Legenda o nastanku mimoze

О НЕСРЕЋНОЈ КРАЉИЦИ КОЈА ЈЕ ПОСТАЛА ЦВЕТ

На Тасманији, острву које се налази јужно од Аустралије, и данас може да се чује легенда која подсећа на баладу о Хасанагиници, а говори о томе како је настала мимоза.
Дакле, у нека врло давна времена, острвом је владао окрутни и ратоборни краљ. Истини за вољу, био је одважан, снажан, висок, укратко – леп на први поглед. Његова кожа била је тамна, а коса црна и сјајна. Нажалост, краљево срце беше окамењено од многих сурових и крвавих битака које је преживео.

Слични њему били су и сви становници његовог краљевства: високи, тамне коже, загасите праве косе, грубог понашања и строгог израза лица. Волели су да се супротставе свим непријатељским племенима, али и да иду у лов на најопасније звери. И битке и лов пратили су њихови громогласни повици који су плашили не само људе, већ и животиње.
У једној бици, ко зна којој по реду, краљ је ипак доживео тешку повреду.


Сасвим другачија невеста


Његова мајка, али и сестра биле су му веома привржене. Међутим, никако нису волеле краљеву лепу и младу жену. Наиме, и њихово срце било је ледено и окрутно, управо као и краљево. За дивно чудо, краљева невеста уопште није личила на свог мужа, а камоли на свекрву. У ствари, била је потпуно другачија од свих. Ниског раста, крхке грађе, стидљива и веома љубазна, имала је светлу пут и коврџаву плаву косу: та коса личила је на цветиће од прозрачног памука. Кад би проговорила, њен гласић одјекивао је у ушима саговорника попут најмилозвучније музике.
Могао се стећи утисак да је краљица стигла из неког другог света.
Можда из неког цветног краљевства?
Краљевства осмеха и мира?

Било како било, свекрву и заову, увек једнако љутите, раздирала је неиздржива љубомора. Како су уопште дозволиле да се њихов миљеник ожени таквом особом? Осећале су снажну жељу да је отерају. Да је никада више не виде.
И тако, после битке у којој је краљ био тешко рањен две жене су се одмах постарале да нежној и љубазној невести забране приступ у његов шатор. Одлучиле су да га по сваку цену оне саме негују. Краљица је због тога била тужна. Она је волела свог мужа без обзира на чињеницу што је био груб и неосетљив. Очајавала је, међутим, стидљива каква је била, сматрала је ипак да би било врло неваспитано да се супротстави свекрвиној вољи. Повукла се пред њиховим убеђивањем да ће баш њих две најбоље умети да га излече.

Препуштајући свекрви и заови улогу која је заправо била њена, стидљива краљица је после извесног времена схватила да је остала потпуно сама. Сви поданици ставили су се на страну оних чији је утицај у краљевству био већи – на страну мајке и сестре. Да би свима било јасно о чему је реч, требало би рећи да је то у ствари био тихи, али немилосрдни рат за краљево срце.

Пролазили су дани, недеље и месеци. Кад је краљ напослетку оздравио, био је врло љутит на своју жену. Мислио је да она више не хаје за њега. Јер, сваког дана очекивао је с нестрпљењем њену посету. Али узалуд... Био је толико поносан да није хтео ниједном да нареди поданицима да је доведу у шатор... А она се никако није појављивала!

Освета недужној


Стога је донео страшну одлуку: краљица ће бити кажњена! Тачније, отерана. Као што може да се наслути, увређеном мужу хладног срца није ни падало на памет да саслуша шта мајка његове деце има да каже...
У тасманијско краљевство зато је стигао краљичин брат како би са собом повео сестру, одбачену краљеву супругу. Краљичина судбина заиста је била тешка. И њен брат био је једнако немилосрдан и још окрутнијег срца него што је било краљево. Одлучио је да узме сестру и одмах је да за жену неком другом. Разуме се, без њеног пристанка.

Није прошло ни седам дана, а сурови брат је нежну плавокосу краљицу дао за жену принцу из једне земље веома удаљене од краљевства из кога је неправедно била избачена.

Исплакавши све сузе, несрећна краљица није се више опирала својој судбини. Само је затражила од новог младожење да јој за обред венчања дарује вео којим би покрила главу и тело. Није желела да је ико препозна кад буду у поворци заједно пролазили кроз краљевство неправедног бившег мужа, кроз земљу где су и даље живела њена деца. Веровала је да би јој сусрет с децом сломио срце.

Принц није имао ништа против. Напротив, поклонио јој је прекрасни вео. Јасно је да он ипак није био толико безосећајан као двојица мушкараца који су се без повода тако грубо понели према њој. Чим је добила вео, краљица се њиме покрила. Кренула је на пут... Међутим, док је пролазила поред свог бившег дворца, деца су непогрешиво препознала мајку иако је била покривена велом. Откако је отишла, они су ишчекивали њен повратак. Плачући, почели су да је дозивају.

Још једном је краљица морала да замоли будућег мужа за милост. Тражила је да јој дозволи да се бар накратко зауставе како би могла деци да остави поклоне. И принц се још једном сажалио... Своју децу краљица је обасула скупоценим поклонима. На несрећу, издалека је све то посматрао окрутни краљ и чим је видео да деца трче мајци у загрљај, наредио им је да се сместа врате.


Мимоза за вољену




Кад је чула како тај ледени глас поново одређује њену страшну судбину, од бола краљица као да се скаменила. Остала је нема и ужаснута. Схватила је да никакво оправдање не би користило. Само се ћутке поново прекрила велом.
Видевши колико је несрећна и тужна, принц младожења зарекао се да ће јој подарити сасвим другачији живот, испуњен љубављу и нежношћу. Невесту скривену под велом принц је пригрлио с намером да је утеши... Међутим, осетио је нешто чудно. Учинило му се да се испод скупоценог вела који јој је поклонио, не налази будућа супруга. И заиста, кад га је подигао, нашао је нежан жбун препун жутих цветова. Корени биљке били су тако чврсто урасли у земљу да их је било немогућно ишчупати. Несрећна краљица светле коврџаве косе држала се чврсто за место где је лежало њено срце – где су живела њена вољена деца.

Правду за несрећну и стидљиву краљицу донело је време и то на врло необичан начин: овај цвет постао је симбол не само женске осетљивости, већ и самосвесности, слободе да саме одлучују о својој судбини. Наизглед слабашан, овај цвет је заправо врло отпоран. И није га лако ишчупати из корена. Чим га ставите у затворену просторију, он увене.

У Јужној Америци мимозе поклањају младићи само оним девојкама у које су страсно заљубљени. То је цвет којим се ките девојке на дан веридбе.

[You must be registered and logged in to see this link.]