Zivotne mudrosti - da vam bude bolje

Četiri koraka do mudrosti



Prvo što trebate napraviti je da dođete u dodir s negativnim osjećajima kojih čak niste ni svjesni. Mnogi ljudi imaju negativne osjećaje kojih nisu svjesni. Mnogi ljudi su potišteni, ali nisu toga svjesni. Tek kada osjete što je veselje, shvate koliko su bili potišteni. Ne možete liječiti rak ako ga niste otkrili. Ne možete se riješiti pamučnog žiška sa svoje farme ako ga niste otkrili. Prva stvar koja vam je potrebna je da postanete svjesni svojih negativnih osjećaja. Kojih negativnih osjećaja? Na primjer zlovolje. Osjećate zlovolju i smušenost. Osjećate mržnju prema samima sebi, ili krivnju. Osjećate da je život besciljan, da nema smisla; povrijeđeni su vam osjećaji, osjećate se živčanima ili napetima. Dođite prvo u dodir s tim osjećajima.
Drugi korak (u ovom programu od četiri koraka) je da je taj osjećaj u vama, a ne u stvarnosti. To je tako očita stvar, ali mislite li da to ljudi znaju? Ne znaju, vjerujte mi. Imaju doktorate i rektori su raznih sveučilišta, ali nisu to shvatili. U školi me nisu učili kako se živi; učili su me sve drugo. Kao što je jedan čovjek rekao: “Stekao sam prilično dobro obrazovanje. Trebalo mi je dosta godina da to prebolim.” Znate, duhovnost je upravo to: zaboravljanje naučenog. Zaboravljanje svega onoga smeća što su vas naučili.
Negativni osjećaji su u vama, ne u stvarnosti, i zato prestanite pokušavati promijeniti stvarnost. To je ludo! Prestanite pokušavati promijeniti druge ljude. Trošimo sve svoje vrijeme i energiju pokušavajući promijeniti vanjske okolnosti, pokušavajući promijeniti svojeg bračnog druga, svoje šefove, svoje prijatelje, svoje neprijatelje, i sve druge. Ništa ne moramo promijeniti. Negativni osjećaji su u vama. Nijedna osoba na svijetu nema moć učiniti vas nesretnim. Na zemlji ne postoji ni jedan događaj koji ima moć omesti vas ili povrijediti. Nema takvog događaja, uvjeta, situacije, ili osobe. Nitko vam to nije rekao, rekli su vam suprotno. Zato se i nalazite u takvoj zbrci u kakvoj ste sada. Zato spavate. Nikada vam to nisu rekli, ali to je samo po sebi jasno.
Uzmimo, na primjer, da kiša upropasti picnic. Tko ima negativne osjećaje? Kiša? Ili vi? Što uzrokuje negativne osjećaje? Kiša ili vaša reakcija? Kada udarite koljenom o stol, stol je u redu. Bol je u vašem koljenu, a ne u stolu. Mistici nam stalno pokušavaju reći da je sve u redu. Stvarnost nije problematična. Problemi postoje samo u ljudskom umu. Mogli bismo dodati: u glupom, spavajućem ljudskom umu. Stvarnost nije problematična. Da sa ove planete maknete ljude život bi išao dalje, priroda bi i dalje postojala u svoj svojoj draži i nasilju. U čemu bi bio problem? Nema problema. Vi stvarate probleme. Problem je u vama. Poistovjećujete se s “pripadajućim”, i u tome je problem. Osjećaj se nalazi u vama, a ne u stvarnosti.
Treći korak: nikada se nemojte poistovjećivati s tim osjećajem. Taj osjećaj nema nikakve veze s “ja”. Nemojte određivati svoju bit u okvirima tog osjećaja. Nemojte reći: “Depresivan sam.” Ako želite reći: “Depresivno je”, to je u redu. Ako želite reći da je depresija prisutna, to je u redu; ako želite reći da je zlovolja prisutna, i to je u redu. Ali nemojte govoriti: “Zlovoljan sam.” Određujete se u okvirima tih osjećaja. To je vaša iluzija; to je vaša greška. Depresija je prisutna upravo sada, ali, neka bude, pustite je na miru. Proći će. Sve prolazi, sve. Vaša depresija i vaša ushićenja nemaju nikakve veze sa srećom. To je samo njihanje klatna. Ako tražite uzbuđenja i ushićenja spremajte se za depresiju. Želite svoje omamljujuće sredstvo? Spremajte se za mamurluk. Klatno se njiše s jednoga kraja na drugi.
To nema nikakve veze s “ja”; to nema nikakve veze sa srećom. To je “pripadajuće”. Ako to zapamtite, ako si to kažete tisuću puta, ako isprobate ova tri koraka tisuću puta, uspjet ćete. Možda to nećete trebati ponoviti ni tri put. Ne znam; tu nema nekog pravila, ali učinite to tisuću puta i otkrit ćete najveću stvar u svojem životu. K vragu i ti rudnici zlata na Aljasci. Što biste uradili sa zlatom? Ako niste sretni ne možete živjeti. Dobro, pronašli ste zlato. Kakve to veze ima? Postali ste kralj, ili princeza. Slobodni ste, više vas nije briga da li ste prihvaćene ili odbačeni, to više nije važno. Psiholozi nam govore da je vrlo važno imati osjećaj pripadnosti. Gluposti! Zašto biste željeli pripadati bilo kome? To i onako nije važno.
Jedan mi je prijatelj rekao da postoji jedno afričko pleme u kojem se smrtna kazna sastoji u izgonu iz plemena. Da vas protjeraju iz New Yorka, ili iz mjesta u kojem već živite, ne biste umrli. Kako to da Afrički domorodac umre? Zato jer ima osobine koje spadaju u običnu ljudsku glupost. Misli da neće moći živjeti ako nikome ne pripada. Većina ljudi se razlikuju od njega, ili? Uvjeren je da nekome mora pripadati. Ali ne morate nikome pripadati, ni jednoj stvari ili skupini. Ne morate čak biti ni zaljubljeni. Tko vam je rekao da morate biti? Ono što vam je potrebno je da budete slobodni. Ono što vam je potrebno je da volite. To je to; to je vaša narav. Ali vi mi govorite da biste htjeli biti poželjni. Želite da vam se plješće, želite biti privlačni, da svi oni mali majmuni trče za vama. Tratite svoj život. Probudite se! Ne treba vam to. Možete biti blaženo sretni i bez toga.
Vaše društvo neće biti sretno kad to čuje jer će se počet plašiti vaših otvorenih očiju i shvaćanja. Kako kontrolirati takvu osobu? Takva osoba vas ne treba; ne pogađa je vaša kritika: baš ga briga što mislite ili govorite o njoj. Presjekla je sve te veze, i više nije marioneta. To je grozno. “Moramo ga se, dakle, riješiti. Govori istinu, postao je neustrašiv, nije više čovjek.” Čovjek! Gle! Napokon čovjek! Riješio se svojega sužanjstva, pobjegao je iz zatvora.
Niti jedan događaj ne može opravdati negativne osjećaje. Nema takve situacije na svijetu koja opravdava negativne osjećaje. To je ono što su svi mistici cijelim svojim srcem čeznuli da nam priopće, ali nitko ne sluša. Negativan osjećaj je u vama. U Bhagavat-Giti, hinduističkoj svetoj knjizi, Krishna govori Arjuni: “Baci se u oganj bitke i stavi svoje srce pred Gospodinove lotosove noge.” Divna rečenica.
Ništa ne morate učiniti da postignete sreću. Veliki Majstor Eckhart vrlo je lijepo rekao: “Boga ne dosežete time što duši nešto dodajete, nego time što joj nešto oduzimate.” Ne trebate ništa činiti da biste bili slobodni, trebate nešto odbaciti. Tada ćete biti slobodni.
Ovo me podsjetilo na priču o jednom zatvoreniku koji je iskopao tunel ispod zatvorskih zidova i uspio je pobjeći. Izašao je iz tunel točno na sredini školskog igrališta, gdje su se igrala mala djeca. Naravno, kad je izašao, nije se više mogao suzdržati i počeo je skakati vičući: “Slobodan sam, slobodan, slobodan.” Jedna mala djevojčica prezirno ga je odmjerila i rekla mu: “Nije to ništa, ja sam Mira.”
Četvrti korak: kako promijeniti stvari? Kako promijeniti sebe? Ima puno stvari koje morate razumjeti, ili radije, samo jednu stvar koja se može izreći na više načina. Zamislite nekog čovjeka koji dođe k svom liječniku i kaže mu što ga boli. Doktor kaže: “Dobro. Shvatio sam vaše simptome. Znate li što ću učiniti? Propisat ću jedan lijek za vašeg susjeda.” Čovjek odgovara: “Puno vam hvala, doktore, to će mi puno pomoći.” Zar to nije apsurdno? Ali, svi mi to radimo. Čovjek koji spava uvijek misli da će se osjećati bolje ako se netko drugi promijeni. Patite zato što spavate, ali ipak mislite: “Kako bi život bio divan da se netko drugi promijeni – da se promijeni moj susjed, moja žena, moj šef.”
Uvijek želimo da se netko drugi promijeni da bismo se dobro osjećali. Ali, jeste li se ikad zapitali od kakve bi to koristi bilo za vas čak i kad bi se vaš(a) suprug(a) promijenio(la)? Bili biste isto tako ranjivi kao i prije, isto biste tako spavali kao i prije. Vi ste taj(ta) kome je potrebna promjena, vi ste taj(ta) koji(koja) mora uzeti lijek. Ali vi i dalje ustrajno mislite: “Osjećam se dobro jer je svijet u redu.” Krivo! Svijet je u redu jer se ja osjećam dobro. Svi mistici nam to govore.

Kada se probudite, kada shvatite, kada uvidite, sa svijetom postane sve u redu.

Zamislite da se ne osjećate dobro, i da ste loše raspoloženi, a vode vas kroz lijepi kraj. Krajolik je prekrasan, ali niste raspoloženi ni za kakvo razgledanje. Nekoliko dana kasnije prolazite kroz isto mjesto i kažete: “Bože, kako sam mogao ovuda proći, a da ništa ne primijetim. Sve postane lijepo kada se promijenite. Ili kada promatrate drveće ili planine kroz svoj mokri prozor po kojem šiba oluja, sve izgleda sivo i bezoblično. Željeli biste izaći van i promijeniti sve to drveće i planine. Čekajte malo. Dajte da vidimo vaš prozor. Kada oluja i kiša prestanu, i ponovno pogledate kroz svoj prozor, reći ćete: “Kako sve izgleda drugačije.” Vidimo ljude i stvari ne onakvima kakvi su, nego onakvima kakvi smo mi. Zato, kada dva čovjeka gledaju istu stvar ili osobu, dobijete različite reakcije. Vidimo ljude i stvari ne onakvima kakve su, nego onakvima kakvi smo mi.
Sjećate li se one rečenice iz Svetog pisma koja kaže da će se onima koji vole Boga sve okrenuti na dobro? Kada se napokon probudite, nećete više pokušavati činiti dobre stvari – pustit ćete da se same događaju. Odjednom ćete shvatiti da je sve ono što vam se događa dobro. Osvrnite se na neke od ljudi s kojima živite, koje želite promijeniti. Mislite da su ćudljivi, bezobzirni, nepouzdani, nevjerni, i kakvi već ne. Ali kad vi budete drugačiji i oni će biti drugačiji. Također ćete na njih drugačije gledati. Netko tko vam je do sada izgledao zastrašujuće, izgledat će zastrašen. Onaj tko vam se do sada činio bezobraznim, izgledat će prestrašenim. Iznenada, nitko više neće imati moć da vas povrijedi. Nitko više nema moć vršiti pritisak na vas. To izgleda slično ovome: vi ostavite knjigu na stolu, a ja je uzmem i kažem: “Vršite pritisak na mene da uzmem ovu knjigu. Moram je uzeti, ili ne uzeti.” Ljudi su tako zauzeti optuživanjem drugih, svih drugih, optuživanjem života, optuživanjem društva, optuživanjem susjeda. Nikako da promijenite svoj način postupanja, nikako da prekinete tu noćnu moru, nikako da se probudite.



Ponovite ovaj program tisuću puta:
prepoznajte negativne osjećaj u sebi
shvatite da su ti osjećaji u vama, a ne u svijetu
nemojte na njih gledati kao na nešto što je sastavni dio “ja” – te stvari dolaze i odlaze
shvatite da, kada se vi promijenite, sve će se promijeniti

Ostaje nam još jedno važno pitanje: poduzimam li išta da se promijenim?
Imam jedno veliko iznenađenje za vas, puno dobrih vijesti! Ne morate učiniti ništa. Što više činite, postaje sve gore. Sve što morate učiniti je da shvatite.
Razmislite o svojim čuvstvima prema nekome s kim živite ili radite, a koga ne volite, i tko u vama pobuđuje negativne osjećaje. Hajde da vam pomognem da shvatite što se događa. Prva stvar koju morate shvatiti je da su negativni osjećaji u vama. Vi ste odgovorni za te negativne osjećaje, a ne netko drugi. Netko drugi bi na vašem mjestu bio potpuno miran i staložen u prisustvu te osobe; to na njega ne bi tako djelovalo. Na vas djeluje. Shvatite sada još jednu stvar: postavljate zahtjev, očekujete nešto od te osobe. Možete li si to posvjestiti? Recite onda toj osobi: “Nemam nikakvog prava da ti postavljam bilo kakve zahtjeve.” Rekavši to, odbacit ćete i svoje zahtjeve. “Nemam nikakvog prava da ti postavljam bilo kakve zahtjeve. Ah, ja ću se zaštiti od posljedica tvojih akcija, tvojeg raspoloženja, i čega sve ne, ali ti izvoli, budi što odabereš biti. Nemam nikakvog prava da ti postavljam bilo kakve zahtjeve.”

Vidite li što vam se događa kada to učinite. Ako u vama postoji otpor da to kažete, Bože, koliko toga ćete razotkriti o svojem “pripadajućem”. Neka se pokaže diktator u vama, nek’ se vidi tiranin. Mislili ste da ste kao malo janje, zar ne? Ali ja sam tiranin, i vi ste tiranin. Mala varijacija na temu: “Ja sam budala, i ti si budala.” Ja sam diktator, i vi ste diktator. Želio bih upravljati vašim životom, želio bih vam govoriti kakvi biste trebali biti, i kako biste se trebali ponašati. I bolje da se ponašate kako sam ja odlučio, jer ću se inače kazniti negativnim osjećajima. Sjetite se što sam vam rekao, svi smo mi luđaci.
Jedna mi je žena rekla da je njezin sin dobio nagradu u svojoj srednjoj školi. Nagrada je bila za odlične rezultate u športu i učenju. Bila je sretna zbog njega, ali je bila u iskušenju da mu kaže: “Nemoj se visoko uzdizati zbog te nagrade jer bi mogao nisko pasti kada ne budeš tako uspješan.” Dvoumila se: kako da spriječi njegova buduća razočarenja, a da mu sada ne pokvari veselje.

Nadajmo se da će i on to naučiti dok mu majka raste u mudrosti. Nije važno što će mu ona reći. Važno je što će od nje jednoga dana biti. Tada će shvatiti, znat će što reći, i kada reći. Nagrada je bila rezultat natjecanja koje može biti okrutno ako se temelji na mržnji prema sebi ili prema drugima. Ljudi se osjećaju dobro na račun lošeg osjećaja drugih. Pobjeda je uvijek nad nekim. Zar to nije grozno? U ludnici je to normalno!
Jedan je američki liječnik pisao o utjecaju natjecanja na svoj život. Pohađao je medicinski fakultet u Švicarskoj gdje je bilo dosta Amerikanaca. Rekao je da su neki studenti doživjeli šok kad su shvatili da na tom fakultetu nema ocjenjivanja, nema nagrada, nema dekanove nagrade za najbolje studente, nema najboljeg, ili drugog najboljeg po odjeljenjima. Rekao je: “Neki od nas to jednostavno nisu mogli prihvatiti. Postali smo skoro paranoidni. Mislili smo da je riječ o nekoj varci.” I zato su neki otišli na druge fakultete. Oni koji su tamo opstali, iznenada su uočili jednu stvar koju nikada nisu vidjeli na američkim sveučilištima: dobri studenti su pomagali drugima, davali su im svoje bilješke. Njegov sin je na medicinskom fakultetu u SAD-u, i kaže mu da studenti u laboratoriju često pokvare sliku na mikroskopu tako da sljedećem studentu treba tri do četiri minute da ga ponovno namjesti. Natjecanje. Moraju uspjeti, moraju biti savršeni. Napisao je i jednu zgodnu priču za koju kaže da je istinita, ali mogla bi poslužiti kao lijepa prispodoba. U jednom malom američkom gradiću ljudi su se navečer okupljali da skupa sviraju. Imali su saksofonistu, bubnjara, violinistu, uglavnom starije ljude. Okupljali su se zbog društva, zbog čistog užitka u sviranju, iako nisu svirali posebno dobro. I tako su uživali, i odlično se provodili dok jednoga dana nisu odlučili da dovedu novog dirigenta koji je bio vrlo ambiciozan i pun elana. Novi dirigent rekao im je: “Hej, ljudi, morali bismo dati jedan koncert. Moramo pripremiti jedan koncert za grad.” Dirigent se zatim postupno otarasio nekoliko ljudi koji nisu dobro svirali, zaposlio je nekoliko profesionalnih glazbenika, uigrao je orkestar, i imena su im se pojavila u novinama. Zar to nije bilo divno? Zatim su odlučili otići svirati u veći grad, ali neki stariji ljudi, sa suzama u očima rekoše: “Bilo nam je tako lijepo u starim vremenima kada smo loše svirali, ali smo uživali.” I tako je okrutnost ušla u njihove živote, ali nitko to nije prepoznao kao okrutnost. Vidite kako su ljudi postali ludi!
Neki od vas pitaju me što to znači: “Budite ono što jeste, to je u redu, ali zaštit ću se i bit ću ono što jesam.” Drugim riječima, neću dopustiti da manipulirate sa mnom. Živjet ću svoj život, ići ću svojim putem, slobodno ću misliti što hoću i slijediti svoja nagnuća i svoj ukus. I reći ću vam ‘ne’. Ako neću željeti biti u vašem društvu, to neće biti zbog bilo kakvih negativnih osjećaja koje bi vi pobudili u meni, zato što ih više ne možete pobuditi. Nemate više moć nada mnom. Može biti da mi društvo drugih ljudi jednostavno više odgovara. I zato, kada mi kažete: “Hoćete li ići sa mnom u kino večeras?” Reći ću vam: “Žao mi je, idem s nekim drugim. Više volim njegovo društvo nego vaše.” I to je u redu – reći ljudima ne, to je divno. Dio buđenja sastoji se u tome da svoj život živite onako kako vam odgovara. I shvatite: to nije sebično. Sebično je ako zahtijevate od drugih da žive onako kako to vi želite. Sebičnost leži u zahtijevanju da netko drugi živi tako da udovolji vašem ukusu, vašem ponosu, vašem dobitku, vašem zadovoljstvu. To je zaista sebično. I zato ću se zaštiti. Neću smatrati dužnošću kazati vam da. Ako se u vašem društvu budem ugodno osjećao, uživat ću u njemu bez lijepljenja. I više vas neću izbjegavati zbog negativnih osjećaja koje pobuđujete u meni. Nemate više tu moć.
Buđenje bi trebalo biti iznenađenje. Kada nešto ne očekujete da se dogodi, a dogodi se, iznenađeni ste. Kada je žena vidjela Webstera kako se ljubi sa služavkom, rekla mu je da je jako iznenađena. Webster je pak bio zagovaratelj ispravne uporabe riječi (shvatljivo, pošto je napisao rječnik), pa je odgovorio: “Ne, draga, ja sam iznenađen. Ti si osupnuta!”
Neki ljudi postave sebi buđenje kao cilj. Čvrsto su odlučili da to postignu. Kažu: “Odbijam biti sretan dok se ne probudim.” U tom slučaju, bolje je da ostanete kakvi jeste. Jednostavna svjesnost je sreća u usporedbi s pokušavanjem da se stalno na sve reagira. Ljudi reagiraju tako brzo zato što nisu svjesni. Shvaćate da postoje okolnosti u kojima ćete neizbježno reagirati, čak u potpunoj svijesti. Ali dok rastete u svjesnosti, sve manje reagirate, a sve više djelujete. Zaista nije važno.
Ima jedna priča o učeniku koji je rekao svom guruu da ide nekamo daleko u nadi da će postići prosvjetljenje. Svakih šest mjeseci slao je svom guruu poruke kako bi ga izvještavao o svom napretku. Prvi izvještaj bio je: “Sada razumijem što znači odreći se samog sebe.” Guru je poderao poruku i bacio je u koš za smeće. Nakon šest mjeseci opet je dobio poruku koja je glasila: “Sada sam postigao osjetljivost za sva bića.” Poderao je i tu poruku. I onda je došla treća poruka koja je glasila: “Sada shvaćam tajnu jednoga i mnogih.” I opet je ju poderao. I tako je to bilo godinama sve dok jednoga dana poruke nisu prestale stizati. Nakon nekog vremena guru je postao znatiželjan. Neki putnik išao je u taj daleki kraj gdje je učenik živio, pa mu je guru rekao: “Pokušaj saznati što se dogodilo s tim čovjekom.” I konačno je dobio poruku od njega. Pisalo je: “Zar je to važno?” kad je to guru pročitao, reče: “Uspio je! Uspio je! Shvatio je! Napokon je shvatio!”
Evo još jedne priče. Jedan je vojnik na ratištu, kad god bi vidio komadić papira, bacio pušku, pokupio papir i gledao u njega. Onda bi ga pustio da odleti iz njegove ruke na zemlju. Zatim bi otišao nekamo dalje i ponovio istu stvar. Njegovi suborci su to primijetili pa su rekli: “Izlaže se pogibelji. Potrebna mu je pomoć.” I tako su ga poslali u bolnicu, i dali mu najboljeg psihijatra, ali činilo se da nema nikakvih rezultata. Lutao je po bolnici i skupljao papiriće. Lijeno bi ih pogledao i pustio da odlepršaju na pod. Na kraju su rekli: “Moramo ga otpustiti iz vojske.” Pozvali su ga da mu predaju otpusno pismo. Lijeno ga je uzeo u ruke, pogledao i uzviknuo: “To je to! To je to!” Konačno je našao ono što je tražio.
Dakle, postanite svjesni svojeg sadašnjeg stanja kakvo god ono bilo. Nemojte više biti diktator. Prestanite gurati sami sebe jer ćete jednog dana shvatiti da se ono što ste htjeli postići guranjem već postigli samom svjesnošću.

Anthony de Mello

O Sreći

Ono što ću vam sada reći može zvučati pompozno, ali istinito je. Ovo što sada slijedi mogli bi biti najvažniji trenuci vašeg života. Ako to shvatite, otkrit ćete tajnu buđenja. Bit ćete zauvijek sretni. Nikada više nećete biti nesretni. Ništa vas više neće moći povrijediti. Zaista ništa. To je kao kada crnu boju bacite u zrak; zrak ostaje nezaprljan. Ostat ćete u miru. Ima ljudi koji su to postigli – ono što ja zovem biti čovjek. To nije onaj besmisao kad ste kao marioneta, kada vas bacaju amo-tamo dopuštajući da događaji i drugi ljudi diktiraju kako ćete se osjećati. Vi se tako i osjećate i kažete da ste ranjivi. Ha! Ja kažem da ste marioneta. Želite li, dakle, biti marioneta? Netko pritisne gumb i vi ste dolje – sviđa li vam se to? Ali ako odbijete poistovjetiti se s bilo kojom od tih etiketa, većina vaših briga će nestati.
Kasnije ćemo govoriti o strahu od bolesti i smrti, ali najčešće se bojite što će se dogoditi s vašom karijerom. Neki sitni poduzetnik, pedesetogodišnjak, pijucka pivo u nekom baru i govori: “Pogledajte moje nekadašnje kolege iz razreda, svi su oni uspjeli.” Idiot! Što misli kada kaže: “Uspjeli su”? Njihova imena pojavljuju se u novinama. Nazivate li to uspjehom? Jedan je generalni direktor korporacije, drugi je postao predsjednik suda, netko drugi postao je ovo ili ono. Majmuni, svi skupa.
Tko određuje što znači biti uspješan? To glupo društvo! Glavni zadatak društva je da društvo ostavlja bolesnim. Čim prije to shvatite, bolje za vas. Svi su oni bolesni. Poremećeni su i ludi. Postanete ravnatelj ludnice i ponosni ste na to iako to ništa ne znači. Biti predsjednik neke korporacije nema nikakve veze s uspjehom u životu. Imati puno novaca nema nikakve veze s uspjehom u životu. Bit ćete uspješni ako se probudite! Tada se nikome nećete morati ispričavati, nikome nećete morati ništa objašnjavati, neće vas biti briga što drugi misle ili govore o vama. Nemate briga, sretni ste. To je ono što ja nazivam uspjehom. Imati dobar posao, ili biti slavan, ili na dobrom glasu nema apsolutno nikakve veze sa srećom ili uspjehom. Nikakve! To je potpuno nevažno. Sve ono što zaista brine našeg poduzetnika je što će njegova djeca misliti o njemu, što će njegova žena misliti o njemu. Trebao je postati slavan. Naše društvo i kultura nam time pune glavu dan i noć. Ljudi koji su uspjeli! Što su uspjeli?! Uspjeli su napraviti budale od sebe zato što su se iscrpili ne bi li stekli nešto što je bezvrijedno. Prestrašeni su i zbunjeni, marionete su kao i drugi.

Gledajte ih kako se kočopere po pozornici. Gledajte ih kako se uzrujavaju ako imaju mrlju na košulji. Nazivate li to uspjehom? Podvrgnuti su kontroli i toliko su izmanipulirani. To su nesretni i jadni ljudi. Ne uživaju u životu. Stalno su napeti i tjeskobni. Nazivate li to čovječnim? I znate li zašto se to događa? Postoji samo jedan razlog: poistovjećuju se s nekom etiketom. Poistovjećuju “ja” sa svojim novcem, ili svojim poslom, ili svojim pozivom. U tome je njihova pogreška.
Jeste li čuli o onom odvjetniku koji je dobio račun od vodoinstalatera? Rekao je vodoinstalateru: “Hej, zaračunali ste mi dvjesto dolara po satu. Ja toliko ne zarađujem kao odvjetnik.” Vodoinstalater mu je rekao: “Ni ja nisam toliko zarađivao kao odvjetnik!” Mogli biste biti vodoinstalater, ili odvjetnik, ili poduzetnik, ili svećenik, ali to ne utječe na onaj bitni “ja”. To na vas ne utječe. Ako sutra promijenim svoj poziv, to je isto kao da sam promijenio odjeću. To ne utječe na mene. Jeste li vi vaša odjeća? Jeste li vi vaše ime? Jeste vi vaš poziv? Prestanite se poistovjećivati s time. Te stvari dolaze i odlaze.
Kada to zaista shvatite, nikakva kritika neće utjecati na vas. Ni laskanje, ni pohvale neće utjecati na vas. Kada vam netko kaže: “Velik ste čovjek”, što vam govori? Govori o “pripadajućem”, a ne o “ja”. “Ja” nije ni velik ni mali. “Ja” nije ni uspješan ni neuspješan, nije ni jedna od tih etiketa. Te stvari dolaze i odlaze. Ovise o kriterijima koje postavlja društvo. Ovise o vašoj uvjetovanosti. Ovise o raspoloženju osobe koja upravo priča s vama. To nema nikakve veze s “ja”. “Ja” nije ni jedna od tih etiketa. “Pripadajuće” je obično sebično, glupo, djetinjasto – jako velika budala. I zato, kada kažete: “Ti si jedna budala.” ne govorite mi ništa novo jer mi je to već godinama poznato. Zašto se poistovjećujete s njime? Glupo! To nije “ja”, to je “pripadajuće.”
Želite li biti sretni? Neprekidna sreća je neuzrokovana. Prava sreća je neuzrokovana. Vi me ne možete učiniti sretnim. Vi niste moja sreća. Pitajte probuđenu osobu: “Zašto ste sretni”, i reći će vam: “Zašto ne?”
Sreća je naše prirodno stanje. Sreća je prirodno stanje male djece kojima Kraljevstvo pripada dok nisu zagađena i zatrovana glupošću našeg društva. Ne morate činiti ništa kako biste postigli sreću, jer se sreća ne može postići. Zna li itko zašto? Zato jer je već posjedujemo. Kako možete postići ono što već posjedujete? Zašto je onda ne osjećate? Zato što nešto morate odbaciti. Morate odbaciti svoje iluzije. Ne morate dodati ništa kako biste bili sretni, morate nešto odbaciti. Život je lak, život je radostan. Teške su samo vaše iluzije, težnje, pohlepa, nastojanja. Znate li od kuda dolaze te stvari? Iz poistovjećivanja sa svakakvim etiketama!

Nije važno znati tko je “ja” ili što je “ja”. Nikada to nećete uspjeti saznati. Za to nema riječi. Važno je odbaciti etikete. Kako japanski zen majstori kažu: “Ne traži istinu, samo odbaci svoja mišljenja.” Odbacite svoje teorije; nemojte tražiti istinu. Istina nije nešto što se treba tražiti. Shvatit ćete ako prestanete biti svojeglavi. Nešto se slično događa ovdje. Shvatit ćete to ako odbacite svoje etikete. Što podrazumijevam pod etiketama? Etikete su sve ono što upotrebljavate, osim možda “ljudsko biće”. Ja sam ljudsko biće. Priznajem da time nisam rekao jako puno, ali kada kažete: “Ja sam uspješan”, to je ludo. Uspjeh nije dio “ja”. Uspjeh je nešto što dolazi i odlazi, danas može biti tu, a sutra ga više nema. To nije “ja”. Kad ste rekli: “Uspio sam”, bili ste u krivu, nestali ste u tami.

Poistovjetili ste se s uspjehom. Isto je kada kažete: “nisam uspio”, “pravnik”, “poduzetnik.” Znate li što će se dogoditi s vama ako se poistovjećujete sa stvarima? Prilijepit ćete se na njih, brinut ćete se da te stvari slučajno ne propadnu, i tada počinjete patiti. Na to sam mislio kad sam vam ranije rekao: “Ako patite, onda spavate.” Želite li čuti koji je znak da spavate? Evo ga: patite. Patnja je znak da nemate dodir s istinom. Patnja vam omogućava da otvorite oči za istinu, da možete shvatiti da je u vama nešto lažno, isto kao što vam je i tjelesnu bol dana da biste mogli znati da ste bolesni ili ozlijeđeni. Patnja ukazuje na to da je negdje u vama prisutna himba. Patnja se javlja kada ste u sukobu sa stvarnošću; kada se vaše hinjenje sukobljava s istinom, onda patite. Inače nema patnje.

Anthoniy de Mello

Gde Idete?


Sonja Šoket

Dopustite Univerzumu da bude vaš turistički vodič.

Verujte svojoj intuiciji da vam pokaže pravi put.

Univerzum je nastrojen da nas vodi ka toku najvišlje dobrobiti. Fazon je u tome, da mi moramo znati kakva iskustva želimo da imamo na našem putovanju, a Univerzum, poput našeg ličnog, fantastičnog turističkog vodiča, postavlja sve potrebne konekcije i veze da bi nas odveo tamo gde želimo da budemo. Mi smo ti koji postavljamo nameru. A Univerzum postavlja put do tamo. Važno je znati da intuicija podržava jedino naše najautentičnije namere koje su duhovno poravnate. Kakogod: jedino duh može putovati brzinom ljubavi. Ego nije dobrodošao na ovom putovanju.

Univerzum nam šalje uputstva za smer preko naše intuicije; a mi ih primamo kroz naš unutrašnji glas, otkucaj u srcu, osećaj, vibraciju, duboku unutrašnju misao, osećanje, specifično suptilno saznanje, ili kroz energiju koja nas vodi na našem putu. Svako od nas oseća ovu intuiciju na različiti način, i zbog toga što je suptilna, ona se može činiti neuhvatljiva. Međutim, ako obratimo pažnju, možemo je osetiti u centru svog srca, kako teče našim venama, kostima, poput dubokog, urođenog sistema za navođenje koje je povezano sa Bogom.

Nezgodno je opisati intuiciju, ali je nije teško osetiti. Samo se fokusirajte na središte svog srca. Poput suptilne lampice koja se pali i gasi, kada je primetite i počnete da pratite njene signale, osećate se zadovoljnim, mirnim, tihim, sigurnim, punim olakšanja, poverenja, i najviše od svega, u potpunom poravnanju sa svojim autintičnim Ja. Ignorišite ovu lampicu koja se nalazi kod vašeg srca, i osetićete umor, anksioznost, iscrpljenost, nelagodu, uznemirenost, i osećaćete se ne baš svojim. Da biste osetili vibraciju svog srca dišite duboko, umirite svoje misli na momenat, stavite svoju ruku na vaše srce, i slušajte njegov puls. Toliko je suptilan da ćete posumnjati da li je realno ili ne. Nemojte sumnjati. Ono je realno.
Dopustite sebi jedan čitav dan da budete vođeni svojom intuicijom. U toku tog dana, svaki put kada ste suočeni sa odlukom, pitanjem, izborom; stavite ruku na svoje srce i recite naglas: ‘Moja intuicija kaže…’, a zatim to i recite.

Sledeće, pratite odgovor koji vam je dala vaša intuicija. Na primer, pitate se kako da stignete najbrže do svog posla. Stvaite ruku na svoje srce i zamislite svoju intuiciju da vas vodi. Ona vam može reći, Idi danas tramvajem, iako vi obično idete svojim kolima na posao. Tog dana, koristite javni prevoz. Možete otkriti da ste time izbegli veću gužvu u saobraćaju, i stigli pravo na vreme na posao. Čak i ako imate to osećanje osiguranja u sebi (verovatno ga nemate) , pratite svoju intuiciju u svakom slučaju. Budite odlični sportista u praćenju svoje intuicije čitav taj dan. Budite otvoreni za nove iznenađujuće stvari koja vam se mogu dogoditi.

Ako smo mi putnici, a naše telo je naše prevozno sredstvo, naša intuicija je onda naš radio signal ili radar na voznoj tabli, koja nas pokreće napred i održava na autoputu. Ne možemo putovati brzinom ljubavi bez nje, jer bismo se izgubili. Ako smo na pravoj stazi, ona glatko klizi niz put i mi osećamo olakšanje i lakoću, u toku savršenosti, u potpunom poravnanju sa sobom i Univerzumom, u miru, mi putujemo.

Ako odemo sa kursa i poravnanja sa svojim autentičnim Ja, naš radar počinje da svetli i pišti, izazivajući tenziju u našim srcima, grudima, zadnjem delu našeg vrata, stomaku, kroz naš nervni sistem, ostavljajući nas nemirne, kao da imamo ‘milion trnaca’ po sebi. Ovo osećanje je naš indikator da smo se pomerili sa svoje istinske namere, i da moramo preispitati svoj pravac kojim se trenutno krećemo, kako bi se ponovo vratili na pravi put.

Kada prvi put skrenemo sa našeg kursa, vibracija koja nas upozorava je suptilna. Što se više i duže udaljavamo, ona postaje glasnija i energičnija. Na nama je da obraćamo pažnju na svoj unutrašnji svet i da primetimo kada nismo u miru sa sopstvenim izborima, da konstantno vrednujemo i da budemo spremni da načinimo promene koje su potrebne kako bi se vratili u ritam svog autentičnog Ja.

Signale nije tako teško očitavati. ‘Dobre vibracije’ znače da smo u toku. ‘loše vibracije’ znače da smo skrenuli sa kursa. Sve ono što moramo učiniti jeste da obraćamo pažnju na svoje vibracije, da im verujemo, i da ih pratimo.

Širenje

Pristani da se raduješ tuđem uspehu, ili bilo kakvom dobitku i izobilju drugog bića, bez odzira ako imaš mnogo manje.

Odustani od kritikovanja i bavljenja drugim ljudima , pusti ljude da budu to što žele da budu, jer tek tada smo i sami slobodni.
Shvati da krivica nije potrebna za prevazilaženje sopstvenih nedostataka, već ljubav i strpljenje.
Potražiti razumevanje u sebi za tuđe različitosti, jer su nam neophodne da bolje vidimo sebe.
Naoružaj se strpljenjem i ne bljuj vatru, kad nešto ne možeš odmah i sada, i kad neko naspram tebe te nerazume, i ne vidi.

Ne petljaj se u tuđe stvari, dok te neko lepo ne zamoli za pomoć ili savet.

Budi zadovoljan i srećan, ma koliko drugi ljudi oko tebe kukali, brinuli i prigovarali svom životu da ih unesrećuje, jer nisu još spremni da se suoče sa tim da sami kreiraju svoj život, svojim mislima i uverenjima. Još se skrivaju opravdanjima

Nauči da od nikoga ništa neočekuješ, a ako i dobiješ bilo šta, to će te ispuniti, zadovoljstvom i zahvalnošću.

Kreativnost i mnoga lepota koja te okružuje, je tvoj vodič do radosti, pa to rado koristi, jer se tako širiš i rasteš.

Stavi dlan na svoje srce i oseti da tu, u tebi unutra postoji žar života i sva radost, da sve što želiš možeš biti i postati, bez obzira na godine i okolnosti, jer to su samo ograničenja, kojima smo se sami zaodenuli.

Mnogo toga ćemo još naučiti, jer dok kreiramo svaki dan svoj život, život nam uzvraća da bolje vidimo i čujemo i sebe i druge, tako da smo uvek na dobitku

Da li uz Život Dobijamo i Priručnik?


Abraham-Hiks

Univerzum kaže ‘Da!’

Misao na koju ste fokusirani u vašem moćnom ‘sada’ je aktivirala vibraciju u vama.

Ne samo da je Zakon Privlačnosti najmoćniji zakon Univerzuma, već je to činjenica koju morate shvatiti pre nego što vam bilo šta što kažemo bude od koristi. I to takođe morate shvatiti, pre nego što vam išta što sami proživljavate, ili što neko drugi proživljava dobije bilo kakav smisao. Sve u vašem životu, kao i u životima ljudi koji su oko vas, je pod uticajem Zakon Privlačnosti. On je osnova za sve ono što vidite da se manifestuje. On je osnova svega onog što dolazi u vaše iskustvo. Svesnost postojanja Zakona Privlačnosti i razumevanje načina na koji on funkcioniše, esencijalno je za življenje života sa svrhom. Čak šta više , to je esencijalno ako želite da iskusite ovaj radosni život, zbog kojeg ste i istupili ovamo i došli da živite.

Zakon Privlačnosti kaže: ono što liči, privlači jedno drugo. Kada kažete: ‘ Ptice lete u jatu.‘ vi zapravo pričate o zakonu privlačnosti. To vidite u primeru kada ustanete nesrećni i namrgođeni, i kako dan prolazi stvari se samo pogoršavaju i pogoršavaju, i konačno, na kraju dana vi kažete: ‘ Danas nisam ni trebala da ustajem iz kreveta. ‘ U vašem društvu to vidite kada oni koji najviše govore o bolesti, jesu oni koji je i sami imaju; a oni koji najviše pričaju o prosperitetu, su upravo oni koji su najprosperitetniji. Zakon Privlačnosti je najevidentniji kada postavite svoj radio signal na 630 MHz, i očekujete da čujete signal koji se emituje sa 630MHz, jer znate da se signal između dva prenosioca mora poklapati.

Kako počinjete da shvatate-bolje reći, kako počinjete da se sećate-ovog moćnog Zakona Privlačnosti, dokazi njegovog prisustva postaće vam očigledni, jer ćete početi da prepoznajete egzaktnu vezu između onoga o čemu razmišljate, i onoga što vam dolazi u iskustvo. Ništa se slučajno ne pojavljuje u vaše iskustvo. Vi privlačite baš sve, ali baš sve. Bez izuzetka.

Iz razloga što Zakon Privlačnosti reaguje na misli koje imate svakog trenutka, tačno je reći da sami kreirate sopstvenu realnost. Sve što iskusite, privukli ste Zakonom Privlačnosti, jer on jednostavno reaguje na misli koje ste nudili. Bilo da se sećate nečeg iz prošlosti, ili posmatrate nešto u svojoj sadašnjosti, ili zamišljate nešto u svojoj budućnosti, misao na koju ste fokusirani u vašem moćnom sada aktivirala je vibraciju u vama – a Zakon Privlačnosti odgovara na nju istog momenta.

Ljudi često objašnjavaju, usred poteškoća koje nisu želeli u svom iskustvu, da su sigurni da oni nisu stvorili i kreirali tako nešto. ‘ Ja nikad ne bi učinila ovu užasnu stvar sebi!‘- kažu ljudi. I dok mi znamo da vi niste to privukli namerno u svoje iskustvo, moramo vam reći da ste jedino vi mogli to učiniti, jer niko drugi nema tu moć da privuče nešto na vas, osim vas samih. Tako što ste se fokusirali na tu neželjenu stvar, ili njenu esenciju, podrazumeva se da će te je stvoriti. Zato što niste shvatili Zakone Univerzuma, ili pravila igre, vi ste nenamerno pozvali neželjene stvari u vaše iskustvo vašom pukom pažnjom i fokusom na njih.

Da biste bolje razumeli Zakon Privlačnosti, zamislite da ste magnet koji privlači esenciju onoga o čemu misli i oseća. I s’toga, ako se osećate debelo, vi ne možete privući vitkost. Ako se osećate siroto, vi ne možete privući prosperitet, i tako dalje. Zato što bi se to protivilo Zakonu.

Što više budete razumeli Zakon Privlačnosti, više ćete biti zainteresovani da preusmeravate sopstvene misli, jer vi dobijate ono o čemu razmišljate, hteli to ili ne. Bez izuzetka, ono čemu počnete da pridajete svoju pažnju i svoje misli, je upravo ono što počinjete da prizivate u svoje iskustvo.

Maksimalno Uvećajte Vaš Potencijal za Ljubav


Abraham-Hiks

Primajte najbolje, tako što očekujete najbolje.

Probajte ovu vežbu kako bi promenili svoje odnose.

Vi imate u sebi moć da probudite u drugima odnos kakav želite da imate sa njima. Međutim, ne možete doći do bolje, nove situacije tako što ćete svoju pažnju usmeravati na trenutno stanje nedostatka. Univerzum, kao i svi igrači u njemu-fizički ili nefizički, reaguju na vibraciju koju nudite; i tu se ne pravi apsolutno nikakva razlika između vibracije koju imate dok posmatrate određeno stanje, ili vibracije koju imate dok zamišljate određeno stanje. Kada biste jednostavno samo zamislili život kakav biste voleli da imate, sve sile, situacije, događaji, ljudi, okolnosti i kooperativne sile bile bi vam na dohvat ruke za ostvarenje takvog života. I još važnije, sve sile koje bi vam bile na dohvat ruke, htele bih da sarađuju sa vama. To je Zakon.

Vi imate moć da u drugima prizovete i probudite odnos koji je u harmoniji sa slobodom, rastom, i radošću za kojom tragate, jer u svima postoje te mogućnosti. U svima njima leži verovatnoća i mogućnost da budu puni razumevanja prema vama-ili ne. Da budu veoma ljubazni-ili ne. Da budu otvorenog uma- ili ne. Da budu veoma pozitivni- ili ne. Iskustva koja imate sa drugim ljudima su upravo ono, što Vi iz njih pobuđujete.

Da li ste nekad imali iskustvo da ste se ophodili prema nekome na način na koji niste planirali? Već je to ponašanje prosto nadošlo iz vas. Tada ste ustvari iskusili moć uticaja, koju na vas ima nečije očekivanje. Da li ste primetili kako se ličnost deteta menja u zavisnosti od toga koja odrasla osoba se tog trenutka igra sa njime? Sa jednom odraslom osobom dete je puno ljubaznosti i raspoloženo je za saradnju, a sa drugom odraslom osobom dete je kenjkavo i nervozno. Tada ste bili svedok moći uticaja koju poseduje očekivanje druge osobe.

Kada istrenirate sebe da možete lako postići mirno poravnanje sa vašom Širom Perspektivom, vi ćete ući u korak sa Energijom koja stvara svetove, i bićete zadovoljni pozitivnim reakcijama koje primite od ljudi oko vas. Više ne krivite druge sa kojima imate odnose; umesto toga, priznajte sebi da ste samo Vi ona koja sebi privlači takva i takva iskustva. Istinska sloboda dolazi iz tog saznanja.

Dok se posvećujete vašem odnosu sa sobom (u vašem fizičkom fokusu) i Širom Perspektivom vašeg Unutrašnjeg Bića, i dok vežbate sebe na misli koje vam prijaju, misli dobrobiti i vašeg Izvora, i dok lagano dolazite u poravnanje onoga-što-Vi-zaista-jeste, dok učite da volite sebe: drugi, sa kojima imate bilo kakve odnose neće biti u stanju da se odupru struji Dobrobiti. Oni će vas-ili voleti-ili otići dalje iz vašeg iskustva.

Kratka vežba pre spavanja koja menja vaše odnose

Dok ležite u krevetu pre spavanja, ako budete mislili na misli koje vam prijaju, misli iz vaše prošlosti ili sadašnjosti, ili čak misli o vašoj budućnosti, postavićete ton vaše vibracije u kojoj ćete se probuditi sledećeg jutra. Ujutro, kada se povratite u vašu svest, pokušajte da se setite o čemu ste sinoć razmišljali pre spavanja, i načinite trud da ponovo ustanovite taj konac pozitivnih misli. Ova malena vežba promeniće način na koji svi koje sretnete u toku dana reaguju na vas. I dok praktikujete ovu vežbu noć za noć, jutro za jutro-novi obrasci razmišljanja stupiće na snagu, i vaši odnosi će se promeniti na bolje.

Koliko je zaista posebno biti poseban?


Loreta Laroš

Juče sam bila u aerodromskom kupatilu, prala ruke, dok je malo dete, staro otprilike tri godine, stajalo na pultu pokušavajući da ubaci peškir u kantu za smeće. On je konstantno promašivao, a majka mu je konstantno ponavljala: ‘ Možeš ti to, znaš da možeš!’ kao da je trenirala budućeg NBA igrača.Konačno, dečak je ubacio peškir u kantu, što je majku prouzrokovalo da poludi od sreće, uzvikujući:’ Odlično! Bravo! Svaka čast! Vidiš kako si ti poseban!’ Tokom godina čula sam mnoge roditelje kako koriste ovakve fraze. Govorenje deci kako su posebna svaki put kada postignu nešto, makar I najobičniju stvar, postalo je nova metafora za roditeljstvo.

Kako god, to se ne zaustavlja samo na retorici. Nagrade, sertifikati postignuća, I ceremonije na nivou Nagradama Akademije, takođe su deo procesa, kako bi se uvećao osećaj ‘bosebnosti’. Sumnjam da neki roditelji svojoj deci daju I poklon ako ustanu iz kreveta svako jutro I odu u školu na vreme.

Kada je koncept posebnosti postao tako ‘izlizan’? U čemu je poenta? Ja znam da me je moja majka volela, ali sam bila smatrana posebnom tek onda kada bih učinila nešto što se baš nikako nije očekivalo od mene. Tek onda, njena pohvala bila je odgovarajuća delu koje sam postigla. Kada bih oprala sudove, zahvalila bi mi se, ali nikad ne bi euforično skakala gore dole od sreće, jer je to bilo nešto što se od mene očekivalo da uradim. Kada sam diplomirala bila je mnogo uzbuđenija, jer je to prevazilazilo nivo lonaca I kuhinje. Ne sećam se dobrih sestara Svetog Josefa da su se trudile van sebe da učine bilo koga od nas da se osećamo posebnim. Ako si učila, radila naporno I bila ljubazna, potapšale bi te po ramenu I rekle roditeljima kako si dobara učenica. U suprotom, podvrgnule bi te ledenim pogledima od kojih ti kosa odpada sa glave. Moja profesorka klavira bi mi povremeno govorila da imam potencijala, ali se nije baš pretrgla da me bukira za Karnegi Hol. Možda bi ona to I učinila da sam ja zaista imala ekstraordinarnog potencijala, ali me nije htela zaluđivati time govoreći mi kako sam ‘posebna’. Poruka je bila jasna. Moraš učiniti nešto zaista zapanjujuće da bi bila nominovana za nagradu, kao na primer da otkriješ novu planetu.Evo poente priče: ako je svako poseban, da li je neko zaista poseban?

Obraduj svoju nedelju:Na koji način su te tvoji roditelji činili da se osećaš specijalnom? Da li ćeš isto činiti sopstvenoj deci I deci u tvom životu? Kako specijalno možeš načiniti još ‘specijalnijim’?

Kako se Smejati u Teškim Vremenima?


Loreta Laroš

Kako se smejati u teškim trenutcima

Kad držim predavanja ili radionicu, uvek podstičem učesnike da pročitaju knjigu Viktora Frankla ‘Čovekova potrega za smislom’. On je bio psihoterapeut koji je preživeo nacističke koncentracione logore tokom II svetskog rata, I on je razvio oblik psihoterapije koji se zove ‘Logoterapija’. Njegova knjiga pokazuje kako osoba može preživeti najužasnije situacije, kroz dostojanstvo, čak I humor. Kao predgovor knjige, Gordon Alport piše: ‘Glad, poniženja, strah, I duboki bes zbog nepravde je moguće tolerisati uz brižno čuvane slike najmilijih, uz pomoć religije, uz pomoć makar malenog nagoveštaja humora, I ponekim pogledom na lekovite prizore prirode- drveta ili zalaska sunca.’

Bezbroj puta sam čula kako je ova vrsta humora pomogla velikom broju ljudi koji rade na teškim poslovima, pogotovo u zdravstvenim ustanovama. Svako ko čuje razgovor između sestara I doktora se može duboko uvrediti. Međutim za njih je to vrsta olakšanja, zbog užasa koje gledaju svaki dan.

Kad sam bila mala, vukli su me po brojnim italijanskim sahranama, koje u potpunosti liče na one iz filmova Federika Felinija. Bilo je tu mnogo drame, dok bi se žene u crnom savijale I zakukavale. A onda bi se začuo grohoti smeh prisutnih, dok bi se prepričavale priče I događaji iz života dragih preminulih. I naravno, onda bi se sve završilo sa gigantskom gozbom! Još sam onda shvatila da ljubav, smeh I lazanje čine život vrednim življenja!

Često čujem individue kako se žale da se vrlo malo smeju jer su im životi postali jako komplikovani. Kao kultura, zaboravili smo da nismo ovde samo da bi nekako pregurali dan, kao da idemo na neki marš. Kada je humor odsutan iz našeg života, to može dovesti do depresije, uznemirenosti, besa I iziritiranosti. Kada izgubimo sposobnost da se smejemo sami sebi, postajemo manje prijatni I tolerantni na ponašanja drugih.

Razvedri svoju nedelju:

Ove nedelje, priušti svom smehu dobru vežbu svaki dan, da bi onda kada ti zaista trebaju bili napumpani I spremni za rad. Kao što Frank kaže: ‘Taj humor je bio naše duševno očuvanje’.

Imaj to na umu sledeći put kad dramiš oko gluposti.

Veštačko Druženje


Loreta Laroš

Pre nekoliko godina, zapanjujuće studije obavljene su u gradu koji se zove Roseto, u Pensilvaniji. Naučnici su otkrili da je prosek obolelih od srčanih bolesti mnogo manji nego na nacionalnom nivou. I ovo je bilo istinito uprkos činjenicama:

Tamo je živela italijansko-američka zajednica, čija se ishrana sastojala od testenina punih masti i holesterola.

Veliki procenat ljudi, koji su tamo živeli, konzumiralo je duvan.

Većina muškaraca je radilo 70 metara ispod zemlje, u rudnicima argilošista.

Tokom istraživanja, naučnici su otkrili da ne postoji porast u statistici srčanih oboljenja, uprkos konstantnom načinu života-ljudi koji su stalno pušili, njihova ishrana koja je nezdrava, nehumana radna okolina… Svaki aspekat njihovog ponašanja bio je ispitivan, a tradicionalna medicina nije našla nikakav odgovor. Konačno, poverovali su u nešto što je većina nas, instinktivno znala da je istina: Stvar koja je ove ljude održavala zdravim, bila je njihova duboka, međusobna povezanost.

Kada je istraživanje započeto, u gradu Roseto živelo je nekoliko generacija familija, u zgusnutim četvrtima. To je bila jedna stabilna zajednica, predvidljiva, puna podrške i ljubavi. Familija i prijatelji, predstavljali su oazu naspram pritiska spoljnjeg sveta.

Pred kraj istraživanja, mlađe generacije krenule su u svet, tražeći svoje bogatstvo, tako što su putovali u veće gradove na posao. Ubrzo, urbana frka okupirala je Roseto, ograde između komšija nicale su poput mega-marketa, a satelitske antene istačkale su krovove. I dok je stres spoljnjeg sveta postajao sve više i više deo svakodnevnice Roseta, a bliska veza između porodica nestajala – prosek srčanih udara među stanovnicima ovog grada skočio je u nebesa.

Bez istinske ljudske konekcije, telo, kao i um, strada. 21. vek, nam je svima doneo milione novih načina kako da se međusobno povežemo, ja ih cenim i koristim. Međutim, hi-tech stvarčice su nas takođe sprečile da odvojimo vreme i uživamo u društvu onih koje volimo. Veštačke zajednice ne mogu zameniti mesto energiji koju čovek oseti i vidi u izrazu lica, i pokretu tela. Gledanje televizije i zamišljanje porodice i prijatelja kako se smeju, plaču, jedu, i povezuju se jedni sa drugima, ne može da zameni osećaj kada smo zaista pored njih, uživo. Depresija i nemir rastu velikom brzinom, dok postajemo sve više i više izolovani. Sms poruke, mail-ovi, govorna pošta, Facebook, My Space, ili bilo koji drugi space vam nikad neće nadomestiti osećaj face-to-face.

Razvedrite se ove nedelje:

Iplanirajte sastanak sa prijateljima ili porodicom, koje niste dugo videli, Otidite u restoran ili kafić, negde gde možete razgovarati lice u lice. Uživajte za promenu u razgovorima uživo!

Volite Svoje Unutrašnje Dete


Luiz L. Hej

Oslobađanje patnji iz prošlosti.

Najveća moć izlečenja ikad.

Nije bitno koliko ste stari, u vama se i dalje krije jedno malo detence kome treba ljubav i prihvatanje. Ako ste žena, ma koliko da ste sposobna i snažna, posedujete malu devojčicu koja je veoma nežna, i kojoj je potrebna pomoć. Ako ste muškarac, bez obzira koliko ste jaki i mačo, u sebi i dalje imate malenog dečaka koji žudi za toplinom i pažnjom.

Kada smo bili deca, ako bi nešto pošlo naopako, imali smo uvek tendenciju da mislimo da nešto nije u redu sa nama. Deca u sebi razviju zaključak, da ako nešto urade kako treba, da će ih tek onda roditelji i staratelji voleti dovoljno, i da ih neće kazniti. U tom dobu, dete misli Nešto nije u redu samnom. Nisam dovoljno dobro. Kako starimo, ova verovanja nosimo sa sobom. Naučimo da odbijamo sebe.

U svakom od nas, pored deteta postoji i roditelj. I većinu vremena, taj roditelj prekoreva dete- skoro non-stop! Ako samo poslušamo svoj unutrašnji dijalog, možemo čuti to prekoravanje. Možemo čuti roditelja koji viče na dete i govori mu šta to radi pogrešno, i na koji način ono nije dovoljno dobro i zaslužno. Potrebno je da dopustimo svom roditelju da bude pažljiviji prema detetu i da ga neguje.

Shvatila sam da je rad sa unutrašnjim detetom najlekovitiji u borbi protiv patnje iz prošlosti. U ovoj tački u našem životu- upravo sada- potrebno je da počnemo da sebe činimo celim i da prihvatimo svaki deo sebe i onoga ko smo. Potrebno je da komuniciramo sa našim unutrašnjim detetom, i da mu damo do znanja da prihvatamo i onaj deo njega koji je učinio sve glupe stvari , deo njega koji je smešnog izgleda, deo njega koji je uplašen, deo koji je blesav i naivan- ma svaki mogući deo nas. Ljubav je najveća izlečujuća moć koju znam. Ljubav može da izleči čak i najdublja i najbolnija sećanja, jer ona donosi svetlost razumevanja tamnim kutcima našeg uma. Bez obzira koliko je bolno bilo naše najranije detinjstvo, ljubav prema našem unutrašnjem detetu sada će nam pomoći da to zalečimo. U privatnosti sopstvenog uma, mi možemo misliti nove misli i birati nove izbore. Misli oproštaja i ljubavi za naše unutrašnje dete će otvoriti puteve, a Univerzum će nas podržati u našim naporima.

Ti Imaš Prijatelja


Luiz L. Hej

Prijateljstvo može biti naš najduži i najvažniji odnos. Možemo živeti bez ljubavnika ili supružnika, ali većina nas ne može živeti srećno bez prijatelja. Postoji, u svima nama, velika potreba da podelimo sopstvena životna iskustva sa drugima. Na taj način, ne samo da učimo više o drugima, nego učimo više i o sebi. Prijatelji mogu biti naša ogledala sopstvenog samovrednovanja i samopoštovanja. Oni nas teraju, kao savršena prilika, da gledamo u sebe , u oblastima na kojima bi mogli malo da poradimo i poboljšamo ih.

Postavi sebi ova pitanja kako bi ti omogla da sagledaš prijatelje u svom životu:

Kakvo je bilo tvoje prvo prijateljstvo u detinjstvu? Kakva su tvoja današnja prijateljstva?

Na primer: ” Ja sam uvek dozuvoljavala da mi prijatelji naredjuju. I dalje tražim prijatelje koji naredjuju.” Šta si naučila od svojih roditelja o prijateljstvu. Kakve su prijatelje imali tvoji roditelji? Kakve bi ti želela da imaš prijatelje u budućnosti?

Zapamti: Najbolji prijatelj kojeg imaš u životu si TI.

Afirmišimo: Verujem sebi, verujem svojim prijateljima i verujem životu.

Samopoštovanje


Luiz L. Hej

Ja savetujem da kad god prodjes pored nekog ogledala kazes nesto pozitivno o sebi.I ako ti se nesto neprijatno desi u toku dana,odmah otrci do ogledala i automatski izjavi sebi: ” Volim te uvek! ” .
Vidis,dogadjaji dodju i prodju,ali ljubav koju gajis prema sebi moze biti vecna i ona je najvazniji kvalitet koji posedujes u svom zivotu.A ako se desi nesto divno,otidji do ogledala i kazi : ” Hvala ti ! ” . Pohvali sebe zato sto si stvorila to divno iskustvo.

Prvo sto uradis ujutru i poslednje sto uradis uvece je da uzmes ogledalo i kazes sebi: ” Volim te,zaista te volim! I prihvatam te bas takvu kakva si upravo sada ” .To moze biti tesko u pocetku ,ali ako si uporna u kratkom roku ova afirmacija ce postati istinita za tebe.A zamisli koliko bi to bilo zabavno i interesantno!

Otkrices, kako raste tvoja ljubav prema sebi tako raste i tvoje samopostovanje.I svake promene koje ti dodju u zivotu ces lakse postici kada znas da su one prave ,bas za tebe.Ljubav nikada nije negde tamo,ona je uvek u tebi.Sto je vise ljubavi u tebi,bices vise i voljena.Zato izaberi nove, pozitivne misli i reci koje ces govoriti sebi,da si predivna i prekrasna i da zasluzujes sve najbolje sto zivot ima da ponudi.

POTPUNO SAM ADEKVATNA ZA SVE SITUACIJE.

BIRAM DA MISLIM DOBRO O SEBI,VREDNA SAM SOPSTVENE LJUBAVI.

STOJIM CVRSTO NA NOGAMA I PRIHVATAM DA KORISTIM SOPSTVENU MOC.

BEZBEDNO JE DA GOVORIM ZA SEBE.

JA SAM VOLJENA I PRIHVACENA ONAKVA KAKVA SAM, UPRAVO SADA I OVDE.

MOJE SAMOPOUZDANJE JE VISOKO JER JA DUBOKO POSTUJEM ONO STO JESAM.

MOJ JE ZIVOT SVAKIM DANOM SVE FENOMENALNIJI.

RADUJEM SE SVAKOM NOVOM SATU I ONOMO STA DONOSI.

NISAM NI PREMALO NI PREVISE , I NE MORAM NIKOME DA SE DOKAZUJEM.

ZIVOT ME PODRZAVA NA SVAKI MOGUCI NACIN.

MOJA SVEST JE ISPUNJENA SA ZDRAVIM,POZITIVNIM MISLIMA ,PUNIM LJUBAVI,KOJE SE OSLIKAVAJU U MOJIM ZIVOTNIM ISKUSTVIMA.

NAJDIVNIJI POKLON KOJI MOGU SEBI POKLONITI JE BEZUSLOVNA LJUBAV.

VOLIM SEBE UPRAVO OVAKVU KAKVA SAM SAD.

VISE NE CEKAM DA BUDEM SAVRSENA DA BI SE MOGLA VOLETI.

Samopoštovanje


Luiz L. Hej

Nikada neces imati dovoljno samopostovanja ako uporno odbijas da misliš pozitivno o sebi.
Samopostovanje znaci osecati se dobro u svojoj koži,imati lepo misljenje o sebi.A kada mislis lepo o sebi ti razvijas samopouzdanje,a ono dalje razvija samopostovanje.Jedno pothranjuje drugo. Jednom kad uhvatis ritam, mozes postici gotovo sve u zivotu. Samopostovanje je upravo to, ono sto mislis o sebi.Ti imas slobodnu volju da mislis sta god zelis, pa zasto bi onda omalovazavala sebe?

Ti si rodjena extremno sposobna, dosla si na ovaj svet znajuci koliko si predivna. Bila si tako savrsena kada si bila mala bebica. Nisi morala nista raditi, jer si već bila savrsena i ponasala si se kao da si to i znala.Znala si da si centar Univerzuma i nisi se plasila da zatrazis ono sto hoces. Slobodno si ispoljavala svoje emocije. Tvoja je majka tacno znala kada si ti besna, čak sta vise, čitav je komšiluk to znao. A kada si bila srecna,tvoj je osmeh osvetlao citavu sobu.Bila si tako puna ljubavi i samopouzdanja.

Malene bebe ce umreti ako im ne bude pruzena ljubav.Medjutim, jednom kada odrastemo, mi naucimo da zivimo bez ljubavi.Nijedna beba to nece trpeti.Malene bebice vole svaki santimetar svog tela.Nemaju nimalo sramote,krivice niti osecaje poredjenja.One znaju da su jedinstvene i predivne.Ti si bila ista takva.I negde u toku tvog detinjstva ,dobronamerni roditelji preneli su ti sopstvene nesigurnosti i naucili te osecaju neadekvatnosti i straha.
U tom trenutku si pocela odbijati sopstvenu velicanstvenost.Te misli i osecaji nikada nisu bili istiniti,niti su to sada .Zelim te dovesti natrag do momenta kada si zaista znala kako da volis sebe.

Vezbe sa ogledalom su zaista veoma jednostavne i veoma mocne.To samo znaci da se gledas u ogledalo dok izgovaras naglas svoje afirmacije.Ogledala reflektuju nasa iskrena osecanja koja imamo o sebi.Kao deca smo najcesce najvise negativnih poruka primili od odraslih,koji su nas gledali pravo u oci i pritom mahali prstom na nas .Danas kada se pogledamo u ogledalo zasigurno kazemo nesto negativno o sebi .Mi ili kritikujemo nas izgled ili se kinjimo zbog necega.

Najbrzi nacin da dobijes pozitivni rezultat sa afirmacijama je da se pogledas u oci i kazes pozitivnu izjavu o sebi.

Kreativnost


Luiz L. Hej

Nikada se ne možeš kreativno izraziti ,ako uporno pričaš o tome kako si šeprtlja. Ako ti kažeš za sebe da nemaš nikakve kreativnosti, onda će ta afirmacija i biti tačna, dokle god je koristiš. U svima nama teče kreativnost , a ako je oslobodimo zaprepastiće nas i oduševiti. Svi smo mi uskladjeni sa kreativnim tokom energije u univerzumu. Neki od nas se malo više ispoljavaju kreativno od drugih, ali svi mi posedujemo kreativnost.
Svi mi kreiramo svoje živote svaki dan. Svako od nas ima jedinstvene talente i sposobnosti. Nažalost, previše je nas koji smo još od malih nogu sprečeni da ispoljimo tu našu jdinstvenu kreativnost, od srane dobronamernih roditelja. Ja sam imala učiteljicu koja mi je govorila da ja ne mogu biti plesačica jer sam suviše visoka, a jednom mom prijatelju su uporno govorili da ne zna da crta , samo zato što je jednom nacrtao pogrešno drvo. To je sve tako besmisleno. Mi smo svi bili poslušna deca ,koja su verovala glasovima odraslih, ali sada mi to možemo prevazići.

Još jedna lažna pretpostavka je da moraš biti umetnica da bi bila kreativna. To je samo jedan oblik kreativnosti, a postoji još mnogo. Ti kreiraš svakim momentom svog života, od svakodnevnih, najuobičnajenih kreacija kao što su stvaranje novih ćelija u tvom telu do biranja sopstvenih emocionalnih odgovora i reakcija na tvoj sadašnjim posao, tvoj račun u banci, odnosa sa prijateljima i uopšte tvojih životnih stavova. To je sve kreativnost. Takodje, ti možeš biti dobra u nameštanju kreveta, možeš kuvati ukusnu hranu, možeš raditi svoj posao na kreativan način, biti kreativna u svojoj bašti ili možeš biti kreativna u načinu kako se odnosiš prema drugim ljudima. Ovo su samo neki od milion drugih načina kako možeš da se kreativno ispoljavaš.

Bez obzira kako izabereš da se ispoljavaš kreativno, ti želiš zadovoljstvo i duboko ispunjenje svime što radiš. Ako dopustiš, Božanski duh će te voditi u svakom trenu. Znaj da duh nikad ne greši. Kada u tebi postoji jaka želja za ispoljavanjem i stvaranjem nečega, znaj da je taj osećaj božanski nespokoj, naša žudnja je naš poziv. Bez obzira šta je u pitanju, ako sledimo svoj osećaj kreativnosti, bićemo vodjeni, zaštićeni i osigurani uspehom. Kada se pred nama ukaže staza ili neki cilj, mi imamo izbor da verujemo životu i sledimo je ili da ostanemo zaglavljeni u strahu. Vera u savršenstvo koje je u tebi , je ključ. Znam da to može biti zastrašujuće, svi se mi plašimo nečega. Medjutim, mi to svakako možemo ! Zapamti, Univerzum te voli i hoće da uspeš u svemu što radiš.

Ti ispoljavaš sebe kreativno , u svakom momentu u toku dana. Čak šta više, kreativno ispoljavanje je jedino što radiš po ceo dan. Ti postojiš svo vreme, na jedinstven, unikatni način, svo vreme. Znajući to, sada možeš otpustiti svako mentalno verovanje da ti nisi kreativna osoba i slobodno se upustiti u svaki kreativni projekat koji ti padne na pamet.

I nikada nemoj misliti da si prestara za neku od vrsta kreativnog ispoljavanja. Moj lični život nije imao smisla sve do sredine mojih četrdesetih, kada sam i počela da držim predavanja. Sa svojih 50 sam otvorila svoju izdavačku kuću , koja je bila veoma mala firma. Sa svojih 55. sam se otisnula u svet kompjutera ,odlazila na kurseve, učila nove stvari i prevezilazila strah od istih. Sa svojih 60 sam imala svoju prvu baštu u životu i postala baštovanka koja sama uzgaja svoju hranu na organski način. Sa 70 godina, ušla sam u dečije odeljenje za crtanje, i takodje sam u to doba promenila čitav svoj rukopis. Bila sam inspirisana knjigom Vimile Rodžers ,koja je napisala knjigu ” Vaš rukopis vam može promeniti život” .
Sa svojih 75 godina sam maturirala slikanje na odeljenju za odrasle i počela da prodajem svoje slike. A moj sadašnji učitelj umetnosti mi predlaže da se bacim i na vajanje, kao sledeći korak. U isto vreme sam počela da se bavim i jogom i moje telo veoma pozitivno reaguje na vežbe. Pre par meseci, u svojoj 76. godini sam odlučila da krenem na oblasti koje su me najviše plašile , i upisala sam se na časove klasičnog plesa. Sada, pohadjam nekoliko časova nedeljno i ispunjavam svoj dečiji san ,učim da plešem.

Volim da učim stvari koje ranije nisam iskusila. Ko zna šta ću još raditi u budućnosti. Ono što je sigurno i što znam je da ću raditi svoje afirmacije i ispoljavati svoju kreativnost do dana kada napustim ovu planetu.

Ako postoji neki odredjeni projekat koji bi volela da radiš ,ili ako želiš da uopšte povećaš svoj nivo kreativnost, onda možeš iskoristiti neke od ovih afirmacija. I koristi ih radosno, dok ispoljavaš svoju kreativnost na milion različitih projekata.

OSLOBADAJM SE SVIH OTPORA DA ISPOLJAVAM SVOJU KREATIVNOST U POTPUNOSTI.

JA SAM UVEK U DODIRU SA SVOJIM KREATIVNIM IZVOROM.

OSEĆAM SE DOBRO DOK ISPOLJAVAM SEBE U RAZLIČITIM VRSTAMA KREATIVNOSTI.

JA JASNO RAZMIŠLJAM I LAKO SE ISPOLJAVAM .

JA UČIM DA BUDEM JOŠ VIŠE KREATIVNA SVAKI DAN.

MOJ POTENCIJAL JE NEOGRANIČEN.

JA OTKRIVAM TALENTE ZA KOJE RANIJE NISAM NI ZNALA DA POSEDUJEM.

MOJA UNUTARNJA KREATIVNOST ME IZNENADJUJE I ODUŠEVLJAVA.

MOJI SE TALENTI SU TRAŽENI, I MOJI JEDINSTVENA NADARENOST JE CENJENA OD STRANE DRUGIH LJUDI.

JA SAM RADOSNI, KREATIVNI IZRAZ ŽIVOTA, IDEJE MI DOLAZE LAKO .

Luiz L. Hej

Neprijatelj

Živimo u svetu suprotnosti. Okruženi smo mnogim stvarima, ljudima, pojavama, sa kojima nemamo mnogo toga zajedničkog ili obrnuto. Gledamo svet iz sebe, i nekim stvarima i ljudima se radujemo, a nekima ne.

U deliću sekunde zna da nas pogodi nečija reč, ponašanje, postupak. Osećamo veliki bes, skoro nemoć prema nekim ljudima, skoro ih možemo nazvati: Neprijatelji.

Da li je zaista tako?

Ko su ljudi koji nas najviše nerviraju?

Ko su ljudi koji su nas najviše povredili u životu?

Da li su nam to najveći neprijatelji?

Zapitajmo se, porazmislimo, da li je to baš tako?

Prvo, da li je slučajno da je ovaj naš svet toliko pun suprotnosti i da li to ima nekog suštinskog smisla?…. Naravno da ima!

Suprotnosti su neophodne, da bi mi ljudi shvatili šta ne želimo, a tada jako dobro znamo šta želimo.

Suprotnosti imaju smisla, da bi smo mogli bolje sami sebe da definišemo, osetimo!

Iz ove svekolike suprotnosti, svako po slobodnoj volji gradi svoj kosmos, svoj život.

U ovom haosu je sve u harmoniji, jer je sve usklađeno onim što dajemo, što odašiljemo, to nam se i vraća, to i privlačimo u svoje iskustvo.

Ljudi koji su nas najviše nervirali ili nas najviše povredili, su najviše i doprineli da shvatimo šta ne želimo, tj šta želimo.

Oni su nam najviše pomogli da se promenimo, da se poboljšamo, proširimo kao biće koje nije samo ovo što je fizičko telo, već večni kreator svoga života, koji je povezan sa svešću svih pojedinaca, kreatora.

Sve je u redu, sve je baš kao što treba da bude, a mi pravimo izbore da li smo u skladu sa sobom sa svojim unutrašnjim bićem, ili se opiremo tome i u skladu sa tim, i biramo šta će biti deo nas, našeg života iz ove suprotnosti .

Birajmo iz ovog sveta suprotnosti ono što je u skladu sa nama samima, a to će mo prepoznati po tome što ćemo se „dobro“ osećati. Sklad uvek prati divno osećanje dok nesklad uvek poteže neko negativno osećanje.

Nema greške kad slušaš sebe!

Srećno nam svima bilo!

Leci

Živite Izuzetan Život


Robin Šarma

Evo 60 načina kako da počnete!

Koliko od njiih ćete isprobati još danas?

Kako čovek da oblikuje izuzetan život? U suštini, život prolazi u treptaju oka. A suviše ljudi živi istu godinu za godinom, 80 puta. Kako bi izbegli da dođete do kraja sa osećanjem punim kajanja, zbog napola proživljenog života, pročitajte i primenite sledeće savete:

Vežbajte svakog dana.

Uozbiljite se u vezi zahvalnosti.

Shvatite svoj posao kao veštinu.

Očekujte najbolje, i pripremite se za najgore.

Vodite dnevnik.

Čitajte autobiografiju Bendžamina Frenklina.

Isplanirajte raspored za svaku nedelju.

Znajte vaših 5 najvišljih prioriteta, u vašem životu.

Recite NE stvarima koje vas ometaju.

Pijte mnogo vode.

Poboljšajte i upotpunite svoj rad, svaki božiji dan.

Nađite svog mentora.

Unajmite životnog trenera.

Ustajte u 5h ujutro, svakog dana.

Jedite manje hrane.

Nađite još više heroja.

Budite heroj nekome.

Nasmešite se strancima.

Budite najetičnija osoba koju znate.

Ne pristajte na ništa manje od brilijantnog.

Uživajte u najjednostavnijim zadovoljstvima života.

Uštedite 10% svog mesečnog prihoda.

Provodite vreme u umetničkim galerijama.

Šetajte šumom.

Napišite pisma zahvalnice onima koji su vam pomogli.

Oprostite onima koji su se ogrešili o vas.

Zapamtite da je vođstvo uticaj i efekat na nekog, a ne titule i priznanja.

Stvorite nezaboravne momenta sa onim koje volite.

Imajte 5 odličnih prijatelja.

Postanite zapanjujuće ljubazni.

Isključite svoj TV.

Prodajte svoj TV.

Čitajte svaki dan.

Izbegavajte vesti.

Budite zadovoljni sa onim što imate.

Vijajte svoje snove.

Budite autentični.

Budite strastveni.

Kažite žao mi je kada znate da biste trebali.

Nikada ne propustite momenat da slavite nekog drugog.

Imajte viziju za svoj život.

Znajte svoje snage.

Fokusirajte svoj um na dobrobit, ne na manjak.

Budite strpljivi.

Ne odustajte.

Počistite nered za sobom.

Koristite besprekorne reči.

Putujte više.

Čitajte knjigu Džejmsa Alena ‘Dok razmišljate’

Ispoštujte svoje roditelje.

Dajte daksistima dobar bakšiš.

Budite dobar tim igrač.

Ne poklanjajte svoju energiju na kritiku.

Provodite vreme u planinama.

Ispoštujte svojih najvišljih pet vrednosti.

Pređite se iz stanja zauzetosti, u stanje postizanja rezultata.

Primenjujte inovaciju i ponavljanje.


Govorite manje. Slušajte više.

Budite najbolja osoba koju znate.


Načinite vaš život važnim.

Robin Šarma

Lako je biti srećan

Mnogo je lakše biti srećan, nego nesrećan i dok pišem ove reči već čujem misli nekih ljudi kako negoduju i doživljavaju ovo kao nevericu i neistinu.

Ali zamislimo se samo malo i ostavimo sva svoja dosadašnja uverenja i razmišljanja kojima smo se utvrdili, kao da su tvrđava, a to su samo obične misli koje možemo zamenuti drugačijim.

Kao prvo, svaki čovek je rođen srećan i ispunjen savršenom svekolikom lepotom… pogledajmo samo malo dete, kako je savršeno slatko, srećno, živi u sada, puno je radosti i svetlosti…. isijava tom svekolikom lepotom. Ono što je najvažnije je da je savršeno srećno i čak mu ništa ne fali spolja da bi bilo srećno. Malo dete ne uslovljava ničim da je srećno i puno ljubavi.

Kasnije, kada dete poraste, počinje polako da prima i uči od starijih „kako treba“ i polako počinje da uslovljava svoju radost i sreću, jer stariji u najboljoj nameri prenose na dete sve ono što oni jesu.

Bila bi srećna kada bi imala vilu na moru, princa na plavom konju, uspešnu karijeru, troje dece, veliki iznos u banci, tv zvezda i tako redom izgubimo korak sa svojom radošću i srećom sve više i više, i u jednom trenutku zaista i poverujemo da naša sreća zavisi od bilo koga izvan nas… a to nema nikakve osnove, niti veze sa Životom.

U tom nastojanju da budemo ispunjeni i srećni, a sa druge strane uverenjem da ipak naša sreća zavisi od bilo čega spolja i izvan nas, dolazi do velike borbe, u kojoj je istina na pogrešnim nožicama, i tako upinjemo i odabiramo i uslovljavamo šta je sve to što nas može učiniti srećnim, a čak i kada se poklopi i dogodi da naše razmišljanje i želja bude ispunjena mi osećamo samo jednu vrstu zadovoljstva i oduševljenja ali to kratko traje i mi smo opet tamo gde smo nekad bili, na staklenim nožicama istine, veoma lomnim i na početku.

Ako nemožeš biti sam i biti srećan, nema toga što te može usrećiti.

Kao što rekoh teško je biti nesrećan, mnogo je lakše biti srećan… kao dete!

Leci

Zdravo ili Štetno?


Loreta Laroš

Kad god bi se uplašila neke nove avanture koja me čeka u životu, moja majka bi mi govorila njen omiljeni citat Frenklina D.Ruzvelta: ‘Jedina stvar koje treba da se plašimo je sam strah.’ Te reči su bile samnom u mnogim teškim i zastrašujućim momentima u mom životu. To mi je imalo toliko smisla, međutim, čini mi se da su vremena stvorila novu metaforu u vezi straha. U suštini, mi se nalazimu u sred kulture koja maše strahom kao da je neki slatkiš.

Ne prođe ni jedan jedini dan, a da na vestima ne čujemo činjenicu kako moramo po svaku cenu izbeći nešto, što bi moglo biti štetno po naše zdravlje. Ako pratite bilo koji 24h kanal sa vestima, vrlo je verovatno da ćete otkriti nešto zastrašujuće svakih par minuta. Čak i onda kada spiker čita nešto što je potpuno nebitna i površna vest, zasigurno će na dnu ekrana, u kajronu pisati vest o novom ubistvu, ili nesreći nekih bolesnika u zdravstvenom centru.

Naša tela su stvorena tako da nam pomognu po principu ‘bori se ili beži’ kada smo u situacijama opasnosti. Taj mehanizam je uvek spreman i u pripravnosti, bilo da je opasnost prava, ili zamišljena. Ako nam naše percepcije govore kako smo pod stalnim napadom nečega, konstantni protok kortisola kroz naš sistem će na kraju oštetiti naš imuni sistem. Takođe će nas učiniti anksioznim i depresivnim.

U današnjem svetu, medije imaju običaj da se fokusiraju da nas na smrt preplaše, kao oblik zabave. To doseže svaki santimetar i oblast našeg života. Obrok sa našim prijateljima ili porodicom, pretvorio se u neiscrpne razgovore o tome da li su sastojci hrane koju trenutno jedemo štetni ili ne. Jedan dan čujemo kako nas brusnice mogu odvesti u raj, a već sledećeg u pakao.

Deca su toliko zaštićena, da su dani kada smo ih mogli videti kako slobodno trčkaraju ulicom, potpuno izumrli. Kada bi neko video grupu dece koja se na igralištu igra fudbala bez kaciga na glavama, štitnicima na kolenima i ‘prve pomoći’ pri ruci, to bi postala nacionalna vest! Priča sa strancem u redu na pijaci, može vas ubiti ako sagovornik ima i najmanji mogući vid prehlade, ne daj Bože da kine! A vi ćete imati bolji uvid u svoje ponašanje ako pričate previše, pustite vodu u toaletu nekoliko puta, ili ako imate potebu da svoju majku zovete suviše često. Možda je došlo pravo vreme da prestanete da hranite pirane straha.

Loreta Laroš

“Uživaj u svojim uspomenama.” – kaže starac.

“Ali nemoj da zaboraviš da su uspomene kao so: dobra količina istakne ukus hrane, prevelika je uništi. Ako živiš u prošlosti svo vreme, naći ćeš da nemaš sadašnjost koju bi mogao zapamtiti.”



Tokom jednog od Bankeievih predavanja, učenik je uhvaćen kako krade.
Svi učenici su tražili da on bude izbačen, ali Bankei nije ništa uradio.
Naredne nedelje, učenik je ponovo ukrao. Ostali, iziritirani, zahtevali su da lopov bude kažnjen.

“Kako ste vi svi mudri,” – rekao je Bankei. “Vi znate šta je ispravno i šta je pogrešno, i možete da učite gde god poželite. Ali ovaj jadni brat – koji ne zna šta je ispravno ili pogrešno – ima samo mene da ga naučim. I ja ću nastaviti to da radim.”

Reka suza je pročistila lice lopova; njegova želja za krađom je nestala.



Odlučivanje o sudbini drugih

Malba Tahan priča priču o čoveku koji je sreo anđela u pustinji i dao mu vode.
“Ja sam anđeo smrti i došao sam po tebe,” – rekao je anđeo. “Ali pošto si bio tako dobar, pozajmiću ti Knjigu Sudbine za pet minuta, promeni šta god hoćeš.”

Anđeo je dao knjigu čoveku. Dok je okretao stranice, čovek je počeo da čita o životu svojih komšija. I postao je nezadovoljan,
“Ovi ljudi ne zaslužuju tako lepe stvari,” – rekao je. S olovkom u ruci, počeo je da pogoršava živote svih drugih.

Konačno stigao je do stranice svoje sudbine. Video je svoj tragični kraj, ali dok se pripremao da ga promeni, knjiga je nestala. Pet minuta je već prošlo.
I upravo tada anđeo je uzeo čovekovu dušu.

Paulo Koeljo

Problemi



Jednom je postojao nadaleko poznat učenjak, koji je živeo u planinama Himalaja. Umoran od života s ljudima odabrao je jednostavan život i provodio većinu svog vremena meditirajući.

Međutim njegova slava je bila toliko velika da su ljudi bili spremni da hodaju uskim stazama, penju se na strma brda, preplivaju reke da bi videli svetog čoveka za koga se verovalo da može da reši štagod da muči ljudsko srce.
Mudrac nije rekao ništa osim što ih je zamolio da sednu i čekaju. Prošlo je tri dana, i stiglo je još ljudi. Kada više nije bilo mesta, obratio se svim ljudima koji su ga čekali ispred vrata. “Danas ću dati odgovor koji svi očekujete. Ali morate obećati da nećete reći novim hodočasnicima da sam se ovde preselio, tako ću moći da nastavim živim u samoći koju toliko želim. Recite mi vaše probleme”.

Neko je počeo da govori, ali uskoro su ga drugi prekinuli, pošto su svi znali da je ovo poslednje javno saslušanje koje će sveti čovek održati. Mudrac je sačekao da se situacija još malo zakuva, a onda je uzviknuo, “Tišina! Zapišite svoje probleme i stavite papire ispred mene” rekao je.

Kada su svi završili, mudrac je pomešao sve papire u korpu, onda je rekao “Pronesite ovu korpu kroz vas. Neka svako od vas uzme po jedan papir, i pročita ga. Onda možete odlučiti da li ćete zadržati svoje probleme ili uzeti one koji su vam dani.”

“Svako je uzeo po jedan list papira, pročitao ga, i užasnuo se. Zaključili su da je ono što su zapisali, koliko god loše, ipak manje ozbiljno nego ono što je mučilo njihove komšije. Dva sata kasnije, zamenili su papire međusobno, i svako je morao da stavi svoje probleme nazad u svoj džep, olakšani saznanjem da je njihova nevolja manje teška nego što su pre mislili.

Zahvalni za lekciju, sišli su s planine sa sigurnošću da su srećniji od svih ostalih, i – ispunjavanjući obećanje koje su dali – nikad nisu dopusltili nikom da remeti mir svetog čoveka.

Paulo Koeljo

Priručnik za penjanje na planine

A] Izaberi planinu na koju želiš da se popneš: ne obraćaj pažnju šta drugi ljudi kažu, kao na primer “ona tamo je lepša” ili “ona tamo je lakša”. Trošićeš mnogo energije i entuzijazma da bi postigao svoj cilj, tako da si ti jedini odgovoran i ti bi trebao da budeš siguran u to što radiš.

B] Znaj kako da joj se približiš: planine su često viđene iz daleka – lepe, interesantne, pune izazova. Ali šta se desi kada probaš da se približiš? Putevi su svuda oko njih, cveće raste između tebe i tvog cilja, ono što je izgledalo tako jasno na mapi je teško u realnosti. Zato isprobaj sve staze i puteve dok na kraju jednog dana ne budeš stojao ispred vrha koji želiš da dostigneš.

C] Uči od nekog ko je već bio tamo gore: bez obzira koliko se jedinstveno osećaš, uvek postoji neko ko je imao isti san pre tebe i koje ostavio tragove koji mogu da ti olakšaju putovanje; mesta na kojima možeš da učvrstiš konopac, stazice, polomljeno šiblje koje olakšava kretanje. Uspon je tvoj, kao i odgovornost, ali ne zaboravi da ti iskustvo drugih može mnogo pomoći.

D] Viđene izbliza, opasnosti su lakše za kontrolisanje: Kada počneš da se penješ na planinu svojih snova, obrati pažnju na okoliš. Ima litica, naravno. Ima skoro nevidljivih pukotina u planinskim stenama. Ima stena koje su toliko uglačane olujama da su klizave kao led. Ali ako znaš gde stavljaš svaki korak, uočićeš zamke i načine da ih zaobiđeš.

E] Pejzaš se menja, zato uživaj u njemu: naravno, moraš imati cilj u glavi – stizanje do vrha. Ali usput mnoge stvari mogu biti viđene, i nije nikakav problem stati tu i tamo i uživati u vidokrugu koji te okružuje. Svakim osvojenim metrom možeš videti malo dalje, iskoristi to da otkriješ stvari koje još nisi primetio.

F] Poštuj svoje telo: možeš se popeti na planini samo dok pružaš svom telu pažnju koju zaslužuje. Imaš svo vreme koje ti život pruža, sve dok hodaš bez zahtevanja onoga što ne može biti pruženo. Ako ideš previše brzo umorićeš se i odustaćeš na pola puta. Ako ideš presporo, pašće noć i izgubićeš se. Uživaj u okolini, uživaj u hladnoj izvorskoj vodi i voću koje ti priroda velikodišno nudi, ali nastavi da hodaš.

G] Poštuj svoju dušu: ne ponavljaj stalno “Ja ću to uspeti”. Tvoja duša to već zna, ono što njoj treba je da iskoristi dugo putovanje kao priliku za rast, da se proširi preko celog horizonta, da dodirne nebo. Opsesija ti neće uopšte pomoći da dostigneš svoj cilj, čak će ti oduzeti zadovoljstvo iz penjanja. Ali obrati pažnju: takođe nemoj ponavljati stalno “teže je nego što sam mislio”, zato što će ti ta misao oduzeti unutrašnju snagu.

H] Budi spreman da se popneš kilometar dalje: put na vrh planine je uvek duži nego što misliš. Ne zavaravaj se, doći će momenat kad ono što je izgledalo tako blizu je još uvek veoma daleko. Ali pošto si bio spreman da ideš dalje, ovo ti neće predstavljati problem.

I] Budi srećan kad se popneš do vrha: plači, tapši, viči svoj četvorici vetrova da si uspeo, neka ti vetar – vetar uvek duva tamo gore – pročisti um, osveži tvoja umorna i znojava stopala, otvori oči, očisti prašinu iz tvoga srca. Osećaj je tako dobar, ono što je bilo samo san, udaljena vizija, je sada deo tvog života, uspeo si!

J] Obećaj: sada kada si otkrio silu koje nisi bio ni svestan, reci sebi da ćeš od sada koristiti ovu silu do kraja svojih dana. Poželjno je da takođe sebi obećaš da ćeš otkriti još jednu planinu, i da ćeš poći u još jednu avanturu.

L] Ispričaj svoju priču: da, ispričaj svoju priču! Daj primer. Reci svima da je to moguće, i drugi ljudi će onda imati hrabrosti da se suoče sa sopstvenim planinama.

Paulo Koeljo