Treci svetski rat - poslednja vremena

Momo Kapor: VAVILONSKA KULA
Dogodilo se da sam se jedanput izgubio u nekom velikom supermarketu...
Moram da kažem da sam vrlo kratkovid. Zbog toga me, verovatno, nisu ni pozvali u poslednji rat. Mogao bih, naime, kad zapucam, da najpre pobijem i neke naše!

Odjedanput nisam znao gde se nalazim - u Briselu, Ženevi, Parizu ili Rimu? Lutao sam bespomoćno među gondolama. Vina su se nalazila na istim mestima kao i u bilo kom drugom zapadom gradu. Osamdeset vrsta sireva - od francuskog "kamambera", preko italijanskog "parmezana" do švajcarskog, onog s rupama...

Izbrojao sam četrnaest vrsta hleba, od dijetalnog do seljačkog, pečenog sa susamom. Kase su bile iste, elektronske, piskavog zvuka. I prodavačice. I ljudi koji su kupovali. I mantovanijevska guma za žvakanje od sintetičke muzike. Izađoh napolje, na ulicu. Bila je to Ženeva.

Tada sam shvatio da zapadni svet ponovo gradi Vavilonsku kulu! U svakom evropskom hotelu pokraj uzglavlja, odmah pored telefonskog imenika, stoji Biblija. Šteta što je niko ne čita! "... I Vavilon, ures carstvima i dika slavi Halidejskoj, biće kao Sodom i Gomor kad ih Bog zatre". (XIII glava Knjige Proroka Isaije).

"Poslije rekoše: hajde da sagradimo grad i kulu kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasijali po svijetu.
A Gospod siđe da vidi grad i kulu što zidahu sinovi čovečiji.
I reče Gospod: Gle, narod jedan i jedan jezik u svijeh, i to počeše raditi i neće im smetati ništa da ne urade što su naumili.
Hajde da siđemo i da im pometemo jezik, da ne razumiju jedan drugoga što govore.
Tako ih Gospod rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidaše grada." (Glava XI Prva knjiga Mojsijeva)

Današnji svet, zaista, sve više liči na džinovsku Vavilonsku samoposlugu! Ko ne želi da po sniženoj ceni bude rasprodat, biće strogo kažnjen. Umesto bifteka zacvrčaće sprženo ljudsko meso. Srušiće se u prah i pepeo do juče čudesni gradovi, koji su se drznuli da umesto supermarketa imaju idilične pijace pod vedrim nebom.

Dok sam razgledao one sireve u supermarketu, shvatih da se mladi čačanski sir uopšte ne može pakovati! Čovek ga proba na licu mesta, iz lonca, sa vrha noža... (I kad probamo sir, oštrica nam je pod grlom. Takav smo narod.)

"Oćeš li mlađi ili stariji?" pita nas seljak.
Ko je ikada probao bilo šta u zapadnoj samoposluzi?
Tamo je čak i zelena salata u celofanu!
Možda je u tome tajna zbog čega nas toliko mrze?
Ne damo se pakovati.

Što je najstrašnije, u toj mržnji nema ničeg ličnog. Sve su to, zapravo, fini, lepo vaspitani ljudi. Oni takođe ne znaju tačno gde se nalaze? Ako su u pitanju ljudska prava - onda se ovaj grad zove Helsinki. Ako smo tu zbog Evropske zajednice, onda smo u Briselu. Kada se radi o Ujedinjenim nacijama, biće da je ovo Ženeva? Fino. Preko vikenda ćemo skoknuti na skijanje do Šamonija! Za to vreme, izginuće neka deca u Sarajevu.

Iz Brisela se brzo stiže do Knoka na ostrige "zeland". Moj optimizam umire na sarajevskoj Glavnoj ulici, koja je nekad bila Korzo... Sastaju se u istim zamkovima, istim "Hiltonima", istim svečanim dvoranama. Menjaju se samo vrste mineralne vode; "Perije" ili "San Pelegrino".
Njima je, naravno, žao tih nesrećnih gradova i ljudskih žrtava (i oni imaju decu), ali moraju da raščiste teren za temelje na kojima će biti podignuta Vavilonska samoposluga, čiji će vrh dotaći nebo.

Ne, neće se oni boriti tamo: ima dovoljno drugih koji čeznu da se biju i izravnaju neke stare račune. Ako je potrebno, upotrebiće čak i džihad, mada su hrišćani. Projektanti su im odredili rok za početak gradnje, kada i poslednja stara bogomolja predvavilonskog sveta mora da bude uklonjena. Čitavu tu stvar nadgledaće njihovi profesionalni predstavnici - beli golubovi sa maslinovim grančicama.

Oni uopšte ne shvataju zbog čega se ti narodi bune? Onaj ko to zasluži, dobiće, takođe, svoje mesto na nekoj aluminijumskoj gondoli. Za sada, ne najvažnije, naravno, ali možda biste za početak mogli da prodajete suve šljive kao početkom veka, fudbalere, more i vaše žene?

Večerao sam nekoliko puta sa uticajnim ljudima u hotelu "Ričmond" na obali Ženevskog jezera.

Najviše ih čudi što mi Srbi, neprestano pominjemo istoriju. Pa, to je prošlost! Koga danas interesuje ko je prvi negde došao u srednjem veku? Evropa se ne obazire ni na sadašnjost. Ona je sva okrenuta budućnosti... Podiže se vavilonski supermarket! Još samo malo i dodirnuće nebo! A onda će se zatresti zemlja Mesopotamije, izliće se mutne vode reke Eufrat na čijim su obalama Sumeri pokušali da urede svet protiv Božije volje. Dogodilo se to u dvadeset četvrtom veku pre nove ere.

Pre tri godine sedeo sam na razrušenim temeljima Vavilonske kule. Sve što je od nje ostalo ličilo je na ostatke kakve prašnjave ciglane. Uveče sam se od tuge napio u bagdadskom hotelu "Babilon".

Ta stara priča može da se pročita u Bibliji, koja u svakom hotelu leži pokraj uzglavlja. Ali oni, koji odlučuju o našim sudbinama, ne čitaju Sveto pismo, nego telefonski imenik.

Oni pokušavaju da podignu svoj grandiozni supermarket na zemlji koja se nadima, diše i talasa, jer su pod njom neupokojeni mrtvaci. Ta zemlja nije na prodaju!

Kruni se tek isklesano kamenje, osipaju se cigle, topi beton. Padaju evropski ministri, gori blagoslovena zemlja Kalifornija, čijim smo se blagostanjem zaklinjali; pucaju i lome se stakla izloga srećnog i oholog grada Berlina, ponovo se kolju Turci i Kurdi, prolaze lepim evropskim gradovima deca - živi mrtvaci sa heroinom u žilama, hara SIDA...

Gospodo, zar ne bi bilo bolje da na vreme odustanete od gradnje novog svetskog poretka?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poslednji sukob - Armagedon

Svedoci smo velike podele medju stanovnicima na Zemlji - ceo svet se deli u dve velike grupe. Iako se grupa koja okuplja vecinu organizuje tako da moze upotrebiti silu, ako bude bilo potrebno, i primorati manjinu da se pokori glasu otpale vecine; ipak, na suprotnoj strani ce biti veliki broj postenih, iskrenih i vernih ljudi koji ce ostati verni Bogu i jedino Njemu poslusni. Kad bude izgledalo da ce vecina koja je na sirokom putu izvojevati pobedu nad manjinom; Bog ce se umesati da odbrani svoj pogazeni Zakon i svoje sledbenike. Zato se poslednji sukob naziva: »Boj Boga Svedrzitelja«.
Zanimljivo je kako je proroku otkriven pocetak poslednjeg sukoba: »I videh kako iz usta azdaje i iz usta zveri i iz usta laznog proroka izlaze tri nacista duha kao zabe: to su, naime, demonski duhovi koji cine cudne znake, koji izlaze carevima svega sveta - da ih skupe na boj na veliki dan Boga Svedrzitelja.« (Otkrivenje 16,13.14: prevod: dr Carnic) Vodece sile ovog trostrukog saveza, potpomognute cudesima spiritizma, idolopoklonickih religija, pozivaju careve (vodje sveta) »na boj za onaj veliki dan Boga Svedrzitelja«.
Odredjeno je i mesto borbe: »I sakupi ih na mesto koje se jevrejski zove Armagedon.« (stih 16) Prorok ne kaze da je to Armagedon, nego da se samo tako zove. Ne postoji geografsko mesto koje se zove Armagedon. Neki tumaci Biblije pokusali su da ga dovedu u vezu sa Megidom u Izrailju, ali to je pogresno. Ovo je, kao i mnoga druga imena u Otkrivenju, simbolicno ime, a ne stvarno.
Poslednji sukob ce se odvijati na celoj Zemlji, i svi ce narodi sveta ucestvovati u njemu. »Uskoro, vrlo uskoro, bice poslednja velika bitka izmedju dobra i zla. Zemlja ce biti bojno polje poslednjeg velikog obracuna i konacne pobede. Tu, gde je sotona tako dugo navodio ljude protiv Boga, treba zauvek savladati pobunu.« (R&H, May 13, 1902)
Borba se nece voditi oko nekog geografskog mesta, vec oko ideje. Pitanje je koga ce stanovnici ove Zemlje priznati za svoga vladara - Boga ili Njegovog protivnika, sotonu? Borba ce se voditi »izmedju Hrista i sotone, sukob izmedju ljudskih zakona i Bozjih propisa, izmedju vere Biblije i verovanja u ljudske izmisljotine i predanja«. (Kosmicki konflikt, str 471) Ujedinjenjem sa idolopoklonicima i mnogoboscima, odbacivanjem Isusa Hrista Spasitelja covecanstva i Bozjeg savrsenog Zakona - vecina ljudi na Zemlji stace pod zastavu uzrocnika zla i pobune - sotone. »Dve velike suprotne sile pojavice se u poslednjoj velikoj bici. Na jednoj strani nalazi se Tvorac Neba i Zemlje. Svi koji su na Njegovoj strani imaju Njegov pecat. Oni su poslusni Njegovim zapovestima. Na drugoj strani stoji knez tame sa onima koji su izabrali otpad i pobunu.« (7BC, p. 982) Prevara ce biti potpomognuta spiritistickim cudesima. Centar sukoba bice oko pravog i laznog bogosluzenja. »Poslednji cin u drami bice zamenjivanje istine lazju. Kad ta zamena postane sveopsta, Bog ce se sam umesati. Kad se ljudski zakoni budu uzdigli nad Bozjim zakonom, kad sile ove zemlje pokusaju da prinude ljude da svetkuju prvi dan sedmice, znajte da je doslo vreme da Bog radi. On ce ustati u svom velicanstvu i strasno potresti zemlju.« (R&H, April 24, 1901)
Kad se sve ljudske snage ujedine, i udruze sa demonskim silama, Bozji Sin ce izjaviti: »Svrsi se!« Ovom izjavom bice dat znak da je za spasenje ljudi na Zemlji doneta poslednja odluka. Vreme milosti blizi se svome kraju. Bozji Duh vise ne deluje na ljude i zato se niko vise nece pokajati, nego ce jos vise huliti na Boga. »Ljudi ce umirati od straha i od cekanja onoga sto ide na zemlju«, rekao je Isus, »jer ce se i sile nebeske pokrenuti.« (Luka 21,25. 26) Nas svet ocekuje nezapamcena kriza, kriza s kojom se ljudi do sada nisu suocili.
Tada ce iznenada nastati nesto o cemu savremeni ekumenisti i ne misle: »I nebo se izmace kao knjiga kad se smota, a svaka gora i svako ostrvo bi pokrenuto sa svoga mesta. I carevi zemaljski, i velikasi, i vojvode, i bogatasi, i silni, i svaki rob i svaki slobodnjak, posakrivase se po pecinama i po gorskim stenama, i govorahu gorama i stenama: padnite na nas i sakrite nas od lica onoga sto sedi na prestolu i od gneva Jagnjetova.« (Otkrivenje 6,14-16; prevod: dr Carnic)
»I nastase munje i grmljavina i gromovi, i bi veliki zemljotres kakvoga nikad nije bilo otkako su ljudi na zemlji, toliki i tako veliki zemljotres. I veliki grad raspade se na tri dela, i gradovi mnogobozacki padose. I veliki Vavilon spomenu se pred Bogom - da mu da casu vina svoga ljutoga gneva. I sva ostrva nestase, i gradovi se vise ne nadjose. I veliki grad, tezine talantove, pade sa neba na ljude, i ljudi pohulise na Boga zbog ovoga zla, jer njegovo zlo bese veoma veliko.« (Otkrivenje 16,18-21; prevod: dr Carnic)
»U prirodi izgleda kao da je sve izvan svoga reda. Reke prestaju da teku, mracni i teski oblaci uzdizu se i sudaraju… Dogadja se strasan zemljotres, kakav nikad ne bese na zemlji, toliko tresenje, tako veliko. Izgleda kao da se nebo otvorilo i zatvorilo… Gore se tresu kao trska na vetru, a odvaljene stene padaju na sve strane. Cuje se tutnjava bure koja dolazi. More udara pomamno… Cela zemlja se dize i nadima kao morski valovi. Njena povrsina puca. Izgleda da njeni temelji popustaju. Planinski lanci tonu. Nastanjena ostrva iscezavaju. Morske luke koje su po zlu postale kao Sodom nestaju u razbesnelim valovima… Najponosniji gradovi na zemlji postaju gomila rusevina.« (Kosmicki konflikt, str. 514-515)
U tom strasnom metezu desava se nesto neobicno. Onima koji su se poveli za laznim obecanjima i bezbrizno uputili sirokim putem mnogobozackog razvrata, otvaraju se oci i vide, iako kasno, da su prevareni. U svom velikom gnevu okrecu se protiv onih koji su ih svojim laskavim obecanjima i pogresnim primerom naveli da odbace istinu. »Tada nastaje veliko probudjenje kod onih koji su izgubili sve u velikoj buri zivota… Narod uvidja da je prevaren. Jedni druge optuzuju da su ih vodili u propast… Ustaju protiv svojih laznih pastira… Iste ruke koje su ih nekad krunisale lovorikama, podignuce se sada da ih uniste… Na sve strane nastaje sukob i krvoprolice… Padace zli stanovnici zemlje - svestenici, staresine naroda, bogati i siromasni, veliki i mali.« (Kosmicki konflikt, str. 529.531) Moze li ista biti strasnije od ovoga? Ovo je poslednji sukob, ali u svakoj borbi postoji i pobednik. Podnete su velike zrtve i gubici, ali postoji i nagrada. Proliveno je mnogo suza i krvi, ali postoji i uteha.
Zato je Hristov ponovni dolazak jedino resenje i jedina nada za one koji veruju u Njegova obecanja! Oni odlucno idu uskim putem borbe i samoodricanja do konacne pobede.

Poziv na opreznost - zamka se moze izbeci

Mnogi konzervativni hriscanski teolozi skrecu paznju vodjama i vernicima Crkve da budu oprezni kad stvaraju bliske odnose sa ekumenizmom. Ovi budni i zabrinuti strazari pojavljuju se u svim crkvama: Katolickoj, Pravoslavnoj i protestantskim crkvama. U pismu “Opreznost” izneta je ostra i direktna izjava pravoslavnih teologa:
“Ukratko receno, ekumenizam je obadvoje pokret i eklezioloska jeres... Glavno mesto dato je dijalogu, iako je malo ploda doneo taj beskrajni dijalog modernog ekumenskog pokreta... Glavna organizacija koja propagira ovu ekumensku jeres je Svetski savez crkava... Duznost je cele Crkve, carskog svestenstva vernika, ne samo da bude oprezna u vezi sa ovim predmetom, vec da jasno i otvoreno govore protiv rusenja nase tradicije da bi je sacuvali... Vreme je doslo za sve verne pravoslavne hriscane da govore.” (Ecumenism Awarness, p. 1.2)

Anatema protiv ekumenizma
Koncil vladika Ruske pravoslavne crkve izvan Rusije izdao je saopstenje koje su potpisale sve vladike: “Onima koji napadaju Hristovu crkvu, koji uce da je ona podeljena na grane koje se razlikuju u doktrini i nacinu zivota ili da ne postoji vidljiva Crkva, ali ce u buduce biti osnovana kad sve grane ili sekte, denominacije i religije budu ujedinjene u jedno telo, i koji ne razlikuju svestenstvo i tajne Crkve od onih jeretickih, vec kazu da krstenje i euharistija jeretika vode spasenju; oni koji imaju pricest sa jereticima ili koji ih brane, sire ili brane njihovu ekumensku jeres pod izgovorom bratske ljubavi ili pretpostavimo ujedinjenja odvojenih hriscana, ANATEMA!” (Isto, str. 2,3)
“Poboznim svestenicima i vernom narodu kazem”, pise dr Konstantin Kavernosi: “Zapamtite i duboko urezite u razum reci apostola Pavla: ’Braco, stojte i drzite uredbe kojima se nauciste recju ili iz poslanica nasih’.” (2. Solunjanima 2,15) (Concerning Images, 3,41)

Stetan efekat ekumenizma na nase svedocenje
“Pravoslavni ne ocekuju da se drugi hriscani obrate u pravoslavlje, u istoriji i kulturnoj realnosti, proslosti i sadasnjosti i postanu clanovi Pravoslavne crkve.” (Ecumenism Awerness, p. 5)
Opisujuci Generalnu skupstinu Svetskog saveza crkava 1991. godine u Kamberi, u dokumentu: Od ekumenizma do pokreta ’novog veka’... kaze se: “Bogosluzenje su poceli Aboridzani, polu goli i pokriveni blatom dok su igrali na podijumu sto je jasno izgledalo kao paganski ritual, dok su drugi urlali kao zveri praveci uzasnu buku pomocu nekakvih cevi. To je trajalo nekoliko minuta. Onda su nastupili pravoslavni (navode se imena patrijaraha, episkopa, vladika i svestenika)... Onda su sledili jeretici iz celoga sveta... Ne mogu dovoljno da naglasim da je to bilo bogosluzenje Svetskog saveza crkava i izraz jedinstva duha... Onda je srpski pravoslavni svestenik dirigovao ekumenskom horu od osamdeset osoba. Posle toga sledila je propoved, pravi humor. Posebno mesto dato je istocnom misticizmu. Za sve vreme pravoslavna delegacija bila je prisutna, a cesto je igrala i glavnu ulogu. Pravoslavni svestenici isli su iza zene pastora po imenu Lize.
Aboridzani su zapalili vatru i prineli tamjen. Nekad je bilo hriscanskih mucenika koji su umirali mucenickom smrcu zato sto nisu hteli da prodju kroz dim ciscenja. Kad sam to video bio sam sokiran. Bilo mi je potpuno jasno da je Svetski savez crkava potpuno skrenuo od hriscanskog cilja, pretezno protestantskog jedinstva; koji sada ima pred sobom agendu ujedinjenja svih religija sveta. To je sotonski sikretizam (gde se dve religije ujedinjuju protiv trece). Na kraju je zena korejanski pastor pozvala osamnaest zlih duhova.” (From Ecumenism to New Age, p. 1,2)
Pisac ovoga clanka zali sto je Svetski savez crkava odustao od prvobitnog cilja i sto uporno vodi narod na klizav put. On posebno zali sto su se ugledni pravoslavni svestenici i crkveni dostojanstvenici pomesali sa liberalnim protestantima koji u svoju sredinu danas primaju sve, ciji pastori su i zene; a posebno sto su se umesali medju Aboridzane koji su na bogosluzenju sprovodili paganske obrede. Govoreci o odlukama koje su donesene na ovoj skupstini, u izvestaju se navodi da su ih "ucinili pravoslavni ekumenisti. Nikakav koncil pre toga nije bio sazvan da se unapred prodiskutuje o tako vaznim odlukama i da resimo da li da ih usvojimo ili ne. Pravoslavni ekumenisti su svoju odluku odmah stavili u praksu. To je tipicna taktika pravoslavnih ekumenista, oni rade na projektima koje bi najpre trebalo izneti na koncilu, ali oni potpuno zanemaruju principe Pravoslavne crkve... Pravoslavni ekumenisti izabrali su ova teoloska cudovista koja su potpuno jereticka." (Isto, str. 3)
“Pravoslavni ekumenisti uporno sprovode ’dijalog ljubavi’ sa krivovercima, ali odbijaju da govore sa onima u Crkvi koji se ne slazu sa njihovim rusilackim i zavodnickim aktivnostima. Oni ’vole’ krivoverce laznom ’ljubavi’ (zato sto ne govore istinu), a preziru svoju bracu i sestre koji se ne slazu sa njihovim delima i pozivaju ih na odgovornost za prestup protiv Svetog Trojstva... Braco, stanimo na stranu vere i tradicije Crkve, ne uklanjajmo medjase koje su uspostavili nasi sveti oci niti dozvolimo onima koji hoce da ruse gradjevinu Svete Katolicke i apostolske crkve Bozje.” (Isto, str. 3) Ovo jasno ukazuje na veliku zabrinutost mnogih vernih pastira u Crkvi zbog stetnog uticaja ekumenskog jedinstva preko koga se u hriscanstvo uvode mnogobozacki obicaji sto ce poveremeno potpuno odvojiti vernike od temeljnih istina spasenja.

Upozorenje sa sastanka u Atini
U martu 1995. godine odrzan je u Atini treci sastanak - Pravoslavna opreznost. Na ovom sastanku raspravljano je o negativnim posledicama ekumenskog uticaja na pravoslavlje. Ono sto pravoslavni teolozi vide kao proble je:
Papstvo se otvara prema drugim religijama
“Posle Drugog vatikanskog koncila, Rim je pokazao “novu otvorenost” prema nekatolicima i drugim religijama. Papa putuje po svetu da propoveda novi sinkretizam (spajanjem dva protivnika protiv trecega). Rimokatolicizam priznao je kao mogucnost da obogati hriscanstvo razlicitim kulturama... Ali da li je to moguce kad su razlicite kulture vezane za mnogobostvo, panteizam i druge elemente? U sustini papa propoveda da je nedovoljno spasenje u Hristu Isusu posto nalazi odgovore o spasenju u spisima Indusa Mahatme Gandija. Za vreme svoje posete Indiji papa je rekao: ’Indija ima mnogo da da svetu u pravcu razumevanja istine svoga postojanja... Ja sledim spise Mahatme Gandija. Ja u njima nalazim odgovore, za mene odgovore, odgovore hriscanima svugde; temeljne odgovore’.”
Iz drugih izjava i papinih dela jasno je da on misli da Indija, a posebno Gandi, nudi ’novu viziju’, a to je ono sto zeli novo drustvo globalnoga mira”. Za vreme svoje posete Indiji, pred velikim mnostvom, na Gandijevom grobu papa je izjavio: “I nasledje Mahatme Gandija jos uvek nam govori. I danas kao hodocasnik mira dosao sam ovde da ukazem postovanje Mahatmi Gandiju, isceljitelju covecanstva. Mahatma Gandi je rekao da ako ljudi i zene prionu za istinu sa posebnim postovanjem svakog ljudskog bica, ma kakve razlike bile medju njima, novi svetski poredak i civilizacija ljubavi mogu se postici. Neka nas Bog blagoslovi i vodi kad se zalazemo da zajedno radimo u izgradnji sveta mira. Neka Gandi zivi vecno!... Neka istina miroljubljivosti zivi vecno!” (A Raport on Video 2: The Roll of The Vatican... p. 1)
Papa je pozvao sve prisutne da se mole za mir. Hriscani su se molili Bogu, muslimani Alahu, budisti Budi, Indusi mnogim bogovima. Da li je moguce da ovakve molitve budu uslisene i donesu mir?
Pravoslavni konzervativci zale sto su se neki od njihovih svestenika, vladika, episkopa i patrijaraha pomesali s mnogoboscima. “Pravoslavni su stavljeni na istu visinu”, tvrde oni, “sa celim spektrom hriscanske jeresi i nehriscanskih religija. Nase cisto pravoslavlje neopisivo je ponizeno kroz pravoslavne ekumeniste.” (Isto, str. 2)
Za vreme procesije na ekumenskim sastancima, predstavnici razlicitih religija isli su u svojim nosnjama i sa svojim natpisima, a svaki od njih je nostio svetnjak sa mnogo sveca. “Mnogo sveca, jedan svetnjak. Pravi sinkretizam. A sta je sa jedinom Svetloscu, sa Recima Isusa Hrista? Kakvu zajednicu ima videlo sa tamom?” (Isto, str. 3)
U Cikagu odrzana je Druga svetska konferencija religija 1993. godine na kojoj je bilo prisutnih sest hiljada predstavnika koji su zastupali 250 razlicitih religija. Ponovo su pravoslavni bili iznenadjeni. “Sekretar Rimokatolicke crkve objavio je viziju nove civilizacije, medjutim, nije to bila crkva, vec Vavilonska kula. Njegova svetost Dalaj Lama, ispred vise od trideset hiljada slusalaca, rekao je sa postovanjem religioznog pluralizma:
“Jedna religija ne moze zadovoljiti milione ljudi... Moramo prihvatiti razlicite religije i to ce biti mnogo bolje za celo covecanstvo... Duhovni pluralizam i duhovna harmonija su vrlo znacajni. Medjutim, pitanje je da li je to moguce? Moj odgovor je definitnivno da, da, da! Tako do kraja, manje ili vise, sve religije su iste, sve one pomazu covecanstvu.” (Isto, str. 3.4) Posle toga Dalaj Lama je najavio svoj program o razmeni hriscanskih i budistickih monaha da bi time potpomogao svoju viziju.
Na skupstini u Kamberi, tri Aboridzanke posle predstave mnogobozackog kulta ociscenja, unele su i sveto Jevandjelje. Kad se sve ovo uzme u obzir, priblizavanje mnogobostvu i primanje svih vrsta magicnih jeresi u ekumenski pokret, nije nikakva iznimka ili cudo sto mnogi konzervativni hriscani ostro podizu svoj glas protiv zabluda koje se brzim tempom uvode u crkvu.

Savremeni ekumenizam je prevara
U clanku “Savremeni ekumenizam je prevara,” konzervativni katolici pozivaju vernike i vodje Crkve na opreznost i otpor liberalnom pokretu koji preti da unisti Crkvu. "Skrecemo paznju vernim katolicima na opasnost koja preti ’skupocenom biseru;’ vasoj svetoj katolickoj veri od liberalnog duha naseg vremena..." Ekumenski pokret je usmeren prema ujedinjenju Crkava u jednu Crkvu, jedno telo, ali ne i drzanje istih verskih nacela... On osvetljava ono u cemu se slazemo, a prikriva ono sto nas deli... Drugi vatikanski koncil mnogo je rekao o ekumenizumu, ali nikad nije dao definiciju ove reci...
Kad je Katolicka crkva bila pozvana da posalje delegaciju na ekumensku konferenciju Vera i poredak 1919. godine, Sveta stolica uctivo je odbila poziv. Papa Benedikt XV objasnio je da iako je njegova zelja da bude jedno stado i jedan pastir, nemoguce je za Katolicku crkvu da se udruzi sa drugima u potrazi za jedinstvom... Ne samo da je to uzaludno, vec opasno pa cak i sramno za katolicke vernike da ucestvuju u trazenju jedinstva na ovakav nacin.” Kako to da je onaj papa smatrao velikim promasajem za katolike da ucestvuju u ekumenskom pokretu, a danasnji papa suprotno proslom, poziva katolike da uloze napore u postizanju ekumenskog jedinstva?
Koji od njih gresi, bivsi ili sadasnji papa?
Isticuci vrednost zauzimanja proslih papa da ocuvaju cistotu crkvenog ucenja, konzervativni katolici smatraju da je “sinteza svih krivoverja koja je bila osudjivana i uspesno dovedena pod kontrolu zauzimanjem pape Pija X ponovo ozivela kao sto je Sveti Pije X objavio, potajno uvedena u krilo crkve”.
Odani katolici uporedjuju Crkvu sa brzom rekom koja ima svoje korito, obale i odredjeni pravac kretanja, sa ekumenizmom koji lici na baru ustajale vode koja se siri u neodredjenom pravcu gde god joj se otvori prostor i nema odredjenog pravca niti stremi ikakvome cilju. Kad su upitali jednog biskupa zasto su izjave o ekumenizmu Drugog vatikanskog koncila tako nejasne, on je odgovorio: “Upotrebili smo nejasne termine za vreme koncila, ali znamo kako cemo ih posle protumaciti.”
Ekumenizam stavlja sve religije sveta na istu visinu i tvrdi da sve religije vode ljude Bogu. On predstavlja Boga kao veliku planinu kojom kruze mnogi putevi i staze i sve vode do istog vrha. Svako je slobodan da bira put koji god hoce, Bogu je svejedno kojim ce putom neko stici; medjutim, to nije tako. Ovo misljenje suprotstavlja se temelju Hristovog Jevandjelja.
“Kad katolik dobije bacil ekumenizma u svoj krvotok, infekcija vodi duhovnoj bolesti i smrti. Najpre postane nemaran za svoj katolicizam; pridruzi se bogosluzenju sa osobama laznih religija i na kraju napusti pravu Hristovu crkvu.”

Zasto je ekumenizam prevara?
U spomenutom clanku dat je i odgovor: “Moderni ekumenizam je prevara zbog njegovih laznih principa... On jedino radi na rusenju Katolicke crkve.”
“Ekumenizam ce umanjiti katolicku istinu zbog ekumenskog jedinstva. Ucinice da ostavimo ljude u njihovim gresima i priznati da su sve religije, dobre ili lose, jednaki putevi koji vode Bogu. Ekumenizam, dakle, prihvata lazni i opasni princip koji zanemaruje Hristovu vest i njegovu pravu crkvu... Crkva gubi svoju ulogu kao ucitelj covecanstva. “Idite i naucite,” pretvara u: “idite i pregovarajte.”
“Nasuprot istini koju je Bog otkrio covecanstvu, postoji spoljno jedinstvo u kome nema jedinstva istine, a u tom slucaju i nema jedinstva vec lazni dijalog.”
“Odgovorni u nasoj svetoj Crkvi zrtvovali su njeno jedinstvo na oltar ekumenizma sto je dovelo do ozbiljnog cepanja Crkve u ime jedinstva do stepena gde nalazimo od ekstremnog konzervatizma do krajnjeg liberalizma... Ekumenizam je jedinstvo na racun katolicizma.’ (Moderni ekumenizam je prevara)

Ekumenizam - izdaja Jevandjelja
Pod ovim naslovom nalazi se izjava baptista koji su protiv katolicko-evangelistickog spajanja. “Dokumenat, “Katolici i evangelisti zajedno: hriscanska misija treceg milenijuma”, tvrdi da su svi katolici hriscani, drze istu veru kao i evangelisti i da su nasa braca i sestre u Hristu. Ako je tako, onda je reformacija bila tragicna pogreska koju svi treba da odbacimo. Hiljadu godina pre reformacije uvek je bilo grupa evandjeoskih hriscana izvan Katolicke crkve, od kojih su milioni poklani zato sto su slusali Sveto pismo umesto Rima... Oni su shvatili da crkva nije iznosila istinu i da oni i njihovi prijatenji nisu bili spaseni vec izgubljeni. Oni su poceli propovedati spasenje miloscu kroz veru umesto katolickog laznog jevandjelja sakramentalnih rituala i dela. Zbog toga su bili iskljuceni, a hiljade njih muceni.
To je nase nasledje danasnjih evandjeoskih hriscana koji sada odbacuju ovaj dokumenat (Katolici i evangelisti zajedno). Od nas se zahteva da verujemo da su reformatori bili prevareni, da su kao i katolici danas bili spaseni samo to nisu znali... Pozvani smo da se uzdrzimo od propovedanja Jevadjelja onima kojima je neophodno potrebno i da pretpostavimo da su vec spaseni, medjutim, nasa doktrina zabrawuje takvu sigurnost... Sada misionari moraju da napuste katolicke zemlje kao sto su Spanija, Italija i one u latinskoj Americi. Takva je strasna primena navedenog dokumenata.”
(Gatway Babtist Church, Ekumenizam izdaja Jevandjelja) (Vidi: Ekumenizam - resenje ili promasaj, str. 193-197)

Bugarska pravoslavna crkva odvojila se od Svetskog saveza crkava
Posle obimne kritike o radu, stilu i organizaciji Svetskog saveza crkava, Bugarska pravoslavna crkva, donela je odluku da se odvoji od ovog Saveza.
Svetski savez crkava, u toku pedeset godina napornog rada okupio je 339 hriscanskih crkava: protestante, pravoslavne i anglikance, a Katolicka crkva nije clan ovog Saveza. Poslednjih nekoliko godina pravoslavni su se osecali zapostavljenim dok su liberalni protestanti sve vise dominirali. Ortodoksni pravoslavni sablaznjavaju se sto u ekumenskim crkvama sve vise preovladavaju liberalni koncepti: rukopolozenje zena za pastoralnu sluzbu, primanje homoseksualaca u crkvu, za svestenike, pa cak i vencanjem osoba istog pola u crkvi, smernice ekumenista prema ujedinjenju hriscana sa nehrscanima itd.
Posle pada komunizma, u istocnu Evropu usli su ekumenisti i protiv usvojenog pravila “zajednickog svedocenja” poceli evangelizirati i pokrstavati pravoslavne. Ovo je sve dovelo do zakljucka da su pravoslavni prevareni i da se hitno nesto mora uciniti da se zastiti pravoslavlje. Gruzijska pravoslavna crkva bila je medju prvima koja je otkazala clanstvo Svetskom savezu crkava, a Bugarska sledi njen primer. Ove crkve nisu jedine. Sve pravoslavne crkve preispituju svoje odnose sa ekumenskim pokretom, a posebno Ruska i Srpska pravoslavna crkva.
Bugarska pravoslavna crkva donela je odluku o odvajanju jos u aprilu, a 22. jula 1998. godine Sinod crkve u Sofiji potvrdio je ovu odluku. Predstavnik bugarske Pravoslavne crkve izjavio je da je 87 odsto pravoslavnih u Bugarskoj glasalo za odvajanje od Svetskog zaveza crkava. Sve ovo pokazuje da je pitanje ekumenizma goruce pitanje koje sve vise zabrinjava vernike svih crkava.
Bilo je najavljeno da ce se u isto vreme sa Bugarskom crkvom odvojiti i Poljska pravoslavna crkva koja broji vise od pola miliona vernika; medjutim, posle duge i teske diskusije, Poljska crkva, ipak je odlucila da do daljega ostane, ali se saznaje da i ta odluka stoji na nestabilnom temelju. “Nijedna Pravoslavna crkva nece napustiti izazov trazenja hriscanstog jedinstva”, rekao je poljski arhiepiskop Jeremiaz. “Fanatici koji uzaludno propovedaju svoje odbacivanje ekumenizma motivisani su posebnim interesima, a oni ne predstavljaju pravoslavlje.”
Odavno je bilo predvidjeno da ce Svetski savez crkava izgubiti autoritet i privremenu ulogu ciji cilj je da postepeno pripremi protestante i pravoslavne za spajanje sa Vatikanom. Kad njegova privremena uloga bude zavrsena, trebalo bi samo da nestane, a svoju ulogu da prepusti drugome. Ne treba da nas iznenadjuje sto sve vodi do toga da papa ponovo preuzme vlast nad svim crkvama. To je ono sto je apostol Jovan prorekao da ce se “rana smrtna isceliti”. (Otkrivenje 13,3.) “I poklonise joj se svi koji zive na zemlji.” “I ucini da zemlja i koji zive na njoj poklone se prvoj zveri kojoj se isceli rana smrtna.” (stih 12) ( Vidi: Ekumenizam - resenje ili promasaj I, str. 40-72) Svedoci smo da se dragocena biblijska prorocanstva ispunjavaju pred nasim ocima, zato ne smemo biti neodlucni i malodusni. Svecani trenutak je upravo pred nama kada treba da donesemo sudbonosnu odluku.
Poljski arhiepiskom Jeremiaz izrazio je svoju zabrinutost nadajuci se da druge pravoslavne crkve, Srpska i Ruska crkva nece slediti primere Gruzijske i Bugarske pravoslavne crkve. Mitropolit Poljske pravoslavne crkve Sava Voda izjavio je da ce Poljska pravoslavna crkva pokazati solidarnost sa drugim pravoslavnim crkvama u Rusiji, Srbiji, Grckoj i drugima.
“Da li ce neko iz dobrih ili losih razloga napustiti Svetski savez crkava, to svakako povecava zabrinutost”, rekao je dr Peter Boutenef. “Nadamo se da to nece dovesti do serijskog povlacenja (pravoslavnih crkava), ali zvono na uzbunu zvoni sve jace.”
“Zategnuti odnosi izmedju pravoslavnih crkava i Svetskog saveza crkava postoje decenijama,” rekaom je Cetsis, “ali odnosi su se u poslednje vreme znatno pogorsali. To nije zato sto su novi elementi Svetskog saveza crkava izasli na povrsinu, vec zato sto se situacija u prvoslavnim crkvama promenila.”
Sa velikim interesovanjem primljena je vest vaseljenskog patrijarha Vartolomeja I da ce se 2003. godine odrzati Sinod pravoslavnih crkava u svetu ciji ce zadatak biti da ujedini pravoslavne crkve koje treba da donesu zajednicku i konacnu odluku da li ce i one koje do tada ostanu clanice Svetskog saveza crkava pridruziti se ostalim crkvama i doneti konacno resenje da li ostaju u Savezu ili ce se sve zajedno odvojiti.
“Postoji velika opasnost da hriscanstvo postane prostitutka”, rekao je dr Bejerhaus. “Hriscanstvo nevesta (Crkva) cuva svoju cednost, cistotu i neukaljanu prvu ljubav za Isusa Hrista i odbija da slusa glasove nasega vremena.” (Dr Byerhous, Vers Une Religion Mondiale? P. 42)
“Crkva se neosetno predala duhu vremena i prilagodila svoja bogosluzenja savremenim prohtevima... Sve vise se gube granice koje odvajaju pobozne od bezboznih, a revni ljudi sa obeju strana trude se da sasvim uklone razlike izmedju nacina njihovog postojanja i njihovih zabluda.” (Kosmicki konflikt, str. 317)
“Isti uzroci imaju uvek iste posledice. Onaj koji namerno ugusuje osecanje svoje duznosti zato sto ono smeta njegovim naklonostima, konacno ce izgubiti moc da razlikuje istinu od zablude. Razum slabi, savest otupi, srce otvrdne, dusa se odvoji od Boga. Gde se omalovazava i prezire vest bozanske istine, onde ce crkva biti zavijena u tamu; vera i ljubav hladne, nastaje otudjenost i razdor.” (Isto, str. 311)
Apostol Jovan sa tugom je izgovorio reci: “Pade, pade Vavilon grad veliki; jer otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode.” (Otkrivenje 14) “Za Vavilon se kaze da je ’mati bludnicama’. Njenim kcerima moramo smatrati one crkve koje se drze njene nauke i predanja i slede njen primer, jer zrtvuju istinu i Bozja nacela da bi stupili u nezakonitu vezu sa svetom. Vest u Otkrivenju 14. poglavlju, koja objavljuje pad Vavilona, mora da se odnosi na verske zajednice koje su nekad bile ciste, pa su se pokvarile. Kako posle ove vesti sledi opomena o sudu, znaci da se ona mora objaviti u poslednjim danima.” (Isto, str. 314)
“Duh prilagodavanja svetu prozima sve hriscanske crkve.” (Isto, str. 318)
“Na podrucju vere je tolika zbrka i nesloga da narod vise ne zna u sta da veruje kao istinu. Odgovornost za nepokajanost sveta lezi na crkvi... Tek kad nastupi ovakvo stanje, i kad se u celom hriscanstvu ostvari ujedinjenje crkve sa svetom, onda ce pad Vavilona biti potpun.” (Isto, str.319)
“Svi oni koji zanemaruju Bozju rec (Bibliju) i teze za svetskom udobnoscu da se ne bi razlikovali od sveta, prihvatice, umesto istine, krivoverstvo dostojno osude. Oni koji hotimice odbacuju istinu prihvatice svaki oblik zablude koji se uopste moze zamisliti... Posto su nam date takve opomene, treba da budemo oprezni kakve nauke primamo.” (Isto, str. 426)
“U Reci Bozjoj otkrivaju se sotonine zamke kao i sredstva kojima ih mozemo uspesno izbeci.” (Isto, str, 431)

Pokusaj promene Bozjeg zakona je prorecen

Prorok Danilo prorekao je da ce se pojaviti jedna sila koja ce “govoriti reci na visnjega, i potirace svece visnjega, i pomisljace da promeni vremena i zakone; i dace mu se za vreme, vremena i po vremena”. (Danilo 7,25)
Srednjovekovno papstvo ispunilo je ovo prorocanstvo dominiranjem nad drzavama u razdoblju od 1260 godina, od 538-1798. I ovo papino pismo je jedan od pokusaja da promeni Bozji zakon obaranjem sedmog dana Subote i uzdizanjem prvog dan sedmice - nedelje.
Posmatrajmo razliku izmedju originalnog Bozjeg zakona i onoga koji su ljudi iskvarili:

Bozji zakon

I
“Ja sam Gospod Bog tvoj. Nemoj imati drugih bogova uza me.

II
Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga sto je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im sluziti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otacke na sinovima do treceg i do cetvrtog kolena, onih koji mrze na mene; a cinim milost tisucama onih koji me ljube i cuvaju zapovesti moje.

III
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega; jer nece pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud.

IV
Secaj se dana od odmora* da ga svetkujes. Sest dana radi, i svrsuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kci tvoja, ni sluga tvoj, ni sluskinja tvoja, ni zivince tvoje, ni stranac koji je medju vratima tvojim. Jer je za sest dana Gospod stvorio nebo i zemlju, more i sto je god u njima; a u sedmi dan pocinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.

V
Postuj oca svojega i mater svoju, da ti se produlje dani na zemlji koju ti da Gospod Bog tvoj.

VI
Ne ubij.

VII
Ne cini preljube.

VIII
Ne kradi.

IX
Ne svedoci lazno na bliznjega svojega.

X
Ne pozeli kuce bliznjega svojega, ne pozeli zene bliznjega svojega ni sluge njegove, ni sluskinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti ista sto je bliznjega tvojega.”

(2. Mojsijeva 20, 2-17)

* Jevrejska rec u originalu je “sabat” sto znaci Subota.



Bozji zakon kako ga je covek promenio

I
“Ja sam Gospod Bog tvoj. Nemoj imati drugih bogova uza me.

II
(Druga zapovest je cela izbacena)

II (III)
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.

III (IV)
Seti se da svetkujes dan subotni.
(Zapovest o svetkovanj Subote je radikalno umanjena i stavljena na pogresno mesto)

IV (V)
Postuj oca svojega i mater svoju.

V (VI)
Ne ubij.

VI (VII)
Ne cini preljbe.

VII (VIII)
Ne kradi

VIII (IX)
Ne svedoci lazno na bliznjega svojega.

IX (prvi deo desete zapovesti)
Ne pozeli zene bliznjega svojega.

X (drugi deo desete zapovesti)
Ne pozeli nista sto je bliznjega tvojega.”

(Generalni katolicki katehizam)

Da bi se nesmetano mogli klanjati kipovima, ikonama, slikama i drugim predmetima, a sto se suprotstavlja drugoj zapovesti, umesto da se odreknu prestupa, izbacili su celu drugu zapovest. A da bi ih ipak bilo deset na broju, podelili su desetu na dve, a koja je zapovest “ne pozeli”.
Katolicka enciklopedija tvrdi da papa “ima toliku vlast i moc da moze promeniti i Bozji zakon, jer njegova vlast nije ljudska nego Bozja i on postupa kao Bozji namesnik na zemlji sa punom vlascu da veze i razvezuje svoje stado.” (Prompta Biblioteka, Vol. VI pp. 25-29)
“Zakon je Gospodnji savrsen”, svedoci psalmista (Psalam 19,7).
“Tako je dakle zakon svet”, dodaje apostol Pavle, “i zapovest sveta, pravedna i dobra.” (Rimljanima 7,12)
“Koji sav zakon odrzi a sagresi u jednome”, pise apostol Jakov, “kriv je za sve.” (Jakov 2,10) Ako je nesto sveto, savrseno, pravedno i dobro, nije mu potrebna izmena, dopuna ni ispravka. A ko je dostojan da vrsi korekturu Bozjeg savrsenog zakona? Zar je covek pametniji od Boga?
Otpad od Bozjeg zakona prorekao je i apostol Pavle: “Da vas niko ne prevari nikakvim nacinom, jer nece doci dok ne dodje najpre otpad, i ne pokaze se covek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i podize vise svega sto se zove Bog ili se postuje, tako da ce on sesti u crkvi Bozjoj kao Bog pokazujuci sebe da je Bog.” (2. Solunjanima 2,3.4) Izraz “covek bezakonja” ne odnosi se na jednu osobu vec na dzinovski sistem lazne religije u kojoj su pomesane istina i zabluda. Biblija ne osudjuje pojedince koji su se u neznanju odvojili od poslusnosti Bozjem zakonu i temelja evandjeoskog ucenja, vec ukazuje na religijski sistem koji je prvenstveno odgovoran za veliki otpad. U ovom sistemu nalaze se mnogi odani hriscani koji sluze Bogu prema svetlosti koja ih je obasjala. Vreme je da preispitamo svoje verovanje i uporedimo ga sa Bozjim zakonom i ucenjem Hristovog Jevandjelja; da odbacimo zabludu i stanemo na stranu istine dok ne bude zauvek kasno.
Pre vise od sto godina proreceno je izglasavanje zakona koji ce biti protiv cetvrte zapovesti Dekaloga i koji ce prisiljavati ljude da prihvate ljudske ustanove, a odbace Bozje. “Crkveni i svetovni dostojanstvenici udruzice se da podmite, nagovore ili primoraju sve ljude da svetkuju nedelju. Nedostatak bozanskih dokaza bice zamenjen prisilnim merama. Politicka pokvarenost unistice ljubav prema pravdi i istini... Sloboda savesti koja je stajala toliko mnogo zrtava, nece se vise postovati.” (Kosmicki konflikt, str. 479)

Verni Ostatak
Opisujuci veliki sukob izmedju azdaje (sotone) i zene (Hristove crkve), apostol Jovan ukazuje da je sotona ulozio sve svoje napore da unisti “ostatak semena zenina”. (Otkrivenje 12,17) Ostatak oznacava malu grupu onih koji su se opredelili da ostanu na strani istine. Biblija prikazuje Ostatak kao malu grupu Bozjeg naroda, koji uprkos pretnji, nevolja i progonstava ostaje veran Bogu do kraja.

Karakteristike Ostatka
“Koji drzi zapovesti Bozje” (Otkrivenje 12,17), a ne ljudske, “Ima svedocanstvo Isusa Hrista” (dar prorostva). (Otkrivenje 12,17; 19,10) Apostol Jovan video ih je u viziji kako “idu za Jagnjetom (Hristom) kuda god ono podje”. (Otkrivenje 14,17) Oni se ne povode za promenljivom i nesigurnom ljudskom mastom, vec stoje na cvrstom temelju i jedino sluze Bogu.
Ostatak “drzi zapovesti Bozje i veru Isusovu”. (Otkrivenje 14,12) Vera koju ispoveda Ostatak je ista Hristova vera koja je sacuvana u Svetome pismu, vera koja uci, propoveda i zivi po primeru Gospoda i Ucitelja Isusa Hrista. “Koji govori da u njemu stoji i taj treba tako da hodi kao sto je on hodio”. (1. Jovanova 2,6) “Nece svako koji mi govori Gospode! Gospode! uci u carstvo nebesko”, rekao je Hristos, “nego koji cini po volji Oca mojega koji je na nebesima.” (Matej 7,21) Bozja volja izrazena je u Deset Bozjih zapovesti. Isus je dosao na ovaj svet da ljudima otkrije volju nebeskog Oca.
Apostol Jovan pokazuje da ce se Ostatak u poslednje vreme odlikovati time sto ce objavljivati poslednju vest svetu: “Bojte se Boga i podajte mu slavu, jer dodje cas suda njegova.” (Otkrivenje 14,6.7) Oni koji postuju Boga kao Stvoritelja i Otkupitelja, svetkovanjem dana uspomene na sedmicu stvaranja, objavice svetu vest da je Hristos “Gospodar od subote”.
Drugi deo vesti koju Ostatak objavljuje glasi: “Pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode.” (Otkrivenje 14,) Od samog pocetka grad Vavilon pretstavljao je prkos i protivljenje Bogu; njegova kula bila je spomenik otpada i centar pobune (1. Mojsijeva 11,1-9). Lucifer je bio nevidljivi vladar Vavilona. Oholost i samovolja koju je sotona pokazao u pocetku otpada otkrila se i u gradnji Vavilonske kule. “Govorio si u srcu svojemu: izaci cu na nebo, vise zvezda Bozjih podignucu presto svoj... Izaci cu na visine nad oblake, izjednacicu se sa Visnjim.” (Isaija 14,13.14) Tako je Vavilon postao simbol onih sila koje se suprotstavljaju Bogu.
U Otkrivenju ime Vavilon upotrebljeno je da opise zenu, majku bludnicama. “A na celu njezinu napisano ime: tajna, Vavilon veliki, mati bludnicama, i mrzostima zemaljskima. I videh zenu pijanu od krvi svetih, i od krvi svedoka Isusovih.” (Otkrivenje 17,5-6) Vavilon predstvlja sve otpale verske organizacije i njihove vodje koji ce ponovo mrzeti i progoniti verni Ostatak Hristovih sledbenika. “Vino Vavilona” predstavljaju lazna ucenja, krivoverja i zablude koje se otvoreno suprotstavljaju Bogu i Njegovom savrsenom Zakonu. Zalosna je cinjenica, ali je istina da ce vinom laznog ucenja biti “napojeni svi narodi”. (Otkrivenje 14) Verni Ostatak je pozvan, da uprkos svim teskocama, objavi vest narodima da je “pao Vavilon veliki”. i to je upravo ono sto sada cinimo. Poslednji poziv milosti koji Nebo salje ovom napacenom svetu je: “Izadjite iz nje narode moj, da se ne pomesate u grehe njezine i da vam ne naude zla njezina.” (Otkrivenje ,4)
Treci deo ove posebne vesti glasi: “Ko se god pokloni zveri i ikoni njezinoj, i primi zig na celo svoje ili na ruku svoju, i on ce piti od vina gneva Bozijega, koje je nepomesano utoceno u casu gneva njegova”.
(Otkrivenje 14,9-10) Zver koja se ovde spominje je zver iz Otkrivenja 13, 1-10. To je savez crkve i drzave koji vekovima gospodari hriscanskim svetom; apostol Pavle ga naziva “covek bezakonja.” (2. Solunjanima 2,2.)
“Ikona zverina” predstavlja onaj oblik otpada koji ce postati vidljiv kada se otpala crkva ujedini sa drzavom i silom pocne da prisiljava narod da prihvati njene zakone koji ce se suprotstaviti Bozjem zakonu.
Celo covecanstvo uskoro ce se podeliti u dve grupe: one koji obozavaju Boga postovanjem Njegovog Zakona i one koji obozavaju i postuju “zver i ikonu njezinu”. Ovom podelom jasno ce se pokazati prava i lazna sluzba Bogu. Svi oni koji odbace Bozji zakon, odbacivanjem sedmog dana Subote, koji je znak Bozje stvaralacke moci - spomenik stvaranja; i prihvate praznovanje nedelje, primice “zig zverin”, a oni koji postuju Subotu i verno sluze Bogu, primice “Bozji pecat”. Ceo svet uskoro ce odluciti hoce li slusati vise Boga ili coveka.
Ovaj izbor nije lak, jer oni koji se suprotstave “azdaji” odbacivanjem njenog “ziga i ikone”, navuci ce na sebe sotonin gnev i progonstva (Otkrivenje 12,17). Medjutim, oni koji prihvate ponudu zveri i njeno bludno vino i dan koji ona predlaze, navuci ce na sebe gnev Bozji (Otkrivenje 14,10.11).
Oni koji verom priznaju Isusa Hrista za svoga Spasitelja i zive u skladu sa Hristovom naukom, primice vecni zivot. Isus je to jasno objasnio u prici o deset devojaka. On ce pozvati svoje verne sledbenike: “Hodite blagosloveni Oca mojega; primite carstvo koje vam je pripraveljeno od postanja sveta.” (Matej 25,34)

Ostatak nikad nije bio u vecini
U sukobu izmedju Boga i sotone, u kome svako ljudsko bice na Zemlji ucestvuje i stavlja se na stranu dobra ili zla, vecina je uvek bila na pogresnom putu, a manjina na Gospodnjoj strani: Za vreme potopa unistene su milijarde ljudi. ”Tada izgibe svako telo sto se micase po zemlji, ptice, stoka izveri i sve sto gamize po zemlji, i svi ljudi.” (1. Mojsijeva 7,21)
Spasen je samo Noje sa svojom porodicom koji je slusao Bozji glas i drzao Njegove naredbe. “I izadje Noje i sinovi njegovi i zena njegova i zene sinova njegovih s njima.” Spaseno je samo osam osoba, a vecina je unistena.
Vecina je i Hrista raspela vicuci odlucno: “Raspni ga raspni, krv njegova na nas i na decu na{u.” (Matej 27,25)
“Udjite na uska vrata”, rekao je Isus, “jer su siroka vrata i siroki put sto vode u propast, i mnogo ih ima koji njime idu. Kao sto su uska vrata i tesan put {to vode u zivot vecni, i malo ih je koji ga nalaze.” (Matej 7,13.14) Zato nemojte se obeshrabriti kad vidite da vecina polazi sirokim putem kompromisa i otpada, vi ostanite verni Bogu na putu vecnog zivota.
Iako je u svim vekovima bila i bice manjina koja sluzi Bogu, ipak je apostol Jovan u viziji cuo “glas veliki naroda mnogoga na nebu”. (Otkrivenje 19,1)
Manjina ce se spasiti, ali ona nije toliko mala. Postoji himna koja hrabri, podize i uliva nadu:
“Kad se javi Bozja truba i sam Gospod skupi nas, Kada vecno jutro pocne da nam sja, I kad spaseni na vrata udju svi u sveti Grad: U tom silnom mnostvu moram biti ja!”
Da li je to i tvoja odluka sada?

ВАТИКАНСКЕ УБИЦЕ

Peto poglavlje
Jahači apokalipse

Veliki Drugi Vatikanski koncil 1962 - 1965
Papa Jovan XXIII je prilikom otvaranja koncila rekao: “Ceo svet očekuje korak napred!” A papa Pavle VI je prilikom zatvaranja rekao: “Ovo je među najvećim događajima u istoriji crkve.” Drugi koncil doneo je dekret o ekumenskom pokretu, ozna čavajući katoličanstvo kao silu koja treba da radi na religijskom ujedinjenju. Mediji su ovu odluku komentarisali kao poruku mira, ljubavi i razumevanja među religijama i svim ljudima. Ali dok su oči sveta bile uperene na zvanična saopštenja Vatikana i medija, institucija se iz nutra nimalo nije promenila. Odmah nakon koncila, Pedro Aru pe, jezuitski general (crni papa), okupio je ključne jezuite pod ekstremnom zakletvom. Na tom skupu je izjavio: “Vreme je za ko načno pročišćenje crkve i istrebljenje svih onih koji ostanu ne verni papi u sklopu pripreme za Novo doba.”
Svet je bio prevaren. Koncil je bio samo velika predstava, zataškavanje i skretanje pažnje sa pravih namera Vatikana da zadobije punu kontrolu nad svetom. Nakon ovog sastanka, dobio sam zadatak da zajedno sa grupom jezuita pođem u podzemne hodnike Vatikana kako bi proučavali metode koje su koristili Neron, Konstantin, Dominik i Lojola. Tuneli su dugi kilometrima i nalaze se tri sprata ispod Vatikana. Ovde se skladište informacije, od najmrač-nijih tajni do planova za najrazvijenije oružje savremenog doba. Informacije se sakupljaju od špijuna koji rade za Vatikan, a nalaze se u svim tajnim služb-ama sveta. Neronove metode bile su veoma napredne. On je organizovao crkve koje su bile imitacija pravih crkava. Mnogi lažni vernici koristili su u to vreme sinagoge, kao mesto za sastajanje, kako bi napravili zamku za iskrene vernike. Biblijska religija je bila velika pretnja za Rim, jer njeni sledbenici nisu želeli da priznaju Cezara za Boga. Neznabožački Rim je ovo video kao strašnu pretnju, jer lišeni mita o svom božanstvu, Cezari bi izgubili kontrolu nad drža-vom. Po Neronovom naređenju Rim je bio zapaljen, a za to su okrivljeni nep-ijatelji rimskih bogova i počeo je krvavi pir protiv njih. Dokumenti o Konsta-ntinu otkrivaju da Cezari nisu bili u stanju da unište svoje neprijatelje više od 200 godina. Na njihov užas, oni su jačali. Konstantin je pratio isti obrazac koji je utvrdio Neron. Ali biblijski religiozni ljudi su sada bili bolje pripremljeni i lako su otkrivali špijune i prevarante. Da bi spre čio sopstvenu propast, videv-ši kako neprijatelji njegove religije napreduju, Konstantin je slagao svet rekavši da je postao sledbenik Biblije, a sistem falsifikovanih crkava, koje je uspostav-io Neron, evoluirao je u rimokatolicizam. Konstantin je postao prvi papa i izdao je edikt o toleranciji, ali su zaista bili tolerisani samo oni koji su
prihvatili njegovu formu religije. Iskreni ljudi ostali su odvojeni od ovog sist-ema jer nisu želeli da postanu deo paganske religije koja se nazivala “hrišćans-tvom”. Nakon što se Konstantin preselio u Konstantinopolj, Rim je bio u previranju. Crkvene vlasti podstakle su narod na pobunu, a zatim su podmitili vojno rukovodstvo da odstupi sa položaja kako bi sveštenici, kardinali i papa preuzeli kontrolu nad imperijom. To je bila ista ona grupa idolopoklonika koja je držala važne položaje u Rimu, a sada su promenivši titule preuzeli potpunu vlast nad imperijom. Svo opljačkano blago koji je Rim sticao stotinama godina dospeo je u njihove ruke, u ruke Rimske crkve. Nakon Konstantinove smrti ove religijske vođe su živele veoma dobro. Religija je bila za njih veliki biznis. Oko 337. godine započeli su projekat po kome je trebalo da postanu najveći zemljoposednici u Evropi. Ali, okolnosti su se iznenada promenile. U 8. veku, muslimanske armije napadaju i zauzimaju papine
zemlje u ime Alaha. Njihova imperija se smanjivala dok im nije ostala samo centralna Italija. Neprijatelji su nagrnuli i rimokatolički posed bio je pred uništenjem. Njihova jedina nada bio je Pepin, franački kralj.
Ali kako da ga nagovore da brani Rim? Trebao im je lukav plan. Dosetili su se da napišu pismo kojim tobože apostol Petar traži pomoć od Pepina. Falsifik-ovali su navodno pismo apostola Petra iz raja. Napisali su ga na zlatnom perg-amentu i rekli su Pepinu da ga je sam Petar doneo iz raja i predao papi. Imresivna religijska povorka stigla je kod Pepina i predala mu pismo. On je bio iznenađen da Petar uopšte zna za njega. Oduševio se. Poverovao je u svaku reč iz tog falsifikovanog pisma i okupio je armije da brane Rim. Pepin je vodio svoje armije u borbi sa napadačima i spasio je Rim. Kada je bitka bila završena, Pepin je predao papi Stefanu II grad Rim i ograničenu količinu zem-lje u okruženju. Kada je Pepin umro, pohlepni papa je falsifikovao još je dan dokument na latinskom u kome se tvrdi da je Pepin pre dao celu Italiju u ruke Rimske crkve. Njegov naslednik Šarlemanj poverovao je papi i najveća istorij-ska prevara je započela. Za vreme pape Hadrijana I, iskorišćen je još jedan
falsifikat pod nazivom “Donacije Konstantina,” u kome se tvrdi da je Konsta-ntin odredio pape za naslednike cele rimske imperije. Pape su se proglasile
naslednicima Svetog Petra i vlasnicima ključeva života i smrti. Kraljevi širom Evrope poverovali su u papske falsifikate i laži, i prihvatili su “Donacije Kon-stantina”. Kraljevi i imperatori gledali su na Rim kao na duhovno vođstvo, i bili su prevareni da veruju da su pape vođe Božjeg carstva na zemlji. Cezari u
religijskim kostimima i idolopoklonički sveštenici Rima su uspeli. Prevarili su svet, zadržali novac i blago rimske imperije i pripremili pozornicu za “Sveto
Rimsko carstvo”. Vekovima kasnije sve je počelo da se raspada. Mnogi kralje-vi i plemići pobunili su se protiv papskog autoriteta. Neki sveštenici su počeli da čitaju Bibliju i da uočavaju koliko su njena učenja suprotna učenjima crkve. Porezi su prestali da se plaćaju i Rimska institucija počela je ozbiljno da se ljulja. Posto jalo je samo jedno rešenje: uspostavljanje inkvizicije radi ubijanja ljudi, pljačke i otimanja zemlje kako bi se narod zastrašio i vladalo gvozdenom rukom. Dominiko de Guzman, koji je kasnije postao Sveti Dominik, formirao je dominikanski red, koji je pokrenuo inkviziciju i ustanovio Sveti ured. Dom-inikanci su bili nemilosrdni. Crkva se bogatila izuzetno brzo pljačkajući sve one koji su joj se suprostavili. Teror je zavladao Evropom i niko nije bio sigu- ran pred inkvizicijom koju je sprovodio Sveti ured. U Nemačkoj, katolički sveštenik Luter je napisao svojih 95 teza protiv Rimske crkve i pobuna je ek-
splodirala. Protestan tizam se širio u Francusku, Belgiju i Holandiju. Širom Evrope ljudi su ustajali i proglašavali papu za antihrista. Rim je bio uznemiren.
Dves ta godina inkvizicije koju su vodili Domi nikanci nije zaustavilo širenje biblijske nauke. Izgledalo je kao da se bliži kraj rimokatolicizma. U to vreme, pojavio se jedan briljantan čovek, koji je radio u visokim vojnim krugovima evropskih zemalja. Njegovo ime bilo je Ignacije Lojola. Organizacija koju je Lojola stvarao zvala se “Iluminati”. Zbog njegovih tajnih aktivnosti, bio je izveden pred inkvizitore. Dominikanci nisu shvatili da je Lojolina mreža
uspostavljena da bi pomogla papi. Sumnjali su da stvara tajnu organizaciju koja bi pomagala pobunu protiv rimske crkve. Kada je Lojola doveden pred
inkvizitore, tražio je da vidi papu, što mu je bilo dozvoljeno zbog njegovog uticaja i položaja koji je zauzimao. Kada je bio izveden pred papu, Lojola se izvinio i predložio novi način borbe protiv jeretika. “Treba da se borimo”, rekao je, “ali ne kao dominikanci”. Predložio je da se usvoje dva načela na kojima će stajati rimokatolički sistem:
- apostolsko nasleđe
- supremacija vlasti
Papa je to prihvatio i proglasio Lojolu nedodirljivim. Ova dva načela formal-no su usvojena na koncilu u Trentu i nazvani su stubovima vere. Prvi stub, “apostolasko nasleđe”, predstavlja tvrdnju da je Petar bio prvi papa i da su pape njegovi naslednici. Drugi stub je “supremacija vlasti”, što znači da papa ima prevlast u odnosu na sve vladare država sveta. Ova dva stuba rimokatolici simbolički pokazuju kada uzdižu dva prsta - kažiprst i srednji prst, što se
vrlo često može videti u javnosti. Mnogi naravno nisu svesni pravog značenja ovog simbola. U ikonografiji rimokatoličke crkve se može videti da Isus i
Marija takođe ovim znakom pozdravljaju vernike sa svojih slika.


Šesto poglavlje
Prorok

Ono što ću sada izneti saznao sam u Vatikanu dok sam bio jezuitski sveštenik pod zakletvom. Jezuitski kardinal Avgustin Bea objašnjavao nam je kako su rimokatolici žarko želeli Jerusalim pri kraju trećeg veka. Zbog njegovog religij-skog značaja i njegove strateške lokacije, Sveti Grad se smatrao neprocenjivim
blagom. Morao se razviti plan kako pretvoriti Jerusalim u rimokatolički grad.
Veliki izvor snage koji bi mogao napraviti ovaj posao bili su potomci Ismaela. Tako su Arapi postali žrtve jednog od najinteligentnijih planova kojeg su
ikada smislile sile tame. Dozvolite da ukratko ispričam istoriju islama.
U Alžiru, severna Afrika, godine 354. naše ere, pobožna rimokatolička majka je rodila sina. Dali su mu ime Avgustin. Avgustin je bio genije i na kraju post-ao “svetac’’ u rimokatoličkoj religiji. Bio je biskup Rimske Afrike. Ovaj verni rimokatolički vođa nazvan je “Otac crkve’’. Avgustin je napisao dva poznata djela: “Božji grad’’ i “Ispovesti’’. Ove knjige, nepoznate arapskom svetu, vekovima su snažno uticale na njihove živote. Avgustin je bio zaposlen prido-bijanjem Arapa za rimokatolicizam, uključujući čitava plemena. Ali, mnogi Arapi su osećali snažnu odbojnost prema katoličanstvu i nisu hteli da prihvate taj sistem. S vremenom, špijuni su bili poslati tim udaljenim nomadima koji su odbacili katoličanstvo i proširili reč da će se jednog dana pojaviti veliki vođa, koji će zajedno okupiti sve Arape. 200 godina nakon Avgustina, oko 570. god-ine, rođen je Muhamed u Meki, Saudijska Arabija. Ovaj čovek će promeniti tok svetske istorije. Muhamed je sebe nazivao “Božjim poslanikom’’. Osnov-ao je veliku religiju - islam. Muhamed je bio čudesan vođa. Najpre želim da pokažem kako današnji svet vidi islamsku religiju. Tada ću podeliti s vama šta sam saznao u Vatikanu, kako je islam zapravo nastao. Bićete šokirani! Ono što ću vam reći je najneverovatnija priča zavere koju ćete ikad čuti. Ovako svet vidi veliku religiju islama koju je osnovao prorok Muhamed, koja broji skoro jednu milijardu sledbenika!
Njihovo najsvetije mesto je nazvano Meka, u Saudijskoj Arabiji. Ono je takođe rodno mesto njihovog proroka, Muhameda. Islam tvrdi da su Avram i njegov prvi sin Ismael izgradili “Kuću Božju’’ pored bunara (Zamzam) koji
je spasio život Ismaelu i njegovoj majci. Original “Božje kuće’’ bio je mali upoređujući s novom strukturom od kamena od 15 metara koja ga je zameni-la. Nazvan je “Kaaba’’ (“Božja kuća’’). Verni muslimani širom sveta mole se pet puta dnevno u smeru ovog svetog mesta, moleći se direktno njihovom bogu, Alahu. U Meki, verni Muslimani okružuju Kaabu prolivajući suze, tražeći blagoslove i milost, žudeći za Alahovim prisus tvom u raju. Tri vodeće religije imaju nešto zajedničko – svaka od njih ima sveto mesto odakle traže vođstvo. Rimokatolici smatraju Vatikan svetim mestom. Jevreji smatraju Zid Plača svetim mestom. Muslimani vide Meku kao sveto mesto. Svaka grupa veruje da prima određene blagoslove, do kraja života, posećujući ova svoja sveta mesta. U početku, posetioci bi donosili darove u “Božju kuću’’ u Meki, a čuvari Kaabe bi bili ljubazni prema svima koji bi došli. Neki bi doneli svoje idole, a da te ljude ne bi uvredili, čuvari su idole postavlj-ali u svetilište.
Jevreji su gledali na Kaabu kao na jedno udaljeno Božje boraviš te sve dok ono nije postalo zagadjeno idolima. Na kraju, ljudi više nisu imali pristup studencu (Zamzam) zato što je pleme koje je čuvalo sveta mesta, postalo neprijateljski raspoloženo. Ti ljudi bili su iz Jemena i zvali su se Jurhumiti.
Jurhumiti su takođe imali kontrolu nad Mekom. Konačno su se ljudi suprost-avili Jurhumitima kako bi ih proterali. Kad su Jurhumiti otišli, bacili su deo blaga Kaabe, poklone hodočasnika koji su se sakupljali godinama, u bunar Zamzama. Napunili su ga peskom i studenac je nestao. Pleme zvano Kuzaiti ga je preuzelo, ali dozvolili su da se moavski bog “Hubal’’ postavi u Kaabu i tako je nastavljeno idolopoklonstvo. Kuzaite su zamenili Kurajši, moćno pleme Arapa koje je poteklo od Ismaela. Tada se pojavio jedan čovek u Meki, koji je bio poštovan od Kurajša, iako je bio iz Hašimovog plemena.
Njegovo ime je bilo Abd Al-Mutalib, i on jebio deda proroka Muhameda.
Al-Mutalib je dobijao vizije koje su mu govorile kako da pronađe studenac. Duh mu je rekao da traži krv, izmet i mravinje gnezdo, kao i ptice koje kljucaju. Pronašao je ove tragove između dva idola gde su Kurajšhi sprovodili svoja žrtvovanja. Kopao je i našao studenac i njegovo blago, i postao heroj Meke. Abd Al-Mutalib se molio svome bogu, i ponudio mu da ako ga ovaj blagoslovi sa deset sinova, jednoga od njih će mu žrtvovati na Kaabi.
Tokom godina, njegove molitve bile su uslišane. Njegov najmlađi sin bio mu je najdraži, lep mladić nazvan Abd Alah. Bilo je vreme da održi svoje obe -
ćanje. Jedan od njegovih sinova trebao je da umre. U Kaabi ispred moavskog boga ‘’Hubala’’, prisutni su učestvovali u okultnim ceremonijama. Kocka je
pala na njegovog najmlađeg sina. Majka Abd Alaha, između ostalih, suprosta-vila se. Njegovi sinovi su preklinjali da pusti njihovog brata da živi. Otac je posetio jednu vračaru i pitao je za savet. Ona se posavetovala sa njenim duhom i rekla Abd Al-Mutalibu da ponovno baci kocku kako bi se videlo
da li će bog prihvatiti žrtvu životinje umesto njegovog sina. Nakon toga je 100 kamila bilo ubijeno i Abd Alah je bio pošteđen. On je postao otac proroka
Muhameda. Rimokatolički Arapi su bili ti koji su promovisali koncept dolaska arapskog proroka, baš kao što su Jevreji čekali Mesiju. Ko će, ako ne prorok, biti sposoban da odvrati Arape od poštovanja lažnih bogova? Čak je postojala
ikona device Ma rije i deteta Isusa u Kaabi. Abd Alah oženio je Aminu 569. godine. Ubrzo je morao da ode sa jednim karavanom da obavi neki posao. Usput je oboleo i umro. Amiha je nosila njegovo dete. Tradicija kaže da je čula glas koji joj je rekao: “Nosiš u sebi gospodara ovog naroda i kada se rodi,
reci: ‘Stavljam ga pod zaštitu Boga’, i nazovi ga Muhamed.” Kad je dete bilo rođeno, njegov deda Abd Al-Mutalib, odneo je malog Muhameda u Kaabu i izricao molitve hvale Alahu za ovaj dar. Sinovi koji su se rodili u velikim arapskim porodicama, u mestima kao što je Meka, bili su poslani u pustinju da bi proveli neko vreme svog detinjstva s beduinskim plemenima kako bi bili izvež bani i kako bi izbegli pomore u gradovima. Siromašna porodica koja je uzela Muhameda, kako bi vodila brigu o njemu, bila je blagoslovena na mno-go načina. Islam uči da kad je Muhamed bio mali dečak, pojavila su se dva čoveka u belom i položili ga na leđa, otvorili su njegove grudi i uzeli iz njego-vog srca crni ugrušak koji su odbacili. Tada su oprali njegovo srce sa snegom. Nije bilo nikavih ožiljaka na njegovim grudima, ali od rođenja je postojao mali ulegnuti znak na njegovim leđima. Godinama kasnije, bio je sposoban da potpunije opiše ovaj navodni događaj, i tada je Muhamed dao svoje neverova-tno svedočanstvo rekavši: “Sotona dodiruje svakog Adamovog sina na dan
kad ga majka rodi, jedino nije dotakao Mariju i njenog sina.” Zašto bi Muha-med promovisao rimokatoličko učenje? Ni je li to čudno?
Muhamedova majka, Amina, umrla je kada mu je bilo šest godina, pa je post-ao siroče. Tada je njegov deda, Abd Al-Mutalib, brinuo o njemu. Ali dve go -
dine kasnije, deda je umro. To je bila druga velika tuga u njegovom životu.
Kada je Muhamed imao devet godina, bio je sa svojim stricem na putu karavanom. Rimokatolički sveštenik je video dečaka i počeo je da ga ispituje.
Tada je tražio da vidi oznaku na njegovim leđima. Uzviknuo je: “To je obelež-je proroka.’’ o tome je obavestio Muhamedovog strica: ‘’Povedi bratovog sina nazad u njegovu zemlju i čuvaj ga od Jevreja, za službu bogu... Ako ga budu
videli, i saznali o njemu ono što ja znam, smisliće neko zlo protiv njega. Sin tvoga brata određen je za velike stvari.” Rimokatolički monah je tako pripre-mio teren za buduće progone Jevreja od strane Muslimana. Muhamed je imao 25 godina kada je oženio bogatu udovicu Kadiju, koja je tada imala oko 40
godina. Muhamed i Kadija imali su dva sina, koji su umrli mladi, i četiri kćeri. Najpoznatija je bila Fatima, koja se udala za Muhamedovog naslednika, njeg-ovog rođaka, Alija. Oko 610. godine Muhamed je tvrdio da je imao viziju od boga Alaha u vidu veličanstvenog bića koje je nazvao anđelom Gavrilom (ili Gabrijelom), koji je navodno rekao:
- “Ti si Allahov prorok!”
Tako je započela Muhamedova proročka karijera. Od tada je Muhamed nasta-vio da prima poruke, za koje je tvrdio da su od Alaha, sve do svoje smrti. Uz pomoć rođaka svoje žene, rimokatolika Varaka, prorok Muhamed je bio u sta-nju da razume te poruke. Varak je rekao:
- “Zaista, Muhamed je prorok ovog naroda.”
Neke od njegovih vizija su bile zapisane u Kuranu, 650. godine, dok ostali Muhamedovi spisi nikada nisu objavljeni. Pete godine Muhamedove misije, počeli su progoni njegovih sledbenika zato što su odbijali da poštuju idole Kaabe. Muhamed je neke od njih uputio da pobegnu Abisiniju. Negus, rimo-katolički kralj Abisinije, priznao ih je zbog Muhamedovih pogleda na devicu Mariju koji su bile tako bliski doktrinama rimokatoličke crkve. Muhamed je tvrdio da je jedne noći, dok je spavao okrenut prema Kaabi, bio probuđen od anđela Gavrila koji ga je odveo do jedne rajske životinje sa krilima, zvane “Burak’’. Kad se popeo na ovu životinju odleteli su na mesto ruševina jevrejs-kog Hrama u Jerusalimu. Muhamed je rekao da su mu se na mestu srušenog
Hrama pridružili proroci Avram, Mojsije, Isus i drugi koji su se molili.
Nakon molitve popeo sa na životinju “Burak’’ i otišao u raj gde je ponovo sreo proroke i na kraju samog Boga. Mu hamed tvrdi da je primio veru islama
i uputstva za pet dnev nih molitava - direktno od Boga. Ova vizija je imala ogroman uticaj na svetsku istoriju. Zbog progona, Muhamed je pobegao u Medinu, 622. go dine, oko 300 kilometara severno od Meke. Odatle je vodio napade na karavane iz Meke. Pobedio je u mnogim bitkama, a oni koji su mu se suprostavili u Medini, bili su ubijeni. U Medini je Muhamed počeo pokaziv-ati svoje neprijatelj stvo prema Jevrejima, uništavajući jevrejska naselja. Ožen-io se i sa drugim ženama, iz političkih razloga, kako bi stvorio bliske veze s njenim rođacima, i kako bi učvrstio svoju poziciju. Meka je poslala vojsku od 10.000 ljudi da uhvate Muhameda, ali nisu uspeli. Nisu mogli da probiju njegovu odbranu. Nakon noći jakog vetra i kiše, velika vojska se raspala.
Muhamed nije htio da uništi Meku, već je hteo da se ona prikloni Islamu.
Godine 630, Muhamed je sa 10.000 ljudi osvojio Meku i Kaaba je bila očišćena od idola. Muhamed je želeo da stvori svoju vlastitu religiju. Trebao je pomoć svojeg moćnog plemena. Uspostavio je Alaha, boga meseca kojeg su oni poštovali, da bude jedan bog i prozvao se Alahovim prorokom. Istorija pokazuje da su, pre nego što je islam nastao, Sebinsi u Arabiji poštovali boga meseca koji je bio oženjen boginjom sunca. Oni su rodili tri boginje, koje su nazvane Al-lat, Al-uza i Manat. Postale su idoli i bile su poštovane kao “Alah-ove kćeri’’. Kao što je poznato, mesečev srp je svuda poznat kao simbol isla-ma. Godine 1950, kip boga meseca bio je is kopan u Mazoru u Pa lestini. Na
slici je pri kazan Alah kako sedi na pres tolu. Na njegovim gru dima nalazi
se mese čev srp. Dakle, Alah je samo jedan idol, lažni bog!

ВАТИКАНСКЕ УБИЦЕ

Rimska crkva je očajnički želela Jerusalim zbog njegovog religijskog značaja, ali njegovi pokuš-aji da ga se do mogne bi li su blokirani od strane Jevreja. Drugi problem bio je taj što su u severnoj Africi postojali biblijski religiozni hrišćani. Rimokatoliciz-am je širio svoju moć i nije dozvoljavao bilo kakvu opoziciju. Rimska crkva je nekako morala stvoriti oružje kako bi eliminisala i Jevreje i biblijske hrišćane koji su odbijali da priznaju rimokatolicizam. Gledajući na severnu Afriku, vid-eli su mnoštvo Arapa kao izvor snage koja će obaviti njihov prljavi posao. Mnogi Arapi postali su rimokatolici i mogli su biti korišćeni u prenošenju informacija njihovim vođama u Rimu. Drugi su mogli biti korišćeni kao Peta Kolona (tajna špijunska mreža) koja bi podržala rimski plan u kontrolisanju velikog arapskog mnoštva koji je odbijao rimokat-licizam. Kada se na sceni pojavio Sveti Avgustin, on je znao šta se događa. Avgustin je bio vrlo moćan i uticajan čovek sa svojom malom vojskom sledbenika. Njegovi samostani su služili kao baze odakle je pronalazio i uništ-avao biblijske rukopise, koje su posedovali biblijski hrišćani. Avgustin je prog-lašen “svecem’’ zato što je tako predano služio “Majci crkvi’’. Rimska crkva je htela da stvori arapskog Mesiju, nekoga ko bi mogao postati veliki vođa, čov-eka sa harizmom kojeg bi mogli podučavati, a kasnije preko njega ujediniti sve nekatoličke Arape da stoje iza njega. Želeli su da stvore moćnu vojsku koja bi konačno zauzela Jerusalim za papu. Na sastancima u Vatikanu, karidnal Avgu-stin Bea ispričao nam je sledeću priču. Bogata arapska žena, koje je bila verna sledbenica pape, igrala je veliku ulogu u ovoj arapskoj drami. Bila je to udovi-ca zvana Kadija. Ona je dala svo svoje bogatstvo “Majci crkvi’’ i bila je izdvoj-ena u ženski manastir. Dok je bila tamo, dat joj je čudan zadatak, i poslana je nazad u svet. Njen posao je bio da pronađe briljantnog mla dog vođu koji bi mogao biti korišćen od strane rimske crkve kako bi stvorio novu religiju i postao Mesija potomcima Is maela. Ubrzo je pronašla mladog Muhameda i venčali su se (Kadija* je tada imala oko 40 godina). Kadija je imala rođaka zva-nog Varak, koji je, poput nje, bio vrlo veran rimokatolik. Imao je izuzetan uticaj na Muhameda. Rim ga je postavio kao kritičnu tačku, kao Muhamedov-og savetnika. Rim je pronašao svog čoveka, a novac nije bio problem. Učitelji su bili poslati Muhamedu i on je prošao intenzivnu obuku. Muhamed je prih-vatio spise “Svetog’’ Avgustina pod Varakovim vođstvom i postao je sledben-ik njegovih ideja. To ga je pripremilo za “veliki poziv’’. Upotrebljavajući Rim-sku crkvu, demoni su zatvorili vrata i vekovima uskraćivali Arapima mogućn-ost da čuju biblijsku istinu. Pod naredbama iz Rima, rimokatolički Arapi su preko se verne Afrike počeli da šire priču o velikom proroku koji se pojavio i bio izabran od njihovog boga. Dok se Muhamed pripremao, govorilo mu se da su njegovi neprijatelji Jevreji. Takođe mu je bilo rečeno da su rimokatolici jedini pravi hrišćani, a drugi koji su se nazivali hrišćanima su zapravo bili vara-lice i deca Đavola koja moraju biti uništena. U ovu demonsku nauku i danas veruju mnogi Muslimani. Kada je Muhamed počeo da prima vizije u pećini
na planini Hira, nedaleko od Meke, Varak (rimokatolički rođak Muhamedove žene), postao je duboko umešan u interpretiranje vizija koje su davane Muh-amedu. I na kraju, iz toga je proizašla sveta knjiga islama zvana “Kuran’’ koja sadrži većinu Muhamedovih vizija. Interesantno je za paziti da su u svom ran-om stadijumu, Muslimani dobili i zaštitu katoličkih kraljeva zato što su Muha-medova otkrivenja bila vezana uz devicu Mariju. Ali, ostala su još uvek neobj-avljena Muhamedova dela. Sada su ona bila u rukama visoko rangiranih svetih ljudi u islamskoj veri (ajatolaha).
___________________________________________________________
*Sličan obrazac je primenjen prilikom osnovanja Palestinske oslobodilačke organizacije. Revna sledbenica Rimske crkve po imenu Suha, kada je imala 28 godina, udala se za Jasera Arafata koji je imao 62 godine.

Kada nam je Kardinal Bea ovo ispričao u Va- tikanu, rekao je: “Ti spisi su čuvani zato što sadrže informacije koje povezuju Vatikan sa stvaranjem islama. Obe strane imaju toliko informacija jedna o drugoj. Ako bi se to otkrilo, stvorio bi se veliki skandal, i došlo bi do velike katastrofe za obe religije.” Do vremena kad je Muhamed umro, religija islama je eksplodirala. Nomadska plemena su ujedinila snage u Alahovo ime i u ime njihovog proro-ka, Muhameda. U njihovoj svetoj knjizi, Kuranu, Isus se smatra prorokom. Ako je papa bio njegov predstavnik na zemlji, tada on takođe mora biti Božji prorok, što je dovelo do toga da se Alahovi sledbenici boje i poštuju papu kao još jednog “svetog’’ čoveka. Papa je brzo napredovao i izdao je dokumente
dodeljujući ih arapskim generalima da napadnu i pobede nacije severne Afri-ke. Vatikan je pomogao u finansiranju tih velikih islamskih vojski u zamenu za
tri posebne usluge:
- eliminiciju Jevreja i biblijskih hrišćana, koje su nazivali nevernicima,
- zaštitu avgustinovih redovnika i rimokatolika,
- pokoravanje Jerusalima za papu i Rimsku crkvu.
Pohod na severnu Afriku je počeo. Kako je vreme prolazilo, snaga islama postala je ogromna. Jevreji i biblijski hrišćani bili su ubijani, a Jerusalim je pao u ruke Muslimana. Zanimljivo je zapaziti da rimokatolici nikada nisu
bili napadani, niti njihova svetilišta, tokom tog vremena.
Došlo je vreme za naplatu. Papa je tražio Jerusalim. Ali, do tada, arapske vojskovođe doživljavale su trijumf gde god su išli. Smatrali su da im ništa ne
može stati na put. Pod Varakovim vođstvom, Muhamed je napisao veliku laž u Kuranu - da je Avram ponudio Ismaela kao žrtvu. Bib lija jasno govori da je Isak trebao da bude žrtva, ali Muhamed je uklonio Isakovo ime i stavio Isma-ela. Kao rezultat toga, i Muhamedovih vizija, verni Muslimani sagradili su džamiju (The Dome of the Rock) u Ismaelovu čast, na mestu nekadašnjeg jevrejskog Hrama koji je bio uništen 70. godine, čineći Jerusalim drugim najsvetijim mestom u islamskoj veri. Kako sada da daju papi takvo svetilište?
Papa je shvatio da je ono što je napravio istrgnuto njegovoj kontroli kada su Muslimani “Njegovu Svetost” nazvali “nevernikom”. Muslimanski generali su verovali da su predodređeni da nadvladaju svet za Alaha, pa su sada počeli gledati u pravcu Evrope. Islamski ambasadori stigli su do “njegove Svetosti’’ u Rim i tražili su dozvolu da zauzmu evropske zemlje. Rimska crkva je bila uvređena. Rat je bio neizbežan. U Rimu je smatrano da je kontrola nad svet-om osnovno pravo pape. Nisu mogli zamisliti da dele vlast bilo s kim. Papa je podigao vojske i nazvao ih krstašima kako bi zaustavio potomke Ismaela od
zauzimanja katoličke Evrope. Ratovi su se nastavljali vekovima... I Jerusalim je izmakao iz papinih ruku. Vizantija je pala, a Španija i Portugalija su takođe
napadnuti od islamskih sila. U Portugalu, Muslimani su nazvali jedno planins-ko naselje ‘’Fatima’’ u čast Muhamedove ćerke, a da nikad nisu ni sanjali da će ono poznati svetski poznato.
Godinama kasnije, kad su muslimanske vojske bile stacionirane na ostrvima Sardinije i Korzike, kako bi izvršile invaziju na Italiju, nastao je ozbiljan prob-lem. Islamski generali shvatili da nisu dovoljno snažni, da nemaju zalihe koje su im potrebne, da su zauzeli previše i došlo je vreme za mirovne pregovore. Jedan od pregovarača sa katoličke strane bio je Franjo Asiški. Prošli su preko formalnih nagodaba i potpisivanja konkordata. Ishod nagodbe bio je…
Muslimanima je bilo dozvoljeno da okupiraju Vizantiju (današnju Tursku) u “hrišćanskom’’ svetu… A katolicima je bilo dozvoljeno da okupiraju
Liban u arapskom svetu. Takođe je bilo dogovoreno da Muslimani mogu
graditi džamije u katoličkim zemljama bez ikakvih problema... ali samo onoli-ko dugo koliko je rimokatolicizam mogao prodirati u arapske zemlje. Kardinal Bea nam je rekao da su se i Muslimani i rimokatolici složili da blokiraju i uniš-te napore njihovih zajedničkih neprijatelja - onih koji su biblijski religiozni. Preko tih konkordata, demoni su sprovodili duhovno uništenje Ismaelovih potomaka. Izgrađen je čvrsti zid sup rostavljanja Bibliji kako bi je mogao
držati što dalje od Arapa. Nakon potpisivanja konkordata, Muslimani su bili
praćeni od ajatolaha, islamskih sveštenika i ostalih religioznih vođa. Rimska crkva je takođe organizovala kampanju mržnje između muslimanskih Arapa i
Jevreja. Pre toga oni su imali mirnu koegzistenciju. Cela islamska zajednica gledala je sumnjičavo na Bibliju verujući da su biblijski religiozni ljudi demoni
koji donose otrov sa kojim uništavaju decu Alaha.
Jezuitski plan je da se uspostavi potpunua kontrola nad islamom. Godine 1910, Portugal je postojao socijalistička država. Crvene zastave pojavile su se svuda. Rimokatolička crkva se tamo suočavala s velikim problemom. Vođe socijalističkog pokreta su želele da unište snagu crkve. Bilo je samo pitanje pravog trenutka kada će se pojaviti devica Marija. Ali moralo je postojati više
koristi od te pojave, a ne samo držanje Portugala u vlasti Vatikana. Jezuiti su hteli da se umeša i Rusija, a lokacija te vizije, baš u Fatimi, trebala je imati ključnu ulogu u privlačenju islama u “Majku crkvu’’. Godine 1917, devica Marija se pojavila u Fatimi. Pojavljivanje “Božje majke’’ imao je potpuni uspeh, igrajući na kartu da se zavara mnoštvo. Kao rezultat, socijalisti Portug-ala pretrpeli su veliki poraz. Jezuiti su izmislili posebnu molitvu za Fatimu koja traje devet dana, kojom su se molili u Severnoj Africi uspostavljajući dobre odnose sa islamskim svetom. Naivni Arapi su verovali da su te molitve u čast Fatime, Muhamedove ćerke. Rimokatolici širom sveta takođe su počeli da se mole za preobraćenje Rusije. Kao direktan rezultat vizije u Fatimi, papa Pije XII naredio je nacističkoj vojsci da Rusija i pravoslavna religija moraju biti uništeni, i da Rusija mora da postane rimokatolička. Vizija Fatime nije zaboravljena. Nekoliko godina kasnije, nakon što je izgubio Drugi svetski rat, papa Pije XII plašio je svet s njegovom lažnom plešućom vizijom sunca kako bi zadržao Fatimu u novinama. To je bio veliki religijski šou biznis i ceo svet ga je progutao. Ništa iznenađujuće, papa Pije XII bio je jedini koji je imao tu viziju. Pored svega toga, jedna grupa sledbenika Rimske crkve je prerasla u Plavu vojsku širom sveta, koja je sakupila milione vernih rimokatolika sprem-nih da umru za svoju blagoslovenu devicu. Ali nismo još ništa videli. Jezuiti su isplanirali da se Marija pojavi četiri ili pet puta u Kini, nekoliko puta u Rusiji i da bude nekoliko velikih pojavljivanja u Sjedinjenim Američkim Državama. I ljudi će poverovati. Kakve veze to ima sa islamom? Da vidimo šta pokojni biskup Šin (Sheen) ima da kaže o devici Mariji i islamu:
- “Pojave naše Gospe u Fatimi predstavljale su prelomnu tačku u istoriji više stotina miliona Muslimana, koji su najteži za preobraćenje u ‘hrišćanstvo’
(rimokatoličanstvo). Muslimani su tokom vekova okupirali Portugaliju i ostav-ili svoje tragove. Nakon smrti svoje ćerke Fatime, Muhamed je rekao za nju da je ona ‘najsvetija od svih žena u raju, odmah pored Marije’.’’
Biskup Šin je verovao da je devica Marija izabrala da bude poznata kao “naša Gospa Fatima”, kao znak i zavet da Muslimani, koji veruju u Isusovo deviča-nsko rođenje, poveruju u Isusovo božanstvo. On je istakao da su kipovi devi-ce Marije, koje su hodočasnici do nosili, bili sa oduševljenjem primljeni od strane Muslimana u Africi, Indiji i na drugim mestima, i da sada mnogi Musli-mani dolaze u rimokatoličku crkvu. Kao direktor katoličkog Društva za prop-agandu vere, biskup Šin je govorio sa autoritetom. U drugoj polovini 19. veka, Španija je bila u političkim previranjima. Njena rimokatolička monarhija se teturala i kraljici je oduzeta kruna 1868. godine, a Španija je postala republika, koja je trajala dve godine. Monarhija je bila ponovo uspostavljena sve do 1923. Kako se politička situacija pogoršavala, Španija je ponovno postala hao-tična Vatikan je izvršio nasilje kada je Španija još jednom izabrala da postane
republika, i odmah je katolička crkva po čela da je sabotira.
U to vreme, od 1931. do 1936. godine, pet predsednika je došlo i prošlo. Španski rimokatolici pokazivali su nepoštovanje prema Vatikanu (nikad
nisu ni sanjali šta im se sprema). Oni su oporezivali crkveno vlasništvo i uklonili sveštenike i kaluđerice da predaju u državnim školama. Španski katolici su se suprostavljali planovima Rimske crkve. Zato je napravljen plan za njihovo uništenje, pod izgovorom navodne borbe protiv komunizma.
Iako su brojni predsednici španske republike bili trenirani kao jezuiti, i oni su se suprostavljali vrhu Rimske crkve. Vrh Rimske crkve je kontaktirao islamske vođe. Oni su bili dužni Vatikanu za jerusalimsku prevaru. Kad su potpisali konkordat obećali su pomoć papi ako mu zatreba, čak i da podignu vojsku ako on to zaželi. Sada je bilo to vreme. Jezuiti su napravili svoj posao. Jadni Španci će sada patiti. Preko tajnih nagodbi, velika arapska vojska je bila podignuta pod komandom generala Franka. Vatikan je finansirao ovu vojnu mašineriju kako bi dao lekciju Špancima. Godine 1936, nova španska inkvizic-ija je eksplodirala. Nazvana je “Španski građanski rat’’, tajno orkestriran u Vat- ikanu. Kako bi odvojili svet od istine, konstruisano je da izgleda da se Vatikan bori protiv komunista u svetom ratu. U stvarnosti, postojala je samo šačica komunista u Španiji. Rimokatolička institucija je naručila krvavi pir za svoje vlastite sledbenike. pod zastavom Vatikana, muslimanske snage zauzele su Kanarska ostrva i tada napale južnu Španiju. Španci su u šoku gledali kako je kardinal Pedro Segura vodio islamsku vojsku u krvoproliće protiv nepo sluš -
nih rimokatoličkih muškaraca, žene i dece - bez milosti. Muslimanske čete su konačno izvršile svoju osvetu nad hrišćanima, uz papin blagoslov.
Kad sam imao tri godine sećam, se kako su muslimanske čete zauzele naš dom. Bili smo srećni što je naša porodica pre živela taj teror.
Kada je inkvizicija ispunila svoje ciljeve, Španija je bila u ru ševinama, krvava i poražena, ali sigurno vraćena u ruke Vatikana. U Španiji je tada uzvikivano:
-“Oslobodili smo Španiju od komunizma. Hvala blagoslovenoj Devici!”
Oko pet miliona muslimanskih vojnika okupiralo je Španiju kao zaštitnici rimokatoličke vere. Islam je platio svoj dug antihristu koji je sedeo u Vatikanu.
Arapi su tajnim nagodbama rekli papi da će se boriti za Vatikan u Španiji, samo ako se papa složi da nikada ne prizna bilo kakvu državu Izrael koja bi
mogla početi da postoji. Papa se složio. Kardinal Bea nam je rekao kako su se tada ortodoksni Jevreji i cionisti zalagali za nezavisnu državu Izrael.
Atentan na papu
Neko će pitati: “Zar nije Musliman pucao na papu i pokušao da izvrši atentat na njega?” Da, jezuiti su to vrlo dobro isplanirali. Široke mase su bile ganute tim incidentom. To je dalo i papi i američkom pred sedniku Reganu nešto zajedničko. Na obojicu je pokušan ate tat, i ubrzo su postali prijatelji (Podset-imo da je Regan prvi u istoriji polagao zakletvu okrenut prema obelisku.)
Papa je dobio svetsku popularnost i simpatije od svih svetskih vođa. Preko tog incidenta, islam je postao bliži Vatikanu. Muslimani su bili veoma poniže-ni pošto se mislilo da je neko od njihovih ljudi pucao na onoga koji predstav-lja proroka Isusa na ovoj zemlji, pa su islamski ajatolasi poslali saučešća i izvi- njenje papi. I na kraju svega, okrivili su KGB, čineći da svet poveruje da su komunisti papini neprijatelji. U pitanju je bila velika igra. Papa Jovan Pavle II bio je dobar komunista mnogo godina. Ako ovo nekome zvuči neverovatno, neka se seti detalja atentata. Atentator Mehmet Ali Agdža je bio jedan od poznatijih evropskih kriminalaca i iskusan strelac. Pucao je sa udalje nosti od samo tri metra. Svaki metak pogodio je papu ispod pupka. Očigledno da nije imao nameru da ubije papu. On je jednostavno sledio uputstva jezuita. Kad je svet video papu kako oprašta Mehmet Ali Agdži što je pucao u njega, skoro nijedan od milijardu Muslimana nije mogao ništa drugo nego da se divi “Njeg-ovoj Svetosti’’. Mehmed Ali Agdža je nakon toga izjavio da želi da se krsti u rimokatoličkoj crkvi. Sve je bilo dobro planirano. I papa i Muslimani zahvalili su Devici Mariji što on nije pod legao ranama. Danas, papa još uvek žarko želi da dobije kontrolu nad Jerusalimom. Cilj se nije promenio. Muslimani će mu pomagati u tome. Ali, Bog ima drugi plan.

Dodatak
Ko vlada Amerikom?

Rimokatolička crkva je najmoćnija organizacija na svetu - finansijski, religijski i politički. Vatikan poseduje na svoju državu sa svim pravima, što znači da imaju diplomatske imunitete i slično. Takođe, Rimska crkva ima svoju banku koja je jedina banka na svetu koja nema superviziju, što znači da je idealno tlo za pranje novca - jer nema kontrole. Vatikanska banka, koja se naziva “Instit-ut za religiozne poslove”, značajan novac investira po svetu u nekretnine, dru-ge banke, poznate kompanije. Pored njihovih direktnih biz nisa, postoji i pril-iv novca od vernika. Procenjuje se da Rimska crkva ima oko milijardu vernika.
Vatikan sprovodi kontrolu glavnih tokova u svetu preko svojih organizacija, čiji su članovi moćni ljudi koji zauzimaju važne funkcije na polju politike, finansija i dr. Na primer, vatikanske glavne organizacije, čiji su članovi položili zakletvu na lojalnost crkvi i papi jesu: jezuiti, tajno društvo Malteški vitezovi,


Opus dei, Vitezovi Kolumba i dr. To je papska vojska - vitezovi - na isti način kao nekada u istoriji, samo sada na mnogo perfidniji i suptilniji način. Jezuti su glavna katolička poluga, koja kontroliše sve druge organizacije. Postoji nef-ormalna hijerarhija u tom sistemu u kojoj je glavni čovek jezuitski general. Za-to se i zove “general”. Njegovi potčinjeni ga zovu “otac general”. To se moze videti i na njihovom oficijelnom sajtu. Aktuelni jezuitski general je Španac Ad-olfo Nikolas, koji je rođen 1936. godine u vreme najvećeg uspona fašizma, u porodici koja je bila veliki simpatizer Adolfa Hitlera, po kojem je i dobio ime.
Prema rimskoj hijerarhiji, jezuitskom generalu potčinjeni su i Malteški vitezo-vi, Vitezovi Kolumba i Opus dei. Jezuiti rade tajno, dok članovi organizacija
Malteški vitezovi, Opus dei i Vitezovi Kolumba su u dobroj meri javne ličnos-ti. Na primer, Vitez Kolumba je rođeni brat bivšeg predsednika Amerike Džordža Buša, Džeb Buš, inače guverner Floride. On ne propušta priliku da papi poljubi ruku i pokaze svoju lojalnost. Malteški vitezovi su znatno brojniji i danas su postali verovatno najuticajnije tajno društvo u svetu. Neki od član-ova su gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, najmoćniji čovek među mili- jarderima, prema anketi magazina Forbs. Zatim Frenk Karluči, nekada visoki funkcioner CIA-e, a sada prvi čovek američke Karlajl grupe, jednog od zvani-čno najvećih trgovaca oružjem u svetu. Karlajl grupa je inače među najmoćnijim kompanijama u svetu. Dakle, malteški vitezovi u dobroj meri kontrolišu vojnu industriju. Član Malteskih vitezova je i Majkl Čertof, direktor
Homeland security, američke carinske i imigracione službe. Rimska crkva sve-sno ubacuje svoje ljude u tu službu jer se preko nje sprovodi politika izmene
demografske strukture Amerike. Na primer, sada su Španci (useljenici iz Južne Amerike koji govore španskim jezikom, uglavnom Meksikanci) moćna glasač-ka mašinerija u Americi (danas ih ima više nego crnaca u Americi), a skoro svi su katolici. Tako je rimokatolika svake godine sve više u Americi. Važan član Malteških vitezova je španski kralj Huan Karlos, pod čijom kontrolom je izm-đu ostalog i Španac Havijer Solana, visoki zvaničnik EU, koji je bio šef NA- TO-a u vreme bombardovanja SR Jugo slavije. Prvi čovek Malteških vitezova u Americi je njujorški kardinal Edvard Igan. Kada su srušene Kule bliznakinje 11. septembra, Igan je i bio šef Malteških vitezova u Americi, a član iste orga-nizacije je bio tadašnji direktor CIA-e Džordž Tenet, koji je bio, dakle, podre-đen Iganu. Veruje se da je CIA tada o svemu bila upoznata, a zna se da posto-je brojne sumnje da je pomenuti događaj bio isceniran. Suština je da su ljudi pod kontrolom Rimske crkve vodili ceo “proces”. Malteški vitezovi su članovi Vrhovnog suda Amerike - Semjuel Alito i Antonin Skalia, oba su katolici. Čl-an Malteškog reda, između ostalih, je i Džon De Đoja, prvi čovek Dzordž Taun Univerziteta u Vašingtonu, koji produkuje kadrove za američku admi -
nistraciju i Pentagon. Džordž Taun je jezuitski koledž (bivši predsednik Bil Klinton je studirao na ovom koledžu). Jezuiti kontrolišu zvanično najviše kol-dža u Americi, a među njima je i poznati Fordam Univerzitet u Njujorku.
Malteški vitez je takođe američki medijski magnat Rupert Mardok. Mnogi od članova Malteških vitezova i ne kriju da su članovi ove organizacije. Spiskovi o članovima u dobroj meri se mogu naći na internetu i u knjigama raznih autora. Za članove organizacija poput jezuita, i njihovih ogranaka kao što su Malteški vitezovi, važi da su dobro infiltrirani u masoneriju i slična tajna druš-tva Leo Zagami, odbegli član Iluminata, organizacije koja predstavlja elitu masonerije, kaže da jezuiti kontrolišu vrh svetske masonerije. Na primer, porodica Rotšild je glavna za britansku masoneriju. Rimskoj crkvi je dovoljno da kontroliše jednog ili nekoliko članova te porodice da bi kontrolisao čitavu britansku masoneriju, a da to niži članovi i ne znaju. Rotšildi, kao verne sluge Rimske crkve, predano se zalažu za svetsku vladu.

"КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР" Владика Николај Велимировић


I
Грешили смо, и испаштали смо.
Увредили смо Господа Бога, кажњени смо.
Укаљали смо се сваким неваљалством, опрали смо се крвљу и сузама.
Погазили смо све што је прецима било свето, зато смо били погажени.
Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова. Отуда нам пропаст и школе, и политике, и војске, и државе.
Двадесет година патили смо се да не будемо своји, зато су нас туђинци поклопили својим мраком.
Двадесет година ругања прецима, што су се приволели царству небескоме, због тога губавог нам царства земаљског губитак. Каквом смо мером мерили Бога и своје претке, тако нам је одмерено.
Ипак, добили смо помиловање. За увреде мислима и речима и делима, за безбројне нечувене увреде Његовог Величанства Цара над царевима, Господа Бога, у току пуних 20 година, били смо осуђени на смрт. Осуда је почела да се извршује. И убијен је сваки осми Србин. Онда је смртна казна ублажена, те смо осуђени на вечиту робију, на вечито робовање у оковима Немаца. Али, кад је земља србска проврела од крви и суза сиротиње раје, кад су славске свеће сужања паљене мршавим рукама и гашене сузама, и кад су молитве србских паћеника покренуле анђеле и светитеље да измоле од Бога милост, тада је Све милостиви понова ублажио казну, па је вечито робијање свео на две године робије. За двадесет година свога злотворнога живота добио је народ србски свега две године робије. Зар то није боговска милост? Зар би се могао наћи на земљи цар који би трпео двадесет година грдње и поруге, па да ипак овако помилује своје псоваче и ругаче? Никад и нигде. Оволика милост доликује само Господу Богу нашем.
Којим путем сада да пођемо? Не онуда, само не онуда, којим смо ходили две деценије.
Шта сада да радимо? Све само не оно што смо радили у времену између два Светска рата.
Да не грешимо, те да понова не испаштамо.
Да не вређамо Цара Господа Бога, те да не заслужимо још већу казну, авај, без помиловања.
Да се не каљамо неваљалством, те да се не би морали понова прати својом крвљу и својим сузама.
Да не газимо светиње предака наших, те да не би опет били прегажени.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом.
Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Нека се свак, ко је србски родољуб, пашти да задобије царство небеско, којим се једино може одржати царство земаљско на дуже време.Кад је наш народ рекао: правда држи земљу и градове, као да је рекао: царство небеско држи царство земаљско. Јер, правда је једна сила од многих сила царства небеснога. Једна друга сила јесте вера, трећа љубав, четврта истина, пета милост, шеста мудрост, седма чистота, и тако скоро без броја и без краја.
Размислите коју од ових сила имате, а коју немате. По журите да их све задобијете. Тако ћете бити савршени као Отац ваш небесни што је савршен. Тако ћете одолети мрачним силама пакла, које су биле преовладале нашом државом, које ће нас и у сећању дуго морити као што мори страшан сан. И тако ћете најзад, оружани силом небеском, најбоље потврдити и своје родољубље и свој назив православних хришћана. Нека вам је на помоћ Господ Христос, са Оцем и Духом Светим на век века. Амин.

Пропала нам је држава - кажемо: слава ти и хвала Боже! Добијена је држава - кажемо: опет слава ти и хвала Боже! Јер, да нам није пропала она и онаква држава, него да је потрајала још 20 година, пропао би нам народ, и то би тек била права пропаст. Тако нагло се почео био кварити народ, да је срљао неизбежној пропасти. Или пропаст државе или пропаст народа. Бог је ударао благовремено по оном што је јефтиније, да би сачувао оно што је скупље. Пропала је држава, остао је народ. Докле има кућаника биће куће, али ако нестане кућаника, ко ће обновити порушену кућу. Ево нам опет наше државе! Ево нам опет златне слободе! Слава Ти и хвала Господе, на Твоме дару, на молитви Твојој и на неисказаном човекољубљу Твоме. Но, дозволите да вам затрубим у уши једну страшну реч са овог светог и страшног места: ако опет будемо неваљали и богоотпадни као што смо били, удариће Бог и по држави и по народу, па ће обоје пропасти заувек. И бићемо подсмех, и прича и опомена осталима. Помози Боже, свима, па и Србима да се покају, поправе и од греха очисте, и Тебе прославе свога Бога и Оца, кога славе сва небеска воинства анђела и праведника. Амин.

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР" Владика Николај Велимировић

У Светом писму стоје записане и ове жалбене речи Господње на израиљски народ: Два зла учини мој народ, говори Господ: оставише мене извор воде живе и ископаше себи бунаре, бунаре испроваљиване који не могу да задрже воду (Јер. 2, 13).Свето писмо је непогрешно. То је устав васионски од Бога. У Светом писму објашњена је судба сваког човека и свих народа. Свака реч Божја у тој светој књизи над књигама јесте истовремено откриће истине и путоказ у животу. Сва модерна цивилизација није поколебала ни једну једину реч Светога писма. Сва европска наука није у стању заменити ни једну једину заповест Господњу.
Писаће се књиге и књиге о узроцима пропасти Југославије, па ипак се неће моћи јасно исказати оно што се у Светом писму исказује једном једином реченицом.
Зашто је дакле пропала једна држава која је имала старост једног дечака? Свакако, не од старости, рећи ћете ви. А ја вам кажем: да, од старости и престарелости. Југославија је пропала од старости и престарелости, ја то понављам. По извору рођених или створених, она је била сасвим млада; и по упоређењу са хиљадугодишњим државама на Истоку и Западу она је била ваистину у детињским годинама. Али је по греху била стара. По гресима и безакоњима својим била је остарела и престарела. Смрт ју је због тога напала и удавила.
Ево вам слике: два младића одслужили војску и растали се. Један је од њих био озбиљан и трезвен, а други лакомислен и развратан. Срећу се тек после три године. Трезвени друг, здрав, снажан и весео, погледа на свога лакомисленога друга и запрепасти се. Видео је пред собом не младића од 25 година, него старчића од 25 година, проседа, погрбљена, кашљуцава, јехтичава.
— Како си, шта радиш? ослови здрави болеснога.
— Ето, како сам. Чекам са страхом месец фебруар.
И снашло га је оно, чега се бојао. Јер и то стоји написано у Светом писму као реч од Бога: Снаћи ћете, вели, оно чега се бојиш. И младога старчића снашло је оно чега се бојао. Пошетала смрт у месецу фебруару и њега се дотакла само малим прстом и он је пао мртав. Греси као црви разједају и разгризају младе и врло младе установе. И Југославија је била остарела и престарела од греха, зато је пала и пропала.
Два зла учини народ у Југославији. Оставише Бога извор воде живе, то је један грех, једно зло — па ископаше бунаре испроваљиване који не држе воду — то је други грех, друго зло. Пастири и старешине народне напустили су Христа Бога као вечити свежи и здрави извор воде па су почели, по угледу на јеретичке и безбожне народе, да копају суве бунаре и да хватају кишницу. Сухе бунаре називали су они културом или цивилизацијом, или науком или модернизмом или прогресом или модом или спортом, и тако редом.
Одбацили смо били Христа, зато смо били одбачени од Христа.
Југославија је значила пркос Христу, пркос Светом Сави, пркос Србству, пркос србској народној прошлости, пркос народној мудрости, и народном поштењу, пркос свакој народној светињи — пркос и само пркос. Због тога смо имали државу без Христовог благослова, слободу без радости, рат без борбе, пропаст без славе, страдање без примера.Но, и овога пута милост Божја превазишла је сву злобу људску, чак и разум људски. Кад је проплакало свако срце србско, Бог је пружио руку своју дављенику. Кад је сав народ упро поглед у живога Господа шапћући му крвава срца: Не надамо се у помоћ људску, него се надамо у твоју милост и чекамо спасење од Тебе (молитва на вечерњу), онда нас је Господ избавио, и очистио земљу нашу од Немаца, повратио нам је слободу и даровао државу. Слава Ти и хвала, Господе благи.
Али знајте, и деци својој казујте, да нас је Господ помиловао под прећутним условом, да никад више нећемо оставити Њега, Животворни извор живе воде, нити ћемо, попут јеретика и безбожника, окренувши леђа Христу копати сухе бунаре око којих људи стоје, чекају и умиру од жеђи. И још под условом, да се нико не усуди пркосити Божјим и народним светињама, него да овај народ стане пред заставу Христову и прослави, звучније и стварније, мислима, речима и делима Бога једнога у Тројици, Оца и Сина и Светога Духа, на век века. Амин


„Ево иде дан Господњи љути с гњевом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и Гријешнике да истријеби из ње... Учинићу да ће човјек више вриједети од злата" (Ис. 13, 9-12).
Многи људи не осећају да постоји ваздух док не дуне ветар. Други опет не помишљају на светлост, све док непадне мрак.
Тако и многи хришћани нису ни осећали да постоји Бог, док се није дигао вихор овога рата; нису ни помишљали на Бога, док се над њима светлио мир и смешила срећа. Али, кад се дигао вихор рата и кад се спустио мрак свих удружених зала, онда су се сетили Бога; не, него ни о чем другом нису могли мислити до само о Богу.
Дан Господњи! То се назива у Светом писму дан Господњи: оно што је за људе ноћ, грозна ноћ, мрак са грмљавином, крв и дим, страх и ужас, крв и језа, огањ иполом, врисак и ропац, оно се назива у Светој књизи Божјој даном Господњим. Питате ли како то? Зашто то? Просто, што у таквим приликама и због таквих прилика размажени и обезображени људи долазе до пуног сазнањакако је Бог све и како је човек ништа. Разметљивци покривају се стидом, охолице гледају у земљу, богаташи ходе са изврнутим џеповима, кнежеви желе да их бар неки туђински пандур удостоји разговора, војеначалници чине сами себи војску гологлави, без иједног потчињеног, а са безброј старијих, негда немарни свештеници плачу пред порушеним храмовима, негда бесне жене дроњаве и неопране кувају шаровину за ручак — а сви укупно мисле на величину величанства Божјега и на дим ништавила људског.
Ево, зашто се та страшна ноћ назива даном Господњим?
Јер, Бог долази до израза. Док је трајао спокојни дан човечји, човек се није сећао Бога, чак себе је издизао изнад Бога и смејао се богомољцима, ругао се онима који су га позивали у цркву и на молитву. А кад је настао страшни дан Господњи сви се људи враћају Богу, признају власт Божју, распитују за цркву, одају почаст свештеницима, траже свете књиге да читају, уздишу, стиде се своје прошлости, кају се за своје грехе, носе понуде сиромасима, обилазе болеснике, посте, причешћују се, јер мисле о својој блиској смрти и за онај свет где је друкчији дан Господњи, благи, светли, и радосни и вечни.
Учинићу, говори Господ преко пророка Исаије, учинићу да ће човјек више врједети него чисто злато, злато Офирско, тј. најлепше и најскупље злато. Ето, браћо, шта је циљ свих невоља које Бог попусти на свет. Да учини да човек више вреди и више се цени него злато.
Знате ли, браћо, зашто је у ове наше дане попустио Бог небесни по други пут на сав свет оне ратне страхоте, које се могу сравњивати само са страхотама пакла? Зато, што је вредност човека пала испод вредности злата. А то се противи Божјем плану у погледу човека. А што год се противи Божјим плановима, то мора да прсне, да падне, да умре, да ишчезне.
И у нашој земљи злато се почело било ценити више од човека. Зато је и наша земља ударена грозним бичем рата, бичем исплетеним од свих зала и несрећа, као од ватрених змија.
Да би се научили да ценимо Бога изнад човека и човека изнад злата. Кад је Србија стварана, велики људи становали су у малим кућама. Кад је Србију заменила Југославија, мали људи живели су у великим палатама. Сва војска Карађорђева, која је дигла Устанак, могла би се сместити у палату једнога југословенског велможе у Београду. Народ је гунђао, али постепено и сам ходио по примеру својих велможа, златољубаца и човекомрзаца.
Због новца убијани су људи, паљене куће, склапани брзи бракови, развођени бракови, дељене задруге, стваране партије, завађана браћа, прљано име србско, одбацивана вера, издавана светиња, продавана отаџбина. Ето, зашто је морао доћи страшни дан Господњи, браћо моја, и нама, и нама.
А сад, благо нама, ако смо се научили ценити човека више него злато, више него богатство, више него славу, више него месец и звезде, више него сву видљиву васиону, коју је Створитељ предао човеку, онда нисмо узалуд патили. Онда ћемо бити моћни, срећни и живети у миру испокојству, у љубави и узајамном поштовању, славећи Бога Тројичнога, Оца и Сина и Светога Духа на век века. Амин.

JEZUITI - PRAVI VLASNICI FED-a?


Društvo jezuita osnovano je 1534. pod vođstvom Injasija Lojole kako bi se u okviru rimokatoličke crkve borili pritiv reformatorstva. Veoma brzo su se razvijali u okviru katoličke crkve. Njima su se ispovedali članovi najmoćnijih evropskih dinastija. Papa Klement XIV je ovaj red ukinuo 1773., ali ga je Pije VII 1814. ponovo uspostavio.
Oni su branili papu i katolicizam u čitavom svetu. Čine to i danas sa ciljem da ponovo uspostave apsolutnu moć katoličke crkve na čijem čelu bi bio papa kao globalni poglavar. Cilj im je katolička Amerika. Oni funkcionišu kao vojska na čelu reda je sveštenik sa činom Generala.
Veruje se da stotinama godina ova organizacija vrši razne atentate za interese crkve, te je mnogi upoređuju sa CIA ili Mosadom u svetu religije. U svojoj knjizi "Atentatori Vatikana"(Vatican Assasins), Eric Džon Felps tvrdi da je upravo njihova organizacija "Crni Papa" naložila i uz pomoć CIA i Mossada sprovela teroristički napad na Njujork 11.septembra 2001. Ove zgrade su bile simbol moći dinastije Rokfeler.

Da napomenemo i da je čitava katolička crkva sa svojim ukupnim kapitalom danas jedna od najmoćnijih berzanskih igrača u svetu. Na primer, samo bostonska nadbiskupija samo u obveznicama, ima 635,891,004 US dolara. Ukupno bogatstvo čitave katoličke crkve u javnosti je nepoznato.

Revizionisti su otkrili i da su Rotšildi već vekovima glavni bankari katoličke crkve, te su najzaslužniji za ogromno bogatstvo koje je ova crkva akumulirala dobrim investicijama i berzanskim špekulacijama. Ogromne količine zlata upravo iz Amerike prebacivane su veštim radnjama ovog bankarskog kartela u trezore u Švajcarskoj.


J.P.Morgan je bio vlasnik i kompanije "White Star Line" koja je 1909. u Belfastu, u Irskoj, počela gradnju "Titanika" (sa tehničkim osobinama koje je imao "Titan" iz knjige). U svom tekstu "Kako je potopljen Titanik" publicista i novinar, Dag Jurči, tvrdi da su Morganu ovo naložili upravo iz katoličke crkve. Zapravo glavni idejni pokrovitelji čitave ove zavereničke operacije i u formiranju FED-a i u potapanju "Titanika" bili su katolički sveštenici iz reda Jezuita (Isusovaca). Jurči iznosi i tvrdnje da su oni i direktni izvršioci ovog monstruoznog zločina.

Glavnu ulogu u potapanju "Titanika", po analizi koju je napravio Dag Jurči, imao je sam kapetan broda Edvard Smit.

Jurči tvrdi da je kapetan Edvard Smit bio jezuita, odnosno "sveštenik" u civilu. To su ljudi koji sasvim obično žive radeći u svojoj profesiji, a da su u službi jezuita, predstavlja tajnu. Ovakav način rada jezuita, potpuno prikriven, najveća je nepoznanica jer pripadnik ovog reda praktično može biti svako. Jeziuti su danas, ne samo prisutni u svim crkvama (čak i na najvišim pozicijama), već i u mnogim drugim službama. Kapetanu Smitu je ovo bilo poslednje putovanje pred penziju, nakon 46 godina službe.
Dugo je bila najčuvanija tajna da se prilikom pristupanja jezuitskom redu, posebno višem rangu, polaže zakletva koja srdži i ove reči:
"Smatraću sebe mrtvim telom, bez volje i intelekta, kao malo raspeće koje se okreće bez opiranja po volji onoga ko ga drži, kao štap u ruci starca koji ga koristi po svojoj volji i kako mu najbolje odgovara" (R. W. Thompson, "The Footprints of the Jesuits").

U dokumentarcu "Tajne Titanika" ("The Secrets of the Titanic", koji je 1986. rađen za TV kanal "National Geografic" navodi se da je u trenutku isplovljavanja broda iz Sautemptona na njemu bio i otac Fransis Brauni, najmoćniji jezuita u čitavoj Irskoj i da je on bio u njihovim redovima nadređeni Edvardu Smitu. On je odgovarao svom direktno nadređenom Generalu Francu Havijeru Verncu (koji je bio verovatno mozak čitave operacije).
Zvanična verzija o Braunijevom putovanju "Titanikom" kaže da je on studirao tada teologiju u Dablinu i da je dobio kartu za put "Titanikom" od Sautemptona do Kvinstauna od svog ujaka koji je bio bišop u Irskoj.

Na putu s Frensis Brauni sprijateljio sa bogatim američkim parom sa kojima je delio sto u sali za ručavanje prve klase. Brauni je planirao da se iskrca u Kvintaunu u Irskoj, 11.aprila. Bogati par ga je zamolio da produži sa njima putovanje do Njujorka, pri čemu bi mu oni platili putne troškove. Insistirali su da on od svog pretpostavljenog u Dablinu slanjem telegrama sa broda zatraži dozvolu za produžetak ****. Brauni je to, navodno, i učinio. Odgovor na njegov zahtev stigao je za vreme stajanja u luci Kork u Kvinstaunu. Bio je kratak:" Silazi sa tog broda - Provincial" (zvanje lokalnog starešine jezuita).
Tako je Frensis Brauni u poslednjem trenutku napustio brod koji će samo tri dana kasnije doživeti katastrofu. Ali, pre nego što se iskrcao otac Brauni je napravio seriju odličnih fotografija na kojima se vide mnoga lica koja samo tri dana kasnije neće više biti među živima. Kakva koincidencija! Niko od tolikih imućnih putnika nije napravio snimke katastrofe. Niti jedne kamere filmske nije bilo na brodu.
Po filozofiji jezuita svaki cilj opravdava sredstvo, tako da masakr nedužnih civila nije predstavljao moralnu prepreku (posebno ako su većinu putnika činili protestanti).
"Pod komandom Boga (jezuitski General) ovlašćen je da ubije nevine, da hara, da počini svu blud, jer On (Papa) je Gospodar života i smrti i svih stvari. Da ispunimo Njegov nalog je naša dužnost" (W. C. Brownlee, Secret Instructions of the Jesuits).

Erik Džon Felps, u svojoj knjizi "Atentatori Vatikana" zapisao je i sledeće: "Dakle, evo kako izgleda jezuitska podmuklost. Jedan provincijski jezuitski sveštenik, otac Brauni, ukrcao se na "Titanik", fotografisao žrtve, verovatno dao instrukcije kapetanu u skladu sa jezuitskom zakletvom i sledećeg jutra se iskrcao sa broda…",
[You must be registered and logged in to see this link.]

Kardinal Irinej i Vatikan





Kardinal Irinej i Vatikan

Poštovano uredništvo, pročitao sam tekst gospodina Vučinića pod naslovom
“Papina deca”, pa me je to potsetilo da pogledam u moju arhivu u kojoj sam
našao dve kontradiktorne tvrdnje.

+++

Jedna je tvrdnja kardinala Irineja Dobrijevića a druga je zvanična izjava
vatikanskih advokata.

Evo šta kaže papin kardinal Irinej Dobrijević u svome intervju u “Politici”
kada je izabran za vladiku Srpske Crkve:

“Crkva, kao što rekoh, živi sa svojim narodom, a taj narod je mnogo stradao od
pojedinaca koji su činili veliko zlo u ime Katoličke crke, ukqučujući i njihove
sveštenike…. Ali, ne možemo se doveka zatvarati za komunikaciju, moramo se
jednom suočiti sa činjenicama iz svoje prošlosti, koja je bila veliko
opterećenje i prepreka za papu (Vojtilu) da bude žeqeni gost u Srbiji. Zašto?
Zato što je beatifikacij kardinala Stepinca bila njegovo delo. Sadašnji papa
Benedikt šesnaesti nije opterećen tom hipotekom prošlosti, pa mislim da će sad
komunikacija biti olakšana…”

A evo šta o istoj temi piše Greg Šimanski, i kaže šta su kazali papini advokati
19. septembra 2007. godine u sudskom procesu koji se vodio u saveznom sudu u
San Frncisku:

“Vatikan je priznao da je učestvovao i pomagao u sprovođenju genocida u
Hrvatskoj 1940-tih, kada je ubijeno više od 800.000 nedužnih, uključujući žene
i djecu. U procesu Alperin protiv Vatikanske Banke, papski advokati su priznali
umješanost Vatikana u genocid ali tvrde da je to bilo opravdano po međunarodom
zakonu…”

Kardinal Irinej Dobrijević izgleda da nije čitao knjigu Magnum Krimen što znači
veliki zločin, koju je pisao Hrvat, profesor univerziteta u Beogradu Dr. Viktor
Novak.

Kardinal Irinej Dobrijević izgleda da ne zna ono što zna svaki Srbin, da je
politika Vatikana u odnosu na Srbe bila i ostala nepromijenjena od crkvene
podele punijeh 1000 godina.
Kardinal Irinej Dobrijević izgleda da ne zna da je njegov kolega kardinal
Rajcinger bio papi Vojtili lični sekretar i glavni savjetnik.

Ali zato kardinal Irinej Dobrijević zna da sakrije od naroda svoj put u Ženevu
na sastanak svetskog saveza crkava i umjesto toga da kaže da je na službenom
putu…

Zato kardinal Irinej Dobrijević zna da sakrije od naroda i ovu posjetu papi
dvojice protojereja koji su iz Šabca doleteli Sidnej da se sretnu sa njihovim
svetim ocem.
Zato kardinal Irinej Dobrijević zna da sakrije i svoju posjetu papi kada je
primao predstavnike četrdeset raznih hrišćanskih vjera.

Ko je ovdje lud a ko pametan?

Izgleda da kardinal Irinej misli da su svi u Australiji ludi, a da je samo on
pametan i da se narod može lagati vječito.

Ili misli da je sve ovo što je do sad uradio i što trenutno radi sve opravdano
isto po nekom međunarodnom zakonu kakao to kaže i Vatikan.

Zakon kardinala Irineja koji on sprovodi u Australiji je isti kao zakon Turski
u vrijeme turskog ropstva, isti kao zakon Staljina, Broza, Klintona i Buša.
Danas su Amerika i amerikanac Buš -zakon, i oni su iznad svakog zakona. Dok je
Američki kardinal Irinej u Australiji stavio samoga sebe iznad svakog zakona,
zato što je njihov vaspitanik.

Svima nama koji smo krvarili u ratu protiv Hitlera i Rima kao i najnovijim
Srbima izbeglih od RIMSKE INKVIZICIJE u najnovijem ratu, vrlo je jasno da je
sada na djelu DUHOVNA INKVIZICIJA NAD SRBIMA U AUSTRALIJI koju jezuitski
sprovodi Klintonov i Bušov đak kardinal Irinej Dobrijević

Dobrosav Jovanović
ratni komandant četničkog odreda
Brizbane - Australija

Katoličku crkvu je nakon brojnih pedofilskih afera pogodio još jedan seks-skandal. Italijanski nedeljnik „Panorama“ objavio priču, praćenu ekskluzivnim fotografijama, o sveštenicima homoseksualcima. Članak „Divlje noći gej sveštenika u Rimu“ govori o dvostrukim životima katoličkih sveštenika, koji preko dana obavljaju redovne crkvene dužnosti, a noću učestvuju u razuzdanim homoseksualnim orgijama u rimskim klubovima i privatnim stanovima. Autor teksta, novinar „Panorame“ Karmelo Abate, mesec dana je radio na tajnom zadatku istražujući homoseksualne aktivnosti katoličkih sveštenika. Opsirnije

[You must be registered and logged in to see this link.]

TAJNE VATIKANA

________________

EKSKLUZIVNO OTKRIVAMO: Josip Broz Tito, pokojni predsednik tadasnje Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije sahranjen je u Vatikanu! Prognoziramo da ce doci vreme kada ce se ponovo ujediniti u savez raniji delovi SFRJ. Isto tako,stvorice se i neka vrsta saveza od drzava koje su na Balkanu.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Tito bez maske: Je li Broz ucenjivao papu?
_________________________

„Zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju”, kaže narodna poslovica, a svakako da se to može primeniti na novu knjigu „Tito bez maske” slovenačkog publiciste Mira Simčića koju je u Srbiji objavila „Mladinska knjiga Beograd”. Knjiga, koja donosi intrigantne i u javnosti do sada nepoznate pojedinosti iz života doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza postala je u Sloveniji prvorazredni hit, a verovatno će biti prevedena na mnoge svetske jezike jer se „tajne” odnose i na mnoge poznate ličnosti iz sveta. Od Titove smrti prošlo je 30. godina, a i njegovi najbliži saradnici iz Slovenije nisu više živi (Edvard Kardelj, Stane Dolanc, Lidija Šentjurc…), pa je zato bilo „moguće” da autor knjige u Arhivu Slovenije „slučajno” pronađe kutiju sa brojem 36 i još mnoga druga dokumenta koja potvrđuju nepoznate detalje iz Titove biografije o kojima se „šuškalo”, ali niko ih nije javno iznosio. U svim delovima nekadašnje Jugoslavije ima puno ljudi koji pamte Tita i njegovo vreme i za njih će svakako biti interesantno da saznaju odgovore na pitanja kao što su da li je Tito bio grofovskog porekla, da li je tačna „teorija” da je Titu njegovu suprugu Jovanku podmetnula UDB-a, zašto se pred smrt Tito odlučio da ode u ljubljanski Klinički centar umesto da se leči u Beogradu. U knjizi se, između ostalog, putem obdukcijskog nalaza dokazuje da su se Titovi lekari tokom lečenja odlučili za pogrešne medicinske zahvate. Među zanimljivim dokumentima su Jovankina pisma koja mu je pisala dok je Tito bio u bolnici, kao i dokazi da je Broz raspolagao pouzdanim „korisnim” informacijama kojima je mogao ucenjivati i držati pod kontrolom neke od ključnih svetskih političara svog vremena, čak i samog papu Pavla VI i generalnog sekretara OUN Kurta Valdhajma. Prema rečima autora, ta kutija sadrži i dokumente za koje se može reći da predstavljaju Titov testament, njegovu poslednju volju, a u toj istoj kutiji pohranjeni su i verodostojni dokumenti koji svedoče o najčuvanijoj tajni političkog vrha bivše države – dramatičnom prekidu veze između Tita i Jovanke Broz. Autor knjige dugo je radio u sopoljnopolitičkoj redakciji ljubljanskog „Dnevnika” i mariborske „Večeri”, a od 1981. do 1987. gotovo svakog ponedeljka pripremao je izveštaje sa sastanaka predsedništva Centralnog komiteta SK Slovenije. (Tanjug, Mondo)

Brat pape Benedikta povezan sa novim optužbama o zlostavljanju dece


Čitav niz optužbi o seksualnom zlostavljanju dece od strane sveštenika u Nemačkoj i Holandiji obrušio se ove nedelje na katoličku crkvu, prenosi „Indipendent“.

Da sve bude gore, deo optužbi se odnosi i na brata pape Benedikta XVI koji već trideset godina vodi dečiji hor u školi „Regensburger Domspatzen“ u Bavariji (Nemačka).

Brat pape Benedikta XVI, monsinjor Džordž Racinger, pristao je da svedoči na sudu ukoliko bude došlo do krivičnog gonjenja, ali je istakao da nije znao ništa o bilo kakvom seksualnom zlostavljanju. Povodom ove njegove izjave oglasila se i ministarka pravde, Sabine Leutheser-Šunarberger u Nemačkoj koja je otvoreno optužila katoličke institucije da uporno ćute o tome. Nove optužbe o zlostavljanju dece svakako su novi udarac i sramota za Vatikan koji se nadao da je završio sa ovakvim optužbama. Tim pre, što je ovo pitanje proteklih deset godina u velikoj meri narušilo ugled katoličke crkve i oslabilo je u finansijskom smislu. Do otkrića serije zlostavljanja dece od strane katoličkih sveštenika u Nemačkoj došlo se kada su detektivi počeli da istražuju seriju zlostavljanja u školi „Jesuit“. Skandal je dobio ogromne razmere kada se tokom vikenda otkrilo da se najveći broj zlostavljane dece nalazi u samom srcu katoličke Bavarije, u školi „Regensburger Domspatzen“. Optužbe koje dolaze iz Regensburg episkopije su naročito potresle i šokirale javnost, jer se zna da su Papa Benedikt XVI i njegov brat Džordž Racinger, proveli veći deo svog svešteničkog života baš tu. Samim tim postavlja se pitanje šta oni znaju o zlostavljanju dece. „Ne znam ništa o bilo kakvom zlostavljanju. Ukoliko ga je i bilo, bilo ga je dok ja nisam počeo da predajem u školi“, rekao ja za italijanski list „La Repubblica“, 86 godišnji brat pape Benedikta XVI, Džordž Racinger, koji u školi radi od 1964. godine. „Naravno, učenici u našoj školi jesu podvrgnuti posebnoj vrsti discipline i rada, ali to je neophodno da bi se dostigao visok muzički i umetnički nivo“, dodao je Racinger.

Pa, ipak Franc Vitenbrink, nemački kompozitor, koji je živeo u školi sve do 1967. godine, ovu školu opisuje kao ustanovu u kojoj vlada sofisticirani sadizam – mesto gde su kažnjavanja povezana sa sladostrašću.
„Potpuno mi je neverovatno da papin brat Džordž Ricinger koji radi u školi od 1964. godine nije ništa znao o svemu ovome“, rekao je on za nemački list „Der Spiegel“.
Novi seks skandal izbio je na površinu samo nekoliko nedelja nakon što je papa Benedikt XVI javno iskritikovao irske biskupe što nisu pravovremeno reagovali u slučajevima zlostavljanja dece u toj zemlji, rekavši tom prilikom da je to gnusan zločin. On je takođe poručio svim sveštenicima da se suoče sa svim optužbama o zlostavljanju i da im pristupe iskreno i hrabro. Pa, ipak, kako piše Independent, Vatikan novim optužbama okreće leđa,a papa se nije oglasio niti dao izjave povodom ovog slučaja.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Decu zlostavljali u Horu bečkih dečaka

U jeku serije pedofilskih skandala u Nemačkoj, Holandiji i Irskoj čuveni austrijski Hor bečkih dečaka našao se u centru optužbi za seksualno i fizičko zlostavljanje. Dvojica bivših članova ansambla, čiji zvonki glasovi oduševljavaju ljubitelje muzike širom sveta, tvrde da su ih nadređeni maltretirali i seksualno uznemiravali.
Članove hora ponižavali su i maltretirali i stariji drugovi

Dve neimenovane žrtve, koje su kontaktirale list „Štandard“, pričaju da je u elitnom muškom horu vladao „režim terora“. Bivši horista, 33-godišnji hirurg-ortoped koji sada živi u Berlinu, ispričao je da su on i njegovi drugovi bili primoravani da peru genitalije ispod tuša dok ih nastavnici gledaju.
Prema rečima žrtava, šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u bečkoj palati „Augarten“, matičnoj kući hora osnovanog 1924, čija tradicija seže unazad sve do 1498, dešavale su se nemile scene. U internatu, ali i na turnejama, dečaci od devet do 14 godina bili su izloženi seksualnom zlostavljanju i nasilju, sećaju se dvojica bivša učenika nezavisno jedan od drugog. Počinioci su pretežno bili vaspitači, koje su Bečki dečaci nazivali „prefektima“, ali i stariji đaci, koji su na mlađe prenosili mere discipline i pritisak kojima su i sami bili izloženi.

„Posle plivanja u zatvorenom školskom bazenu, koje je na programu bilo jednom nedeljno, odlazili smo na tuširanje, po petorica u grupi. Nismo bili zaštićeni od radoznalih pogleda. Prefekti su stajali tik uz nas, komentarisali i zahtevali da dobro operemo genitalije“, seća se bivši učenik. Od 1985. do 1987. pevao je u horu „Brukner“, jednom od četiri dečja hora bečkih dečaka, koji godišnje održe oko 600 koncerata. Na turnejama je, priča on, „bilo uobičajeno da stariji dečaci biraju mlađeg cimera“. Tako je on, kada je imao deset godina, prilikom turneje u SAD bio „dodeljen“ starijem učeniku, koji ga je, kako kaže, „terao da ga manuelno i oralno zadovoljava“. „Rekao je da nikome ne smem ništa da kažem. Meni to ni u snu ne bi palo na pamet. Bojao sam se“, seća se on i dodaje da je napustio hor zato što posle „ponižavajuće scene“ mesecima nije mogao da jede.
O „fizičkom i seksualnom zlostavljanju“ govori i psiholog iz Minhena, koji je od 1966. do 1970. bio član hora. U autobusu, na putovanju kroz Nemačku, „jedan vaspitač je seo pored mene i čitav sat držao ruku na mojoj butini“, kaže ovaj 51-godišnjak. Na turneji po SAD bio je prisutan kada je prefekt učeniku silom držao usta otvorena i trpao mu hranu.
Reagujući na optužbe, u Horu bečkih dečaka obećali su da će, nakon dostavljanja konkretnih informacija, optužbe biti detaljno ispitane. Glasina o zloupotrebi vlasti i seksualnom zlostavljanju u Horu bečkih dečaka bilo je još krajem 80-ih godina. Godine 1997. smenjen je vođa hora Valter Taučing Mlađi „iz umetničkih razloga“, nakon čega je došlo do promena u pedagoškoj praksi.
Ove nedelje i nemački hor „Vrapčići regenzburške katedrale“ (Regenzburger domšpacen) bio je centar skandala zbog tvrdnji za fizičko zlostavljanje. Brat pape Benedikta XVI, otac Georg Racinger, koji je vodio hor od 1964. do 1994. godine, priznao je da je znao da su dečaci udarani i da nije učinio ništa da to spreči a, kako je rekao, i sam je znao nekad da ošamari dečake. Racinger je zatražio oprost od mališana koji su bili seksualno zlostavljani, a što, kako je rekao, nije znao.
Maltretiranja u katoličkim školama

Papa Benedikt XVI razmotrio je sa nemačkim biskupom Robertom Coličem slučajeve zlostavljanja u katoličkim školama i pohvalio korake koje je tim povodom preduzela Nemačka biskupska konferencija.
Najmanje 170 bivših učenika katoličkih škola u Nemačkoj prijavilo je da su bili seksualno i fizički maltretirani. Slični slučajevi u Austriji naterali su katoličkog sveštenika u istočnoj austrijskoj provinciji Burgerland da podnese ostavku posle objavljenih optužbi da je seksualno zlostavljao oko 20 dečaka 70-ih i 80-ih godina. Ostavku je podneo i upravnik benediktanskog manastira u Salcburgu, koji je priznao da je seksualno zlostavljao jednog dečaka pre četiri decenije.

Smak sveta


Ništa nije večito. Knjiga koju držite u rukama jednom će se pretvoriti u prah i molekule njenih listova vetar će odneti negde daleko. Grad u kome živimo postaće niz sumornih ruševina, tada više neće postojati naši bliski rođaci i prijatelji, a ni nas neće biti. Čak će i Zemlja jednom prestati da se obrće oko svoje ose i ni po čemu neće ličiti na planetu kakvu poznajemo.

Sve je izvesno, osim jednog: Kada će to biti? Za godinu, dve, ili za milion godina? Možda nećete uspeti ni da pročitate ovu stranicu do kraja pre nego što se to dogodi. Zaista, zna li neko kad će nastupiti kraj sveta?

Mnogi ljudi mislili su da znaju odgovor na to pitanje. Neki od njih izračunali su to na samo njima poznat način, neki su videli znake i rastumačili ih, a nekima se Bog javio i saopštio im svoju nameru. Srećom, pokazalo se da niko od njih nije bio u pravu, bar od onih koji su tvrdili da će kraj nastupiti pre današnjeg dana.

A hoće li do toga doći u skoroj budućnosti? Niko ne zna sigurno, ali je malo verovatno. Ne treba sumnjati u to da su svi dosad objavljeni načini “izračunavanja” ovog dana netačni i proizvoljni, kao ni da su zasnovani na fikcijama i sumanutim idejama svojih autora. Ako sudimo po ispunjenju do sad objavljenih proročanstava, mirne savesti možemo da tvrdimo da ni one koje se odnose na blisku budućnost nisu tačne. Imamo razloga da verujemo da će biti dovoljno vremena ne samo da pročitamo ovu stranu nego i celu knjigu do kraja. Reke će još dugo teći svojim koritima i mnoge generacije posle nas gledaće izlazak i zalazak Sunca.

Analitičari su prikupili nekoliko hiljada proročanstava koja najavljuju smak sveta. Neki ljudi nisu verovali ovim najavama, ali neki jesu. Efekti njihovog verovanja bili su uglavnom lokalni, ali su neke reakcije bile veoma dramatične, sa masovnom histerijom, pa i grupnim samoubistvima.

Najstarija poznata najava smaka sveta datira iz 2800-te godine pre Nove ere. Na asirskoj glinenoj ploči sledećim rečima se najavljuje apokalipsa kao kazna za moralno propadanje koje je zahvatilo ljude:

Zemlja se izobličila poslednjih dana. Najave govore da se svet sve brže primiče svom kraju. Korupcija i odsustvo morala glavni su znaci.

Ovo moralno opravdanje biće model na kome će se zasnivati i mnoga kasnija proricanja smaka sveta. Osim toga, najavljivaće se i pojava Antihrista, kao i drugi dolazak Isusa Hrista, novi Veliki potop (ovoga puta bez Nojeve barke), ili neka druga kataklizma. U novije vreme, zahvaljujući prodoru pseudonauke, u modu ulaze najave kosmičkih tragedija - sudari sa nebeskim telima, transformacija Mlečnog puta u kvazar, crna rupa koja će progutati Zemlju i slično. Kad su u modu ušli svemirski brodovi i leteći tanjiri, savremeni proroci su predskazivali dolazak vanzemaljske civilizacije koja će nas porobiti ili uništiti, a tokom perioda hladnog rata veliki broj apokaliptičnih predskazanja imao je u svom scenariju nuklearnu katastrofu.

Najava smaka sveta u godini koja se iskazuje “okruglim” brojem nije izum dvadesetog veka. Još 634. godine pre Nove ere, Rimljani su očekivali da će njihov grad biti sravnjen sa zemljom jer je to bila 120. godina od osnivanja Rima (1. godina AUC, ab urbe condita, isto je što i 753. godina pre Hrista). Zašto baš 120? Zato što je postojao mit po kome je 12 orlova Romulu otkrilo čarobni broj u kome se krije tajna trajanja njihovog grada, a svaki orao, po tumačenju ondašnjih mistika, predstavljao je po 10 godina. Kad se to pokazalo kao lažna uzbuna, smak sveta je najavljen godine 365. AUC (389. pre Hrista) jer toliko dana ima u godini, pa 1000. AUC (247. posle Hrista) i tako dalje.

Godine 500. posle Hrista takođe je najavljena kataklizma jer je rimski teolog Sextus Julius Africanus objavio učenje po kome je to 6000. godina od stvaranja sveta. Smatralo se da će tada Isus sići na zemlju i da će to biti kraj sveta kakvog mi poznajemo. Mnoge kasnije najave takođe su se zasnivale na “okrugloj” godini od stvaranja sveta, mada je ta referentna godina varirala u zavisnosti od trenutno aktuelnog učenja.

Svaki put kada je svet preživeo “okruglu” godinu, smak sveta je najavljivan 33 godine kasnije, jer je ta godina opet bila zaokružena, ovoga puta računato od Hristovog raspeća.

U spisima iz 793. godine toledski biskup Elipandus opisao je paniku u narodu do koje je doveo govor jednog španskog monaha. On je 6. aprila te godine rekao da je to poslednji dan i da će u ponoć doći do smaka sveta. Panika je trajala celu noć i ljudi su besciljno jurili pokušavajući da uteknu od užasa koji ih čeka. Spis se završava time što je Hordonije, jedan od meštana, u zoru povikao: “Hajde da jedemo i pijemo, pa da umremo siti”.

Veliki broj priča opisuje masovnu paranoju koja je vladala uoči 1000. godine. Legenda kaže da je panika zahvatila celu Evropu nekoliko godina unapred. Treba reći da ima i istoričara koji smatraju da ta godina nije donela ništa više straha nego bilo koja druga “okrugla” godina, tim pre što je u to vreme malo ljudi znalo da kaže u kojoj se godini vremenski nalaze. Ipak, sačuvani su spisi u kojima se baš za tu godinu najavljuje Isusov dolazak. Kasnije se pojavljuju spisi kojima se Isusov silazak sa neba najavljuje za 1033. godinu. Burgundijski monah Radulf Glaber slikovito opisuje psihozu straha u narodu koja je trajala neprekidno od 1000. do 1033. godine.

Londonski astrolozi su sedam meseci unapred izračunali da će do smaka sveta dovesti Veliki potop koji počinje 1. februara 1524. Oko 20 000 ljudi pobeglo je iz svojih domova, ponevši sa sobom rezerve hrane. Mnogi su ušli u čamce i mudro čekali potop na Temzi. Ironijom sudbine, toga dana u Londonu nije bilo ni kiše. Posle ovoga, isti astrolozi priznali su grešku i sa sigurne distance od 100 godina najavili veliki potop za 1. februar 1624.

Francuski teolog Pjer d’Ajli (Pierre d’Aily) je 1400. godine napisao da će smak sveta nastupiti 1555, jer se tada po njegovoj računici navršava 7000. godina od stvaranja sveta. Ovo možda ne bi bilo vredno pomena da d’Ajlijevo učenje nije imalo snažan uticaj na Kristofera Kolumba, koji je načinio svoje kalkulacije i u Knjizi proročanstava objavio da je, po njemu, svet stvoren 5343. godine pre Hrista pa će do njegovog kraja doći 1658. godine.

Rabin Sabatai Zevi iz Smirnije (Turska) otkrio je da će se Mesija (koji će, naravno, biti otelotvoren u samom Zeviju) pojaviti 1666. godine. Mada je za sobom već imao nekoliko neostvarenih proročanstava, sakupio je dosta sledbenika. Uhapšen je, optužen zbog “izazivanja nereda” i dato mu je da bira između prihvatanja Islama i smrtne kazne. Izabrao je Islam, što je bila praktična odluka, mada ne baš u maniru Mesije.

Džon Nepier (John Napier) je matematičar koji je izumeo logaritmovanje. On je svoj talenat iskoristio da izračuna godinu u kojoj će nastupiti smak sveta. Najpre je to bila 1688. pa, pošto se tada ništa značajno nije dogodilo, oglasio je da će to biti 1700 godina.

Proročica Džoana Sautkot (Joanna Southcott) objavila je da je u drugom stanju i da nosi Isusa Hrista koga će roditi na Božić, 25. decembra 1814. godine i da će taj drugi Isusov dolazak biti početak kraja. Svedoci su tvrdili da je zaista bila trudna, mada je bila stara 64 godine i klela se da je devica. Na Božić je, umesto da se porodi, umrla! Autopsija je pokazala da nije bila trudna.

Viljem Miler (William Miller), vođa Mileritske sekte, objavio je rezultate svojih proračuna po kojima će će se Isus Hristos vratiti na Zemlju između 21. marta 1843. i istog dana sledeće godine. Po isteku ovog perioda, sekta je zapala u krizu poverenja svojih sledbenika, ali je iz nje izašla zahvaljujući uticajnom članu Semjuelu Snou (Samuel Snow). On je pronašao grešku u Milerovim proračunima i najavio da će kraj sveta za 22. oktobar 1844. godine. Miler je toga dana sakupio članove sekte i poveo ih na planinu sa koje će se svojim očima uveriti da ovoga puta nema omaške. Već sutradan, ovaj događaj dobio je naziv “veliko razočaranje”.

Preko 100 članova sekte Ruska braća i sestre crvene smrti izvršilo je samoubistvo 13. novembra 1900. godine, jer su očekivali da će toga dana biti smak sveta. Ovaj manir će, nažalost, još nekoliko puta biti ponovljen u drugim svetskim sektama.

Halejeva kometa se pojavila 1910. godine i sa sobom donela strah da će 18. maja otrovati sva živa bića jer će tada Zemlja navodno proći kroz njen rep pun cijanida. U Nemačkoj su prodavane dopisnice na kojima je bilo naštampano “Kraj sveta 18. maja”, kao i tablete koje su činile ljude otpornim na otrovni gas (ili su tako bar tvrdili njihovi prodavci).

Američka proročica Džin Dikson (Jean Dixon), o kojoj opširnije govorimo na kraju ovog poglavlja, najavila je da će Antihrist biti rođen 5. februara 1962. godine. Zbog autoriteta proročice, verovanje u ovo i danas je veoma rašireno kod poklonika Novog doba. Ona je takođe najavila drugi Hristov dolazak za period između između 2020. i 2037. godine.

UFOlog Džordž Van Tasel (George Van Tassel) obelodanio je rezultate telepatskog dijaloga sa vanzemaljcem koji se zove Aštar. Tasel je tvrdio da će 20. avgusta 1967. godine SSSR izvršiti nuklearni napad na Ameriku i da će to dovesti do trećeg svetskog rata i do uništenja sveta. Pošto se ta najava pokazala kao netačna, drugi UFOlog, Robin Mek Ferson (Robin McPherson) obavio je telepatski razgovor sa još jednim vanzemaljcem, po imenu Oks-Ho. On mu je poverio tajnu da je ovaj napad odložen za 22. novembar 1969. godine.

Džim Džons (Jom Jones), osnivač sekte Hram naroda (People’s Temple), bio je dobitnik mnogih nagrada za humana dela, pa mu je dat i mandat u gradskoj vladi San Franciska. Bio je opsednut vizijom nuklearnog rata koju je imao u mladosti. Ideja sa kojom je osnovao sektu bila je da spase jedan broj ljudi od sigurnog uništenja čovečanstva do koga će dovesti treći svetski rat. Međutim, paranoja koja ga je sve više opsedala učinila je da sebe vidi kao božanstvo i zbog njegovog ponašanja napustilo ga je dosta članova, a broj neprijatelja i kritika upućenih na njegov račun sve više je rastao. Zato je Džons poveo preostale članove u Gijanu, gde je osnovao koloniju Džonstaun (Jonestown) u kojoj su obitavali članovi sekte. Oni će, po Džonsovoj tvrdnji, jedini na svetu preživeti nastupajuću nuklearnu katastrofu. Međutim, njegova paranoja sve više je pokazivala svoje opako lice i jedan broj članova je iskoristio posetu američkog kongresmena ne bi li pokušao da pobegne iz kolonije. Naoružani Džonsovi čuvari su reagovali i četvorica “dezertera” su ubijena, a uz njih i sam kongresmen. Džons je dobro znao šta ga posle toga čeka i naredio da svi članovi sekte popiju otrov. Oni koji na to nisu pristali, našli su smrt pod paljbom čuvara. Život je izgubilo 913 ljudi, od toga oko 300 dece mlađe od 18 godina. Bilo je to 18. novembra 1978. godine.

Edgar Vajznant (Edgar C. Whisenant) objavio je knjigu 88 razloga zašto će Dan spasenja biti 1988, koja je odmah postala bestseler. U njoj je izneo tvrdnju da će to biti 13. septembra 1988, a posle toga je pomerao datume, najpre na 15. septembar pa na 3. oktobar iste godine. Pošto su i ti dani prošli kao i svi drugi, objavio je knjigu Konačni usklik: Dan spasenja 1989!

Pastor Džon Hinkl (John Hinkle) tvrdio je da mu se Bog javio i rekao da će 9. juna 1994. godine “očistiti svo zlo sveta”. Toga da se, naravno, ništa posebno nije dogodilo pa je Hinkl izjavio da je to samo početak i da se najavljena stvar već uveliko događa, samo u nevidljivoj ravni (može li neko da dokaže suprotno?)

Sestra Marija Gabrijel Paprocki (Marie Gabriel Paproczki) objavila je još 19. jula 1993. podatak da će kometa udariti u Jupiter nešto pre 25. jula sledeće godine, što će izazvati “najveću kosmičku eksploziju u istoriji čovečanstva” i smak sveta. Nije se dogodilo ništa značajno za živi svet na Zemlji, ali je džinovska kometa zaista udarila u Jupiter 16. jula 1994. To je izazvalo burnu reakciju u štampi i donelo veliki publicitet sestri Paprocki. Malo ko je tada preneo i informaciju da je ona to proročanstvo izrekla dva meseca posle objave astronoma Brajana Mardsena (Brian Mardsen) da će se kometa Šumejker-Levi 9 (Shoemaker-Levy 9) toga dana sudariti sa Jupiterom.

U martu 1997. godine Sunčev sistem posetila je kometa Hale-Bopp. Kao i Halejeva, i ona je donela proročanstvo o smaku sveta, ali ovoga puta sa tragičnim ishodom. Sve je počelo kad se astronomu-amateru Čaku Šremeku (Chuck Shramek) učinilo da u repu komete vidi “objekat sličan Saturnu”. Ova vest najpre je obišla svet i pojavilo se mnogo smelih pretpostavki o poreklu zagonetnog objekta, ali sve je ubrzo demantovano jer se pokazalo da je to bila obična zvezda. Kao i mnogo puta ranije (a i kasnije), dalji razvoj događaja pokazao je da nije nimalo lako zaustaviti glasine o paranormalnim pojavama kad jednom počnu da se šire.

Posle ovoga, najpre je Ričard Majkl Šiler (Richard Michael Schiller), poznat kod poklonika Novog doba pod pseudonimom Eliyehova, proglasio zagonetni objekat “sličan Saturnu” za asteroid koji će doneti kataklizmičke promene na Zemlji, a da će smak sveta doći 9 meseci kasnije, kad Zemlja bude prolazila kroz zatrovani rep komete. Ništa novo u odnosu na neispunjeno proročanstvo koje se odnosilo na Halejevu kometu iz 1910. godine!

Članovi sekte Nebeska kapija (Heaven’s gate) imali su nešto drugačija tumačenja objekta koji je video čak Šremek. Za njih, to je bio svemirski brod vanzemaljske superinteligentne civilizacije, koji će primiti na sebe svakoga ko u određeno vreme napusti ovaj svet. Oni su smatrali da je taj vremenski okvir između 24. i 26. maja 1997. godine, i u tom periodu 38 članova sekte izvršilo je samoubistvo. Pored svakog od njih bio je prtljag spremljen za put.

Članovi sekte Sunčani hram (Solar Temple), koje je predvodio nemački psiholog Heide Fittkau-Garthe, očekivali su da će se 8. januara 1998. godine u 8 satu ujutro dogoditi smak sveta i da će spas naći samo onaj ko u određeno vreme izvrši samoubistvo, jer će time biti premešten na spasilački vanzemaljski svemirski brod. Za ovo su odabrali Tenerife, na Kanarskim ostrvima, ali ih je u očekivanju pravog trenutka za samoubistvo iznenadila i uhapsila lokalna policija. Cela sekta (ukupno 31 član), umesto na vanzemaljskom brodu, našla se u zatvoru.

Od svih sekti, po broju najavljenih predviđanja smaka sveta prednjače Jehovini svedoci. Oni su prognozirali Sudnji dan za 1874, 1878, 1881, 1910, 1914, 1918, 1925, 1941, 1975, 1984 i 1999. godinu.

Stigla je i famozna 2000. godina. Ni Isus ni Antihrist nisu sišli na Zemlju, Sunce nije eksplodiralo, Severni i Južni pol nisu izmenili mesta, nuklearni projektili nisu ispaljeni. Nisu se srušili ni avioni ni sateliti, svetski ekonomski sistem nije doživeo krah, a električna energija nije nestala u celom svetu. Čak i kompjuteri rade.

Zaista ima nečeg fascinantnog u nizu nula kojima se taj broj ispisuje. Vekovima unazad smak sveta je najavljivan baš za tu godinu. Na čaroliju ove cifre nije bio otporan ni Isak Njutn (Isaac Newton), jer je u knjizi Zapažanja o Danilovim proročanstvima i o apokalipsi po svetom Jovanu predvideo da će Isus Hristos sići na Zemlju tačno 2000. godine.

Najavljeno je mnogo toga, ali se ništa posebno nije dogodilo. Čak se i za čuvenu grešku u nekim “na brzinu” pisanim kompjuterskim programima (u kojima se godina memoriše sa samo poslednje dve cifre, pri čemu se za prve dve podrazumeva “19”), zvanu milenijumska buba ili “greška Y2K”, ispostavilo da je strah bio neosnovan. Neki su tvrdili da je milenijumska buba deo plana koji je Bog sproveo da bi čovečanstvo konačno priveo kraju. Mediji su prenosili prognoze stručnjaka da će ova greška dovesti do teških softverskih havarija na svim informatičkim sistemima pa su vlasnici odvojili pozamašna sredstva da se posledice koliko-toliko ublaže, a sada je od svega toga ostao samo utisak da su taj strah širili sami informatičari jer su videli mogućnost da deo sredstava sliju u svoje džepove. Da li su time pokazali da su naučili i ponešto od “prodavaca magle” u domenu paranormalnog?

Postoji još mnogo proročanstava koja smak sveta predviđaju u bliskoj ili dalekoj budućnosti. Od svih ovih najava pomenućemo samo jednu, i to jedinu koja će se, po svoj prilici, i ostvariti. Prognoza se odnosi na 4 500 000 000 (četiri milijarde i petsto milionitu) godinu. Tada će se, u jedinom naučnom proročanstvu, Sunce pretvoriti u crvenog džina i progutaće Merkur, Veneru, Zemlju, a verovatno i Mars. Biće to pravi smak sveta.

Neokortikalni rat


U izdanju Vojnoizdavačkog zavoda, objavljena je knjiga "Neokortikalni rat". Pisac ove, po svemu zanimljive, knjige je dr Svetozar Radišić, portparol Vojske Jugoslavije, inače pukovnik po činu, redovni saradnik časopisa Treće oko i nekadašnji glavni i odgovorni urednik časopisa Vojno delo. Ovaj autor je u tekstu pod naslovom "The serbian X - files" objavljenom u Internet UFO Diggest dobio "pseudonim" Foks Molder.

Knjiga nas na 144 strane upoznaje sa novim konceptom ratovanja - nećemo mnogo pogrešiti ako ga prosto nazovemo parapsihološkim ratovanjem, mada argumentacija i način predstavljanja stvari u knjizi neprestano "pliva" između pseudonauke i okultizma. U fusnoti na 23. strani, recimo, nalazimo podatak da se u neokortikalnom ratu jedan od fizičkih načina uticanja na mozak postiže implantiranjem mikročipova ispod lobanje u moždani sistem, kao i da je ruski akademik, doktor medicinskih nauka Viktor Hromov uspeo da materijalizuje i presadi ljudsku dušu.

Evo još nekih zanimljivih citata. Prvi nudi autorovu sliku stvarnosti koja prevazilazi najužasnije vizije iz Orvelove legendarne "1984":

Upravljanje ljudima stiče svakodnevno sve veći legalitet i legitimitet. Posle potpune kontrole robe, uspostavljene uvođenjem BAR-koda, u zemljama Evropske unije uveden je EKAM-kod, koji je utisnut na šengenske pasoše u vidu magnetne trake. Reč je o matičnoom broju osobe koji pojednostavljuje administrativno poslovanje. Međutim, podmukli inicijatori već nekoliko godina insistiraju da se ta šifra ugradi u tela građana, odnosno da se utisne na ruku ili čelo. Bio bi to svojevrstan bio-čip povezan sa centralnim kompjuterom u Briselu. Tada bi iz jednog centra moglo da se utiče na ponašanje i zdravlje svakog "žigosanog", jer bio-čip ugrađen u telo može posredstvom komandi da utiče na nervni sistem čoveka i da usporava ili ubrzava rad srca. (...) CIA eksperimentiše na ljudima, bez njihovog znanja, ugrađujući im u mozak "transmitere". Zanimljivo je da se, prema navodima gospođe Velš, žrtvama ugrađuju prijemnici prilikom rutinskih operacija sinusa, vilice, nosa i uha. (str. 30)

Sledi objašnjenje zašto je tako veliki broj Jevreja napustio Nemačku za vreme i neposredno posle Drugog svetskog rata. Možda ste mislili da je egzodus na smrt preplašenih ljudi usledio zbog svega što su doživeli od strane nacista, ali autor knjige ima drugo objašnjenje:

O kakvoj je vrsti spreja reč najbolje se može zaključiti iz procedure koju je Štajner sproveo. Naime, jednom zecu izvadio je testise i slezinu i odsekao delić njegove kože zajedno sa krznom. Sagoreo je delove i pažljivo sakupio njihov pepeo. Napravio je smešu dobijenog pepela i mlečnog šećera, koji je imao ulogu neutralnog praha. Tako razređen rastvor ima moć homeopatskog delovanja. Homeopatska potentizacija trebalo je da preobrazi instinkt održanja vrste u njegovu suprotnost, stvarajući u životinji stanje potpune nesigurnosti. (...) Nemački nacisti ponovili su eksperiment potentizovanjem pepela testisa, slezina i delova kože plodnih mladih Jevreja, pokušavajući da preostale Jevreje zauvek oteraju iz Nemačke. Postoje podaci da je dr Valter Johanes Štajn, jedan od najuglednijih Nemaca pre Drugog svetskog rata, otkrio da je prvi potentizovani ljudski pepeo bio pepeo sagorelih jevrejskih muškaraca i da je ubrizgan Jevrejima zatvorenicima u Buhenvaldu. Zabeleženo je i da su skoro svi "ljudski zamorčići" pokušavali da pobegnu iz Nemačke. Esesovci su, prema rečima pisca Trevora Revenskrofta, rasipali pepeo iz gasnih peći po koncentracionim logorima uzduž i popreko Rajha. Autor bestselera "Koplje sudbine" zabeležio je da "nije posipan bilo kakav pepeo, već potentizovani pepeo koji se širio vetrom poput finog spreja". Ostaje u sećanju njegova rečenica: "Odmah nakon poraza Trećeg rajha, aprila 1945, usledio je čuveni veliki egzodus preostalih pripadnika jevrejske rase s evropskog kontinenta". (str. 40)

Ovome treba dodati da je homeopatski konept potentizacije odavno napušten od strane medicinske nauke, i da svako bavljenje homeopatijom danas spada isključivo u domen alternativne medicine i nadrilekarstva.

Koncept pseudonaučne ideje stotog majmuna i u ovoj knjizi našao je svoju potvrdu:

Džon Hegelin smatra da je praktikovanjem TM - sidhi tehnike dokazano da mentalni ulazak u jedinstveno polje omogućava čoveku prikupljanje životne energije i uticaj na misli drugih. Naime, prema njegovoj teoriji, ideje se mogu plasirati posredstvom jedinstvenog polja, s potpunom izvesnošću da budu usvojene i primenjene, ukoliko se uspostavi misoaona kritična masa, odnosno ukoliko istovremeno meditira kvadratni koren iz jedan odsto populacije koncentrisan na istu ideju. (str. 64)

Evo još jednog neobičnog objašnjenja, ovoga puta o tome kako se sve naše misli automatski zapisuju negde visoko iznad naših glava:

Njihovo objašnjenje da informacioni omotač Zemlje čuva podatke na isti način kao i magnetni diskovi ili magnetne trake i da svaku novu misao registruje Zemljin informacioni omotač čini se najrazboritije. Kako je dokazano da misli imaju određenu frekvenciju i talasnu dužinu, te da dopiru do jonosfere, nije čudno ukoliko se tamo zapisuju. (str. 72)

Poslednji citat govori o tome kakvoj opasnosti izlažemo svoju decu kad ih povedemo na sendvič kod Mekdonaldsa:

Problematičan pristup deci, koji izaziva pedagoge, čine "Mekdonaldsovi" restorani u Beogradu koji za vreme rođendanskog ili prazničnog "srećnog obeda" ("Happy meal") nude igru pod nazivom "leteći zmajevi". Deca dobijaju na poklon igračke u obliku zmaja, koje zajedno sa postoljem (neke od njih imaju oblik sličan "atomskim pečurkama") podsećaju na statuu Satane. Neko će reći da je povezivanje sa zlom pomalo naivno, ishitreno i preterano, ali zar nije naivno i objašnjenje da deca treba da se naviknu na zmajeve, da su zmajevi ljupki, ili da se deca tako oslobađaju straha. (str. 96)

O restoranima brze ishrane svako će imati svoje mišljenje, a ja priznajem da o McDonald's-u nikad nisam ramišljao kao o đavolovom oružju u neokortikalnom ratu. Naročito ako stvar ne posmatramo sa pozicije zdrave ishrane, nego ako deci ukinemo i pravo na junake iz bajki, pa i one negativne. Kakva bi bila Crvenkapa kad bi neki cenzor iz nje izbacio zlog vuka, i od koga bi princ spasao lepu princezu kad bismo zmaju zabranili da igra svoju ulogu u bajci?