Iz srbske istorije - da li ste znali

Da li ste znali...

-Да је на краљевској свадби југословенског краља Александра I Карађорђевића и румунске принцезе Марије 8. јуна 1922. након свадбеног ручка нестала половина кашика, виљушака и ножева тако да је после тога на двору решено да се свечани обеди са толиким бројем званица у будућности избегавају.


-Да је у српској историји први пут титулу вожда понео Свети Сава као "вожд отачаства на благоверије" почетком 13. века, а последњи вожд је био Ђорђе Стратимировић, вођа српских револуционара у Угарској 1848.


-Да је бивши краљ Србије, Милан Обреновић (на слици), по својој жељи сахрањен у фрушкогорском манастиру Крушедол на територији Аустроугарске, а да је трошкове спровода платио цар Франц Јозеф.

-Да се Карађорђе (на слици) 1817. вратио у Србију преко Русије и Аустрије кроз које је путовао са лажним руским пасошем који је гласио на име Анастасија Николића.

-Да је Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу 2. јануара 1840. године одлуком Совјета Књажевства Србског и исте године прослављан у Крагујевцу и Београду.

-Да је краљ Стефан Урош II Милутин (1282—1321) током своје дуге владе користио разнородне ратнике-најамнике: Кумане, Турке, Осете и Латине из Италије.

-Да је проти Матеји Ненадовићу као узор за први закон устаничке Србије послужила Крмчија светога Саве?

-Да се црногорски кнез Данило Петровић 1852. оженио са својом изабраницом Даринком Квекић под ведрим небом будући да тада на Цетињу није било здања које је могло да прими 3000 званица.

-Да је председник владе Кнежевине Србије, Илија Гарашанин (на слици), морао је да се задужи код капетана Мише Анастасијевића како би ишколовао своја два сина.

-Да је Вук Караџић 1823. започео студије хирургије на универзитету у Лајпцигу, али да је након похађања вежби из анатомије после неколико месеци напустио студије.

-Да је кнез Михаило Обреновић 1839. примио Карађорђевог сина, будућег кнеза Александра Карађорђевића, за свог ађутанта.

-Да је деспот Стефан Лазаревић (1389—1427) проглашен за свеца 500 година после своје смрти 19. јула 1927. године.

-Да је наследник кнеза Милоша, кнез Милан Обреновић II, владао свега 25 дана, тј. од 13. јуна до 8. јула 1839. године када је умро од туберкулозе.

-Да је краљ Милан Обреновић наложио да се метак, који га је промашио у београдској Саборној цркви током Илкиног атентата 1882, обложи рубинима и брилијантима и да му се од тог зрна олова направи игла за крaвату.

-Да се у војску Кнежевине Србије шајкашка капа тј. шајкача уведена 1870. и да је потом све до краја 19. века било силом потребно терати прост народ да скине фес и носи шајкачу.

-Да је цетињски митрополит Петар II Петровић Његош учио да плива током својих боравака у Прчању 1844. и Перасту 1845. године.

-Да су у периоду од обнове Пећке патријаршије 1557. до 1587. за патријархе бирани рођаци османског великог везира Мехмед-паше Соколовића и то овим редом: Макарије (1557—1574), Антоније (1574—1575) и Герасим (1575—1587).

-Да је Кнежевина Црна Гора почела да кује сопствени новац 1906. године, и то прво ситан новац од бакра и никла.

-Да је Љубомир Ковачевић, чувени српски историчар, био једини српски министар чији је син погинуо у Балканским ратовима? У складу са овом чињеницом парадоксално звучи оптужба романтичарских и неоромантичарских историчара о издаји српског народа коју Ковачевићу приписују.

-Да је Дубровник био место азила за многе истакнуте личности средњовековне историје Балкaна? Наиме у њему су, услед политичке несигурности, уточиште налазили српски краљеви Радослав (1234) и Владислав (1243), ћерка краља Драгутина и босанска краљица Јелисавета са синовима, ћерка краља Милутина и збачена бугарска царица Ана (1337—1346), деспот Ђурађ Бранковић (1440—1441), удовица деспота Лазара Бранковића Јелена, две последње босанске краљице Катарина и Јелена (1463) и синови херцега од Светог Саве Влатко и Владислав. Због овога у народу је настала изрека која је забележена већ око 1440. године: ако зеца гоне, и он се склања у Дубровник.

-Да је према одредбама Рударског законика деспота Стефана Лазаревића (1389—1427) удатим женама било забрањено да продају хлеб, со и воће? Ове делатности су биле резервисане само за удовице које су се на тај начин издржавале.

-Да је новац српског краља Стефана Радослава (1228—1234) највероватније кован у Солуну, престоници његовог таста Теодора I Анђела, епирског деспота и солунског цара.

-Да се реликвијар који је припадао српском великашу деспоту Томи Прељубовићу (убијен 1384) и његовој супрузи Марији, ћерки Душановог полубрата Симеона, данас чува у градској катедрали у шпанском граду Куенка.

-Да је влада радикала Николе Узуновића 1926. пала после само недељу дана (8.-15. април) пошто јој је подршку ускратила Хрватска сељачка странка Стјепана Радића.

-Да је кнез Михаило Обреновић за Вукову збирку народних приповедака записао бајку Чардак ни на небу ни на земљи онако како ју је слушао од својих дадиља.

-Да је цариник Теодор Радичевић, отац познатог песника Бранка Радичевића, превео на српски језик Шилерово дело Виљем Тел.

-Да је фудбалска репрезентација Југославије на Прво светско првенство у фудбалу које је било одржано у Уругвају 1930. године путовала поштанским бродом пуних 18 дана.

-Да је Исидора Секулић, српска књижевница, према Дејану Медаковићу, одбила да потпише Апел српском народу (документ из августа 1941. године којим је српска елита требало да подржи колаборационистичку владу) са образложењем да је у питању политички документ и да она, пошто жене у Србији немају политичка права, не може да потпише документ политичке садржине.

-Да се почетни фрагмент повеље деспота Ђурђа Бранковића манастиру Лаври на Светој гори из 1452. године сматрао изгубљеним све док га Михаило Ласкарис није пронашао у ћелији једног монаха где је коришћен као омот за рукописе.

-Да је у Београду 1929. године живело 126.315 мушкараца према 99.755 жена? Ова разлика била је посебно изразита у Топчидеру где је на 4.987 мушкараца долазила 671 жена. Ово се тумачи чињеницом да је добар део становништва долазио у Београд на рад док породице нису водили са собом што је била битна карактеристика београдксе демографије између два светска рата.

-Да је у Југославији 1935. године удео жена међу запосленима износио 30% што је било више него у САД, Норвешкој или Италији. Ово се тумачи као последица економске кризе и растућом потребом за слабо квалификованом и изузетно слабо плаћеном радном снагом.

-Да је прва књига коју је издала Матица српска био роман Касија царица Милована Видаковића.

-Да је Вук Стефановић Караџић у толикој мери инсистирао да у Српски рјечник уђу само оне речи присутне у живом народном говору да у њега није унео реч предговор којом је насловио увод у дело али ни реч рјечник како је цело дело насловљено.

-Да је кнез Милош Обреновић приликом посете Истанбулу 1835. од султана, у знак поверења, добио на поклон шест топова.

-Да је српски принц Константин Бодин, син краља Михаила Војислављевића, када су га Византинци заробили 1075. привремено интерниран чак у Антиохију у Сирији.

-Да се Милош Обреновић, син Јеврема Обреновића, лажно представљао као свој стриц књаз Милош у чије се име задуживао широм Европе.

-Да је Светозар Милетић после издавања Туцинданског чланка 1860. године био толико популаран међу Србима да је на једној слици српских владара издатој у Новом Саду исте године цар Стефан Душан био приказан са брковима и брадом по узору на Милетићеве.

-Да је у средњовековној Будви син који би се оженио против воље родитеља могао у складу са законским одредбама да буде истеран из куће.

-Да је квалитетан дуван, шверцован у Краљевину СХС из Елбасана (Албанија) називан качак што је био термин којим су означавани албански одметници. Иначе због државног монопола у Краљевини СХС кријумчарење дувана je представљало уносан допунски приход у пограничним подручјима.

-Да је након изумирања династије Бранковић, угарски краљ Владислав II 1504. доделио титулу српског деспота хрватском великашу Иванишу Бериславићу.

-Да је једини српски монарх 19. и 20. века који је крунисан и миропомазан био краљ Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Петар I Карађорђевић (1903—1921)?

-Да је просечна дужина владања социјалистичких вођа око шест пута дужа од капиталистичких? Просек владања социјалистичких вођа је 29,3 године, а капиталистичких 5,7 година. Капиталистички лидери у тренутку напуштања власти имају у просеку 64 године живота, што је 12 година мање од просека социјалистичких лидера који такође никад не напуштају власт својевољно, већ или умру природном или насилном смрћу, или буду присиљени да напусте власт.

-Да је кнегиња Љубица, супруга књаза Милоша Обреновића у нападу љубоморе пуцала из кубуре и убила младу Петрију, једну од многобројних Милошевих љубавница? Од Милошевог беса спасла ју је једино чињеница да је у том моменту била трудна.

-Да је један брод 1955. године требало да тајно превезе 300 египатских официра и војника у Пољску преко југословенских лука на Јадрану, али да је тајност целе операције искомпромитована зато што је приликом уласка у луку брод испалио почасне плотуне, што је неизбежно привукло пажњу?

-Да су се Никола Пашић и Стјепан Радић, најистакнутији политички лидери Срба, односно Хрвата, лично састали тек 1925. године, пуних седам година по формирању Краљевине СХС.


-Да је кнез Милош Обренвић био једини хришћански владар у оквиру Османског царства који је успео да добије право наследности владарског достојанства? Наиме, ово право су, поред владара из Османске династије, у Османском царству имала само још два владара муслиманске вероисповести: нешто пре Милоша добили су је владари Туниса, а нешто касније, после српског кнеза, добили су га и египатски владари.

-Да су порођају краљице Наталије Обреновић присуствовали председник владе Стевча Михаиловић, министар иностраних дела Јован Ристић и митрополит Михаило? После рођења Александра Обреновића 14. августа 1876. године у осам ујутро, одржана је седница Владе на којој је објављено његово рођење и то да се има сматрати престолонаследником.

-Да је краљ Александар Обреновић називао Јована Белимарковића, једног од својих намесника, и човек са јатаганом јер је Белимарковића док је шетао градом пратио поред страже и изразито крупан човек са великим јатаганом.

-Да се српски цар Стефан Урош IV Душан на појединим повељама које је издавао на грчком и латинском потписивао на старосрпском језику и ћириличним писмом.

-Да је у Дубровнику 1418. донесен закон према коме је било забрањено пуштати свиње на улицу. Свињу затечену на улици сваки пролазник је могао да убије или одведе својој кући.

[You must be registered and logged in to see this link.]