Likvidaciona komisija ili ruska revolucija

Politika, Aktuelno | 24. mart 2011.

Likvidaciona komisija ili ruska revolucija

Цар Русије Владимир Владимирович посетио је Србију…


Д
огађаје везане за „рат” у Либији тешко је тако назвати. Све ово више личи на иживљавање хорде хулигана над беспомоћним дететом.

за новинар.де из Москве, Младен Олуић 22.03.2011

+++


Грађани Србије били су сведоци овог ужаса пре дванаест година и искрено саосећају са патњама братског народа у Либији. Још једном, православним хришћанима, се показује колико су нам ближи муслимански народи од западних јеретика и безбожника.

Последњих дана могли су се чути ставови руских политичких аналитичара да се 19 март, дан почетка агресије на Либију, може сматрати за почетак „Трећег светског рата”. Трећи светски рат је давно почео и одвијаће се у одређеним временским размацима, а почетак му је био 24. март 1999 године, дан када су НАТО џелати почели бомбардовање Србије. Тада је читав свет схватио да има једног великог силеџију у свом суседству, који не поштује никакав кућни ред, нити има жељу да се погледа у огледало. Та болесна западна цивилизација, која је наследила насилништво и отимачину као начин живота од својих предака, уводи нови облик колонијализма, јер једино тако могу да задовоље своју похлепу и задрже висок животни стандард својих размажених грађана. После нас, по истом рецепту ровереном у Србији, уследио је напад на Ирак, Авганистан, данас Либију а сутра Сирију, Иран …Русију.

У руској јавности до тачке усијања, поставља се питање односа данашње Русије према западној цивилизацији и месту Русије у савременом свету. Данашњу Русију, чини се више него икада, раздире унутрашње нејединство, које се манифестује и актуелном проблематиком према насилнишву у Либији. Русија је дубоко подељена на словенофиле и либерале.

Још од времена руског цара Петра Великог, великог поштоваоца западне цивилизације и њених техничких достигнућа, руску политику су обликовали словенофили и либерали. Словeнофили су заговорници посебности Русије, као наследника православне византиске цивилизације и скептично су се односили према достигнућима запада и њиховим намерама према Русији. Либерали, углавном припадници јеврејског народа (или још тачније хазари који су узели јеврејску веру и руска имена), малобројни али веома моћни, заговарали су да руско друштво мора усвојити вредности запада и одбацити сопствени православни поглед на свет и улогу Русије у њему. У време царевине словенофили су углавном имали превласт, али са доласком бољшевика 1917 године либерали су преузели кормило, које им је Стаљин касније преотео. Он је поставио основе једне веома снажне евроазиске државе - СССР-а, која се са западом успешно носила на међународном плану наредних 50 године. Али са доласком Горбачова, а поготово Јелцина, либерални концепт је доживео у Русији своју победу и до дана данашњег разара биће руског друштва у свим сегментима живота. Бомбардовањем белог двора, у јесен 1993 године, Јелцин и његови следбеници су извршили либерарну револуцију у Русији. Недавно су се чуле изјаве рускох званичника да је православни руски поглед на свет основни узрок заостајања Русије у данашњем свету. Куда иде данашња Русија и каква је њена реална моћ у међународним односима?.

После распада СССР-а, изнуђеног и насилног, упркос референдуму на коме се преко 70% становника изјаснило за заједничку државу, биполарни свет се угасио. До тада је СССР јасно артикулисао своје интересе( политичке, економске, војне) у читавом свету. У то време западу није падало на памет да изиграва светског силеџију у сувереним државама. Временом, после 1991 године и настанка 10 нових држава (на територији некадашње руске империје), Русија се полако одрицала својих савезника у свету а Запад се све више приближавао руским границама. Запад, ево већ 20 година, полако стеже обруч око Русије.

Неоколонијални поглед на свет, оличен у либералном капитализму као владавини уског круга одабраних људи над остатком човечанства, освајао је свет путем штапа и мркве. Ко није хтео добровољно да прихвати ново робство њега су санкционисали и на крају бомбардовали (Србија, Ирак, Авганистан, Либија ). Сутра је на реду Сирија, Иран, Белорусија …, а крајњи циљ је Русија. Значи Русија се, као и све напред наведене земље, налази између чекића и наковања. Може да бира на добровољну интеграцију у западну цивизацију и одрицање од свога суверенитета или да прође као Србија. У том новом неоколонијалном друштву Русији је предвиђено место сировинске базе која ће да опслужује високоразвијене западне земље (гас, нафта, вода, дрво, метали …). За узврат мали број олигарха и политичара ће имати велике материјалне користи, а обичан народ ће бити на ивици преживљавања. Други пут је концепт очувања свог суверенитета по цену великих одрицања. Између ова два пута руско руководство је изабрало пут добровољне фазне предаје и продаје руских националних интереса. Одступа се из дана у дан од основа националог суверенитета а обруч се полако стеже. Запад отворено већ издаје задатке који стоје пред Русијом, а које она не може да испуни уколико хоће да постоји убудуће на карти света. Бајден данас има улогу голуба писмоноше и тешко томе коме он дође у посету. Русија више нема самосталну спољну политику, већ се отворено свстава на страну западних земаља, економску политика је потпуно подређена западном либералном концепту у коме практично ММФ води главну реч, војска је из дана у дан све слабија и малобројнија, а НАТО генерали полако преузимају надгледање над нуклеарним потенцијалом Русије.

У српској јавности, као и у делу руске и светске јавности, Путин је синбол снажне Русије у свим погледима. Али то је само привид и лажна слика коју средства информисања (која су у потпуности у рукама владара планете) плански пласирају ради домаће руске јавности. Ви имате „патриоту” и не мењајте ништа. Има запад и резервну варијанту - Медведева, па ако не прође један проћи ће други. И заиста, после отворене издаје руских националних интереса и великог економског колапса у коме се 1998 године нашла Русија, Путин је стабилизовао земљу и повратио јој мало достојанства. Међутим та стабилизација није искоришћена за привредни замајац, већ је више била резултат сплета међунарадних околности, пре свега велики раст цена нафте (2000-е године цена нафте је била на берзи 25$ за барел, а данас је 100$), као и раста цена гаса. Финансиски кругови баратају са подацима да Русија има у стабилизационом фонду (девизне резерве) преко 500 милијарди $. А где се налазе те паре?. У руским банкама или можда у обвезницама америчких фондова?. На жалост у овим другима. Само један податак о страшној пљачки, која се ево већ 20 година одвија несметано, од укупног девизног прихода оствареног извозом нафте и гаса у Русију се врати само 30% девиза. Остало остаје у западним банкама, обвезницама …

У исто време индустрије у Русији скоро да и нема (све је уништемо - приватизовано), скоро комплетне потребе за храном се увозе, цене из дана у дан расту. Недавно је Патријарх Кирил назвао „безобразлуком” невероватни раст цена комуналних услуга, струје, воде, телефона, хране, и позвао народ да се активно укључи у формирање институција грађанског друштва за заштиту интереса обичних људи. Цена бензина је 0,65 еуро центи (у Либији пет пута нижа) иако нафте има у изобиљу, цена килограма јабука у московским мегамаркетима је 6 еура, трешања 15 еура, шљива 4 еура … Плата обичног службеника у Моски је 500 еура а изнајмљен једнособан стан, у ширем рејону центра, кошта исто толико. Цена квадата купљеног стана креће се од 3.000 до 7.000 евра!!!. Истовремено пензија раднице, са пуним радним стажом износи 4.500 рубаља или 110 евра, а Москва иствремено има преко 70 милијардера. Од укупног броја становништва (око 130 милиона), радно способних мушкараца, животног доба између 20 и 50 година, има мање од 20 милиона? Ко ће да ради и ко ће да штити границе огромне земље? Годишње рускиње убију у својој утроби преко 2.000.000 деце. Зар се за 20 година није могло више урадити?. Могло се да је Русија имала домаћина, али на жалост на њеном челу данас стоје људи који су екпоненти руске олигархија, која је дубоко инплементирана у западне центре моћи.

Да резимирамо жалосну слику данашње Русије: сировинска колонија Запада којом управљају западна олигархија преко руских званичника (Путин, Медведев), армија уништена, наука уништена (скоро сви институти затворени), становништво изумире (преко 1.000.000 годишње), природни ресурси су поклоњени хазарима („купили” их за безвредне папире у време Јелцина), финансиски систем у потпуности се конролише од стране ММФ-а и међународних финансиских институција.

Руски либерали се ничега не либе тако да се у Русије последњих година дешавају невероватне диверзије (експлозија у највећој руској хидроцентали, када је избачено из система 30% елекричног потенција земље, паљење шума око Москве, пад елекроенергетског система у читавој земљи …). Званичници би то да преставе као сплет околности али све је више аргумената да су у питању добро организоване диверзије. Све у свему данашња власт у Русији би најбоље могла да се упореди са „ликвидационом комисијом“, која добија задатке од западних центара моћи и рокове у којима их мора испунити. Питање за будућност је само једно -ко ће пре победити „руска револуција” или „ликвидациона комисија”.

Ми, православни хришћани, верујемо да ће се наша омладина и армија пробудити и испливати из зомбирајућег информационог метежа кроз измену начина живота одбацивши западни систем вредности и приносећи себе на жрвено служење Богу, народу и отаџбини. У тај национални блок ће морати да пређе и део олигарха, надамо се да ће међу њима први бити Путин. Многи Свети Оци су имали откривење да ће Господ помиловати Русију и дати јој цара. Богу је све могуће, а нама људима изгледа данас можда мало вероватно, али сила Божија у немоћи се познаје.

Зато и ми сву своју наду полажемо у Господа Исуса Христа, Пресвету Богородицу и Светог Георгија и молимо им се да заштите земљу руску и пробуде народ из учмалости и унинија. У противном од руске цивилизације ће остати само музеји.


Младен Олуић