Zdravlje je najvece bogatstvo

Zeleni čaj sagoreva masti

Istraživači iz Tokija i Ženeve su upravo došli do epohalnog otkrića - zeleni čaj, ritualno piće u Japanu sadrži jedinstveni antioksidant koji je moćno sredstvo za mršavljenje.

Internet je prepun ispovesti osoba koje su izgubile u težini tek kad su aktuelnoj dijeti dodale zeleni čaj, tri puta dnevno. No, važnije od ispovesti su međunarodna istraživanja koja podržavaju mogućnost da zeleni čaj efikasno smanjuje težinu. Ta istraživanja pokazuju da zeleni čaj „gađa” salo na stomaku zbog kojeg su gojazni ljudi i najnesrećniji. U studiji, koju objavljuje „Američki žurnal za kliničku ishranu” (AJCN), naučnici iz tokijske korporacije „Kao” iznose podatak da su učesnici koji su 12 nedelja svakodnevno pili čaj obogaćen sa 690 mg jakih biljnih antioksidanta, zelenih katekina, izgubili 450% više stomačnog sala od onih koji su pijuckali napitak od placeba – iako su unosili isti broj kalorija. To nije bilo samo površinsko salo: smanjenje je zabeleženo i u dubljim, upornijim slojevima koji oblažu organe ispod mišića, ističe vođa istraživačkog tima Tomonori Nagao.

Šta katekine čini tako ubitačnim po stomačno salo? Ispostavilo se da se masne naslage na ovom delu tela teško skidaju zato što oslobađaju sastojke koji ne dozvoljavaju da ih organizam sagori i pretvori u energiju. Ukratko, stomačno salo čuva neka vrsta armije. Katekini su moćni zato što uporedo onesposobljavaju tu vojsku i aktiviraju mitohondriju, međućelijske sklopove koji hranu pretvaraju u gorivo. Katekini, dakle, efikasno i trenutno od stomačnog sala prave korisnu energiju.
Ima još dobrih vesti: zeleni čaj ne sagoreva samo salo na struku i stomaku. Profesor Nagao iznosi podatak da su ljudi, koji su pili čaj obogaćen katekinima, gubili gotovo tri puta više masnih naslaga od članova grupe koji su bili samo na dijeti. On ukazuje i na sposobnost napitka da poveća termogenezu, to jest tempo kojim telo sagoreva nutrijente kako bi proizvodilo toplotu.

Do sličnog otkrića došli su i naučnici Univerziteta u Ženevi koji u listu „AJCN” objavljuju podatak da epigallocatechin gallate (EGCG), najzastupljeniji katekin u zelenom čaju, pojačava dnevnu termogenezu organizma do 43%.
Konkretnije, oni koji su uz tri dnevna obroka uzimali i 90 mg katekina EGCG (odgovara količini od jedne šolje proceđenog čaja), plus 50 mg kofeina (prirodni sastojak zelenog čaja), sagorevali su 10 procenata više uskladištene masti.
EGCG i kofein zajedničkim snagama povećavaju proizvodnju i aktivnost norepinefrina, metabolizam masti – kaže dr Džefri Blumberg, direktor Laboratorija za ispitivanje antioksidanta na „Tafts” univerzitetu u Bostonu. – Ukoliko vam je nivo norepinefrina veći, utoliko vam metabolizam brže radi.

Na osnovu ovih i drugih studija, ispostavilo se da tri do pet šolja zelenog čaja, uz bilo koji programu ishrane, uzrokuje mršavljenje.

A ako niste baš ludi za zelenim čajem, probajte ga kao osvežavajuće letnje piće: dejstvo je isto. Sipati u bokal 4 šolje zelenog čaja, 1 šolju svežeg limunovog soka i četvrt šolje meda. Dodati led i ukrasiti kriškama limuna.

Ili: izmešati u „blenderu” 1 šolju hladnog zelenog čaja sa nektarom od manga (ili drugog egzotičnog voća) i sokom od ananasa. Dodati led. U oba slučaja, dobijate 4 čaše napitka da se rashladite i – doterate liniju.

Poremećaji ishrane i kod dečaka


Učestalost poremećaja ishrane sve je češća i među dečacima.

Najnovija istraživanja u SADu pokazuju da je broj dečaka sa nekom vrstom poremećaja u ishrani značajno porastao u periodu od 1995. do 2005.godine. Istraživanje sprovedeno us rednjim školama širom SADa identifikovalo je poremećaje u smislu držanja strogih dijeta, prejedanju i naslilnom povrćanju, kao i iscrpnom treniranju – sve u svrhu korekcije telesne težine.

Dok su hispanjolci veoma efikasni u i održavanju željene telesne težine, belci nemaju tu vrstu kontrole – pokazuje najnovije istraživanje.

Takođe, očekivano, otkrili su da i sve veči broj devojčica koji ima poremećaj u ishrani. Izgleda da se mlade belkinje više unemiravaju po pitanju težine jer i češće boluju od različitih oblika poremećaja ishrane (anoreksija, bulimija).
Zaključak istraživanja bio je da raste socialni pritisak na momke da izgledaju savršeno, da prevaziđu telesne mane dok istovremeno društvo na razne načine podržava iskrivljenu sliku o sebi i poremećaj sistema vrednosti ovih mladih ljudi. Još ako tome dodamo negativnu konotaciju koje lečenje poremećaja ishrane nosi onda je targedija još veća.

Rešenje je u prevenciji, u obrazovanju i obuci mladih o načinima zdrave ishrane ispravnog vežbanja i još te još važnije zdravog pogleda na svet i pravim vrednostima. Ovo istraživanje nam je samo ukazalo na to da mere prevencije moraju biti upućene kako mladim devojkama tako i momcima.
Istraživanje je obljavljeno u najnovijem broju International Journal of Eating Disorders.

Hrana koja sprečava išijas


Bečki stručnjak za ishranu profesor Hademar Bankhofer je ponudio nekoliko saveta kako se pomoću hrane može sprečiti išijas.

Namirnice koje su dobre za mišiće su kupus, lešnici, prirodni pirinač, mnogo svežeg voća i povrća, te proizvodi od integralnog brašna.

Za krvotok je dobro da se koriste beli i crni luk, kao i mladi luk.

Pomoću proizvoda od soje, zatim pasulja, maslina, kukuruza, pšenice i semenki suncokreta moguće je sprečiti mučni bol. Dejstvo ovih namirnica pojačava se ako ih začinite kapsaicinom koji se nalazi i u paprici, feferonama i biberu i koji mišićnu masu oslobađa od prostaglandina.

Prema rečima bečkog profesora Bakhofera, za vreme hladnih dana, kada je opasnost od dobijanja išijasa posebno velika, ne bi trebalo da se jedu meso i suhomesnati proizvodi.

U slučaju da se jave bolovi od išijasa, profesor Bankhofer savetuje da se jede mnogo narandži, mandarina, kivija, manga, papaje i grejpfruta jer oni u sebi sadrže dosta vitamina C koji je takođe dobar u borbi protiv bolova od išijasa

Stres utiče na imunitet
U nedavnom mini istraživanju na interesantan način pokazana je povezanost stresa i bolesti. naime, od ispitanika je traženo na da papiru, koji su prethodno podelili na 12 delova (za 12 meseci) napišu kad su bili bolesni. Računala se i svaka manja prehlada, problemi sa stomakom, migrena ili druga glavobolja, ali i naravno svaka ozbiljnija bolest. Zatim je od učesnika traženo da povežu poremećaje zdravlja sa stresom koji mu je prethodio.

Rezultati su bili ne baš iznenađujući. Većina ispitanika mogla je da poveže bolest sa nekim sresnim događajem. Ova mini studija pokazala je isto što i veće prethodne - stres dovodi do bolesti. jedno istraživanje je čak pokazalo da će ljudi izloženi stresu i virusu gripa u isto vreme dva puta češće zaista i dobiti grip!

Osobe koje se bave visoko stresnim poslovima uključujući i studente i sportiste, imaju češće upale grla.
da li vas ovo podseća na vaše lično iskustvo?
Ovo je važno pitanje jer ako možemo da predvidimo stresne događaje u našem životu možemo nešto učiniti da ipak ostane zdravi - možemo piti dosta tečnosti, uzeti multivitaminske napitke i suplemente, jesti zdravu hranu i spavati dovoljno. Čuvajte se, niko drugo to neće uraditi za vas.

Alternativa napornim treninzima
U studiji provedenoj na University of Maryland School of Medicine u Baltimoru dvadesetorici volontera prikazana su dva filma, jedan humorističan, a drugi stresan. Tokom gledanja filma ispitanicima su testirane funkcije krvnih sudova. Istraživači posebno posmatrali endotelne ćelije (endothelium) koje obavijaju krvne sudove. Otkriveno je da je protok krvi smanjen kod 14 od 20 volontera nakon gledanja stresnog filma, dok se kod 19 od 20 volontera protok krvi povećao nakon gledanja humorističnog filma.

Svaki put kada se smejemo protok krvi se poveća za 22% i zato se smatra da smejanje smanjuje rizik od bolesti krvnih sudova. Sa druge strane depresija povećava rizik smrtnosti od srčanih bolesti. Zanimljivo je i da promene koje su primećene na endotheliumu kod osoba koje se smeju ekvivalentne su pozitivnim efektima aerobnog vežbanja.

Beta karoten za zdravije sunčanje
Beta karoten je jedan od najpoznatijih antioksidanata, a nalazimo ga u biljnim izvorima i algama. Ovaj nutrijent naziva se i "prirodni suncobran" jer štiti kožu od opasnog ultraljubičastog zračenja smanjujući aktivnost slobodnih radikala koji nastaju emitovanjem UV zraka. Rezultati velikog broja eksperimentalnih studija ukazuju na to da beta karoten deluje zaštitno protiv akutnih i hroničnih manifestacija kožnih oštećenja uzrokovanih izlaganjem suncu. Prema nekim istraživanjima, beta karoten smanjuje oštećenje DNK molekula te tako sprečava i razvoj degenerativnih bolesti.



Bez obzira što se o mehanizmu delovanja još uvek raspravlja, beta karoten je nutrijent čiji se unos pre izlaganja suncu preporučuje širom sveta.

Najpogodniji način da unesete dovoljnu količinu ovog moćnog antioksidanta je da jedete velike količine svežeg voća i povrća, pogotovo svežeg lisnatog povrća. Takođe na tržištu postoje i suplementi u vidu kapsula beta karotena koje se piju uglavnom pre, u toku i nakon letovanja tj. dugotrajnog izlaganja suncu

Vino ili grožđe





Otkada je otkriven tzv. francuski paradoks (ljudi sa juga Francuske imaju manju stopu smrtnosti usled srčanih oboljenja iako se hrane hranom bogatom zasićenim masnoćama), naučnici se trude da ustanove zašto se crveno vino ponaša “zaštitnički” prema kardiovaskularnom sistemu. Istraživanja ukazuju na to da pored činjenice da je crveno vino antioksidant ono, takođe, i preko drugog mehanizma utiče na zdravlje čoveka. Ustanovljeno je da ukoliko se dnevno popije oko 400ml za muškarce i 200ml za žene crvenog vina dolazi do povećanja nivoa dobrog (HDL) i snižavanja nivoa lošeg (LDL) holesterola. Razlog ovome je činjenica da ono sadrži polifenole. Polifenoli su deo veće porodice poznate kao fitohemikalije. Fitohemikalije se nalaze u mnogim vrstama voća, zapravo je indentifikovano preko 900 različitih vrsta. One u biljkam igraju ulogu zaštitnika od bolesti, ali je ustanovljeno da su i čoveku vrlo korisne. Polifenoli imaju sposobnost da zaštite naše arterije. To čine preko sledećih mehanizama:

Snižavaju LDL holesterol u krvi. Istraživanje je sprovedeno da se ustanovi uticaj Sicilijanskog crvenog vina na faktore rizika kojim je izložen kardiovaskularni sistem. Nakon 4 nedelje uzimanja crvenog vina uočeno je da se nivo LDL-a i oksidisanog LDL-a značajno smanjio, dok se nivo HDL-a i ukupan antioksidantni kapacitet u krvi, povećao.

Recikliraju vitamin E u antioksidant (prva linija odbrane protiv LDL oksidacije). Jednom kada se iscrpi zaliha E vitamina telo je nezaštićeno od LDL-a dok se on ponovo ne reaktivira iz agenasa kao što su polifenoli.

Povećava nivoe azotnog oksida, materije koja uzrokuje vensku i arterijsku relaksaciju.

Sprečava začepljenje arterija.

Polifenoli se nalaze u grožđu, većinom u njegovoj kožici. Takođe je dobra preporuka konzumirati i sveže crveno grožđe i sok od crvenog grožđa, koje je takođe napravljeno od celog zrna (uključujući i kožicu) i na taj način sačuvalo pozitivne efekte koje ima i crveno vino. Istraživanja su ustanovila da je ipak od svih oblika i načina uznos polifenola (preko vina, soka, ili svežeg grožđa), sveže crveno grožđe najefikasnije u snižavanju nivoa oksidisanog holesterola, sprečavanju začepljenja arterija i povećanju produkcije azotnog oksida.

Zubni kamenac



Zubni kamenac je mineralizovani dentalni plak koji nastaje taloženjem mineralnih soli poreklom iz pljuvačke, (dentalni plak = meka naslaga na zubima).

Sastav

Zubni kamenac je čvrste konzistencije i sastoji se iz neorganskih materija (70 - 90%) i organskih materija (10 - 30%). Od neorganskih materija najviše je kalcijuma, fosfora i magnezijuma u obliku soli. Takođe od neorganskih materija, prisutni su u tragovima natrijum, stroncijum, cink, bakar, aluminijum i gvožđe. Organsku osnovu zubnom kamencu čine: mukopolisaharidi, lipidi, deskvamirane epitelne ćelije, leukociti i ostaci hrane.

Kako nastaje?

Zubni kamenac nastaje taloženjem minerala iz pljuvačke u dentalni plak. Proces mineralizacije dentalnog plaka odvija se relativno brzo, za 12 do 14 dana.

Stvaranje zubnog kamenca zavisi od:

* sastava pljuvačke (sastav pljuvačke ima presudnu ulogu na brzinu stvaranja zubnog kamenca. Dokazano je da se u osoba čija pljuvačka sadrži visoke koncentracije kalcijuma, fosfora i drugih minerala intenzivnije stvara zubni kamenac.)
* ph pljuvačke i oralne higijene (u slučaju lošeg održavanja oralne higijene, pojačano se akumulira dentalni plak i nagomilavaju se mikroorganizmi. Brojni mikroorganizmi svojim metabolizmom stvaraju kiselu sredinu u kojoj je intenzivnije taloženje kalcijumovih soli i drugih minerala, i ubrzano se stvara zubni kamenac.)
* stvaranje zubnog kamenca zavisi i od starosnog doba, pri čemu se on obilnije deponuje kod starijih osoba, a smatra se da se do devete godine života praktično i ne stvara.


Zbog čega je štetan zubni kamenac i da li ga treba uklanjati?

Zubni kamenac ima dvostruko štetno dejstvo u nastanku i razvitku parodontopatije:

* mehanički pritiska desni izazivajući hemodinamske smetnje i vaskularne reakcije u desnima koje vode upali desni (gingivitis)
* stvara i retenciona mesta za nakupljanje dentalnog plaka i onemogućava održavanje adekvatne oralne higijene

Sve ovo vodi daljem produbljivanju upale desni i razvitku parodontopatije.

Kod osoba koje imaju već razvijenu parodontopatiju i prisutne parodontalne džepove minerali se talože i u dentalnom plaku koji se nakuplja u džepovima. Na ovaj način formira se subgingivalni kamenac tzv. konkrementi. Oni imaju izuzetno štetno dejstvo na celokupan parodont, ubrzavaju tok parodontopatije i vode bržem rasklaćenju i gubitku zuba. Iz svih ovih razloga neophodno je blagovremeno uklanjati zubni kamenac i konkremente i sprečiti njihovo štetno dejstvo.

Prevencija
Jednom kada je formiran zubni kamenac, osoba nije u mogućnosti da ga samostalno ukloni u kućnim uslovima, već je neophodna poseta stomatologu. Uklanjanje zubnog kamenca se stručno vrši ultrazvučnim instrumentima i specijalizovanim ručnim instrumentima (srpasti instrument, mirtin list, trapezasti instrument, grtalo...). Takođe, neophodne su kontrolne posete stomatologu minimum dva puta godišnje.

Najbolji način za prevenciju nakupljanja zubnog kamenca je adekvatno održavanje oralne higijene (minimum dva puta dnevno pranje zuba adekvatnom tehnikom), upotreba zubnog konca i redovna poseta stomatologu. Takođe, od velikog značaja je izbegavanje faktora rizika kao što je pušenje.

Gojaznost kao bolest dece i odraslih


Gojaznost je u Evropi dostigla pandemijske razmere. Samo u poslednje dve decenije učestalost gojaznosti se utrostručila i ako se ne preduzmu konkretne mere do 2010. godine u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije biće 150 miliona odraslih gojaznih osoba (20% od ukupne populacije) i 15 miliona gojazne dece i adolescenata (10% od ukupne populacije).

Danas, u većini zemalja između 30% i 80% odraslih pate od prekomerne telesne težine. Prema poslednjim dostupnim podacima gojaznost u regionu se kreće u rasponu od, na primer, 28% Uzbekistanaca i 66% Iraca do 13 % odraslih u Portugalu i 23% odraslih gojaznih u Finskoj. Postoje značajne razlike kako između regiona, društvenih grupa, muškaraca i žena i starosnih grupa. Ipak može se reći da je učestalost gojaznosti u porastu u celom regionu.

Prekomerna telesna težina je najčešći poremećaj u detinjstvu u evropskom regionu. Danas, oko 20% dece pati od viška kilograma, od kojih je trećina gojazna. Svako deseto dete će biti gojazno do 2010. Ta deca su u većem riziku da obole od dijabetesa tip 2, da imaju povišen krvni pritisak, probleme sa spavanjem kao i različite psihosocijalne probleme. Najviše zabrinjava činjenica da gojazna deca ostaju gojazna i u odraslom dobu te su sklona da obole od ozbiljnijih bolesti što rezultira pogoršanjem kvaliteta i smanjenjem očekivanog trajanja života. Sektor za zdravlje u Velikoj Britaniji je predvideo da će očekivano trajanje života za muškarce biti, u proseku, manje za pet godina, do 2050. godine, ukoliko se sadašnji trend gojaznosti nastavi. Jednom stečene navike u ishrani i fizičkim aktivnostima u detinjstvu ostaju do kraja života.

Gojaznost nastaje usled neželjenog porasta telesne težine, do koje dolazi kada ljudi jedu više nego što potroše putem fizičke aktivnosti. Gojazni ljudi imaju povećan rizik oboljevanja od mnogih bolesti, kao što su insulin nezavisni dijabetes (tip 2), kardiovaskularne bolesti, povišen krvni pritisak, šlog i neke vrste karcinoma (endometrijuma, jajnika, dojki, cerviksa, prostate, kolorektuma, žučne kese gušterače, jetre i bubrega), a imaju i psihosocijalne probleme. Osnovni parametar gojaznosti je BMI (indeks telesne mase). BMI je telesna težina izražena u kilogramima podeljena visinom u metrima kvadratnim. Za odrasle, normalno uhranjene, BMI se kreće od 18-24.9, BMI od 25 i više se smatra prekomernom telesnom težinom, vrednost BMI od 25-29.9 je predgojazno stanje, a BMI 30 i više je gojaznost. Prekomerna telesna težina uzrokuje svake godine milion smrti u regionu.

Šest nutrijenata koji su ženi najpotrebniji





Mnoge žene mogu da imaju ozbiljnije nedostatke ključnih vitamina i minerala, kaže Mark Moyad, direktor preventivne i alternativne medicine sa University of Michigan Medical Centre. Kako bi se obezbedili esencijalni nutrijenti bitni za zdravlje i vitalnost potrebno je napuniti tanjir sa namirnicama koje će biti navedene u daljem tekstu ali i koristiti multivitaminske suplemente kao dodatnu zaštitu.





Vitamin B6

Ključne pozitivne strane ovog vitamina su:

Reguliše san, apetit i raspoloženje

Potpomaže normalno funkcionisnje nervnog sistema

Hrana bogata sa B6 vitaminom:

1 kom pečenog krompira u ljusci (0,33mg)

1 banana (0,43mg)

100g belog pilećeg mesa bez kožurice (0,6mg)

Dnevna potreba: 1.3mg

Vitamin B12

Ključne pozitivne strane ovog vitamina su:

Pospešuje budnost i predstavlja korisnog borca protiv zamora

Učestvuje u stvaranju hemoglobina, proteina u crvenim krvnim zrncima

Hrana bogata sa B12 vitaminom:

200ml nemasnog jogurta (1,4µg)

1 veliko kuvano jaje (0,56µg)

100g juneca snicla (1,7µg)

Dnevna potreba: 2,4µg

Folat (vitamin iz B grupacije)

Ključne pozitivne strane ovog vitamina su:

Od izuzetne važnosti ga je koristiti prvih nekoliko nedelja trudnoće kako bi se sprečili defekti kičme i mozga ploda

Smanjuje rizik od pojave raka debelog creva i dojke

Hrana bogata folatima je:

½ šolje kuvane špargle (134µg)

1 šolja sirovog spanaća (58µg)

½ šolje kuvanog sočiva (179µg)

Dnevna potreba: 400µg

Vitamin D3

Ključne pozitivne strane ovog vitamina su:

Utiče na jačanje kostiju, zuba, i mišića

Može da zaštiti od autoimunih bolesti i kancera dojke i jajnika

Hrana bogata sa D3 vitaminom:

1 veliko žumance jajeta (18 IU)

Konzerva sardina (77 IU)

1 kašičica ulja od jetre bakalara (453 IU)

Dnevna potreba: 400 – 800 IU

Savet: poželjno je da se izvrši analiza krvi (25-OH vitamin D test) kako bi se ustanovilo da nema ozbiljnijeg nedostatka ovog vitamina.

Kalcijum

Ključne pozitivne strane ovog minerala su:

Ublažuje simptome PMS–a

Može da doprinese održavanju i normalizaciji krvnog pritiska

Hrana bogata sa kalcijumom je:

1 šolja nemasnog mleka (316mg)

30g badema (70mg)

½ šolje tofua (434mg)

Dnevna potreba: 1000mg

Gvožđe:

Ključne pozitivne strane ovog minerala su:

Od izuzetnog značaja je za normalno funkcionisanje mozga

Podiže nivoe energije i sprčava anemiju posto učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca

Hrana bogata gvožđem:

85g čistog junećeg mesa, šnicla (2,7mg)

85g škampa (2,6mg)

½ šolje indijskog graška (1,6mg)

Dnevna potreba: 18mg
Savet: Gvožđe se teže apsorbuje ukoliko se unosi iz biljnih izvora te je stoga preporučljivo vegeterijancima da ga unose oko 34mg iz biljnih izvora ukoliko ne koriste multivitaminske i multimineralne suplemente.

Kičma kao oslonac



Kičma je koštani stub dug oko 75 cm u muškaraca i 65 cm u žena. Sastoji se od 33 pršljenova koji su međusobno u vratnom, grudnom i slabinskom delu povezani međupršljenskim diskovima (disci intervertebrales), a u krstačnom i trtičnom delu su srasli i čine istoimene kosti. Podržava ju oko 140 mišića koji upravljaju njenim pokretima – od mišića vrata, leđa i grudnog koša, do mišića trbuha i dna karlice. Od 33 pršljenova, 24 ih je povezano međupršljenskim diskovima koji elastično raspodeljuju opterećenja. U svakom kolutu nalazi se spoljni vezivni prsten, a u sredini mekana jezgra, koja poput opruge ublažava potrese pri prenosu sila. Ta jezgra kod mladih ljudi sadrže i do 88 % vode. Promene u mekom delu jezgra započinju već u pubertetu, a s godinama se sadržaj tečnosti smanjuje čak na 70 %. No uprkos promenama međupršljenskim diskovima, njihovo se opterećenje s godinama ne smanjuje.

Akutna bol u ledjima
Nastaje naglo, najčešće nakon «krivog» pokreta ili podizanja tereta, pri čemu se oseća bol u donjem delu leđa. Bol može biti tako jaka da bolesnik ostane trenutno ukočen u određenom položaju. Ako je pritisnut i živac koji na tom mestu izlazi iz kičme, bol «seva» duž noge, nekada sve do stopala. Takvo stanje nazivamo lumboishijalgija ili « išijas».


Hronična bol u ledjima
Smatra se bol u leđima koja traje više od 14 dana, a posledica je dugotrajnih, hroničnih procesa starenja i trošenja kičme (degenerativnih promena). Deformisani pršljenovi i diskusi, upale malih zglobova te promene na ligamentima i mišićima, mogu pritisnuti nervne strukture uzrokujući bol. Tada je bol dugotrajna ili se javlja povremeno uz osećaj zakočenosti, ali je uvek blaža od akutne.

Bol je znak da nešto ne funkcioniše kako treba, ali uvek je bolje ulagati u očuvanje zdravlja i ne čekati da se pojavi bol.

Za zdravlje kičme izuzetno je važno postići prirodnu i ujednačenu napetost svih mišića i redovno izvoditi vežbe za njihovo jačanje.

Kretanje je najbolja zaštita kičme, jer samo redovna izmena mirovanja i opterećenja omogućuje prokrvljenost pršljenova i mekih tkiva kičme koji tako mogu primati hranjive materije i uklanjati vlastite otpadne proizvode. Kičmi najbolje odgovara plivanje, košarka, odbojka, rukomet, planinarenje. Važno je istovremeno održavati primerenu telesnu težinu, jer zbog svakog kilograma viška na trbuhu, kičma trpi opterećenje od 7 kilograma!

Zbog sedalačkog načina života poremećaji kičme vrlo su česti, ali vrlo je jednostavno održavati zdravlje kičme. Treba redovno vežbati vežbe koje jačaju trbušne i leđne mišiće, one koji oblikuju «prirodni mišićni steznik» koji podržava kičmu.

Žen šen u službi zdravlja



Za šta se upotrebljava žen-šen?

Žen šen je vrlo široko korišćen adaptogen, što znači da se primenjuje za prilagođavanje organizma uslovima pojačanog napora i stresa. Utiče na poboljšanje opšteg tonusa i deluje stimulativno. Pored toga poboljšava cirkulaciju, reguliše krvni pritisak, povećava pažnju i koncentraciju, povećava otpornost organizma… Adaptogeni imaju sposobnost da ubrzavaju oslobađanje telesne energije, povećavaju otpornost, zdravlje i vitalnost organizma.



U Kini žen-šen ima dugu tradiciju primene, a nekad je samo car smeo da ga koristi. Primenjivan je za povećanje fizičke i mentalne sposobnosti. Žen-šen utiče na smanjenje nivoa šećera u krvi i smanjuje loš holesterol. Žen-šen povećava izdržljivost, smanjuje umor i pokreće korišćenje rezervi energije.Žen-šen znači čovečiji koren, jer sam koren biljke koji se koristi za lečenje podseća na ljudsku figuru.

Primenjuje se i kod nesanice, hroničnog umora i depresivnih stanja. Efikasan je u slučaju slabokrvnosti, upalnih procesa u zglobovima - artritis, cirkulacijskih poremećaja, impotencija. Žen-šen sprečava povećanje nivoa šećera u krvi. Svojim uticajem na žlezde s unutrašnjim izlučivanjem (endokrine žlezde), pomaže u boljem iskorištavanju vitamina i mineralnih materija u organizmu. Ovo je značajno kod osoba koje se nepravilno hrane (brza hrana, bez kuvanog jela).

Kako deluje žen-šen?

Žen-šen ima sposobnost da povećava psihofizičku izdržljivost, utiče na moždanu aktivnost i stimuliše lučenje adrenalina. Koriste ga studenti, sportisti, zaposleni, biznismeni… tj. svi oni koji su izloženi stanju pojačanog stresa, rade pod pritiskom, moraju da ispoštuju rokove, nemaju adekvatne periode odmora između radnih perioda… Utvrđeno je da žen-šen 1,5-2 puta povećava radnu sposobnost u stanjima telesne i umne iscrpljenosti. Ima svojstva da poboljšava cirkulaciju i podstiče seksualni nagon, pa se korisiti za otklanjanje muške impotencije, a bolji efekat se postiže ako se koristi duži period.

Žen-šen stimuliše iskorištavanje masnih kiselina, kao izvora energije za rad mišića. Utiče na poboljšanje plućne funkcije čime se povećava koncentracija kiseonika u tkivima i smanjuje nastanak mlečne kiseline, koja dovodi do osećaja umora.
Žen-šenu se pripisuje sposobnost regulacije krvnog pritiska, ali ovo nije potvrđeno. Postoje različiti podaci, a po nekima niske doze žen-šena povisuju, a visoke doze snižavaju krvni pritisak. Žen-šen, kao i druge adaptogene, ne treba uzimati stalno već samo u neophodnim stanjima. Pod uticajem ženšena, broj grešaka koje prave daktilografi prilikom kucanja smanjuje se čak dva puta.

Naročito se koristi kod starijih ljudi, za povećanje vitalnosti. Mlađima se preporučuje sibirski žen-šen, koji se smatra slabijim oblikom ovog stimulativnog sredstva. Antioksidativni efekti žen-šena mogu biti od koristi pacijentima sa srčanim oboljenjima.

Šta kažu naučna istraživanja?

Neka istraživanja ukazuju da žen-šen može smanjiti nivo šećera u krvi kod pacijenata obolelih od dijabetesa tip 2 pre i posle obroka. Dalja istraživanja su potrebna da bi se ispitali dugotrajni efekti upotrebe žen-šena u cilju regulacije šećera u krvi. Neka istraživanja ukazuju na stimulaciju imunog sistema žen-šenom, ali su dalja ispitivanja potrebna da bi se doneo jasan zaključak.

Kako se uzima žen-šen?


Obično se primenjuje 100-500 mg ekstrakta korena žen-šena. Uzima se na prazan želudac sa dosta tečnosti, najbolje ujutro. Ipak, reakcije organizma na preporučene doze su individualne, pa neko može imati besanu noć od niskih doza, a drugima trebaju znatno veće doze da bi se ispoljio efekat.

Ciklusi metabolizma


Metabolizam reguliše nekoliko žlezda sa unutrašnjim lučenjem čiji je glavni zadatak da telu obezbede dovoljne količine nutrijenata tokom celog dana. Ovaj mehanizam neophodan je za funkcionisannje tela, neophodno za život.

Tokom dijeta a često i tokom redovne ishrane mi izgubimo kontakt sa našim telom i više ne znamo šta nam zapravo metabolizam poručuje. A istraživanja su pokazala da je metabolizam čoveka podijeljen u tri ciklusa, i to:

Ciklus čišćenja traje od četiri sata ujutro do podneva. U to vreme potrebno je jesti laku hranu i piti što veće količine vode, čaja i niskokaloričnih napitaka.

Ciklus ishrane je drugi ciklus i traje od 12 do 20 sati. To je vreme namenjeno unosu hranjivih materija. Pritom nisu važne količine (možete jesti koliko želite)najvažnija je pravilna kombinacija i vreme između obroka. Između obroka treba da prođe najmanje tri sata ako je u prethodnom obroku bilo proteina, ili već nakon dva sata ako ste jeli pretežno UH u poslednjem obroku.

Probavni ciklus je treći ciklus koji traje od 20 sati uveče do 4 sata ujutro. Nakon 20 sati ne bismo trebali više uzimati hranu.

Nizak pritisak


O niskom krvnom pritisku ili hipotoniji govorimo kada vrednost sistoličkog pritiska (meri se u trenutku kada se srce skupi da bi izbacilo krv u arterije) padne ispod 100 milimetara živinog stuba (mmHg), izazivajući karakteristične tegobe.

Prokrvljenost organa, a naročito mozga, zavisi upravo od sistoličkog krvnog pritiska. U skladu s tim, tegobe hipotoničara izazvane su, pre svega, činjenicom da je njihov mozak slabije prokrvljen.

Evo nekoliko opštih saveta za borbu protiv niskog pritiska:
- Cilj ovih mera je da se stabilizuje funkcija krvnih sudova i spreči spuštanje veće količine krvi u donju polovinu tela. U ove metode spadaju:
-toplo-hladno tuširanje (završite s hladnom vodom)
-masaže (prema srcu)
-redovna sportska aktivnost (vožnja bicikla, šetnja, planinarenje, ples, gimnastika, plivanje)
-izbegavanje premora i prevelikih opterećenja
-eventualno tehnike opuštanja kako bi se lakše savladale stresne situacije
-uravnotežena ishrana (za razliku od osoba koje pate od visokog krvnog pritiska, hipotoničarima se preporučuje konzumiranje slanije hrane)
-svakodnevno konzumiranje najmanje dva i po litra tečnosti (mineralna voda bogata natrijumom, biljni i voćni čajevi, sokovi od voća i povrća). Kafa i crni čaj samo privremeno povećavaju krvni pritisak.

Ukoliko i pored preduzimanja preventivnih mera imate neke od tegoba, svakako se javite Vašem lekaru!

Hidroterapija


Voda, da bi bila "priznata" kao lekovita, mora imati više od 1 g rastvorenih aktivnih materija u litri, a ako je za kupanje, mora biti još i prirodno topla. Razni sastojci, kao što su natrijumova i kalcijumove soli, sulfati, soli gvožđa, bakra, kobalta, mangana, magnezijuma, arsena, osiguravaju vodama posebna lekovita delovanja kod različitih bolesti, a sadržaj ugljen dioksida, koji stvara mehuriće naročito se ceni.

Izvori tople vode, su još rimsko doba bili zbog svog blagotvornog učinka središta oko kojih je počinjao društveni život. U Evropi i Americi ljudi su se u lečilištima počeli okupljati zadnjih nekoliko vekova, kako bi proveli ugodne trenutke u uverenju da se leče i pomlađuju. Ljudi su imali osećaj da se pročišćavaju, i osećali bi se drugačije nego kod lečenja u bolnicama.

Voda deluje i zbog svojstva da uronjeno telo u vodi teži onoliko manje koliko je vode istisnulo. Telo ovako postaaje lakše, bolovi kod kretanja i oslanjanja se smanjuju. I to je jedno od blagotvornih delovanja uranjanja tela u vodu. To je, uz ostalu fizikalnu terapiju i medicinsku gimnastiku, pridonosi delotvornosti lečenja u termalnim vodama.

Insulin



Insulin je hormon zadužen da šećer iz krvi smesti u određene depoe odnosno tamo gde je najpotrebniji.
Posle intenzivnog treninga potrebno nam je da nam se mišići napune šećerom i obnove svoje rezerve za sledeći put, pa su zato u ovo vreme mišići kako kaže „osetljivi“ na insulin. Ova osetljivost se povećava sa mišićnom masom tako da dobijanjem na mišićima ustvari i povećavamo osetljivost mišića i ubacivanje šećera u glikogenske dipoe – od čega najviše i raste mišić.


Sa druge strane u periodima odmora, između treninga, danima ili nedeljama kada ne treniramo inuslin će ubacivati šećer u masno tkivo jer su mišići napunjeni a mast je najbolji način čuvanja energije (1g jednako 9 kalorija, za razliku od šećera gde je 1g jednako 4 kalorije). Što više masnog tkiva imamo to je veća šansa da će se šećer taložiti u masne ćelije.




Dakle da li trik u smanjenu masnih naslaga da jednostavno samo smanjimo masne naslaga i povećamo mišiće, odnosno da radimo naporno u teretani i izbegavamo šećere u ishrani?
A nije baš tako jednostavno.. kontrola insulina mora da se održava tokom celog dana... dakle u vremenima kad bi insulin tako rado sačuvao šećer u obliku masti.
Naravno izbegavanje ugljenih hidrata danima kada ne vežbamo je obavezno. Ali šta možemo još uraditi po pitanju kontrole insulina?
Na primer možete uzeti kašičicu cimeta pre svakog obroka. Cimet povećava osletjivost tkiva na insulin a neće značajno uticati na kalorije u obroku.
Takođe kašika jabukovog sirćeta pre jela je još jedan način povećavanja osetljivosti tkiva na insulin.
Omega 3 masne kiseline iz ribljeg ulja morate uzimati. Dakle radi se ne samo o suplementu koji će vam pomoći oko insluina već je i veoma moćan po pitanju nivoa hormona i sagorevanja masti.

Ortoreksija


Svako od vas sigurno je barem jednom iz nekog razloga odlučio da promeni svoje navike i hrani se zdravo. Međutim, prevelika želja za zdravom hranom lako može da izmakne kontroli. Mnogi na početku iz ishrane izbace samo određenu vrstu hrane koju smatraju nezdravom - poput slatkiša, grickalica i masne hrane. Ako postoji opsesija, kasnije može doći do izbacivanja cele grupe namirnica.

Uživajte u ispravnosti svoje ishrane ali nemojte postati rob svog tela. Opsesija neizbežno vodi u bolest. Uživajte u samom životu.

Ortoreksičari su veći deo dana zaokupljeni pripremom hrane i planiranjem jelovnika za nekoliko dana unapred. Hrana koju konzumiraju postaje primarna stvar u njihovom životu i ukoliko pojedu nešto izvan planiranog jelovnika, osećaju osećaj krivice.

Ovakav način ishrane postaje nezdrav u trenutku kada društveni i porodični život postaju manje važni od kreiranja kvalitetnog jelovnika, a javljaju se i zdravstveni problemi. Javlja se i osećaj superiornosti nad ljudima koji se drugačije hrane i koji samo zadovoljavaju svoje okusne strasti, ne mareći za zdravlje.

Anemija, malokrvnost

Nemar i loše navike u sihrani saveznik su mnogih bolesti, pa tako i anemije. Dobrim izborom namirnica i njihovom pravilnom pripremom osguran je unos nutritivnih materija koje (isključimo li bolest) znače da se anemija neće pojaviti.

Folna kiselina član je vitamina B skupine koji se u dovoljnim količinama nalazi u povrću, džigerici divljih i domaćih životinja, kvascu, orašastim plodovima i dr.

Vitamin B12 je neophodan za prevenciju i lečenje malokrvnosti i nalazimo ga u većim količinama u jajima (žumance), ribama (sardina, tunjevina), školjkama i rakovima, mleku i mlečnim prerađevinama..., mesu živine. Pomaže i osobama izloženim stresu (a takvih je među nama velik broj).

Gvožđe je sigurno najpopularnije među mineralima. Dnevne potrebe možemo zadovoljiti konzumiranjem nekih od namirnica bogatih gvožđem. U njih spadaju iznutrice, gljive, meso tunjevine, morskog psa, neke školjke, grašak, sočivo, soja, rotkvica, meso fazana i ćurana...

Da bi se sprečila pojava anemije, važno je, direktno ili indirektno, u organizam unositi dovoljno C vitamina, kao i drugih vitamina i minerala.

Koliko je važno piti vodu


Voda je glavni pokretač metabolizma materija u organizmu. Bez vode čovek ne može izdržati duže od 4 dana. Dovoljna količina vode znači i normalnu gustinu krvi, normalni dotok kiseonika do mozga, mišića i ostalih organa. Smanjenjem količine vode u organizmu smanjuje se i izlučivanje otpadnih materija iz tela.

Nažalost, mehanizam za žeđ ne govori nam na vreme da trebamo nadoknaditi tečnost. Osećaj žeđi označava početak dehidracije pa su ljudi koji obično piju malo tečnosti izloženi dugotrajnom riziku od bolesti bubrega, poremećaja mentalnih funkcija, probavnog sistema i čak problema sa srcem.

Telo gubi tečnost mokraćom, fekalijama, disanjem i znojenjem, što u normalnim uslovima iznosi do 2,5 litre dnevno.
Ukoliko taj gubitak ne nadoknadimo, vrlo je verojatno da ćemo dehidrirati. Utvrđeno je da gubitak samo desetine ukupne vode prisutne u telu ima kao posljedicu nemogućnost stajanja i hodanja.

Herpes simpleks


Herpes se pojavljuje u obliku sitnih mehurica na usnama ili oko njih, kao i oko nosa.

Obicno se osete predznaci njegovog pojavljivanja. Podrucje može iznenada da bridi ili svrbi, ili ce biti vrelo, bolno i nadraženo. Dan-dva kasnije pojavice se mehuric koji ce rasti dok ne pukne. Nastace otvorena ranica, nju ce s vremenom pokriti krasta, koja se potom sasuši. Vecina herpesa nestaje posle nedelju dana, s lecenjem ili bez njega.

Herpes je obicno izazvan virusom Herpes simplex tip 1.

Možete se zaraziti direktnim kontaktom sa herpesom, sekretom iz herpesa ili pljuvackom nekog ko ima herpes. Kad se jednom zarazite, steci cete imunitet na buduce infekcije ili ce virus ostati latentan u koži dok ga nešto ponovo ne aktivira.

Najcešci izazivaci ponovljenog pojavljivanja su izloženost veoma niskim ili visokim temperaturama, izloženost jakoj suncevoj svetlosti, prehlada, stres, umor i iscrpljenost, menstruacija i loša ishrana....

Masaža stopala


Dokazano je da masaža stopala pomaže kod migrene, artritisa, poremecaja spavanja, sportskih povreda, bolova u ledima, kao i kod stanja izazvanih stresom Verovatno niste znali da masaža podstice telo na održavanje licne ravnoteže i zdravlja, a krije se pod pojmom refleksologije, stare bar pet hiljada godina.

Blagom masažom stopala aktiviraju se odbrambeni mehanizmi za jacanje imunosistema. Pritiskom odredenih tacaka na stopalu stimuliše se odbrambeni potencijal oslabljenih i obolelih organa. Masažom se ubrzava proces izlecenja ili jaca celokupno stanje organizma i imunološki sistem. Takva metoda lecenja temelji se na pretpostavkama da se na stopalima i dlanovima nalaze refleksne zone svih organa na ljudskom telu, da životna energija tece kroz telo odredenom putanjom kojom su povezani svi organi, a ciji se završeci nalaze u odredenim tackama....

Americki specijalista otorinolaringolog Vilijem Ficdžerald razvio je i usavršio modernu verziju zona terapije ljudskog tela. On je na telu prikazao deset jednakih vertikalnih zona, tako da svaka polazi od jednog prsta na stopalu i penje se do mozga, pa se duž ruke spušta do prsta na šaci. Po Ficdžeraldovoj teoriji, poremecaj u radu bubrega može se odraziti na oko, a problem sa zglobom malog prsta na zglob kuka. S obzirom na to da se zone završavaju na dlanovima i stopalima, svaki organ ima svoju tacku na tim mestima, a završeci nerava prenose impuls, tj. informaciju duž kicme i kicmene moždine do mozga i dalje do pojedinih organa.

Pozitivna stimulacija organizma


U toku masaže stopala stimuliše se više od sedam hiljada nervnih završetaka koji se nalaze na njima, pa se na taj nacin podstice „otvaranje i cišcenje" nervnih kanala. Prednost ovakve vrste masaže u odnosu na, recimo, akupunkturu je u cinjenici što se ne mora tacno pogoditi odredena tacka. Dovoljno je da masirate celu površinu stopala i da tako pozitivno stimulišete ceo organizam. Dokazano je da ovaj tip masaže pomaže kod migrene, artritisa, poremecaja spavanja, bolova u ledima, sportskim povredama kao i kod stanja izazvanih stresom. Ipak, postoje odredene mere opreza. Masažu ne treba primenjivati kod unutrašnjih povreda, visoke temperature, površinskih rana, dermatoloških problema ruku i nogu, kao i ako postoji opasnost od tromboze kod trudnica.

E brojevi


Aditivi su materije poznatog porekla obeležene kao E-supstance koje se dodaju namirnicama radi zaštite od kvarenja, popravljanja njihovih organoleptičkih svojstava, bolje održivosti i mnogo drugih tehničko-tehnoloških razloga.

Aditivi nisu došli iz industrije, nego su "posuđeni" upravo iz domaćinstva, gde su nastali vekovnim iskustvom domaćica i kulinara. Na primer Epikur je konzervirao sir dodajući začine da bi mu duže trajao.

Soda bikarbona nalazi se u svakom domaćinstvu (hemijski - natrijskum hidrogenkarbonat), ali je nezamenjiva za dizanje testa, suzbijanje želudačne kiseline i brojne druge namene. Potpuno je bezazlena kada se koristi u uobičajenim dozama (mala kašičica ili vrh noža), ali mogli biste se otrovati kada bi vas neko prisilio da konzumirate povećane količine.

Šta želimo reći? Sve može biti otrov kada se uzme u povećanim količinama, a budući da se aditivi koriste uvek samo u određenim (malim) količinama, normalnom upotrebom ne preti potrošačima namirnica nikakva opasnost.

E-broj nije razlog za strah nego razlog za osećaj sigurnosti jer to znači da je materija registovana, ispitana i da ima poznatu strukturu. Kada na etiketi piše da su dodati E-235 i E-377, to znači da su dodani aditivi za koje proizvođač garantuje neškodljivost. To može biti boja (na primer hlorofil) ili aroma (naprimer karamel). Oba su aditiva prirodna i apsolutno bezazlena. E-brojevi skraćenice su za lakše upisivanje na malom prostoru etikete.

Dakle - aditivi su neophodni kako bismo izbegli teže posledice koje mogu uzrokovati pokvarene namirnice.
Od aditiva u hrani zaista ne preti nikakva opasnost. Probleme predstavljaju: salmonela, trihinela, ostaci antibiotika u mesu i pesticidi.

O holesterolu


Mali broj ljudi zna da je u stvari odnos dobrog i lošeg holestrola taj koji određuje zdravlje našeg organizma. Loš holestrol je LDL jer on dovodi do direktong oštećenja krvnih sudova a potom u začepljenja, dok je HDL dobar holesterol u smislu da ima zaštitni efekat na krvne sudove. Nizak nivo HDL holestrola je jednako opasan po zdravlje krvnih sudova kao i visok LDL holestrol.

Redovno vežbanje povećava nivo dobrog HDL holesterola!

Najnovija analiza 25 studija objaveljnih u zanjih 40 godina je da je aerobna aktivnost dovela do povećanja HDL holestrola u svim starosnim grupama. Prosek redovnog vežbanja bio je oko 6 meseci, 3-4 puta nedeljno, 40tak minuta. Duže a ne češće vežabnje poboljšalo je rezultate.

Studije su pokazale da je vežbanje bilo povezano sa povišenjem HDL holesterola više kod ljudi sa nižim BMI (body mass indexom) tj kod osoba koje nisu gojazne. Ovo bi se moglo protumačiti da bi ustvari trebalo istovremeno korigovati ishranu i redovno vežabti ne bi li efekat bio još bolji.
Takođe bolji efekat na povećanje HDLa bio je kod žena.

Za svaki miligram HDL holestrola više, rzik od kardiovaskularnih bolesti se smanjuje za 2-3%.

Verovatno se sad dobro osećate i nemate problema sa srcem i krvnim sudovima. Ipak ako u vašoj porodici iamte nekoga, baku, dedu, koji imaju visok krvni pritsak ili anginu, velike su šanse da ako ne promenite načinživota i ako se ne pokrenete, imaćete isti problem kao oni. Prema tome treba na vreme razmišljati o prevenciji a ako je ona još i prijatna aktivnost tipa futbala, košarke ili večernjeg jogginga, tim bolje.

Bolujete od meteoropatije? Pomozite sebi
Najpodložniji meteoropatiji su svakako hronični bolesnici, ali ipak svako na promene reaguje u većoj ili manjoj meri. Najčešći simptomi mogu biti psihičke i fizičke prirode. U psihičke simptome spadaju umor, nagle promene raspoloženja, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, razdražljivost i nesanica, a u fizičke glavobolja, migrena, mučnina,zatim, vrtoglavica, reumatske tegobe i bolovi u mišićima. Povezanost sporta i meteoropatije je očigledna- ako sportisti predstoji važno takmičenje, a dođe do nagle promene vremena, to bitno može uticati na postizanje rezultata. Ukoliko se osećate na neki od sledećih načina, potrebno je da znate šta treba da radite.




Ako ste uznemireni i razdražljivi
U slučaju glavobolje, migrene, neraspoloženja, uznemirenosti i razdražljivosti, neophodno je izbegavati stresne situacije i veći napor. Promena vremena nepovoljno utiče na nervni sistem, pa određeni deo dana treba odvojiti za opuštanje. Savetuje se odmor u tihoj, zamračenoj prostoriji, tuširanje neizmenično toplom i hladnom vodom, a preporučuje se i ispijanje čaja od matičnjaka.

Ako vas muče depresija, slabost, umor i apatija

Stres pojačava apatiju i iscrpljenost, zbog čega se treba što više odmarati i izbegavati psihički i fizički napor. Neophodno je uzimati što više voća i povrća kako bi se organizam očistio od toksina i snabdeo korisnim materijama.
Ako patite od nesanice, pada energije i koncentracije

Najbolji lek za slabu koncentraciju i osećaj "gubljenja snage" jeste - ishrana. Treba izbegavati teške namirnice i jesti što više žitarica, povrća, voća i mlečnih proizvoda sa niskim procentom masti, a od velike pomoći je i umerena fizička aktivnost. U slučaju poremećaja sna, pred odlazak na spavanje ne bi trebalo uzimati obilne obroke, a savetuje se da se uveče popije šolja čaja od kamilice ili valerijane.



Ako imate nizak pritisak i usporen puls

Kod osoba koje pate od niskog pritiska, usled promene vremena može doći do još izraženije hipotenzije. Preporučuje se konzumiranje veće količine tečnosti - vode, ali ne hladne, kao i mlakih nezaslađenih čajeva i razblaženih prirodnih sokova. Ishranu bi trebalo obogatiti žitaricama i ribom, a nakon ručka savetuje se čaša crnog vina.

Ako imate povišen krvni pritisak i ubrzan puls
Bez obzira na to da li već postoji problem sa hipertenzijom ili je to samo trenutna tegoba, u slučaju promene vremena veoma je važno obratiti pažnju na svakodnevne navike. Neophodno je izbaciti namirnice bogate masnoćama, izbegavati cigarete, kofein i alkohol, a uzimati dosta tečnosti (vode, čajeva od lekovitog bilja), uz laganu hranu bogatu vitaminima i mineralima. Preporučuje se i umerena fizička aktivnost.

Ako imate neku od reumatske bolesti
Bolovi u zglobovima, kostima i mišićima naročito su izraženi prilikom promene vazdušnog pritiska, ali i u slučaju varijacija temperature. Savetuje se konzumiranje hrane bogate kalcijumom i omega-3 masnim kiselinama (losos i tunjevina), kao i biljni oblozi i kupke.



Prevencija
Da bi se sprečile meteoropatske tegobe, treba izbegavati veći fizički napor, boraviti što više na otvorenom (ukoliko vremenske prilike to dozvoljavaju), konzumirati dovoljno vitamina (iz voća i povrća) i tečnosti, izbegavati alkohol. U slučaju izraženijih simptoma neophodna je konsultacija sa lekarom koji će odrediti terapiju. Preporučuje se korišćenje jonizatora vazduha koji stvaraju negativno naelektrisane čestice i pozitivno deluju na astmu, bronhitis, alergije, ali i na povišen pritisak i psihu.

Sva ta lekovita ulja

Dobro je poznato da lekari, nutricionisti i savetnici za ishranu širom sveta, savetuju upotrebu određenih vrsta ulja u ishrani. Lekovitost i pozitivni uticaj na zdravlje neosporan je. Ovde vam detaljnije predstavljamo laneno, maslinovo i ulja od koštice grožđa, bundeve i susama.


Ulje lana

Preporučuje se za spremanje salata, ali nije pogodno za kuvanje, jer ne podnosi visoke temperature. Ima izrazito gorak ukus i prepoznatljivo je po tamnoj boji. Bogato je omega-3 i omega-6 masnim kiselinama, različitim antioksidantima, karotenom, kao i vitaminima A i E. Neguje kardiovaskularni sistem, smanjuje trigliceride i holesterol. Jača imuno sistem i korisno je kod oboljenja organa za varenje, ali se ne preporučuje osobama koje pate od gastritisa jer može da im naglasi tegobe. Pomaže kod alergija raznih vrsta i upotrebljava se za obloge u slučaju opekotina i promrzlina ekstremiteta.





Ulje koštica grožđa

Kuvari ga rado koriste zbog njegovog nemasnog, blagog, koštunjavog ukusa. Odličan je za spremanje salata i preliva, ali i za kuvanje. Blagotvorno deluje na naše zdravlje jer poseduje visok nivo vitamina E i omega-6 kiseline. Smanjuje agregaciju krvnih pločica, sprečava nastanak hipertenzije izazvane viškom natrijuma, pomaže normalizovanju stanja lezija koje se javljaju kod gojaznosti i dijabetesa, povišava nivo HDL - dobrog holesterola, a snižava nivo LDL - lošeg holesterola. Osim za jelo, koristi se i za masiranje, jer usporava proces starenja kože, ima regenerativna svojstva i ublažava pojavu strija.



Maslinovo ulje

Koristi se od antičkih vremena za spremanje raznih jela i salata. Od svih biljnih ulja ima najbolji odnos omega-3 i omega-6 masnih kiselina. Sadrži visok nivo nezasićenih masnih kiselina koje smanjuju loš holesterol LDL. Maslinovo ulje sadrži brojne antioksidante, vitamine E, A, D i K, karoten i lecitin (prirodni antioksidant koji stimuliše metabolizam šećera, masnoća i belančevina). Njegova lekovita svojstva su brojna: štiti srce i krvne sudove, preporučuje se kod kožnih bolesti, neurodermatita, većih mentalnih opterećenja i alergija, usporava proces starenja, sprečava dijabetes, pozitivno utiče na digestivni trakt, ima efekat majčinog mleka koji doprinosi razvoju centralnog nervnog sistema kod beba i dece. Odličan je za tretman opekotina, koristi se i kao ulje za sunčanje - dermatolozi tvrde da poseduje UV zaštitni faktor 20.


Ulje bundeve

Ima izuzetno prijatan ukus pa se u kuhinji može iskoristiti kao preliv za salate, za kuvanje, spremanje peciva i kolača. Ne preporučuje se da se uzima više od jedne kašičice dnevno, jer može da razvije simptome trovanja. Sadrži dosta esencijalnih nezasićenih masnih kiselina koje su neophodne organizmu za normalno funkcionisanje. Bogato je proteinima, vitaminima A, B1, B2, C, D, E i K i mineralima, pogotovo fosforom, gvožđem, magnezijumom i cinkom. Štiti organizam od infekcija, jača imuni sistem, štiti srce i krvne sudove snižavajući nivo triglicerida, a povećavajući nivo HDL - dobrog holesterola. Oboljenja na koje bi bundevino ulje moglo delovati su povišeni krvni pritisak, bolesti srca, smetnje pri mokrenju kod uvećane prostate, dijabetes, reumatizam, osteoporoza, različita oboljenja kože. Povećava količinu i kvalitet spermatozoida.

Susamovo ulje

Susamovo ulje je veoma mnogo zastupljeno u azijskoj kuhinji. Gotovo da možemo reći da su sva jela iz tog kraja sveta napravljena na susamovom ulju. Ono je veoma bogato linoleinskom kiselinom, jednom od dve esencijalne masne kiseline koje naše telo ne može da proizvede. Esencijalne masne kiseline su neophodne za normalan rast i razvoj organizma, kao i za zdravlje kardiovaskularnog i nervnog sistema. One su takođe zadužene za mladolikost kože i drugih tkiva, i sprečavaju sušenje. Najnovija naučna istraživanja su pokazala da esencijalne masne kiseline igraju značajnu ulogu u regulisanju krvnog pritiska, nivoa holesterola, i razmene elemenata kroz ćelijske membrane. One u našem telu učestvuju u pretvaranju hrane u životnu energiju, i pokretanju te energije kroz organizam. Nedostatak linoleinske kiseline, kojom je susamovo ulje bogato, prouzrokuje gubitak kose, probleme sa kožom, nagle promene raspoloženja, stanja slična artritisu, podložnost infekcijama, sporo zarastanje rana, i u najteži oblicima bolesti srca, jetre i bubrega.

Brojna naučna istraživanja su pokazala da redovno konzumiranje susamovog ulja snižava nivo holesterola i blagotvorno deluje na rad srca i bubrega. Takođe, dokazano je da ishrana bogata susamom, prirodnim fitoestrogenom u susamovom ulju, smanjuje rizik od bubrežne hipertenzije i bolesti srca. Susamovo ulje je bogato je i oleniskom kiselinom, jednim od glavnih sastojaka maslinovog ulja (kao i drugih nerafinisanih ulja), koje takođe deluje blagotvorno na kardiovaskularni sistem. Nerafinisano susamovo ulje sadrži antioksidant sezamol, koji ga štiti od kvarenja. Antioksidanti su poznati po tome da pomažu telu da se reši slobodnih radikala, koji mogu ozbiljno da naruše zdravlje i prouzrokuju degenerativne promene u organizmu. Jedno istraživanje sprovedeno u Japanu je pokazalo da upravo sezamol značajno ublažuje oštećenja DNK koja prouzrokuju slobodni radikali.