Pažljivo trošite vreme, jer juče je zauvek prošlo!

Pažljivo trošite vreme, jer juče je zauvek prošlo!

Vaša životna banka, lanac vremena i piramida sreće




Zamislite da vam svako jutro, kada se probudite, jedna banka stavi na račun 86.400 evra. Šta ćete napraviti?

Prvo pravilo: Sve što niste uspeli potrošiti tokom dana uzima vam se naveče! Ne smete varati, niti prebaciti novac na neki drugi račun. Imate ga pravo potrošiti isključivo tokom tok istog dana ali ne zaboravite da svako jutro kad otvorite oči banka vam otvara novi račun od 86.400 evra za taj dan i tako svaki dan.

Drugo pravilo: Banka može prekinuti tu "IGRU" bez upozorenja! U bilo kojem momentu može vas obavestiti da je sve gotovo i da se račun definitivno zatvara.

Po mom mišljenju, nesumnjivo ćete dobijeni novac trošiti na zabavu i kupovinu poklona onima koje volite. Trudićete se da vam svaki evro donese sreću i zadovoljstvo.

Pa gde ima takva banka?

Tu čudesnu banku imamo svi mi na našem raspolaganju. To je VREME!

Svako jutro kad se probudimo naša životna banka nam otvara kredit od 86.400 sekundi života za taj dan do spavanja.
Sve što nismo proživeli toga dana - izgubljeno je. Juče je zauvek prošlo!

Svako jutro ta magija se ponavlja. Zato nemojmo zaboraviti nezaobilazno pravilo da banka može zatvoriti račun svakog minuta, bez upozorenja. U bilo kojem momentu život može stati!

Šta vi radite sa vaših 86.400 sekunda na dan?

Život je kratak, čak i onima koji uvek misle da imaju beskrajno puno vremena na raspolaganju.

Secaj me se

Secaj me se kada zora bela
Sunce u svoj dvor zacaran vodi;
secaj me se dokle ispod vela
srebrnoga noc snivajuc hodi;
uzdrhtis li kad te zadovoljstvo zove
ili senka mami u vecernje snove,
cuj iz tamnog granja
glas kako odzvanja:
Secaj me se.

Secaj me se kad volja sudbine
zauvek te rastavi od mene,
kad od tuge,godina,daljine
ovo srce ocajnicko svene.
Za moju se tuznu ljubav ti pomoli.
Sta su prostor ili vreme kad se voli!
Dok je moga srca
vecno ce da grca:
Secaj me se.

Secaj me se kada slomljenoga
srca budem u san vecan pao;
secaj me se kad vrh groba moga
cvet usamljen bude nezno cvao.
Videti me neces;ali neumrlim duhom
Ko verna sestra ja cu da te grlim
Cuj u nocnoj tami
Glas ko jecaj sami:
Secaj me se...


Alfred De Mise

Na jednom pustom grobu gde je obrasla trava nadziru se slova urezana na maloj ploci...

Ziveh ceo zivot znajuci da nisam ziv
Voleh ceo zivot znajuci da nisam voljen
Lutajuci ceo zivot znajuci da nisam lutalica
Plakao bez razloga a znao da nisam tuzan
Veselio se kad je bilo veselo
Znajuci da nisam srecan
I na kraju umreh sam
Bez ljubavi,srece i doma.
Sam kao da nisam ni postojao
Urezana ova slova ostace
Kao opomena i poruka za druge.
Da nije vazno kako zivis
Vec da umres a da zivis
U secanju drugih i voljenih.....