Zdravlje je najvece bogatstvo

Unutrašnje snage
Da bi objasnili pojam endogenih antioksidanata moramo da se vratimo nekoliko koraka unazad.

Prvo, šta su zapravo antioksidanti i čemu oni služe?

Antioksidanti su veoma šarolika grupa molekula koji imaju zadatak da neutralizuju štetne slobodne radikale. Naime, kad se neki molekul ošteti i umesto para elektrona koji normalno treba da ima ostane samo jedan, nespareni, on postoje slobodni radikal. Slobodni radikal je veoma aktivna čestica jer iz svoje okoline traži izgubljeni elektron tj teži stanju ravnoteže. Na žalost taj elektron nalazi u drugom molekulu koji onda postaje slobodni radikal. Kada se ova lančana reakcija pokrene u našem organizmu usled recimo infekcije ili druge vrste upale, u našem telu stradaju veoma važni elementi kao što su masti iz ćelijske membrane, genetski materijal (DNK i RNK) i važne belančevine (proteini).

Ako se niko ne suprotstavi ovoj reakciji konačan rezultat bio bi kompletan „raspad sistema“, tj oštećenje tkiva organa pa i celog organizma. Dejstvo slobodnih radikala vezuje se za bolesti kao što su tumori, Alchajmerova bolest, preeklapsija, ali i za, nemilo nam, starenje. Takođe, tokom vežbanja dolazi do ubrzanog stvaranja slobodnih radikala što se mora kompenzovati ne bi li došlo do zamora i pretreniranosti.

Naravno ništa u našem organizmu nije prepušteno slučaju. I tako konačno dolazimo do toga šta su zapravo antioksidanti – to je čitav sistem složenih molekula koji sprečavaju ili zaustavljaju stvaranje slobodnih radikala a time i njihov pogubni efekat na naš organizam.

Koliko je njihovo dejstvo važno biće još jasnije ako znamo da se tokom uobičajenog metabolizma svakodnevno, svakog trenutka stvaraju slobodni radikali, ali mi njihovo dejstvo ne osećamo tj ono nema posledica. Ovo je isključivo „posledica“ dejstva antioksidanata koji zaista neprestano rade u cilju zaštite našeg organizma.

Naš orgnizam stvara ove antioksidante kao što stvara i mnoge druge važbe molekule u telu (kao što su različiti enzimi).

Nije važno da znake koji su sve to, ali kad vidite spisak videćete da vam je većina njih već poznata. U endogene antioksidante spadaju: superoksid dismutaza (SOD), alfa lipočna kiselina (ALA), koenzim Q10 (CoQ10), katalaza i glutation peroksidaza.

Iako se oni nalaze u našem telu u nekim stanjima (bolest, težak fizički rad, naporni treninzi) u kojima dolazi do prevage slobodnih radikala nad antioksidantnim snagama neophodna je nadoknada antioksidanata jer se oni pojačano troše ne bi li dostigli ubrzano stvaranje slodobnih radikala. Takođe, starenjem se naše zaštitne snage smanjuju, vremenom se iscrpljuju i to je takođe prilika da obnovimo borbeni potencijal.

Sve o masaži


Masaža je generalno rečeno svaki oblik pritiskanja, trljanja i manipulacije kožom, mišićima i tetivama. Maseri koriste prste na rukama ruke, ali često i podlaktice, laktove pa čak i stopala. Ovako široka definica ostavlja i prostora za mnogobrojne tehnike što u stvarnosti i jeste slučaj. Nekako su se u prakci izdvojile najčešće 4 vrste masaža, a one koje ne spomenemo najčešće se mogu svrstati u neku od ovih grupa:

1. švedska masaža – to je ono što mi najčešće nazivamo relax masaža, a praktično podrazumeva lagani pritisak i široke kružne pokrete; cilj ove masaže je pre svega opuštanje.

2. masaža dubokih tkiva – ova vrsta masaže podrazumevajači pritisak i kraće pokrete u cilju masaže mišića i vezivnog tkiva; najčešće se koristi nakon povreda.

3. sportska masaža – iako po tehnici slična švedskoj i drugim relax masažama, sportska masaža je nešto intenzivija i cilj joj je oporavak sportista; koristi se nakon povrede ili kao prevencija povreda;

4. masaža osetljivih mesta – ova masaža ima naviše definicija ali najčešće podrazumeva masažu napetih delova tela a po istočnjačkim pravilima i pritisak na takozvano cubo tčake (tačke akupresure).



Da li je potrebno da govorimo o benefitima masaže?

Danas je masaža priznata kao komplementarni oblik terapije i preporučuju je lekari različitih specijalnosti za različite bolesti. Masaža je danas uključena u terapiju karncera, psihijatrijskih oboljenja, kardiovaskularnih bolesti.

Ipak, samo zato da bi vi ima imali i konkretne razloge da sebi priuštite jednu dobro masažu evo i (načuno dokazanih) zdravstvenih koristi koje možete da očekujete posle tretmana:

- oslobađanje od stresa

- oslobađanje od anksioznosti i depresije

- smanjenje/nestanak hroničnog bola

- korekcija krvnog pritiska

- smanjenje/nestanak ukočenosti

- jačanje imuniteta

Iako se masaža smatra relativno bezbednom tehnikom, lekari sa Mayo klinike preporučuju da se pre masaže savetuje sa vaim lekarom ako imate otvroene rane ili opekotine, ako ste u drugim stanju, ako imate osteoporozu ili reumatski artritis ili bilo koji oblik poremećaja koagulacije (tromboze i slično). Takođe, pazite da maser kog izaberete bude dobro obučen. U razvijenim zemljama postoje licencirani maseri, dok je kod nas to još uvek siva zona. Ali, kao i u slučaju druih majstora, opredelite se za onoga koji dolazi sa dobrom preporukom. Ovo je naročito bitno ako znate da određeni oblici masaže, kao i priučeni maseri mogu više da vam naškode nego da vam pomognu. Iako su retki, mogući su i neželjeni efekti masaže kao što su oštećenje nerva, unutrašnje krvarenje, privremena paraliza.

Ali, ako ste našli svog pravog masera i ako ste se odlučili da oko sat vremena nedeljno, koliko je minimum za osećaj dobrobiti masaže, posvetite sebi i svom zdravlju, pripremite se za uživanje. Za sesiju masaže obično nije potrebna velika priprema sa vaše strane. Većina masaža se radi preko lagane odeće, na podlozi koji ćete spremiti vi ili će doneti maser. Masaža se može raditi i dok sedite ili na onim čuvenim maserskim stolovima. Korišćenje ulja nije obavezno je ali je preporučljivo naročito kod tzipova relaks masaža, kada ova ulja mogu da sadrže i aktivne materije koje će pomoći opuštanje i oporavak. Ako tokom masaže osetite bol, ne brinite. Ova vrsta bola je često samo znak da je maser „pogodio“ u čemu je problem i trebao bi da prestane ubrzo nakon masaže.

Dobrobiti vežbanja


Ako redovno trenirate, što znači makar 3 puta nedeljno po pola sata, možete očekivati sledeće dobrobiti vežbanja:


1. Poboljšanje raspoloženja

Vežbanje je najbolji način da se oslobodite stresa nakon napornog dana na poslu ili u šokoli. Ne zaboravite da nagomilavanje stresa dovodi do hroničnih bolesti, a možda čak i do nekih oblika raka. Takođe ako redovno vežbate pobošljavate svoje samopouzdanje što je veoma dobro za svakodnevnu borbu sa izoazovima života.



2. Borba protiv hroničnih bolesti

Bolesti srca i krvnih sudova, visok krvni pritisak, povećane masti u krvi, osteoporoza, hronični hepatitis, depresija... vežbanje prevenira sve ove bolesti.



3. Kontrola telesne težine

Ako želite da se oslobodite neželjenih kilograma ili da ih zamentide dobrom starom mišićnom masom jedini način kako će te to postići jeste vežbanjem i ispravnom dijetom. Iskoristite svaki slobodan momenat da se krećete i tokom dana možete sagoreti i preko 1000kcal više. Takođe suplementi za smanjenje telesnih masti (sagorevači) mnogo bolje rade ako im se doda i ekstra aktivnost.



4. Povećanje energije

Vežbanjem dobijate energiju! Zvuči paradoksalno? probajte da vežbate redovno svaki dan po malo i videćete kako se svaki dan osećate sve bolje umesto sve umornije, kako bi se moglo očekivati. Trik je u hemiji mozga kome prija priliv hormona sreće koji se oslobađa tokom vežbanja. Preporučujemo samo da ako često trenirate, nakon treninga brzo obnovite energiju nekim proteinskim šejkom da ne bi došli u stanje iscrpljenosti.


5. Bolji san

Ne znamo nikoga ko ne spava dobro posle dobrog treninga. Izvedite sebe na istrčavanje i javite nam rezultate. Garantujemo dobar umor i još lepši san.



6. Bolji seksualni život

Smanjenje obima stomaka vraća samopuzdanje, ali vežbanje daje i dodatnu energiju (gore već spomenutu). Svakako liči na recept za bolje intimne odnose.



7. Zabava i uživanje

Dosadile su vam zadimljene prostorije i pijančenje nakon čega se osećate bolesno i bez energije. Vežbanje je zabavno – probajte, planinarenje, vožnju biciklom, plivanje... Ima toliko načina da se dobro izvežbate i da se istovremeno sjajno zabavite – samo ili u društvu, izbor je vaš.

Bol u kolenu




Intenzitet i lokalizacija u bola u kolenu variraju u zavisnosti od uzroka.

Znaci i simptomi koji prate bol u kolenu mogu biti:
otok i ukočenost
crvenilo i toplina
slabost ili nestabilnost
zvuci pusketanja ili škljocanja
nemogućnost da se noga ispravi u kolenu

Iako je većinu uzroka bola u kolenu možete sami da rešite, javite se svom lekaru ukoliko:
ne možete uopšte da se oslonite na koleno
primetite izražen otok
ne možete da ispravite nogu u kolenu
primetite deformitet noge ili kolena
imate uz bol, otok i crvenilo kolena imate i visoku temperaturu



Uzroci bola u kolenu se mogu podeliti u dve glavne kategorije:



1. Povrede

Kolena je veoma složen zglob i vrlo lako i često doalzi do povreda njegovih ligamenata, zglobnih površina i kostiju. Najčešće povrede su:
povreda prednjeg ukršenog ligamenta (ACL) - najčešća u košarci i skijanju i kod bilo kog drugog sporta kojizahteva naglu promenu pravca kretanja;
povreda meniskusa - povreda nastaje prilikom naglog okretanja kolena dok je pod opterećenjem;
burzitis – upala burzi, malih kesica ispunjenih tečnošću koji se nlaze oko zgloba
patelarni tendinitis – upala tetive čašice - javlja se kod biciklista, trkača, skijapa.


2. Mehanički problemi
strano telo u zglobnoj šupljini – deo kosti ili hrskavice koji se odlomio ostaje u zglobnoj hrskavici i pritiska okolne meke strukture;
„zaključano koleno“ – posledica oštećenja hrskavice;
dislocirano koleno – nastaje usled pomeranja čašiice kolena
bol u kuku ili stopalu koji vas onda primorava da se previše oslanjate na drugu nogu.



Faktori koji povećavaju rizik od povrede kolena su:


Starost – javljaju se češće kod mladih ljudi zbog veće aktivnosti; upalni i degenerativni procesi (oštećenje hrskavice) češći su kod starijih.
Pol – ACL povrede su češće kod devojaka, dok su tendinitisi i burzitisi češći kod momaka.
Višak telesne težine – ako postoji višak kilaže (gojaznost) ona će opteretiti koleno i pri najbenignijim pokretima tipa šetnje, što dalje dovodi do oštećenja hrskavice.
Manjak fleksibilnosti ili mišićne snage – ovo su načešći stvarni uzroci povreda zgloba kolena; pre nategnuti/slabi mišići loša su potpora ovom zglobu.
Određeni sportovi – skijanje, košarka, rukomet, trčanje pre svih drugih.
Ranija povreda – ako ste ranije imali povredu kolena veće su šanse da ćete ponovo povrediti isto koleno.

Redovne kontrole krvi – šta, kad i zašto


Tema dana je: prevencija kao put do uspeha.

Postoje dve vrste prevencije: primarna i sekundarna.

Primarna prevencija jeste sprečavanje bolesti, a to znači izbegavanje faktora rizika. Za sve sportiste i rekreativce ovo je skoro nemoguće. Svaki odlazak u teretanu je stres, ishrana je često daleko od savršene, a odmora i sna nikad dovoljno. I to je realnost, ali ne i budućnost jer postoji i sekundarna prevencija bolesti – otkrivanje problema rano i/ili na vreme. Samo redovnom kontrolnom nalaza možete postići ovu vrstu prevencije.

I sad konačno pitanje na koje tražimo odgovor: koje analize raditi, kad i zašto?

Na ovo Zašto smo već odgovorili. Na Kad nema preciznog odgovora, ali jednom u 6 meseci može da bude ok, ako ste inače zdravi i nemate tegobe.

A pitanje koje ostaje je: koje analize raditi i šta nam one govore?
Nabrojaćemo analize redom i to ne slučajnim. Idemo od najvažnijih do najmanje važnih, ali samo za sistematske kontrole. Svaka ova analiza ima svoje ozbiljno mesto u medicinskoj praksi kad postoje i odgovarajući simptomi. Trenutno dajemo savet nekome ko redovno trenira, uzima bazičnu suplementaciju (whey, multivitamin, kreatin...), dobro se hrani i oseća se sasvim ok.













1. Krvna slika – bela i crvena krvna zrnca i krvne pločice

Ova analiza će pokazati da li ste:
malokrvni – nizak hemoglobin i hematokrit
u infekciji – povišeni leukociti za bakterijske infekcije, sniženi za virusne (uglavnom je tako)
dehidrirani – visok hematokrit



2. Masti u krvi – ukupni holesterol, LDL, HDL, TG

Zbog velikog unosa proteina i malog unsoa dobrih masti ovu analizu radite redovno. Svako odstupanje zahteva konsultaciju lekara. Napomena: dan pre vađenja analiza uzdržite se od bureka.



3. Nalaz mokraće

Analiza prvog jutarnjeg urina je odličan i jednostavan način da prekontrolišete rad bubrega.

Odstupanja mogu biti posledica lošeg uzimanja uzorka. Obavezno ponovite nalaz pre donošenje zaključaka.



4. Jetreni enzimi – ALT, AST, GGT

Kao centralna laboratorija organizma kroz kou prolazi SVE što unesemo u organizam, jetre trpi dosta toga. Prekontrolišite se, a nalaze van referentnih vrednosti tumačite u konsultaciji sa lekarom.


5. Nalazi za bubrege – urea i kreatinin

Ako uzimate kreatin, imate veliku mišićnu masu ili intenzivno treninrate, povišen kreatinin se mora posmatrati u tom kontekstu i zajedno sa nalazom urina.



6. Šećer u krvi

Ako nemate simptome ovaj nalaz će biti uredan, zato ne bi više o tome.



7. Elektroliti

Natrijum, kalijum, hlor – može se dogoditi da je neki od ovih parametara lako van granica (obično niži) ako intenzivno trčite bez adekvatne rehidratacije izotonicima. Bez panike, lako se popravlja. Pojedite nešto slano za natrijum i popijte čašu soka od paradajza za kalijum i mirni ste.



Naravno postoje i mnoge druge analize krvi, i biohemijske i enzimske, ali za slučaj sekundarne prevencije jednog inače zdavog sportiste, ovo je više nego dovoljno.

Ehinaceja - biljka za jačanje imuniteta i još mnogo toga
Echinacea purpurea i Echinacea angustifolia je biljka poreklom iz Severne Amerike, ali se može gajiti i na našem podneblju. Sadrži polisaharide (inulin i dr.), derivate kafene kiseline, etersko ulje, alkilamide (Ehinacejin) koji imaju protivupalno, antimikrobno i antiseptično dejstvo, ali, pre svega, stimulišu jačanje imuniteta. Organizam se uz pomoć Ehinaceje brani tako što povećava proizvodnju antitela i leukocita u krvi. Putem posebnog enzima zaustavlja širenje bakterija i stimuliše proizvodnju tkiva koja leče i zatvaraju rane, zatim, stimuliše jetru i bubrege u procesima detoksikacije. Ehinaceja, takođe, blokira hijaluronidazu, enzim koji proizvode bakterije streptokoke, stafilokoke, pneumokoke i dr., i koji oštećuje ćelijsku opnu i omogućava pristup bakterijama i virusima u ćeliju. Aktivna svojstva Ehinaceje nemaju neželjene pojave. Zato se savetuje njena upotreba kao preventiva.

Iz tog razloga se čajevi, ekstrakti, tinkure i kapsule koriste za jačanje opšte otpornosti organizma. Ukoliko vam je opšte zdravlje narušeno i vaš organizam potpuno nezaštićen, trebali biste da iskombinujte preparat načinjen od Ehinaceje sa vitaminom C i propolisom kako bi vaš organizam izašao kao pobednik iz bitke protiv gripa i prehlade.

Visceralno masno tkivno
Postoje dve vrste masnog tkiva: potkožno i visceralno. Za potkožno masno tkivo svi znaju.To je ono salo protiv koga se borimo vežbama i dijetom. Potkožno masno tkivo se lako vidi i meri se na više načina, a najpreciznije kaliperom (merenjem nabora kože). Smanjenje telesne masti, potkožnog masnog tkiva, je svakako važno i za naš izgled i za naše zdravlje. Ipak visceralno masno tkivo je mnogo opasnije po naše zdravlje i direktna je posledica neativnosti i loše dijete.


Visceralno masno tkivo se nalazi oko unutrašnjih organa u trbuhu, a u nekim slučajevima može čak i da zahvati jetru, čak i srce. Ono je povezano sa opasnim bolestima kao što su visok krvni pritisak, šećerna bolest, infarkti srca i mozga, pa čak i tumorima debelog creva i dojke kod žena.

Ovo masno tkivo se povezuje sa „jabukastom“ građom. Za razliku od žena koje su pretežno „kruškaste“ (salce oko butina i guze), muškarci svoje salo gomilaju oko sredine, oko trbuha.

Ovu vrstu masnog tkiva ne možete tako lako izmeriti. Samo posebnim metodama kao što je magnetna rezonanca, kojom se stiče uvid u stanje unutrašnosti organizma možete se ustanoviti postojanje visceralnog masnog tkiva. Osoba može izgledati mršava spolja, ali da je iznutra izuzetno masna. Ako se neko hrani nezdravo, jede dosta masne i slatke hrane, a ne vežba uopšte može biti siguran da se domaćin visceralnog sala. Sa druge strane japanski sumo rvači bez obzira što dnevno unose i preko 5000kcal i izgledaju gojazno po svim standardima, nemaju praktično ni traga ovog unutrašnjeg sala, a nivo masti i šećera u krvi im je potpuno uredan.

Ipak, da budemo potpuno jasni – i gojazni ljudi imaju visceralno salo ako su gojazni usled katastrofalne dijete i nekretanja.

Visceralno masno tkivo se smatra organom, endokrinom žlezdom. Naime, ovo tkivo je veoma aktivno i luči hormone i faktore zapaljenja i prepostavlja se da na ovaj način uiču na imunitet, stanje krvnih sudova, homonski (dis)balans itd. Materije koje se izlučuju su između ostalog i slobodne masne kiseline koje se dalje u jetri vezuju sa proteine i tako nastaje zloglasni LDL holesterol.

Visceralno salo, poznatiji kao pivski stomak, ne mora doći sa godinama. Ako ostanete aktivni jedete ispravno, on se nikada neće ni pojaviti.

Ispitivanja ukazuju na moguću genetsku osnovu ovog masnog tkiva. Znači ako vam je neko u porodici imao visok krvni pritisak ili infart usled loše hrane i nevežbanja, možete biti sigurni da ste i vi kandidat za sličnu sudbinu. Ipak, nemojte kriviti genetiku za sve – ako ste na bureku danju, a na pivu noću, sa ili bez genetike, salce se već gomila oko unutrašnjih organa u vašem stomaku.

Konačno, šta učini da se spreči nastanak ovog sala ili da se ono potroši ili smanji?
Ako ste redovan posetilac Pansportovog sajta onda ste verovatno na dobrom putu: ispravna ishrana i redovni treninzi je sve što treba da uradite da bi ste se oslobodili ovog tihog ubice. Naravno nikakave instant dijete neće dovesti do poboljšanja stanja. Intenzitet čak i nije toliko važan – istraživanja pokazuju da je dovoljna čak i samo brza šetnja 30 minuta dnevno. Takođe, dobra vest je da će ovo salo vrlo brzo reagovati na pozitivne promene u ponašanju i nestajati čak i pre nego što primetite promene spolja, u potkožnom tkivu.

Šest mitova u vezi sa ishranom
6. Sokovi vrše detoksikaciju organizma, dijetalni sokovi su efikasno sredstvo za gubljenje kilograma

Kada su ljudi bili lovci – sakupljači, nisu bili u prilici da unose znatnije količine kalorija putem napitaka. Kao posledica toga, naša tela napitke doživljavaju kao da sadrže manje kalorija nego što je to zaista i slučaj, i kao da teže mogu da utole glad u odnosu na čvrstu hranu, te jedemo više kako bismo kompenzovali takav osećaj. Mnogi naučnici smatraju da napici sa šećerom doprinose povećanju kilaže. I, mada su često ocrnjeni, zaslađeni osvežavajući napici nisu jedini krivci. Tu spadaju i sokovi, razni „zdravi napici“..., jer zbunjuju naš unutrašnji brojač kalorija i otežavaju kontrolu telesne mase. Slično je i sa dijetalnim napicima. Sudeći po studiji objavljenoj 2008. godine u časopisu Obesity, ljudi koji redovno konzumiraju veštačke zaslađivače imaju veće šanse da dobiju na težini. Najprimamljivije objašnjenje ovog nalaza je da veštački zaslađivači pojačavaju potrebu organizma za kaloričnijom hranom. Ipak, dokazi za tu tvrdnju nisu jednoznačni. U svakom slučaju, ako želite da igrate na sigurno kada je gubitak kilograma u pitanju, držite se pijenja vode.



5. Od piva se dobija pivski stomak

Ipak, kada je u pitanju konzumiranje kalorija putem tečnosti, alkohol je u posebnoj kategoriji. Sadržavajući 7 kalorija po gramu, alkohol nije zanemarljiv izvor kalorija. Na primer, gram masti sadrži 9 kalorija, dok prosti šećeri sadrže 4 kalorije po gramu. Međutim, 2010. godine je u časopisu Archives of Internal Medicine objavljeno istraživanje sprovedeno u Americi, istraživanje koje je trajalo 13 godina. U studiju je bilo uključeno skoro 20 000 žena, i utvrđeno je da su žene koje nikad ne piju alkohol bile sklonije preteranoj uhranjenosti u odnosu na one koje su redovno konzumirale pivo, vino i žestoka pića. Situacija je ostala nepromenjena i nakon što su u obzir uzeti i faktori kao što je stil života - uključujući i fizičko vežbanje, ishranu i pušenje. Autori istraživanja smatraju da su uočene veze posledica bioloških efekata alkohola. Treba imati na umu da su u istraživanje bile uključene žene koje su na početku imale zdravu kilažu, i da nije u pitanju promovisanje alkohola kao sredstva za gubljenje kilograma.



4. Možete da jedete sve, samo treba da vežbate.

Istraživači smatraju da vežbanje nije efikasan način za gubljenje kilograma. Ukoliko osoba ne povede računa o tome šta jede, količina fizičkog vežbanja potrebna da bi se izgubio jedan kilogram je mnogo veća nego što je većina ljudi u stanju da podnese. Ako samo vežbate, skala na vagi teško da će pokazivati promenu. Veći uticaj na smanjenje kilaže ćete izvršiti ako kontrolišete šta jedete. Naravno, ovo ne znači da treba odustajati od vežbanja, naprotiv. Osim što ima opšte pozitivne efekte na zdravlje, vežbanje je sjajan način za održavanje kilaže i kontrolu apetita. Zapravo, svakodnevno intenzivno vežbanje je zdrava navika koju su usvojili oni koji su uspeli da skinu višak kilograma i da održe nepromenjenu normalnu kilažu.



3. Zasićene masti izazivaju pojavu celulita, a i inače nisu dobre po zdravlje

Celulit se ne razlikuje mnogo od ostatka telesne masnoće. Neka količina masti se prosto skladišti kao celulit u određenim delovima tela. A sva mast je posledica preteranog unosa kalorija, bez obzira na to da li su u pitanju kalorije unete slaninom, kolačima ili lubenicom. Ranije studije su u isti koš stavile zasićene masti sa trans masnoćama, po inerciji im pripisujući lošu reputaciju. I mada su trans masnoće zaista loše po nas, zasićene masti, koje se uglavnom mogu naći u namirnicama životinjskog porekla, vrše mnoge bitne funkcije u organizmu – pomažu iskorišćavanju kalcijuma i omege-3, jačaju imuni sistem, štite mozak, srce, kosti od bolesti. Zasićene masti, unete u malim količinama, čak potpomažu dijeti, jer pružaju osećaj sitosti i daju energiju organizmu. Umesto potpunog izbacivanja zasićenih masti iz jelovnika, stručnjaci preporučuju da njihov dnevni unos treba da iznosi oko 20 grama, što predstavlja trećinu dnevne potrebe organizma za mastima. Međutim, važno je odabrati pravilne zasićene masnoće, poput pravog maslaca i devičanskog kokosovog i palminog ulja. Izbegavajte visoko prerađene masti, a pogotovo hidrogenizovane, za koje je dokazano da uzrokuju bolesti srca, rak i brojne druge probleme.



2. Stalno grickanje će ubrzati metabolizam i pomoći u gubljenju kilograma

Mada pravljenje velikih pauza između obroka može biti pogubno po skidanje kilaže, iste efekte može imati i redovno uzimanje malo po malo badema, oraha, lešnika, kikirikija, voćnih napitaka... I pre ili kasnije, to će se pokazati na obimu struka. Stalno grickanje remeti unutrašnju kontrolu, te se skoro nikad ne smenjuju periodi osećaja gladi i sitosti. Ako se ne sećate kada ste poslednji put osećali glad, to nije dobra vest. Kada jedemo konstantno i bez reda, bilo kada i bilo gde, sve češće počinjemo da jedemo zbog pozitivne stimulacije i nagrade koju hrana pruža, a ne da bismo zadovoljili potrebe tela. Takvo ponašanje nije dobro.



1. Hrana bez masti vodi telu bez masti

Tokom ’80. godina XX veka, nove prehrambene preporuke su insistirale na ishrani siromašnoj mastima. Nedavno je postalo jasno da je to pogrešno. Neki autori su tu preporuku označili kao nekontrolisan eksperiment na populaciji, koji je, možda, i doveo do masovne pojave gojaznosti i dijabetesa. Danas znamo da su masti neophodne kako bi organizam bio zdrav. Mast je od kritične važnosti zaoptimalno funkcionisanje mozga, srca, kože i drugih glavnih organa, kao i za apsorpciju mnogih vitamina. Masti su bitne i za gubljenje kilograma. U časopicu American Journal of Physiology, Endocrinology and Metabolism je objavljena studija kojom je utvrđeno da varenje masti vrši supresiju grelina, želudačnog hormona zbog kojeg osećamo glad, istovremeno podstičući oslobađanje peptida koji nam pružaju osećaj sitosti. Umerena količina masti takođe može da smanji glikemijski indeks obroka, duže pružajući osećaj sitosti.

Upravljanje stresom

Ako su zahtevi veliki a mogućnosti male (nemamo dovoljno vremena na priemr) dolazi do neke vrste kratkog spoja u mozgu i uključuje se sistem za održavanje tj preživljavanje. Sistem bori se ili beži (fight-or-flight, engl.) nam omogućava da povećamo sopstvene mogućnosti u cilju izvršenja zadatka. Kad prestane početni stimulus (zavrđimo posao, na primer) sistem se vraća u ravnotežu.

Ipak, moderan život nam donosi drugačiji scenario. Stresni uticaji su česti, praktično konstatni, i sistem ne stigne da se vrati u normalu i da dođe do prepoterećnja sistema i pravih organskih bolesti.

Zato je važno znati kako se upravlja stresom. Ovaj pojam je naravno dođao sa zapada gde se sve „menadžeriše“ ali ovde se zaista radi o održanju dobrog zdravlja.

Stres menadžment znači da znamo kako da uključimo onaj gore poneuti sistem za preživljavanje i kako da ga isključimo.

Relaksacija je način da se sistem fight-or-flight isključi kad više nema realnih razloga da on bude uključen. Stres vam neće nestati iz života, ali vežbom različitih načina upravljanja stresom moći ćete da se oduprete preteranom stresu i nastajanju hroničnog stresa.

Iako će vam sledeće metode zvučati previše japi i zapadnjačke, onda pogledajte kakav vi posao radite – veoma japi i veoma zapadnjački. Sad se i ovde radi do 16-17-18h i zahtevi poslodavaca su sve veći. Vi već živite na Zapadu.

Medote opuštanja i upravljanja stresom su:

1. Aktivirajte se – fizička aktivnost od šetanja preko trčanja do plivanja i dizanja tegova značajno utiče na smanjenje stresa zahvaljujući hormonima sreće koji se luče prilikom vežbanja. I masaža se računa u aktivnosti, samo da znate.

2. Meditirajte – ovaj pojam ima puno značenja, a klasičnu meditaciju rade samo posvećenici. Zagledajte se u reku, nebo, drvo i pokušajte da ne razmipljate o proteklom danu. Samo uživajte.

3. Smejte se – nema boljeg leka od stresa od smeha.

4. Kontaktirajte prijatelje – možda ste u svoj žurbi zaboravili na svoje prijateljte. Izdvojte vreme da se nađete sa njima, da popričate. Podelite deo bremena sa njima, a uzput ćete videti na niste jedini sa problemima.

5. Kontrolišite količinu posla – naučite da kažete ne. Ne morate uvek sve vi da uradite. Delegirajte dalje ili nađite načina da se posao rperaspodeli ako ga ima previše ili je vreme prekratko.

6. Vežbajte jogu – disanje i vežbe koje se u jogi praktikuju veoma povoljno deluju na opšte zdravlje. Ne morate da prihvatite celu filozofiju joge, samo uzmite ono što vama odgovara.

7. Spavajte – prirodni relaksant je dobar san. Njegovog blagotvornog efekta setimo se tek kad nam ponestaje. Tokom sna se regenerišemo.

8. Jedite ispravno – prijatan, zdrav obrok odmoriće i duđu i telo. Ako ste uakciji uzmite proteinsku čokoladicu ili šejk. na ovaj način sprečićete stres zbog gladi, au sebe ćete uneti kvalitetne namirnice.

9. Potražite pomoć – iako nepopularna kod nas psihoterapija je zaista odličan način da naučimo da „izmenadžerišemo“ stres. Nemorate da poludite da bi išli na terapiju. Od nje ćete imati najveće koristi ako odete pre izgaranja, kad još nešto može da se uradi lako i brzo.

Natrijum napada


Natrijum je svuda oko nas. Samo dva i po kiselina krastavca imaju količinu natriujma neohopdnu za ceo dan. A o suhomesnatim proizvodima, gruckalicama i gotovim jelima da i ne govorimo. Natrijum se dodaje bukvalno svugde radi produženja svežine i roka trajanja.
Čoveku je natrijum neophodan za život. Adekvatan unos natrijuma iznosi 1300-1500mg. Najveća količina natijuma koju smete uneti tokom dana je 2400mg (tačnije tri kisela krastavca).

Natrijum ima važne fiziološke funkcije:
održava ravnotežu tečnosti u organizmu
učestvuje u prenosu nervnih impulsa
utiče na kontrakciju i relaksaciju mišića

Normalno bubrezi održavaju nivo natrijuma u telu – višak se izbaci, manjak se reapsorbuje i tako se održava ravnoteža.

Ipak, kad je prepoterećenje preveliko bubrezi ne izbace višak i antrijum se gomila u telu. On sa sobom uvek povlači i vodu tako da se zapravo telo puni tečnošću. Ova dešavanja teraju srce da radi intenzivnije ne bi li pokrenulo svu tu tečnost i usled njegovog pojačanog rada dolazi i do povećanog krvnog pritiska.

U svetu je već duga pomama za smanjenjem količine natrijuma u ishrani. I to sa razlogom.

1. višak natrijuma povišava krvni pritisak – optimalni pritisak je oko 120/80 mmHg; pritisak preko 140/90 mmHg se smatra povišen tj hipertenzijom. U Vojvodini jedan od 4 odraslih ima povišen krvni pritisak a time i veće šanse za pojavu komplikacija ovog stanja kao što su bolesti srca i bubrega. Smanjenjem pritiska za svega 10 mmHg smanjuje rizik od popuštanja srca za 50%, od moždanog udara za 30%, od srčanog udara za 15% i prevremene smrti za 10%.

2. natrijum utiče i na nastanak raka, pogoršanje astme, nastanak i razvoj osteoporoze, kao i na zadržavanje vode u organizmu.

Evo nekoliko lakih načina da izbegnete prevelik unos natrijuma:

1. jedite više sveže hrane, izbegavajte gotovu hranu

2. kada možete uvek se opredelite za opciju „bez dodate soli“

3. koristite začinsko bilje umesto soli da poboljšat eukus hrane

4. koristite kalijumovu so, ali umereno.



Ako mislite da jedete slanu hranu, razmislite opet - jedna kašika kuhinjske soli ima 2300mg natrijuma – skoro duplo više od preporučenog dnevnog unosa soli.

Zdravlje i bolesti muškaraca


Sledi top pet najčešćih i najozbiljnijih bolesti muškaraca a na vama je da se pobrinete za smanjenje faktora rizika.



Broj 1. Bolesti srca i krvnih sudova

Muškarci definitvno prednjače u učestalosti bolesti srca i krvnih sudova. Ali dobra vest je da su ove bolesti sasvim sprečive i da možete puno da uradite da do njih ne dođe. Ako mislite da je još prerano da počnete prevenciju i da možete da se izvučete sa kojom kutijom cigara, razmislite još jednom. Ateroskleroza može da počine već dvadesetim godinama života. Prevencija je laka:

1. Nemojte pušiti

2. Lečite visok krvni pritisak i/ili povišen holesterol i trigliceride

3. Svakodnevno se bavite nekom vrstom sportske aktivnosti

4. Smršajte (ako ste gojazni)

5. Ograničite unos alkohola na čašu vina dnevno (preterivanje vikendima ne može se posle raspodeliti na druge dane – budite umereni)

6. Ne stresirajte se – ili bolje rečeno nađite načina da se oslobodite stresa (vidi: fizička aktivnost).



Broj 2. Rak

Iako današnjim načinom života i izvorima hrane ima dosta faktora koji nisu pod našom kontrolom, neke vrste raka se mogu izbeći ako pratite sledećih nekoliko saveta:

1. Nemojte pušiti (primetite kako se ova zapovest ponavlja.. nije slučajno)

2. Održavajte zdravu telesnu težinu (opet: ako ste gojazni, smršajte)

3. Jedite dosta voća i povrća – jedna napomena: bez obzira na pljuvanje o voću kao izvoru prostih šećera, voće je ZDRAVO; dve jabuke na dan ili dve šake borovnica neće pokvariti vaš „six pack“ a opet ćete se osećati bolje jer ste uneli značajne antioksidanse od kojih se mnogo nisu niti će se ikad pakovati u tabletice; o povrću da i ne govorimo, naročito ako ste na visokoproteinskim dijetama).

4. Pokrenite se (očigledno neke stvari su zdrave iz više uglova)

5. Smanjite izloženost suncu (i solarijumima) – ne bi ste verovali koliko su tumori kože česti; ostavite prženje na suncu drugima, a vi se lepo sunčajte do 11 pre podne i posle 15h

6. Ako imate porodičnu istoriju tumora, obavezno se posavetujte sa lekarom o mogućim preventivnim pregledima.



Broj 3. Povrede

Da li zbog testosterona ili zbog stanja uma (koje je opet uslovljeno hormonima) muškarci mnogo češće pate od povreda od kojih su neke i veoma teške i opasne. Jasno je da morate da se dokažete, ali nek bar ponekad razum prevlada – vežite pojas u kolima, nosite kacigu na motoru, nemojte voziti pod uticajem alkohola…



Broj 4. Hronična bolest pluća

Muškarci češće puše i zato češće i obolevaju od hroničnih bolesti pluća kao što su hronični bronhitis i astma. Iako ovo ne važi za ozbiljne sportiste, koji su po definiciji nepušači, ia na žalost i ljudi koji ne misle tako. Pušenje izaziva rak pluća i to je činjenica.



Broj 5. Dijabetes

Šećerna bolest može biti nasledna ali u velikom broju slučajeva posledica je loše ishrane i nekretanja. Na žalost kod nekih ovakav način ishrane nastaje nakon prestanka bavljenja sportom, kad ostane navike velikih obroka a nestane navika za trošenjem tih kalorija. Naročito ako u porodici već imate nekoga sa povišenim šećerom smatrajte se kandidatom za šećernu bolest tip2.



Misliti da se ove stvari dešavaju nekom drugom prva je greška u koracima. Ovo su stvarne pretnje vašem zdravlju. I bez paranoje i hipohondrije, već zdrave pameti i logike, samo se ponašajte i živite kao sportisti i vaša istorija bolesti ostaće čista – kakva i treba da bude.

Grč u mišiću


Iako su ovakvi grčevi mišića u principu bezazleni, oni u tom trenutku ometaju pokret što može biti veoma štetno, ako ne i opasno za jednog sportistu. Do grča najčešće dovode dugi periodi vežbanja ili fizičkog rada, naročito pri intenzivnom znojenju.



Kako da znate da se radi o grču mišića?

Svači grč ispunjava dva uslova:
bol nastaje naglo i veoma je oštar
na mestu grča možete napipati zgrčeno mišićno tkivo



Uzorci grča mišića su raznoliki:
preterana upotreba jednog mišiča (veliki broj serija ili velike težine)
dehidratacija (nedostatk vode i elektrolita)
istegnuće mišića
održavanje istog položaja duži period (uzdržaji)

U velikom broju slučajeva precizan uzrok grča ostaje neopznat.

Prema ovome možemo zaključiti da se grčevi najčešće jevalju kod sportista koji treniraju u toplim uslovima (sala ili tokom leta), ne istežu se dovoljno i ne rehidriraju se. Drugi najčešći momenat za dobijanje grčeva je tokom sna.



Iako grč mišića obično možete sami rešiti, ipak treba da posetite doktora u sledećim slučajevima:
grč dovodi do izražene nelagode (bola, nesposobnosti hodanja i sl.)
grčevi su česti
grč ne prolazi na uobičajene mere samo lečenja
grčevi se ne mogu povezati sa intenzivnim fizičkim radom (treningom)



Grč mišića je dakle najčešće bezazlen ali on može biti i spoeldica nekih patoloških stanja:
Neadekvatno snabdevanje krvlju. Suženje arterija koje dovode krv u nogu (npr. ateroskleroza) mogu da uzroku grč nalik stanje. Naime dolazi do pojave bola u nozi nakon samo nekoliko koraka. Ovakav problem može se rešiti redovnom fizičkom aktivnošću (hodanjem npr) koja će „produvati“ krvne dusove i poboljšati cirkulaciju.
Kompresija nerva. Pritisak na nerv na izlazu iz kičme (stenoza lumbarnog kanala) takođe može da uzrokuje bolove slične grču. Bol je obično gori čim krenete da hodate, dok hodanje u lagano povijenom stavu (prema napred) smanjuje simptom. Da bi isključili ovo stanje nekad je dovoljno uraditi samo rtg snimak lumbarne kičme.
Nedostatak minerala. Često govorimo o nedostatku minerala kao o uzroku grčeva. Radi se pre svagea o kalijumu, kalcijumu i magnezijumu na koje svakako treba obratiti pažnju ako imate grč u nozi. Redovna suplemenatcija nekim mineralnim suplementom sprečiće da se grčevi javi iz ovog razloga. Nizak kalijum može biti posledica upotrebe diuretika ili proliva, nizak kalcijum može biti posledica pogrećne ishrane, dok se magnezijum najviše gubi tokom vežbanja.
Mišićni grčevi se mogu javiti i u sklopu bolesti nerava, bubrega, štitne žlezde, hormonskih poremećaja, niskog šećea i gvožda.

Ako su grčevi učestali i bolni možete pitati foktora da vam preporuči neke miorelaksante ali ih nikako nemojte uzamti na svoju ruku jer imaju ozbiljne neželjene efekte. Najbolja prevencija jeste tegljenje (strečing) posle treninga i dobra rehidratacija. Takođe dajte mišiću dovoljno vremena između dve serije, ali i između dva treninga.

„Crash“ dijete


Veliki gubitak kilograma za kratko vreme nije preporučljiv ni sa kog aspekta – ni medicinskog, ni estetskog, ni u smislu dugoročnog održanja rezultata.

Dijete u kojima se od vas zahteva da se odreknete svega, koje dozvoljavaju unos samo malog broja kalorija (manjeg od 1000-1500 kcal npr) zovu se crash dijete (crash engl. nagli pad). One za svoj cilj imaju naravno brz gubitak telesne težine za kratak vremenski period a u svojoj suštini su ništa više od gladovanja. Crash dijete nikad ne nude unos dovoljno vitamina i minerala i uvek se oslanjaju na pražnjenje zaliha ovih nutrijenata. Ove dijete traju samo nekoliko nedelja ali je broj kila koji treba da se izgubi tokom ovog vremena uvek preko 10% telesne težine.

Postoji nekoliko ozbiljnih grešaka u ovakvom načinu gubitka viška kilograma. Iako zvuči privlačno izgubiti 15 kg za dve nedelje ovo nije dobar način da se drži dijeta. Gubitak kilograma zahteva posvećenost i vreme da bi se kilogrami izgubili na zdrav način. Crash dijete zahtevaju od vas velika odricanja koja nisu održiva u dugom vremenskom periodu. Za prave promene koje će dovesto do stalnog mršavljenja neophodno je da napravite stalne promene u vašoj ishrani, vežbanju i načinu života – inače se kile vraćaju i to često umnožene. Sporiji početak, priprema za odricanja u hrani, uz unos dovoljno minerala i vitamina, postepeno uvođenje vežbanja je mnogo bolji i zdraviji način držanja dijete. Najpoželjnije je da se tokom nedelju dana izgubi oko 1kg. Možda vam se ovo učini presporo ali da pogledamo brojke – da bi izgubili kilogram morate saki dan uneti oko 1000kcal manje nego što ste potrošili. Svi znamo koliko je teško potrošiti 100kcal a kamoli 1000kcal, a kako se lako iste ove kalorije mogu uneti samo preko npr voća. Naravno prava dijeta će imati i po koju voćku u planu ishrane, ali poenta je koliko su i kvalitetne dijete rigorozne i protiv naših navika, a kamoli crash dijete.

Još jedan problem sa brzopoteznim dijetama je što kad unosite premalo kalorija na dan postoji velika mogućnost da gubite mišić i vodu a ne masno tkivo. U vanrednom stanju extremno malo kalorija organizam se prebaci u safe-mode i čuva dragocene rezerve masti za „crne dane“ za koje organizam misli da logično slede kad mu se ponudi 3 puta manje kalorija nego što mu je potrebno. Ovaj safe mode podrazumeva i usporenje metabolizma što može da ima i dugoročnije posledice u smislu da kad počnete samo uobučajeno da se hranite da se kile vraćaju velikom brzinom (tzv jo-jo efekat).

Jedini opravdan razlog crash dijetama jesu tzv medicinske dijete koje prepisuje lekar extremno gojaznim osobama čije je zdravlje ugroženo količinom sala ili extremnom kilažom. Osobe na ovakvoj vrsti dijeta mora da prati stručnjak jer često zahtevaju korekciju elektrolita, minerala i vitamina, što takođe može samo lekar da prepiše.

U nekim vrstama dijeta koje traju mesecima može se početi sa brzim gubitkom kg (tzv jump start), ali opet ovo podraazumeva da ćete biti dosledni celom planu, a ne samo prvim nedeljama jer opet ništa nećete učini za sebe ako izgubite početnih 5kg i onda stanete – kile će se vratiti.

Budite realni – kilograme niste dobili za dva dana i tako brzi ih ne možete ni izgubiti. Jedini pravi način mršavljenja jeste uvođene pravilne ishrane uz redovno fizičko vežbanje.

Kortizol hormon stresa


Kortizol je hormon koji stvara nadbubrežna žlezda da bi se organizam mogao nositi sa stresom. Naime, svaki stres, bilo fizički, emotivni ili mentalni, zahteva od organizma prilagođavanje koje delovanje hormona kortizola omogućava. Koliko god traje stres, luči se ovaj hormon.

Zamislite da ste u šumi i odjednom ste ugledali velikog braon medveda. Ovo je nesumnjivo stresna situacija i kortizol se luči skoro momentalno da bi vas spremio za borbu protiv stresa tj u ovom primeru beg od stresa tj medveda. Za ovo je potrebno brzo razmišljanje i brze noge. Kortizol dovodi do oslobađanja glukoze u krvotok i povišenja krvnog pritiska kako nastaje bolja prokrvljenost mišića. Takođe stimuliše se i nervni sistem na bolje razmišljanje i brži odgovor, a imuni sistem se sa druge strane privremeno ugasi ne bi li uštedeo energiju za ostale važne aktivnosti u cilju prilagođavanja stresu tj begu od medveda. Obzirom da je energija u ovoj situaciji potrebna vrlo brzo, kortizol prazni najbliže izvore energije – glikogen iz mišića i trigliceride iz masnog tkiva. Ako ste imali sreću da medveda sretnete ujutru – još bolje – nivo kortizola je u tom delu dana prirodno visok ako da ste vi svakako spremniji da se nosite sa novonastalom situacijom.

Ali realno, ko je od nas poslednji put bio u šumi, a kamoli sreo medveda? Sa druge strane, nerviramo se, pod stresom smo praktično svaki dan, zar ne? „Problem“ sa današnjim izvorima stresa (nastavnici ocene, roditelji, šefovi i slično) je što ne zahtevaju od nas previše fizičke spremnosti, a opet dešavanja u telu su ista kao da planiramo fizički da razrešimo problem. Kortizol se jednako luči i deluje kao da sa izvorima stresa treba fizički da se obračunamo – bilo da od njih bežimo (fight) ili da se sa njima suočavamo (flight). A stvar postaje još gora kad se stres ponavlja i postaje hroničan.

Efekti kortizola, iako savršeno neophodni u susretu sa medvedom, savršeno su nepotrebni i štetni u susretu sa šefom npr. Povišena vrednost šećera u krvi uzrokovana lučenjem kortizola, praćena je lučenjem insulina čiji je zadatak da taj šećer „gurne“ u tkiva, posebno u masno tkivo. Pored toga, nakon efekta insulina ostaje relativno nizak nivo šećera u krvi i osećaj gladi i mi imamo poriv da jedemo iako zapravo nismo ništa fizički uradili. Sa druge strane, povišeni trigliceridi u krvi koji su trebali biti iskorišteni za trčanje od medveda, sad su samo premeštenu u masne ćelije oko unutrašnjih organa i tako nastaje visceralno masno tkivo, najopasnije salo po naše zdravlje.

I tako dan za danom, ako se redovno nerviramo, a neredovno treniramo sva mobilisana energija biva nataložena u salo, a mi nastavljamo da jedemo i da se gojimo. Ako do sad niste imali razlog da se fizički oslobodite stresa, sad ga imate. Naravno ne mislimo na fizičko razračunavanje sa izvorima stresa, već na „iživljavanje“ nad tegovima koje će pokrenuti ove masne naslage u pravom smeru – ga stvaranju lepog zdravog tela.

Umor

Umor je jedan od najčešćih tegoba. Uzroci umora su veoma različiti, a najčešći su neispavanost ili nedovoljan kvalitet sna i prezauzetost. Ali šta ako spavate ko beba 8-9h, bez prekida, preko dana stignete da se odmorite, trenirate umereno sa dovoljnim pauzama između treninga a i dalje se osećate umorno? Stručnjaci kažu da je povremeni osećaj umora i pored dobre ishrane i kvalitetnog sna ok, ali ako umor traje duže od nedelju dana bez očiglednih uzroka vreme je da prekontrolišete vaše zdravlje.


Navešćemo vam 7 skrivenih razloga umora. Dakle, ako se već dugo osećate umorno, a inače dobro spavate i niste pretrenirani možda imate:

1. Anemiju

2. Hipotireoidizam

3. Infekciju

4. Previše kofeina

5. Intoleraciju na hranu

6. Sleep apneu

7. Bolest srca

Anemija – malokrvnost može biti uzrok umora, kao i vrtoglavice, osećaja hladnoće i drtavice. Ipak ako niste ženskog pola ili jeste ali nemate obilne menstruacije, šanse za anemijom su veoma male. Naročito ako ste na low carb dijetama sa dosta mesa i zelenog povrća. Ipak, ne zaboravite da anemija može biti i posledica hronične upale želuca, kao i postojanja hemoroida, te ako imate tegobe vezane za ova dva stanja, ipak prekontrolišite krvnu sliku. Takođe, ne zaboravite da je za apsorpciju gvožđa neophodan vitamin C, pa uz parče pilećeg belog pojede i nešto sveže salate.

Hipotireoidizam – ako uz osećaj umora imate i osećaj nadutosti, depresivnosti i opšte usporenosti možda imate usporen rad štitne žlezde. Najčešći uzrok hipotireoidizma je automuni tireoiditis. Obično je praćen prvo znacima povišene aktivnosti žlezde (znojenje, mršavljenje, ubrzan srčani rad) a tek nakon toga sledi smanjena funkcija žlezde. Koliko je hipotireoizidam čest govori činjenica da oko 20% ljudi do 60 godine ima neprepoznatu smanjenu funkciju žlezde. Nalazi hormona T3, T4 i TSH reći će vam da li imate ovo stanje.

Infekcija – dugotrajna infekcija može dovesti do anemije i time do umora ali i neke infekcije same po sebi dovode do ovog stanja. Infekcije virusima CMV, EBV, Coxackie, ali i neprepoznata urinarna infekcija mogu izavati stanje dugotrajnog umora. Virusne infekcije često su praćene povišenom temperaturom (često ne višom od 37,5C), a infekciju urinarnog trakta prepoznaćete po učestalom mokrenju (bez prethodno povećanog unosa tečnosti). Ako prepoznate ove simptome, javite se lekaru.

Predoziranje kofeinom – mnogi od nas vape za kafom kao izvorom energije. Ipak ako preteramo sa količinom kafe ona se pretvara u svoju suprotnost i postaje izvor umora. I ako ne shvatamo o čemu se radi nastavljamo sa konzumacijom 5-6 šolja kafe pokušavajući da se oporavimo do umora, a zapravo činimo sebi kontrauslugu. Najlakše ćete otkriti da li ste se predozirali kofeinom – prestanite da je uzimate, kao i sva kofeinizirana pića i toplu čokoladu. Ako se budete bolje osećali, znaćete o čemu se radi.

Intolarencije na hranu – hrana bi trebala da nam obezbeđuje energiju, ali doktori veruju da neke skrivene intolerancije na hranu mogu ustvari da nas umore. Ako nastavimo da jedemo određenu namernicu koju ne podnosimo, jednostavno ćemo se osećati iscrpljeno. Predlog je da se za početak eliminiše hrane koja nas nekih 10-30 minuta nakon pošto smo je pojeli čini pospanim i umornim. ne bacajte pare na testove za intoleranciju – oni ne rade. Pažljivo posmatrajte reakciju na hranu, jedite jednostavne obroke, sa ne previše namirnica i sami ćete vrlo dobro prepoznati šta vas čini umornim tj na koju ste hranu intolerantni.

Sleep apnea – naziv koji označava poremećaj u kome se povremeno posle sna prestaje sa disanjem. Ovaj poremećaj je veoma čest, ali se vrlo retko dijagnostikuje. Tokom ovih momenata bez daha, prekida se san i tako se značajno smanjuje njegov kvalitet. Jedan od prvih znakova sleep apnee jeste osećaj umora i pored dovoljno sati sna. Ovaj poremećaj je čest kod gojaznih ljudi a hrkanje može biti jedan od prvih znakova. Ako patite od sleep apnee lekar će vam preporučiti da smršate i da prestanete da pušite.

Bolest srca – kao sportisti, najmanje su šanse da ste umorni zbog nedijagnostikovane bolesti srca. Ali ne škodi proveriti ovaj vitalni organ, naročito ako imate pozitivnu porodičnu istoriju na infarkt srca ili mozga (šlog) kao i na druge bolesti krvnih sudova. Takođe infekcija srčanih zalistaka (endokarditis) može dovesti do pojave umora. Jednostavan pregled srca stestoskopom ili UZ srca će otkriti poremećaje rada srca koji bi eventualno mogli da dovedu do umora.