Poslednja cigareta - lako je postati nepusac

Poglavlje 20 - Te zle, crne senke
Još jedna radost ostavljanja ove biljke je oslobađanje onih zlih crnih senki u pozadini naših mozgova.

Svi pušači znaju da su budale i ignorišu loše efekte pušenja. Većinu vremena pušenje je za nas automatska stvar, ali crne senke su uvek šćućurene u našoj podsvesti, odmah ispod površine.

Prednosti pri ostavljanju cigareta su divne. Nekih sam bio svestan za vreme pušačkog života, kao što su rizici po zdravlje, trošenje novca i prosta činjenica da je glupost biti pušač. Međutim, moj strah je bio takav; ja sam toliko bio opsednut d abi odoleo svim iskušenjima od onih ljudi koji čine dobro i žele dobro, ili bilo kog drugog ko bi pokušao da me odgovori od pušenja, da su sva moja mašta i energija bile usmerene na pronalaženje bilo kakvog mlitavog izgovora koji će mi dozvoliti da nastavim da pušim.

Za neverovati, najgenijalnije ideje su mi padale na pamet kad asam pokušavao da prestanem. Bile su naravno inspirisane strahom i bedom kroz koje sam prolazio dok sam pokušavao da prestanem uz pomoć moći volje. Nije bilo šanse da vidim stvari sa aspekta zdravlja ili novca. Ali sada kad asam slobodan zapanjuje me kako sam uspešno blokirao mozak za još važnije dobiti od prestanka pušenja. Već sam pomenuo prosto ropstvo - provodimo pola svog života u trenutcima kada nam je dozvoljeno da pušimo, radimo to automatski i piželjkujemo da nikada nismo ni propušili, a drugu polovinu provodimo osećajući se jadno zato što nam društvo ne dozvoljava da pušimo. U prethodnom poglavlju sam pričao o tome kako je neverovatno ponovo imati energije. Ali za mene najveće bogatstvo nije bilo u ideji zdravlja, novca, ili kraju robovanja, nego otklanjanje tih zlih senki, otklanjanje osećaja da me preziru i sa stalnim izvinjavanjima nepušačima, i najviše od svega mogućnost da poštujem sebe.

Većina pušača nema slabu volju, kako se to obično misli u društvu. U svim drugim aspektima svog života ja sam bio taj koji je držao stvari pod kontrolom. Prezirao sam sebe što sam zavistan od te biljke za koju sam znao da mi uništava život. Ne mogu vam opisati čistu sreću od osećaja kad se otklone te zle crne senke, zavisnost i samopreziranje. Ne mogu vam opisati kako je lepo biti u stanju gledati druge pušače, bilo da su oni maldi, stari, da povremeno puše ili su teški pušači, ne sa osećajem zavisti, već sa osećajem sažaljenja za njih i osećajem uzdignutosti što vi više niste rob te odvratne biljke.

Poslednja dva poglavlja su se bavila važnim prednostima života kao nepušača. Smatram da je neophodno da se napravi balans, pa sledeće poglavlje nabraja prednosti pušača.

Poglavlje 19 - Opušta me i pruža mi samopouzdanje
Ovo je najgora varka u pušenju, i po meni se izjednačava sa završetkom ropstva, što je najveća dobit kad aprestanete - da više ne morate da idete kroz život sa osećajem nesigurnosti od koga pate pušači.

Pušačima je veom teško da shvate da cigareta u stvari stvara onaj osećaj nesigurnosti koji imate kad uveče izađete u grad i ostanete bez cigareta. Nepušači ne pate od tog osećaja. Duvan uzrokuje taj osećaj.

Postao sam svestan prednosti prestanka pušenja mesecima kasnije, što je bio rezultat konsultacija sa drugim pušačima.

25 godina sam odbijao da idem na pregled. Kada sam uzimao osiguranje, insistirao sam na "bez lekarskog pregleda" i plaćao skuplje zbog toga. Mrzeo sam da posećujem bolnice, doktore i zubare. Nisam mogao da se suočim sa činjenicom starenja, penzije i tome slično.

Nijednu od ovih stvari nisam povezivao sa svojom "navikom" pušenja, već je skidanje sa nikotina bilo kao buđenje iz lošeg sna. Danas se radujem svakom novom danu. Naravno, dešavaju mi se loše stvari, i ja sam podložan normalnom stresu, ali divno je imati samopouzdanja, da se sa tim izborim, a višak zdravlja, energije i samopouzdanja čine dobre trenutke još boljim.

Poglavlje 18 - Energija
Većina pušača je svesna uticaja ovog progresivnog prcesa u kom ostavljamo pluća bez kiseonika. Međutim, većina ih nije svesna koliko nikotin utiče na polju energije.

Jedna od caka kod zamke sa pušenjem je ta što se uticaj na fizičkom i mentalnom nivou dešava tako postepeno, u tako malim procentima da mi toga nismo svesni i smatramo to normalnim.

To je veoma slično navikama loše ishrane. Stomačić se stavara postepeno i to nije alarmantno. gledamo ljude koji su strahovito gojazni i pitamo se kako su mogli sebi da dozvole da se dovedu u takvo stanje.

Zamislimo da se to desi preko noći. Odete u krevet sa 70kg, u dobroj formi, zategnutih mišića i bez trunke sala. Ujutru se probudite sa 90kg, debeli, sa salom i stomačićem. Umesto da se probudite puni energije i potpuno odmorni, vi se budite osećajući se jadno, letargično i jadva možete da otvorite oči. Bićete uspaničeni, pitajući se kakvu ste to strašnu bolest zakačili preko noći. A bolest je ista. Činjenica što vam je trbalo 20 godina da postanete takvi je nevažna.

Tako je i sa pušenjem. Kada bih sada mogao da vas prebacim u vaše telo i stavim u stanje uma u kakvom ste bili kad biste na samo tri nedelje prestali da pušite, to je sve što bi bilo potrebno da vas ubedim da prestanete. Pomislili biste: "Zar ću se stvarno osećati tako dobro?" Ili, ono što je suštinski, pitali biste se: "Zar sam zaiste tako nisko pao?" Naglašavam da pri tom ne mislim da ćete se samo osećati zdravije i da ćete imati više energije, nego da ćete biti sigurniji i moći bolje da se koncentrišete.

Dok sam bio tinejdžer, jurcao sam nekud stalno samo zato jer je to bilo zabavno. A u trajanju od tridesetak godina bio sam konstantno umoran i letargičan. Borio sam se da se probudim ujutru u 9 sati. Posle večernjeg obroka ležao bih na kauču, gledao TV i zadremao posle samo pet minuta. Zato što se moj otac tako isto ponašao, ja sam mislio da je to normalno ponašanje. Mislio sam da za korišćenje energije ekskluzivno pravo imaju samo tinejdžeri i deca, a da starost počinje u ranim dvadesetim.

Ubrzo pošto sam ugasio svoju poslednju cigaretu, mogao sam da odahnem jer su nestali zakrčenje arterija i kašljanje, a od tada nisam imao napad astme ni bronhitisa. Međutim nešto zaista divno i neočekivano se desilo. Počeo sam da se budim u sedam ujutru, sa osećajem da sam se potpuno odmorio i da sam pun energije, sa željom da vežbam, džogiram i plivam. U 48-oj nisam mogao da potrčim ni jedan korak. Moje sportske aktivnosti su bile kuglanje, koje smatram rekreacijom za stare, i golf, za koji sam koristio malo vozilo. U 64-oj ja džogiram dva-tri kilometra dnevno, a kada se osećate fizički i mentalno jaki, divan je osećaj biti živ.

Problem je u tome što je vraćanje vaše fizičke i mentalne snage kad prestanete takođe postepen. Ne ide to baš toliko sporo, ali ako prolazite kroz traumu prestanka pušenja korišćenjem moći volje, sve ono što možete da dobijete na polju zdravlja ili novca biće zanemareno depresijom kroz koju ćete prolaziti.

Nažalost, ne mogu da vas prebacim istog trenutka u vaše telo i um za tri nedelje unapred. Ali vi možete! Vi instiktivno znate da je ono što vam ja govorim tačno. Sve što vam je potrebno je: MAŠTA!

"Mislila sam da ne mogu da izdržim jedan dan bez cigarete. A sada ... ne mogu da verujem da sam toliko dugo bila pušač i da sam živela u tolikom strahu od nedostatka cigareta." Beverli Dž.

Poglavlje 17 - Zdravlje
Mozak je pušačima najviše ispran, kada je reč o zdravlju. Oni misle da su svesni rizika po zdravlje. Nisu.

Čak i u mom slučaju, dok sam očekivao da mi glava eksplodira, i iskreno verovao da ću biti u stanju da se suočim sa posledicama, i dalje sam sebe zavaravao.

U tim danima, da mi se desilo da sam izvadio cigaretu iz pakle i da se zatim upalilo crveno svetlo, iza koga se čuje glas upozorenja koji kaže: "OK, Alene, to ti je zadnja! Sva sreća upozoren si, i to je to. Do sad asi nekako pregurao, ali ako popušiš još jednu cigaretu tvoja će glava eksplodirati." Šta mislite - da li bih zapalio tu cigaretu?

Ako sumnjate u odgovor, samo pokušajte da odete do glavne ulice u gradu u kojoj je gust saobraćaj, stanite na ivicu pločnika sa zatvorenim očima i pokušajte da zamislite d aimate izbor da ili prestanete da pušite ili da sa povezom preko očiju pređete tu ulicu pre nego zapalite sledeću cigaretu.

Nema sumnje šta biste izabrali. Ja sam radio ono što svaki pušač radi ceo život: sve sam ignorisao i držao glavu u pesku, nadajući se da ću se probuditi jednog jutra i da više neću želeti da pušim. Pušači ne mogu sebi da dozvole da razmišljaju o rizicima po zdravlje. Da to rade, čak bi i iluzija da uživaju u toj "navici" nestala.

To objašnjava zašto šok terapija koju mediji koriste kada je Svetski dan borbe protiv pušenja - nema efekta. Samo nepušači mogu sebe da nateraju da to pogledaju. Takođe, jasno je zašto će pušači, kada se sete nekog deda Pere koji je pušio 40 na dan i živeo 80 godina, ignorisati hiljade ljudi koji su umrli u svojim najboljim godinama zbog ove otrovne supstance.

Ja otprilike šest puta nedeljno vodim ovakve razgovore sa pušačima (uglavnom sa mladima):

Ja: Zašto želite da prestanete da pušite?
Pušač: Ne mogu sebi to da priuštim.
Ja: Zar vas ne brinu rizici po zdravlje?
Pušač: Ne. Sutra može da me udari autobus.
Ja: Da li biste vi namerno pali pod autobus?
Pušač: Naravno da ne.
Ja: Zar se ne trudite da kad prelazite ulicu pogledate levo i desno?
Pušač: Naravno.

Upravo tako. Pušač se veoma naporno trudi da ne padne pod autobus, i šanse su stotine hiljada prema jedan da će se to desiti. Pa ipak pušač rizikuje da skoro sigurno postane invalid zbog duvana i čini se da toga u potpunosti nije svestan. Takva je moć ispranosti mozga.

Sećam se jednog poznatog igrača golfa koji nije hteo da putuje u Ameriku na neko takmičenje jer se bojao letenja. A lančano je pušio za vreme partije golfa. Zar to nije čudno: kada bi osetio da i najmanja sitnica na avionu nije uredu, on ne bi ušao u njega, iako je rizik sto hiljada prema jedan, a ipak rizik od cigarete je ogroman a on toga očigledno nije svestan. I šta pušač time dobija?

APSOLUTNO NIŠTA!
Još jedan uobičajen mit o pušenju je pušački kašalj. Većina mladih ljudi koja dođe da me poseti nije zabrinuta za svoje zdravlje jer ne kašlje. Činjenice su upravo obrnute. Kašalj je prirodan način da se iz pluća izbace strane materije. Kašalj sam po sebi nije bolest; to je samo simptom. Kada pušači kašlju to je zbog toga što njihova pluća pokušavaju da izbace otrove koji su začetnici raka. Kada ne kašlju ti otrovi ostaju u njihovim plućima, i tada oni prouzrokuju rak. Pušači gledaju da izbegnu vežbanje i preraste im u naviku da plitko dišu da se ne bi zakašljavali. Ja sam ranije verovao da će me moj konstantni pušački kašalj ubiti. To što sam većinu prljavštine izbacio iz svojih pluća je, u stvari, verovatno spasilo moj život.

Samo gledajte na to ovako. Da imate lep auto i pustite da on rđa a da ništa ne preduzimate, to bi bilo prilično glupo, jer bi to uskoro postao krš koji više ne bi mogao da vam služi kao prevoz. Međutim, to ne bi bio smak sveta; bilo bi samo pitanje novca i vi biste uvek mogli da kupite novi auto. Vaše telo je vozilo koje vas vodi kroz život. Svi mi govorimo da je zdravlje nešto najdivnije što posedujemo. Koliko je to istinito, rećiće vam milioneri. Većina nas može da se priseti neke bolesti ili nesreće koja nam se desila u životu kada smo molili da nam bude bolje. (KAKO BRZO ZABORAVLJAMO.) Time što ste pušač ne samo da dopuštate da sve zarđa i nište ne radite po tom pitanju; vi sistematski uništavate vozilo koje vam treba za ceo život, a imate samo jedno.

Opametite se. Ne morate to da radite, i zapamtite: PUŠENJE NIČEMU NE DOPRINOSI.

Samo na trenutak izvucite glavu iz peska i zapitajte se, kad biste znali da će sledeća cigareta koju zapalite biti okidač za rak, da li biste je zapalili? Zaboravite na bolest (teško je to zamisliti), nego zamislite da morate da idete u bolnicu i trpite te odvratne testove - radijum terapiju itd. Sad više ne planirate svoj život. Planirate svoju smrt. Šta će biti sa vašom porodicom i onim koje volite, sa vašim planovima i snovima?

Ja često vidim ljude kojima se to desi. Ni oni nisu mislili da će se to njima desiti, i najgora stvar u svemu nije sama bolest, nego svest da su oni doprineli da se bolest pojavi. Dok smo pušači stalno govorimo: "Prestaću sutra." Probajte da zamislite ljude kojima se desilo da se razbole. Njima više nije ispran mozak. Oni tada vide "naviku" u pravom svetlu i provedu ostatak svog života misleći: "Zašto sam zavaravao sebe da mi je potrebno da pušim? Kad bih samo imao šansu da se vratim unazad!"

Prestanite da se zavaravate. Vi još imate vremena. To je lančana reakcija. Ako popušite sledeću cigaretu, to će voditi sledećoj i sledećoj. Vi već prolazite kroz to.

Na početku knjige sam obećao da neće biti šok terapije. Ako ste već rešili da prestanete da pušite, ovo za vas onda nije šok terapija. Ako se još razmišljate, preskočite ostatak ovog poglavlja i vratite se kad pročitate celu knjigu.

Čitavi tomovi knjiga sa statistikama su napisani o tome koliko štete cigarete mogu da nanesu zdravlju. Nevolja je u tome što dok pušač ne odluči da prestane - on to ne želi da zna. Čak i upozorenje na kutiji cigareta je gubljenje vremena jer pušač to ne želi da pročita, a ako slučajno pročita, prva stvar koju će uraditi je paljenje cigarete.

Pušači gledaju na rizike po zdravlje kao na igru pogodak-promašaj, kao kada stanete na minu. Utuvite sebi u glavu: već se dešava. Svaki put kada udahnete dim cigarete vi udišete katran koji je okidač za rak, a rak nikako nije najgori ubica među bolestima koje cigarete stvaraju ili kojima dorinose. Takođe značajno doprinose bolestima srca, arterioskleroze, zapaljenju pluća, angini, trombozi, hroničnom bronhitisu i astmi.

Dok sam ja pušio, nisam znao šta je to arterioskleroza ili zapaljenje pluća. Znao sam samo za teško disanje i kašalj a direktan rezultat mog pušenja su bili astma i napadi bronhitisa. Ali, iako su mi stvarali osećaj nelagodnosti nije bilo nekog pravog bola, i ja sam podnosio nelagodnost.

Priznajem da me je mogućnost da dobijem rak pluća užasavala, i to je verovatno razlog zašto sam to blokirao u svom mozgu. Neverovatno je kako su ogromni rizici po zdravlje zamagljeni strahom od prestanka pušenja. Ne zbog toga što je veći strah od prestanka pušenja, nego to što ako prestanemo danas - odmah ćemo osetiti strah, a strah da ćemo dobiti rak pluća je neki budući strah. Zašto gledati na stvari sa negativnog aspekta? Možda se to neće desiti. Do tada ću sigurno prestati.

Mi gledamo na pušenje kao na vučenje konpca. Sa jedne strane konopca - strah. To je prljavo, skupo, nezdravo i zarobljava. Sa druge strane - plusevi. To je moje zadovoljstvo, moj prijatelj, moj oslonac. Nikada da shvatimo da je i sa druge strane konopca takođe strah. Nije što mi toliko uživamo u cigaretama, nego što se osećamo jadno bez njih.

Zamislite zavisnike od heroina kojima je uskraćen heroin: ogromna muka kroz koju prolaze. Sad zamislite neverovatnu slast koju osećaju kada im se dozvoli da zabodu iglu u svoju venu i zadovolje tu žudnju. Probajte da zamislite kako neko uopšte može da poveruje da uživa u zadovoljstvu zabadanja igle u svoju venu.

Oni koji nisu zavisni od heroina ne pate od tog osećaja panike. Heroin ne otklanja taj osećaj: naprotiv, on ga stvara. Nepušači se ne osećaju jadno jer im nije dozvoljeno da puše posle jela. Samo pušači pate od tog osećaja. Nikotin ne otklanja taj osećaj; on ga stvara.


Strah od raka pluća me nije naterao da prestanem, jer sam verovao da je to kao hodanje po minskom polju. Ako prođete - odlično. Ako nemate sreće - staćete na minu. Znali ste koji rizik preuzimate i ako ste bili spremni da to učinite, zar može iko drugi da bude kriv?

Dakle, kada bi neki nepušač pokušao da me osvesti da uvidim rizike, ja bih koristio taktike zavaravanja koje usvoje svi zavisnici bez razlike.

"Pa od nečega ćemo svi umreti."
Naravno, ali da li je to razlog da namerno skraćujete sebi život?

"Kvalitet života je važniji od dužine života."
Upravo tako, ali nadam se da ne mislite pri tom da je kvalitetniji život nekoga ko je alkoholičar ili zavisnik od heroina, nego život nekoga ko nije? Da li vi zaista verujete da je život pušača bolji od života nepušača? Pušač gubi u svakom smislu - njegov život je i bedniji i kraće traje.

"Moja pluća verovatno trpe veću štetu od izduvnih gasova iz automobila nego od pušenja."
Čak i kad bi to bilo tačno, da li je to logičan razlog da vi još dodatno kažnjavate svoja pluća? Da li možete da zamislite nekoga ko je toliko glup da bi stavio auspuh u svoja usta i namerno udisao taj dim koji izlazi?

PUŠAČI TO I RADE!
Rzmišljajte o tome sledeći put kada vidite kako jadan pušač duboko uvlači dim iz "dragocene" cigarete!
Shvatam zašto mi zakrčenje arterija i rizik da se dobije rak pluća nisu pomogli da prestanem. Sa ovim prvim sam se nekako snalazio, ali sam za ovo drugo blokirao mozak. Kao što ste i sami svesni, poenta moje metode nije da vas uplaši da zato prestanete, nego upravo suprotno - da shvatite kako ćete daleko više uživati u životu onda kada pobegnete.

Međutim, da sam mogao da vidim šta se dešava unutar mog tela, verujem da bi mi to pomoglo da prestanem. Ne mislim pri tom na neku šok tehniku kojom se pušaču pokazuje boja njegovih pluća. Bilo mi je jasno po flekama na mojim zubima i prstima da ni pluća sigurno ne izgledaju bolje. Pod uslovom da nastave da funkcionišu, pluća su bila manja sramota od zuba i prstiju jer ih barem niko ne vidi.

Ono na šta mislim je progresivno zakrčavanje naših vena i arterija, postepeno uskraćivanje dotoka kiseonika i hranljivih materija do naših mišića i organa i umesto toga snabdevanje istih otrovima i ugljendioksidom (ne samo od izduvnih gasova automobila, nego i pušenjem.)

Kao i većini ljudi koji voze, i meni smeta pomisao na prljavo ulje ili prljavi filter u motoru mog automobila. Možete da zamislite da kupite nov Rols Rojs i da nikad ne promenite ulje ili filter za ulje u njemu? To mi radimo našim telima kad postanemo pušači.

Mnogi lekari danas povezuju različite vrste bolsti sa pušenjem, kao dijabetes i rak dojke. to me uopšte ne iznenađuje. Duvanska industrija je iskoristila činjenicu da medicina nikad nije naučno dokazala da je pušenje direktan uzrok raka pluća.

Statistički podaci toliko govore da nema potrebe za dokazima. Ni meni niko nikad nije naučno dokazao zašto kada se udarim čekićem po prstu, to boli. Uskoro mi je postalo jasno.

Moram da naglasim da ja nisam lekar, ali kao u primeru sa prstom i čekićem, postalo mi je jasno da su moja zakrčenja arterija, stalan kašalj, povremeni napadi astme i bronhitisa direktno povezani sa tim što pušim. Međutim, ja zaista verujem da je najveća šteta koju pušenje nanosi našem organizmu postepeno opadanje našeg imuniteta.

Sve biljke i životinje na ovoj planeti su podložne konstantnim napadima virusa, bakterija, parazita ... Najjača odbrana koju mi imamo protiv bolesti je naš imuni sistem. Svi prođemo kroz infekcije i bolesti. Verujem da svi u životu patimo od neke vrste raka. Međutim, ne verujem da je ljudsko telo stvoreno da oboli, i ako ste jaki i zdravi, vaš imuni sistem će se odbraniti od ovih napada. Kako vaš sistem imuniteta može da radi efektno ako vi ne snabdevate organe i mišiće kiseonikom i hranljivim materijama i umesto toga ih snabdevate otrovima i ugljendioksidom? Ne uzrokuje pušenje sve ove bolesti, nije stvar u tome, nego u tome što dolazi do postepenog razaranja imuniteta, kao kod SIDE.

Od nekih negativnih efekata pušenja na moje zdravlje sam patio godinama, ali nekih drugih negativnih efekata sam postao svestan tek mnogo godina pošto sam prestao da pušim.

Dok sam bio zauzet preziranjem idiot i budala koji bi radije da im se odseku noge nego da prestanu da puše, uopšte mi nije palo na pamet da ja već patim od arterioskleroze. To što mi je boja lica stalno bila siva pripisao sam mom prirodnom tenu ili tome što ne vežbam. Nikada mi nije sinulo da je to zbog toga što su mi zapušeni kapilari. Imao sam problema sa venama u svojim 30-tim godinama života, koje su nekim čudom nestale kada sam prestao da pušim. Pet godina pre nego sam prestao da pušim došao sam u fazu kada sam svake noći imao neki čudan osećaj u nogama. Nije to bio oštar bol kao da me je neko uboo iglom, nego neki osećaj nervoze. Svako veče sam molio svoju ženu Džojs da mi masira noge. Tek godinu dana nakon što sam ostavio cigarete, sinulo mi je da mi više nisu bile potrebne masaže.

Dve godine pre nego što sam prestao, povremeno bih imao užasne bolove u grudima, i bojao sam se da je to rak pluća, ali sad pretpostavljam da je to bila angina. Nisam imao nijedan napad otkako sam prestao.

Kad sam bio dete užasno mnogo sam krvario kad bih se posekao. To me je užasavalo. Niko mi nije objasnio da je krvarenje prirodan i neophodan proces ozdravljenja i da bi krv prestala da ide kada se taj proces završi. Mislio sam da sam hemofiličar i plašio se da ću iskrvariti do smrti. Kasnije, kada bih imao neku dublju posekotinu veoma malo bih krvario. Nekakva braon-crvenkasta tečnost bi izlazila iz rane.

Boja me je zabrinjavala. Znao sam da krv treba da bude jarko crvena i pretpostavio sam da imam neku bolest krvi. Ali radovalo me je to što sam krvario u manjoj količini. Sve dok nisam prestao da pušim nisam shvatio da je uzrok takve boje krvi nedostatak kiseonika. Nisam pridavao značaja toj činjenici tada, ali kada pogledam unazad, ovakav efekat koji je pušenje imalo na mene me ispunjava najvećim strahom. Kad pomislim na moje jadno srce koje pokušava da pumpa, dan za danom, a da to sve odrađuje kako treba, shvatam da je pravo čudo da nisam preživeo moždani udar ili srčani udar. To me je nateralo da shvatim, ne koliko su naša tela krhka, nego koliko su to jake i genijalne mašine!

U svojim 40-im sam već imao fleke na rukama. U slučaju da ne znate, to su fleke braon ili bele boje koje veoma stari ljudi imaju na licu ili rukama. Pokušavao sam da ih ignorišem, misleći da su one trag rane senilnosti koju sam doživeo zbog toga kako sam živeo. Posle pet godina od prestanka, jedan pušač sa Rejns Park klinike mi je rekao da kada je on prestao da puši te iste fleke su nestale. Ja sam na svoje zaboravio, i na moje čuđenje, i one su takođe nestale.

Čini mi se da mi je oduvek igralo ispred očiju kada bih naglo ustao, posebno kad bih bio u kadi. Osećao bih vrtoglavicu, kao da će mi se mozak pomračiti. Nikad nisam povezao sa pušenjem. U stvari, bio sam ubeđen da je to sasvim normalno i da se dešava svima. Sve do pre pet godina, kada mi je jedan bivši pušač rekao da mu se te stvari više ne dešavaju, nisam uopšte shvatao da se to ni meni više ne dešava.

Možete da zaključite da sam ja nekakav hipohonad. Mislim da jesam bio, dok sam bio pušač. Jedno od velikih zala pušenja je što nas zavara sa nam nikotin daje snagu, a u stvari on je postepeno i u malim procentima razgrađuje. Bio sam šokiran kada sam čuo da je moj otac izjavio da uošte nema želju da živi do svoje pedesete. Tada nisam znao da ću 20 godina kasnije i ja patiti od istog osećaja - nedostatka radosti življenja, životne energije. Možete zaključiti i misliti da je ovo poglavlje bilo potrebno ili pak nepotrebno. Obećavam vam da je upravo suprotno. Ja sam se plašio smrti kada sam bio dete. Verovao sam da pušenje otklanja taj strah. Možda ga jeste otklanjao. I ako je bilo tako, taj strah je zamenjen drugim strahom: STRAHOM OD ŽIVOTA!

Sada mi se vratio strah od umiranja. To mi ne smeta. Shvatam da taj strah sada postoji jer sada toliko uživam u životu. Ne sedim i ne razmišljam o tom strahu kao kad sam bio dete. Prezauzet sam življenjem svog života do maksimuma. Prognoze su da neću doterati do stote, ali pokušaću. Takođe ću pokušati da uživam u svakom dragocenom trenutku!

Postojale su još dve prednosti, koje se tiču zdravlja, a koje mi nisu pale na pamet dok nisam prestao da pušim.

Prvo - svake noći sam imao košmare. Sanjao sam kako me jure. Mogu samo da pretpostavim da su ovi košmari bili rezultat toga što se moje telo osećalo nesigurno tokom noći jer nije dobijalo nikotin. Sada povremeno kad asanjam imam košmar - da sam ponovo propušio. To je sasvim uobičajen san bivših pušača. Neki se brinu da je to znak podsvesnog vapaja za cigaretom. Ne brinite. Činjenica da je to bio košmar već samo po sebi znači da ste veoma zadovoljni što ne pušite. Posle svakog košmara, kada se probudite, ima jedan trenutak kada kao da ste u zoni sumraka, kad niste sigurni da li se ta katastrofa zaista dešava, ali zar nije divan osećaj kada shvatite da je to bio samo san?

Kada sam opisivao kako sam sanjao da me jure svake noći u snu, kada sam kucao tekst - umesto "chase" (eng. "chase" - juriti) - otkucao sam "chaste" (eng. "chaste" - uzdržavanje od seksualnih odnosa). Možda je to bio "Frojdovski lapsus", ali to mi daje dobar uvod u sledeći deo. Kada na klinikama govorim o efektima koje pušenje ima na koncentraciju, nekad bih rekao: "Koji organ na vašem telu ima najveću potrebu za dobrom snabdevenošću krvlju?" Tada bi se pojavili glupi izrazi na licu, uglavnom na licima muškaraca, pokazujući da nisu shvatili poentu. Međutim, potpuno su u pravu. Ja sam prilično stidljiv Englez i ta tema mi je malo neptijatna, i nemam nameru da idem u detalje toga kako je pušenje imalo negativne efekte na moj seksualni život ili na život nekog bivšeg pušača sa kojim sam pričao na tu temu. Ipak, nisam bio svestan tih efekata dok nije prošlo neko vreme po prestanku pušenja i dok mi se nisu poboljšale seksualne veštine.

Ako pogledate bilo koji naučni film o životu u prirodi, videćete da je prvo pravilo života u prirodi opstanak, a drugo pravilo je preživljavanje vrsta, ili reprodukcija. Priroda se stara da se reprodukcija ostvari samo ako su oba partnera fizički zdrava i ako znaju da mogu da pruže sigurnost doma, teritorije, snabdevanje hranom i ako su partneri pogodni jedno za drugo. Čoveku je sposobnost mišljenja omogućila da malo prekrši ova pravila. Ja znam da je činjenica da pušenje može da uzrokuje impotenciju. Takođe znam da je istina da ćete kad ase fizički osećate dobro i zdravo, više i češće uživati u seksu.

Pušači su često u iluziji da su negativni efekti pušenja prenaglašeni. Istina je obrnuta. Nema sumnje da su cigarete ubica broj 1 u društvu. Problem je u tome što statistika ne navodi precizno u kojim su sve slučajevima cigarete bile uzrok smrti ili foaktor koji je doveo do smrti.

Procenjeno je ja je uzrok 44% požara koji se dese u domaćinstvima cigareta, i pitam se koji procenat saobraćajnih nesreća ima takođe veze sa tim, kada u jednom deliću sekunde vi mislite da možete da odvojite oči sa puta samo da zapalite cigaretu.

Ja sam obično oprezan vozač, ali najbliže što sam bio smrti (pored pušenja) je bilo kad asam pokušao da srolam cigaretu dok sam vozio, i nervira me kad samo i pomislim koliko puta mi je samo cigareta ispala iz usta u toku vožnje - i uvek završavala negde između sedišta. Siguran sam da je mnogo pušača pokušalo da dohvati upaljenu cigaretu jednom rukom dok drugom vozi.

Uticaj ispranosti mozga je takav da mi težimo da mislimo kao čovek koji, dok pada sa zgrade od 100 spratova, kaže, dok pada pored 50-tog sprata: "Zasad je dobro". Mi mislimo da ako smo do sada uspeli da umaknemo, još jedna cigareta neće napraviti nikakvu razliku.

Pokušajte da vidite stvari na drugačiji način: ta "navika" je lanac koji traje doživotno, gde svaka cigareta stvara potrebu za sledećom. Kada vam to postane navika, vi ste zapalili fitilj. Problem je ŠTO NE ZNATE KOLIKO JE FITILJ. Svaki put kada zapalite cigaretu bliži ste eksploziji bombe. KAKO ZNATE DA TOME NEĆE DOPRINETI SLEDEĆA CIGARETA KOJU ZAPALITE?
"Sve situacije u životu koje su me ranije plašile i za koje sam mislila da neću moći sa njima da se izborim bez cigarete - sada ne predstavljaju nikakav problem. I zato želim da vam kažem 'hvala'." Peti D.

Poglavlje 16 - Uštedeću x dinara nedeljno
Ne mogu da preteram u ponavljanju činjenice da ono što otežava prestanak pušenja jeste ispranost mozga, i čim pre to shvatimo, lakše će nam biti da postignemo cilj.

Povremeno se desi da se upustimo u raspravu sa ljudima koje zovem zakleti pušači. Po mojoj definiciji zakleti pušač je onaj koji to može sebi da priušti, koji ne veruje da to ugrožava njegovo zdravlje i nije zabrinut što je to društveno neprihvatljivo. (Nema mnogo takvih ljudi ovih dana.)

Ako je reč o upravo takvom mladom čoveku, ja mu kažem: "Ne mogu da verujem da niste zabrinuti zbog svog novca koji na to trošite."

Obično mu se tada užare oči. Da sam ga napao na temu zdravlja ili zato što je društveno neprihvatljivo pušiti, osećao bi da nema argumente, ali po pitanju novca: "A, ma ja to mogu sebi da priuštim. To je samo x funti nedeljno i mislim da je toga vredno. To je moje jedino zadovoljstvo ili porok" itd.

Ako je on pušač koji puši 20 cigareta dnevno, ja mu kažem: "I dalje ne mogu da verujem da niste zabrinuti zbog novca. Potrošićete više od 40.000 funti u svom životu na to. A šta radite sa tim novcem? Vi ga čak ne palite niti ga bacate. Vi koristite taj novac da uništite svoje fizičko zdravlje, da uništite svoje nerve i samopouzdanje, da ceo život patite u ropstvu, da ceo život imate loš zadah i fleke na zubima. Pa zar vas to ne zabrinjava?

Posebno kod mladih pušača, u toj tački dolazimo do činjenice da oni nisu sagledali iz ugla troška na duže staze. Za većinu pušača cena jedne kutije je već dovoljno velika. Ponekad shvatimo koliko nedeljno potrošimo, i to nam unese uzbunu. Veoma retko (i to samo onda kda razmišljamo da prestanemo) mi uzmemo da procenjujemo koliko godišnje trošimo i to je zapanjujuće, ali koliko trošimo za ceo život - to je nezamislivo.

Međutim, pošto to jeste argument, zakleti pušač će reći: "Ja to mogu sebi da priuštim. To je samo toliko i toliko nedeljno." On samom sebi glumi nekog prodavca.

Onda ja kažem: "Ponudiću vam nešto što nećete moći da odbijete. Vi mi platite sada 1000 funti, a ja ću vas snabdevati cigaretama do kraja vašeg života."

Da sam nudio da preuzmem na sebe plaćanje hipoteke od 40.000 funti, umesto 1.000 funti, pušač bi prihvatio i začas bismo se dogovorili, pa ipak nijedan zakleti pušač (i molim vas imajte na umu da ne pričam o nekome kao što ste vi, koji želi da prestane, nego o nekome ko nema nameru da to učini) nikada nije prihvatio moju ponudu. Zašto?

Često, u ovom trenutku mojih konsultacija pušač će reći: "Gledajte, ja nisam zabrinut sa aspekta novca." Ako i vi ovako razmišljate, zapitajte sebe zašto niste zabrinuti. Zašto ćete u svim drugim trenutcima u životu gledati da uštedite po svaku cenu po koju funtu, a ipak trošite hiljade funti trujući sebe i ne marite za trošak?

Odgovor na ovakva pitanja je sledeći. Svaka druga odluka koju donesete u životu će biti rezultat analitičkog procesa u kom vi razmatrate mane i prednosti, pa onda dođete do razumnog odgovora. To može da bude pogrešan odgovor, ali je bar bio rezultat razumne dedukcije. Kada bilo koji pušač razmatra prednosti i mane pušenja, odgovor je uvek: "PRESTANI DA PUŠIŠ! TI SI BUDALA!" I tako svi pušači puše ne zato što to žele ili zato što su tako odlučili nego zato što misle da ne mogu da prestanu. Isperu sebi mozak. Odluče da nabiju glavu u pesak.
"Osećam se kao da ste mi dali mogućnost da osetim svet u svoj njegovoj lepoti, i da imam snage u svom telu, kao što i priliči jednom 23-godišnjaku." Zoran K.
Izvucite glavu iz peska na trenutak. Pušenje je lančani proces i lanac za ceo život. Ako ne prelomite taj lanac, ostaćete pušač do kraja života. Sad procenite koliko mislite da ćete potrošiti na cigarete do kraja svog života. Iznos će varirati od osobe do osobe, ali u svrhi ovog testa pretpostavićemo da je to 10.000 funti.

Uskoro ćete doneti odluku da zapalite poslednju cigaretu (ne još, molim vas zapamtite glavne instrukcije). Sve što treba da uradite da biste ostali nepušač je da ne upadate ponovo u zamku. To jest, da ne zapalite onu prvu cigaretu. Ako to uradite, to će vas koštati 10.000 funti.

Ako mislite da je ovakvo gledanje na stvari pogrešno, još uvek se zavaravate. Samo pomislite koliko biste para uštedeli da nikada niste upalili tu prvu cigaretu.

Ako ovaj argument doživljavate kao činjenicu, zapitajte se kako biste se osećali kada biste dobili ček na neki iznos sutra? Skakali biste od radosti! Pa počnite da skačete! To vas čeka, a to je samo jedan od mnogo dobitaka koji vam sleduje.

Tokom perioda odvikavanja od pušenja bićete možda u iskušenju da zapalite još jednu poslednju cigaretu. Ono što će vam pomoći da odolite tom iskušenju je prisećanje da će vas to koštati 15.000 funti (ili koliko god ste izračunali da vam treba u proseku).

Pravio sam takve ponude na televiziji i radiju godinama. Još uvek mi je to neverovatno - nijedan pušač nije prihvatio moju ponudu. Neke članove mog golf-kluba zezam svaki put kada čujem da se žale kako su porasle cene duvana. U stvari, plašim se da ako ih previše isprovociram, neko od njih će jednom možda i prihvatiti moju ponudu. Izgubio bih malo bogatstvo kada bi se to desilo.

Ako ste u društvu srećnih, veselih pušača koji vam govore koliko oni uživaju u tome, recite im da poznajete idiota koji će, ako mu unapred plate onoliko koliko bi za godinu dana potrošilil na duvan - on da ih snabdeva cigaretama do kraja života. Možda mi vi nađete nekoga ko će prihvatiti moju ponudu?

Poglavlje 15 - Svojevoljno ropstvo
Obično kada pušač pokuša da prestane, glavni razlozi za to budu zdravlje, novac ili društvena neprihvatljivost. Ova odvratna droga delimično doprinosi tome da vam je mozak ispran i vi postajete rob.

Čovek se teško borio u prošlom veku da se ukine ropstvo, pa ipak pušač provede svoj život u patnji ropstva koje je sam sebi nametnuo. Čovek je izgleda nesvestan činjenice da, kada mu je dozvoljeno da puši, on žudi za tim da bude nepušač. Sa većinom cigareta koje popušimo u svom životu je slučaj da u njima ne uživamo, nego uopšte nismo ni svesni da smo ih popušili. Samo posle perioda uzdržavanja od pušenja mi upadamo u zabludu da uživamo u cigareti (npr. prva ujutru, ona posle obroka ...)

Jedini trenutci kada cigareta postaje dragocena su oni kada pokušavamo da smanjimo ili se uzdržavamo od pušenja, ili kada nas društvo natera na to (npr. kada smo u crkvi, bolnici, supermarketu, pozorištu ...)

Zakleti pušač treba da ima na umu da takav trend postaje sve gori i gori. Danas se ne dozvoljava pušenje u metrou. Sutra će to biti zabranjeno na svim javnim mestima.

Prošli su dani kada je pušač mogao da ode kod prijatelja ili nekog poznatog i pita: "Jel' bi vam smetalo da zapalim?" Danas, kada jedan pušač ulazi u kuću nekog nepoznatog mora očajnički da traži pepeljaru i da se nada da će zateći opuške u njoj. Ako ne nađe pepeljaru, generalno - pokušaće da izdrži, ali ako ne može, pitaće za dozvolu da puši i verovatno će čuti: "Puši ako moraš", ili "Pa, mi bi smo te molili da ne pušiš. Ostaje nam miris duvana u kući."

Jedan pušač, koji se već osećao napaćeno, tada poželi da se zemlja otvori i da ga proguta.

Sećam se, dok sam ja pušio, svaki put kada sam išao u crkvu to je bilo iskušavanje. Čak i za vreme svadbe moje rođene ćerke, kada je trebalo da stojim tamo kao ponosan otac, šta sam ja radio? Ja sam mislio: "Ajde, da požurimo sa tim pa da može da se izađe i zapali po jedna."

Pomoći će vam da posmatrate pušače u ovakvim prilikama. Oni se drže zajedno. Nikad to nije samo jedna pakla. To je dvadeset pakli razbacanih okolo i razgovor je uvek isti.

"Da li pušite?
"Da, ali evo uzmite jednu od mene"
"Uzeću od vas kasnije".

Onda zapale i duboko udahnu, razmišljajući: "Zar mi nismo srećnici? Imamo svoju malu nagradu, Jadan nepušač nema nikakvu nagradu."

"Jadnom nepušaču" nije potrebna nikakva nagrada. Mi nismo napravljeni da živimo ovaj život sistematski trujući svoja tela. Patetika je u tome što i dok puši, pušač ne doživljava osećaj mira, sigurnosti i spokoja koji nepušač stalno doživljava u svom nepušačkom životu. Nepušač ne sedi u crkvi i oseća se uznemireno i nadajući se da će ceremonija uskoro da prođe, kako bi mogao da zapali cigaretu. On uživa celog svog života.

Sećam se takođe kako sam se u zimskim danima kuglao u zatvorenim prostorijama, i stalno se pretvarao da imam slabu bešiku da bih mogao da izađem napolje i zapalim.

Ne, to nije bio dečak od 14 godina koji ide u školu, nego 40-godišnji član Instituta računovođa. Koja patetika. A i dok sam se kuglao nisam uživao. Samo sam čekao da se to završi da bih ponovo mogao da pušim, a kuglanje je inače bio moj omiljeni hobi i to je trebalo da bude moj način opuštanja.

Za mene je jedna od neverovatnih lepota toga što ste nepušač to što se oslobodite tog ropstva, to što sam bio u stanju da uživam u ostatku svog života a ne da provedem pola tog vremena žudeći za cigaretom, i onda kada zapalim, da priželjkujem da nisam u toj situaciji.

Pušači treba da znaju da, kada su u kućama nepušača ili jednostavno u društvu nepušača u nekoj drugoj situaciji, nije nepušač taj koji ih "ometa", nego "malo čudovište".

"Ranije sam mislila da ne mogu da se izborim sa stresom ako ne pušim. Sada znam da ću umeti bolje da se izborim sa tim ..." Dženifer O.

Poglavlje 14 - Čega se odričem?
APSOLUTNO NIČEG! Ono što nam otežava da prestanemo je strah. Strah da će nam nešto biti oduzeto, zadovoljstvo ili oslonac. Strah da neke situacije u kojima smo uživali više neće biti iste. Strah od nemogućnosti da se izborimo sa stresom.

Drugim rečima, efekat ispranosti mozga je takav da verujemo da u nama postoji neka slabost, ili pak verujemo da u cigareti postoji nešto što nam je neophodno, te ako se toga odreknemo - ostaje praznina.

Shvatite: CIGARETE NE POPUNJAVAJU PRAZNINU. ONE JE STVARAJU!

Naša tela su najprefinjenije stvari na ovom svetu. Bilo da verujete da postoji neko ko nas je stvorio, ili da smo nastali procesom prirodne selekcije, ili oboje, kakvo god biće ili sistem je napravilo ova naša tela, to mora biti hiljadu puta efektnije od čoveka! Čovek ne može da stvori ni najmanju ćeliju, a kamoli neko čudo popud čula vida, ili reprodukcije, našeg sistema cirkulacije ili naših mozgova. Ako je proces nastanka ili kreator imao nameru da mi kao ljudi pušimo, imali bismo neke filtere koji bi odvodili otrove iz našeg tela u nekakav dimnjak.

Naša tela su ustvari snabdevena sistemima samoodbrane koji nas upozoravaju, kao što su kašalj, vrtoglavica, bolest, a mi ignorišemo sve to, na sopstveni rizik.

Prelepa je istina da se ničega ne odričete. Kad izbacite to čudovište iz svog tela i više vam ne bude ispran mozak, niti ćete želeti cigarete niti će vam one biti potrebne.

Nisu uz cigarete lepši obroci. Cigarete ih uništavaju. Uništavaju vaša čula ukusa i mirisa. Posmatrajte pušače u restoranima, dok puše između jela. Oni ne uživaju u jelu; oni ne mogu da dočekaju da se jelo završi, da bi mogli da puše. Mnogi to rade uprkos tome što to smeta nepušačima. Nisu pušači bezobzirni ljudi. Njima je grozno - ili moraju da se uzdržavaju i da se onda zbog toga osećaju jadno, ili puše - ali se pri tom ponovo osećaju jadno jer time smetaju drugim ljudima, i tako se osećaju krivim i preziru sebe zbog toga.

Posmatrajte pušače koji su na nekim zvaničnim funkcijama i kada su na nekom sastanku. Mnogi od njih odjednom imaju slabu bešiku i moraju da se iskradu da popuše jednu na brzinu. U takvim situacijama se vidi kakva je to zavisnost. Pušači ne puše zato što uživaju u cigaretama. Oni to rade jer se osećaju jadno bez njih.

Mnogi od nas počnu da puše na nekim društvenim okupljanjima, dok smo u nekom društvu, mladi i stidljivi, i onda počnemo da verujemo da ne možemo da uživamo u nekoj takvoj prilici bez cigarete. To je glupost. Duvan vam oduzima samopouzdanje. Najveći dokaz straha koji cigareta urezuje u pušača se može videti u slučaju žena. Praktično sve žene su veoma samokritične kad je reč o njihovom izgledu. One se nikada ne bi pojavile na nekom prijemu a da nisu besprekorno sređene i namirisane. Pa ipak to što im iz usta smrdi na ubuđalu pepeljaru ih ni najmanje ne uznemirava. Ja znam da im to veoma smeta - mnoge od njih mrze miris svoje kose i odeće, ali ih ipak ne uznemirava. Eto kakav strah ova užasna droga urezuje u pušača.

Cigarete ne pomažu pri druženjima sa ljudima; uništava ih. Morate da držite piće u jednoj ruci i cigaretu u drugoj, uvek praznite pepeljare i pokušavate da ne duvate dim u lice osobe sa kojom razgovarate, i pitate se da li oni osećaju vaš zadah ili da li vide fleke na vašim zubima.

Ne samo da se ničeg ne odričete, nego samo možete prelepe stvari da dobijete. Kada pušač razmišlja da prestane da puši, on teži da posmatra stvari iz ugla zdravlja, novca i društvenih pravila. To su očigledno ispravne i važne stvari, ali ja lično verujem da je najveći dobitak kada prestanete - psihološke prirode, misleći pri tom na:

vraća vam se samopouzdanje i snaga
oslobađate se ropstva
nećete kroz život ići sa odvratnim crnim senkama u svom mozgu, sa znanjem da vas pola sveta prezire, i najgore od svega, da prezirete samo sebe.
Ne samo da je život lepši kada ste nepušač, nego se u njemu beskonačno više uživa. Ne mislim samo na to da ćete biti zdravij i bogatiji. Mislim na to da ćete biti srećniji i da ćete uživati u životu mnogo više.

O prednostima toga da živite kao nepušač pričaćemo u sledećih nekoliko poglavlja.

Nekim pušačima je teško da shvate značaj "praznine", možda će u tome pomoći sledeća analogija.
Zamislite da na licu imate hladan osip. A ja imam jednu neverovatnu kremu. Ja vam kažem: "Probajte ovo." Vi utrljate kremu i osip momentalno nestane. Nedelju dana kasnije osip se ponovo javi. Vi me pitate: "Imate li još one kreme?" Ja kažem: "Zadržite tubu. Možda vam ponovo zatreba." Vi stavite kremu. I gle čuda, osip ponovo nestane. Svaki put kada se osip ponovo javi, biva veći i postaje bolniji a interval između pojavljivanja je sve kraći i kraći. Na kraju osip vam prekrije celo lice i postane veoma bolan. Sada se osip vraća na svakih pola sata. Vi znate da će ga krema otkloniti privremeno, ali veoma ste zabrinuti. Da li će osip u jednom trenutku zahvatiti celo telo? Odete kod lekara. On ne moze da vas izleči. Probate neke druge preparate, ali ništa ne pomaže izuzev ove neverovatne kreme.
Zad već postajete zavisni od kreme. Nikada ne izlazite a da niste sigurni da imate tubu kreme sa sobom. Ako idete u inostranstvo, sigurno ćete poneti više tuba kreme sa sobom. Sada, u skladu sa zabrinutošću za sopstveno zdravlje, ja vam naplaćujem 100 dolara po tubi. Vi nemate drugog izbora sem da platite.
Onda pročitete u rubrici o zdravlju u vašim novinama da se to ne dešava samo vama; mnogi ljudi pate od istog problema. U stvari, farmaceuti su otkrili da krema ne otklanja osip. Sve što ona radi je da šalje osip ispod površine kože. Krema je uzrok proširenosti osipa. Sve što treba da uradite je da prestanete da koristite kremu. U dogledno vreme, osip će nestati.
Da li ćete nastaviti da koristite kremu?
Da li će vam biti potrebna moć volje da prestanete da uzimate kremu? Ako niste poverovali u članak, treba da prođe nekoliko dana da shvatite, ali kada shvatite da se stanje sa osipom poboljšava, želja ili potreba da koristite kremu će nestati.

Da li ćete se osećati jadno? Naravno da nećete. Imali ste užasan problem za koji ste mislili da je nerešiv. Sada ste našli rešenje. Čak i da je bilo potrebno godinu dana da osip potpuno nestane, svaki dan kako se situacija poboljšavala, vi biste pomislili: "Zar to nije divno? Neću umreti."

Tako je izgledala magija koja se meni desila kada sam ugasio tu poslednju cigaretu. Da razjasnimo nešto u primeru sa osipom i kremom. Osip nije rak pluća, niti skleroza arterija, niti upala pluća, angina, hronična astma, bronhitis ili infarkt. Sve se to dešava zbog osipa. Nije reč o hiljadama koje potrošimo, niti što doživotno imamo loš zadah i fleke na zubima, što smo letargični, umorni i što kašljemo, što provodimo godine i godine gušeći sebe i želeći da nije tako, i bivamo kažnjeni kad nam nije dozvoljeno da pušimo. Nije reč o tome što vas drugi preziru, ili što, najgore od svega, prezirete sami sebe. Sve to ide u prilog osipu. Osip je ono što nas natera da zatvorimo svoj um za sve ove činjenice. To je panika pri pomisli: "Želim cigaretu." Nepušači ne pate od tog osećaja. Najgora stvar od koje patimo je strah, a najveća dobit je što ćete se osloboditi tog straha.

To je bilo kao da se ogromna malga u mom umu podigla. Tako jasno sam video da osećaj panike u meni kada želim cigaretu nije neka moja slabost, ili neka magična osobina cigarete. To je sve uzrokovano prvom cigaretom; i svaka sledeća, daleko od toga da otklanja taj osećaj, ona ga stvara. U isto vreme video sam da svi ostali "srećni" pušači prolaze kroz isti košmar kroz koji sam prolazio i ja. Nije im bilo loše kao meni, ali svi su smišljali lažne argumente da opravdaju svoju glupost.

Poglavlje 13 - Kombinovane cigarete
Ne, kombinacija cigareta nije kada pušite dve ili više u isto vreme. Kada se to desi, počinjete da se pitate zašto ste i prvu zapalili. Ja sam jednom opekao svoju ruku pokušavajući da stavim cigaretu u usta - a jedna mi je već bila u ustima. U stvari, to i nije tako glupo kako izgleda. Kao što sam već rekao, s vremenom cigareta prestaje da otklanja taj osećaj nedostatka nikotina, i u trenutku dok pušite imate osećaj da tu nešto nedostaje. Ovo je užasna frustracija lančanog pušača. Kad god vam je potrebno da vas nešto "digne", a već ste pušač, i cigareta vas ne diže, potežete za pićem ili nekom drugom drogom. Ali, da napravim jednu digresiju.

Kombinovana cigareta je ona koja se "dešava" kada smo u situacijama kada se obično puši, npr. na zabavama, venčanjima, ručkovima u restoranima. Ovo su primeri situacija koje su i stresne i opuštajuće. Ovo na prvi pogled može izgledati kao kontradiktornost, ali nije. Svaka vrsta druženja može biti stresna, čak i sa prijateljima, a u isto vreme vi želite da uživate i da bidete potpuno opušteni.

Postoje situacije kada su svi razlozi prisutni u isto vreme. Vožnja može biti jedna od tih situacija. Ako ste bili kod zubara ili lekara, to je stresno i pri odlasku možete da odahnete. Vožnja uvek podrazumeva određen stepen stresa. Vaš život može biti ugrožen i morate da se skoncentrišete. Možda niste svesni ova dva primera, ali to što su oni u podsvesti to ne znači da ne postoje. Ako se zaglavite u saobraćajnoj gužvi, ili se dugo vozite autoputem, takođe vam može biti dosadno.

Još jedan klasičan primer ja partija karata. Ako igrate bridž ili poker, morate se koncentrisati. Ako gubite više nego što možete sebi da priuštite, to je stresno. Kako prolazi dosta vremena i vi ne dobijate dobar set karata, to može biti dosadno. I dok se sve to dešava, vi ne radite ništa; treba da se opuštate. Dok traje partija karata, nevezano za to koliko mala potreba postoji za nikotinom, svi pušači lančano puše, iako su inače pušači koji povremeno zapale. Pepeljare će se napuniti i prepuniti za tren oka. Non-stop će iznad glava biti oblak dima. A kada biste nekog od tih pušača udarili po ramenu i pitali da li uživa, odgovor bi bio: "Mora da se šalite." Često posle ovakvih noći, kad se probudimo sa užasnim osećajem u grlu, odlučimo da prestanemo da pušimo.

Ove kombinovane cigarete često smatramo posebnim, i za njih mislimo da će nam najviše nedostajati - u trenutcima kada razmišljamo o tome da prestanemo. Mislimo da nikada više nećemo na isti način uživati u životu. U stvari, isti je princip i na poslu: cigarete dok radite daju osećaj olakšanja.

Da skroz pojasnimo. Nije cigareta posebna, nego prilike. Kad se rešimo potrebe za cigaretom, uživaćemo više u takvim prilikama i stresne situacije će biti manje stresne. Ovo će više biti objašnjeno u sledećem poglavlju.

Poglavlje 12 - Opuštanje
Mnogi pušači misle da ih cigareta opušta. Istina je u stvari d aje nikotin hemijski stimulator. Ako obratite pažnju na svoj puls, videćete kako vam se puls ubrzava ako popušite jednu cigaretu za drugom.

Jedna od omiljenjih cigareta za većinu pušača je ona posle obroka. Obrok je momenat u toku dna kada prestajemo da radimo; tada sedamo i odmaramo se, utoljujemo glad i žeđ i onda smo potpuno zadovljni. Međutim, jedan pušač ne može da se opusti, jer on ima još jednu glad da zadovolji. On cigaretu smatra šlagom na torti, ali to je samo malo čudovište koga treba nahraniti.

Istina je da zavisnik od nikotina nikada nije potpuno opušten, i kako život teče to se pogoršava.

Najneopušteniji ljudi na ovoj planeti nisu nepušači, nego biznismeni od 55 godina koji su lančani pušači, koji konstantno kašlju i pljuju, imaju visok krvni pritisak i neprestano su nervozni. Kad se dospe u takvu fazu cigareta prestaje da čak i delimično otklanja simptome koje stvara.

Sećam se perioda kada sam bio mladi računovođa, starao se o porodici. Jedno od moje dece bi uradilo nešto loše i ja bih onda žestoko prasnuo, a to uopšte nije bila reakcija primerena toj situaciji i tome što je dete uradilo. Stvarno sam verovao da me je stvorio neki zli đavo. Sad znam da to nije bila nikakva nasledna crta u mom karakteru, nego je malo nikotinsko čudovište stvaralo problem. U to vreme mislio sam da su me pogodile sve muke ovog sveta, a kad pogledam unazad na svoj život pitam se gde je u svemu tome bio stres. U svim drugim aspektima života ja sam bio taj koji je držao kontrolu. Jedina stvar koja je mene kontrolisala bila je cigareta. Tužno je to što ni danas ne mogu da ubedim svoju decu da je pušenje uzrokovalo da budem takve naravi. Svaki put kada čuju da pušač pokušava d aopravda svoju zavisnost, poruka je "Oh, one me smiruju. Pomažu mi da se opustim."

Pre nekoliko godina, u Velikoj Britaniji su agencije za usvajanje dece zapretile da će zabraniti pušačima da usvajaju decu. Javio se jedan čovek, iritiran. Rekao je: "Vi uopšte niste upravu. Sećam se kad sam bio dete i nešto se posvađam sa svojom majkom, ja bih čekao da ona zapali cigaretu jer bi onda bila opuštenija." Zašto nije mogao da razgovara sa svojom majkom kad ona nije pušila? Zašto su nepušači tako neopušteni kada ne puše, čak i posle obroka u restoranu? Zašto su u takvim trenutcima nepušači opušteni? Zašto pušači ne mogu da se opuste bez cigarete? ledeći put kada uđete u supermarket i vidite mladu domaćicu kako vrišti na svoje dete, samo je posmatrajte kad izlazi. Prva stvar koju će uraditi kad izađe je paljenje cigarete. Posmatrajte pušače, posebno u trenutcima kada ne mogu da zapale. Primetićete da oni tada približavaju ruke ustima, ili puckaju palčevima, ili vrte kosu. Pušači nisu opušteni. Oni su zaboravili kako izgleda biti potpuno opušten. To je jedna od mnogih lepota koje će vam se povratiti.

Poglavlje 11 - Koncentracija
Cigarete ne pomažu koncentraciji. To je još jedna iluzija.
Kada pokušavate da se koncentrišete, automatski gledate da izbegnete ono što vas ometa, npr. osećaj da vam je hladno il ivruće. Pušača nešto već ometa: malom čudovištu je potreban fiks. Tako da kad želi da se koncentriše ne mora o tome ni da razmišlja. On automatski pali cigaretu, delimično otklanja žudnju za cigaretom, pristupa onome što želi da uradi i u tom trenutku je već zaboravio da ju je uopšte zapalio.

Cigarete ne pomažu koncentraciji. Pomažu da se ona uništi, jer posle nekog vremena, čak i dok puši cigaretu, kod pušača u tom trenutku nije zadovoljena potreba za nikotinom. Pušač tada povećava unos nikotina, i time se povećava i problem.

Koncentracija biva oštećena iz još jednog razloga. Progresivno blokiranje arterija i vena otrovom sprečava dotok kiseonika u mozak. U stvari, vaša koncentracija i inspiracija će se značajno poboljšati kad se ovaj proces obrne.

Ja nisam uspeo sa metodom snage volje jer sam bio sprečen sa aspekta koncentracije. Mogao sam da se snađem sa tim da sam nervozan i loše volje, ali kada je trebalo da se koncentrišem na nešto zaista teško, morao sam da zapalim cigaretu. Mogu da se setim panike koju sam osetio kada sam otkrio da nije dozvoljeno da se puši za vreme ispita za računovođu. Već sam bio lančani pušač i ubeđen da ja neću moći da se skoncentrišem bez cigarete tri sata. Ali prošao sam testove, i ne mogu da se setim da li sam tada uopšte razmišljao o pušenju, dakle, kad je kritičan trenutak, nije mi smetalo.

Nedostatak koncentracije koju pušač doživljava kada pokušava da prestane da puši se ne dešava, u stvari, zbog toga što njegovo telo fizički pati zbog nedostatka nikotina, nego, kad aste pušač imate mentalne blokade. Kada vam se to desi, šta radite? Zapalite cigaretu, ako to već niste učinili pre toga. Kad to ne pomogne, šta onda uradite? Uradite ono što jednostavno morate da uradite: nastavljate dalje, kao što rade nepušači. Kada ste pušač, cigareta se ni za šta ne krivi. Pušači nikada ne pate od "pušačkog kašlja", samo su konstantno prehlađeni. Onog trenutka kad prestanete da pušite, sve što krene loše u vašem životu svali se na činjenicu da ste prestali da pušite. Kada vam se onda desi mentalna blokada - umesto da nastavite dalje, vi kažete: "Da samo mogu da zapalim sada, to bi rešilo moj problem." Tad počinjete da dovodite u pitanje svoju odluku da prestane da pušite.

Ako verujete da pušenje istinski pomaže koncentraciji, ako vas to zabrinjava sasvim sigurno nećete moći da se koncentrišete. Sumnja stvara problem, a ne to što osećate bol jer niste uneli nikotin u telo. Zapamtite: pušači pate od tog osećaja pri nedostatku nikotina, a ne nepušači.

Kada sam ugasio svoju poslednju cigaretu, preko noći sam prešao sa 100 cigareta dnevno na nijednu, bez ikakvog vidljivog gubitka koncentracije.

poglavlje 10 - Dosada
Još jedno pogrešno verovanje je da cigarete otklanjaju dosadu. Dosada je stanje uma, način gledanja na stvari. Kada pušite cigaretu vaš um vam ne govori: "Ja pušim cigaretu. Ja pušim cigaretu." To se jedino dešava kada duže vreme ne pušite ili pokušavate da smanjite, ili dok pušite onih nekoliko prvih cigareta posle neuspelog prestanka.

Pravo stanje stvari je ovakvo: kad aste navučeni na nikotin i ne pušite, nešto nedostaje. Ako nečim možete da okupirate misli, a da to nije stresno, možete da izdržite dugo a da vas uopšte ne zabrine nedostatak droge. Međutim, kada vam je dosadno ništa vam ne može skrenuti misli sa toga, i vi onda hranite čudovište. Kada ugađate sbi (npr. ne pokušavate da prestanete ili da smanjite), čak i samo palenje cigarete je podsvesno. Čak i oni koji puše lulu ili oni koji sami zavijaju duvan mogu svoj ritual da obave automatski. Kad bi bilo koji pušač pokušao da se seti cigareta koje je zapalio u toku dana, mogao bi da se seti samo nekoliko njih, npr. prve u toku dana ili one posle obroka.

Istina je sledeća - cigarete indirektno povćavaju dosadu zato što čine da se osećate letargično, i umesto da preduzmete neke aktivnosti puni energije, vi tumarate okolo, dosadno vam je i pušite.

Zato je važno da se shvati ispranost mozga. Zato što pušači imaju običaj da puše kad im je dosadno i zato što nam od rođenja govore da pušenje otklanja dosadu, a ne pada nam na pamet da to ispitamo. Takođe nam je ispran mozak verovanjem da žvakaće gume pomažu opuštanju. Činjenica je da ljudi kad su pod stresom imaju običaj da škrguću zubima. Sledeći put kad vidite da neko žvaće žvaku, posmatrajte pažljivo i zapitajte se da li oni izgledaju opušteno ili napeto. Posmatrajte pušače koji puše zato što im je dosadno. Oni i dalje izgledaju kao da im je dosadno. Cigareta ne otklanja dosadu.

Kao bivši lančani pušač uveravam vas da ne postoji dosadnija stvar koju možete da radite nego da palite jednu prljavu cigaretu zqa drugom, dan za danom, godinu za godinom.

"Susrela sam se sa predstavnikom firme koja proizvodi'Nikorete' (žvake koje pomažu pri odvikavanju od pušenja - prim.prev.) i on mi je rekao 'Uvek možete da prepoznate nepušače kojima je pomogao Alen Kar, jer to su nepušači koji su srećni'." Una M.

Poglavlje 9 - Stres
Ne mislim pri tom samo na velike tragedije koje se dese u životu, već i na manje stresove tipa - druženja sa ljudima, razgovori telefonom, iscrpljenost domaćice koja ima bučnu malu decu i tako dalje.

Uzmimo kao primer telefonski razgovor. Za većinu ljudi telefon je pomalo stresan, pogotovo biznismenima. Većina poziva ne dolazi od zadovoljnih mušterija niti od vašeg šefa koji vas zove da vam čestita. To je uvek neka vrsta napetosti - nešto nije uredu ili neko ima određeni zahtev. U takvim trenutcima pušač će, ako već nije, zapaliti cigaretu. On ne zna da to čini, ali on zna da mu to iz nekog razloga pomaže.

Ono što se zaista desilo je ovo. Bez svesti o tome, on je već bio napet. (npr. jer već neko vreme nije zapalio, a ima potrebu, tj. ima bol od nedostatka nikotina). Otklanjajući delimično tu napetost kao normalni stres, sada je generalni stres umanjen i pušača to diže. U tom trenutku, to u stvari nije iluzija, taj osećaj da ga je to podiglo. Pušač će se osećati bolje tada nego u trenutku pre nego što je zapalio. Međutim, čak i u trenutku dok puši tu cigaretu pušač je napet mnogo više nego što bi bio da je nepušač - jer što ste više zavisni od droge - to ona više negativno utiče na vas i manje vam pomaže kad je koristite, tj. kad pušite.

Obećao sam da nema šok terapije. U primeru koji ću vam predstaviti, ne pokušavam da vas šokiram, samo prosto naglašavam da vam cigareta uništava nerve, umesto što mislite da ih opušta.

Probajte da zamislite da ste došli u fazu kada vam doktor kaže da će te ako ne prestanete da pušite morati da vam amputiraju noge. Samo na trenutak zastanite i zamislite svoj život bez nogu. A sad zamislite stanje uma čoveka, koji - pošto mu je izrečeno ovakvo upozorenje - nastavlja da puši i završi sa amputiranim nogama.

Ja sam slušao o pričama poput ove i odbacivao sam ih kao preterane. U stvari, ponekad sam priželjkivao da mi doktor kaže tako nešto; tada bih prestao. A svakog trenutka sam očekivao da ću doživeti moždani udar, i da ću izgubiti ne samo svoje noge nego život. Nisam mislio da preterujem, mislio sam da sam ja jednostavno težak pušač.

"Kada bi svaki pušač pročitao ovu knjigu otvorenog uma, duvanske kompanije bi prestale da postoje, i imali bismo milione veoma, veoma srećnih ljudi." Kerol En F.
Ovakve priče nisu preterane. To je ono što ova odvratna droga može da vam učini. Kako idete kroz život ona vam sistematski oštećuje nerve i oduzima hrabrost. Što vam više hrabrosti oduzme, to ste više obmanjeni da ona radi upravo suprotno. Svi znamo za paniku koja obuzme pušača kada izađe u grad kasno uveče i u strahu je da će ostati bez cigareta. Nepušačima se to ne dešava. Cigarete su uzrok takvog osećaja. U isto vreme, cigarete vam tokom života ne samo oštećuju nerve, već vam, zato što su moćan otrov, progresivno uništavaju fizičko zdravlje. Kad dođe u fazu kada ga sve to ubija, pušač veruje da je cigareta njegova snaga i da ne može da se suoči sa životom bez nje.

Utuvite sebi u glavu da cigareta ne opušta vaše nerve; ona ih polako ali sigurno uništava. Jedna od velikih prednosti prestanka pušenja je to što vam se vraća samopouzdanje.

Poglavlje 8 - Otklanjanje bola pri nedostatku nikotina
Kao što sam ranije objasnio, pušači misle da puše iz zadovoljstva, zato što ih to opušta ili ih nekako diže. U stvari, to je iluzija. Pravi razlog je - da bi se odagnao osećaj koji imate u međuprostoru, bol od nedostatka nikotina.

U početku, koristimo cigaretu samo u društvu i ona nam dođe kao neka potpora. I možemo sa njom a možemo i bez nje. Međutim, suptilni lanac je već oformljen. Naš podsvesni um počinje da shvata da kada u pojedinim trenutcima popušimo cigaretu ona može biti nešto u čemu veoma uživamo.

Što ste više navučeni na drogu, veća je potreba da otklonite taj bolni međuprostor bez nikotina i što vas cigareta sve više vuče u propast to ste više obmanjeni verovanjem da ona radi upravo suprotno. Sve se to dešava lagano, tako postepeno, da toga niste čak ni svesni. Svaki novi dan vam nije ništa različit od drugog. Većina pušača ne shvata da je navučena dok ne pokuša da prestane, i čak i tada mnogi neće to da priznaju. Ima nekolicina takvih, koji će uporno držati glavu u pesku ceo život, pokušavajući da ubede sebe i druge da uživaju u tome.

Imao sam ovakvu vrstu razgovora sa hiljadama tinejdžera.
Ja: Ti shvataš da je nikotin droga i da je jedini razlog zašto ti pušiš to što ne možeš da prestaneš.
Tinejdžer: Svašta! JA uživam u tome. Da ne uživam, prestao bih.
Ja: Prestani na nedelju dana da mi dokažeš da možes to da uradiš, ako hoćeš.
Tinejdžer: Nema potrebe. Ja uživam u tome. Da sam želeo da prestanem, prestao bih.
Ja: Samo na nedelju dana prestani, da dokažeš sebi da nisi navučen.
Tinejdžer: Zašto bih? Ja uživam u tome.

Kao što je već rečeno, pušači teže da pojačano puše kada su pod stresom, kad im je dosadno, kada im je potrebno da se koncentrišu, opuste ili u kombinaciji ovih momenata. Ovo će biti više objašnjeno u sledećih nekoliko poglavlja.

Poglavlje 7 - Ispran mozak i usnuli partner
Kako i zašto uopšte počnemo da pušimo? Da biste ovo u potpunosti razumeli morate da ispitate moćan efekat podsvesti, ili kako je ja zovem, usnuli partner.

Mi svi mislimo da smo inteligentna, dominantna ljudska bića koja sama određuju svoj put u životu. U stvari, 99% naših odluka je nametnuto. Mi smo proizvod društva u kom živimo - odeća koju nosimo, kuće u kojima živimo, naši osnovni životni pogledi na stvari, čak i one stvari po kojima težimo da se razlikujemo - npr. da li pripadamo radničkoj ili konzervativnoj stranci. Nije slučajno što oni koji podržavaju radničku stranku pripadaju radničkoj klasi, a oni koji podržavaju konzervativnu potiču iz srednje i više klase. Podsvest ima veoma snažan uticaj na naš život, pa čak kad se radi o nekim činjenicama, ne o mišljenjima, milioni ljudi mogu da budu obmanuti. Pre nego što je Kolumbo oplovio oko sveta većina ljudi je mislila da je Zemlja ravna. Danas mi znamo da je okrugla. Kada bih ja napisao desetine knjiga u kojima bih pokušavao da vas ubedim da ona jeste ravna, ne bi mi pošlo za rukom, pa ipak koliko je nas otišlo u svemir i uverilo se odande da je videlo tu loptu? Čak i da ste oplovili ili obleteli svet, kako znate da niste putovali u krug koji je iznad ravne površine?

Ljudima koji se bave reklamom je veom dobro poznato koliku moć sugestija ima nad podsvešću, i odatle ogromni posteri kojima je pušač bombardovan dok vozi, i reklame u svakom časopisu. Mislite da je to traćenje novca? Niste u pravu! Pokušajte i sami isti princip. Sledeći put kad auđete u pab ili restoran po hladnom danu i onaj ko je sa vama u društvu pita šta želite da popijete, umesto da kažete "brendi" (ili bilo šta drugo), ukrasite to sa: "Da li znaš šta bi mi zaiste prijalo danas? Onaj divan topao ukus brendija." Primetićete da će vam se čak i ljudi koji ne vole brendi - pridružiti.

Od najranijih godina našu podsvest svakodnevno bombarduju informacijama da nas cigareta opušta, daje sigurnost i snagu, i informacijom da je najdragocenija stvar na svetu cigareta. Mislite da preterujem? Kad god pogledate neki crtać ili film ili predstavu u kojima postoji scena kada nekoga treba da poguve ili streljaju, koja je njihova poslednja želja? Tako je, to je cigareta. Značaj ovoga naš svesni um ne registruje, ali naš usnuli partner to upija. Stvarna poruka je: "Najdragocenija stvar na ovom svetu, moja poslednja misao i ono što ću uraditi biće pušenje cigarete." U svakom ratnom filmu ranjeniku se daje cigareta.

Mislite da se to ovih dana promenilo? Ne, naša deca su i dalje bombardovana velikim bilbordima i reklamama u časopisima. Reklamiranje cigareta bi trebalo da je zabranjeno, pa ipak u vreme kada je najveća gledanost televizije mi vidimo vrhunske svetske igrače bilijara kako non-stop puše. Programe obično sponzorišu duvanski giganti, a najzlobniji trend današnjice je način na koji se danas reklamira: stvara se veza između cigareta i sportskih dešavanja i džet-seta. Gran Pri trkački automobili su modelirani čak i nazvani prema vrstama cigareta. Da možda nije obrnuto? Postoje prilozi na televiziji u kojima vidimo par koji deli cigaretu u krevetu posle vođenja ljubavi. Aluzije su očigledne. Divim se onima koji reklamiraju cigarete, ne zbog njihovih motiva nego zbog genijalnosti njihove kampanje, vidimo čoveka koji će se uskoro suočiti sa smrću ili nekom propašću - balon u kom leti se zapalio ili će pasti, ili će motorom upasti u reku, ili je on Kolumbo i njegov brod će upravo doći do ivice sveta i pasti preko. I sve to bez iijedne reči. Čuje se lagana muzika u pozadini. On je zapalio cigaretu; izraz pravog blaženstva preplavljuje njegovo lice. Mi smo pušači i potpuno svesni - mi ne registrujemo tu reklamu, ali "usnuli partner" strpljivo vari očigledne aluzije.
"Vaše uputstvo da se puši dok se čita knjiga je veoma pametno. Kako sam čitala knjigu, osećala sam da sam svesna svake cigarete koju sam popušila." Kirsti L.
Istina, postoji i obrnut publicitet - zaplašivanje rakom, amputiranim nogama, kampanja o lošem zadahu - ali sve ovo ne doprinosi da pušač prestane da puši. Logično je očekivati da bi trebalo, ali to nije teko. To čak ne sprečava mlade da počnu. Svih godina dok sam bio pušač, zaista sam verovao da - da sam znao za sve povezanosti raka pluća sa pušenjem, nikada ne bih postao pušač. Istina je što to ne menja ništa. Zamka je ista danas kao i kada je ser Volter Ralej upao u nju. Sve kampanje protiv pušenja samo doprinose zabuni. Čak i sami proizvodi, te divne sjajne pakle koje vas mame da probate njihov sadržaj, sadrže poruke o smrtnosti sa strane. Koji pušač to čita, a kamoli dovede sebe dotle da se suoči sa svim tim?

Ja verujem da vodeći proizvođač cigareta ustvari koristi "Goverment Health Warning" za prodaju svojih proizvoda. Mnoge scene reklama sadrže zastrašujuća stvorenja kao što su pauci, neke bube itd. Upozorenje o zdravlju su sada tako opširna i otvorena da pušač ne može da ih zaobiđe, koliko god se trudio. Strah koji pušač proživljava ga natera da se uhvati za tu sjajnu, zlatnu paklu cigareta.

Ironija je da pušač sam sebi najviše ispira mozak. Pogrešno je verovanje da puše oni ljudi koji nemaju moć volje i koji su fizički slabi. Morate biti fizički jaki da biste mogli da se izborite sa otrovom.

Ovo je jedan od razloga zašto pušači odbijaju da prihvate statistike koje dokazuju da pušenje narušava vaše zdravlje. Svako zna priču o nekom deda Peri koji je pušio 40 na dan, nikada nije bio bolestan, i živeo je do svoje 80-te godine. Pušači čak odbijaju da razmisle o tome da hiljade drugih pušača umre u mladosti ili činjenicu da bi deda Pera mogao i danas da bude živ da nije pušio.

Ako napravite malo istraživanje mađu svojim prijateljima i kolegama koji su pušači uvidećete da su oni, uglavnom, ljudi sa jakom voljom. Oni su zaposleni, neki su biznismeni il isu u nekoj specijalizovanoj profesiji, pa su lekari, advokati, policajci, nastavnici, prodavci, medicinske sestre, sekretarice, domaćice sa decom, itd. drugim rečima, svako ko ima stresan život. Glavna zabluda pušača je da pušenje otklanja stres i da je ono povezano sa tipom osobe koja je dominantna, koja se hvata u koštac sa odgovornošću i stresom, i naravno, to je tip osobe kojoj se divimo i težimo da je kopiramo. U drugoj grupi su ljudi koji obavljaju monotone poslove, budući da je drugi razlog za pušenje - dosada. Međutim, ideja da pušenje ublažuje dosadu je, bojim se, iluzija.

Neverovatno je to do koje mere je ljudima ispran mozak. Jako nas uznemirava duvanje lepka, zavisnost od heroina itd. Broj onih koji umiru od duvanja lepka ne dostiže ni deset godišnje, a onih koji umru od heroina je manje od hiljadu godišnje, u Engleskoj, na primer.

Postoji jedna druga droga, nikotin, na koju se više od 60% nas navuče u nekom trenutku života i većina zbog toga propati ostatak svog života. Dobar deo njihove ušteđevine ode na cigarete, a stotine hiljada ljudi unište sebi život svake godine jer se navuku. To je ubica broj jedan našeg društva, a računaju se i saobraćajne nesreće, požari i drugo.

Zašto duvanje lepka i zavisnost od heroina smatramo tako velikim zlom, a ne i droga na koju potrošimo većinu svog novca i droga koja nas ubija i koja je do pre nekoliko godina smatrana prihvatljivom navikom u društvu? Poslednjih godina počelo je na pušenje da se gleda kao na nesocijalnu, naviku koja može da ugrozi naše zdravlje, ali je to legalno i prodaje se u sjajnim paklicama u svakoj trafici, pabu, restoranu. Najveću zagarantovanu zaradu u Britaniji ima njena vlada. Ona godišnje zaradi 8.000.000.000 funti na pušačima, a duvanske kompanije potroše više od 100.000.000 godišnje samo na reklamiranje duvana.

Morate da počnete da se odupirete ovakvoj ispranosti mozga, kao kad kupujete automobil koji je polovan. Učtivo ćete klimati glavom ali nećete poverovati ni reč koju vam prodavac govori.

Pogledajte malo dublje. Neka vas ne zavaraju prelepe pepeljare ni upaljači od zlata niti milioni ljudi koji su prevareni (navučeni). Zapitajte se:
Zašto JA to radim?
Da li mi je to stvarno potrebno?
NE, NARAVNO DA NIJE.

Meni je ovu ispranost mozga najteže objasniti. Zašto inače razumno i inteligentno ljudsko biće postane kompletan imbecil kada je reč o njegovoj zavisnosti? Boli me da priznam da sam, među hiljadama ljudi kojima sam asistirao da se reše navike, ja bio najveći idiot od svih njih.

Ne samo da sam dospeo do toga da pušim 100 cigareta dnevno, nego sam imao primer svog oca koji je bio težak pušač. On je bio jak čovek, koji je umro u najboljim godinama zbog pušenja. Sećam se kako sam ga posmatrao dok sam bio dečak; kašljao bi i pljuvao ujutru. Mogao sam da vidim da on ne uživa u tome i bilo mi je očigledno da ga je obuzelo nekakvo zlo. Sećam se da sam govorio majci:"Ne dozvoli mi da ikad postanem pušač."

U petnaestoj godini sam bio fanatik za fitnesom. Sport je bio moj život i bio sam pun snage i samopouzdanja. Da mi je neko rekao da ću dočekati da pušim 100 cigareta dnevno ja bih se kockao u životnu ušteđevinu da se to neće desiti.

U četrdesetoj godini bio sam fizički i mentalno zavistan od cigareta. Došao sam u fazu kada nisam mogao da uradim najprostiju stvar, u fizičkom ili psihičkom smislu, a da prethodno ne zapalim. Kod većine pušača okidač je stres, normalan stres u životu, kao što su razgovor telefonom ili durzženje. Ja nisam mogao ni da promenim kanal na televiziji ili sijalicu a da ne zapalim.

Znao sam da me to ubija. Nije bilo šanse da zavaram sebe da nije tako. Ali zašto nisam mogao da vidim šta mi je sve to radilo psihički - ne mogu da shvatim. Toliko je bilo očigledno, ispred nosa, da me je maltene ujedalo za nos. Najsmešnija stvar je što većina pušača pati od zablude da uživa u cigareti. Ja nikada nisam bio u toj zabludi. Ja sam pušio zato što sam mislio da mi pomaže da se skoncentrišem i da smiruje moje nerve. Sada kada sam nepušač, najteže mi je da uopšte pokušam da poverujem da je tako bilo. To je kao da sam se probudio iz košmara, i to je to. Nikotin je droga, i vaša čula su pod dejstvom droge - Vaše čulo ukusa, vaše čulo mirisa. Najgori aspekt pušenja nije to što škodi zdravlju i džepu, nego iskrivljenosti uma. Vi tražite bilo kakav razuman izgovor da biste nastavili da pušite.

Sećam se da sam u jednom periodu pušio na lulu, posle neuspelog pokušaja da ostavim cigarete, i u ubeđenju da je to manje štetno i da ću tako smanjiti unos nikotina.

Neki od tih duvana za lulu, apsolutno su odvratni. Aroma može biti prijatna, ali, recimo, njih je odvratno pušiti. Sećam se da je otprilike tri meseca vrh mog jezika bio iziritiran i natečen. Braon lepljiva tečnost se skuplja u dnu lule. Nekad se desi da slučajno izvrnete lulu i progutate tu prljavštinu. Uglavnom se odmah potom ispovraćate, bez obzira na to u čijem ste društvu.

Trebalo mi je tri meseca da savladam korišćenje lule, ali ono što mi nije jasno je - zašto mi nije palo na pamet u ta tri meseca da sednem i zapitam sebe - čemu ovo mučenje?

I naravno, onog trenutka kada savladaju lulu, niko ne izgleda tako zadovoljno kao pušači lula. Većina njih je ubeđena da puši zato što uživa u luli. Ali zašto im je trebalo da se toliko muče da nateraju sebe da im se to svidi kad asu bili potpuno srećni bez nje?

Odgovor leži u tome da kad se jednom navučete na nikotin, raste procenat ispranosti mozga. Vaš podsvesni um zna da malo čudovište mora da se nahrani, i vi blokirate sve ostalo iz svog mozga. Kao što sam već naglasio, ljudi puše iz straha, straha od tog praznog nesigurnog osećaja koji imaju kad prestanu da uzimaju nikotin. To što toga niste svesni - ne znači da to nije tako. Vi to i ne morate da razumete, ništa više nego što mačka treba da razume gde su vrele cevi ispod poda. Ona samo zna da kada sedne na određeno mesto dobija osećaj toplote.

Glavna poteškoća pri odricanju od pušenja je upravo ta ispranost mozga. Ispranost mozga koju nam je donelo društvo u kom rastemo, poduprto našom ispranošću mozga jer smo zavisnici, i najjača od svih, ispranost mozgova naših prijatelja, rođaka, kolega.

Klasičan primer ispranog mozga je verovanje da se nečeg odričete. Taj izraz podrazumeva, označava žrtvovanje. Prelepa istina je da se apsolutno ničeg ne odričete. Naprotiv, oslobodićete se odvratne bolesti. Sada ćemo da počnemo da otklanjamo tu ispranost mozga. Od sada, više nećemo govoriti "odricanje", već prestanak, ili ono što zaista jeste: BEG!

Jedina stvar koja nas na samom startu ubedi da propušimo je to što svi ostali ljudi to rade. Mi se osećamo kao da nešto propuštamo. Radimo naporno na tome da se navučemo, pa ipak niko nikada ne otkrije šta je to on ili ona propuštao. Ali svaki put kada vidimo da neko drugi puši - to nas uveri da mora da nešto u tome ima, inače oni to nebi radili. Čak i kada se oslobodi navike, bivši pušač oseća kao da mu je nešto oduzeto kad na nekoj zabavi ili nekoj drugoj zgodi u društvu - neko zapali. Oseti se sigurno. Ma može da zapali jednu. I onda, pre nego što postane svestan, ponovo je navučen.

Ovo ispiranje mozga je veoma moćno i potrebno je da budete svesni efekta toga. Mnogi stariji pušači će se setiti serije o detektivu Polu Templu, koja je išla kao radio program i bila veoma popularna posle rata. U jednoj epizodi se radilo o zavisnosti od marihuane, koja je inače poznata kao "vutra" ili "trava". Pušačima to nije bilo poznato, ali neki zli ljudi su prodavali cigarete kaoje su sadržale "travu". Nije bilo nikakvih štetnih efekata. Ljudi su samo postali zavisni i počeli stalno da kupuju te cigarete. (Tokom mojih konsultacija bukvalno hiljade pušača je priznalo da je probalo "travu". Niko od njih nije rekao da se na nju navukao.) Imao sam otprilike sedam godina kada sam slušao taj program na radiju. To je bilo moje prvo saznanje o zavisnosti od droge. Ideja zavisnosti, kada ste primorani da uzimate drogu, me je ispunjavala užasom, i čak i dan danas, iako sam ubeđen da "trava" ne stvara zavisnost, ne bih se usudio da uzmem jedan dim marihuane. Kakva ironija da sam završio kao zavisnik od droge koja je broj 1 u svetu po tome kako i koliko ste od nje zavisni. Da me je samo taj isti Pol Templ upozorio o samoj cigareti. Kakva ironija da, 40 godina kasnije, čovečanstvo troši hiljade funti na istraživanja o raku, a milioni se troše na ubeđivanje zdravih mladih ljudi da se navuku na prljavi duvan od koga britanska vlada ima najveću zagarantovanu zaradu.

Otklonićemo sada ispranost mozga. Nije nepušač uskraćen već jadan pušač koji celog života ostaje uskraćen za:
ZDRAVLJE
ENERGIJU
BOGATSTVO
SPOKOJ
SAMOPOUZDANOST
HRABROST
SAMOPOŠTOVANJE
SREĆU
SLOBODU
A šta dobija od te žrtve?
APSOLUTNO NIŠTA - osim iluzije da pušenjem pokušava da dođe do stanja mira, spokoja i sigurnosti, svega onoga što nepušač već poseduje.

Poglavlje 6 - Nikotinska zavisnost
Nikotin je bezbojna droga, ugljanog sastava, koja je sadržana u duvanu i koja od pušača napravi zavisnika. To je najbrža zavisnička droga koja je poznata čovečanstvu, i potrebna je samo jedna cigareta da bi ste postali navučeni.

Svaki dim cigarete šalje, kroz pluća mozgu, malu dozu nikotina koji deluje brže nego doza heroina kada je narkoman ubrizga u venu.

Ako vi iz jedne cigarete dvadeset puta uvučete dim, onda vi primate dvadeset doza droge sa samo jednom cigaretom.

Nikotin je droga koja brzo deluje, i ono što uđe kroz krvotok kroz nikotin, brzo nestane, prođe od pola sata do 45 minuta, sat vremena od kada ste zapalili da se isčisti. To objašnjava zašto većina pušača puši u proseku 20 cigareta na dan.

Čim pušač ugasi cigaretu, nikotin velikom brzinom napušta telo i pušač počinje da prolazi kroz bol (krizu).

U ovom trenutku moram da razbijem iluziju da pušači prolaze kroz taj bol. Pušači misle da je taj bol užasna trauma od koje pate kada pokušaju ili su prinuđeni da prestanu da puše. Sve je to u stvari na psihičkoj bazi: pušač oseća da mu je oduzeto zadovoljestvo. Ovo ću objasniti kasnije.

Stvarni bolovi kada se skidate sa nikotina su tako blagi da mnogi pušači žive i umiru a da nikada ne shvate da su zavisni od droge. Kada koristimo termin "zavisnik od nikotina" mi mislimo da "samo imamo tu naviku". Mnogi pušači se užasno plaše droga, a oni su upravo to - zavisnici od droge. Na svu sreću lako je rešiti je se, ali prvo morate da prihvatite da ste zavisni.


Ne postoji nikakav fizički bol kada prestanete da uzimate nikotin. To je prosto prazan, nemiran osećaj, osećaj da nešto nedostaje; i to je razlog zašto mnogi pušači misle da je to samo nešto uz pomoć čega imaju šta da rade sa rukama. Ako je duži period bez nikotina, pušač postaje nervozan, nesiguran, iznerviran, nedostaje mu sigurnost u sebe i postaje iritiran. To je kao glad - za otrovom, NIKOTINOM.

Za sedam sekundi po paljenji cigarete obezbeđen je svež nikotin i žudnja prestaje, rezultujući osećajem opuštenosti i sigurnosti.

U prvim danima, kada počinjemo da pušimo, bol od nedostatka nikotina i osećaj olakšanja koji dolaze posle su tako neprimetni da mi nismo ni svesni da oni postoje. Kada počnemo redovno da pušimo mislimo da je to zbog toga što ili uživamo u tme ili nam je prešlo u naviku. Istina je da smo već navučeni; nismo toga svesni, ali to malo nikotinsko čudovište je već u našem stomaku i tu i tamo moramo da ga nahranimo.

Sve to sa pušenjem je serija zavrzlama. Svi su pušači svesni da su budale i da ih je zarobilo nešto zlo. Ipak, mislim da je najpatetičniji aspekt pušenja taj što užitak koji pušač dobija iz cigarete leži u zadovoljstvu pokušavanja da se vrati u to stanje mira, spokoja i sigurnosti koje je njegovo telo imalo pre nego što se navukao.

Znate onaj osećaj kada alarm u komšinijoj kući zvoni ceo dan, ili kad postoji neko blaže ali uporno uznemiravanje. I onda, u jednom trenutku buka iznenada prestane - i doživljavamo osećaj mira i spokoja. To u stvari nije osećaj mira, nego kraj uznemiravanja.
"Hvala vam za vaša uviđanja, vaš humor; predvideli ste sve moguće scenarije. Smejala sam se naglas mnogo puta!" G-đa Dž.Sanders
Pre nego što uđemo u lanac nikotina, naša tela su kompletna. Ali mi onda napadamo telo nikotinom, a kad ugasimo cigaretu i nikotin počne da napušta naše telo, patimo od bola nedostatka - nije to fizički bol, samo prazan osećaj. Mi nismo ni svesni da on postoji. Naš zdrav razum to ne shvata. Nije ni potrebno. Sve što znamo je da moramo da želimo cigaretu, i kada je zapalimo, žudnja nestaje, i za momenat mi smo zadovoljni i sigurni isto onoliko koliko smo bili pre nego što smo postali zavisnici. Međutim, zadovoljstvo je samo privremeno, jer, da bismo oslobodili žudnju, mi moramo da snabdemo telo sa još nikotina. Čim ugasite cigaretu žudnja ponovo počinje, i tako se lanac nastavlja. To je doživotni lanac - SEM UKOLIKO GA NE PREKINETE.

Cela ta stvar sa pušenjem ja kao da nosite uske cipele samo da biste osetili zadovoljstvo kada ih skinete. Pstoje 3 glavna razloga zašto pušači to ne vide na taj način.

Od rođenja smo podložni masovnom ispiranju mozga, koje nas ubeđuje kako pušači doživljavaju neverovatno zadovoljstvo dok puše. Zašto im mi ne bismo poverovali? Zašto bi inače oni trošili sav taj novac i tako mnogo rizikovali?
Iz razloga što odsustvo nikotina ne uzrokuje nikakvu fizičku bol, već samo prazan osećaj nesigurnosti, nerazdvojan od gladi i stresa, i zato što baš u tim trenutcima gladi i stresa mi imamo običaj da zapalimo, mi težimo da smatramo taj osećaj normalnim.
Međutim, glavni razlog zašto pušači ne uspeju da vide pušenje u pravom svetlu je zato što pušenje "radi" po principu: onda kada ne pušite patite od tog osećaja praznine, ali zato što je proces navlačenja na nikotin tako neprimetan i postepen u početnim godinama, smatramo taj osećaj normalnim i ne krivimo za to prethodnu cigaretu.
To je taj obrnuti proces koji čini da bude veoma teško skinuti se sa neke droge. Zamislite stanje panike u kome je zavisnik od heroina koji nema heroin. Sad zamislite beskrajnu radost u trenutku kada taj zavisnik konačno može da zabije iglu u svoju venu. Da li zaista možete da zamislite da neko oseća bilo kakvo zadovoljstvo prilikom ubadanja igle u sebe, ili - da li vas i sama pomisao ispunjava strahom? Oni koji nisu zavisni od heroina ne pate od takvog osećaja panike. Heroin ne oslobađa od te panike. On je stvara. Nepušači ne pate od praznog osećaja da im je potrebna cigareta ili počnu da paniče kada ostanu bez zalihe. Nepušači ne mogu da shvate zašto pušači vide zadovoljstvo jedino u tome da nabiju te prljave stvari u svoja usta, da ih onda zapale vatrom i udišu tu prljavštinu u svoja pluća. I znate šta? Ni pušači ne shvataju zašto to rade.

O pušenju se priča kao o nečemu što je opuštajuće ili što pruža neko zadovoljstvo. Ali kako možete biti zadovoljni ako prethodno niste bili nezadovoljni? Zašto nepušači ne pate od tog osećaja nezadovoljstva i zašto, posle obroka, kada su nepušači potpuno opušteni, pušači to nisu sve dok ne zadovolje to malo nikotinsko čudovište?

Oprostite mi ako se malo zadržim na ovoj temi za trenutak. Glavni razlog zašto je pušačima teško da prestanu je taj što smatraju da se odriču pravog zadovoljstva. Apsolutno je neophodno da shvatite da se apsolutno ničega ne odričete.

Najbolji način da shvatite delikatnost nikotinske zamke je da je uporedite sa jelom. Ako imate naviku da redovno jedete, da imate redovne obroke, onda niste svesni gladi između obroka. Samo ako je vreme u kejem imate obrok pomereno mi bivamo svesni gladi, i čak tada, ne postoji nikakva fizička bol, nego samo prazan, nesiguran osećaj koji nam je poznat kao: "Potrebno mi je da jedem". A proces zadovoljavanja gladi je veoma prijatno popunjavanje slobodnog vremena.

Pušenje je skoro identično. Prazan, nesiguran osećaj koji nam je poznat kao "želim ili potrebna mi je cigareta" je identičan gladi za hranom, iako jedno neće zadovoljiti ono drugo. Kao kod gladi, nema fizičke boli i osećaj je tako neprimetan da ga nismo ni svesni u prostoru između cigareta. Sem kada želimo da zapalimo a to nam nije dozvoljeno, kada postajemo svesni bilo kakvog osećaja nelagodnosti. Ali kada zapalimo, osećamo se zadovoljeno.

Ova sličnost sa jelom pomaže pušačima da poveruju u to da oni iz toga imaju neko stvarno zadovoljstvo. Nekim pušačima je veoma teško da shvate da ne postoji nikakvo zadovoljstvo u pušenju. Neki se bune: "Kako možete da kažete da ne postoji nikakvo zadovljstvo?" Kada zapalim osećam se manje nervozno nego pre toga".

Iako jedenje i pušenje deluju da su veoma slični, u stvari su sušte suprotnosti:
Jedete da biste preživeli i produžili svoj život, dok vam pušenje skraćuje život
hrana generalno ima dobar ukus, i dok jedemo osećamo prijatnost i u tome možemo uživati celog života, dok pušenje podrazumeva udisanje odvratnog i otrovnog dima u pluća.
Jelo ne stvara glad i otklanja je, a prva cigareta stvara žudnju za nikotinom i svaka sledeća cigareta osigurava da od toga patite ceo život, umesto da otkloni tu žudnju.
Ovo je pogodan trenutak da se razbije još jedan uobičajen mit o pušenju - da je pušenje navika. Da li je jelo navika? Ako mislite da jeste, probajte da je se odreknete. Ne, da bismo opisali jelo kao naviku bilo bi isto kao kada bismo opisali disanje kao naviku. Obe stvari su neophodne za preživljavanje. Tačno je da neki ljudi imaju naviku da svoju glad zadovolje u različitim momentima i sa različitim vrstama hrane. ali samo jelo nije navika. Takođe ni pušenje. Jedini razlog zbog kog pušač zapali cigaretu je da bi otklonio taj prazan, nesiguran osećaj koji je stvorila prethodna cigareta. Istina je da se kod pušača razlikuje vreme u kome će oni po navici da nadoknade nedostatak nikotina, ali samo pušenje nije navika.

U javnosti često se priča o pušenju kao o navici, a u ovoj knjizi, zato što je tako zgodnije, i ja spominjem "naviku". Mađutim, stalno budite svesni da pušenje nije navika, naprotiv to nije ni više ni manje nego ZAVISNOST OD DROGE!

Kada počnemo da pušimo mi moramo da nateramo sebe da naučimo kako da se sa tim izborimo. I pre nego što toga postanemo svesni, ne samo da redovno kupujemo cigarete, nego mi moramo da ih imamo. Ako ih nemamo, počnemo da paničimo, i kako život teče naginjemo ka tome da pušimo sve više i više.

To je zato što kao sa bilo kojom drugom drogom, naše telo teži da postane imuno na efekte nikotina i unos nikotina postaje veći. Posle vrlo kratkog perioda pušenja, cigareta prestaje da otklanja u potpunosti bol od nedostatka koji stvara, tako da kada zapalite cigaretu vi se osećate bolje nego u momentu pre nego ste to uradili, ali ste u stvari više nervozni i manje opušteni nego što biste bili da ste nepušač, čak i kada biste zapalili cigaretu. To je čak smešnije od nošenja tesnih cipela, jer se tokom života povećava nelagodnost čak i pošto skinete cipele.

To je mnogo gore, jer kad ugasite cigaretu, nikotin ogromnom brzinom počinje da napušta telo, što objašnjava zašto u stresnim situacijama pušač teži lančanom pušenju.

Kao što sam rekao, "navika" ne postoji. Pravi razlog zašto svaki pušač nastavlja da puši je to malo čudovište u stomaku. Stalno i iznova on mora da ga nahrani. Pušač će sam odrediti kada će to uraditi, i to se dešava u 4 tipa situacije ili kombinaciji svih njih.
To su:
DOSADA / KONCENTRACIJA - dve potpune suprotnosti!
STRES / OPUŠTENOST - dve potpune suprotnosti!

Koja magična droga može odjednom da promeni isti onaj efekat koji je imala pre dvadeset minuta? Ako malo razmislite, koje druge situacije postoje u našem životu, osim spavanja? Istina je da pušenje niti otklanja dosadu niti pomaže koncentraciji i opuštanju. To su samo iluzije.

Pored toga što je droga, nikotin je takođe veoma moćan otrov i koristi se u insekticidima (pogledajte u nekom rečniku). Ono što je sadržano u nikotinu, kad abi vam bilo ubrizgano u venu, istog trenutka bi vas ubilo. U stvari, duvan sadrži mnoge otrove, uključujući ugljen-dioksid, i biljka duvana je ista vrsta kao "deadly night-shade".(Atropa belladonna - otrov).

Ako slučajno imate viziju da ćete se prebaciti na lulu ili cigare, moraću da naglasim da se sadržina ove knjige onosi na sve vrste duvana i sve vrste supstanci koje sadrže nikotin, uključujući žvake, flastere, sprejeve za nos i inhalatore.

Ljudsko telo je najprefinjenija stvar na našoj planeti. Nijedna druga vrsta, čak ni najprostije amebe ili crvi ne mogu da prežive ako ne znaju razliku između hrane i otrova.

Procesom prirodne selekcije tokom hiljada godina, naša tela i umovi razvili su tehnike za razlikovanje hrane od otrova i nepogrešive metode za izbacivanje otrova.

Sva ljudska bića imaju averziju prema mirisu i ukusu duvana dok se ne navuku. Ako dunete u lice deteta ili životinje razblaženim duvanom ono će kašljati i pljuvati.

Kada smo popušili tu prvu cigaretu, udisanje je izazvalo kašalj, a ako smo popušili previše tog prvog puta, osetili smo vrtoglavicu ili nam je bukvalno bilo loše. To nam je naše telo govorilo: "HRANIŠ ME OTROVOM. PRESTANI TO DA RADIŠ." To je momenat u kome se često donese odluka da li ćemo postati pušači ili ne. Pogrešno je verovanje da fizički slabi ili mentalno slabi ljudi bez volje postaju pušači. Srećni su oni kojima je ta prva cigareta odvratna; njihova pluća fizički ne mogu da se izbore sa tim, i oni su zauvek izlečeni. Ili nisu mentalno pripremljeni da prođu kroz okrutan proces učenja udisanja a da se ne zakašlju.

To je po meni najtragičniji deo svega ovoga. To koliko se naporno trudimo da bismo se navukli, i to je razlog zašto je teško zaustaviti tinejdžere. Zato što oni još učet da puše, zato što je njima još odvratan ukus cigareta, oni veruju da mogu da prestanu kad god budu hteli. Zašto ne uče od nas? Ali onda, zašto mi nismo učili od naših roditelja?

Mnogi pušači veruju da uživaju u ukusu i mirisu duvana. To je iluzija. Ono što zaista radimo dok učimo da pušimo je da učimo naša tela da postanu imuna na loš miris i ukus da bismo dobili fiks, kao zavisnici od heroina koji misle da uživaju dok sebe bodu. Bol od nedostatka heroina je relativno okrutan, i sve u čemu oni uživaju je ritual otklanjanja tog bola.

Pušač uči sebe da zanemari loš ukus i miris da bi dobio svoj "fiks". Pitajte pušača koji veruje da puši samo zato što uživa u mirisu i ukusu duvana: "Da li kada ne možete da nabavite vrstu cigareta koje inače pušite vi prestanete da pušite?" Nema šanse. Pušač će radije zapaliti konopac i pušiti ga nego da se uzdrži, i nije važno da li se prebacuje na cigarete sa mentolom, cigare ili lulu; oni imaju odvratan ukus ali ako budete uporni svideće vam se. Pušači će čak pokušati da puše i dok imaju prehladu, grip, bolove u grlu, bronhitis ili zapaljenje pluća.

Uživanje nema veze sa tim. Da ima, niko ne bi popušio više od jedne cigarete. Hiljade bivših pušača je čak navučeno na one odvratne žvake sa nikotinom koje im prepišu doktori, a neki od njih čak još uvek puše.

Dok sam držao konsultacije nekim pušačima bude alarmantno kad shvate da su zavisnici od droge i misle da će im onda biti još teže da prestanu. U stvari, to je dobra vest iz dva važna razloga:
Razlog zbog koga većina nas nastavlja da puši je taj da, iako znamo da loše strane nadjačavaju prednosti, mi verujemo da postoji nešto u cigareti u čemu mi zaista uživamo ili da nam je neka vrsta oslonca. Mislimo da kada prestanemo da pušimo da će ostati praznina, da neke situacije u životu nikada neće biti iste. To je iluzija. Činjenica je - cigareta vam ništa ne pruža; ona samo uzima i stvara iluziju. Ovo ću detaljnije objasniti u jednom daljem poglavlju.
Iako je to najbrža droga na svetu po tome kojom brzinom se navučete, nikad niste tako navučeni da ne možete da se izbavite. To je droga koja brzo deluje i potrebno je samo tri nedelje da 99% nikotina izađe iz vašeg organizma, a bol od nedostatka je toliko blag da su mnogi pušači živeli i umrli a da nisu bili svesni sa su patili od toga.
Pitaćete, sasvim opravdano, zašto je onda mnogim pušačima teško da prestanu, zašto prolaze kroz mesece mučenja i provedu ostatak svog života kukajući za cigaretom u nekim trenutcima. Odgovor je u drugom razlogu zbog kog pušimo - ispranost mozga. Sa hemijskom zavisnošću je lako izboriti se.

Većina pušača izdrži celu noć bez cigareta. Bol od nedostatka nikotina ih ne probudi.

Mnogi pušači će čak izaći iz spavaće sobe pre nego zapale prvu cigaretu ujutru; mnogi će prvo doručkovati; mnogi će sačekati da prvo stignu na posao. Mogu 10 sati da izdrže bol od nedostatka i to im uopšte ne smeta, ali ako bi pokušali da 10 sati u toku dana budu bez cigarete, čupali bi kosu sa glave.

Mnogi pušači će danas kupiti novi automobil i uzdržavaće se da puše u njemu. Mnogi će posećivati pozorišta, ići u supermarkete, crkve itd. i to što neće moći u tim trenutcima da zapale im neće smetati. Čak ni u metrou nije bilo pobuna. Pušačima je čak drago kad ih neko ili nešto sprečava da puše.

Danas će se mnogi pušači uzdržavati od pušenja u domu nepušača ili u društvu nepušača i neće im biti mnogo neprijatno što to ne čine. U stvari, većina pušača je produžila vreme trajanja kada u nekim trenutcima apstiniraju bez po muke. Čak i ja sam mnog oputa zadovoljno bio opušten celo veče bez cigarete. U kasnijim godinama, ja sam se kao pušač čak radovao večerima u kojima neću morati da gušim sebe (kakva nebulozna "navika").

Sa hemijskom zavisnošću je lako izboriti se, čak i dok ste još uvek zavisni, i ima hiljade pušača koji će ostati povremeni pušači čitavog života. Oni su isto tako žestoko navučeni kao i teški pušači. Postoje teški pušači koji su se rešili "navike", ali ipak povremeno zapale, i to je ono što ih drži zavisnima.

Kao što rekoh, sama nikotinska zavisnost nije glavni problem. To je samo katalizator koji održava naše mozgove zbunjenim, a pravi problem je: ispranost mozga.

Može biti utešno onima koji su teški pušači i koji puše ceo život da je njima podjednako lako da prestanu kao i onima koji ponekad zapale. I na neki čudan način - lakše je. Što dalje idete sa "navikom", to vas voše vuče dole i veća je dobit kad aprestanete.

Takođe može biti utešno da znate da glasine koje kruže, tipa "potrebno je 7 godina da to čudo izađe iz organizma" ili "svaka cigareta koja popušite skraćuje vam život za pet minuta" - nisu istinite.

Nemojte misliti da su loši aspekti pušenja preterani. Oni su nažalost zanemareni, ali istina je da je "pet minuta" očigledno pretpostavka i može se primeniti samo u slučaju da se zarazite nekom bolešću koja je opasna po život ili ako ubijete sebe duvanom.

U stvari, nikotin nikada ne napušta vaše telo u potpunosti. Ako su oko vas pušači, u vazduhu je, i čak i nepušači udišu mali procenat. Međutim, ova naša tela su neverovatne mašine i imaju neverovatnu moć oporavka; ali samo ako već niste zaradili neku od bolesti kod kojih nema povratka. Ako sad prestanete, vaše telo će se oporaviti u roku od nekoliko nedelja, i biće skoro kao da nikada niste ni pušili.
"Nisam imala nijedan košmar niti nesanicu kao pri prošlom pokušaju da prestanem da pušim, niti sam se osećala nešto naročito loše. Baš obrnuto ... osećala sam se kao da živim nov život i da ga u potpunosti kontrolišem." Marta F.
Kao što sam rekao, nikad nije kasno da prestanete. Ja sam pomogao da se izleči mnogo pušača koji su imali 50 i 60 godina i čak nekoliko njih u svojim 70-im i 80-im. Jedna 91-godišnja žena je posetila moju kliniku sa svojim 66-godišnjim sinom. Kada sam je pitao zašto je odlučila da prestane da puši, odgovorila je: "Da njemu budem primer." Kontaktirala me je šest meseci kasnije i rekla da se ponovo oseća kao mlada devojka.

Što vas je dublje nikotin uvukao biće vam veći užitak kad prestanete. Kad sam j prestao odmah sam sa 100 cigareta dnevno prešao na NULA, i nisam osećao nikakav bol. U stvari, bilo je veoma priajtno.

Ali moramo otkloniti ispranost mozga.

Poglavlje 5 - Zašto i dalje pušimo
Svi mi počnemo da pušimo iz glupih razloga, obično zbog nekog pritiska dok smo u nekom društvu, ali zašto onog trenutka kada osetimo da smo se navukli, ipak nastavljamo da pušimo?

Nijedan redovan pušač ne zna zašto puši. Da pušači znaju pravi razlog, oni bi prestali to da rade. Postavio sam to pitanje hiljadama pušača na mojim konsultacijama. Pravi odgovor je isti za sve pušače, ali način na koji ga iznose je uvek drugačiji. Taj deo konsultacija mi je bio najzanimljiviji i u isto vreme najpatetičniji.

Svi pušači znaju, u dubini duše, da su budale. Znaju da nisu imali potrebu da puše pre nego što su se navukli. Mnogi od njih mogu da se sete da je prva cigareta koju su zapalili imala odvratan ukus i da su morali da se pomuče da bi se navukli. Ono što najviše nervira je što oni osećaju da nepušači ništa ne propuštaju i da im se smeju.

Pa ipak, pušači su inteligentna, razumna ljudska bića. Oni znaju da preuzimaju veliki rizik po svoje zdravlje i potroše bogatstvo na cigarete za svog života. Zato je njima neophodno da imaju razumno objašnjenje za svoju naviku.

Pravi razlog zašto pušači nastave da puše (kad shvate da su se navukli) je blaga kombinacija faktora koje ću izneti u sledeća dva poglavlja:

NIKOTINSKA ZAVISNOST
ISPRAN MOZAK

Poglavlje 4 - Zlobna zamka
Pušenje je najprefinjenija i najzlobnija zamka koju su stvorili priroda i čovek. Šta nas uopšte navodi na to? Hiljade odraslih koji to već rade. Oni nas čak upozoravaju da je to prljava, odvratna navika koja će nas na kraju uništiti i koštati nas bogatstva, ali mi ne možemo da poverujemo da oni ne uživaju u tome. Jedan od patetičnih aspekata pušenja je taj da mi treba stvarno dobro da se pomučimo da bismo se navukli.

To je jedina zamka u prirodi koja nema ništa privlačno u sebi. Ono što predstavlja zamku nije to što cigarete imaju divan ukus, nego to što imaju odvratan ukus. Da je ta prva cigareta koju smo zapalili imala divan ukus, zazvonili bi alarmi i pošto smo inteligentna ljudska bića, shvatili bismo zašto polovina odraslog stanovništva sistematski uništava sebe trujući se. Ali zato što je ta prva cigareta imala odvratan ukus, naši mladi umovi su sigurni da se mi nikada nećemo navući, i mislimo da zato što u njima ne uživamo možemo da ih ostavimo kad god to poželimo.

To je jedina droga u prirodi koja vas sprečava da ostvarite svoj cilj. Dečaci obično počnu zato što žele da izgledaju moćno, jako - to je imidž Hemfrija Bogarta, ili Klinta Istvuda. Poslednja stvar koju osećate dok pušite tu prvu cigaretu je da ste moćni. Ne usuđujete se da udahnete, i ako udahnete mnogo puta, prvo će vam se zavrteti u glavi a onda će vam biti loše. Sve što želite da uradite je da pobegnete od ostalih dečaka i bacite tu prljavu stvar.

Kod žena, cilj je da izgledaju kao prefinjene moderne mlade dame. Kad uzimaju te male dimove cigarete izgledaju tako smešno. Dok dečaci nauče kako da izgledaju moćno a devojčice kako da izgledaju prefinjeno, poželeće da nikada nisu ni počeli da puše. Pitam se da li su žene ikada izgledale prefinjeno dok puše, ili je to plod naše mašte koji su stvorile reklame za cigarete. Čini mi se da nema sredine između nekoga ko uči iz onoga što vidi i pušača veterana.

Mi onda provodimo ostatak svog života pokušavajući da objasnimo sebi zašto to radimo, bilo da je to zbog zdravlja, nedostatka novca ili čisto zbog toga što su cigarete učinile da se osećate kao neko ko ima kugu.

Čim prestanemo, pod većim smo stresom (strah od ostavljanja nikotina) i stvar na koju se oslanjamo da nam otkloni stres sada postaje nešto bez čega moramo.

Posle nekoliko dana mučenja mi odlučimo da smo izabrali pogrešno vreme. Moramo da sačekamo da period stresa prođe, i čim to bude tako - razlozi za ostavljanje pušenja nestaju. Naravno, takav period nikada neće doći, jer, prvo, mi smatramo da naš život teži ka tome da postane sve više stresan. Kako napuštamo sigurnost kod roditelja, prirodan proces koji sledi je nalaženje doma, pa onda hipoteke, bebe, odgovorniji poslovi itd. Ovo je takođe iluzija. Istina je da su najstresniji periodi za bilo koje biće rano detinjstvo i pubertet. Mi umemo da pobrkamo odgovornost sa stresom. Život pušača automatski postaje stresan jer duvan ne opušta niti vas oslobađa stresa, kao što društvo pokušava da vas ubedi. Upravo obrnuto: duvan čini da postanete više nervozni i uzdrmaniji stresom.

Čak i oni pušači koji se reše navike (većina to uradi, jednom ili više puta za života) u stanju su da žive savršeno srećne živote ali da se onda odjednom ponovo navuku.

Cela caka sa pušenjem je kao lutanje po ogromnom lavirintu. Čim uđemo u lavirint naši mozgovi postanu zamagljeni i zaklonjeni oblacima, i provedemo ostatak života pokušavajući da pobegnemo. Mnogi od nas to i uspeju, da bi onda kasnije došli do trenutka kada se ponovo navuku.

Ja sam proveo 33 godine pokušavajući da pobegnem iz tog lavirinta. Kao i svi pušači, nisam mogao da ga shvatim. Ipak, zahvaljujući spletu neobičnih okolnosti, od kojih nijedna nema veze sa mnom, želeo sam da saznam zašto je ranije bilo toliko teško ostaviti cigarete a onda, kad asam to i uspeo, ne samo da je bilo lako nego sam i uživao u tome.

Otkako sam prestao da pušim, moj hobi, i kasnije, moja profesija su bili otkrivanje mnogh misterija povezanih sa pušenjem. To je bila kompleksna i fascinantna zagonetka i, kao Rubikova kocka, skoro nemoguća za rešavanje. Ipak, kao kod svih komplikovanih zagonetki, ako znate rešenje, lako je! Ja imam rešenje za lako ostavljanje pušenja. Vodiću vas do izlaska iz lavirinta i osiguraću to da se nikad unutra ne vratite. Sve što treba da radite je da pratite uputstva. Ako skrenete na pogrešnom skretanju, ostatak instrukcija neće imati poentu.

Dozvolite da naglasim da svako može lako da prestane, ali prvo moramo utvrditi činjenice. Ne, nisam mislio na zastrašujuće činjenice. Znam da ste ih vi već svesni. Postoji sasvim dovoljno informacija o kobnim posledicama pušenja. Da to može da vas spreči, vi biste već prestali. Mislim, zašto nam je toliko teško da prestanemo?! Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo da saznamo pravi razlog zašto mi još uvek pušimo.

Poglavlje 3 - Zašto je teško prestati?
Kao što sam ranije objasnio, zainteresovao sam se za sve ovo zbog sopstvene zavisnosti. Kada sam konačno prestao to je bilo kao magija. Ranije kada sam pokušavao da prestanem prolazio sam kroz nedelje najcrnje depresije. Bilo je čudnih dana kada sam bio prilično raspoložen ali odmah sledećeg dana vraćala se depresija. To je isto kao kada biste kopali rukama da izađete iz klizave rupe: osećate da ste blizu vrha, vidite sunce a onda jednostavno skliznete nazad dole. Povremeno zapalite cigaretu, ona bude odvratnog ukusa i onda se pitate zašto vi to uopšte morate da radite.

Jedno od pitanja koje uvek postavljam pušačima pre mojih konsulatacija je: "Da li želite da prestanete da pušite?" U jednom smislu to je glupo pitanje. Svi pušači bi hteli da prestanu. Ako kažete dokazanom pušaču: "Kada biste mogli da se vratite u vreme pre nego što ste se navukli, sa znanjem koje sada imate, da li biste počeli da pušite?", odgovor je: "NIKAKO".

Recite najzakletijem pušaču - neome ko ne misli da to ugrožava njegovo zdravlje, ko nije zabrinut zbog načina kako društvo na to gleda i onome ko može sebi to da priušti (nema ih mnogo danas): "Da li podržavate svoju decu da i ona puše", odgovor je: "NIKAKO".

Svi pušači osećaju da ih je obuzelo zlo. Ranija postavka je bila: "Prestaću, samo ne danas nego sutra". S vremenom dođemo u fazu kada mislimo da ili nemamo moć volje ili da postoji nešto od suštinske važnosti u cigareti što mi moramo da imamo da bismo uživali u životu.

Kao što sam ranije rekao, problem nije objasniti zašto je lako prestati; problem je objasniti zašto je to teško. U stvari, pravi problem je objasniti zašto ljudi to uopšte rade, ili zašto je u jednom trenutku 60% nacije pušilo.

Sve to oko pušenja je neverovatna enigma. Jedini razlog što mi to radimo je zato što hiljade ljudi radi isto. Ipak svi bi želeli da nikad nisu ni počeli, govoreći nam kako je to samo gubljenje vremena i novca. Mi ne možemo baš u potpunosti da poverujemo da oni ne uživaju u tome. Mi onda shvatimo da je to stvar odraslih i radimo naporno na tome da se i sami navučemo. Onda provedemo ostatak života govoreći svojoj deci da to ne rade i sami pokušavamo da prestanemo.

Takođe, provedemo ostatak života u patnji. Prosečan pušač koji popuši 20 cigareta na dan potroši 50000 funti u svom životu na cigarete. Šta radimo s tim novcem? (Ne bi bilo tako strašno kada bismo ih bacili u đubre.) Mi ga ustvari koristimo da sistematski pretrpavamo svoja pluća otrovima koji prouzrokuju rak, sve više sprečavamo kiseonik da dopre do mišića i organa u našim telima, tako da svakog dana postajemo sve više letargični. Osuđujemo sebe na doživotnu prljavštinu, loš zadah, zube sa flekama, rupice na garderobi probušene pikavcima, prljave pepeljare i ustajali smrad duvana. To je doživotno ropstvo. Provodimo pola svojih života u situacijama u kojima nam društvo ne dozvoljava da pušimo (crkve, bolnice, škole, metroi, pozorišta, itd.) ili, kada pokušavamo da smanjimo ili prestanemo, osećamo se kao da nam se nešto oduzima. Ostatak našeg pušačkog života provodimo u situacijama kada nam je dozvoljeno da pušimo ali mi bismo želeli da to ne moramo. Kakav je to hobi kada dok to radiš želiš da to ne radiš, a kad to ne radiš patiš za cigaretom? To je životni vek u kome te tretiraju kao neku vrstu kuge i, što je najgore od svega, jedan život proveden u preziranju, a inače ste jedno inteligentno, racionalno ljudsko biće. Pušač prezire sebe, prezire svaki Državni dan borbe protiv pušenja, prezire svako obaveštenje od strane vlade o ugrožavanju zdravlja ili zastrašujuću priču o raku, ili kampanje posvećene lošem zadahu, svaki put kada ga zaboli u grudima, svaki put kada je usamljeni pušač u društvu nepušača. Da ide kroz život sa ovim odvratnim crnim senkama u pozadini svog uma, šta čovek dobija iz toga? APSOLUTNO NIŠTA! Zadovoljstvo? Užitak? Opuštanje? Nešto što vas prdiže? Sve su to iluzije, osim ako nošenje uskih cipela zarad užitka kada ih skinete smatrate zadovoljstvom!
"Uvek sam mislila da ću se osećati manje srećnom i manje sigurnom u sebe ako prestanem da pušim. A u stvari lepota vaše knjige je u tome što se, od samog početka, osećate SREĆNIJE I SIGURNIJIM!" Dženifer O.
Kao što sam rekao, pravi problem je objasniti ne samo zašto je pušačima teško da prestanu nego zašto ljudi uopšte puše.

Verovatno ćete reći: "To je sve u redu. Ali kada se jednom navučete na nikotin veoma je teško odvići se.! Ali zašto je to teško, i zašto mi to radimo? Pušači traže odgovor na ovo pitanje čitavog svog života.

Neki kažu da je to zbog neverovatnog bola kada prestanete. U stvari, pravi simptomi prestanka korišćenja nikotina su tako blagi (v. poglavlje 6) da većina pušača živi i umre a da nikada ne shvate da su zavisni od droge.

Neki kažu da se u cigaretama veoma uživa. Nije tako. One su prljave i odvratne. Pitajte bilo kog pušača koji misli da on puši samo zato što uživa u cigareti, kad nema cigarete koje on puši i može da nabavi samo one koje mu se ne dopadaju, da li prestane da puši. Uživanje nema veze s tim. Ja uživam dok jedem jastoga ali to ne znači da sam dospeo u fazu kada moram da imam 20 jastoga koji mi vise oko vrata. Kada je o drugim stvarima u životu reč - mi uživamo dok ih radimo, ali se ne osećamo ugroženo kada to ne radimo.

Neki traže razloge u psihologiji - Frojdov sindrom, "dete na majčinoj sisi". Zaista je upravo obrnuto. Uobičajeni razlog zašto počnemo da pušimo je da pokažemo da smo zreli i odrasli. Kada bismo morali da sisamo cuclu u javnosti, umrli bismo od sramote.

Neki misle da je obrnuto, da je to zbog mačo izgleda kada udišete dim ili izduvate kroz nozdrve. Ponovo ovaj argument nema poente. Zapaljena cigareta u uvetu bi izgledala smešno. Koliko smešnije izgleda neko ko udiše otrove koji uzrokuju rak u svoja pluća?

Neki pravdaju činjenicu da puše i kažu: "Tako imam nešto da radim sa rukama". Pa zašto je onda zapalite? "To je oralna satisfakcija." Pa zašto je palite? "To je divan osećaj dima dok ulazi u moja pluća." Užasan osećaj - zove se gušenje.

Mnogi veruju da pušenje otklanja dosadu. To je takođe zabluda. Dosada je stanje uma. Ne postoji ništa interesantno u cigareti.

Razlog zašto ja pušim 33 godine bio je zato što me to opušta, daje mi osećaj sigurnosti i snagu. Takođe sam znao da me ubija i koštalo me je mnogo, čitavo bogatstvo. Zašto nisam otišao kod svog doktora i pitao ga za neko drugo rešenje - kako da se opustim i da se osetim snažno i sigurno?

Nisam otišao jer sam znao da će mi ponuditi neko drugo rešenje. To nije bio moj razlog - to je bilo moje opravdanje.

Neki kažu da puše samo zato što i njihovi prijatelji puše. Da li ste zaista toliko glupi? Ako jeste, molite se da vaši prijatelji ne počnu da odsecaju sebi glave da bi se rešili glavobolje!

Većina pušača koja malo porazmisli o svemu dođe do zaključka da je to samo navika. To u stvari nije objašnjenje. Nego, pošto se odbace sva druga racionalna objašnjenja, to predstavlja jedini preostali izgovor. Nažalost, ovo objašnjenje je jednako logično. Svakog dana u životu mi menjamo navike, i u nekima od njih veoma uživamo. Ispran nam je mozak pričom da je pušenje navika i da je teško rešiti se navike. Da li je teško odreći se navike? U Ujedinjenom Kraljevstvu mi imamo naviku da vozimo levom stranom ulice. Ipak kada vozimo u Sjedinjenim Državama mi istog trenutka prekidamo tu naviku bez ikakvog problema. Očigledno da je zabluda da je teško odreći se navika. Činjenica je da mi stvaramo navike i odričemo ih se svakodnevno.

Pa zašto je onda tako teško odreći se navike koja ima odvratan ukus, koja nas ubija, koja nas košta bogatstvo, koja je prljava i odvratna i koje bismo inače želeli da se odreknemo, kada je sve što treba da uradimo da to prestanemo da radimo? Odgovor je da pušenje nije navika: TO JE ZAVISNOST OD NIKOTINA! Zato tako izgleda, da je teško "odviknuti se". Možda vi mislite da ovo objašnjenje pokazuje zašto jeste teško prestati? Da, objašnjava zašto mnogim pušačima jeste teško da prestanu. To je zato što ne razumeju šta je zavisnost od droge. Glavni razlog je što su pušači ubeđeni da ima nekog istinskog zadovoljstva u pušenju i veruju da će se oni žrtvovati ako prestanu.

Prelepa istina je da onog trenutka kada shvatite zavisnost od nikotina i prave razloge zbog kojih pušite, prestaćete to da radite - prosto ćete prestati - i za tri nedelje jedina misterija će biti zašto vam je bilo potrebno da pušite toliko dugo koliko jeste, i zašto ne možete da ubedite ostale pušače KOLIKO JE LEPO BITI NEPUŠAČ!

Poglavlje 2 - Easy metoda
Cilj ove knjige je da vas dovede u stanje uma u kom, umesto uobičajnih metoda prestanka pušenja - gde se na početku osećate kao da se penjete uz Mont Everest i provedete sledećih nekoliko nedelja žudeći za cigaretom i zavideći svim pušačima, vi se odmah osećate ponosno, radosno, kao da ste izlečeni od strašne bolesti. Od tog trenutka, kako dublje ulazite u život sve ćete se više pitati kako ste ikada bili pušač u svom životu. Gledaćete na pušače sa žaljenjem, nećete im zavideti.

Ako niste nepušač ili bivši pušač, od suštinske važnosti je da nastavite da pušite dok ne završite ovu knjigu. Ovo će možda izgledati kao kontradiktornost. Kasnije ću objasniti kako vam cigarete apsolutno "ništa ne rade". U stvari, jedan on mnogobrojnih paradoksa kod pušenja je da u trenutku kada pušimo cigaretu mi je gledamo i pitamo se zašto to radimo. Samo kada nemamo mogućnost da pušimo mi je doživljavamo kao dragocenu. Međutim, da prihvatimo to da, sviđalo se to vama ili ne, vi verujete da ste navučeni. Kada verujete da ste navučeni, nikada ne možete biti potpuno opušteni ili koncentrisani ako ne pušite. Zato nemojte pokušavati da prestanete pre nego što završite sa čitanjem cele knjige. Dok čitate, želja za pušenjem će se smanjivati. Nemojte ostavljati stvar na pola - to može biti fatalno. Zapamtite, sve što treba da uradite je da pratite instrukcije.
"Znam da me NIŠTA neće naterati da ponovo propušim. Tako je lepo biti SLOBODAN, disati punim pravilno i ne biti rob." Krisi J.
Uz pomoć povratnih reakcija, posle 12 godina od prvog izdanja knjige, izuzev poglavlja 28, "Vreme", ova instrukcija da nastavite da pušite dok ne završite knjigu me je najviše isfrustrirala. Kada sam prestao da pušim, mnogi moji prijatelji i rođaci su prestali, jednostavno zato što sam i ja prestao. Mislili su: "Ako on može, svako može". Tokom godina uspevao sam da nateram one koji nisu prestali, uz pomoć malih naznaka, saveta, da shvate koliko je lepo biti slobodan. Kada se knjiga prvi put štampala, dao sam knjigu rulji koja je još duvanila. Bilo je po principu - iako to možda bude najdosadnija knjiga ikada napisana, oni će je pročitati pa makr samo zbog toga što ju je napisao njihov prijatelj. Bio sam iznenađen i povređen kada sam saznao, mesecima kasnije, da se nisu potrudili da završe knjigu. Čak sam otkrio da je prva kopija koju sam potpisao i dao nekome koga sam smatrao bliskim prijateljem - data nekom drugom. Bio sam povređen tada, ali sam prevideo strah koji se uvuče u pušača koji je rob nikotinu. Može da prevaziđe prijateljstvo. Ja sam zamalo isprovocirao razvod zbog toga. Moja majka je jednom rekla mojoj ženi: "Zašto mu ne zapretiš da ćeš ga ostaviti ako ne ostavi cigarete?" Moja žena je odgovorila: "Zato što bi on ostavio mene kada bih mu to rekla." Bilo me je sramota da to priznam, ali verujem da je ona bila u pravu; takav je strah koji stvara pušenje. Sad shvatam da mnogi pušači ne završe knjigu zato što osećaju da će prestati čim pročitaju knjigu. Neki namerno pročitaju jedan red dnevno da bi tako odložili taj zao dan kada treba da prestanu zauvek. Sada sam potpuno svestan da neke ljude njihovi bližnji bukvalno nateraju da pročitaju knjigu. Posmatrajte to ovako: šta imate da izgubite? Ako ne prestanete kad završite sa knjigom, neće vam biti ništa gore nego što vam je sada. NEMATE APSOLUTNO NIŠTA DA IZGUBITE A MOŽETE MNOGO DA DOBIJETE!

Kad smo već kod toga, ako niste pušili par dana ili nedelja ali niste sigurni da li ste pušač, bivši pušač ili nepušač, onda nemojte pušiti dok čitate. U stvari, vi ste već nepušač. Sve što treba da uradimo je da dođemo do toga da vaš mozak "stigne" vaše telo. Do kraja knjige bićete srećan nepušač.
"Nisam ni sanjala da ću ikada poželeti da prestanem da pušim, a kamoli da ću naterati sebe da pročitam ovu knjigu!" Rejčel G.
U osnovi, moja metoda je totalna suprotnost uobičajnim metodama za prestajanje. Uobičajna metoda je da se napravi lista svih štetnih faktora pušenja i da se kaže:"Ako mogu dovoljno dugo da izdržim bez cigarete, u jednom trenutku će želja za cigaretom da nestane. Tada ću moći ponovo da uživam u životu, oslobođen od ropstva duvana."

Ovo je logičan pogled na tu stvar, i hiljade pušača svakog dana prestane da puši koristeći neku od ovih metoda. Međutim, veoma je teško uspeti ako pratite ove metode, iz sledećih razloga:

Prestanak pušenja nije pravi problem. Svaki put kada ugasite cigaretu vi ste prestali da pušite. Možda ćete imati jednake razloge da jednog dana kažete "Ne želim više da pušim" - svi pušači ih imaju, svakog dana njihovih života, a razlozi su verovatno jači nego što možete i da zamislite. Pravi problem nastaje drugog dana, desetog dana ili hiljaditog dana, kada u trenutku slabosti, ili u trenutku kada ste jaki, zapalite jednu cigaretu, i zato što je to delimična zavisnost od droge vi ćete poželeti još jednu, i iznenada - vi ste ponovo pušač.
Zdravstvena upozorenja bi trebalo da nas zaustave. Naš zdrav razum nam govori: "Prestani da radiš to. Ti si budala", ali u stvari to otežava. Mi, na primer, pušimo kada smo nervozni. Kažite pušaču da ga pušenje ubija i prvo što će uraditi je da će zapaliti cigaretu. Ima više opušaka ispred Royal Marsden bolnice, najvažnije ustanove u Engleskoj koja leči rak, nego ispred bilo koje druge bolnice u zemlji.
Svi razlozi za prestajanje u stvari otežavaju proces iz dva razloga. Prvo, oni stvaraju osećaj žrtvovanja. Uvek nas teraju da se ostavimo našeg malog prijatelja, poroka, zadovoljstva, kako god to pušač doživljava. Drugo, zaslepljuju. Mi ne pušimo zato što ne razumemo razloge zbog kojih treba da prestanemo. Prvo pitanje je:"Zašto mi želimo ili osećamo potrebu da to radimo?"
EASYWAY metoda je u osnovi ovo: prvo da zaboravimo razloge zbog kojih želimo da prestanemo, da se suočimo sa problemom cigareta i da upitamo sebe sledeća pitanja:
šta to meni donosi?
da li ja zapravo uživam u tome?
da li zaista osećam potrebu da idem kroz život i da patim se, samo da bih mogao da držim tu stvar u svojim ustima i gušim sebe?
Prelepa istina je da ničemu ne doprinosi. Da skroz pojasnim, ja ne mislim da štetni faktori pušenja nadjačavaju prednosti; svi pušači to znaju. Ja mislim sledeće - ne postoje prednosti pušenja. Jedina prednost koju je pušenje ikada imalo bio je socijalni "plus"; danas čak i sami pušači gledaju na to kao na antisocijalnu naviku.

Većina pušača oseća da je neophodno da nađu realne razloge zašto puše, ali su to sve zablude i iluzije.

Prva stvar koju ćemo uraditi je da otklonimo ove zablude i iluzije. U stvari, vi ćete samo shvatiti da se ničeg ne odričete, već da postoje prelepe, pozitivne stvari koje možete da dobijete kada postanete nepušač, a zdravlje i novac su samo dav plusa. Onog trenutka kada se orkloni ta iluzija da život više nikada neće biti isti bez cigareta, onda kada shvatite da ne samo da je život isti bez cigareta nego beskonačno lepši, onda kada osećaj da vam je nešto oduzeto ili da nešto propuštate nestane, tada možemo da stanemo i razmotrimo pitanje zdravlja i novca - i mnogo drugih razloga za ostavljanje pušenja. Shvatanje ovih činjenica će biti pozitivna dodatna pomoć pri ostvarivanju onoga što želite - da proživite ostatak života bez ropstva nikotinu.

Poglavlje 1 - Najgori zavisnik od nikotina koga sam upoznao
Možda bi trebalo da počnem opisujući moju kompetentnost za pisanje ove knjige. Ne, ja nisam doktor ni psihijatar; moje kvalifikacije su daleko pogodnije. Proveo sam 33 godine svog života kao zakleti pušač. U kasnijim godinama pušio sam sto cigareta kada imam loš dan, a inače nikad manje od šezdeset na dan.

U toku svog života više puta sam pokušavao da prestanem. Jednom sam čak prestao na 6 meseci, ali sam i dalje zastajao pored pušača da bih osetio miris duvana, i dalje sam putovao u delu za pušače u vozu.

Za većinu pušača, kada je o zdravlju reč, imamo slučaj: "Ja ću prestati da pušim pre nego mi se nešto desi". Ja sam dospeo u fazu kada sam znao da me ubija. Imao sam konstantne glavobolje i konstantno sam kašljao. Mogao sam da osetim pulsiranje vertikalne vene na svom čelu, i iskreno sam verovao da će svakog trenutka da se desi eksplozija u mojoj glavi i da ću umreti od moždanog udara. To mi je smetalo, ali me nije zaustavilo.

Došao sam u fazu kada sam čak prestao da pokušavam da ostavim cigarete. Nije to zbog toga što sam ja toliko uživao u pušenju. Ponekad u svom životu pušači pate od iluzije da im prija ta cigareta na koju su navikli, ali ja nikad nisam patio od te iluzije. Uvek sam prezirao i ukus i miris, ali mislio sam da mi cigareta pomaže da se opustim. Davala mi je snagu i samopouzdanje, i uvek sam se osećao jadno kada sam pokušavao da prestanem, nikada nisam bio u stanju da zamislim ugodan život bez cigarete.
Jednom prilikom, moja žena me je poslala kod hipnotizera. Bio sam potpuno skeptičan, ne znajući ništa o hipnozi i u iluziji da će me dočekati osoba koja izgleda kao neki indijac, sa minđušama po telu i tome slično. Bio sam u svim uobičjnim iluzijama od kojih pate pušači izuzev jedne - znao sam da nisam osoba koja nema volje. Ja sam imao kontrolu nad svim drugim delovima života ali cigarete su kontrolisale mene. Mislio sam da hipnoza podrazumeva nametanje volje, i iako nisam hteo da ometam proces (kao svi pušači, veoma sam želeo da prestanem da pušim), mislio sam da me niko neće zavarati idejom da meni nije potrebno da pušim.

Ispostavilo se da je cela seansa bila gubljenje vremena. Hipnotizer je pokušao da me natera da pomerim svoje ruke i noge i radim neke slične stvari. Izgledalo je da ništa ne funkcioniše kako treba. Nisam pao u nesvesno stanje. Nisam pao u trans, ili barem mislim da nisam, ali ipak posle te seanse sam prestao da pušim.

E sad, pre nego što odjurite kod hipnotizera, dozvolite mi da vam nešto objasnim. Hipnoza je sredstvo komunikacije. Ako se prenese pogrešna poruka, vi nećete prestati da pušite. Nevoljno kritikujem čoveka kod koga sam bio jer da nije bilo njega do sada bih bio mrtav. Ali to je tako uprkos tome, a ne zahvaljujući njemu. Takođe ne želim da izgleda kao da govorim protiv hipnoze; naprotiv, ja je koristim u svojim konsultacijama. Ona predstavlja moć sugestije i moćnu silu koja može biti iskorišćena u dobrom i lošem smislu. Nikada nemojte ići kod hipnotizera ako vam on ili ona nisu preporučeni od strane nekoga koga poštujete i kome verujete.

Tokom tih odvratnih godina kada sam bio pušač mislio sam da mi život zavisi od cigareta, i bio sam spreman da radije umrem nego da živim bez njih. Danas me ljudi pitaju da li mi se ikada desi da poželim da zapalim po koju. Odgovor je:"Nikada, nikada, nikada." Upravo suprotno. Imao sam divan život. Da sam umro od pušenja, ne bih mogao da se požalim. Bio sam veoma srećan čovek, ali najlepša stvar koja mi se desila je da sam se oslobodio tog košmara, tog ropstva u kom sam sistematski uništavao sopstveno telo i patio da bih imao tu privilegiju da pušim.

Da objasnim nešto od samog početka: ja nisam nikakav mistik. Ne verujem u mađioničare ni vile. Razmišljam mozgom naučnika, i naikako nisam mogao da shvatim šta mi se u svemu tome činilo kao magija. Počeo sam da čitam o hipnozi i o pušenju. Ništa što sam pročitao nije objasnilo čudo koje se desilo. Zašto je bilo tako smešno jednostavno da prestanem kada sam ranije prolazio kroz nedelje najcrnje depresije?

Trebalo mi je dosta vremena da shvatim, uglavnom zato što sam išao u suprotnom pravcu. Pokušavao sam da shvatim zašto je bilo tako lako prestati, a ustvari pravi problem je zašto pušači misle da je teško prestati. Pušači pričaju o užasnom stanju kada ne puše, ali kada sam pogledao unazad i pokušao da se setim tih užasnih momenata, oni za mene nisu postojali. Nije bilo nikakvog fizičkog bola. Sve je bilo u umu.

Moje zanimanje sa punim radnim vremenom je pomaganje drugim ljudima da se reše te navike. Veoma, veoma sam uspešan. Pomogao sam da se izleče hiljde pušača. Da naglasim od samog starta: ne postoji tako nešto što se zove zakleti pušač. Još uvek nisam upoznao nikog ko je bio toliko mnogo navučen (ili, bolje, mislio da je toliko navučen) kao što sam bio ja. Ne samo da svi mogu da prestanu da puše, nego to mogu lako da urade. U suštini nas strah čini pušačima: strah da u životu nikada nećemo uživati kao što smo uživali sa cigaretama i strah da ćemo se osećati kao da vam je nešto oduzeto. U stvari, to je tako daleko od istine. Ne samo da je uživanje u životu bez cigareta podjednako, nego se beskrajno više uživa, na mnogo načina, a zdravlje, snaga i bogatstvo su još i najmanje prednosti.

Svi pušači mogu lako da prestanu - čak i vi! Sve što treba da uradite je da pročitate knjigu do kraja sa otvorenim umom. Što više budete mogli da razumete, utoliko će vam lakše biti da to doživite. Najvažnije od svega, nećete ići kroz život kukajući za cigaretama ili se osećati kao da vam je nešto oduzeto. jedina misterija će biti zašto ste toliko dugo pušili.

Da na nešto upozorim. Postoje samo dva razloga zašto moja metoda može da ne uspe:

NEUSPEH U PRAĆENJU INSTRUKCIJA Nekim ljudima je odbojno što sam ja toliko izričit u nekim savetima. Na primer, ja ću vam reći da ne prestajete uz pomoć zamena kao što su slatkiši, žvakaće gume, itd. (posebno bilo šta što sadrži nikotin). Razlog zašto sam ja toliko izričit je zato što znam o čemu pričam. Ne poričem da ima mnogo ljudi koji su prestali koristeći takve zamene, ali oni su uspeli uprkos tim stvarima, a ne zahvaljujući njima. Postoje ljudi koji mogu da vode ljubav dok stoje na mostu napravljenom od užadi, ali to nije najlakši način. Sve što vam govorim ima svrhu: da lako prestanete i time osigurate uspeh.
NESPOSOBNOST DA SHVATE Ne uzimajte ništa zdravo za gotovo. Ispitajte ne samo sve ono što vam ja kažem već i vaše lične stavove i ono što vas je društvo naučilo o pušenju. Na primer, vi koji mislite da je pušenje samo navika, zapitajte se zašto ostalih navika, a u nekima od njih uživate, možete tako lako da se odreknete, a tako je teško odreći se navike koja ima odvratan ukus, košta vas bogatstva i ubija vas.
Vi koji mislite da uživate u cigareti, zapitajte se zašto neke druge stvari u životu, u kojima beskonačno više uživate, možete da uzmete i ostavite. Zašto morate da imate cigarete pri sebi i nastaje panika ako ih nemate?

Uvod
"IZLEČIĆU SVET OD PUŠENJA"

To sam govorio pričajući sa svojom ženom. Mislila je da sam odlepio. To je sasvim razumljivo ako se uzme u obzir da me je ona videla u brojnim pokušajima da prestanem da pušim. Najskorija su bila dva pokušaja dve godine ranije. Preživeo sam šest meseci čiste patnje pre nego što sam se konačno prepustio i zapalio cigaretu. Nije me sramota da priznam da sam plakao kao beba. Plakao sam jer sam znao da sam osuđen da budem pušač zauvek. Toliko sam truda uložio u taj pokušaj i prošao kroz toliku patnju da sam znao da nikada više neću imati snage da stavim sebe na tako strašan test. Ja nisam nasilan čovek, ali da je neki nepušač koji voli da popuje bio toliko glup u tom trenutku da mi kaže da svi pušači mogu lako da prestanu, momentalno i zauvek, ne bih odgovarao za svoje postupke. Međutim, uveren sam da bi me svaka porota na svetu, sastavljena samo od pušača, oslobodila na osnovu opravdanih razloga za ubistvo.

Možda je i vama teško da poverujete da svaki pušač može lako da prestane. Ako je tako, ja vas molim da ne bacite ovu knjigu u đubre. Molim vas da mi verujete. Uveravam vas da čak i vi možete lako da prestanete.

U svakom slučaju, tako sam i ja, posle dve godine, gasio ono za šta sam znao da će biti moja poslednja cigareta, i ne samo da sam govorio svojoj ženi da sam ja već nepušač, nego sam govorio da ću izlečiti svet od pušenja. Moram da priznam da me je njena skeptičnost tada iritirala. Međutim, to ni u kom slučaju nije umanjilo moju ushićenost. Pretpostavljam da je moja oduševljenost u saznanju da sam već rećan nepušač poremetila malo moju percepciju. Gledajući stvari unazad, mogu da shvatim njeno ponašanje. Sad shvatam zašto su Džojs i moji bliski prijatelji i rođaci mislili sa sam kandidat za ludnicu.

Kada pogledam unazad na svoj život, izgleda mi kao da je sve bila priprema za rešavanje problema sa pušenjem. Čak i one godine učenja i obavljanja posla računovođe su bile bezvredne u rešavanju zamke pušenja. Kažu da ne možeš da prevariš sve ljude u isto vreme i da to činiš stalno, ali ja verujem da duvanske korporacije upravo to rade godinama. Ja takođe verujem da sam ja jedini koji je prvi zaista shvatio zamku nikotina. Ako vam delujem arogantno, požuriću da dodam da tome nisam doprineo ja, nego okolnosti mog života.

Dan za pamćenje bio je 15. jul 1983. Nisam pobegao iz Alkatraza, ali zamišljam one koji su sigurno imali isti osećaj olakšanja i oduševljenja kao ja kada sam ugasio poslednju cigaretu. shvatio sam da sam pronašao nešto za šta se svaki pušač moli - lak način da ostavi cigarete.

Posle testiranja metode na prijateljima i rodbini, prestao sam da se bavim računovodstvom i postao konsultant, sa punim radnim vremenom, u pomaganju drugima da ostave cigarete.

Napisao sam prvu verziju knjige 1985. Jedan od mojih neuspeha, ćovek koga opisujem u 25-om poglavlju, bio je moja inspiracija. Dva puta me je posetio i oba puta smo obojica plakali pri susretu. Bio je toliko uznemiren da nisam mogao dovoljno da ga opustim da bi mogao da upije ono što mu govorim. Ponadao sam se da kada bih to zapisao, on bi to mogao da pročita kada je njemu pogodan trenutak za to, i to koliko god puta mu je potrebno, i da će tako poruka da dopre do njega.

Nisam sumnjao da će EASYWAY metoda delovati efikasno na druge pušače kao što je delovala na mene. Ipak, pre nego što sam svoju metodu stavio u pisanu formu knjige, obavio sam jedno istraživanje tržišta na svoj način. Komentari nisu bili ohrabrujući:
"Kako knjiga može da mi pomogne da ostavim cigarete? Ono što mi treba je moć volje!"
"Kako knjiga može da spreći užasnu krizu koja se javlja kada prestanete?"

U prilog ovakvim pesimistićkim komentarima, i ja sam imaosvoje sumnje. Često je na klinikama bio slučaj da pacijent pogrešno razume poentu. Ali ja sam bio u stanju da na licu mesta ispravim situaciju. A kako će knjiga to moći da uradi? Setio sam se vremena kada sam učio za računovođu, kada nisam razumeo ili se nisam slagao sa nekim delom knjige - to je bila ogromna frustracija, jer ne možete da pitate knjigu da vam objasni nešto. Takođe sam bio veoma svestan, posebno u današnje vreme televizije i spotova, da mnogi ljudi nisu naviknuti da čitaju.

Zajedno sa svim ovim faktorima, imao sam jednu sumnju koja je prevazišla sve ostale. Ja nisam bio pisac i bio sam veoma svestan svojih ograničenja u tom smislu. Bio sam siguran da mogu da sednem licem u lice sa pušaćem i da ga ubedim koliko će prijatnija biti socijalna okupljanja, kako će on ili ona biti u stanju da se koncentriše i podnese stres kao nepušač i kako proces prestanka može biti lak i prijatan. Ali da li ja to mogu da prenesem kroz knjigu? Čak sam sumnjao u to da li ja uopšte imam pravo da stavim EASYWAY u knjigu i da li je možda trebalo da zaposlim profesionalnog pisca. Nikako nisam bio siguran da će to biti uspeh.

Bogovi su mi bili naklonjeni. Primio sam hiljade čestitki koje su sadržale komentare poput:
"To je najbolja knjiga ikada napisana."
"Vi ste moj guru"
"Vi ste genije."
"Trebalo bi da dobijete odlikovanje viteza."
"Vi bi trebalo da ste državni premijer."
"Vi ste svetac."

Nadam se da nisam dopustio sebi da nešto uobrazim zbog takvih komentara. Potpuno sam svestan da ti komplimenti nisu bili upućeni meni kao piscu, da hvale moju veštinu pisanja, nego baš obrnuto - da ih dobijam baš zbog nedostatka veštine. Ti komplimenti su mi stizali od ljudi jer - bilo da vam je draže da odete na kliniku ili pročitate knjigu: EASYWAY metoda funkcioniše!

Ne samo da imamo svetsku mrežu EASYWAY klinika, nego je ova knjiga prevedena na preko dvadeset jezika, i dok ja ovo pišem, ona je bestseler broj 1 u Nemačkoj.

Posle otprilike godinu dana od početka rada klinika, ja sam mislio da sam naučio sve što ima da se nauči o pomaganju ljudima da ostave pušenje. Neverovatno, ali 14 godina posle otkrivanja metode ja praktično naučim nešto novo svakog dana. Ova činjenica me je malo zabrinula kada sam bio zamoljen da budem recenzent prvog izdanja koje je izašlo posle šest godina otkako se knjiga štampa. To je bio horor - jer za praktično sve što sam napisao trebalo je da se vratim unazad i da prepravljam i bolje objasnim.

Nije trebalo da brinem. Osnovni principi EASYWAY su postojani danas kao i onda kada sam metodu otkrio. Prelepa istina je: LAKO JE PRESTATI!

To je činjenica. Moja jedina poteškoća je da ubedim svakog pušača u to. Čitavo moje iskustvo koje sam sakupio u 14 godina pomoglo je tako što je omogućilo svakom pušaču da ugleda svetlost. Na klinikama pokušavamo da dostignemo savršenstvo. Svaki neuspeh nas duboko zaboli jer mi znamo da svaki pušač može lako da prestane. Kada pušači ne uspeju, ophode se prema tome kao prema svom ličnom neuspehu. Mi se prema tome ophodimo kao prema svom neuspehu - nismo uspeli da ubedimo te pušače koliko je lako i prijatno da prestanu.

Posvetio sam prvo izdanje pušačima koje nisam uspeo da izlečim. Ta stopa neuspeha bila je zasnovana na principu garancije koju imamo na klinikama - "vraćamo novac ako niste zadovoljni".

Prosečna trenutna stopa neuspeha na našim klinikama je ispod 5%. To znači uspeh od preko 95%.

Iako sam bio svestan da sam otkrio nešto neverovatno, ni u najluđim snovima nisam očekivao da ću postići takvu stopu uspeha. Sad možete da se pobunite i kažete da ako sam zaista verovao da ću izlečiti svet od pušenja - mora da sam očekivao stopu uspeha od 100%.

Ne, nikad nisam očekivao da ću postići 100%. Ušmrkavanje nikotina je ranije bila najpopularnija vrsta nikotinske zavisnosti dok nije postala antisocijalna i izumrla. Ipak, postoje i dalje neki čudaci koji ponekad ušmrknu nikotin, i verovatno će ih uvek biti. Začuđujuće, Parlament spada u poslednja utočišta ušmrkavanj nikotina. Pretpostavljam da to i nije tako čudno kad se nad tim zamisliš - političari generalno kaskaju stotinama godina iza svog vremena. Tako da će uvek biti čudaka koji će to raditi. Ja nikada nisam očekivao da ću morati da lečim svakog pušača ponaosob.

Ono što sam ja mislio da će se desiti, onog trenutka kad objasnim misterije oko zamke u koju ste upali kao pušač i kad razbijem iluzije tipa:

x Pušači uživaju dok puše
x Pušač bira da puši
x Pušenje otklanja dosadu i stres
x Pušenje pomaže koncentraciji i opuštanju
x Pušenje je navika
x Potrebna je moć volje da bi se prestalo
x Jednom pušač - uvek pušač
x Govoriti pušaču da će ga to ubiti mu pomaže da prestane
x Zamene, posebno one koje sadrže nikotin u sebi, pomažu da se ostave cigarete
x Svi pušači moraju da prođu kroz period patnje da bi prestali, ja sam naivno pomislio da će ostatak sveta takođe videti istinu i usvojiti moju metodu.

Mislio sam da će mi glavni neprijatelji biti duvanske industrije. Neverovatno, ali moje glavne prepreke su bile institucije za koje sam mislio da će mi biti najveći saveznici: mediji, Vlada, organizacije poput Udruženje za pušenje i zdravlje, QUIT (organizacija koja pomaže odvikavanje) i renomirano zdravstvo.

Verovatno ste gledali film "Sestra KEni". U slučaju da niste, u filmu je reč o vremenu kada je dečija paraliza, ili polio, bila prokletstvo naše dece. Jasno se sećam da je ta reč u mene usadila isti strah koji danas osećam kada čujem reč "rak". Efekat polio virusa nije bio samo taj što parališe ruke i noge, već što uzrokuje poremećaj oblika udova. Lekari su tada stavljali udove u gvozdena pomagala da bi se sprečio poremećaj. Rezultat je bila doživotna paraliza.

Sestra Keni je verovala da su ta gvozdena pomagala zaustavljala proces oporavka i dokazala je hiljadu puta da mišići mogu ispočetka da se formiraju i da dete može ponovo da hoda. Međutim, Sestra Keni nije bila lekar, bila je obična sestra. Kako se usuđuje da se meša u nešto što je povereno samo stručnim doktorima? A nije bilo važno to što je ona pronašla rešenje za problem i što je dokazala njegovu efikasnost. Deca koju je lečila Sestra KEni su znala da je ona u pravu, kao i njihovi roditelji, ali renomirano zdravstvo ne samo da nije usvojilo njene metode već su joj zabranili da radi u medicini. Trebalo je 20 godina da prođe da bi medicina prihvatila ono što je bilo očigledno.

Gledao sam film mnogo godina pre nego što sam otkrio EASYWAY. Film je bio veoma interesantan i bez sumnje bilo je istine u njemu. Međutim, bilo je isto tako očigledno da je Holivud iskoristio veliku porciju poetske slobode. Nemoguće je da je sestra Keni otkrila nešto što združena medicinska nauka nije uspela da otkrije. Sigurno ti renomirani lekari nisu baš bili takvi dinosaurusi kakvim ih predstavljaju? Kako je moguće da im je trebalo 20 godina da prihvate ono što im je bilo ispred nosa?

Kaže se da su nekada činjenice čudnije od naučne fantastike. Izvinjavam se onima koji su pravili film Sestra Keni što sam rekao da su uzeli previše poetske slobode. Čak i u ovo tzv. osvešćeno doba gde imamo modernu komunikaciju, posle 14 godina, ja nisam uspeo da prenesem poruku. Da, dokazao sam svoju suštinu; jedini razlog zašto vi čitate ovu knjigu je zato što vam je neki bivši pušač preporučio. Ne zaboravite, ja nemam ogromnu finansijsku moć kao Britanska Zdravstvena Organizacija ili Udruženje za zdravlje i pušenje. Kao i sestra KEni, ja sam ussamljena individua. Kao i ona, ja sam poznat samo zato što moj sistem funkcioniše. Već me tretiraju kao gurua broj jedan koji pomaže pušačima da ostave cigarete. kao i sestra KEni, i ja sam dokazao suštinu. Ali kakva korist što je sestra KEni dokazala svoju priču, kad je ostatak sveta i dalje radio upravo suprotno od onoga što treba? Poslednja rečenica u ovoj knjizi je ista kao u originalnom rukopisu:

Postoji vetar promene u društvu. Pokrenuta je jedna grudva snega i nadam se da će ova knjiga pomoći da to postane lavina snega.

Zbog mojih prethodno iznesenih stavova, pomislićete da ja uopšte ne poštujem medicinu kao profesiju. To je daleko od istine. Jedan od mojih sinova je doktor i ne mogu da zamislim finiju profesiju za čoveka. Dobijamo više preporuka za naše klinike od doktora nego od bilo koje druge profesije i, iznenađujuće, najviše naših klijenata je iz medicinske struke nego bilo koje druge.

Ranije su me doktori smatrali šarlatanom. Avgusta 1997. imao sam veliku čast da budem pozvan da predajem na 10-toj Svetskoj Konferenciji o zdravlju i duvanu koja je održana u Pekingu. Mislim da sam bio prvi nekvalifikovani doktor koji je imao tu čast. Sam poziv je bio mera mog napretka.

Međutim, to je bilo isto kao da sam držao predavanje zidu. Kako žvakaća guma sa nikotinom i flaster nisu rešili problem, sami pušači su izgleda prihvatili da ne možeš da se izlečiš od zavisnosti jedne droge tako što ćeš prepisati kao lek istu tu drogu. To je isto kao da kažete zavisniku od heroina: nemoj da pušiš heroin, pušenje je opasno, ubrizgaj ga u venu (ne pokušavajte to sa nikotinom, istog trenutka će vas ubiti). Zato što medicina i mediji nemaju pojma kako da pomognu ljudima da prestanu da puše, sve je skoncentrisano na to da im govore ono što oni već znaju: pušenje nije zdravo, to je prljavo i odvratno, asocijalno i skupo. A ne shvataju da nije stvar u tome da oni puše zato što ne razumeju razloge zašto ne treba da puše. Pravo rešenje je da se otklone razlozi zbog kojih oni puše.

Kada je svetski dan za borbu protiv pušenja, zdravstveni stručnjaci govore: "Ovo je dan kada svaki pušač pokušava da prestane." Svaki pušač zna da je to jedan dan u godini kada će većina pušača popušiti duplo više nego što inače puši, i to potpuno otvoreno, jer nijedan pušač ne voli da mu se govori šta da radi, pogotovo od strane ljudi koji tretiraju pušače kao idiote i koji ne razumeju zašto oni puše.

Zato što ne razumeju u potpunosti same pušače ili kako da im olakšaju da prestanu, njihov stav je: "Probaj ovaj metod. Ako to ne uspe, probaj nešto drugo." Da li možete da zamislite da postoji 10 načina šta se radi u slučaju zapaljenja creva? Devet od tih deset metoda izlečilo je 10% pacijenata, što znači da je ubilo 90%, a deseta metoda je izlečila 95%. Zamislite da je deseta metoda bila dostupna više od 14 godina, ali velika većina u medicini je i dalje preporučivala ostalih devet metoda.

Jedan od doktora na toj konferenciji je uvideo jedan detalj kog se ja nisam dosetio. Izneo je činjenicu da je moguće da će se doktori suočiti sa zakonskim posledicama zbog nesavesne prakse jer ne savetuju svoje pacijente o najboljem načinu da prestanu sa pušenjem. Ironija je u tome što je baš on bio veliki zagovornik terapije koja koristi nikotinske zamene (žvake sa nikotinom, flastere itd.) Veoma se trudim da ne budem osvetoljubiv, ali nadam se da će on biti prva žrtva svojih ideja.

Dok pišem, britanska vlada je upravo potrošila 2.5 miliona funti na šokantnu TV kampanju koja pokušava da ubedi omladinu da se ne navuče. Mogli su isto tako da potroše te pare i na kampanju u kojoj će ih ubeđivati da motori mogu da ih ubiju. Da li oni shvataju da omladina zna da ih jedna cigareta neće ubiti i da nijedan klinac nikada ne očekuje da će se navući? Veza između pušenja i raka pluća je utvrđena pre već 40 godina. Uprkos tome, više mladih se danas navuče nego ikada ranije. Mladima nije potrebno da gledaju horore o pušenju na televiziji. Pušači ionako izbegavaju takve programe. Praktično svaki mlad čovek u zemlji je bio svedok kako je pušenje uzrokovalo propast u njenoj ili njegovoj familiji. Ja sam gledao kako moj otac i sestra bivaju uništeni od te droge; to me nije sprečilo da i sam upadnem u zamku.

Pojavio sam se na državnoj stanici sa doktorkom koja nikada nije bila pušač i nikada nije izlečila nijednog pušača, tvrdeći kategorično kako će ta kampanja da spreči mlade da se navuku. Samo da je vlada imala razuma pa da je meni dala tih 2.5 miliona funti. Ja bih finansirao kampanju koja bi garantovala smrću nikotinske zavisnosti za par godina.

Ja zaista verujem da je grudva snega postala fudbalska lopta. Ali posle 14 godina to je tek zrnce peska u pustinji. Ja sam zahvalan hiljadama bivših pušača koji su posećivali moje klinike, pročitali moje knjige, gledali moje spotove i preporučili EASYWAY svojim prijateljima, rođacima i svima onima koji bi ih slušali, i molim se da tako i nastave. Međutim, grudva snega se neće pretvoriti u lavinu dok medicina i mediji ne prestanu da preporučuju metode koje otežavaju ostavljanje cigareta i prihvate da EASYWAY metoda nije još samo jedna u nizu metoda: VEĆ JEDINI RAZUMAN METOD ZA KORIŠĆENJE!

Ne očekujem da mi još poverujete, ali kad budete završili knjigu, biće vam jasno. Čak i nekoliko ljudi koji ne uspeju - kažu: "Još mi nije pošlo za rukom da ih ostavim, ali vaš način je bolji od bilo kog drugog za koji znam."

Ako, kada završite knjigu, osećate da mi dugujete zahvalnost, možete i te kako taj dug da platite. Ne samo što ćete preporučiti EASYWAY svojim prijateljima, nego svaki put kada vidite na TV-u ili čujete na radiju, ili pročitate članak u novinama koji propagira neku drugu ideju, nazovite ih ili im pišite i pitajte ih zašto ne propagiraju EASYWAY metodu. To će pogurati lavinu, i ako ja poživim da to vidim, umreću kao srećan čovek.

Ovo treće izdanje EASYWAY služi da vas uvede u umetnost tehnologije i pokaže kako je lako i prijatno da se ostave cigarete. Da li se osećate kao da je smak sveta? Ma zaboravite to. Ja sam postigao neke sjajne stvari u svom životu. Ali najveća je ta što sam uspeo da pobegnem iz ropstva nikotinske zavisnosti. Pobegao sam pre 14 godina i - i dalje sam ushićen činjenicom da sam slobodan. Nema razloga da budem depresivan, ništa loše se ne dešava: naprotiv, učinićete nešto što bi svaki pušač na planeti želeo da učini: BIĆETE SLOBODNI !

Predgovor
Konačno magični lek koji su svi pušači čekali:
x Odmah deluje
x Jednako efikasan i kod teških pušača
x Bez krize pri prestanku
x Nije potrebna moć volje
x Bez šok terapije
x Bez ikakvih pomagala sa strane
x Ne goji
x Za stalno

Možda ste malo uplašeni nad činjenicom da ćete pročitati ovu knjigu. Možda vas, kao kod većine pušača, sama pomisao na prestanak ispuni panikom i iako vi nameravate da prestanete, to neće biti danas.

Ako očekujete da vas ja obavestim o užasnim rizicima po zdravlje koji prate pušače, ili kako pušači potroše malo bogatstvo za vreme svog pušačkog života, ili da je to jedna odvratna, prljava navika i da ste vi glupi, beskičmenjaci bez snage volje, onda moram da vas razočaram. Takve taktike meni nikada nisu pomogle da prestanem i kada bi vama mogle da pomognu, vi biste onda već prestali da pušite.

Moj metod, koga ću zvati EASYWAY, ne funkcioniše tako. U neke od stvari koje ću reći ćete teško poverovati. Međutim, kada budete završili sa knjigom, ne da ćete u to poverovati, nego ćete se pitati kako je moguće da vam je mozak toliko bio ispran da ste verovali u suprotno.

Postoji uobičajno loše shvatanje da mi biramo da pušimo. Pušači ne biraju da puše isto kao što alkoholičari ne biraju da to postanu, ili narkomani da postanu zavisnici od heroina. Tačno je da mi biramo da zapalimo te prve eksperimentalne cigarete. Ja ponekad između više stvari - biram da odem u bioskop, ali to ne znači da ću ceo život provesti u njemu.

Uporedite to sa svojim životom. Da li ste ikada doneli pozitivnu odluku da u određenim trenutcima u svom životu, ne biste mogli da uživate u jelu ili nekom druženju a da pri tom ne pušite, ili da ne možete da se koncentrišete ili uhvatite u koštac sa stresom bez cigarete? U kom trenutku ste doneli odluku da vam trebaju cigarete, ne samo za društvena okupljanja, nego da su vam potrebne da ih stalno imate kod sebe i osećali ste se nesigurno, čak obuzeti panikom ako ih nemate?

Kao i svaki drugi pušač, vi ste uvučeni u najpokvareniju, najsuptilniju zamku koju su čovek i priroda zajedno smislili. Ne postoji roditelj na ovoj planeti - bilo da je pušač ili nepušač, kome se sviđa ideja da njegovo dete puši. Ovo znači da svi pušači žele da nikada nisu ni počeli da puše. To i nije toliko iznenađujuće - nikome nije trebala cigareta da bi uživao u obroku ili da se izbori sa stresom pre nego što se navukao.

U isto vreme, svi pušači žele da nastave sa pušenjem. Ipak nas niko ne primorava da zapalimo; bilo da razumemo zašto je to tako ili ne, samo pušači su ti koji odluče da zapale cigaretu.

Kada bi postojalo magično dugme koje bi pušači mogli da pritisnu i probude se sledeće jutro sa osećajem kao da nikada nisu zapalili tu prvu cigaretu, jedini pušači koji bi sutra ujutru postojali bili bi oni mladi ljudi koji su još uvek u svojoj eksperimentalnoj fazi. Jedina stvar koja nas sprečava da prestanem je: STRAH.

Strah da ćemo morati da preživimo neodređen period patnje, bola i nezadovoljene želje - da bismo onda bili slobodni. Strah da više ni u jednom obroku niti društvenom okupljanju nećemo tako uživati kao što smo uživali sa cigaretom. Strah da više nikada nećemo biti u stanju da se koncentrišemo, izborimo sa stresom ili budemo isto toliko sigurni u sebe kao što smo bili sa cigaretom. Strah da će se naša ličnost i karakter promeniti. Ali najviše od svega, strah od "jednom pušač - uvek pušač", da nikada nećemo biti potpuno slobodni i da ćemo u nekim prenutcima, do kraja života, želeti povremeno da zapalimo cigaretu. Ako ste, kao ja, već pokušali sve uiobičajne načine da prestanete da pušite i ako ste prošli kroz pakao onoga što ja nazivam - metoda moći volje za ostavljanjem pušenja, ne samo da će taj strah uticati na vas, nego ćete biti ubeđeni da nikada nećete moći da prestanete.

Ako vam je nelagodno, u panici ste ili ako se osećate da nije pravo vreme za vas da ostavite cigarete, onda dozvolite mi da vas uverim da su vaša nelagodnost ili panika uzrokovani strahom. Cigareta ne ublažava taj strah, ona ga stvara. Vi niste odlučili da upadne u zamku nikotina. Ali koa sve zamke, ona je napravljena tako da vi ostanete u njoj. Zapitajte se, kada ste zapalili te prve cigarete, da biste videli kako je to, da li ste tada odlučili da ostanete pušač do kraja života? I, kada ćete prestati sa pušenjem? Sutra? Sledeće godine? Prestanite da se zavaravate. Zamka je napravljena tako da vas drži žarobljenim čitavog života. Šta mislite - zašto tamo neki pušači nisu prestali da puše sve dok ih to nije ubilo?

Ova knjiga je prvobitno izdata od strane "Penguin" izdavača pre jednu deceniju, i sve od tada bila je najprodavanija knjiga svake godine. Znači, sada imam deset godina povratnih reakcija. Kao što ćete uskoro pročitati, te povratne reakcije su mi otkrile informacije koje su prevazišle moja najluđa zamišljanja o tome koliko će biti efikasna mojai knjiga. Takođe su mi na taj način otkrivena dva aspekta EASYWAY metode koja su me zabrinula. Ovo drugo ću objasniti kasnije. Prvo, evo tri tipična primera koje sam izvukao iz pisama koje sam dobijao:
"Nisam verovao u tvrdnje koje ste izneli i izvinjavam se što sam sumnjao u vas. Bilo je lako i uživao sam u tome, baš kao što ste rekli. Dao sam kopije vaše knjige svim svojim prijateljima i rođacima koji puše, ali ne mogu da shvatim zašto oni neće da je pročitaju."

"Vašu knjigu mi je dao bivši prijatelj koji je bio pušač, pre 8 godina. Tek sada sam je pročitao. Jedino zbog čega se kajem je što sam protraćio 8 godiona."

"Upravo sam završila sa čitanjem knjige EASYWAY. Znam da je prošlo tek četiri dana, ali osećam se sjajno, i znam da nikada više neću osetiti potrebu da pušim. Počela sam da čitam vašu knjigu pre pet godina, pročitala sam je do pola i uspaničila se. Znala sam da ako nastavim da je čitam moraću da prestanem sa pušenjem. Zar nisam bila luckasta?"

Ne, ta malda dama iz poslednjeg primera nije bila luckasta. Spomenuo sam magično dugme. EASYWAY radi po principu magičnog dugmeta. EASYWAY nije čarolija, ali meni i stotinama hiljada bivših pušača kojima je bilo lako i prijatno da prestanu to sve deluje kao čarolija!

Ovo je upozorenje. Imamo situaciju kokoška i jaje. Svaki pušač želi da prestane i svakom pušaču je lako i prijatno da prestane. Samo strah sprečava pušače da pokušaju da prestanu. Najveći dobitak je osloboditi se tog straha. Ali nećete se osloboditi tog straha dok ne završite sa knjigom. Naprotiv, kao dama u trećem primeru, strah će se povećavatio kako čitate knjigu i to će vas možda sprečiti da je završite.

Vi niste odlučili da upadnete u zamku, ali budite načisto sa sobom, nećete umaći tome ako ne donesete pozitivnu odluku da to uradite. Već se možda dvoumite oko ostavljanja. S druge strane se možda plašite. U bilo kom slučaju molim vas imajte na umu: VI NIŠTA NE GUBITE!

Ako po završetku čitanja knjige odlučite da želite da nastavite da pušite, ništa vas ne sprečava u tome. Ne morate čak ni da smanjite ili prestanete da pušite sok čitate ovu knjigu i zapamtite - nema šok terapije. Naprotiv, imam samo dobre vesti za vas. Da li možete da zamislite kako se osećao grof Monte Kristo kada je konačno pobegao iz zatvora? Tako sam se i ja osećao kada sam pobegao iz nikotinske zamke. Tako se osećaju milioni bivših pušača koji su koristili moju metodu. Do kraja ove knjige:
TAKO ĆETE SE VI OSEĆATI!
SAMO NAPRED!

Ako ste pušač sve što treba da uradite je da nastavite da čitate.

Ako ste nepušač koji je kupio ovu knjigu za one koje volite, sve što treba da uradite je da ih ubedite da pročitaju ovu knjigu. Ako ne možete da ih ubedite, onda vi pročitajte knjigu a poslednje poglavlje će vas posavetovati kako da prenesete poruku ljudima, i takođe kako da sprečite svoju decu da počnu da puše. Nemojte da vas zavara činjenica da oni to sad mrze. Sva se deca tako osećaju dok se ne navuku.

"Čudno je to kako je malo potrebno da budemo sretni, i još je čudnije kako nam baš to malo nedostaje." - Ivo Andrić


Lak način da ostavite pušenje


Pridružite se milionima ljudi koji su postali nepušači uz pomoć EASYWAY metode Alena Karra



O Autoru

Alen Kar (Allen Carr) je bio veoma uspešan biznismen, i to što je pušio 100 cigareta na dan ga je vodilo u očaj, a onda je posle trideset godina i bezbroj neuspelih pokušaja otkrio ono što je ceo svet čekao - lak način da prestane da puši. (The Easy way to stop smoking).

Iako mu je namera bila da se reši sopstvene zavisnosti, efikasnost njegovog pristupa ga je ubedila da bi taj metod mogao i drugima da pomogne, i tako je napustio svoj dotadašnji posao i krenuo u misiju spašavanja pušača širom sveta. Ohrabren neverovatnim uspehom EASYWAY metode, Alen je osnovao lanac klinika koje nose njegovo ime i one sada postoje širom zemaljske kugle. Alen je tako stvorio značajnu reputaciju, a EASYWAY metoda je u svetu priznata kao najbolja metoda za prestajanje s pušenjem.

Fenomenalan uspeh metode je postignut zahvaljujući usmenim preporukama. Do dana današnjeg EASYWAY nije imao reklamu. "The EASYWAY to stop smoking" (EASYWAY da prestanete da pušite ili Lak način da prestanete da pušite) je danas internacionalni bestseler, i prodat je u preko 5 miliona primeraka na preko 20 jezika. Svetska mreža EASYWAY klinika se takođe stalno uvećava, skoro su se otvorile klinike u Sjedinjenim Američkim Državama, i još neke treba da se otvore u periodu 2004 -2005. godine. Informacije o EASYWAY metodi i ekspanziji klinika u Americi mogu se naći na internet sajtu

Uvodna reč u susret 20-godišnjici izdavanja knjiga
Ovo izdanje knjige slavi dvadesetu godišnjicu postojanja moje metode, koja vam otkriva koliko je lako i koliko uživanja donosi prestanak pušenja.

Dok sedim za svojim lap-topom vrhunske izrade, teško mi je da poverujem da je originalni rukopis bio napisan rukom, bio jedva čitljiv (a ponajmanje samom piscu), i onda otkucan na prastaroj "Underwood" mašini.

Kada sam ugasio svoju poslednju cigaretu 15.7.1983. godine znao sam da sam otkrio nešto za čim je tragao svaki pušač: lak metod kojim se odmah rešavate nikotinkog ropstva. Ono što nisam znao zasigurno je da li ću u to ubediti ijednog pušača, a kamoli ceo svet.

EASYWAY metod je prevazišao sva moja očekivanja. Sada sam priznat kao vodeći svetski ekspert u procesu prestanka pušenja. Moja knjiga je prodata u preko 5 miliona primeraka i prevedena je na preko 20 svetskih jezika. U Velikoj Britaniji je bila bestseler svake godine, od svog prvog izdanja 1987. Takođe je bila bestseler u Nemačkoj, Norveškoj, Holandiji, Japanu, Francuskoj, Španiji i Republici Irskoj. Medjutim, pravi užitak koji dobijam od svog posla je saznanje da moja knjiga pomaže hiljadama pušača da pobegnu iz ropstva pušenja.

Sve je počelo sa mojom ženom Džojs (Joyce) i sa mnom, u našem domu u Londonu. Danas imamo mrežu od preko 50 Easyway klinika u 20 zemalja širom sveta. Trideset godina pušenja bila je noćna mora, i srećan sam što imam ovu priliku da zahvalim svojim kolegama, izdavačima i milionima bivših pušača koji su prestali da puše uz pomoć EASYWAY metode. Oni su, zajedno sa oslobadjanjem od nikotina, učinili da mi poslednjih 20 godina izgledaju kao raj.

Nadam se da će ovo izdanje moje knjige pomoći da se milioni Amerikanaca oslobode zavisnosti koja je do sada odnela više života nego svi ratovi sveta zajedno.


Alen Kar, maj 2004.