Prva pomoc - Hipovolemijski šok

Hipovolemijski šok

Šok je klinički sindrom uzrokovan akutnom slabošću cirkulacije sa posledičnom nedovoljnošću tkivne perfuzije i metaboličke opskrbe tkiva. Sve vrste šoka se karakterišu neadekvatnom cirkulacijom na koju organizam odgovara serijom kompezatornih reakcija sa ciljem da održi cirkulatornu homeostazu vitalnih organa.

Kompezovani šok je rana faza. Oksigenacija vitalnih organa je zadovoljavajuća, ali je oksigenacija nevitalnih organa nedovoljna.

Dekompezovani šok - ukoliko se u kompezovanoj fazi ne preduzme lečenje ili je isto neefikasno, dolazi do hipoksemičnog oštećenja vitralnih organa sa tragičnim mortalitetom.

Tipovi šoka su:
hipovolemijski
kardiogeni
septički
distributivni
neurogeni
toksični šokni sindrom
anafilaktički šok

Uzrok nastanka
Posledica je smanjenje volumena krvi (aktivni gubitak 15-20% ukupnog volumena krvi) zbog:
obilnog intra i ekstrakorporalnog krvarenja (povrede, poremećaj koagulacije, GIT krvarenja, rupture, aneurizme)
gubitka plazme (opekotine)
gubitak velike količine ekstracelularne tečnosti (ECT) (povraćanje, uporne dijareje-prolivi, dehidratacije)
Klinička slika
U početnoj reverzibilnoj fazi šoka postoji tahikardija (ubrzan rad srca), tahipneja (ubrzano disanje), hipotenzija (snižen krvni pritisak), acidoza i oligurija (smanjeno izlučivanje mokraće). Ekstremiteti su hladni, psihičko stanje pacijenta je promenjeno. Minutni srčani volumen je smanjen, sistemska vaskularna rezistencija je povišena.

Pri neadekvatnom lečenju nastaje ireverzibilan šok sa hipoksijom, acidozom i anurijom. Pacijent je nemiran, uplašen, razdražljiv, disanje je površno, pritisak pada. Predstavlja jedno od najurgentnijih stanja u medicini. Počinje bledilom, hladnim i lepljivim znojem, jedva opipljivim i ubrzanim pulsom, padom krvnog pritiska ili potpunim gubitkom pritiska, nepravilnim disanjem (smjenjuje se površno i duboko disanje), prestaje lučenje mokraće, krvotok se usporava, krv počinje da se zgrušava, mozak i srce ne dobijaju dovoljno kiseonika.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, pregleda, EKG-a, ehokardiografije, hemodinamske evaulacije.
Lečenje
Lečenje šoka treba započeti što ranije, u kompenzovanoj fazi da bi se popravila perfuzija vitalnih organa.
Bolesnika treba smestiti u horizontalni položaj, prema prilici zaustaviti vidljivo krvarenje, održati disanje i prohodnost disajnih puteva, po potrebi intubirati bolesnika i dati kiseonik. Uspostavlja se venski put, koriguje hipotenzija, hipovolemija i acidoza, poželjno je postaviti centralni venski kateter. Ukoliko se primenjenom količinom tečnosti ne postigne odgovarajući efekat treba primeniti albumine. Korekcija acidoze sprovodi se sa natrijum bikarbonatom. Primenjuju se vazoaktivni lekovi (dopamina, dobutamin, adrenalin). U kasnijoj fazi šoka indikovana je primena lekova koji rasterećuju miokard (natrijum nitroprusid). Zatim se leči primarni uzrok šoka.

Izvor