Svetska cuda ljudskih dostignuca

Svetska čuda su deo predanja koja se generacijama prenose i izazivaju interesovanje jer daju sliku davnih vremena i, pre svega, graditeljske veštine sa kojom su stvoreni. I upravo to, da se umeće podrazumeva a lepota slavi, iznova tera na podsećanje koliko je znanja i napora uloženo u građevine koje vremenom postaju simboli država, kontinenata, vremena...



Tadž Mahal

Postoji jedan spomenik - mozda najlepsi na svetu - spomenik covekove ljubavi prema zeni. Zove se Tadz Mahal. Izgradjen je u 17. veku u prasnjavoj ravnici Agre oko 200 kilometara jugoistocno od Delhija. Na njegovoj izgradnji radilo je 22.000 ljudi i zena 24 sati dnevno pune 22 godine. To je velelepna gradjevina sva od belog mermera , ciju unutrasnjost krasi 28 vrsta dragog kamenja kao sto su ahat, zad, granat u raznim bojama koji su ugradjivani u intarzije na grobnici, unutrasnjosti gradjevine i podu. Kada je grobnica bila gotova, preko nje je razastrt pokrov od pravih bisera. Na ulazu u grobnicu vrata su bila od cistog srebra filigranske izrade , a sama grobnica bila je okruzena cipkastom ogradom od cistoga zlata.




Danas to vise ne postoji , jer je u 18. veku sve opljackano, ali ostala je neprolazna lepota ove gradjevine. Ko je podigao ovu velicanstvenu gradjevinu, kome i zasto? Sah Dzahan (1628-1658) bio je peti car Indije iz dinastije Mogul. On je verovao da potice od velikih zavojevaca Timur Lenka (Tamerlanda) i Dzingis Kana. Kada je 1631. izbila pobuna u njegovom carstvu , krenuo je sa vojskom da je ugusi. Kao i uvek, sa njim je krenula i njegova lepa i umna zena - carica Mumtaz Mahal cije ime u prevodu znaci Izabranica palate. Pesnici, opisujuci njenu lepotu, pevali su o mesecu koji je trebao da se sakrije kada se Mumtaz Mahal pojavi.



Na ovom putovanju dogodila se velika nesreca: Mumtaz Mahal je umrla dok se mucila da podari zivot jos jednoj bebi. Imala je samo 19 godina. Sah Dzahan bio je toliko ozaloscen i ocajan da je napustio ovaj pohod, napustio odar svoje voljene zene, vratio se u palatu, usao u jednu odaju i za sobom zatvorio vrata. Devet dana nista nije jeo ni pio, a jedini znak da je ziv bilo je jecanje koje je dopiralo iz odaje. Kada se devetog dana pojavio, njegova kao ugljen crna kosa bila je bela kao sneg. Posle toga izabrao je mesto pocivanja za svoju zenu, mesto kraj reke Dzumna, mesto koje se moglo videti sa prozora njegove odaje. Na tom mestu izgradio je velicanstveni mauzolej, najlepsi na svetu, cuveni Tadz Mahal. U unutrasnjosti se i danas nalaze dva potpuno simetricna sarkofaga, neuporedive lepote , sa intarzijama stilizovanog cveca od najskupocenijeg materijala i reljefima u mermeru. Kada mu je 1658. godine sin preuzeo presto, Sah Dzahan stavljen je u kucni pritvor. Ziveo je jos osam godina sa jednom jedinom mogucnoscu - da kroz prozor svoje odaje preko reke Dzumne posmatra pocivaliste svoje voljene zene. Straza ga je nasla mrtvog u 74. godini sa otvorenim ocima koje kao da su jos zelele svetlucavost dragulja - Tadz Mahala.



Mitovi o Tadz Mahalu

Priča o drugom Taju

Po legendi, šah je odlučio da sagradi drugi Taj Mahal od crnog mermera na drugoj obali reke Yamuna i da ova dva
poveže mostom. Ova građevina je trebala da bude njegov grob. Tavernier je zabeležio:šah Jehan je započeo izgradnju sopstvene grobnice na drugoj obali reke, ali mu je rat sa sinovima prekinuo planove i Aurangzeb, koji
trenutno vlada, nije raspoložen da ga završi. The Mehtab Burj i okolni zidovi, naspram Taj-a, su užasna podsećanja na predloženi plan. Ipak, mnogi naučnici veruju da ova ideja pripada pre fikciji, nego istoriji. Tragovi koji su identifikovani
kao temelji drugog Taj-a su u stvari zidovi koji su okruživali baštu pronađenu pored Babera.

Još uvek se ne zna ko je dizajnirao Taj, ali, kao što kruže priče, moguće da je to bio jedan italijanski arhitekta. Neki
evropski naučnici su mišljenja da je Taj dizajnirao Italijan Geronimo Veroneo. Teorija da je Veroneo dizajnirao Taj je
intrigantna i još uvek nalazi slučajne pobornike, naročito u Italiji. Ipak, dokazi pokazuju drugačije. Činjenica je da
svedočenje Oca Manriquea (monaha koji tvrdi da je to bio Veronimo)zaista postoji, ali on je bio samo slučajni turista
koji je čuo da je Taj sagradio Italijan. Međutim, nigde drugo nije spomenuto da je Veroneo učestvovao u projektovanju
Taj Mahala. U stvari, nigde nije zabelezeno da je Veronimo znao da radi još nešto osim sa zlatom. Drugi Evropljani koji
su videli Taj u izgradnji nikada nisu pomenuli njegovo ime,osim toga, teško je pretpostaviti da bi jedan umetnik obučen
u sedamnaestom veku u Italiji, Berninijevoj Italiji, mogao da sagradi mauzolej koji bi simbolisao IndoPersijsku arhitekturu.


Taj je bio Rajput Palata

Grupa Hindu fundamentalista koja pokušava da porekne svaku pozitivnu ulogu Muslimana u Indiji osporavaju tvrdnje da
je Taj sagradio šah Dxahan. Umesto toga, kao što je skicirano u knjizi The Taj Mahal Was a Rajput Palace , četiri
veka su Hindu vladari davali zajam za njegovu izgradnju. Iako je ova tvrdnja bez ozbiljnih osnova ipak je stekla nešto
pristalica u Indiji.



Tadž Mahal

Tadž Mahal je građevina locirana u Agri, Indiji, izgrađena između 1631. i 1654. godine sa radnom snagom od 22,000. Car Šah Džahan je naredio izgradnju ovog mauzoleja za svoju omiljenu ženu, Ardžumand Bano Begum, koja je poznatija kao Mumtaz Mahal.

Sastoji se od centralne oktagonalne građevine, krunisane lukovičastom kupolom, čija je ukupna visina oko 75 m i koja je skoro u potpunosti izgrađena od belog mermera; uz nju stoje dva simetrična zdanja od crvenog peščara - jedno na severozapadu a drugo na jugoistoku. Na severozapadu se nalazi džamija, a na jugoistoku kuća za odmor. Dimenzije čitavog kompleksa pravougaonog tlocrta oivičenog zidom iznose 300 m x 560 m.

Ispred pomenuta tri zdanja nalazi se ogroman vrt, podeljen na četiri dela simetrično raspoređenim kanalima. Tadž je kraljevski mauzolej za velikog vladara i njegovu omiljenu ženu. Citati iz Kurana su rapoređeni na pažljivo odabrana mesta. Opšti plan i duhovni karakter ovog remek-dela zasnivaju se na idejama koje su razvili sufijski mistici. Ovaj "San u mermeru", kako ga nazivaju istoričari umetnosti, sagrađen je na obali reke Džamne za Ariumand Banu Began koju je šah Džahan odlikovao počasnim imenom Mumtaz Mahal, dragi kamen palate. Ona je nakon rođenja osmog deteta umrla 1629. godine, a mogul je naredio da se iznad njenog groba sazida grobnica kakvu svet nije video. Stručnjak za konstrukciju kupole je verovatno iz Istanbula, zidari su dolazili iz Delhija i Kandahara, stručnajci za vrh kupole su dolazili iz Lahora i Samarkanda, kaligrafi za umetnute zapise iz Širaza i Bagdada, rezbari cveća iz Buhare, vrtne arhitekte iz Kašmira. Više od 20.000 radnika je radilo 17 godina na izgradnji ovog spomenika.

Kažu da je vođa, mogulski vladar šah Džahan, oslepeo radnike da više nikada ne bi napravili nešto slično. Napravljen je u čast žene koja je umrla rađajući svoje 14. dete. Kasnije je vladara uhapsio sin, preuzeo presto i držao u zatvoru do smrti, 13 godina. Tako da nije uspeo da napravi i crni Tadž Mahal preko puta reke, koji je trebalo da simbolizuje samog vladara.

Veliki kineski zid...
Kineski zid je najveća građevina na svetu. Proteže se od stepa srednje Azije do Žutog mora, dužinom od 2.450 kilometara, visinom od 10 do 16 metara, širinom od 8 metara, predstavlja najduži zid na svetu, i najveći odbrambeni objekat.

Veliki kineski zid nije građen kao jedinstvena celina. Ono što mi danas poznajemo kao Veliki kineski zid u stvari je kombinacija više različitih projekata koji su nastajali tokom dve hiljade godina. Veliki kineski zid je nastajao u etapama i kao skup nepovezanih odbrambenih zidova koje su gradile različite dinastije. Izgradnja je počela u vreme dinastije Kin (Qin; od 221. do 207. godine p.n.e.) i imperatora Kin Ši Huanga (Qin Shi Huang). Da bi zaštitio zemlju od upada nomadskih plemena sa severa, car je započeo izgradnju zida dugog 5.000 km. Velike zidove podigle su i dinastije Han (Han; 206. p.n.e. - 220 n.e.) i dinastija Ming (Ming); svaki je bio dug preko 5.000 km). Najduži zid je onaj iz vremena dinastije Han (Han); bio je dugačak preko 10.000 km, a izgrađen je na ostacima velikog zida dinastije Kin. Deo velikog zida koji se proteže zapadno od reke Hoangho, izgrađen za vreme dinastije Han, obezbeđivao je nesmetan promet duž Puta svile prema centralnoj Aziji, čime je osigurana trgovačka i kulturna razmena između Kine i zemalja Azije i Evrope.



[You must be registered and logged in to see this link.]

Piramide u Gizehu nadomak Kaira...
Jedno od sedam svjetskih čuda antike. Starost im je preko 4600 godina.




Brojevi Piramide i Biblije



Prema tradicionalnoj misli sve je na ovom svetu medjusobno zavisno a brojevi su cvorovi u kojima se sticu ta mnostva veza. Svojevremeno je Pitagora govorio kako priroda geometrizira. Broj je smatrao sredstvom saznanja a blisko mu je i povezivanje kosmickih ritmova i samih brojeva. Pitagora i pitagorejci, dovode broj u vezu sa nebeskim i muzickim sferama dok u zlatnom preseku vide kljuc proporcija zivih bica. Platon je shvatao tumacenje brojeva kao najvisi stepen saznanja i kao sustinu kosmickog i unutrasnjeg sklada. Brojevi, geometrijske figure i proporcije javljaju se kao jezik organske i neorganske prirode, kao trag Tvorca.

Na nebu sneg pada, mozemo videti pahulje. Sagradjene su u istom osnovnom obliku, pravilnom sestouglu. Samo kvadrat, jednakostranican trougao i pravilan sestougao, prekrivaju povrsinu bez praznina. Sestougao srecemo i u gradji pcelinjeg saca. Priroda je izabrala onaj oblik koji pcelama pruza najvecu mogucnost kretanja.Gnezda lasta i drozdova imaju oblik polulopte. Spirale su najcesci oblik zivih bica. Dok se odmara zmija se savija u takozvanu Arhimedovu spiralu. Puz svoju kucu gradi u obliku savrsene logaritamske spirale. U obliku spirale uvrcu se rogovi ovnova i antilopa. Kod coveka usna skoljka ima oblik konusne spirale. Mnoge su galaksije spiralnog oblika.
Stari narodi su verovali da su brojevi postojali pre ljudske svesti. Brojeve nije izmislio covek, nego oduvek postoje, covek ih je samo otkrio.Brojevi su najosnovniji element sredjivanja u ljudskom umu te ih covekova podsvest upotrebljava kao arhetipove sredjivanja. Prema nekima oni kriju nepoznatu i carobnu snagu. Verovalo se da brojevi kao i imena, kada se izgovore, premestaju sile koje stvaraju struju, poput podzemnog toka, nevidljivu ali prisutnu. Rec je uvek uticala na ljude, njena je moc ogromna ali je moc broja jos veca: ako je rec o objasnjenju znaka, broj mu je skriveni koren. Otuda i vaznost brojnog simbolizma slova koja se javlja jos u Egiptu a dostize svoj vrhunac kod Jevreja. Sustina jevrejske misticne tradicije stice se u ezoterickom ucenju poznatom pod imenom Kabala. Sama rec "Kabala" - jevrejskog je porekla i znaci "primati", oznacava tradiciju ili posvecenje. "Kabala" kao sistem podrazumeva postojanje nivoa zajednicke, neizdiferencirane, svesti kao izvorista i tajnog pokretaca stvarnosti. Njen izraz se podudara sa opstim brojnim i logickim zakonitostima Univerzuma,te na kraju kao Logos ona odredjuje izgovoreno i misljeno preko brojnih vrednosti svakog recenog slova. Doktrina je dobila svoj konacni oblik u Spaniji i Juznoj Francuskoj, ali njeni koreni sezu do Egipta i nadahnjuju i prorocki misticizam Starog Zaveta.

Tajne su brojeva skrivene u Keopsovoj piramidi ali i u Mojsijevom Petoknjizju kao duhovnom ekvivalentu velike piramide. Velika piramida u Gizi nije uzalud nazvana Prvim Svetskim cudom. Preko cetiri hiljade godina ona je najvisi monument ikada sagradjen. Sa njom se po visini mogu ravnjati najvise evropske katedrale sagradjene u kasnom sesnaestom veku. Sve do danasnjih dana ona je najveci kameni spomenik na svetu.


Procenjeno je da je priblizno 2 300 000 blokova upotrebljeno da se sagradi velika piramida.Svaki je tezak 2,5 tone cineci tako ukupnu masu od 5,75 miliona tona. Mnogi od tih blokova su iz lokalnih kamenoloma, ali su za faraonovu grobnicu takodje korisceni granitni blokovi iz Asuana. To su 5,5 metara dugi granitni komadi teski 25 i 40 tona.Prvi hodnik koji vodi u grobnicu faraona Keopsa je duzine 2,88 m, visine 1,05 m, sirine 1,06 metara. Sama grobna odaja je duzine 2,95 metara, visine 3,79 metara i sirine 1,65 metara. Istocni, juzni i zapadni zidovi grobnice su uradjeni od crvenog granita. Drugi hodnik je dug 2,56 metara, visine 1,05 metara i sirine 1,06 metara. U centru grobnice je sarkofag.Njegova spoljasnja duzina je 2,28 metara a unutrasnja 1,98 metara.Spoljasnja sirina je 0,98 metara a unutrasnja 0,68 metara.
Spoljne mere Keopsove piramide su sledece : - njena danasnja visina je 137,2 metra a prvobitna visina je procenjena na 146,64 metara. Duzina severne osnove piramide je 230,25 metara, juzne 230,25 metara, istocne osnove je 230,39 metara i zapadne 230,36 metara.Vidljiva visina piramide odgovarala je najmanjem rastojanju Zemlje od Sunca - 147 miliona km. Verovatno je piramida sezala jos pet metara ispod zemlje sto ukupno iznosi 152 metara i odgovara maksimalnoj udaljenosti Zemlje od Sunca - 152 miliona km. Piramidu u Gizi je gradio Keops, egipatski faraon iz cetvrte dinastije, oko 2 600 godine pre nove ere. Po Herodotu, tu najvecu piramidu gradilo je oko 100 000 ljudi tokom 20 godina. Kazu da piramida sadrzi proporcije Suncevog sistema kao makrokosmosa i brojeve coveka kao mikrokosmosa


Kada umetnik definise vrhunsku estetiku , svesno ili nesvesno, koristi proporciju zlatnog preseka jer ona izrazava prirodnu ravnotezu i dinamicku simetriju. Zlatni presek je spoljasnja proporcija i ljudskog tela. Zato je kroz istoriju i sluzila kao uzor slikarima, arhitektama, muzicarima i ostalim stvaraocima. Oni na taj nacin postuju veliki zakon kosmicke analogije. Tako stvaraju u kontinuitetu sa Tvorcem i Prirodom. Savremeni istrazivaci piramida smatraju da je zlatni presek osnovna proporcija piramide a kasnije i Grckog Partenona i Gotskih katedrala. Leonardo Da Vinci, Mondrijan, Dali i ostali na taj nacin nastavljaju stvaralastvo starih Egipcana i Grka.


Mojsije ( jevrejski Mose) po Starom Zavetu, vodj i ucitelj jevrejskog naroda, osnivac je jevrejske religije. Izveo je Jevreje iz Egipatskog ropstva i odveo ih na goru Sinaj i dao im na dve tablice cuvene Mojsijeve zakone, koji su postali osnova jevrejske religije. Pisac je petoknjizja, prvih pet knjiga Starog Zaveta. Rodjen u Egiptu i odgajan na faraonovom dvoru, Mojsije se upoznao sa tajnim znanjem svestenika o proporcijama. Keopsova piramida bila mu je uzor za koriscenje numerologije u Petoknjizju. Broj glava Petoknjizja i broj njihovih stihova moze se dovesti u takve medjusobne odnose iz kojih se dobijaju brojevi Suncevog sistema i nosioca naslednih i bioloskih funkcija Coveka. Mojsijevo Petoknjizje cini pet knjiga.
Prva knjiga Mojsijeva koja se zove "Postanje" ima 50 glava. Druga knjiga Mojsijeva koja se zove "Izlazak" ima 40 glava. Treca knjiga Mojsijeva koja se zove "Levitska" ima 27 glava. Osnovni oblik matematicke proporcije je sa cetiri clana. Svedimo zato Mojsijevo Petoknjizje na oblik Cetvoroknjizja da bismo dobili kanonsku proporciju. To cemo uciniti tako sto cemo Cetvrtu i Petu knjigu Mojsijevu smatrati jednom knjigom. Cetvrta knjiga Mojsijeva koja se zove"Brojevi" ima 36 glava a Peta knjiga Mojsijeva koja se zove "Zakoni ponovljeni" ima 34 glave. U zbiru to je ukupno 70 glava i 1288 + 934 = 2222 stiha. U srednjem cetvrta Hibridna knjiga bi imala 35 glava i 1111 stihova.

Ukupan broj glava ovakvog Cetvoroknjizja bi bio
50 + 50 + 40 + 27 + 35 = 152 glave.
Podsetimo se afelnog rastojanja Zemlje od Sunca. Najvece rastojanje Zemlje od Sunca je 3. jula i iznosi 152 miliona kilometara.
Sada cemo potraziti vezu izmedju broja glava Mojsijevog Petoknjizja i perihelnog rastojanja Zemlje od Sunca. Oformicemo novo Cetvoroknjizje. Iz Mojsijevog Petoknjizja iskljucicemo u razmatranju Drugu knjigu koja se zove "Izlazak" i ima 40 glava. Ovakvo Mojsijevo Cetvoroknjizje koje cine prva, treca cetvrta i peta Mojsijeva knjiga ima ukupno
50 + 27 + 36 +34 = 147 glava
Kao sto znamo najmanje rastojanje Zemlje od Sunca (perihel) iznosi 147 miliona kilometara.

Brojevi Petoknjizja slede i mikrokosmicku strukturu, pre svega biolosku strukturu Coveka kao krune stvaralastva Tvorca.Glavni nosioci naslednih osobina i zivota coveka su sitne strukture hromozoma i gena. Hromozomi, kojih ima ukupno kod coveka 46, redukuju se za vreme zaceca na broj 23. Dvadeset dva je hromozoma autozoma koji nose nasledne osobine a 23 -ci je polni hromozom koji odredjuje pol deteta. Kombinacija XX je zenski a XY muski pol. Udvostrucen broj hromozoma normalnog coveka cini ukupan broj elemenata na Zemlji i u Kosmosu - 92. Gena kao druge materijalne nasledne strukture ljudskog bica ima 64.

Na osnovu prethodnog razmatranja standardne su knjige Petoknjizja: Prva knjiga Mojsijeva "Postanje" sa 1533 stiha i Treca Mojsijeva knjiga koja se zove "Levitska" sa 859 stihova, sto cini ukupno 2392 stiha. Analizirajmo dobijeni broj stihova - broj 2392. On se moze napisati kao (2 300 + 92) odnosno kao zbir stostrukog broja deobnih hromozoma i broja 92. Ne zaboravimo da je osnova Keopsove piramide 230 a broj upotrebljenih blokova 2 300 000. Broj stihova se moze napisati na vise zanimljivih nacina:
2 392 = 104 * 23
2 392 = 52 * 46
2 392= 26 * 92
2 392= 13 * 184
Broj 23 je osnovni broj coveka i njegove hromozomske prirode.
Da su pisci Starog i Novog Zaveta znali ono do cega je biologija par hiljada godina kasnije potvrdjuje i sledece razmatranje:
Ukupan broj glava Mojsijevog Petoknjizja je 187 glava. Ukupan broj glava 4 Jevandjelja Novog Zaveta Gospoda nasega Isusa Hrista je 89 glava. Ukupno to cini
187 + 89 = 276 glava
Dolazimo opet do broja coveka jer je
276 = 12 * 23

Zanimljivo je da prva knjiga Mojsijeva i Sveto Jevandjelje po Mateju imaju
50 + 28 = 78 glava
78 je broj deteta,u ezoteriji Tarot karti. To je ustvari polovina zbira broja Zemljinih elemenata i broja gena coveka
92 + 64 = 2 * 78
Osim toga druga knjiga Mojsijeva i Sveto Jevandjelje po Luki imaju
40 + 24 =64 glave
64 je gena coveka kao vrste i to je tajni broj covekove genske prirode.

Zakljucujemo da je Zemljina godisnja rotacija oko Sunca zajedno sa zakonitostima naslednih struktura coveka, posluzila kao uzor graditeljima Velike Piramide a kao poznavaocu tajne numerologije Egipcana i piscu Petoknjizja. Stari mudraci su njima znanim nacinima davno pre otkrica nauke, bili upoznati sa savremenim astronomskim i bioloskim zakonima . Ta svoja znanja iz astronomije, biologije i estetike sublimirali su, kao osnovne brojne parametre makrokosmosa i mikrokosmosa , u svoje materijalno i duhovno stvaralastvo. Stoga su njihove kreacije tako dugo putokaz covecanstvu i inspiracija mnogim generacijama tragaoca i stvaraoca.

Angkor Wat

Angkor Wat je najvažniji i najveći hramski kompleks kambodžanske regije Angkor u kojoj je do danas ponovo otkriveno više od 1000 hramova. Nalazi se oko 240 km sjeverno od Phnom Penha, glavnog grada Kambodže, i oko 20 km sjeverno od jezera Tonle Sap. Najvećim dijelom je sagrađen u vremenu od 1113. do 1150. u vrijeme vladavine kmerskog kralja Surjawarmana II. na prostoru od oko 2 km2 i najveća je vjerska građevina na svijetu.

Angkor znači grad, dok riječ Wat na jezicima Kmera i Tajlanđana znači hram.




Izgrađen je za vreme vladavine Kmera,koji su se smatrali božanskim vladarima i verovali u hinduistički sastav božanstava.Svaki je kralj gradio vlastiti hram,posvećen jednom božanstvu,s kojim se nakon smrti trebao sjediniti. Kralj Surjawarman II verovao je da će se nakon smrti sjediniti s bogom Višnuom,i zbog toga je njemu u čast početi graditi Angkor Wat kao svoj dinastički hram i grobnicu.



Gradnja tako ogromnog i skupog kompleksa svetišta pošla mu je za rukom nakon što se mudro dosetio izgraditi brojne sisteme navodnjavanja i vestackih jezera,što je omogućilo seljacima uzgoj i do tri žetve riže godišnje,a višak hrane donio je bogatstvo kraljevstvu koje je uz Kinu postalo najvažnija azijska sila.

Ceo kompleks i svaki pojedinačni hram su građeni kao mikroslika slike svemira.Tako je Angkor Wat okružen vodenim opkopom širokim 200 m i dugim 6 km koji simbolizuje praocean,a u hramovima na vrhovima terasa koje se penju i smanjuju nalazi se pet tornjeva,oblikovanih kao lotosovi cvetovi,koji simbolizuju planinu Mehru,dom bogova. Kompleks je premrežen kanalima koji su, između ostalog, služili radnicima za prijevoz splavima ogromnih kamenih blokova.

Neverovatna strpljivost i pažnja su uloženi u izgradnju.Angkor Wat je građen postavljanjem neobrađenih blokova peščenjaka koje su potom klesali kipari.Blokovi za gradnju bili su brušeni u posebnim brusionama,tako da su slagani jedan na drugi bez vidljivih međuprostora.

Angkor Wat je počeo propadati već u 13.veku zbog prelaska Kmera na budizam,čime su seljaci prestali verovati u božanske vladare i odbijali uzgajati hranu za njih u robovskim uslovima,te su hramovi počeli propadati,a kompleks zarastati u prašumu.Mnoge su hramove uništile i pljačke Sijamaca u 15.veku,tako da je do sredine 19.veka Angkor Wat pao u zaborav i bio nepoznat ostatku sveta.
Ponovno ga je otkrio francuski istraživač Herin Mouhout 1858.godine,našavši prvo jedan hram i zaključivši kako je veličanstveniji od svega što su Grčka i Rim ostavili iza sebe.Potom je otkrio i ceo kompleks,koji se polako počeo obnavljati,a danas je najjača turistička atrakcija Kambodže,koju godisnje poseti preko pola miliona turista.

PETRA

PETRA: kamene strukture urezane u kamenu

Petra,u doslovnom prevodu s latinskog ''stena'',je grad isklesan u peskovitoj steni još šest stotina godina pre Hrista.Osnovalo ga je arapsko nomadsko pleme Nabatejci,no njegova bogata istorija ga je predavala u ruke rimskim osvajačima,Krstasima,a onda ga je najednom sakrila od Evrope sve do devetnaestog veka.

Tek je 1812. Petra ponovno razotkrivena.Švajcarski je istraživač J. L. Burckhardt čuo o postojanju peščanog grada od lokalnih beduina,pa se zaputio na rubove pustinje Jordana i došao do ulaza u ovaj veličanstveni stari grad.

Najimpozantniji prizor u gradu je fasada Al Knazneha (Riznica),koja je uprizorena u mnoštvu holivudskih filmova. Isklesana je u ružičastom peščanom kamenu,visoka je 40,a široka 30 metara.Verovatno je sagrađena u 1.veku,što možemo zaključiti prema činjenici da struktura pokazuje visok uticaj rimske kulture.



Osim Al Knazneha,najznačajnije odrednice u gradu su Kraljevske grobnice,Ulica kolonada,Hramovi Dushara i Al-Uzza te Žrtvenik.Boja stena se proteže od bele i svetložute do jarkocrvene i tamnosmeđe.
Grad je okružen gotovo okomitim stenama što je predstavljalo prirodnu prepreku potencijalnim osvajačima. Obogatila se zahvaljujući bogatoj trgovini začinima i izvrsnoj trovačkoj lokaciji.

Grad je vrlo dugo funkcionisao isključivo na porezima prikupljenima od trgovaca.U doba kasne antike su u živu stenu usečene fasade grčkog i rimskog stila.U dvanaestom veku Krstasi su se utaborili u Petri,a nakon toga je to središte zaboravljenog nabatejskog carstva ostalo prepušteno samo lokalnom stanovništvu.

Jedno od najspektakularnijih odredišta Bliskog Istoka svoju popularnost donekle zahvaljuje i filmskom hitu Indiana Jones.Kad je Harrison Ford pronašao Sveti Gral unutar Riznice, oživeo je davni mit koji se već dugo vrteo oko ružičastog grada.

Do ulaza u ovaj stari grad se dolazi zavojitom stazom Al-Siq,smeštenom na dnu kanjona.
Prolaz kroz ovaj uzak i zavojit kanjon do danas ostaje nezaboravno iskustvo svakom turistu koji poseti Petru. Nadmoć geoloških aktivnosti koje su stvorile ovakvo delo je zaslužna za verovanje da je upravo ovde Mojsije udario o stenu da osigura vodu za svoj lutajući narod.

Khaznat al – Faroun,što znači Faraonova riznica,još je jedno izvorište priča ranih hrišćanskih redovnika.Ova govori o Faraonovu pokušaju da dostigne odbegle Jevreje.No,kad je dosegao lokaciju Petre,težina njegova blaga koje je celim putem nosio,počela je usporavati njegovu vojsku,pa je stvorena Riznica,a Faraonovo je blago smešteno pomoću magije u dekoraciju u obliku urne na njen vrh.I danas se vide tragovi beduinskih metaka koje su oni ispaljivali na urnu u nadi da će se Faraonovo blago stropoštati njima u naručje.

Istorija nam govori drugačiju priču.Riznica je grobnica koja najverovatnije pripada poznatom nabatejskom kralju Aretasu IV.koji je učinio čuda za izgradnju Petre. Unutrašnjost je ispunjena obrednim i zagrobnim ukrasima Nabatejaca, a ne impresivnim statuama Krstasa,kako je zabeleženo u filmu o Indiani Jonesu.

Možda ste čuli za Petru kao Izgubljeni grad,ili, Grad mrtvih. Za prvi su naziv zaslužni novodobni istraživači,no,grad nije bio uistinu izgubljen vekovima,kako se voli pričati. Arapski su istraživači i putnici uvek znali gde je,ali mu nisu pridavali toliko mistike koliko su to činili evropski pri otkrivanju novih svetova.

Grad mrtvih je naziv koji ga povezuje s pričom da je reč o golemom mauzoleju,gde se ne odvija život. Ovakvi su prikazi vidljivi u delima antičkih pisaca,a i to je daleko od istine.



Grad Petra ne samo da je bio živuć,nego je njegova funkcionalnost umnogome iznad njegova doba.Savršen vodovodni sustav koji crpi vodu udaljenu miljama i dan danas zapanjuje naucnike.I nije objašnjivo zašto bi grad mrtvih zahtevao impresivno javno pozoriste,kupališta,hramove,cisterne za kišnicu,obitavališta...

Jedno je sigurno.Impresivna pojava grada u steni nije ostavljala ravnodušnim nitii jednog njenog posetitelja.Ovaj jedinstveni svetski fenomen je ostavljao mnogo prostora raznim pričama i legendama svima onima koji ga naprosto nisu razumeli.Jer nikad nisu naišli ni na šta slično.

I, vjerujte, ako ikad budete u prilici posjetiti Petru, pokleknut ćete pred svim ovim pričama, povjerovati svakom beduinskom praznovjerju, jer taj veličanstven prizor odsječen od svijeta kilometrima pustinje ne propušta razumno shvaćanje kroz svoje kanjone. Jedan od njenih najčešćih gostiju je upravo neizmjerna ljudska mašta.

.Palmira(Sirija)

Ako postoji samo jedna stvar koju možete videti u Siriji,onda neka to svakako bude Palmira.To je relativno tiho mesto,gde nećete pokušavati da se probijete kroz mnogobrojne turiste,da biste uživali u prizoru. Palmira se nalazi, bukvalno rečeno,u "nedođiji",150 km zapadno od reke Orante i 200 km istočno od Eufrata.

U pitanju je oaza u Sirijskoj pustinji,severoistočno od Damaska,koja poseduje monumentalne ruševine velikog grada koji je nekada bio najznačajniji kulturni centar drevnog sveta.Od prvog do drugog veka,umetnost i arhitektura Palmire, koja je stajala na raskrsnici civilizacija, spojili su grčke i rimske tehnike sa lokalnom tradicijom i persijskim uticajima.

Ruševine Palmire datiraju iz drugog veka,mada je grad postao slavan za vreme Asiraca.Jedno vreme je bio grčka predstraža,a 217. je pripojena Rimu i postala centar neizmernog bogatstva. Najpoznatija ličnost grada je bila ambiciozna kraljica Zenobija,koja je tvrdila da vodi poreklo od Kleopatre,a koja je vladala Palmirom od 267, kada je njen suprug preminuo pod neobjašnjivim okolnostima.Kružile su glasine da je ubijen i da je i Zenobija umešana u taj zločin. Zenobija je,budući pohlepna, napala rimske snage,ali je pretrpela težak poraz 271. godine. Dve godine kasnije,Palmira je spaljena,a dokrajčio je zemljotres 1089. Nakon poraza u ratu protiv Rimljana,Palmira nikada nije povratila svoje pozicije. Tek u 18. veku vratila se iz potpunog zaborava,kada ju je "otkrilo" dvoje engleskih turista, zapanjivši svet svojim skicama iz te,tada daleke i neistražene oblasti.



Lokalitet je podeljen na četiri jasno razgraničene regije,koje je najbolje posetiti sledećim redosledom: rano ujutro - Veliku kolonadu (The Great Colonnade) i spomenike duž nje; na kraju jutra - Muzej;u rano popodne - veličanstveni hram boga Bela;krajem popodneva - grobnice, i ako vam preostane još energije (pošto sam lokalitet ima površinu od šest kvadratnih kilometara) - arapski zamak. Pogled na Palmiru u smiraj dana je veličanstven.

Vekovi su ovaj grad bukvalno "obojili" ružičastom bojom.Njegovu značajnost i vrednost možete doživeti dok istražujete njegove kutke,koji su se nekada nalazili na samom putu karavana svile i mnogobrojnih putnika namernika.Nestvaran je osećaj šetati ulicama grada bremenitog istorijom.
Dioklecijan je vršio smotre i odlazio u pozorište koje je bilo adaptirano za borbe divljih životinja.Na nekom od ovih trgova Zenobija je pila kafu sa kardamonom koju je donela iz Etiopije.I vi mozete biti tu nakon tolikih vekova da udahnete tragove Palmirine slave i lepote.

Grad različitosti

Nju Delhi je dinamičan grad sa oko 15 miliona stalnih stanovnika, a kažu da u toku dana uđe još 5 miliona. To je grad različitosti: moderne vile okružene stražarima u kojima žive bogate porodice sa brojnom poslugom i kućerci ili, tačnije, stanovi u različitoj fazi raspadanja.

Tvrđava ili prestonica hindu kraljeva

Smešten između reke Jamune i krečnjačke hridi, grad zna za mnogobrojna osvajanja. Pretpostavlja se da je nastao u davna vremena (po legendi oko 1500. godine p.n.e. u vrema nastanka epa Mahabharate) služeći kao tvrđava ili kao prestonica hindu kraljeva još od 663. godine.



Hamajunov mauzolej

Krajem XII veka dolazi vreme muslimanskih vladara koji ruše hindu hramove i grade od tog materijala džamije. Kasnije dolaze ništa manje surovi Moguli, koji su izgradili grobnice, tvrđave i hramove i ostavili neizbrisiv trag u istoriji i kulturi ovog grada. Prelepi Hamajunov mauzolej je uvršten u riznicu svetske baštine i preteča je Tadž Mahala. U Delhiju inače ima preko 1.000 značajnih spomenika kulture.



Jama Masid – najveća džamija Istoka

Smešteni su uglavnom u centralnom i južnom delu grada. Gradom dominira velelepna Jama Masid – najveća džamija Istoka puna vernika i znatiželjnih turista (gde se čuva sandala i otisak stopala proroka Muhameda, kao i dlaka sa njegove brade).



Lotus Temple

Lotus Temple posvećen novoj bahai veri arhitektonsko čudo današnjice.



India Gate – spomenik neznanom junaku

India Gate je spomenik neznanom junaku, Jantar Mantar – stara opservatorija, Gandijeva kuća i njegov spomenik koji podseća na čuveni marš, muzej moderne umetnosti, stari zanati u trgovačkim kvartovima i zoo-vrt sa belim tigrovima su deo ponude ovog grada. U starom delu je lavirint uličica Čandi čauk sa pijacom začina, srebra i svakojakih proizvoda gde izgleda pazari ceo Delhi.

Hram BAPS Shri Swaminarayan Mandir jedno je od arhitektonskih čuda u Torontu i pravi je spomenik odanosti kanadskih Indijaca hinduizmu.
Podignut je bez pomoći kanadske vlade, a trošak izgradnje bio je 40 milijuna CAD. Svečano je otvoren 2007. godine.







Građevina je podignuta korištenjem istih metoda kao i povijesni indijski hramovi pa u konstrukciji nije upotrijebljen čelik čak ni u temeljima.
Na stvaranju hrama učestvovalo je 1800 kamenoklesara u 26 indijskih gradova i ručno isklesalo 24 151 komad kamena.
10 000 tona talijanskog mramora, turskog vapnenca, indijskog pješčanika i granita prevezeno je u Kanadu u 305 kontejnera pri čemu je najveći dio težio 5,6 tona, a najmanji 50 grama.
Za složiti dijelove i završiti objekat trebalo je 18 mjeseci, a 400 volontera dalo je svoj doprinos kroz milion sati rada.
Hram sačinjavaju dva dijela: Mandir i Haveli.







Mandir

Mandir je kao mramorna čipka s mnoštvom hinduističkih božanstava. U prizemlju je Neelkanth Mandapam u kojem se održavaju ‘Abhishek’ rituali.
Tu je i Muzej kulturne baštine Kanadjana indijskog porijekla koji pruža odličan uvid u indijsku kulturu.
Na katu je zona meditacije, prostor koji zahtijeva potpunu tišinu pod prekrasno isklesanim stropom među bogato ukrašenim stupovima, prijestoljima i škrinjama.

Haveli

Ulaz u dio zvan Haveli napravljen je kao trijem od burmanske tikovine u kojoj su izrebareni likovi pisaca, slikara i plesača kao dobrodošlica posjetiocima u tradicionalnoj indijskoj maniri. Unutrašnjost je jednako bogato rezbarena tikovina s cvjetovima lotosa, paunovima, slonovima itd.
Središnji dio koristi se za održavanje prezentacija o gradnji i otvorenju hrama, za predavanja o indijskoj duhovnoj baštini i tradicionalnim običajima ili jednostavno kao odmorište posjetiocima.
U Haveli-u je prostrana molitvena dvorana i prodavaonica suvenira.

Vabilonska kula...
Jedno od 7 svestskih čuda antike. Nezna se tačno kako je izgledala, slikari pokušavaju dočarati njen oblik. Jedna od vizija je i ova.




"Осим казне за први грех људског рода оличеног у Адаму и Еви, Свето писмо спомиње и другу казну за колективно сагрешење читавог човечанства, а управо - мешање језика, које је уследило у виду казне за изградњу вавилонске куле.

"Мешање језика", тј. стварање мноштва језика и култура, описује се у Светом писму управо као казна, као клетва Божја, аналогно клетви "рада у зноју лица", којом је својевремено човечанство кажњено кроз Адама. И једна и друга клетва изражене су у виду природног закона против којег је човечанство немоћно. Физиолошка природа човека и читавог света који га окружује установљена је тако да је долажење до хране повезано с улагањем физичког труда. Закони еволуције народа установљени су тако да неминовно изискују настанак и очување националних разлика у области језика и културе. Колико год машина човек изумевао како би умањио примену свога физичког рада, до потпуног укидања овог рада никада неће доћи. И колико год се људи трудили да се супротставе чињеници мноштва националних разила, ове ће разлике увек постојати. И више од тога, физички рад је толико повезан с нормалним функционисањем човековог организма, да је његово потпуно одсуство штететно за здравље, тако да су људи које не морају да улажу физички напор како би дошли до хлеба насушног принуђени да вештачки замењују сврсисходан ручни рад гимнастиком, спортом у циљу одржавања здравља. Управо је на исти начин и дијалекатско уситњавање језика и културе толико органски повезано са самом суштином друштвеног организма, да би покушај уништења националне разноликости довео до културног осиромашења и пропасти.

Сам по себи рад у чистом виду никада није пријатан. Пријатна бивају само осећања и расположења која га прате, спознавање своје снаге и спретности, интерес за непосредан резултат рада, такмичарско осећање, радовање скором одмору итд. Што је мање ових пратећих осећања и расположења, тиме се јасније испољава права природа рада као мучења. Познато је да тамо где рад треба претворити у казну настоје да га пре свега лише свега што би могло да га улепша и да од онога који ради скрију праву природу рада - робија је рад у чистом виду. У воду особите милости Бог дарује појединим људима физичку снагу или постизање успеха у раду. Али и ови Божји дарови улепшавају рад само у оном случају ако их онај који ради препознаје као дарове и радује им се, док сам пак рад остаје труд, тј. мучење.

Дакле, рад сам по себи представља увек мучење и закон неопходности рада остаје као вечна клетва, казна Божја за сагрешење човеково. Насупрот томе, закон дијалекатског дробљења и неизбежног мноштва националних култура сам по себи није повезан ни са каквим мучењем. Овак закон служи као препрека остварењу многих људских тежњи и "идеала", често изазива ратове, национално непријатељство, угњетавање појединих народа, али сам по себи у чистом виду није у вези с мучењем. И ова разлика између закона уситњавања и постојања мноштва националних култура и закона обавезности физичког рада у вези је с тим што је овај други просто казна човечанства за његов први грех, док закон уситњавања, по Библији, није толико казна колико одговор Бога на градњу вавилонске куле, божанска одлука која има за циљ да и у будућности предупреди покушаје аналогне грађењу вавилонске куле.

И без упуштања у питање историјске основе библијског предања о грађењу вавилонске куле, томе предању ипак треба признати дубоки унутарњи смисао. У том предању Свето писмо нам описује човечанство које говори једним језиком, тј. као лингивистички и културно потпуно јединородно. И показује како је ова јединствена, општечовечанска култура, лишена сваке индивидуалне, националне одлике, крајње једнострана: насупрот изузетном развоју науке и технике (на што указује сама могућност остварења такве замисли) налази се потпуна духовна обезличеност и морално дивљаштво. А услед ових својстава културе долази до прекомерног развоја самољубља и охолости, чије оваплоћење представља безбожна и, у исти мах, бесмислена замисао изградње вавилонске куле. Вавилонска кула - чудо технике, не само да је без религиозног садржаја, већ управо има антирелигиозни, светогрдни циљ. И Бог, у жељи да спречи остварење овакве замисли и да постави границе светогрдној разметљивости човечанства, меша језике, тј. за вечита времена установљује закон националног дробљења и мноштва националних језика и култура. У овом чину божанске промисли садржано је, с једне стране, признање да безбожна саморазметљива техника, јарко изражена у замисли изградње вавилонске куле, није случајна, него неизбежна и природна последица саме чињенице једнообразне, национално неиздиференциране општечовечанске културе, а, с друге стране, указивање на то да само национално ограничене културе могу да буду ослобођене духа таште људске охолости и да воде човечанство путевима који су угодни Богу."

Из књиге "Европа и човечанство" од Николаја Трубецкоја.

Dvorac "Neuschwanstein" bavarskog kralja Ludwiga II. Siroj djecjoj publici poznat i iz filmova Walta Disneya. Gradjen 18 godina. Dovrsen je samo jedan sprat u kojem je kralj proveo sve skupa 30-ak dana.











Venus Grotto je jedna od skuptura napravljena od strane Augusta Dirigl-a kompletno je zavrsena 1876 - 1877. Ovo je vestacki napravljena pecina, i kada se prodje kroz vrata pecine, nailazi se na neverovatan prizor u samoj pecini. Ludvig II koji je jos od detinjstva bio zaljubljenik u opere i muziku Wagner-a, oslikao je prizor iz njegove poznate opere "Tannhauser". Podzemna svetla menjaju boju, stvaraju se talasi, a promena svetla je bila osmsljena rotirajucim komadicima stakla u boji koji su se rotirali napajajuci se jednim od prvih generatora u istoriji. U pecini bi se kralj osamio i slusao kako mu sviraju Wagner-a.




Jedan je od najpoznatijih zamaka i romantičnih prizora na svetu i omiljeno turističko odredište. Građen je od 1869. do 1886. uglavnom u stilu nemačke romanike iz 13. veka, premda vrlo slobodno interpretirane. Pojedini detalji su preuzeti iz stvarnih zgrada, ali je zamak u celini originalna građevina.

Prostire se na površini od 5.935 m² na nadmorskoj visini od 965 m. Od planiranih 228 prostorija dovršeno je svega 15, a troškovi izgradnje zamka iznosili su u trenutku Ludvigove smrti neverovatnih 6.180.047 maraka. U neposrednoj blizini nalazi se i obližnji zamak Hoenšvangau.
Bavarski kralj Ludvig II
Ekcentričnom bavarskom kralju Ludvigu II pošlo je za rukom da, osam vekova sticano, državno i porodično bogatstvo dinastije Vitelsbah potroši za kratko vreme podižući svoj dvorac iz snova. Zbog njegove izgradnje koju je državu dovela do bankrostva, kralj je proglašen neuračunljivim. Paradoksalno, ovi dvorci dostojni svake bajke danas, kroz posete miliona turista, vraćaju državi njen ulog.
Ludvigov otac Maksimilijan II je u blizini današnjeg zamka Nojšvanštajn 1837. godine kao svoju letnju rezidenciju sagradio zamak Hoenšvangau i to u gotičkom stilu. U njemu je odrastao i mladi Ludvig gde se upoznao i s Rihardom Vagnerom (nem. Richard Wagner) čije su opere izrazito zainteresovale budućeg kralja. Na mestu Hoenšvangau nalazila se tvrđava Švanštajn čije je ime Ludvig II kasnije iskoristio za svoj novi zamak. Na mestu današnjeg Nojšvanštajna nalazile su se takođe ruševine predhodnog zamka koje su u potpunosti uklonjene pri izgradnji temelja novog zamka, građenog u stilu drevnih nemačkih vitezova. Zamak je trebalo da postane privatno mesto na kojem će u pozorišnim priredbama oživljavati heroji Vagnerovih muzičkih drama.
Zamak Vartburg poslužio je kao uzor za Nojšvanštajn

Početne skice zamka načinio je 1868. godine scenograf minhenskog dvorskog pozorišta Kristijan Jank koje je u arhitektonske nacrte pretvorio Eduard Ridel. a sa izgradnjom se započelo 1869. godine. Sama lokacija bila je veliki problem pri gradnji zamka, jer se nalazila na oko 200 metara iznad postojećeg puta na bezvodnoj hridi. Pronađen je izvor koji je preusmeren prema zamku u koji i danas uvire. Ridel je vodio radove sve do 1872. godine, a gradnju su do 1886. godine nastavila još dva arhitekta. Gradnja je obustavljena Ludvigovom smrću 1886. godine kada je većina zamka već bila završena, kao i dekoracije kraljevskih odaja, ali drugi su enterijeri ostali nedovršeni.
Pred kraj Drugog svetskog rata u zamku su dodate zalihe zlata Dojče rajhsbanke koje su poslednjih dana rata odvezene na do današnjih dana nepoznato mesto. Prema nekim teorijama potopljene su u obližnjem jezeru Alatsi, ali te pretpostavke nikada nisu dokazane. Po završetku rata Bavarski državni arhiv koristio je pojedine prostorije zamka za dodavnje arhivskih spisa, spašenih ih porušenog Minhena.

Zamak Nojšvanštajn je jedno od najpoznatijih nemačkih turističkih odredišta koje godišnje poseti oko 1,3 miliona turista. Uvršten je i na UNESKO-ovu listu Svetske kulturne baštine. Poslužio je i kao uzor za bajkoviti zamak u tematskim parkovima Diznilenda, kao i scenografija za brojne igrane filmove.







jos jedan od dvoraca Ludviga II













Ludvig je bio sanjar, voleo je samocu, cesto se nocu vozio sam saonicama kroz zavejane sume oko dvorca.

Jednom je rekao: "Ostacu vecita tajna i sebi i drugima..."

Dvorci Ludviga II

Могулски цар Аkбар Велики је саградио Фатехпур Сикри 1571. у почаст једног суфистичког свеца. Фатехпур Сикри је заједно са Агром представљао престолницу царства. У Агри су се налазили арсенал, део ризнице и друге резерве, које су чуване у Црвеној тврђави. У случају кризе двор, харем и ризница би се премештали у Црвену тврђаву у Агри која је била удаљена око 45 километара. Током тих година, када је Фатехпур Сикри био главни град десиле су се многе иновације у војној организацији и провинцијској администрацији.

Град је настао да би се задовољили креативни и естетски импулси Ахбара Великог, тако да се у граду налазе бројне палате, дворане и џамије. Многи садашњи индијски архитекти Фатехпур Сикри сматрају извором надахнућа. Сам нацрт града показује свесан напор да се произведу богати просторни ефекти орхганизацијом облика на отвореном простору.

Грађевине Фатехпур Сикрија показују синтезу различитих регионалних занатских школа од Гуџарата до Бенгала. То је зато јер су најбољи занатлије из целога царства суделовале у градњи. Виде се утицају хинду и џаину архитектуре заједно са исламским елементима. Грађевински материјал је углавном био црвени пешчаник. Неке од значајнијих зграда су:
Наубат кана -зграда бубњева, која је била близу улаза и одакле се најављивао значајан долазак
Диван-и-ам - дворана јавног пријема, која се налазила у многим могулским градовима, а служила је да се цар сретне са обичним народом
Диван-и-кас -дворана приватног пријема, а била је чувена по централном ступу
Буланд Дарваза -пролаз до џамије
Панч махал -палата на 5 спратова. У приземљу је 176 интересантно изрезбарених ступова
Гроб од Салим Хистија, белим мрамором украшен гроб у дворишту џамије







Poznata hala za audijencije kod kralja





Crvena tvrdjava u Agri

Ovaj most je jedan od najljepših i najprepoznatljivijih građevina u San Franciscu. Nadvisuje tzv. "Zlatna vrata" i povezuje grad sa sjevernim dijelom zaljeva. Mnogi su smatrali da je gradnja mosta na ovome mjestu nemoguća zbog maglovitog vremena, jakog vjetra koji doseže brzinu i do 120 km/h te jakih morskih struja. Most je ipak izgređen zaslugom projektanta Josepha Straussa te je u promet pušten 1937. godine i sve do 1964. godine bio je najduži viseći most na svijetu. Boja mosta je "Internacional Orange", a izabrana je zato što se dobro uklapa u okolni pejzaž. U njega je ugrađeno toliko žice da bi je mogli omotati oko Zemlje tri puta, a od betona koji je ugrađen u postolja stupova mogli bi sagraditi pločnik u širini od 1,5 m od New Yorka do San Francisca. Mostarina se naplaćuje 5$ i to samo kada ulazite u grad.

Hidroelektrana na rijeci Yangtze

Brane najveće svetske hidroelektrane "Tri gorgone" u Kini. Brana je visoka 185 metara i duga oko 2,3 kilometra. Hidroelektrana na rieci Yangtze, instalirane snage 18.000 megavata, trebala bi biti u potpunosti dovršena 2009. godine.

Gradnja hidroelektrane započeta je 1993. godine. Prema službenim podacima gradnja će koštati 25 milijardi dolara, dok druge procjene govore da je taj iznos nekoliko puta veći. Akumulacijsko jezero biti će dugo 660 km, a poplaviti će 1200 sela i gradova iz kojih je iseljeno preko milijun ljudi. Kineska vlada navodi kako će se ovim projektom izbjeći i poplave rijeke Yangtze u kojima su u prošlosti umirale stotine tisuća ljudi.

Budistički hram Borobudur...
Na otoku Java u Indoneziji nalazi se ovaj hram koji je od 1973 pod zaštitom UNESCO-a. Otkriven je u XIX stoljeću, a nastao je oko 800-te godine. Dužina mu je 123 metara, a ima pet kvadratnih i tri kružne terase, s visinom 34 metra. Fascinantno je koliko se skulptura, freski, reljefa i kipova nalazi na tom hramu.

Macu Pikcu je stari grad plemena Inka na 2.045 m nadmorske visine iznad reke Urumamba (Peru), nedaleko od Kuska. Otkriven 1911. godine . Kompleks se sastoji od ostataka stambenih cetvrti , palata, gradskih bedema, vodovodnog sistema i terasastih povrsina za gajenje poljoprivrednih kultura. Smatra se da je bio nastanjen od 1450. godine.

Sagradjen na granitnom masivu, u srcu lanca Anda i na 130 km od Kuska, Macu Pikcu je izuzetan primer umeca Inka graditelja u XV veku. Grad je smesten na gotovo nepristupacnom mestu, u neprijateljskom okruzenju.Na visini od dve hiljade i nešto više metara, iznad jednog granitnog vrha, okružen je uskom dolinom dubokom 500 m kojom teče bučna reka Urubamba. Ono je, kažu očevici, toliko usamljeno da se za njega nije znalo puna četiri veka. Strmi teren je ipak prekriven znalackim spletom ulica, stambenih cetvrti povezanih bezbrojnim stepenistima i zbijenom mrezom terasa koje se cesto nadvijaju nad provalije koje su Inkama obezbedjivale prirodnu odbranu.

Vise od dve stotine gradjevina podeljeno je u dve arhitektonske celine, sa obe stvari sredisnjeg trga: u gornjem gradu , ili Hananu, izgleda da je ziveo upravljacki sloj, dok su donjem gradu, Hurinu, zivele zanatlije i narod.
Grad je otkrio H. Bingam u veoma ocuvanom stanju; kasnije je restauriran i uredjen, tako da je postao jedno od najposecenijih turistickih mesta u Latinskoj Americi.

Giant's causeway

Bio je jednom jedan dzin. Njegovo ime bilo je Fionn mac Cumhaill i legenda kaze da je izgradio stepenice kako bi dosao do Skotske i pobedio svog neprijatelja. Neki kazu da je pokusavao da stigne do svoje dragane. U svakom slucaju, danas nam je kao nagrada ostalo jedno od najvecih svetskih cuda na svetu.
U prirodi se cesto moze sresti simetrija, kod latica cveca, kod sara na zivotinjskom krznu, na leptirovim krilima. Ali u slucaju Giant's causewayapriroda se pokazala kao izvrsan matematicar i dokazala svoju genijalnost. Stvorila je 40000 dzinovskih stubova od koji je najveci vidok oko 12 m, koji pomalo podsecaju na olovke zabijene vrhovim u zemlju, viseugaonih osnova, najcesce sestougaonih, ali ima i onih sa 3, 4, 5, 7, 8 stranica. Giant's causeway se nalazi oko 2 kilometra severno od irskog grada Bushmills . "Stepenice" se protezu od vrhova morskih grebena i nestaju pod vodom. causeway je sirok 180 m a zalazi cak 150 m duboko u more.
Iako ima jos nekoliko slicnih struktura u svetu, u Rusiji, Kaliforniji, Meksiku, na Siciliji, ipak nijedna od njih nije ovako savrsene simetrije. Od 1987. ovo je zasticena teritorija, jer, ovo je ujedno i staniste mnogih morskih ptica.

Nedovršeni san “Božjeg arhitekte”

U BARSELONI niko ne zna precizno gde počinje prestoni grad španske pokrajine Katalonije a gde završava Antonio Gaudi. Ono što je Mikelanđelo za Firencu, to je Gaudi za Barselonu. I više od toga, jer Gaudi je, za razliku od velikana renesansne Italije, gotovo ceo svoj život proveo među zidinama jednog grada, Barselone, koju je proslavio, uzvisio i zauvek poistovetio sa svojim jedinstvenim arhitektonskim građevinama.

Njegova arhitektura neprestano budi koloplet osećanja satkan od divljenja, strahopoštovanja i strasti. Takva je bila i filozofija življenja ovog neponovljivog umetnika koji je često govorio da svako umetničko delo mora da zavodi, a ako ne zavodi, izgubljeni su i delo i umetnost.

Zavodljivost Gaudijevih umetničkih darova Barseloni ne bledi, već predstavlja neprikosnoveni simbol ovog mediteranskog grada. Magična forma parka Guelj i čudesne katedrale čija gradnja je započela 1882, a po svemu sudeći neće biti završena pre 2026. godine, već decenijama izazivaju drhtavo uzbuđenje i vrtoglavicu.Sagrada familija je građena u tradicionalnom gotičkom stilu srednjovekovnih crkava, a ipak, po mnogo čemu, predstavlja originalni simbol arhitekture 20. veka.

Poslednje godine života Gaudi je proveo sam i svestan da nema vremena da završi svoje remek-delo. Kažu da je tog poslednjeg jutra, 7. jula 1926, kada ga je udario tramvaj, rekao nekom poznaniku, pokazujući na Sagradu familiju:



- Sveti Josif će je završiti sam.

Barselona, galerija slavnog Gaudija

Modernističko arhitektonsko nasljeđe najpoznatijeg majstora svog zanata Antonija Gaudija dalo je posebnu čar Barseloni. Rođen je u Remsu u Španiji 1852. godine u porodici zanatlija. Studije arhitekture upisao je sa 17 godina u Barseloni. Krajem 19. i početkom 20. vijeka stvorio je mnoga umjetnička djela koja će postati i ostati jedinstvena obilježja Barselone.

Upravo najreprezentativnija djela slavnog arhitekte privlače milione turista iz cijelog svijeta. Gaudijevo remek djelo i najposjećeniji objekat u Španiji je katedrala Sveta porodica koja je ostala nezavršena poslije njegove smrti i koja se još uvijek gradi.

Kompleks park Guelj je magično mjesto sa čije terase puca pogled na Barselonu. Krase ga čudesni mozaici, a bogat je i raznolikom zelenilom, cvijećem i drvećem. Na jednom od stepeništa u parku nalazi se zmaj čije su „krljušti” napravljene od obojenih pločica. Klupe u Guelju su jedinstvene, neobične i nekako, vesele. Genijalni Gaudi je od lomljenih pločica u boji pravio mozaike kojima je obložio čitave nizove klupa.

Kuća Mila, popularno nazvana „kamenolom” takođe je poznato djelo katalonskog arhitekte. Sagrađena je između 1906. i 1912. godine po narudžbini bračnog para Mila. Nalazi se u se u samom centru Barselone. Kuća ima malo ravnih linija i površina, a mnogo oblina i krivina. Kada se posmatra, stvara se utisak pustinjskih dina i morskih talasa. Kuća nije napravljana od cementa i maltera kako bi se moglo pretpostaviti već od tesanog kamena.

Cijela fasada je urađena u prirodnom kamenu osim krova koji je pokriven bijelim keramičkim pločicama što čini da djeluje kao planina pod snegom. Na krovu se nalaze dimnjaci koji izgledaju kao da su istisnuti iz tube. Kuća ima pet spratova, tavan ukrašen slomljenim lukovima i već pomenuti ravan krov. Ima dva velika dvorišta i nekoliko manjih.

Danas je kuća Mila vlasništvo jedne štedionice koja je nekoliko puta vršila konzervaciju i restauraciju. Otvorena je za javnost. Mogu se razgledati stanovi na četvrtom spratu, tavan i terasa na krovu. Na ostalim spratovima su kancelarije, ali i stanovi u kojima još žive stare katalonske porodice. Popularni „kamenolom” UNESKO je 1984. proglasio svjetskom baštinom.

Antonio Gaudi je čitav život posvetio umjetnosti arhiterkture. Umro je 1926. godine. Sahranjen je u porti svog remek djela, Svete porodice, a veličanstvenom pogrebu prisustvovalo je nekoliko hiljada njegovih sugrađana. Barselona je, praktično ostala vječna galerija slavnog katalonskog arhitekte.



Kuca Mila






Čudesni mozaici inspirisani prirodom krase većinu Gaudijevih zgrada, a najbolji primer je kompleks park Gvelj (Park Güell), magično mesto s čije terase puca pogled na Barselonu.

Antonio Gaudi, genije koji je bio ispred vremena u kome je ziveo

Sam samcit od otpada gradi katedralu

Španac Husto Galjego Martines (85) već 50 godina u jednom selu pokraj Madrida sam samcit gradi katedralu od odbačenog i recikliranog građevinskog materijala. Nijednom nije posustao u svom naumu, kao što je to učinio njegov pomagač koga je imao kratko.

- Ovo činim zbog vere. Sve što imam ulažem u ovo - kaže Husto koji nikada nije završio ni osnovnu školu, a za svoj projekat nema nikakve arhitektonske planove niti građevinsku dozvolu.






Husto Galjego Martines

Don Husto, kako ga zovu meštani, započeo je izgradnju svoje katedrale, za čije konstriusanje su mu pomogli nećaci, još daleke 1961. godine. Prethodno je u jednom manastiru počeo da se školuje da bude monah, ali je oboleo od tuberkuloze pa je morao da odustane.



Don Hustova katedrala u selu Mehorada del Kampo

Katedrala bi po završetku trebalo da izgleda kao mešavina crkve Svetog Petra u Vatikanu, raznih dvoraca i crkava u Madridu i američke Bele kuće.






U zadnje vreme sve vise ljudi dolazi da vidi to veliko delo jednog skromnog
starog, krhkog coveka, kome se sve vise dive. Samim tim pocinju da stizu
i skromni prilozi onih koji bi da bar tako pomognu.






Da se jos malo divimo coveku i njegovom delu!
A jos nesto interesantno, sto je privuklo paznju mnogih arhitekata,pa cak
i akademije u njujorku koja je uvrstila projekat Gallego medju svoje pocasne
clanove, je cinjenica da starac nije imao nikakvih planova, proracuna ni
nacrta, vec je sve radio iz svoje glave i po osecaju da bas tako treba.

KRIVA KULA U PIZI.



U italijanskom gradu Pizi, postoji najkrivlja građevina na svijetu, poznatija kao KRIVA KULA U PIZI.

Ova neobična zgrada, sagrađena od bijelog mermera i visoka 59 metara, predstavlja pravo čudo čovjekove graditeljske vještine. Kula je, kao što joj to samo ime kaže, pri vrhu nakrivljena preko 5 metara u odnosu na osnovu.

Kada je građena, niko nije znao da će se ona toliko nakriviti. Stručnjaci vjeruju da će se ipak jednog dana srušiti, jer Kriva kula u Pizi i dalje se krivi.

NAJPOSJEĆENIJA GRAĐEVINA






Ajfelov toranj, ili Ajfelova kula u Parizu sigurno je najposjećenija građevina i jedno od najvećih graditaljskih čuda.

Kulu je konstruisao francuski inžinjer Gistav Ajfel s namjerom da od toga načini najveći događaj svjetske izložbe 1889. godine.

Ajfelova kula izgrađena je od lijepih i vitkih stubovasa rešetkastim gvožđem i visoka je 320 metara.

Sa vrha kule, do koga se stiže liftom ili spiralnom stepenicama, pruža se panorama čitavog Pariza, jednog od najljepših gradova svijeta.

HSB Turning Torso



HSB Turning Torso (vrteći torzo) je neboder u Malmeu, Švedska, na suprotnoj strani Kopenhagena. Dizajnirao ga je Santiago Calatrava a službeno je otvoren 27. augusta 2005. Po završetku građevine, "Turning torso" je bio najviša zgrada u Skandinaviji, a drugi po veličini kondominijum u Evropi.

Zgrada je visoka 190 metara i ima 54 sprata. Dizajn je baziran po skulpturi Santiaga Calatrave koja se zove "Twisting Torso" (uvijajući torzo).

Jedan od razloga gradnje ovog nebodera je bila ponovna uspostava prepoznatljivog "skyline" urbanog pejzaža grada Malmea, jer je 2002. uklonjen "Kockumskranen" (Kokumska dizalica), koja se nalazila manje od jednog kilometra udaljena od današnjeg nebodera. Lokalni političari su smatrali da je vrlo važno da građani imaju simbol grada Malmea - a što je bio "Kockumskranen", koja je bila ogromna dizalica korištena za gradnju brodova.

Turning Torso mnogi smatraju kao spomenik novog, internacionaliziranog Malmea.

HOTEL BURJ AL ARAB.







Poznati hotel u Dubaju