NATO putevi droge

НАТО путеви дроге
Пише: Небојша Вуковић
07 јун 2011



Од када је у Авганистан ушла америчка војска, производња опијума порасла је 44 пута! У једном делу света НАТО трупе „жмуре“ на промет наркотицима, док другде толеришу развој „наркоиндустрије“

Чудна је коинциденција да тамо где НАТО оперативно контролише територију, цветају производња и промет наркотицима. Косовски Албанци су се још осамдесетих година прочули као дилери дроге и тадашња СФРЈ имала је много муке у борби да пресече правце којима се дрога са Блиског истока и Турске пребацивала у Западну Европу. Данас, када је тзв. држава Косово „независна“, а НАТО обезбеђује њену физичку егзистенцију, продаји наркотика ништа не стоји на путу. Како наводи добар познавалац политичких прилика на Косову и Метохији, Милован Дрецун, „водећи терористи и злочинци су и главни криминалци – шефови криминалних група на Космету, али и политичари, односно функционери и команданти“.

Другим речима, скоро сваки високи функционер тзв. државе Косово, има своју криминалну банду која се, између осталог, бави и трговином наркотицима. Како исти аутор наглашава, профити албанских нарко-група су огромни, а од укупне количине дроге која стиже на светско тржиште, 65% прелази преко територије Косова, док се чак 90% хероина за европско тржиште прокријумчари преко тог простора. И све се то дешава под „будним оком“ НАТО трупа које толерантно гледају на овај „бизнис“.

НАРКО-НАТО-ПРОТЕКТОРАТИ

На супротном крају света, у Азији, једна друга држава и њени становници, „прославили“ су се као произвођачи опијата, пре свега хероина. Наравно, у питању је Авганистан. Према подацима ОУН, на Авганистан отпада око 93 процента укупне производње опијата у свету. Међутим, посебно запрепашћује чињеница да, пема писању листа Политика, „од тренутка када је у Авганистан ушла војска САД и НАТО-а, производња опијата је порасла 44 пута“! Дакле, у једном делу света, НАТО трупе „жмуре“ на промет наркотицима, док у другој области толеришу невероватну динамику „наркоиндустрије“. У вези овога, две су чињенице интересантне. Прва је везана за потрошаче дроге. Како је утврдио Виктор Иванов, руководилац руске Федералне службе за контролу трговине наркотицима, „2,5 милиона руских наркомана је зависно од авганистанског хероина“. Застрашујућа цифра за земљу од 142 милиона становника. У Србији, на 7,5 милиона становника (без Косова и Метохије) према подацима Института за јавно здравље Србије, процењује се да има између 70 и 100 хиљада зависника од дроге. И српско „тржиште“ се снабдева из Авганистана. Тако се дакле, на авганистанској игли, коју „брусе“ албански посредници, а надзиру НАТО снаге, налазе милиони Руса и десетине хиљада Срба (али и милиони осталих Европљана!).

Друга занимљива чињеница тиче се признавања тзв. независности Косова. До сада, ову квазидржаву признало је скоро 70 држава, а прва земља која је то учинила (веровали или не), управо је Авганистан. Портпарол авганистанског министарства спољних односа Султан Ахмед Бахин, својевремено је само кратко изјавио да Авганистан подржава одлуку народа и признаје независност Косова. Тако је један НАТО протекторат признао другог. „Произвођач“ је признао „велетрговца“. Једна нарко-структура је јавно подржала другу. Вероватно ће ове две „државе“ у будућности успоставити „блиске и чврсте односе“.



СПЕЦИЈАЛНИ РАТ НАРКОТИЦИМА

Производња, промет и профит од наркотика, имају вишеструке последице по Србију, али и по Русију. Производња и трговина дрогом обезбеђује огромну зараду реалним геополитичким противницима и Србије (албанском сепаратистичком покрету) и Русије (милитантним исламистичким структурама у Средњој Азији и у Чеченији). С друге стране, промет и уживање дроге, слаби свеукупну моћ обе словенско-православне државе. Наркомани иза себе не остављају потомство или га имају, али са знатним деформитетима и дефектима. Дакле, феномен раширене наркоманије директно „удара“ на демографски потенцијал једне државе. Уживаоци дроге су непоуздани војници, штавише, опасно је њима давати пушку у руке. Без испаљеног метка, само помоћу „игле“, многи младићи се већ унапред избацују из војничког строја. Тамо где је значајан број наркомана, веома је присутан криминал – разбојништва, убиства, проституција. Речју, наркоманија је мултидимензионалан (демографски, војно-стратегијски, безбедносни и социјални) проблем за сваку државу која се суочава са тим друштвеним злом.

Да ли би се учлањењем Србије у НАТО, обуздала трговина наркотицима, и самим тим, избио из руку косовских Албанаца велики новац, а истовремено умањила распрострањеност дроге у нашем друштву? Пример Русије је веома поучан. Пошто су САД 2001. године повеле рат против тероризма и започеле војну кампању у Авганистану, РФ је, од тада до данас, учинила западној алијанси многе услуге: отворила је ваздушни простор за транспорт НАТО трупа у Авганистан, преко њене територије превози се неопходан материјал, а руске обавештајне службе су поделиле многе информације са сродним западним институцијама. Русија је противницима Талибана доставила потребно оружје и опрему. И поред свега тога, САД и НАТО ни најмање се нису потрудили да спрече производњу хероина у Авганистану, која је попримила чудовишне размере (резерве чистог хероина у овој држави процењују се на скоро три хиљаде тона). А од тог хероина, како смо видели, овисни су милиони младих Руса. Запад не само да није ништа учинио да се смањи наркопродукција у Авганистану, већ се и активно опире сваком проблематизовању тог питања. На 52. седници Комисије ОУН за наркотичка средства, која је одржана марта 2010. године, предлогу руске делегације, да се у завршна документа укључе проблеми производње наркотика у Авганистану, жестоко су се супротставиле и исти блокирале делегације САД и низа земаља Европске Уније.

САМИ СВОЈИ ГРОБАРИ

Шта би онда по том питању могла да очекује Србија, ако би приступила НАТО-у? Највероватније ништа. Ако се једној Русији, која је учинила тако много уступака Алијанси, не излази у сусрет, тек Србија нема чему позитивном да се нада. Била би члан једне војно-политичке структуре, која очигледно штити активност (производњу и промет наркотицима) која је вишеструко штетна по домаћу популацију, а истовремено представља значајан извор прихода непријатељској страни (албански сепаратисти). Можда би наши војници и официри у саставу НАТО-а, морали исто као и њихове колеге са Запада, да се праве „слепи“ и толеришу продукцију и промет дрогама. Другим речима, Србија би постала део организације која „покрива“ делатност која јој директно чини штету. Сликовито речено, била би „сама свој гробар“. Када се води полемика о српском приступању НАТО-у, вредело би размислити и о том аспекту целог проблема.

Извор: Магазин "Видовдан"