Čuda Homolja

Eko karavan: Čuda Homolja


"Stojane, puštaj vodu!" - Tako su meštani molili "moćnog Stojana", koji je, kako legenda veli, po svojoj volji zadržavao ili puštao vodu. To je Homoljska potajnica, neobičan izvor - u narodu poznat kao Stojanje, od Žagubice udaljen oko 12 km.

Voda Potajnice, čiji se izvor nalazi u trouglu tri drveta - hrasta, bukve i graba, izbija u nejednakim intervalima - čas se pojavljuje, čas nestaje.

Jovan Cvijić. Naš poznati naučnik, geograf, 21. maja 1893. godine proučava Homoljsku potajnicu i utvrđuje da je temperatura vode tokom leta oko 10 Celzijusovih stepeni, a zimi znatno niža, da je srednje vreme isticanja vode 21 minut, a vreme punjenja podzemnog rezervoara 43 minuta. Zbog izuzetne prirodne vrednosti Potajnica je 1961. godine zaštićena kao spomenik prirode, a 1995. godine je proglašena za hidrološki spomenik prirode I kategorije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

O ovom izvoru se ispredaju mnogobrojne priče, legende, pridaju mu se mistična ali i lekovita svojstva. Smatra se da voda ovog "čuda Homolja" blagotvorno deluje na bolesti očiju i kožne infekcije.

Među "čudima Homolja"- čudima prirode su i dva neobična kamena mosta - prerasti: Osanica i Samar. Lučni svod koji nadkriljuje rečni tok je nastao obrušavanjem nekadašnje pećinske tavanice u krečnjačkom terenu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada smo hodeći kroz šumu konačno ugledali Samar - bili smo zadivljeni. Visok je 24 m, a raspon otvora oko 15 m. Stubovi koji drže svod su debljine od 18 do 20 m. Samar predstavlja poslednji ostatak tavanice nekadašnje pećine duge 1500 do 1800m kroz koju je proticala rečica Prerast.

A u klisuri Osaničke reke doživeli smo pravu avanturu. Zbog visokog vodostaja, meštani su našu TV ekipu na prikolici traktora prevezli do drugog kamenog mosta - Osanica.

Mislili smo da se nećemo pokvasiti ali ispalo je drugačije. Jednim delom puta smo morali pešice kroz vodu... I pored gumenjaka bili smo mokri do kolena, ali smo uspeli da snimimo i ovo čudo prirode koje je zaštićeno 1979. godine.

I na kraju putešestvija "Eko-karavana" - još nešto neobično. Iz zidina Trške crkve, najstarijeg spomenika kulture iz doba Nemanjića u ovoj eparhiji, pre deceniju i po izrasla je "čudotvorna vinova loza"....

: [You must be registered and logged in to see this link.] Eko+karavan%3A+Čuda+Homolja

Dobro došli u Homolje


Dobro došli u Homolje, ekološku oazu Srbije, koja se nalazi na 160-om kilometru od Beograda i predstavlja prirodni most istočne Srbije, Resave, Pomoravlja, Stiga i Braničeva. Homolje, odnosno opština Žagubica, okruženo je planinskim vencima Beljanice i Homoljskih planina kroz koje protiče bistra i čista reka Mlava, sa vrelom Mlave, Krupajskim vrelom i Homoljskom potajnicom i sa još uvek nedirnutom prirodom predstavlja pravi biser istočne Srbije i Srbije u celini.

Bogata je još uvek nedirnutom prirodom kojom dominiraju pravi biseri i spomenici prirode, koji po svojim osobenostima zaokupljuju pažnju svetskih stručnjaka. Homoljska potajnica ili u narodu poznata pod nazivom „Stojanje“ je jedna od četrdeset reka potajnica u svetu i jedna od četiri u Srbiji. Vrelo Mlave čija ispitana dubina je 74 metra je predmet istraživanja mnogih ronilaca iz zemlje i inostranstva, a Krupajsko vrelo spada u red još uvek nedovoljno ispitanih izvorišta. Ne treba zaboraviti ni prerast Samar i Osaničku prerast, Gornjačku i Ribarsku klisuru, Buk, brojne neistarzene pecine i lokalite koji su pravi prirodni raraiteti…

Među kulturno-istorijskim spomenicima dominiraju Manastir Gornjak (1378.god) zadužbina Kneza Lazara, nalazi se na levoj obali reke Mlave, na samom izlasku iz opštine Žagubica ka Petrovcu, Trška crkva je najstariji manastir u Braničevskoj eparhiji i nalazi se na 4-om kilometru reginalnog puta Žagubica-Petrovac.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Požarevac, središte Braničevskog okruga, ponikao je na temeljima civilizacija starih više od 8.000 godina. Istorija je zabležila da je ovde 1718. godine potpisan mir između zaraćenih carevina Austrije i Turske. U 19. veku ovde je bio dom kneževske porodice Miloša Obrenovića, odavde su se održavale veze s bečkim, turskim i ruskim dvorom i priređena prva srpska izvedba Šekspirove drame „Romeo i Julija“ u Srbiji.

Okolina Požarevca mami izletnike, strasne lovce, a pravo zadovoljstvo predstavlja jahačka i pešačka tura na Gorički plato ili šetnja do manastira Rukumija na obali Morave. Ergela „Ljubičevo“ najposećenija je prvog vikenda u septembru u vreme konjičkih igara. Turisti i gosti uživaju u galopskim i kasačkim trkama, preponskoj utakmici, višeboju.
U srednjem toku reke Pek nalazi se gradić Kučevo. Ovde i dalje živi legenda o zlatonosnim rekama i arnautima. Zlato, bakar i gvožđe iz ovog kraja otpremano je u sve delove Rimskog carstva. Nije bilo cara koji u Peku i brdima oko Kučeva nije kopao tražeći zlato. Brojne pećine još uvek čekaju istraživače. Pravi su speleološki dragulj od kojih su najlepše Ravništarska i Dubočka, te Ceremošnja, gde je priroda izvajala stalaktite s likom Isusa i Bogorodice. Mnogi ovde dolaze verujući u njihovu isceliteljsku moć.
Pećina Ceremošnja se nalazi u podnožju Homoljskih planina, u ataru istoimenog sela. U 19. veku u pećini su se krili hajduci i zbegovi od Turaka. Sve do 1977. godine, kada je prosečen put do pećine, Ceremošnja je bila gotovo nepristupačna. Do danas je istraženo 775 metara pećinskih kanala, od čega je za turiste pristupačno oko 430 metara. U pećini ponire Strugarski potok koji vodi do „Arene“, najveće dvorane u pećini i jedne od najlepših u Srbiji. Ima oblik amfiteatra, prečnika je 50 metara i visine 20 metara. Kupola je ukrašena brojnim stalaktitima i providnim draperijama. Posebnu pažnju privlači pet metara visok stalagmit „Lepa Vlajna“, koji podseća na ženu obučenu u tradicionalnu narodnu nošnju.
Ravništanka je rečna pećina dugačka 500 metara, a reka nikad ne presušuje. U Ravništanki se može videti prirodno stvoren ledeni labud sa dve vile jezerkinje, dok su u „Belom dvorcu“ crkvene dveri u čijoj sredini stoji iguman i drži propoved. Od prirodnih retkosti vredi istaći i Dubočku pećinu, Kučevsku ili Zvišku potajnicu i vodopad Sige, koji se nalazi neposredno ispod izvora reke Sige, glavnog izvorišnog kraka Ceremošnje, leve pritoke Peka. Siga izvire ispod visokog kraškog obluka, a onda se obrušava niz 20-30 metara visoki kaskadni vodopad. Vodopad reke Sige otelotvoruje raskošan nadzemni svet Kučeva. Turisti koji otkriju lepote ovog dela Homolja stalno se iznova vraćaju ne bi li se oprobali u ispiranju zlata u Peku. Po predanju, zlato potiče iz grobnice hunskog vođe Atile Biča Božjeg, koji je naredio da ga sahrane ispod korita reke.
Turisti koji tokom leta posećuju Kučevo, svakako bi trebalo da prisustvuju manifestaciji „Homoljski motivi“, koja se održava još od 1968. godine, kao i obližnje manastire Gornjak i Vitovnica. Festival etnološkog filma i „Homoljski motivi“ pravi su praznik narodnog stvaralaštva, starih zanata, narodnih nošnji, tradicionalnih jela... Ovde se mogu pazariti vezene venčane haljine, košulje od takozvanog srpskog platna, ručno rađeni jastuci za mladence izvezeni vunenom jutom, za koju se veruje da ima stimulativno dejstvo.
Petrovac na Mlavi smešten je na obali nekadašnjeg Panonskog mora, a uzvišenja i brda u okolini su bivši koralni grebeni. O tome svedoče i velike naslage morskih pužića u kamenitim slojevima zemlje. Šume Kriloša, Tresta i Vitovnice bogate su krupnom divljači, a bistre vode Mlave i jezera obiluju mrenom i štukom. Ovde caruju lekovite biljke, borovnice, pečurke i drugi šumski polodovi. Manastiri Blagoveštenje i Vitovnica daju duhovnu snagu. Turistima u kampu, lugarskoj kući ili bungalovu, uz domaći hleb, homoljsku jagnjetinu i sir, boravak u ovom predelu ostaje u veoma ugodnoj uspomeni.
Žagubicu, lepoticu Homolja, čuvaju planinski visovi kroz koje je Mlava prokrčila impresivne klisure kojima se stiže do srca Homolja. Gornjačka i Ribarska klisura i danas skrivaju rimska utvrđenja i kule duž litica. Manastir Gornjak, zadužbina kneza Lazara iz 14. veka, te Trška crkva, najstarija eparhija iz 9. veka, u potpunom su skladu s prirodom. U motelu pored manastira Gornjak i vrela Mlave, ali i u manastirksom konaku, turiste čekaju zdrava hrana i specijaliteti domaće kuhinje, narodni običaji dobro čuvani od zaborava.
Više od 40 pećina vode u podzemni svet - pravi raj za istraživače i avanturiste. Divlja svinja, jelen, srna i bakarna lisica ovde imaju priodno stanište, dok su kristalno čiste vode Mlave idealne za pastrmku. Ovde je smeštena i prirodna retkost izvanredne lepote - vrelo Mlave i Krupajsko jezero. Ova izvorišta koja na površini stvaraju kraška jezera, lekovite vode termalnog izvora, upotpunjavaju sliku bajkovitog predela.

Čudotvorna voda Ždrela
Na ulazu u Gornjačku klisuru postoji izvorište Ždrelo, gejzir kraj Mlave o čijim se lekovitim svojstvima ispredaju neverovatne priče. Izvorište nazivaju lekovitom banjom pod otvorenim nebom, a opevano je i u narodnim pesmama. Temperatura vode u ovom izvorištu je tokom čitave godine 39 stepeni, a voda sa četiri izuzetno jaka izvora odlazi u obližnju Mlavu. Prema predanju i narodnom verovanju, topla voda izvire iz lave ispod mističnog brda Vukan, gde je u davna vremena proradio vulkan, ali se kasnije ugasio. Mađutim, na njegovom dnu voda i dalje ključa.

[You must be registered and logged in to see this image.]