Biljke za bolje pamcenje

S kofeinom bolje pamćenje
Austrijski istraživači su potvrdili da kofein deluje podsticajno na mentalne funkcije. Korišćenjem magnetne rezonance, istraživači Medicinskog fakulteta u Insbruku ustanovili su da pomenuta supstanca (koje osim u kafi ima i u čaju, nekim bezalkoholnim pićima i čokoladi) stimuliše one oblasti mozga koje su zadužene za kratkoročno pamćenje i pažnju, izveštava Rojters.

Petnaest ispitanika na kojima su obavljena testiranja prethodno su konzumirali količinu kofeina koja bi odgovarala onoj iz dve šolje kafe. Kod njih je ustanovljena povećana neuronska aktivnost u dva odvojena dela mozga, odgovorna za pomenute mentalne aktivnosti.

Ispitanici kojima je prethodno dvanaest sati bio uskraćen kofein i četiri sata nikotin (drugi priznati stimulans izvesnih moždanih aktivnosti), bolje su pamtili niz slova pošto bi konzumirali 100 miligrama kofeina. Takođe, poboljšala im se i brzina reagovanja na testovima kratkoročnog pamćenja.

Kofein je svetski najkorišćeniji stimulans, rečeno je na godišnjem skupu Radiološkog društva Severne Amerike. Prosečno dnevno konzumiranje kofeina u svetu je 76 miligrama po čoveku, što odgovara jednoj i po šolji kafe. U SAD je prosečna potrošnja kofeina 238 miligrama dnevno, što je ravno količini koja se unese putem četiri i po šolje kafe.

Izvor

Hrana za mozak

Kada jedete, “uključite” mozak. Jer, hrana koju unosite može da pomogne ili odmogne vašem telu, isto koliko i vašem mozgu. Mozak ima neke specifične zahteve kada je ishrana u pitanju. Zato ne iznenađuje činjenica da ono što jedete može da utiče na vaše mišljenje.


Sudeći po najnovijim istraživanjima, hrana koja prija mozgu je ista ona koja smanjuje rizik od srčanih bolesti i dijabetesa, podstiče protok krvi do mozga, i u kojoj nisu mnogo zastupljene masti i holesterol. Kao i srcu, i mozgu je potrebna prava ravnoteža hranljivih sastojaka, uključujući poretine i šećer da bi dobro funkcionisao. Hrana za mozak je najefikasnija u kombinaciji sa fizičkom i mentalnom aktivnošću i održavanjem društvenih veza.

Ne preskačite doručak!
Mnoga istraživanja pokazuju da preskakanje doručka smanjuje radni učinak na poslu ili u školi. Ali, pazite šta doručkujete. Sudeći prema istraživanju objavljenom 2003, deca koja su za doručak jela gazirane sokove i grickalice prepune šećera, na testu memorije i pažnje su pokazala rezultate sedamdesetogodišnjaka! “Brza hrana usporava mentalne funkcije”, kažu istraživači sa Boston univerziteta.
Mahunarke i tost su mnogo bolja kombinacija, kaže Barbara Stjuart sa Univerziteta Alster u Engleskoj. Zašto mahunarke? Zato što je za slučajeve kada više naprežete mozak potrebna visokoproteinska hrana. Mahunarke su i dobar izvor hranljivih vlakana, a istraživanja su pokazala vezu između ishrane bogate vlaknima i poboljšanih funkcija mozga. A ako vam mahunarke ne prijaju za doručak, dobar je i integralni tost sa zelenom salatom.
Završite ručak jogurtom kao desertom i bićete budni i spremni da se suočite sa “popodnevnim stresom”. Naučnici to objašnjavaju činjenicom da jogurt sadrži aminokiselinu tirozin koja je potrebna za proizvodnju neurotransmitera dopamina i noradrenalina. Tirozin se troši kada smo pod stresom.
Ne zaboravite da popodne pojedete užinu da biste održali nivo glukoze. Izbegnite brzu granu, gazirana pića, razne slatke i slane grickalice koje sadrže trans masne kiseline. One ne koriste, već sasvim suprotno, štete mozgu.
Dan možete da završite jagodama i borovnicama. Istraživanje rađeno na miševima pokazalo je da ovo voće poboljšava koordinaciju, koncentraciju i kratkotrajno pamćenje.

Hrana koja štiti mozak
Održavajte zdravu telesnu težinu za zdrav mozak. Jedno istraživanje u kome je učestvovalo 1500 odraslih osoba, otkrilo je da su oni koji su gojazni u srednjem životnom dobu, pod dva puta većim rizikom da u starosti postanu dementni. Oni koji imaju visok pritisak i visok holesterol, imaju šest puta veći rizik od demencije.
Smanjite unos hrane koja je bogata mastima i holesterolom. Istraživanja pokazuju da visok unos zasićenih masti i holesterola zapušava arterije i dovodi se u vezu sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti. S druge strane, dobar, HDL holesterol, može da pomogne u zaštiti ćelija mozga. Konzumirajte mono i polinezasićene masti, kao što su one iz maslinovog ulja, na primer. Umesto da jedete prženu hranu, jedite kuvanu ili pečenu.
Povećajte unos hrane koja štiti. Najnovija istraživanja sugerišu da određene vrste hrane mogu da smanje rizik od srčanog i moždanog udara, kao i da zaštite ćelije mozga.
Pre svega, voće i povrće tamne boje kože ima najviši nivo antioksidanata. Od povrća se preporučuju: kelj, spanać, prokelj, izdanci alfalfe, brokoli, cvekla, crvena paprika, crni luk, kukuruz, plavi patlidžan. Od voća, najviše antioksidanata imaju: suve šljive, suvo grožđe, borovnice, kupine, maline, šljive, pomorandže, crno grožđe, višnje. Istraživanje na starijim ženama je pokazalo da su one koje su jele zelenolisno povrće bile mentalno mlađe (bolja mentalna funkcija) za jednu do dve godine, od žena koje nisu jele ovo povrće.
Ribe hladnih voda (npr. skuša, losos, pastrmka, tuna) sadrže korisne omega-3 masne kiseline.
Uvrstite koštunjavo voće u ishranu; bademi i orasi su dobar izvor vitamina E, poznatog antioksidanta.
Vitamini mogu da budu od koristi i za mozak. Postoje neki pokazatelji koji kažu da vitamini, kao što su vitamin E i C, zajedno, vitamin B12 i folna kiselina, mogu da budu važni u snižavanju rizika od Alchajmerove bolesti. Zdrava hrana za mozak će doprineti povećanom unosu ovih vitamina i minerala u tragovima koji su korisni za ceo organizam, pa i za mozak.

Kako hrana deluje na mozak
Naučnici sa Harvarda su otkrili da su žene koje su jele kupusnjače (krstašice), odnosno brokoli, kelj, kupus…, imale bolje pamćenje od žena koje su ga jele retko. Izgleda da ovo povrće sprečava opadanje funkcije pamćenja i mišljenja i vraća kognitivni (saznajni) sat unazad za oko godinu i po dana.
Zelenolisno povrće (spanać i dr.) je jedan od najbogatijih izvora folata koji igra važnu ulogu u prevenciji moždanog udara, kojim se objašnjava 25% slučajeva demencije. Folati takođe mogu da imaju ulogu u snižavanju rizika od Alchajmerove bolesti, tako što pomažu organizmu da razloži homocistein, amino kiselinu koja predstavlja otrov za nervne ćelije.
Borovnice su na testu antioksidativnih moći dobile čistu desetku, pobedivši 50 drugih vrsta voća i povrća. Takođe, odličan su borac protiv upala. “Upala i oksidativni stres su dva zla brata blizanca starenja. Tamo gde je jedan, tu je i drugi”, kaže dr Džin Majer sa Tafts univerziteta u SAD.
Mozgu prijaju zdrave masti, zato što se 60 procenata mozga i sastoji od masti. Zato, kada treba nahraniti glavu, uzmite koštunjave plodove koji su bogati pravom vrstom masti koje snižavaju holesterol, štite arterije, bore se protiv upala. Pametan izbor su i mononezasićene masti poput onih iz maslinovog ulja, kao i masne ribe, poput lososa, skuše, tune. Istraživanja pokazuju da ljudi čija je ishrana zasnovana na nezasićenim, nehidrogenizovanim mastima mogu da smanje rizik od Alchajmerove bolesti, dok oni čija ishrana obiluje zasićenim mastima (iz mesa i mlečnih proizvoda) i trans mastima (iz margarina i hidrogenizovanih ulja), povećavaju ovaj rizik.
Umereno konzumiranje alkohola (umereno znači pola ili jedna čaša pića za žene, odnosno dve čaše za muškarce) pomaže srcu, ali nova istraživanja sugerišu da pomaže i mozgu, jer podstiču protok krvi i smanjuju rizik od malih moždanih udara. Osobe koje su umereno konzumirale alkohol imale su bolje rezultate na testu kojim su proveravane njihove kognitivne sposobnosti od onih koji ne piju uopšte.
Voćni i sokovi od povrća takođe mogu da zaštite mozak. Na prvoj Međunarodnoj konferenciji o prevenciji demencije, istraživači su prijavili da starije osobe koje piju najmanje tri čaše sveže ceđenog soka nedeljno, za 75% smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti, u poređenju sa onima koji piju manje od jedne čaše soka nedeljno.


Voće i povrće, pa sve ostalo
Za neizlečivu bolest kao što je Alchajmerova, jedan gram prevencije vredi više od nekoliko kilograma lečenja. Na sreću, zdrava doza preventivne medicine je na obližnjoj pijaci. Sveže voće i povrće su dokazani pobednici u borbi protiv demencije, a neki istraživači sugerišu da voće i povrće čak mogu da vrate unazad kognitivni sat.
“Voće i povrće su poput velikog lonca u kome se bukvalno nalazi na hiljade sastojaka koji nude zaštitu od različitih bolesti, uključujući i Alchajmerovu”, kaže profesor Dejvid Snoudon sa Univerziteta Kentaki. Snoudon koji se bavi otkrivanjem faktora koji smanjuju rizik od Alchajmerove i drugih bolesti mozga, stavlja voće i povrće na prvo mesto liste namirnica koje bi trebalo da jedu sredovečni i stariji ljudi.


SAVET
Masti grade vaš mozak, proteini ga ujedinjuju, ugljeni hidrati mu daju snagu (gorivo), a mikronutrijenti ga brane. Zbog toga ishrana treba da bude raznovrsna, kako biste uneli sve potrebne sastojke.

Izvor

BILJKA KOJA PRODUŽAVA ŽIVOT
Ginkgo je jedna od pet najprodavanijih lekovitih biljaka na svetu


Ginkgo biloba je najstarija biljka na Zemlji, a uzgaja se na samo nekoliko mesta u svetu. Njegova lekovita svojstva su se pojavila još u prvom priručniku o lekovima na svetu, napisanom pre 5000 godina u Kini. Ginkgo se drugačije naziva i „onaj koji produžava život" i „onaj koji poboljšava saznajne sposobnosti". To je jedina biljka koja je preživela atomsku bombu u Hirošimi i nije se promenila, zahvaljujući svojoj otpornosti na zagađenje okoline, insekte i razne bolesti. Iako se u kineskoj medicini koristi više od 5000 godina, zapadni svet ju je prihvatio tek pre 200 godina. Prvi ekstrakt iz lista ginkga proizveden je tek 1965. godine (za to je dr Kori dobio Nobelovu nagradu), iako je njegova lekovitost poznata i tradicionalno se koristi od davnina u medicini Dalekog istoka. Osim toga, ginkgo je postao omiljena parkovska vrsta jer je utvrđeno da prečišćava vazduh u gradovima i dobro podnosi zagađeni vazduh. Sada je ginkgo jedna od pet najprodavanijih lekovitih biljaka na svetu. Njeno lišće i seme se već vekovima koristi, prvenstveno za lečenje astme, bolesti bronhija i pluća, kao i za poboljšanje periferne i moždane cirkulacije krvi. Savremena medicina prihvata preventivno i lekovito delovanje ginkga.

Lekovitost čudotvorne biljke
Smatra se da upravo ginkgolidi regulišu protok krvi u mozak i time potpomažu bolje pamćenje, vraćaju bolje raspoloženje, a pomažu i kod drugih tegoba koje se mogu javiti kod starijih osoba. Stimulišu odbrambene mehanizme čime poboljšavaju astmatična i alergijska stanja, bakterijske infekcije, kao i stanja posle moždanog i srčanog infarkta. Svetska zdravstvena organizacija je priznala ginkgo kao sredstvo protiv demencije i Alchajmerove bolesti. U krvnim sudovima sprečava trombozu i reguliše krvni pritisak. Poželjno ga je koristiti ako postoje problemi s jetrom ili bubrezima, raznim upalama, impotencijom, zujanjem u ušima, slabijim sluhom u starosti, slabljenjem vida, vrtoglavicama i hemoroidima. Pospešuje iskorišćavanje glukoze, pa je koristan i za dijabetičare. S obzirom na to da utiče na cirkulaciju, korišćenje ginkga smanjuje neprijatnosti vezane za proces starenja, povećava radne sposobnosti, ubrzava zarastanje rana i olakšava oporavak od upale vena. Pri upotrebi preparata od ginkga treba se pridržavati uputstva za doziranje jer prekoračenje doze može dovesti do anksioznosti, nesanice, mučnine i proliva.

Izvor

Zalfija za pamcenje

Travari koji su prije vise stotina godina savetovali zalfiju za glavu i mozak znali su sto rade, potvrduju naucnici koji su dokazali da ta biljka, koja se najcesce koristi kao zacin, zaista poboljsava pamcenje.

Naucnici iz Newcastle-upon-Tynea proucili su 44 zdrave odrasle osobe u dobi od 18 do 37 godina. Neki su ispitanici dobili kapsule s zalfijinim uljem, a drugi placebo od suncokretova ulja. Dobrovoljci koji su stalno uzimali kaduljino ulje imali su bolje rezultate u testovima pamcenja reci nego oni koji su bili na placebu.

Cini se da rezultati zavise i od kolicine: pamcenje se popravilo uzimanjem srednjih doza, a ne uzimanjem velikih ili malih doza zalfijinog ulja.

Zalfija je cesta u starim narodnim medicinskim tekstovima koje su znanstvenici proucili. Travar John Gerard napisao je 1597.: "Posebno je dobra za glavu i mozak i ubrzava zivce i pamcenje."

Evo opisa zalfije Nicholasa Culpeppera iz 1652.: "Ona leci pamcenje, zagrijava i ubrzava cula."

Glavna istrazivacica Nicola Tildesley sa Sveucilista Northumbria kaze: "Time se pokazuje kako je vredan bio rad starih travara i ne treba ga zanemariti samo zato sto je star nekoliko stotina godina."

No prema njenim recima, studenti se ne bi smeli previse uzbudivati zbog tih otkrica. "Ljude treba testirati duze kako bi se dokazalo da zalfija poboljsava rezultate na ispitu, a za to jos nemamo planova", dodala je. Istrazivanje je pokazalo znatnu sposobnost zalfije da pojaca neposredno pamcenje, odnosno pamcenje niza reci neposredno nakon sto su ih ispitanici vidjeli. No ta biljka nema isti ucinak na odgodeno pamcenje, testirano tako da su dobrovoljci reci morali ponoviti nakon dvadeset minuta.

Bez poboljsanja odgodenoga pamcenja tesko je videti kako bi uzimanje zalfije moglo pomoci ucenicima. No tu biljku vec istrazuju kao potencijalni lek za Alzheimerovu bolest, na temelju starijeg istrazivanja iste skupine naucnika Istrazivackoga centra Medicinal Plant (MPRC), koje su sprovela sveucilista u Newcastleu i Northumbriji.

Tada je otkriveno da zalfija koci enzim acetilholinesterazu (AChE) koji unistava hemijskog glasnika s vaznom ulogom za pamcenje. Alzheimerova bolest, najcesci oblik demencije sto pogada oko 10 milijona ljudi sirom sveta, pracena je padom razine hemijskog spoja acetilholina.

Naucnici misle da kombinacija hemikalija u zalfijinom ulju utice na AChE. Osim toga, veruje se da zalfija ima antioksidativnih, protivupalnih i hormonima slicnih karakteristika korisnih za lecenje Alzeheimerove bolesti.

Rezultati novoga testiranja uicaja zalfije na obolele od Alzheimerove bolesti ocekuju se uskoro. To je istrazivanje objavljeno u casopisu "Pharmacology, Biochemistry and Behaviour", a finansirala ga je tvrtka Oxford Natural Products.

Izvor

Čaj za bolje pamćenje
Potrebno:
10 g matičnjaka (Melissa off.)
10 g kičice (Erithraea centaurium)
15 g rizoma idirota (Acorus calamus)
1 litar vode
100 g meda
Priprema:

Isitnjene delove biljaka preliti sa ključalom vodom i ostaviti poklopljeno dok se ne ohladi. Posle toga procediti, zasladiti medom i piti više puta u toku dana.



Ruzmarin - Biljka za dobro pamćenje i sećanje

Antioksidans ruzmarinska kiselina može u priličnoj meri da predupredi pojavu Alchajmerove bolesti, ili pomogne u njenom lečenju, pokazuju pojedine studije rađene u Italiji. Do ideje da naprave istraživanje stručnjaci su došli na osnovu saznanja da ruzmarin ima dugu tradiciju lekovite biljke koja poboljšava pamćenje, zbog čega je narod zove biljkom sećanja.


Pojedina ruzmarinova jedinjenja uspešno se apsorbuju kroz kožu, zbog čega se ruzmarinova ulja preporučuju u aromaterapiji, gde, takođe, povoljno deluju na Alchajmerovu bolest. Smatra se da bi redovna upotreba šampona od ruzmarina mogla značajno da pomogne u očuvanju acetilholina u mozgu, koga razaraju slobodni radikali pridonoseći nastanku bolesti. S druge strane, osim što utiče na bolje pamćenje, ruzmarin olakšava i disanje, pospešuje rad bubrega i varenje, podstiče rad limfnog sistema i metaboliza, a stimuliše i zarastanje rana i opekotina.

Lekovite trave za bolje pamćenje

Za pravilno funkcionisanje mozga i za nesmetano obavljanje svih "zadataka" nepohodnih za kvalitetan san minimum (šest sati). Tu spadaju i sveže namirnice koje sadrže dovoljan broj vitamina, aminokiselina i enzima. Današnji tempo života je brz, a nepravilna ishrana i način života imaju uticaja kako na čovekovo zdravlje, tako i na normalan rad i funkciju našeg mozga. Istraživanja su pokazala da zeleni čaj u sebi sadrži sastojke koji utiču na aktivnost enzima koji su u mozgu povezani sa pamćenjem.



začinskoj biljki, a sada biljki za bolje pamćenje. Ruzmarin u sebi sadrži antioksidanse, i kao takav ima moć da nam ubrza krvotok i protok kiseonika do mozga, a samim tim i poboljša pamćenje. Da bi probali lekovito dejstvo ruzmarina evo recepture.

Dve supene kašike suvih listova ruzmarina, popariti sa četvrt litre vode i ostaviti da odstoji pola sata. Čaj procediti i piti pre učenja ili neku drugu aktivnost koja traži da pamtimo i dobro "uključimo" mozak. Verovatno će se neko i nasmejati za reč "uključimo", a ja priznajem da je često koristim izgovarajući je mojoj deci.
Zaštita moždanih funkcija

Znamo da su kajsija, breskva i dunja bogate beta-karotenom koji štiti naše moždane funkcije kao što su pamćenje i učenje, a pored toga sprečava i nastanak Alchajmerove bolesti.

Uzeti po jednu supenu kašiku osušenih listova kajsije, breskve i dunje i preliti ih sa pola litre ključale vode. Ostaviti da se prohladi, procediti i piti za vreme obroka.
Čaj od jabuke

Jabuka sadrži vitamine E, C i B, pektine, enzime, magnezijum, kalcijum i mnoge druge lekovite sastojke koji povoljno utiču na rad mozga i poboljšavaju koncentraciju. Čaj od jabuke pripremamo tako što oljuštimo koru od jedne jabuke, prelijemo sa pola litre ključale vode i ostavimo da odstoji deset minuta. Čaj procediti i piti, a uz to uzeti i dve kriške sveže jabuke.


Izvor