodje odslužio moleban i rekao da "novo znamenje treba čekati u Veliki dan", ponovivši reči blagočestivog jeromonaha.
Uoči praznika Blagovesti (te godine on je pao u subotu, treće nedelje Velikog posta) došao je Zojinim čuvarima jedan blagoobrazni Starac i zamolio da ga puste k Zoji. Ali dežurni milicioneri odbili su da ga puste. Došao je Starac i drugog dana, ali je opet, od drugih dežurnih, bio odbijen. Treći put, na sam dan Blagovesti, dežurni su ga pustili. Straža ga je čula kako je umiljato rekao Zoji, ulazeći: "No, jesi li se umorila od stajanja?"
Prošlo je neko vreme, a kada je dežurna straža htela da izvede Starca, njega u sobi više nije bilo... Svi su ubeđeni da je to bio sam Sveti Nikola. Tako je Zoja prestajala četiri meseca (128 dana) do samoga Vaskrsa, koji je te godine pao 23. aprila (6. maja po novom kalendaru). U noći Svetloga Hristovog Vaskrsenja Zoja je počela naročito glasno da uzvikuje: "Molite se!" Noćne stražare uhvatila je jeza i oni su počeli da je pitaju: "Zašto tako strašno vičeš?" Usledio je odgovor: "Strašno! Zemlja gori! Molite se! Sav svet u gresima gine, molite se!" Od tog trenutka ona je oživela, u mišićima se pojavila mekoća, životnost. Konačno su je položili u postelju, ali je ona nastavila da viče i poziva sve da se mole za svet koji gine u gresima, za zemlju koja gori u svojim bezakonjima.
"Kako si dosad živa ostala? Ko te je hranio?", pitali su je. "Golubovi, golubovi su me hranili", bio je odgovor, kojim je jasno objavljeno pomilovanje i oprostaj dat Desnicom Gospoda Spasitelja. Gospod je Zoji oprostio grehe, zastupništvom svetog Ugodnika Božjeg, milostivog Nikolaja Čudotvorca, kao i zbog njenih velikih stradanja i stajanja tokom 128 dana.
Sve ovo što se dogodilo toliko je potreslo žitelje Kujbiševa i njegove okoline da su se mnogi ljudi, videći čudesa, slušajući krike i molbe da se molimo za ljude, koji ginu u gresima, obratili u veru. Hitali su u crkvu s pokajanjem. Nekršteni su se krštavali. Koji nisu krst nosili, počeli su da nose u ono vreme, kada se za to moglo bukvalno platiti glavom. Obraćenja su bila tako masovna da u crkvama nije bilo dovoljno krstova za sve koji su ih trazili. Sa strahom i suzama molio se narod za oprostaj grehova, ponavljajući Zojine reči: "Strašno, zemlja gori, u gresima ginemo! Molite se! Ljudi u bezakonjima ginu!"
Na Vaskrs, treceg dana, Zoja je otišla Gospodu, prošavši težak put 128-dnevnog stajanja pred licem Gospodnjim radi iskupljena svakoga sagrešenja. Duh Sveti sačuvao je u životu dušu njenu, vaskrsnuvši je iz smrtnih grehova, da u budući večni dan Vaskrsenja svih živih i mrtvih vaskrsne u telu za život večni. i samo ime devojčino Zoja (na grckom "zoi") znači - život. Amin.
Napomena:
U sovjetskoj štampi onoga vremena takođe je bilo saopštenja o Zojinom slučaju. Odgovarajući na pisma koja su stizala u redakciju čuvenog lista, neki umišljeni naučnik potvrdio je da dogadjaj sa Zojom zaista nije umišljen, ali je pritom izjavio da je u pitanju vrsta ukočenosti dosad još nepoznata nauci. Neistinitost ovakave pretpostavke je očigledna: jer prvo, kod ukocenosti, tj. obamrlosti nema takve kamene otvrdlosti kože, pa zato lekari mogu bolesniku da daju injekciju; drugo, obamrloga je moguce prenositi sa mesta na mesto, te on leži, dok je Zoja samo stajala, i to stajala toliko koliko obični ljudi nisu u stanju da stoje, pritom je nisu mogli pomeriti sa mesta; treće, obamrlost sama po sebi ne obraca coveka Bogu i ne donosi otkrovenje s Neba, a u Zojinom slučaju ne samo da su se hiljade ljudi obratili veri u Boga, nego su svoju veru javili delima, tj. krstili su se i postali moralni; ne samo da su priznali da Boga ima, nego su postali hrišćani. Јasno je da uzrok tome nije bila obamrlost, nego delovanje samog Boga: On čudima utvrđuje veru, da bi izbavio ljude od grehova i od kazne za grehe.



Rusi su snimili film prema ovom dogadjaju pod nazivom "Cudo"

Ruski dokumentarni film o Zoji