Kako povećati imunitet?

Šta uzeti za povećanje imuniteta?

Pod rastućom pretnjom širenja virusa izazivača gripa i prehlada, možda ste razmišljali šta bi moglo da vam pomogne u jačanju imuniteta. Ovih dana to je i najčešće postavljano pitanje u apotekama. Možda već uzimate neke multivitamine, šumeći vitamin C, propolis u kapima ili ehinaceu u kapsulama? U svakom slučaju želite da ojačate svoj imunitet i pripremite se za epidemiju gripa koju stalno najavljuju u medijima. Naročito se bojite za decu, jer znate da su oni posebno osetljivi pošto još nemaju izgrađen imunitet. Detetu dajete multivitaminski sirup ili kombinaciju propolisa, ehinacee, vitamina C i cinka, Todoxin ili nešto slično? I pitate se da li je to dovoljno i kako još možete povećati imunitet?
Šta dati deci za povećanje imuniteta?

I u školama i vrtićima se ovih dana apeluje da deca pojačaju imunitet. Savetuje se upotreba multivitaminskih sirupa, propolisa , omega 3, ehinecee , matičnog mleča... Neke revnosne mame već duže vreme pripremaju svoje dete za sezonu prehlada i gripa.
Da li je dovoljno da dete uzima multivitamine?

Multivitamini su korisni kod nedostatka vitamina u ishrani. Uglavnom ih daju deci kao neku vrstu osiguranja, tj. ako slučajno nisu dobili dovoljno vitamina iz šargarepe, spanaća... ili baš ne vole da jedu voće i povrće, da to dobiju iz multivitaminskog sirupa. Pri tome se često zaboravi važnost minerala, posebno cinka za imunitet. Kompleksi multivitamina i multiminerala dakle, treba da obezbede organizmu ono što mu eventualno nedostaje. Kod pravilne, kombinovane ishrane organizam dobija dovoljno hranljivih materija iz hrane. A pošto to često nije slučaj usled brzog tempa života, onda se multivitamini i multiminerali prizivaju u pomoć, jer na kraju krajeva bolje da organizam dobije vitamine i minerale i iz sirupa, nego nikako.
Koji vitamin C je najbolji?

Vitamin C je jedno od najpoznatijih sredstava za borbu protiv prehlade i gripa. Dnevne potrebe za vitaminom C kreću se od 30mg za decu, do 60mg za odrasle. Ipak, u bolesti organizmu treba mnogo više antioksidativnog potencijala da popravi ćelije koje virusi oštete. Pa se koristi u mnogo većim dozama 500-1000mg i po 2-3 puta dnevno (neki stručnjaci su preporučivali i višestruko veće doze). Vitamin C "protrči" kroz organizam i brzo se izluči, a usvoji se samo jedan deo kod upotrebe mega doza. Preparati sa postepenim oslobađanjem vitamina C omogućuju da organizam bolje upotrebi ovaj vitamin.
Kolike su dnevne potrebe organizma za cinkom?

Dnevne potrebe organizma za cinkom su za decu do 1. godine 4mg, od 1.-3. godine 5 mg, 4.-10. godine 7mg, od 11.-14. godine 9 mg. Za odrasle: žene 7mg, muškarci 9,5mg. Naravno sve ove vrednosti treba uzeti okvirno, jer svaki organizam ima specifične potrebe usled različite uhranjenosti, postojećih rezervi u organizmu, prisutnih oboljenja... Trudnice i dojilje imaju povećane potrebe za cinkom.
Da li samo pčelari imaju pravi propolis i matični mleč, kao što imaju najbolji med?

Pčelari bi trebalo da imaju najkvalitetniji i najmanje razblaženi propolis, ali i komercijalni proizvođači propolisa vode računa o kvalitetu svojih proizvoda. Pastile, tablete, kapi propolisa prisutne na tržištu su se pokazale kao efikasne.
Da li ehinaceu vredi uzimati i ako je počela gripa ili prehlada?

Ehinacea deluje i antibakterijski, antivirusno, protivupalno, pa deluje i ako je počela prehlada ili grip. Kod razvijenih simptoma bolesti se koristi u udarnim dozama. Sprej za grlo sa ehinaceom uništava viruse i bakterije u grlu, a sirup, kapi ili kapsule ehinacee se koriste za povećanje odbrambenih sposobnosti organizma.
U kom obliku je ehinacea najdelotvornija?

Ehinacea je najefikasnija u vidu tečnih ekstrakata (sirupa i kapi), ali ako znate da nećete moći da pijete kapi 3 puta dnevno (što je vrlo teško ako radite, studirate, idete u školu), onda je bolje uzeti i kapsulu sa većom količinom ekstrakta, koja se pije jedanput dnevno.
Koliko dugo ehinacea traba da se uzima?

Ehinacea se uzima ne duže od 6-8 nedelja, ako se koristi u preventivne svrhe, pa se potom pravi pauza. Organizam se ipak ne može beskrajno stimuisati da pojačano stvara odbramene ćelije. Ako se bolest već javila, ehinacea može da se uzima i samo u toku gripa ili prehlade u udarnim dozama.
Da li je dobro da dete preventivno uzima ulje ajkuline jetre?

Ulje ajkuline jetre pokazuje jako imunostimulatorno dejstvo, jer sadrži alkilglicerole. Bebe po rođenju dobijaju alkilglicerole iz majčinog mleka, koji ih štite od bakterija i virusa, jer nemaju još razvijen sopstveni imunitet. Smatra se da su ove komponente, alkilgliceroli, odgovorni za povećanje broja odbrambenih ćelija.

Izvor

Kako da ojačate imunitet svog deteta?

Mnoga deca do 8. godine pate od respiratornih infekcija, koje se često ponavljaju. Simptomi mogu da budu crveno grlo, otečeni krajnici, upala sinusa, kašalj, teškoće u disanju, pojačano stvaranje bronhijalnog sekreta...

Nažalost, mnoga od ove dece često dobijaju antibiotske terapije, koji nisu delotvorni protiv virusa, a posle dugotrajne ili česte upotrebe mogu da oslabe imuni sistem. Antibiotici deluju neko vreme, ali kada ponovo dođe u kontakt sa nekom bakterijom dete se ponovo razboljeva. Većina prehlada i gripa koje se javljaju tokom zime počinju kao virusne infekcije, a mogu da se iskomplikuju i bakterijskom infekcijom. U slučaju virusnih infekcija nema svrhe davati antibiotike, jer oni ne deluju na viruse već na bakterije. Kada se dete često razboljeva, a vi mu često dajete lekove, vremenom se osećate nemoćno, zbunjeno i samo strepite kada će sledeći put da se razboli.
Deca nemaju izgrađen imunitet

Kada se dete rodi deo imunih ćelija dobija od majke, a deo stiče sopstvenim “trudom” u kontaktu sa virusima i bakterijama. Svaki put kada mladi organizam dođe u kontakt sa nepoznatim virusima ili bakterijama, organizam se brani i obučava “specijalce” za borbu sa određenim napadačem (antitela). Svaki sledeći put kada organizam dođe u kontakt sa nekim napadačem, sa kojim se već upoznao, aktivira “specijalce” za tog napadača i obučava nove klase specijalaca. Mladi organizam mora da upoznaje bakterije i viruse iz svoje okoline i da razvija otpornost na njih, zato deca često budu bolesna. Škole, vrtići, obdaništa i druga mesta za kolektivni boravak dece su idealni za širenje virusa i bakterija, koji izazivaju bolesti.

Prirodnim lekovima može se osnažiti imuni sistem organizma i lakše izaći na kraj sa izazivačima bolesti. Ehinacea, propolis, cink, ulje ajkuline jetre i drugi imunostimulatori utiču na pojačano stvaranje odbrambenih ćelija. Na taj način organizam lakše savlada napadače ili manje podlegne bolesti (brže ozdravi).

Sirupi ehinacee za decu se daju preventivno nekoliko nedelja pred sezonu prehlade (4-6 nedelja), ne duže od 8 nedelja. Ehinacea se daje i ako se dete već razbolelo u visokim dnevnim dozama, jer deluje antibakterijski, antivirusno, protivupalno. Kod virusnih infekcija, povoljno dejstvo ehinacee se ispoljava u vidu povećanog stvaranja interferona, koji se bore protiv virusa. Ako dođe do razvoja bakterijske infekcije, dokazano je da ehinacea sprečava razvoj streptokoka (jedni od najčešćih uzročnika infekcija disajnih puteva), stafilokoka i gljivica. U Nemačkoj je ehinacea zvanično odobrena kao lek u terapiji prehlada i hroničnih infekcija respiratornog trakta, pa se od nedavno i u drugim zemljama EU i kod nas može registrovati kao lek. Postoji i u vidu spreja za grlo, jer ispoljava lokalno protivupalno i antivirusno dejstvo na sluznicu grla. Ne preporučuje se upotreba kod alergije na biljke iz familije glavočika i kod postojećih autoimunih oboljenja.

Ulje ajkuline jetre je takođe dobar imunostimulator. Pošto ovo ulje postoji u vidu kapsula, da biste ga dali detetu, iglom probušite kapsulu i njen sadržaj izmešajte sa hranom koju dete jede, pa neće ni primetiti da ga uzima. Ohrabrite svoje dete da jede ribu ili mu dajte riblje ulje, zbog sadržaja vitamina A , vitamina D i omega 3 masnih kiselina , na taj način i ako dođe do infekcija smanjuje se njihova jačina.

Pripremite sok od sveže ceđenog voća i povrća (jabuka, šargarepa...) ili učite dete da jede sveže voće. Spremite detetu za užinu u školu voće umesto brze hrane, a za početak odredite dane u nedelji kojima se jede voće. Na taj način dete će moći postepeno da razvija naviku da jede voće. Multivitamini se koriste samo kao dopuna ishrani, ali ne mogu biti zamena raznovrsnoj i pravilnoj ishrani. Sem toga u multivitaminima nema bioflavonoida (sem ako nisu prirodnog porekla) i drugih antioksidativnih materija, koje sprečavaju razvoj bolesti.

Beli luk je moćan i bezbedan antibiotik. Najbolje je uzimati svež, ali se koristi i kao: tinktura, kapsule... Ako dete ne voli beli luk, sveže glavice belog luka sitno iseckajte ili zdrobite i pomešajte sa sokom, salatama ili drugom hranom koju dete voli da jede. Posle 2-3 meseca ovakve ishrane, dete će biti zdravije i manje podložno bolestima.

Da bi se sprečile česte upale grla, naučite svoju decu da grgljaju. Grgljanje (ispiranje usta) nekoliko puta dnevno odstraniće bakterije iz grla. Dokazano je da grgljanje 3 puta dnenvo smanjuje pojavu respiratornih infekcija.

Preventivno jačanjem imuniteta deteta može se smanjiti učestalost pojave oboljenja grla i disajnih puteva, koja se lako prenose među decom u kolektivnim boravcima (vrtići, škole). Ako do pojave oboljenja i dođe, može se smanjiti dužina, intenzitet bolesti i prekomerna upotreba antibiotika.

Izvor

Kako povećati imunitet?

Imuni sistem štiti organizam od nastanka raznih bolesti i omogućava izgradnju prirodne odbrane od izazivača bolesti. Smanjenje stresa i redovna fizička aktivnost pomažu u jačanju imunog sistema, a najveći efekat ispoljava se unošenjem hrane koja može da zaštiti organizam od bolesti. Raznovrsna ishrana, koja uključuje obilje voća i povrća (vitamina i antioksidanasa), u najvećoj meri će doprineti efikasnosti imunog sistema.

Najveći neprijatelj imunog sistema u organizmu su slobodni radikali. Slobodni radikali oštećuju zdrave ćelije i dovode do mutacija, što za posledicu može imati ozbiljne bolesti kao što je kancer. Ipak, zaštitne materije iz hrane koje se nazivaju antioksidansi, mogu da zaustave slobodne radikale.
Antioksidansi

Jedan od najjačih antioksidanasa je vitamin C, koji stimuliše imuni sistem tako što smanjuje uticaj slobodnih radikala. Dijete u kojima je C vitamin zastupljen u velikoj meri su povezane sa smanjenim rizikom za razvoj kancera želuca, dojke, kolona i prostate. Citrusno voće, paprika, paradajz, kupus su dobri izvori vitamina C. Kod pušača je nivo vitamina C smanjen, jer se ovaj supstrat troši za sprečavanje oštećenja koja nastaju pod dejstvom štetnih materija iz duvanskog dima. Zato se pušačima preporučuje povećan unos voća i povrća bogatog vitaminom C.

Još jedan važan antioksidans je vitamin E, koji usporava simptome starenja i jača ćelije u organizmu, koje se bore protiv infekcija. Ljudi koji konzumiraju hranu bogatu vitaminom E ili uzimaju suplemente, imaju dodatno oružje protiv bakterija i virusa. Dobri izvori vitamina E su biljna ulja i hrana od celog zrna žita. Karotenoidi su antioksidansi koji pomažu u jačanju imuniteta, utičući na proizvodnju limfocita, a limfociti su važni za borbu protiv infekcija. Najbolji izvor karotenoida su crveno, žuto i narandžasto voće i povrće (šargarepa, paradajz, bundeva). Četiri važna beta-karotenoida su beta-karoten, likopen, lutein i zeaksantin, koji štite organizam od nastanka bolesti.

Imuni sistem dobija snagu i iz minerala, koji su neophodni za stvaranje ćelija u organizmu. Među njima najvažniji mineral za imunitet je cink, koji utiče na povećanje broja odbrambenih ćelija - limfocita. Cinkom su bogati seme bundeve, crveno meso, zrna žitarica, pšenične klice. Selen pomaže u povećanju broja antitela i stimuliše razvoj odbrambenih ćelija. Ipak, sa selenom ne treba preterivati, pa stalno uzimanje visokih doza suplemenata selena nije preporučljivo. Selen se nalazi u ribi, zrnu žitarica, orasima.
Da li ste znali da je ljudski organizam stalno izložen napadima?

Ovi napadi dolaze iz okoline. Naime, možemo pojesti kontaminiranu hranu ili udahnuti vazduh koji sadrži viruse, kroz oštećenu kožu mogu dospeti mikroorganizmi. U organizmu ćelije stare i mutiraju, a ovakve mutirane ćelije predstavljaju opasnost za zdravlje, pa ih imuni sistem uklanja. Dakle, šta je to što štiti naš organizam od mikroorganizama, bakterija, virusa, parazita, toksina?

Imamo imuni sistem - vojsku koju čine odbrambene ćelije i čiji je zadatak da brane organizam od napadača. Imuni sistem je zadužen za odbranu od izazivača bolesti i saniranje štenih efekata koje oni ostave na čovekov organizam. Nisu samo bakterije i virusi neprijatelji dobrog zdravlja, promenjene ćelije (mutirane) takođe predstavljaju opasnost za zdravlje, jer potencijalno iz njih se mogu razviti kancerogene promene. Uticaj štetnih hemikalija na organizam može biti poguban ukoliko ne postoji jak odbrambeni sistem.

Ljudski organizam je u stalnom kontaktu sa bakterijama, virusima, izložen zračenjima, hemikalijama, ako imuni sistem ne može da nadvlada napsnike dolazi do ispoljavanja bolesti. Imuni sistem je zadužen za odbranu organizma, a ukoliko nije u dobrom stanju može biti pobeđen virusima i bakterijama i tada nastaje bolest.
Zašto dolazi do pada imuniteta?

Česte infekcije, pušenje, nedostatak sna, nepravilna ishrana, dugotrajna upotreba antibiotika, stres, zagađena životna sredina, težak fizički i mentalni rad mogu oštetiti imunitet.

Ponekad imuni sistem ne prepozna na vreme uljeze i štetne materije ili nema dovoljno snage da se bori sa njima i tada dolazi do bolesti. Toksične materije akumulirane u vazduhu, vodi, biljkama - skoro u svemu što nas okružuje, slabi naše odbrambene sposobnosti, a oslabljen organizam teže podnosi ovakve uslove života.
Znaci oslabljenog imuniteta

Svako ima periode u kojima mu imunitet slabi. Često ignorišemo očigledne znake oslabljenog imuniteta, a to dovodi do razvoja bolesti koje su mnogo neprijatnije od sprovođenja preventivnih mera.
Stanite i poslušajte svoj organizam

Ako patite od čestih prehlada (više od 4-6 puta godišnje) ili verovatnije od obnavljanja hronične bolesti, npr. bronhitisa ili herpesa na usnama, i brzo se umarate - onda je već ovo znak za uzbunu. Alergijske bolesti se, takođe, smatraju oboljenjima imunog sistema. Ako želite da obezbedite dobro zdravlje onda je neophodno da izgradite jak imuni sistem. Da bi organizam bio u stanju da se izbori sa izazivačima bolesti neophodno je da mu obezbedimo adekvatne uslove, u vidu raznovrsne ishrane i urednih životnih navika (dovoljno sna, odmora, što manje stresa, nezloupotrebljavanje duvana i alkohola). U nedostatku vitamina i minerala često dolazi do slabljenja imuniteta. Vitamin C se smatra jednim od najvažnijih za prevenciju nastanka oboljenja i smanjenje oštećenja ćelija kada je bolest već nastupila.
Izvor