Prva pomoc - Anafilaktički šok

Anafilaktički šok

Teško je izdvojiti čoveka koji tokom svog života nije imao bar neke alergijske tegobe, ali su one u najvećem broju slučajeva bile izuzetno blage i kratkotrajne. Međutim mali broj osoba izrazito sklonih alergijama su doživele po život opasnu reakciju poznatu kao anafilaksija. Anafilaksija je izuzetno retka pojava ali je nešto češće prisutna u ljudi koji boluju od astme, ekcema, polenske kijavice itd....

Koji su simptomi?
Simptomi anafilakse se pojavljuju naglo, nakon svega nekoliko sekundi ili minuta, nakon izlaganja alergenu (substancija koja izaziva alergijsku reakciju). Ponekad se pojavljuje nakon 2 do 4 časa, a izuzetno retko i posle 12 časova nakon izlaganja supstanci koja je izaziva. Bolesnik oseća oticanje, svrab ili primećuje osip po koži. Neki ljudi počinju da otežano dišu, da se guše ili postaju nesigurni. Ponekad se oseća strah od bliske smrti. Izvesna grupa ljudi primećuje grčeve u trbuhu, mučninu ili proliv. Izvesni ljudi gube i svest.
Šta izaziva anafilaksiju?
Mnogo stvari može uzrkovati ovakvu reakciju. Među najčešće uzroke spadaju:
Lekovi i to pre svega antibiotici –penicilin, aspirin i mnogi lekovi protiv bolova, zatim kontrastna sredstva za snimanja u radiologiji.
Hrana prvenstveno riblji proizvodi, školjke zatim orasi, kikiriki jaja i voće.
Ujed insekata naročito osa, pčela i stršljena
Guma odnosno latex koji se nalazi u hiruškim rukavicama ili rukavicama u domaćinstvu
Kod koga je rizik za pojavu anafilaksije najveći?
Svako ko je već jednom preživeo anafilaktički šok je potencijalni kandidat da mu se takva reakcija ponovi. Osobe alergične na hranu (naročito na školjke, kikiriki i orahe) i astmatičari su sa povećanim rizikom za pojavu po život opasne anafilaksije. Ove osobe su posebno ugrožene jer je poznato da nemaju svakodnevnu potrebu da uzimaju anti-alergijske lekove i često ne prepoznaju najranije simptome.
Koje su karakteristike anafilaktičke reakcije?
Alergijska reakcija počinje na mestu kontakta organizma sa uzročnikom-alergenom. Tako hrana koja je alergen izaziva peckanje, svrab ili metalni ukus u ustima kao i otok usana, jezika i ždrela. Ukoliko je reč o ujedu insekta, pojavljuje se svrab i otok na mestu ujeda. Generalizovana reakcija se može razvijati kao osip i crvenilo sa urtikama po celom telu koje svrbe. Lice i meka tkiva otiču, a disanje postaje otežano. Moguće je povraćanje, grčevi u stomaku, dijareja. Osoba postaje uznemirena, zvuci koje čuje dobijaju metalni prizvuk i oseća kao da tone. Njen krvni pritisak počinje da pada. U tom momentu žrtva kolabira i gubi svest. Ovi simptomi se javljaju već nakon 5-15 minuta od konatakta sa alergenom, ali i nakon 2 sata. Razvoj i produbljivanje tegoba se može razvijati i satima nakon početka. Pojedine osobe nakon blage početne reakcije osete spontano poboljšanje, ali se nakon 3-4 časa tegobe ponovo jave. Ovo se zove bifazična reakcija.
Kako sprečiti pojavu anafilaktične reakcije?
Ukoliko ste nekada imali ovakvu reakciju ili alergiju uopšte obavezno to napomenite svom lekaru ili stomatologu. Ukoliko znate i na šte se bili alergični to je informacija od velikog značaja. Izbegavajte obradu ili konzumiranje hrane koja vam izaziva alergiju. Čak i male količine ovih supstanci mogu uzrokovati probleme. Uvek pročitajte sadržaj na pakovanju hrane koju kupujete. Insistirajte da vam se u zdravstvenu knjižicu upiše podatak o alergiji Konsultujte se sa svojim lekarom o rizicima za alergiju prema suspstancama koje su slične ili srodne onoj koja kod vas izaziva alergiju. Potrudite se da vaši najbliži ukućani i prijatelji znaju na šta ste alergični i da znaju gde su smešteni lekovi u kući ili na poslu koje treba da vam daju i šta treba da rade tom prilikom. Ne zaboravite da uvek sa sobom nostite neki od takvih lekova kome nije prošao rok. O lekovima koji bi vam koristili preporučujemo da se posavetujete sa vašim lekarom.
Šta preduzeti u slučaju reakcije?
Anafilaksija se mora urgentno lečiti jer se respiratorne tegobe i šok razvijaju veoma brzo. Ukoliko osoba primećuje poremećaj svesti, nestabilnost, pritisak pada, ono što se može uraditi na ulici, u restoranu ili bilo gde van bolnice je postaviti obolelog u ležeći položaj, podići mu donje ekstremitete iznad nivoa glave kako bi se poboljšalo vraćanje krvi u srce. To će za trenutak usporiti pad pritiska. Takvim pacijentima treba glavu okrenuti u stranu i što pre pozvati hitnu pomoć-ali napomenuti da mislite da je osoba možda sa znacima anafilaksije. Ukoliko je osoba bez svesti, treba proveriti da li su usta i nos prohodni i ukoliko nisu izvaditi strana tela (veštačke vilice, zalogaje hrane itd...) Nakon toga ih stavit na bok sa glavom takođe okrenutom u stranu. Izuzetak čine osobe koje su svesne i imaju jak osećaj gušenja. Njima treba pomoći da sede. U najvećem broju slučajeva dalje lečenje može obaviti samo stručna ekipa koja dalje daje adrenalin, pronalazi i stavlja iglu u venu i transportuje obolelog do bolnice.

Izvor